Увод

Текстилна производња обухвата сложене процесе којима се из влакнастих сировина, преко текстилних полупроизвода, добијају финални производи. Ради олакшавања производног процеса или побољшавања квалитета производа, уз основне текстилне сировине, као помоћни материјали користе се и многи производи хемијске индустрије.

Текстилни производи се могу класификовати према степену технолошке обраде, сличним карактеристикама и намјени на следеће групе:

- влакна, - пређе, - тканине, - трикотажа, - конфекција, - комадна роба и - специјални текстилни производи.

1

Текстилне сировине – влакна

Основне сировине за текстилну индустрију су влакна природног поријекла, или материјали произведени вјештачки и обликовани у влакна. Под појмом влакна подразумјевају се јединице материје које имају одређени однос између дебљне и дужине и карактеристичну молекулску структуру.Молекули који улазе у састав влакна су веома дуги, савитљиви и такни, постављени паралелно, како у односу на осу влакна, тако и међусобно. Из ове фине молекулске структуре проистичу многа значајна технолошка својства влакна.

Карактеристике и квалитет влакнаПри оцјени квалитета влакна мора се узети у обзир њихова намјена, јер исто својство влакана може се оцјенити као позитивно или негативно, у зависности од планираних карактеристика готовог производа. Тако, недовољно упијање влаге је цјењено својство влакна за производњу тканина за шаторе и кишне кабанице, али и веома непожељно за производњу тканина за рубље.

Физичка и физичко-хемијска својства влаканаОва група обухвата својства влакана која се у највећој мјери одражавају на експлоатациона својства готових текстилних производа. На основу параметара који одређују геометрију влакана и оптичких својстава врши се органолептичко испитивање и оцјењивање квалитета текстилне сировине. Дужина влакна мјери се у исправљеном стању и изражава се у цм или мм. Финоћа влакана, односно дебљина, ријетко се мјери величином попречног пресјека, како због микрометарских величина тако и због неправилности облика попречног пресјека и неравномјерности дебљине влакана. Рељеш површине потиче од ћелијске структуре природних влакана или специфичне обраде вјештачких. Облик попречног пресјека влакна је најчешће неправилан и карактеристичан за одређену врсту, а проистиче из рељефа површине. Коврџавост је цјењена карактеристика неких природних влакана или резултат примјене поступка вјештачког коврџања хемијских влакана. Коврџава влакна се лакше преду и дају јаке пређе.

2

Хигроскопност, односно способност упијања влаге при нормалној влажности ваздуха од 65% варира од 0 до 17%. То је значајно својство сировина за израду одјеће. Густина влакана, односно маа 1цм3, је у вези са издашношћу сировине.Оптичка својства влакана су боја, сјај и отпорност према свјетлости. Свјетла боја влакана се више цијени од тамне, јер омогућава бојење у свим бојама. Сјај влакана зависи од површинске структуре и цјењено је својство код великог броја природних влакана. Топлотна својства влакана, односно њихова постојаност према топлоти, проводљивост и др. значајна су технолошка и употребна својства влакана. Отпорност према топлоти одређује се температуром која доводи до губљења јачине, омекшавања, скупљања, паљења и сл.

Механичка својства влаканаПонашање влакана под дејством сила које доводе до деформације или кидања су значајна технолошка и експлоатациона својства.Јачина влакана, односно максимална сила затезања коју могу да издрже прије кидања, изражава се у цН/тех.Истегљивост влакана је способност истегнутог или савијеног влакна да се по престанку дејства силе врати у пррвобитан положај. Еластичност се одређује еластичним издужењем од првобитне дужине (у проценту), након чега се влакно још увијек враћа у свој првобитан положај.

Хемијска својства влаканаОво су веома значајна технолошка својства, јер се на основу њих врши избор помоћних сировина, боја, велила, средстава за прање, апретуру и друго. Хемијски састав је углавном веома сложен, јер су то органск макромолекулске масе. Само врло мали број влакана је неорганског састава.Отпорност према хемикалијама зависи од хемијског састава влакана.

