0

Doc. dr Goran Jovanov

TEHNOLOŠKI PROCESI

Izdavač:

Fakultet za poslovno industrijski menadžment, ICIM plus – Izdavački centar za industrijski menadžment plus,

Mladenovac, Ive Andrića 2, Tel/fax +381 11 823-24-27

Za izdavača:

Prof. dr Milija Bogavac

Recenzenti:

Prof. dr Živoslav Adamović, Tehnički fakultet ”Mihajlo Pupin” Zrenjanin,

Akademik prof.dr Miroslav Demić, Mašinski fakultet u Kragujevcu

Tiraž: 1000

Dizajn korica:

Nemanja Vlajković

Štampa:

Delta Press Mladenovac

Odlukom Nastavno-naučnog veća Fakulteta za poslovno industrijski

menadžment od 10.08.2013., odobrena je upotreba knjige TEHNOLOŠKI PROCESI kao udžbenika za predmet: TEHNOLOŠKI PROCESI

1

SADRŽAJ Predgovor………………………………………………………………..… . 3 Uvod…………………………………………………………………………4 1. Tehnologija…………………… …………………………………… 6 1.1 Pojam i definicija tehnologije……………………………………….. .6 1.2 Komponente tehnologije………………………… ………………… 8 2 Tehnološke operacije……………………………………………… 10 2.1. Osnovne podele……………………………………………………… 16 2.2. Struktura tehnoloških procesa………………………………… ……20 2.3. Tehnološki procesi pripreme sirovina………………… ……… … 22 2.4. Tehnološki procesi hemijske prerade……………………………….. .25 2.5. Tehnološki procesi fizičke obrade…………………………………… 28 2.6. Tehnološki procesi završne obrade – finalizacije…………………… 29 2.6.1. Livenje……………………………………………………………… 35 3. Projektovanje i modeliranje kolaborativnih tehnoloških procesa…….37 3.1. Analiza ekspertske uloge u kolaborativnom sistemu………………… 40 3.2. Analiza administratorske uloge u kolaborativnom sistemu……… …42 3.3. Dijagram aktivnosti kolaborativnog sistema …………………………44 3.4. Kolaborativni dijagram………… …………………………………..47 3.5. Kriterijumi za ocenu tehnoloških procesa……………………………..47 3.5.1. Optimizacija tehnoloških procesa……………………………………..47 3.5.2. Ekspertska ocena varijanti tehnoloških rešenja……………………….48 3.5.3. Ekspertska ocena važnosti kriterijuma………………………………. 49 3.6 Razvoj baze podataka u kolaborativnom sistemu…………………….52 3.6.1 Dijagram toka podataka………………………………………………52 3.6.2 Konceptualna šema baze podataka……………………………….…. 53 3.6.3 Relacioni model repozitorijuma podataka……………………………55 3.7 Arhitektura web baziranog kolaborativnog sistema…………………..57 3.7.1 Kolaborativni server………………………………………………… 57 3.7.2 Server baze podataka…………………………………........................ 61 3.7.3 Vizuelizacija geometrijskih i tehnoloških podataka na Web-u………. 61 3.8 Razvoj arhitekture kolaborativnog sistema ………………………….. 63 3.8.1 ORACLE APEX system……………………………………………… 63 4. Verifikacija kolaborativnog sistema za projektovanje tehnoloških procesa………………………………………………………………… 70 4.1. Definisanje ulaznih podataka………………………………………… 71 4.2 Preliminarno generisanje tehnološkog procesa primenom CAPP sistema ……………………………………………………….. 72

2

4.2.1 Klasifikacija cilindarske košuljice………………………….…………..72 4.2.2 Preciziranje podataka o cilindarskoj košuljici………………………… 73 4.2.3 Izbor pripremka………………………….……………………………..75 4.2.4.Generisanje tehnološkog procesa na makro nivou….……………… . 75 4.3 Definisanje novih varijanti tehnoloških rešenja……………………… 76 4.4 Formiranje ekspertskog tima za ocenu varijanti tehnoloških procesa 77 4.5 Pregled geometrijskih i tehnoloških podataka u kolaborativnom sistemu………………………………………………………………… 78 4.5.1 Prikaz i analiza geometrijskih podataka o proizvodu i pripremku…… 79 4.5.2.Prikaz i analiza varijanti tehnoloških rešenja…… ……….………… 81 4.6 Predlog novih varijanti tehnoloških rešenja od strane eksperata……… 83 4.7 Ekspertska diskusija…………………………………………………… 85 4.7.1.Ekspertsko ocenjivanje varijanti tehnoloških procesa……………… 88 4.7.2 Ocena varijanti tehnoloških rešenja…………………………………… 89 4.7.3.Uporedna analiza ocena varijanti tehnoloških procesa……………… 91 4.8 Administracija kolaborativnog sistema……………………………….. 92 Literatura……… ……………………………………………………… 94

3

PREDGOVOR U razvoju savremenih sistema projektovanja proizvoda i tehnoloških procesa neophodna je primena novih koncepcija i modela koji podrazumevaju dinamičko usaglašavanje svih aktivnosti i faza u cilju unapređenja kvaliteta projektovanja. Razvoj informacionih tehnologija omogućio je primenu brojnih programskih sistema i tehnika namenjenih unapređenju procesa projektovanja i proizvodnje. Projektanti imaju stalnu potrebu da sarađuju i učestvuju u razmeni informacija, aktivnosti i znanja, da bi ostvarili zajedničke ciljeve i interese. Stepen složenosti međusobne saradnje diktira primenu različitih saradničkih strategija. Osnovni nivo saradnje predstavlja umrežavanje, pri čemu je to ujedno i neophodan uslov za uspostavljanje saradničkog procesa. Viši nivoi saradnje su koordinacija i kooperacija gde je potrebna bolja organizaciona struktura za razmenu informacija, odnosno podelu aktivnosi i resursa. Kolaborativno inženjerstvo, kao sledeći nivo saradničkog projektantskog procesa, omogućava pojedincima i organizacijama da aktivno razmenjuju znanje i na taj način efikasno ostvare zajedničke ciljeve. Konačno, integracija predstavlja najviši stepen saradnje pri čemu se vrši celokupno spajanje organizacionih i administrativnih struktura. Sve veći broj projektantskih i proizvodnih kompanija bazira svoje aktivnosti na principima kolaborativnog inženjerstva, pri čemu se primenom računara i informacionih tehnologija vrši integracija inženjerskog znanja. U kolaborativnom okruženju, tehnike konkurentnog inženjerstva, algoritmi i programski sistemi obezbeđuju efikasnu komunikaciju i interakciju među projektantima proizvoda i procesa. Povezivanje više nezavisnih izvora znanja osigurava izbor optimalne projektantske koncepcije, čime se smanjuju korekcije u narednim fazama životnog ciklusa proizvoda, unapređuje kvalitet i smanjuje ukupno vreme i troškovi projektovanja. Koncept kolaborativnog inženjerstva može biti implementiran primenom različitih tehnika, s obzirom na različite zahteve korisnika i konkretnih uslova u kompaniji. Navedeno izdanje knjige je prvo izdanje ove problematike autora i prvenstveno je namenjeno studentima Fakulteta za poslovno industrijski menadžment u Beogradu za realizaciju nastavnog plana predmeta Tehnološki procesi. Posebnu zahvalnost autor duguje recenzentima prof.dr Živoslavu Adamoviću i akademiku prof.dr.Miroslavu Demiću na korisnim sugestijama i primedbama. U Beogradu, 2013.godine Autor. Doc dr Goran Jovanov

4

UVOD Današnja tendencija globalne konkurentnosti, kao i ubrzan razvoj internet tehnologija, omogućava razvoj distribuiranih aplikacionih sistema. Na ovaj način se prevazilaze tradicionalna fizička i vremenska ograničenja pri čemu se u okviru Internet/intranet okruženja povezuju i integrišu geografski dislocirani korisnici, sistemi, resursi i servisi. Web bazirano kolaborativno projektantsko okruženje omogućava distribuciju i kolaboraciju, što znači da jedno ovakvo integrisano kolaborativno okruženje za razvoj proizvoda može da obezbedi:

Integraciju preduzeća u pogledu razmene znanja i informacija. Proizvodne kompanije i preduzeća mogu biti integrisani, odnosno umreženi sa svojim distribuiranim sistemima i partnerima, kao što su kupci i dobavljači,

Mogućnost povezivanja heterogenih programskih sistema baziranih na različitim platformama,

Otvorenu strukturu računarskih sistema i servisa, što podrazumeva dinamičku integraciju novog podsistema ili uklanjanje postojećeg bez narušavanja integriteta i

Kooperaciju i interakciju na relaciji čovek-čovek ili čovek-sistem na različitim kolaborativnim nivoima uz brz i efikasan pristup informacijama.