3

Класификација влакана

Као основ за класификацију влакана према ЈУС-у узима се њихово поријекло и хемијски састав. Тим критеријумима су обухваћене, као што је приказано на шеми, само оне групе влакана које имају велику примјену у производњи робе широке потрошње.

Природна влакна Учешће природних влакана у свјетсткој производњи износи око 50%, и то претежно захваљујући економичној производњи памука, у индустријски неразвијеним земљама, у којима је производња хемијских влакана занемарљиво мала. Међутим, на примјеру вуне, чије је учешће спало за око 5%, уочљива је тенденција супституције природних влакана хемијским влакнима. Сва биљна влакна у већем или мањем проценту, садрже целулозу. У разним дијеловима биљака, листу, кори, на површини сјемена или плода, од целулозе се формирају дугуљасте влакнасте ћелије које дају скелет влакнима.

4

Памук Памучна влакна се добијају са памучног сјемена, које је у вријеме физиолошке зрелости обрасло финим влаканцима, чија је функција да апсорбовањем и задржавањем воде омогуће клијање сјемена. При берби зрелих плодова памука (чахура) ваде се сјеменке, а потом и механичким поступком – егренирањем – са сјемена скидају влакна. На свакој сјеменки налази се око 10 000 – 15 000 влакана различите дужине и финоће. Најдужа влакна, преко 20мм, користе се за израду пређа, а краћа (од 11 до 20мм) за неткане материјале или вату (3 до 11мм). Најситнија влакна линтерс користе се за производњу папира, вјештачких влакана, пластичних маса, експлозива и др.

Својства памучних влаканаДужина памучних влакана, која се користе као текстилне сировине, је преко 20мм, а финоћа 1 – 2,5dtex. Влакно има облик трачице са заобљеним ивицама, што му даје карактеристичан пресјек. Зрело влакно се спирално увија око уздужне осе, тако да просјечно на 1мм дужине има 8 – 16 увојака. Боја влакна је најчешће бијела или жућкаста, мада се могу јавити и у другим свјетлим бојама, што је непожељно својство. Јачина влакана је око 4сN/dex али, као и код свих других биљних влакана у мокром стању она је ваћа за 15 – 17%.Истегљивост влакана и еластичност, нису велики, што се на готовим памучним производима манифестује неистегљивошћу, гужвањем. Отпорност влакана према базама и неотпорност према киселинама свих целулозних влакана, као и отпорност на топлоту и нечин сагорјевања.

ЛанТоком раста ове једногодишње биљке у стабљици се формиају целулозна влакна која јој дају еластичност и омогућавају усправан положај. Она су распоређена непосредно испод коре чинећи лику а ммеђусобно су слепљена и учвршћена за стабљику нецелулозним материјалом - пектином.

5

Свила Свилена влакна су очврснути бјеланчевинасти секрети које лучи свилена буба при формирању чахуре у којој ће се извршити њена трансформација у ларву и лептира. Из два отвора на глави свилена буба лучи и двије фибрионске нити, које су превучене и слепљене бјеланчевинастим лепком – сериницидом. Пошто се свилена влакна добијају одмотавањем свилене нити са чахуре, неопходно је уништити ларбу прије него што начини отвор на чахури. Дужина свилених влакана је око 900м, а финоћа одо 2dtex. Оно нема карактеристичан рељеф површине ни пресјек. По истегљивости и еластичности заостаје за вуном, као и по хигроскопности, која при нормалној влажности износи 11%, а при максималној 30%.

Хемијска влакна

Под овим појмом подразумјевају се влакна добијена хемијском или физичко-хемијском прерадом природних или синтетичких високомолекуларних једињења, а знатно рјеђе неких неорганских једињења.

Сва хемијска влакна обликују се на сличан начин – из растворене или растопљене полимерне масе или сјечењем фолија. Раствор или растп пропушта се под притиском кроз млазнице, чији отвори својом величином и обликом формирају одговарајућу дебљину, рељеф влакна и облик његовог попречног пресјека. Дуги истиснти млазеви очвршћавају хлађењем, сушењем или неутрализацијом, па се тако очврснута влакна у снопу намотабају на калем.