Problemi u domenu projektovanja proizvoda i tehnoloških procesa vezani za odlučivanje, analize i planiranje su često teško rešivi zbog brojnih podataka i informacija, kao i kompleksnosti procesa zaključivanja. Kolaborativna sposobnost sistema se značajno unapređuje razvojem i primenom internet tehnologija i tehnika kao što su Java, .Net, Web, HTML, XML ili Web servisi koji se koriste za izgradnju informacione infrastrukture. Brza ekspanzija internet tehnologija u poslednjoj deceniji usmerila je istraživanja u pravcu unapređenja sistema projektovanja, naročito u pogledu distribuiranosti i kolaborativnosti. U kolaborativnim sistemima inženjeri i eksperti mogu međusobno razmenjivati i deliti poslove i znanje na globalnom nivou posredstvom Internet/intranet mreže. Pored toga, kolaborativni sistemi omogućavaju projektovanje u saradnji sa proizvodnim partnerima ili krajnjim korisnicima, odnosno kupcima. U širem smislu, kolaborativni CAD, CAE, CAPP i CAM sistemi, kao i ERP i PDM sistemi se mogu integrisati na intra- ili inter-

5

kompanijskom nivou u cilju efikasnog upravljanja životnim ciklusom proizvoda. Skraćivanje životnog ciklusa proizvoda i promene koje nastaju usled čestih izmena proizvodnog programa, dovode do potrebe za sve bržim i efikasnijim prenosom informacija između inženjera, kao i drugih učesnika u procesu projektovanja i proizvodnje. Primena programskih sistema za upravljanje životnim ciklusom proizvoda i koncepta digitalne fabrike, odnosno digitalne proizvodnje, olakšava prenos informacija, što pospešuje skraćivanje vremena razvoja novog proizvoda. Digitalno inženjerstvo ubrzava ciklus razvoja proizvoda, od projektovanja do njegove upotrebe, povećavajući efikasnost inženjerskih procesa putem integracije CAx i PLM sistema. Svaka proizvodnja, svaki organizovan ljudski rad u korisne svrhe predstavlja u manjoj ili većoj meri složen sistem.Intezivan razvoj tehnologije u toku poslednjih decenija doveo je do nastanka kompleksnih tehnoloških procesa koji se ne mogu odrediti niti izučavati bez sistemskog prilaza problemu. Sistemski pristup proučavanju pojava u realnom svetu podrazumeva, pre svega izdvajanje sistema iz okoline, određivanje granice sistema, što je neposredno povezano sa ciljem i zadatkom istraživanja koja se obavljaju.Usled toga je i pojam sistema i odnos podsistema sasvim relatiziviran i uslovan:svaki podsistem ukoliko se izučava samostalno može da predstavlja celinu i da poprimi karakteristike sistema u kome bi se mogle izdvojiti grupe međusobnih povezanih elemenata koji imaju svoje odlike sistema. U tom smislu može se posmatrati preduzeće kao poslovni sistem koji obuhvata podsisteme nabavke, prodaje, proste i proširene reprodukcije i proizvodnju.Proizvodnja se može izdvojiti u poseban proizvodni sistem.U okviru proizvodnog sistema izdvajaju se podsistemi zaliha održavanje, transporta, kontrole kvaliteta, pripreme proizvodnje, energije, konstrukcije i tehnološki podsistem.

6

1. Tehnologija 1.1. Pojam i definicija tehnologije

Tehnologija integralno obuhvata odnos čoveka prema prirodi i društvu i napore koje preduzima u cilju zadovoljenja svojih potreba. Tehnologija je skup veština, znanja i sposobnosti da se prave i upotrebljavaju korisne stvari. Tehnologija je opštetehnička disciplina koja izučava tehničke i materijalne elemente proizvodnje i to kako sa aspekta međusobnog dejstva sredstava za rad i predmeta rada, tako i sa gledišta promena na predmetima rada do kojih dolazi u toku proizvodnog procesa, ali i vrste i kvaliteta proizvoda. Poreklo reči tehnologija je u grčkim rečima tehne, koja označava veštinu, umeće ili znanje da se nešto uradi ili obavi određeni posao, i logos, koja znači nauka. Proizilazi da tehnologija predstavlja veštinu i umeće koje čovek primenjuje da bi u prirodi i društvu zadovoljio svoje potrebe. Dakle, tehnologija obuhvata sredstva, načine i oruđa koja su rezultat čovekovih napora da, pre svega, opstane kao živo biće, tj. zadovolji egzistencijalne potrebe, a zatim da zadovolji i ostale potrebe, kao što su potrebe za obrazovanjem, zdravstvenom zaštitom, kreativnošću i dr. Čovekove potrebe mogu biti: �- Materijalne - Fiziološke (biološke), zdravstvene, sigurnosne i dr. - Nematerijalne - Potrebe za samopotvrđivanjem (kreativnošću), autonomijom, obrazovanjem, statusne potrebe, ljubav i pripadnost i dr. Istoriju ljudskog društva karakterišu stalni napori usmereni ka unapređenju korišćenih alata, materijala, tehnike i tehnologije. Pojedine etape u razvoju - kameno, bakarno, bronzano i gvozdeno doba - razlikuju se po materijalima, orudžima i korišćenim tehnologijama. Termin tehnologija se često upotrebljava kada su u pitanju pronalasci iz najnovijeg perioda kao npr. radar, laser, ultrazvuk, infracrveni zraci, mikroprocesor, magnetna rezonanca, telefaks, internet, digitalne tehnogije i sl. Međutim, i prastari izumi kao što su: vatra, koplje, luk i strijela, klin, poluga, čekrk, točak, dizalica, barut, ralo, slova i sl. su primjeri

7

tehnologije,odnosno tehnoloških otkrića. Ljudi su počeli da koriste tehnologiju pretvaranjem bogatih prirodnih resursa u jednostavna oružja i oruđa (nalazišta kremena, gline, bakra, gvožđa i dr.). Tako, na primer, samo praistorijsko otkriće vatre je veoma značajno povećalo količine raspoložive hrane za ljude iz tog perioda. Dakle, može se zaključiti da je tehnologija širok pojam koji u sebe uključuje kako jednostavne alate (kao što su npr. nož, sekira, lopata, ćuskija, kosa i sl.), tako i najsloženije mašine koje su proizvod savremenih tehnologija (npr. kompjuter, svemirski brod, akcelerator čestica, skener i sl.). Imajući u vidu da je tehnologija danas veoma rasprostranjena, značajna i zastupljena u svim aktivnostima kojima se čovek bavi, različiti autori različito definišu i objašnjavaju pojam tehnologije. Ipak, polazeći od cilja , prednost dajemo sledećim definicijama: „Tehnologija, u najširem smislu predstavlja koriščenje prirode u svrhu čovekovih materijalnih dobitaka.“1 „Tehnologija predstavlja primjenu naučnog znanja u praktične svrhe ljudskog života.“2 „Tehnologija se javlja kao rezultat delovanja čoveka na prirodu i društvo i, pri tome, iznalaženju najpogodnijih oblika instrumenata, metoda i sredstava za prilagođavanje prirode i društva svojim potrebama, tj. za unapređenje njegove kreativnosti i delovanja u svojoj prirodnoj i društvenoj okolini.“3 Tehnologija se oduvijek bazirala na osnovnim prirodnim naukama: fizici, hemiji, biologiji,geologiji i dr. Međutim, tehnologija je velikim delom bazirana i na matematici, a sve veći značaj dobijaju i veze sa psihologijom, sociologijom, medicinom, naukom o radu i dr. Isto tako, tehnologija je usko povezana sa ekonomijom i organizacijom. Veze tehnologije i ekonomije su veoma tesne i kompleksne. Može se reći da danas praktično nema naučne discipline koja nije od interesa za modernu tehnologiju.

1 Mokir, Džoel. Atinini darovi. Beograd, Clio. 2007, str. 17.

2 Encyclopaedia Britannica, http://www.britannica.com/

3 Bodrožić, Dragoljub. Tehnološki sistemi. Beograd, PFV, 1978, str. 13.

8

Tehnologija ima jednu veoma značajnu osobinu: naime, tehnologija sama sebe razvija,odnosno tehnologija omogućuje da bude sve više tehnologije, što konačno ima za rezultat opšte društveno ubrzanje. Tehnologija i preduzetništvo (nauka, tehnika, menadžment, preduzetništvo) - Ekonomski rast zavisi, pored tri prethodna faktora, od tehnologije (tehnološkog napretka ili inovacija) i preduzetništva. Tehnološki napredak je usavršavanje procesa prozvodnje ili usavršavanje postojećih proizvoda ili uvođenje novih proizvoda. Tehnologija je znanje o najboljem načinu proizvodnje dobara i usluga. Treba praviti razliku između tehnološkog znanja i ljudskog kapitala. Tehnološko znanje je razumevanje društva o funkcionisanju svijeta. Ljudski kapital je prenošenje tih saznanja na radnu snagu. Da se poslužimo prikladnom metaforom - tehnološko znanje predstavlja kvalitet udžbenika iz kojih se uči u društvu, a ljudski kapital količinu vremena koju populacija provede u njihovom čitanju. 1.2.Komponente tehnologije Konačan rezultat tehnološkog procesa je proizvod ili usluga. Proizvod predstavlja, po svojoj suštini, dobro koje je materijalizovani proizvod i koji se po zavšetku tehnološkog procesa može skladištiti, transportovati i kupiti radi korišćenja (margarin, kompjuter, stolica, jogurt,mobilni telefon, olovka, naočare, papir, bicikl itd.). Usluga je neopredmećeni proizvod koji se troši čim se proizvede (koncert, fitnes, košarkaška utakmica, baletska predstava, posredovanje, ski lift, bankarska usluga, obrazovanje, fizikalna terapija itd.). U cilju preciznijeg definisanja i razumevanja pojma tehnologije neki autori pristupaju razlaganju tehnologije na njene komponente. Opšti model tehnologije koji je razvijen u cilju uspostavljanja informacionog sistema tehnologija i stoga najprimjereniji potrebama upravljanja, ističe sledeće osnovne komponente tehnologije:4 � - Hardver (Hardware) - čine ga sve materijalne komponente kao što su oprema,uređaji, postrojenja, sirovine, materijali; � - Softver (Software) - obuhvata kompjuterske programe, procedure, tehnološku dokumentaciju i neophodna znanja kako se hardver koristi; � - Breinver (Brainware) - čine ga znanja, iskustva i sposobnosti ljudi vezani za primenu tehnologije; � - Orgver (Orgware) - predstavlja organizaciju i upravljanje, kojima se tehnologija primenjuje u praksi.