6

Пређе

Пређе (предива) су текстилни полупроизводи израђени од влакана од којих се даљом прерадом добијају тканине или плетена роба. Овај назив се не примјењује на текстилне производе који се у овој фази прераде користе као готова роба широке потрошње, већ се они називају конац, канап, уже, вуница за плетење, гајтан и др.

Према дужини влакана од којих се израђује пређа у примјењеној технологији, разликују се два основна типа пређе: а) предене пређе и б) филамент пређе.

Предене пређе су производи добијени као резулатат низа технолошких операција којима се од влакана ограничене дужине добијају неограничено дуге нити, равномјерне дебљине и одговарајуће јачине

Филамент пређе. Ова врста пређе израђује се од свих природних влакана сем свиле и хемијских штапел влакана. То су нити неограничене дужине. Они могу без увоја, или мање више увијених око уздужне осе, односно упредени.

7

Технологија производње пређе

Технолошки процес производње пређе састоји се из фаза чији ток и распоред зависе од врста и својстава влакана која се упредају, као и од специфичних карактеристика пређе која се жели призвосети. Основне фазе су :

1. припрема влакнасте масе за предње, 2. предње и 3. дорада пређе.

1.Припрема влакнасте масе за предењеПрипрема природних влакана је сложен процес, јер су она неравномјерне дужине, умршена и најчешће запрљана природним примјесама. За разлику од њих, филаменти и штапел влакна не захтјевају никакву претходну припрему, јер су влакна чиста, уједначене дужине и идеално паралелизована. Најзначајнији поступак у овој припреми је пропуштање формиране траке влакана испод система ротирајућег ваљка који су прекривени густо распоређеним извијеним иглицама. У зависности од густине и положаја иглица, смјера и брзине кретања влакнасте траке и ваљка, разликују се три поступка:

- влачење, примјењује се код сировина од влакана неравномјерне дужине и дебљине,

- гребенање, примјењује се за влакна уједначене али мале дужине, - чешљање, примјењује се након гребенања, када се желе

квалитетне сировине, од дугих влакана, са малим садржајем кратких. Овим поступком постиже се највећи степен чишћења, раздвајања и паралелизације или мјешања влакана.

2. ПредњеПредње је механички поступак који се састоји у спиралном увртању затегнуте и претходно благо увијене (претпредене) траке паралелизованих влакана. Машине предилице се ратзликују како по конструкцији и принципу рада, тако и по карактеристикама пређа које се на њима произоде.

8

4. Дорада пређеПогодним поступцима механичке и хемијске дораде добијају се жељена естетска, технолошка, физичко-механичка и друга својства. С обзиром на врло различите карактеристике појединих врста текстилних сировина, нарочито отпорности према топлоти и хемикалијама, поступци и средства која се користе у доради су веома различита. Најчешћи поступци дораде су:

- прање, бјељење, смуђење, мерцеризације, термофиксирање, апретирање и др.

Пређе сложене структуре Пређе сложене структуре могу бити:

- вишежичне (двожичне, трожичне),- кабловане, - стручене и - ефектно предена.

9

Тканине

Тканине су стандардима дефинисане као ткани, неткани или плетени текстилни производи равних површина, који се продају на метар.

Основи технологије ткањаНајвећи број тканина састављен је од сва система жица испреплетаних међусобно под правим углом. Систем жица постављен у правцу дужине тканине назива се основа, а попречни потка. Тканине настају ткањем, које се састоји у преплитању ова два система жица по одређеном правилном распореду, а тка се на машинама које се називају разбоји.Основна радња у процесу ткања је провлачење потке између жица основе које се налазе разапете на разборју између два ваљка:а) основног, на коме су паралелно намотане жице основе и б) робног, на кога се намотава изткана тканина.

Производња тканине одвија се на машинама под називом разбој. Основа технологије ткања је преплетање нити основе и покте при чему настаје тканине. Основа је сталнозатегнута између основног и робног вратила. Нитни рамови су у облику правоугаоника, састоје се од металних преграда на којима се налазе отвори тј. ушице кроз које пролазе нити основе. Подизањем и спуштањем нитних рамова ствара се простор или зијев за пролазак чунка. На чунак је намотана потка; брдо изгледа слично као нитни рам, а има улогу да збија потку уз добијену тканину.