4 Pavlov, Pavel and Svetla Mihaleva. Fundamentals of public administration, 5th edition.Varna,

University Press of VarnaFree University “Chernorizets Hrabar”, 2005

9

Tehnologija je inteligentni miks tehnoloških komponenti postavljen u skladu sa principima naučne zasnovanosti, racionalnosti, efektivnosti, produktivnosti, zaštite čovjekove okoline,energetske i materijalne štedljivosti, itd.5 Ključne komponente tehnologije su resursi koji su neophodni da bi se tehnologija realizovalau praksi: 1. Ljudski resursi u tehnološkim sistemima; 2. Materijali u tehnološkim sistemima; 3. Energija i voda u tehnološkim sistemima; 4. Transport u tehnološkim sistemima; 5. Oprema u tehnološkim sistemima; 6. Tehnološka dokumentacija. Tehnološka dokumentacija ima osnovni zadatak da utvrdi redosled i način izvođenja tehnoloških operacija u tehnološkom procesu. Tehnološkom dokumentacijom se utvrđuju procedure, kao i vrste i količine materijala koje se upotrebljavaju, vrste alata, sredstva za rad i način rada sa njima, radne operacije, itd. Kao tehnološka dokumentacija koriste se različite vrste i oblici dokumentacije, a najčešće se upotrebljavaju: tehnološka karta, tehnološki postupak i operacijski list. Početni korak za izradu tehnološke dokumentacije je izrada crteža gotovog proizvoda. Taj crtež sastavljaju konstruktori i tehnolozi, pri čemu crtež mora biti precizno definisan kako bi se prema njemu mogao uraditi kompletan tehnološki postupak. Tako usvojeni tehnološki postupak definiše se kroz tehnološku dokumentaciju. Tehnološka karta je pregled toka obrade predmeta koji se obrađuje s obeležavanjem svih promena koje se dešavaju u proizvodnom procesu. Tehnološka karta sadrži simbole za različite operacije. Tehnološki postupak je vrsta tehnološke dokumentacije u kojoj se definiše naziv i broj operacije sa opisom radnji u tehnološkom procesu (struganje, glodanje, termička obrada, brušenje, kontrola) i definisanjem količina materijala, vremena obrade i sl. Operacijski list sadrži detaljan opis tehnološke operacije sa opisom sredstava za rad, alata, opisom rada i detaljnim crtežom proizvoda koji se proizvodi. Operacijski list obuhvata: broj operacije, naziv operacije, oznaku radnog mesta na kome se operacija izvodi, broj elementa,naziv elementa, kvalitet, dimenzije i bruto težina materijala od koga se element izrađuje,složenost posla, opis izvođenja operacije, alati i dr.

5 Levi-Jakšić, Maja. Menadžment tehnologije i razvoja. Beograd, Čigoja štampa, 2006, str. 26.

10

2.TEHNOLOŠKE OPERACIJE Tehnološki proces nastaje povezivanjem više tehnoloških faza sa ciljem prevođenja predmeta rada niže upotrebne vrednosti u više. Jedan tehnološki proces se može sastojati iz više tehnoloških faza. Tehnološka faza je deo tehnološkog procesa koji se odvija u jednom ili više aparata ( uređaja) i predstavlja fazu obrade. Tehnološke faze čine:

operacija ( ako se dešavaju fizičke promene) i

procesi (ako se dešavaju hemijske ili biološke promene).

Operacije predstavljaju promenu nekog predmeta ili ma kojih njegovih fizičkih ili hemijskih svojstava, njegovo sklapanje ili rasklapanje od drugog predmeta ili pripremu za drugu operaciju, transport, kontrolu ili smeštanje. Operaciojom se naziva i davanje ili primanje informacija, planiranje ili računanje i drugo. Operacijom materijala, delova ili usluge dobijaju formu proizvoda, bilo promenom njegovog obilika, kao što je slučaj u mašinskoj obradi, bilo promenom njenog hemijskog sastava u toku hemijskog procesa, ili dodavanjem ili skidanjem materijala, kao što je slučaj pri montaži. Operacija može da bude i pripremanje ma kakve aktivnosti koja doprinosi završavanju proizvoda. Operacije, u kojima se obavlja proizvodni proces, mogu biti:

tehnološke operacije – operacije kojima se neposredno menjaju

karakteristike predmeta rada, da bi se na osnovu tih promena dobili

proizvodi sa novim upotrebnim vrednostima ( povezivanjem ovih

operacija nastaje tehnološki proces kao deo proizvodnog tehnološkog

sistema); Slika 2.1.Jednostavan proizvod

Slika 2.1. Jednostavan proizvod

ostale operacije - operacije kojima se ne menjaju karakteristike

predmeta rada, ali koje su neophodne pri proizvodnji kako bi se

tehnološki proces mogao obaviti. Povezivanjem ovih operacija nastaju

11

različiti drugi procesi u okviru proizvodnog sistema, proces zaliha,

održavanja, kontrole kvaliteta i drugi.

Prema tome, da li se veličine sistema manjaju ili ne menjaju sa vremenom tehnološke operacije možemo podeliti na:

stacionarne, nema promene veličina sa vremenom , i

nestacionarne, veličine se menjaju sa vremenom.

Prema dinamici kretanja materije ili energije, tehnološke operacije možemo podeliti na:

diskontinualne (šaržne), kod kojih se materija ili energija unose u

proces u određenoj količini pod neuravnoteženim uslovima i ostavi ili

potpomaže da se tokom vremena uravnoteži kada je konačno i proces

završen;

kontinualne, kod kojih se materija ili energija kontinualno unose i

iznose iz sistema ostavljajući mogućnost da se sam proces, odnosno

operacija, kontinualno izvodi pod stacionarnim uslovima;

semikontinualne (polušaržne), koje predstavljaju kombinaciju

prethodnih tehnoloških operacija.

Obzirom na fundamentalnu vezu tehnološke operacije možemo podeliti na tri grupe:

mehaničke operacije,

toplotne operacije i

difuzione operacije.

Ovakva podela je doprinela tome da se uoče zajedničke fundamentalne zakonitosti u srodnim operacijama, te da se na taj način i sama operacija bolje razume. U pogledu srodnosti uočena je izvesna analogija čak i između osnovnih fenomena spomenute tri grupe operacija. Naime, osnovni fenomen bitan u mehanici fluida je prenos količine kretanja, u toplotnim operacijama je prenos toplote, a u difuzionim operacijama je prenos mase. Znači, zajedničko za sve tehnološke operacije je da uvek dolazi do nekog prenosa, međutim, jedna opšta zakonitost je ta da do njega može da dođe samo ako postoji neka pogonska sila. Tako je, na primer, potrebna razlika pritisaka da voda proteče kroz cev, a taj pad pritiska se pretvara u prenos količine kretanja, odnosno napon smicanja i u krajnjoj liniji energetski gubitak trenjem, Ili, potrebna je razlika temperatura da bi toplota prelazila sa toplijeg mesta na

12

hladnije, ili je potrebna potencijalna razlika električne struje da bi struja prolazila kroz električni vod. U grupi mehaničkih operacija spadaju, pre svega, one koje su vezane za mehaniku fluida, kako homogenih ( tečnosti ili gasova), tako i heterogenih (prisustvo čvrste faze pored fluida). Ovde spada pored transporta i srujanja fluida i druge operacije kao: filtracija, taloženje, centrifugiranje, mešanje itd. U mehaničke operacije se često ubrajaju i operacije vezane za tretiranje čvrstog materijala itd. Toplotne operacije u svojoj osnovi imaju tri mehanizma prenosa toplote: kondukcija (provođenje), konvekcija (strujanje) i radijacija (zračenje). Prenošenje toplote kondukcijom se odvija na dva načina: interakcijom susednih molekula koji se nalaze na različitim temperaturama (energetskim nivoima), kako je to slučaj u čvrstim telima, tečnostima i gasovima, i preko ''slobodnih''elektrona. Ovaj drugi mehanizam je karakterističan za kondukciju u metalima. Po svojoj prirodi kondukcija toplote se može odvijati pri stacionarnim i nestacionarnim uslovima. U stacionarnim uslovima su temperatura, gustina medijuma i njegove ostale osobine, nezavisne od vremena u ma kojoj tački posmatrane oblasti medijuma. Nestacionarna kondukcija je karakterisana vremenskom promenom pomenutih veličina ( najčešće samo temperature) u pojedinim tačkama regiona koji provodi toplotu. Konvektivni mehanizam prenosa toplote uslovljen je kretanjem fluida, i posledica je mešanje delova fluida. Konvektivna razmena toplote između fluida i površine preko koje fluid struji naziva se prelaženje toplote. Razlikujemo prirodnu konvekciju, kod koje je kretanje fluida posledica razlike gustina delova fluida različitih delova temperatura, i prinudnu konvekciju, pri kojoj fluid struji pod dejstvom spoljnih sila ( pumpa, ventilator i sl.). Na prelaženje toplote utiču uslovi strujanja fluida, kao i oblik, veličina i stanje površine razmene. Pojava zračne energije uslovljena je složenim unutarmolekulskim i atomskim promenama usled čega se drugi vidovi energije, u osnovi toplotne, pretvaraju u energiju elektromagnetnog zračenja. Pored kondukcije, konvekcije i zračenja kao osnovnih fenomena prenosa toplote, koji dolaze do izražaja u najraznovrsnijim razmenjivačima toplote, ovde dolaze i druge toplotne operacije kao kondenzacija, ukuvavanje, rashladni procesi itd. Difuzione operacije su tehnološke operacije kojim se vrši razdvajanje komponenti iz rastvora na bazi pogonske sile ( razlika napona para ili razlika koncentracija, tj. različita rastvorljivost) koja je uzrok prenosu mase komponente iz jedne u drugu fazu.

13

Prenos mase je pojava pri kojoj dolazi do spontanog ili prinudnog kretanja molekula neke komponente kroz jednu ili više faza. To vodi izjednačavanju koncentracije komponente u fazama u ravnotežu, ili prinudnom stvaranju koncentracionog gradijenta kako bi se ostvarila potrebna separacija. Ako molekuli dolaze iz mase na graničnu međufaznu površinu, ili obrnuto, reč je o prelazu mase. Ako molekuli prolaze iz jedne faze u drugu kroz međufaznu površinu, u pitanju je prolaz mase. U tom slučaju reč je o dva prelaza, s jedne i druge strane međufazne površine. Prenos mase događa se u relativno velikom broju operacija od kojih su najznačajnije: destilacija, rektifikacija, sušenje, apsorpcija, desorpcija, adsorpcija, ekstrakcija, rastvaranje, kristalizacija, membranska separacija itd. Dalje, rasčlanjivanjem tehnoloških operacija mogli bi se analizirati zahtevi, pokreti i mikropokreti koji se razmatraju kad je u pitanju analiza kompletne organizacije prenosa proizvodnje. Na slici 2.2 predstavljena je struktura proizvodnog tehnološkog sistema, sa posebno rasčlanjenim tehnološkim procesom.

Slika 2.2.. Struktura proizvodnog tehnološkog sistema sa posebno rasčlanjenim

tehnološkim procesom

U sledećem delu dati su primeri usvojenih tehnološki postupaka i tehnoloških operacija izrade proizvoda. Većina proizvoda iz primera se mogu izraditi uz korištenje drugih tehnoloških postupaka i tehnoloških operacija, prikazano na slici 2.3.

14

Proizvod Tehnološki postupci Tehnološke operacije

1. Skidanje strugotine na strugu

1.1 Uzdužno struganje većeg prečnika

1.2 Uzdužno struganje manjeg prečnika

1.3 Poprečno struganje prelaznog dela

1.4 Bušenje rupe

1.5 Odsecanje Slika 2.3.Prikaz tehnoloških postupaka i operacija

Proizvod

Tehnološki postupci

Tehnološke operacije

1. Skidanje strugotine na strugu

2. Skidanje strugotine na glodalici

3. Skidanje strugotine na brusilici

4. Toplotna obrada

1.1 Uzdužno struganje

1.2 Poprečno struganje

1.4 Bušenje rupe

2.1 Izrada žljebova

2.2 Izrada zuba

3.1 Brušenje žljebova

3.2 Brušenje zuba

4.3 Grejanje u peći

4.4 Hlađenje u kadi Slika 2.4.Prikaz tehnoloških postupaka i operacijaizrade zupčanika

Na slici br 2.4. prikazan je proizvod koji je 3-dimenzijski, složenog oblika, bez šupljine s paralelnim sadržajima.

15

Proizvod Tehnološki postupci Tehnološke operacije

1. Plastično deformisanje – kovanje

2. Odvajanje strugotine na brusilici

3. Toplotna obrada

1.1 postavljanje fabrikata u ukovanj

1.2 ukivanje komada

1.3 vađenje otkivka iz ukovnja

2.1 otklanjanje viškova materijala brušenjem

3.1 stavljanje u peć

3.2 grejanje u peći

3.3 vađenje iz peći

3.4 hlađenje u emulziji Slika 2.5.Prikaz tehnoloških postupaka i operacijaizrade plastičnog

deformisanja

Na slici br.2.5. prikazan je proizvod koji je prizmatičnog oblika, osnonesimetričan, stepenast i pun.

Proizvod Tehnološki

postupci Tehnološke operacije

1. Plastično deformisanje – vučenje

2. Plastično deformisanje – odsjecanje

Slika br.2.6.Plastično deformisanje proizvoda

16

Proizvod Tehnološki postupci Tehnološke operacije

1. Livenje

2. Odvajanje strugotine na strugu

Slika br.2.7.Livenje i struganje

2.1. Osnovne podele

Proizvodni tehnološki procesi mogu da se klasifikuju prema različitim kriterijumima: 1. Grupisanje tehnoloških procesa prema stepenu uloženog rada:

- tehnološki proces proizvodnje sirovina i prostih jedinjenja;

- tehnološki proces proizvodnje polufabrikata;

- tehnološki proces proizvodnje osnovnih jedinjenja;

- tehnološki proces proizvodnje podsklopova i složenih jedinjenja;

- tehnološki proces proizvodnje sklopova;

- tehnološki proces proizvodnje finalnih proizvoda.

2. Kriterijum za klasifikaciju prema vrsti rada koji se obavlja u njima:

- ekstraktivni tehnološki procesi;

- prerađivački tehnološki procesi;

- sintetički tehnološki procesi.

3. Klasifikacija prema vrsti rada i vrstama delatnosti:

a) poljoprivredni tehnološki procesi;

b) rudarski tehnološki procesi;

c) metalurški tehnološki procesi;

d) hemijski tehnološki procesi;

e) metalsko – prerađivački tehnološki procesi;

f) tekstilni i tehnološki procesi;

g) farmaceutski tehnološki procesi;

17

h) drvni tehnološki procesi;

i) prehrambeni tehnološki procesi.

4. Klasifikacija prema dinamici kretanja materijala u tehnološkim

procesima i prema stabilnosti uslova pod kojima se obavljaju

tehnološki proces:

a) prekidni ili diskontinualni tehnološki procesi;

b) neprekidni ili kontinualni tehnološki procesi.

a) Prekidni tehnološki procesi nisu specijalizovani, tok operacija je

prekinut i unosi se operacija ''čekanje''. Čekanje se javlja kad na nekom

predmetu uslovi ne dozvoljavaju da se obavi naredna predviđena

aktivnost. Čekanje se vidi, na primer, kad su ''polufabrikanti između dve

operacije naslagani na pod radionice, sanduci koje treba raspakovati,

delovi koje treba smestiti u magacinska skladišta ili pismo koje čeka na

potpis''.

Snabdevanje radnih mesta materijalom je periodično, prekinuto i u tim slučajevima najčešće se radi o pojedinačnoj ili maloserijskoj proizvodnji pri većoj diverzifikaciji gotovih proizvoda. Prisutna je znanatska obrada i traži se kvalifikovani rad, poznavanje većeg broja operacija na predmetu rada, jer specijalizacija nije zastupljena u većoj meri. Oprema se kod prekidnih tehnoloških procesa ne koristi ravnomerno, čekanje i zastoji materijala su veći, a takođe i ''prazan hod'' mašina što uslovljava njihovu nedovoljnu iskorišćenost. Prekidni tehnološki proces je po pravilu prisutan u određenim vrstama delatnosti, u pojedinačnoj ili serijskoj proizvodnji, kao što je na primer proizvodnja preciznih alata, delova i mehanizma koji iziskuju stručnu, zanatsku izradu. Gde je to moguće, treba nastojati da se ostvari neprekidan tehnološki proces. Prednost prekidnog tehnološkog procesa ogleda se njegovoj većoj elastičnosti i prilagodljivosti. U odsustvu krutih i unapred definisanih kontinualnih tokova, ovakav proces je fleksibilniji u smislu prelaska s jedne vrste proizvodnje na drugu. U svakom slučaju prekidni tehnološki proces treba učiniti što efikasnijim skraćivanjem čekanja koja u njemu nastaju i orijentacijom ka organizaciji proizvodnje tipa protočne linije. Savremeni fleksibilni proizvodni sistemi obezbeđuju automatizaciju maloserijske i serijske proizvodnje što uslovljava značajan porast efikasnosti prekidnih tehnoloških procesa. Neprekidni tehnološki procesi su specijalizovani i kod njih je u visokom stepenu izražena podela rada.