10

Структура тканине

Сировински састав и структура тканине утичу на физичко – механичка, експлоатациона и естетска својства. Структура је начин на који су преплетене нити основе и потке. Од тога зависе карактеристике тканине као и изглед доње и горње површине. На структуру тканине може се утицати избором одговарајуће пређе и преплетајима. Површински изглед тканине зависи од изгледа пређе. Потка може имати задебљања и чворове, док пређа која се користи за осново мора бити глатка, јака и танка.

Врсте преплетајаНачин укрштања основе и потке при трењу назива се преплетај или вез. Мјесто укрштања потке и основе назива се везна тачка. Постоје три основна преплетаја, а то со:

1. платнени преплетај, 2. кепер преплетај и 3. атлас преплетај.

Платенени преплетај је најједноставнији, а састоји се у наизмјеничном проласку потке изнад и испод једне нити основе. Таква тканина има равномјеран изглед са обје стране.

Кепер преплетај – Овдје нити пролазе испод једне нити основе, а затим изнад треће нити основе. Ове тканине су меке и истегљиве.

11

Атлас преплетај – Потка прво пролази испод једне нити основе, а затим преко најмање четири нити основе. Овакве тканине су глатке и сјајне.

Класификација тканинаТканине се могу класификовати на више различитих категорија нпр. према сировинском саставу, према намјени, према примјењеној доради и сл. Најчешће се користи подјела према сировинском саставу и према намјени.

Према сировинском саставу се дијеле на:- памучне, вунене, ланене, синтетичке

Према намјени се дијеле на:- за одјећу, за рубље, декорацију и сл.

12

Текстилна конфекција

У текстилну конфекцију спадају одјевни предмети добијени на индустијски начин у великим серијама. У производњи текстилне конфекције користе се различити материјали. Сви материјали могу се подијелити на:

- основни, - поставни,- међупоставни, - материјали за састављање дијелова и - помоћни прибор.

Технологија производње текстилне конфекцијеПроизводња се одвија у пет фаза:

1. креирање модела, 2. конструкција, 3. кројење материјала, 4. састављање дијелова и 5. дорада одјеће.

Компоненте квалитета текстилне конфекцијеТу спадају:

1. естетске карактеристике, 2. експлоатациона својства гдје спада функционалност одјеће,

стабилност облика и димензија и трајност.3. хигијенска својства.

13

Комадна роба

Текстилни производи који се добијају кројењем и шивењем тканине и трикотаже, а немају намјену као основан одјећа. У комадну робу спада рубље за домаћинство, постељина и текстилна галантерија. У рубље за домаћинство спада:

- пешкири, кухињске крпе и стоно рубље.

Пешкири се израђују од хигроскопних влакана памука или мјешавине памука са вискозним влакнима. Вискозна влакна дају мекоћу и сјај, али продужавају вријеме сушења.Кухињске крпе имају високу апсорпциону моћ и отпорност на прање. Најчешће се израђују од ланених тканина као и од нетканих текстилних материјала када служе за једнократну употребу. Стоно рубље. Ту спадају стољнаци, салвете, израђују се од памука и мала. Најбоља својства има ланени дамаст.

ПостељинаДијели се на постељно рубље гдје спадају постељно рубље(навлака за јастуке и покриваче). Најчешће се израђују од ланених и памучних маетријала. У покриваче спадају јоргани и ћебад, треба да имају добра изолациона својства. Ћебад се израђује од природних влакана као што је вуна, али и од синтетичкиих. Јастуци се састоје од пунила и навлаке. Пунила се састоје од сунђерасте масе.

Текстилна галантеријаТо је комадна роба малих димензија, која служи као допуна основној одјећи. Ту спадају:

- марамице, мрамае, шалови, кравате, шешири, капе и др.

14

Литература

Познавање робе за III и IV разред трговинске школе- Славољуб Урошевић,- Нада Марков,- Нада Милисављевић

15