18

Tok materijala je neprekidan, čekanja su svedena na neophodnu najmanju meru, s obzirom na karakter i sled operacija koje se obavljaju na predmetu rada. Oprema se koristi po principu što većeg iskorišćenja instaliranih kapaciteta. Neprekidnost tehnoloških procesa obezbeđuje visoki stepen mehanizacije i automatizacije što doprinosi povećanjčnosti tehnoloških procesa. Neprekidni tehnološki procesi karakteristični su za velikoserijsku i masovnu proizvodnju. Neprekidni tehnološki proces ostvaruje visok stepen racionalizacije svih utrošaka na procesu, veoma je operativan, mogućnost uvođenja savremenih metoda i načina organizacije i upravljanja su izrazita. Kod tehnoloških procesa neprekidnog tipa postignut je visok stepen automatizacije čime je njihova efikasnost značajno unapređena. Kontinualni tehnološki procesi su karakteristični za crnu i obojenu metalurgiju, hemijsku industriju, industriju nafte. 5. Klasifikacija tehnoloških procesa prema kriterijumu organizacije

proizvodnje.

Moguće je izdvojiti dva potkriterijuma unutar ove klasifikacije: 1. obim proizvoda proizvedenih na isti način

2. način i mesto gde se obavlja proizvodnja.

1. Prema obimu proizvoda nastalih na isti način razlikuju se:

a) Masovni način proizvodnje ili tehnološki procesi masovne

proizvodnje, koje karakteriše visok stepen mehanizacije i

automatizacije, neprekidnost tehnološkog procesa, stabilno radno

mesto. Masovni način proizvodnje naročito je zastupljen u

automobilskoj, hemijskoj industriji, industriji nafte, guma.

b) Serijski način proizvodnje i tehnološki proces serijske proizvodnje

odnosi se na proizvodnju određenog broja proizvoda na isti način

(serija). Tu je prisutan uglavnom prekidni tehnološki proces i

zatvoreno radno mesto.

Ovaj tip proizvodnje je zastupljen u građevinskoj industriji, u

proizvodnji cigle, crepa, u brodogradnji, u proizvodnji obuće, odeće.

c) Pojedinačni način proizvodnje ili tehnološki proces proizvodnje

pojedinačnih proizvoda karakteriše odsustvo specijalizacije, nema

izražene podele rada, a tehnološki proces je naglašeno prekidan.

Primenjuje se kod izrade specifične opreme, preciznih alata, u

elektronskoj, elektroindustriji.

2. Prema kriterijumu načina i mesta proizvodnje razlikuju se:

19

a) Lančani način proizvodnje ili tehnološki proces u proizvodnji

lančanog tipa određen je takvim rasporedom sredstava rada i tokom

materijala koji obezbeđuju neprekidan sled tehnoloških operacija u

određenom vremenu s najkraćim rastojanjem između radnih mesta i

minimiziranim čekanjima predmeta rada, mašina i ljudi. Rad o

neprekidnom tehnološkom procesu sa masovnom proizvodnjom i sa

visokom specijalizacijom poslova, radnih zadataka i tehnoloških

operacija i do kraja izvršenom podelom rada.

Lančni način proizvodnje doveo je do povećanja rutine u obavljanju

proizvodne aktivnosti, do sjedinjavanja i bliske povezanosti svih

podsistema ( konstrukcioni, kontrola kvaliteta, tehnološki,

održavanje, zaštite na radu, skladištenje) u jedinstvenu celinu sa

izraženim jakim vezama. Takođe, stvoreni su preduslovi za primenu

visoko mehanizovanih sredstava rada i automatizacije.

b) Grupna izrada ili tehnološki procesi sa grupnim načinom

organizovanja proizvodnje karakteriše postojanje proizvodnje na

grupi mašina ili radnih mesta. Grupe mašina ili radna mesta svrstane

su po principu izrade odgovarajućeg dela proizvoda a slede tok

operacija u tehnološkom procesu. Tu je zastupljena specijalizacija

rada, poslova i zadataka i operacija. Radi se uglavnom o prekidnom

tehnološkom procesu za serijsku proizvodnju. Poseban značaj

grupne tehnologije sagledava se u savremenim uslovima, kod

razvoja fleksibilnih proizvodnih sistema u čijoj se osnovi oni nalaze.

c) Radionička izrada odnosi se na proizvodnju na jednoj mašini,

uređaju ili agregatu. Proizvodnja je organizovana fizičkim

grupisanjem mašina istog tipa u odgovarajuće radionice. Tehnološki

proces je prekinut, čekanja i premeštanja predmeta rada su velika s

jedne na drugu mašinu. Tu je raspored mašina fiksiran i neelastičan s

obzirom na sled tehnoloških operacija, tako da se primenjuje u

slučaju malog broja tehnoloških operacija na određenoj vrsti mašina

ili u slučaju veće koncentracije tehnoloških operacija na određenoj

vrsti mašina ( obrada metala na strugovima, na primer).

d) Zanatska izrada je zasnovana na grupisanju tehnoloških operacija u

tehnološkom procesu na jednom mestu koje izvršava jedan radnik.

Radi se o tehnološkom procesu izrade pojedinačnih proizvoda, a

20

ovaj način organizovanja proizvodnje vezuje se najčešće za

popravke mašina, izradu preciznih delova mašina, alata i drugo.

6. Klasifikacija tehnoloških procesa može se izvršiti i s obzirom na redosled

makroprocesa koji su prisutni u različitim oblastima industrijske

proizvodnje: Makroprocesi se sastoje od jednog ili više tehnoloških procesa

koji se mogu i posebno posmatrati, a vezuju se za pojedine faze i operacije

koje se obavljaju na predmetu rada, sve do izrade gotovih proizvoda

željenih karakteristika.

Tako se razlikuju:

a) tehnološki procesi pripreme sirovina;

b) tehnološki procesi hemijske prerade;

c) tehnološki procesi fizičke obrade;

d) tehnološki procesi završne obrade – finalizacije.

Uopštena šema za navedenu klasifikaciju predstavljena je na slici 6. Strelice ukazuju na različiti redosled makroprocesa koji u praksi može da nastupi. 7. Klasifikacija tehnoloških procesa i prema nekim drugim

kriterijumima:

a) karakteru sredstava za rad;

b) obimu proizvodnje;

c) vrsti proizvoda;

d) osnovnim sirovinama koje se koriste;

e) dinamici i vrsti kretanja materijala u tehnološkom procesu.

2.2. Struktura tehnoloških procesa

Opšta šema makro – tehnoloških procesa pripreme sirovina, hemijske prerade, fizičke obrade, završne obrade ukazuje na moguće tehnološke procese koji uz različite kombinacije ostvaruju izlazni proizvod u različitim oblastima čovekove delatnosti. Svaki od predstavljenih koraka mogu se dalje razdvojiti na različite tehnološke operacije koje se opet u zavisnosti od konkretne proizvodnje grupišu u odgovarajuće tehnološke procese. Tehnološke operacije su veoma blisko vezane za specifične karakteristike materijala jer se u njima neposredno deluje na materijal. Polaznu osnovu za analizu tehnoloških operacija, stoga čine svojstva materijala. U opisivanju tehnoloških procesa uvedeni su odgovarajući simboli za označavanje pojedinih aktivnosti u njima.

21

Ti simboli su sledeći: 1. transport;

2. čekanje;

3. kontrola;

4. skladištenje.

Slika 2.2.. Tehnološki makroprocesi

Može se i detaljnije sagledati struktura tehnološkog procesa.6 Opisaćemo neke od osnovnih operacija:

1. Transport čvrstih, tečnih i gasovitih materijala

To može da bude transport u cisternama, kanvejerskom trakom, u kanalima, cevima, u pumpama pod pritiskom, itd. 2. Promena energetskog stanja

Može da bude radijacija, elektrizacija, magnetizacija, sagorevanje, hlađenje.

6 M. Cetron, M., Industrial Applications of Technoloical forecasting, John Wiley, New

York,1971, str.370.

22

3. Promena fizičkog stanja

Može da se obavi pod pritiskom, izvlačenjem, vučenjem, torzijom, savijanjem, pletenjem vlakana. 4. Fizička integracija

Obuhvata sinterovanje, adheziju, mehaničko spajanje, šrafljenje, šivenje. 5. Fizička dezintegracija

Može da se obavi eksplozivnim, mehaničkim, akustičnim dejstvom. Osnovne operacije su: mlevenje, bušenje, testerisanje, cepanje. 6. Fizička asocijacija

Obuhvata mešanje, suspandiranje, rastvaranje, apsorpciju, adsorpciju, difuziju. 7. Fizička disocijacija ili separacija

U ovom slučaju obavlja se filtriranje, centrifugalna separacija, taloženje, kristalizacija, isparavanje, destilacija, kondenzacija. 8. Površinska obrada

Obuhvata doterivanje površine, toplotno delovanje, presovanje, nanošenje boje. 9. Hemijska disocijacija ili dekompozicija

Tu spade termalno aktiviranje, elektroliza, katalitičko razdvajanje, hidroliza, fotoliza, fiziološko razlaganje. 10. Hemijska asocijacija ili sinteza

Sastoji se u termalnom aktiviranju, elektrolizi – katodna reakcija, katalitičko sjedinjavanje, polimerizacija, hidratacija, fotohemijske reakcije, biološka sinteza. 11. Izomerizacija

Operacije stvaranja izomera u okviru podele na makroprocese, detaljnije će biti opisane pojedine tehnološke operacije.

2.3. Tehnološki procesi pripreme sirovina

Tehnološki procesi koji se bave pripremom sirovina obuhvataju: 1. tehnološke operacije fizičke dezintegracije;

2. tehnološke operacije fizičkog izdvajanja;

23

3. tehnološke operacije fizičke asocijacije.

1. Fizička dezintegracija ( deljenje) odnosi se na tehnološke operacije

delovanja na čvrste materijale, a osnovni cilj deljenja – usitnjavanja je

da se površina materijala poveća što će u daljim fazama omogućiti

efikasnije delovanje na material i obezbediti efikasniju oksidaciju,

redukciju ili sagorevanje, na primer. Neke tehnološke operacije su:

Drobljenje – predstavlja usitnjavanje materijala do veličine prečnika od 30 mm. Za rudu metala to je najčešće prva tehnološka operacija u procesu.

Drobljenje može da bude:

1. grubo: izlazni komadi prečnika 100 – 150 mm;

2. srednje: izlazni komadi prečnika 10 – 25 mm;

3. sitno: izlazni komadi prečnika 2 – 10 mm;

4. fino: izlazni komadi prečnika ispod 2 mm.

Drobljenje se obavlja u uređajima koji se nazivaju drobilice, a moguća su različita konstrukciona rešenja: čeljusne drobilice, sa valjcima, konusne, sa kuglama, itd. Mlevenje – tehnološka operacija kojom se material usitnjava do prečnika ispod 1 mm. Uređaji za mlevenje su mlinovi sa kuglama, cevni, tanirasti, itd. Sejanje – tehnološka operacija koja najčešće sledi operracije drobljenja i mlevenja a može im i prethoditi. Predstavlja izdvajanje materijala određene granulacije na sitima. Pre drobljenja i mlevenja, operacija sejanja obavlja se radi izdvajanja zrna koja mogu da idu na dalju preradu u drobilice i mlinove ( veći komadi se odstranjuju). Posle operacija drobljenja ili mlevenja obavlja se operacija sejanja radi ujednačavanja granulacije materijala na željene dimenzije. Uređaj za obavljanje tehnološke operacije sejanja su sita raznih dimenzija i različitih veličina otvora u zavisnosti od zahteva za finoćom i veličinom zrna. Postoje vibraciona, oscilatorna, rotaciona sita.

2. Fizičko izdvajanje ( disocijacija) predstavlja izdvajanje materijala

najčešće različitih agregatnih stanja jednih od drugih. Tehnološke

operacije su:

1. Flotacija – obuhvata razdvajanje čvrstih materijala ( odvajanje

metala u rudama). Obavlja se u flotacionim ćelijama uz uduvavanje

vazduha preko odgovarajuće smese i pod pritiskom tako da se na

površini izdvaja ruda, a na dno pada jalovina.

24

2. Taloženje – operacija koja ima za cilj izdvajanje čvrstih od tečnih

materijala uz postupak dekantiranja. Taloženjem čvrstih materijala (

uz mešanje pomoću lopatica koje se okreću u dekanterima –

taložnicima dok ne protekne određeno vreme njihovog taloženja), u

taložnicima dok ne protekne određeno vreme njihovog taloženja), u

taložnicima se vrši dekantiranje – odvijanje fluida ili ređe gasa.

3. Centrifugiranje – tehnološka operacija taloženja uz korišćenje

centrifugalne sile, predstavlja izdvajanje čvrstih od tečnih materijala

uz korišćenje centrifuge ( 1000 – 2000 obrt/min) koja povećava

brzinu taloženja. Čvrsti materijali se, na taj način, u centrifugalnim

taložnicima ( tzv.cikloni) talože na zidovima.

4. Filtriranje predstavlja izdvajanje čvrstih materijala iz tečnosti na

cedilu, filtru, sa koga se kasnije ti čvrsti materijali skidaju. U

industriji se koriste takozvane filter – prese u kojima se uz delovanje

pritiska za savladavanje otpora koji stvara sam filter u odnosu na

fluid, obezbeđuje efikasnije odvijanje operacije izdvajanja. U

upotrebi sui rotacioni filteri koji su oblika bubnja a obloženi filter –

platnom.

5. Sejanje se takođe može ubrajati u tehnološke operacije izdvajanja

čvrstih materijala željene granulacije iz čvrstih materijala.

6. Destilacija – najčešće predstavlja izdvajanje tečnosti iz tečnosti, a

bazira na razlikama u temperature isparavanja.

7. Frakciona destilacija omogućava da se jednoj tehnološkoj operaciji

izdvoji više frakcija a uređaji za destilaciju ( destilatori) konstruisani

su tako da postoje kolone za destilaciju sa više odeljaka po visini za

izdvajanje različitih frakcija.

8. Apsorpcija – predstavlja izdvajanje jedne komponente iz smese gas

– tečnost ili gas – gas. Uređaji za apsorpciju konstruisani su sa

odeljcima od olova ili sita in a dnu se uvodi gas koji se penje ka

vrhu, a tečnost koja apsorbuje odgovarajuću komponentu gasa pada

25

odozgo i vezuje se sa tom komponentom. Na bazi apsorpcionih

karakteristika tečnosti, moguće je obaviti izdvajanje gasova iz

gasova ili gasova iz tečnosti. Suština ove tehnološke operacije je u

razdvajanju dveju komponenata od kojih se jedna rastvara a druga

ne rastvara u određenom rastvaraču.

9. Adsorpcija – tehnološka operacija koja se zasniva na osobini da

sunđerasti materiali upijaju gasove i pare iz tečnosti, te se koriste za

izdvajanje gasova iz tečnih materijala. Kao adsorpcioni material

koristi se ugalj, silikati i drugo.

10. Čišćenje gasova – obavlja se u cilju izdvajanja čvrstih materijala iz

gasova ili gasova od gasova (adsorpcijom). Uređaji koji se ovde

koriste su cikloni, elektrostatički uređaji (u kojima se na bazi

elektrizacije čestica – čvrstih materijala – prašine, obezbeđuje

njihovo izdvajanje iz gasa i padanje na dno po prestanku dejstva

električne struje).

3. Fizičko udruživanje, sjedinjavanje (asocijacija).

Tehnološke operacije koje se ovde javljaju su: Mešanje – tehnološka operacija koja ima za cilj da se stvori homogena smesa materijala istog agregatnog stanja ( može postojati mešanje čvrstih, mešanje tečnih i mešanje gasovitih materijala). Suspandiranje – sjedinjavanje čvrstih materijala i tečnosti s tim da se ti čvrsti materijali ne rastvaraju u tečnosti. Rastapanje je sjedinjenje čvrstih materijala i tečnosti pri čemu se ti čvrsti materijali rastvaraju u tečnosti tako da se kao rezultat dobija homogeni rastvor. Ova tehnološka operacija može da se odvija pri normalnoj ili povišenoj temperature, normalnom ili povišenom pritisku ili kombinovano. 2.4. Tehnološki procesi hemijske prerade

Mogu se podeliti na sledeće načine:

1. Hemijska disocijacija ili dekompozicija; 2. Hemijska asocijacija ili sinteza.

26

Hemijsko razlaganje jedinjenja je hemijska tehnološka reakcija u kojoj se razlažu hemijska jedinjenja na sastavne delove uz različito delovanje: temperature, pritiska, katalizatora, električne energije ili biohemijskih postupaka. Hemijska disocijacija ili dekompozicija obuhvata sledeće važnije tehnološke operacije:

a) termičko razdvajanje ( krekiranje, dehidracija); b) elektroliza ( anodne reaklcije); c) katalitičke operacije ( katalitičko krekiranje); d) dehidrogenizacija; e) biohemijske reakcije razjedinjavanja ( fermontacija); f) fotoliza; g) redukcija.

Tehnološko razdvajanje nastaje kao rezultat delovanja toplote, kod izdvajanja vode – dehidratacije, kod pečenja krečnjaka, kalciniranja sode, krekiranja nafte, itd. Elektroliza predstavlja operaciju razdvajanja jedinjenja korišćenjem električne energije u odgovarajućem rastvoru ili rastopu. Na primer, obavlja se elektroliza bakra, hlora, cinka, itd. U kadama za elektrolizu razdvajanje pojedinih elemenata elektrolitičkog rastvora obavlja se na anodi. Predstavićemo rafinaciju sirovog bakra elektrolizom. Sirovi bakar lije se u anodne ploče koje se stavljaju u kade za elektrolizu naizmenično sa katodama od elektrolitički čistog bakra. Elektrolitički rastvor se dobija rastvaranjem bakr – sulfata ( CuSO4) u sumpornoj kiselini ( H2SO4). Tokom elektrolize nastaju anodne i katodne reakcije. Hemijsko razjedinjavanje obavlja se na anodi: Anoda: Sirovi bakar Cu – Cu2+ + 2e- Tokom vremena sav bakar sa anodnih ploča prelazi na katodne limove. Razdvajanje uz pomoć katalizatora može se posmatrati na primeru termokatalitičkog krekinga, koji predstavlja poseban postupak krekovanja pomoću kojegt se postiže transformacija naftena, alifatičnih ugljovodonika u aromatične. Taj process ima dve glavne primene:

- dobijanje visokooktanskog benzina i - petrohemijska proizvodnja osnovnih aromatičnih ugljovodonika.

Dehidrogenizacija je proces izdvajanja vodonika iz jedinjenja koji se može predstaviti na primeru procesa krekovanja kada dolazi do razlaganja etana na etilen i vodonik: CH3 – CH3 – CH2 = CH2 + H2 ( etan) (etilen) (vodonik)

27

Biohemijske operacije ( fermentacijske operacije) razdvajanje karakteristične su za industriju vrenja uz korišćenje enzima kao katalizatora. Ove tehnološke operacije prisutne su u industriji piva, vina, šećera. Redukcija je operacija u kojoj se obavlja izdvajanje kiseonika pomoću redukcionog sredstva ( koks se koristi kao redukciono sredstvo za redukciju oksida u rudama gvožđa): Fe2O2 + 3C > 2Fe + 2CO MnO + C > Mn + CO SiO2 + 2C > Si + 2CO P2O5 + 5C > 2P + 5CO Tehnološke operacije hemijske sinteze odnose se na hemijske tehnološke operacije sjedinjavanja odgovarajućih hemijskih elemenata ili jedinjenja u nove supstance. Od operacija karakterističnih za hemijsko sjedinjavanje pomenućemo:

a) termičko sjedinjavanje; b) katalitičku sintezu ( polimerizacija); c) hidrogenizaciju; d) hidrataciju; e) biološku sintezu; f) izomerizaciju, itd.

Termičko sjedinjavanje nastupa kada se sinteza hemijskih elemenata ili jedinjenja u složenije structure odvija uz delovanje toplote. Elektroliza – tehnološka operacija u kojoj delovanjem električne energije na elektrolitički rastvor dolazi do sinteze odgovarajućih elemenata ( reakcija na katodi). Na primeru bakra, katodna reakcija ima sledeći oblik: Katoda: Cu2+ + 2e- > Cu ( elektrolitički čist bakar) Katalitička sinteza predstavlja hemijsku sintezu elemenata uz pomoć katalizatora. kao primer predstavićemo polimerizaciju i stvaranje polimera. Kod etilena na povišenoj temperature ( 2000 C) i visokom pritisku ( 1200 – 1500 at) dolazi do spajanja molekula u druge nizove – stvaraju se veliki molekuli smolaste konzistencije i velike plastičnosti – polietilen: CH2 = CH2 > ( -CH2 – CH2) katalizatori Hidrogenizacija je hemijska tehnološka operacija sinteze, spajanje sa vodonikom. Predstavićemo je na primeru dobijanja etana: CH2 = CH2 + H2 > CH3 – CH3

Hidratacija je hemijska tehnološka operacija sjedinjavanja sa vodom. kao primer predstavićemo hemijsku reakciju dobijanja etilalkohola: CH2 = CH2 + H2O > CH3 - CH2OH

28

Izomerizacija se može posmatrati kao process pri kome se ugljovodonici normalnog niza transformišu u molecule razgranate structure. 2.5. Tehnološki procesi fizičke obrade

Mogu da se podele u dve kategorije:

1. tehnološki procesi termičke obrade; 2. tehnološki procesi mehaničke obrade.

Tehnološki procesi termičke obrade predstavljaju menjanje fizičkih svojstava materijala pod dejstvom temperature i obuhvataju sledeće tehnološke operacije: Kalenje: tehnološka operacija čiji je osnovni cilj da se poboljšaju mehanička svojstva materijala. materijali se zagrevaju u pećima za kalenje do određene temperature, zadržavaju se na toj temperature određeno vreme, a zatim se potope u sredstvo za kalenje ( voda, ulje). Materijal po pravilu ima veću tvrdoću, otpornosti posle kalenja. Temperatura kalenja, vreme kalenja i sredstvo za kalenje koji će se upotrebiti zavisi od čvrstog materijala na koji se deluje ( koji se kali), aluminijum, čelik is l. Kalenje može da bude površinsko i dubinsko, a sama tehnološka operacija kalenja – zagrevanje materijala – obavlja se gasom, električnom indukcijom. Otpuštanje: tehnološka operacija koja sledi iza kalenja a ima za cilj uklanjanje unutrašnjih naprezanja materijala do kojih dolazi u tehnološkoj operaciji kalenja. Obavlja se radi dobijanja homogene structure materijala.Kalenje je operacija čiji je cilj da odlivene komade oslobodi unutrašnjih napona nastalih kod očvršćavanja metala u kalupima. To je operacija koja treba da dovede do sličnih poželjnih efekata koji nastaju prilikom prirodnog starenja materijala, a što se ogleda u stvaranju otpornosti od izvitoperenja odlivka u daljoj mašinskoj obradi. Sušenje: tehnološka operacija čiji je cilj da se otkloni vlaga, ostatak vode ili druge tečnosti iz materijala. Za sušenje se najčešće koristi toplota, zagrejan vazduh. Zasniva se na prelasku vlage ili druge tečnosti sa materijala u okolinu radi čega je značajno da je količina vlage u okolini manja od stepena vlažnosti samog materijala koji se suši. U različitim tehnološkim procesima koriste se različiti uređaji za sušenje – sušilice ili sušare. Konstrukciono one se razlikuju i postoje: rotacione, tunelske i druge. Tehnološka operacija sušenja najčešće prethodi operaciji pečenja. Pečenje: tehnološka operacija kojom se suvi ili polusuvi material pod određenim pritiskom, temperaturom, u određenom režimu pečenja pretvara u čvrsti proizvod. Peći u kojima se obavlja ova tehnološka operacija mogu da budu različitog oblika: rotacione, komorne, etažne, tunelske.

29

Fizička obrada na bazi mehaničkog delovanja može da se predstavi kroz sledeće tehnološke operacije: Struganje – predstavlja obradu površine materijala na strugovima. To je početna operacija posle operacije sečenja kojom se delovi obrađuju na meru i kvalitet obrade predviđene tehnološkim postupkom obrade dela. Obavlja se na strugovima koji se razlikuju, tako da postoje: čeoni, kopirni, vertikalni. Bušenje – predstavlja mehaničku tehnološku operaciju izrade rupe određene veličine, dubine na delovima u zavisnosti od zahteva koji se postavljaju i definišu crtežom odgovarajućeg dela. Uređaji na kojima se obavlja ova tehnološka operacija su bušilice različitih oblika: stubne, normalne, koordinatne. Brušenje – predstavlja tehnološku operaciju fine obrade delova koja podrazumeva i odgovarajući zličitim mašinama za brušenje: brusalicama, specijalnim mašinama sa finim tocilima. Glodanje – tehnološka operacija koja se odvija na glodalicama za specijalnu obradu delova. Varenje – tehnološka operacija spajanja materijala radi dobijanja delova, podsklopova, sklopova ili gotovih proizvoda. Postoji više načina varenja: autogeno, električno, elektrolučno, lasersko. 2.6. Tehnološki procesi završne obrade – finalizacije

Ovde ćemo pomenuti neke značajnije tehnološke operacije: Livenje – tehnološka operacija koja se primenjuje za delove od metala i/ili legura radi dobijanja željenog oblika proizvoda. Obavlja se u kalupima odgovarajućih dimenzija i vrsta: peščani, metalni ( uz korišćenje pritiska) a primenjuje se u zavisnosti od vrste metala, legure i željenih karakteristika krajnjeg oblika koji se želi dobiti. Kovanje – tehnološka operacija za obradu delova od metala ili/ i legura. Obavlja se slobodno ili u kalupima na određenim mašinama uz delovanje sile – na presama. Prese mogu da imaju različiti oblik: padajući čelik, frikciona presa, hidraulična presa. Valjanje – tehnološka operacija oblikivanja delova u valjaoničkim postrojenjima. Postoji toplo ili hladno valjanje radi dobijanja željenih oblika ( gredica, ploče, limovi, trake). Presovanje – obavlja se specijalnim presama raznih profila u metalnim kalupima. Presovanje se primenjuje pod visokim pritiskom a koristi se u livarstvu: legura ili metal se izvijaju u kalupe a zatim presuju. Vučenje – oblikovanje metala i / ili legura u tanke žice, šipke, rezne profile.

30

Lepovanje – završna obrada materijala koja se najčešće primenjuje posle brušenja a predstavlja fino glačanje površine i obezbeđuje tačnost do 10-3 mm. Tehnološka operacija lepovanja obavlja se na lep – mašinama. Na slici br.2.8.prikazani su postupci plastične deformacije obrade procesa., a na slici br.2.8 postupci deformacije obrade limova.

31

Slika br.2.8.Tehnološki procesi plastične deformacije uzorka

PLASTIČNA DEFORMACIJA 3D UZORKA

Istosmerno ekstrudiranje Direct extrusion

Vučenje cevi Tube drawing

32

Slika br.2.9.Tehnološki procesi deformacije limova

Plastična deformacija limova

sečenje

Isecanje Blanking

Podužno sečenje Stllitting

Potiskivanje Spinning

33

Još je uobičajeno razlikovati podelu tehnoloških postupaka odvajanja strugotina prema alatima:Slika br.2.10. (a) definisana geometrija oštrica (alati s jednom i alati s više oštrica)

(b) nedefinirsanih geometrija oštrica (brušenje).

Slika br 2.10. Tehnološki procesi obrade struganjem

Struganje Turning

34

Tehnološki procesi spajanja prikazani su na slici br.2.11.

Slika br.2.11. Tehnološki procesi spajanja

35

2.6.1.Livenje

Postupak preciznog livenja opisan je na slici br 2.12.. Operacije su postupka preciznog livanja: (a) izrada kalupa za izradu uzoraka, (b) injektiranje voska u kalup, (c) vađenje uzorka iz kalupa, (d) priprema suspenzije, (e) formiranje keramičkog kalupa uranjanjem u emulziju, (f) sušenje kalupa, (g) otapanje voska iz kalupa, (h) ulivanje , (i) istresanje odlivka, (j) obrada odlivka.

Slika br 2.12.Procesi livenja

36

Na slici br.21.13 je prikazano formiranje kalupa za precizno livenje i skladište izrađenih kalupa.

Slika br.2.13 Kalupi za livenje.

Parametri operacije ulivanja tečnog materijala u peščani kalup su:

1. gustoća suspenzije,

2. trajanje jednog urona stabla u suspenziju,

3. trajanje ceđenja stabla između dva uzastopna urona,

4. broj urona,

5. vreme sušenja stabla,

6. temperatura komore za greanje stabla (isticanje voska) i

7. vreme grejanja stabla (isticanje voska).

Postupak livenja pod pritiskom u vrućoj komori

Slika br 2.14.Postupci tehnoloških procesa livenja pod pritiskom

37

3. Projektovanje i modeliranje kolaborativnih tehnoloških procesa

Predstavljeno kolaborativno okruženje uključuje veliki broj subjekata i činilaca koji svoje funkcionisanje zasnivaju na primeni Interneta i internet tehnologija. Eksperti koji su uključeni u kolaborativni proces moraju imati pristup svim neophodnim podacima, nezavisno od njihove geografske lokacije. Zbog toga, kolaborativni sistem treba razviti tako da zadovoljava sve zahteve udaljenih eksperata i inženjera, ali istovremeno da omogući i efikasnu implementaciju i primenu u okviru matičnog preduzeća. Jedan od osnovnih zadataka kolaborativnog sistema je prikupljanje ekspertskog znanja radi proširivanja baze znanja za automatizovano projektovanje tehnoloških procesa izrade proizvoda. Pored toga, sistem mora da bude pouzdan i da pruži adekvatnu zaštitu podataka koji pripadaju matičnom, odnosno proširenom preduzeću. Imajući u vidu navedene zahteve, jedna od primarnih etapa u razvoju sistema je uočavanje ključnih aktera u kolaborativnom okruženju, kao i njihovih uloga, odnosno zadataka koje obavljaju u kolaborativnom procesu. Modeliranje i vizuelizacija osnovnih subjekata i procesa u sistemu biće izvršena uz pomoć UML-a, kao standardnog jezika za modeliranje. UML obuhvata informacije o statičkoj strukturi i dinamičkom ponašanju sistema. Sistem se modelira kao kolekcija diskretnih objekata u interakciji. Statičke strukture definišu vrste objekata važne za sistem i njegovu implementaciju, kao i veze između objekata. Dinamičko ponašanje definiše istoriju objekata u vremenu i komunikaciju između objekata radi postizanja određenih ciljeva. Predstavljanje ponašanja sistema iz različitih perspektiva koje su međusobno povezane omogućava bolje razumevanje sistema. UML omogućava konstruisanje šema koje modeliraju sistem opisujući: - Konceptualne elemente (procesi, funkcije sistema i sl.) i, - Konkretne elemente (programske komponente, šeme podataka i sl.). Pored toga, UML se koristi na više različitih nivoa i u više stadijuma razvojnog ciklusa. Osnovni dijagrami koje predviđa UML, a koji će ovde biti korišćeni u razvoju kolaborativnog sistema su: Dijagrami slučaja upotrebe, Sekvencijalni dijagrami, Dijagram aktivnosti i

38

Kolaborativni dijagram. Slučaj upotrebe (engl. Use Case) predstavlja tehniku kojom se opisuju mogućnosti planiranog sistema sa aspekta interakcije sistema i korisnika. Dijagrami slučaja upotrebe predstavljaju način prezentacije funkcionalnih zahteva sistema i opisuju šta sistem radi, a ne na koji način. Osnovni ciljevi ovih dijagrama se odnose na: Komunikaciju između korisnika i razvojnog tima, Odlučivanje i opisivanje funkcionalnih zahteva sistema, Konzistentan opis šta bi sistem trebalo da radi, Verifikaciju sistema i Testiranje sistema i provera predviđene funkcionalnosti. Na slici 3..1 prikazan je dijagram slučaja upotrebe kolaborativnog sistema za projektovanje tehnoloških procesa izrade proizvoda, gde su predstavljeni glavni akteri, njihove osnovne uloge i predviđene interakcije u sistemu.

Slika 3.1: Dijagram slučaja upotrebe kolaborativnog sistema

U sistemu su predviđene četiri vrste aktera, a to su: naručioci novih proizvoda, inženjeri, eksperti i administrator sistema. Svaki od ovih aktera ima predviđene uloge u okviru kolaborativnog sistema koje su u međusobnim interakcijama i mogu biti podeljene i/ili proširene drugim slučajevima upotrebe. Detaljna analiza interakcija u vremenu među objektima se prikazuje pomoću dijagrama interakcije.

39

Slika 3.2: Sekvencijalni dijagram kolaborativnog sistema UML dijagrami interakcije pokazuju kako objekti u sistemu međusobno komuniciraju. Oni prikazuju tokove kroz slučajeve upotrebe i to korak po korak, gde se vidi koji su objekti neophodni da bi se tok sproveo, koji akter inicira tok, koje se poruke razmenjuju između objekata i koji je redosled slanja

40

poruka. Jedan od dijagrama interakcije je sekvencijalni dijagram koji prikazuje različite procese ili objekte koji postoje u isto vreme, kao i njihove međusobne vremenske interakcije i poruke koje međusobno razmenjuju. Na ovaj način je omogućen grafički prikaz jednostavnih korisničkih scenarija. Elementi sekvencijalnog dijagrama su objekti, linije života i simboli interakcija i poruka. Na slici 3.2 je prikazan sekvencijalni dijagram kolaborativnog projektovanja u skladu sa predviđenim dijagramom slučaja upotrebe. Proces započinje porudžbinom novog proizvoda od strane naručioca, nakon čega inženjer tehnolog vrši analizu porudžbine i kreira varijante tipskih tehnoloških rešenja. Važno je napomenuti da proces kolaborativnog projektovanja može započeti i bez porudžbine novog proizvoda, ukoliko je razvoj novog proizvoda jedan od strateških ciljeva matičnog preduzeća ili ukoliko se uoči potreba za modifikacijom postojećih tehnoloških rešenja. Nakon toga, administrator selektuje predložena rešenja i omogućava njihov prikaz u web kolaborativnom okruženju. Varijante tehnoloških rešenja su posredstvom Interneta dostupne ekspertima koji su prijavljeni u sistem, pri čemu mogu predlagati nove varijante tehnoloških procesa, međusobno diskutovati i konačno izvršiti ekspertsko ocenjivanje. Ekspertsko ocenjivanje se sastoji, ne samo iz vrednovanja kriterijuma za ocenu tehnoloških rešenja, već i ocene važnosti pojedinih kriterijuma. Rezultati ekspertskih aktivnosti su posredstvom web-a dostupni administratoru koji vrši njihovu analizu i generiše izveštaje. Inženjeri, odnosno eksperti u okviru preduzeća, analiziraju ove izveštaje i donose odluku o izboru tekućeg tehnološkog procesa koji će se ubuduće primenjivati za sve proizvode koji pripadaju posmatranoj grupi. 3.1 Analiza ekspertske uloge u kolaborativnom sistemu Posebnu pažnja pri razvoju sistema je posvećena ekspertima čija funkcija je ključna u ocenjivanju i projektovanju kvalitetnih tehnoloških rešenja. Na slici 3.3 je prikazan dijagram slučaja upotrebe sa ekspertom kao akterom.

41

Slika 3.3. Uloga eksperta u kolaborativnom sistemu prikazana

dijagramom slučaja upotrebe

Predviđeno je da ekspert izvrši prethodnu registraciju u sistemu, nakon čega se može prijavljivati ili odjavljivati sa svojim korisničkim imenom i lozinkom. Pored toga, primarne aktivnosti koje ekspert može obavljati u sistemu su pregled varijanti tipskih tehnoloških procesa, koje su dostupne za ocenjivanje, potom diskusija i ekspertsko ocenjivanje. Neke od uključenih aktivnosti su i predlaganje novih varijanti tehnoloških rešenja, ocena važnosti kriterijuma uz pomoć kojih se vrši ocenjivanje i eventualno deaktiviranje sopstvenog profila. Nove varijante rešenja se odnose na makro nivo projektovanja tehnoloških procesa izrade, što podrazumeva da ekspert predlaže novi sadržaj tehnološkog procesa za odgovarajući tip proizvoda, uključujući i nove operacije obrade, mašine, kao i izbor vrste pripremka. Na slici 3.4 je prikazan sekvencijalni dijagram koji definiše interakciju i komunikaciju eksperta sa objektima u kolaborativnom sistemu.

42

Slika 3.4. : Sekvencijalni dijagram ekspertskih interakcija u kolaborativnom sistemu

Proces ekspertskih interakcija započinje prijavljivanjem u sistem uz pomoć korisničkog interfejsa, posle čega ekspert vrši izbor odgovarajuće grupe, odnosno tipa proizvoda. Za izabranu grupu proizvoda su date varijante tipskih tehnoloških rešenja koje se mogu dopuniti i ekspertskim predlozima. Ekspert se uključuje u diskusije vezane za izabranu grupu proizvoda, a nakon toga vrši ocenjivanje svih predloženih varijanti. Ocenjivanje podrazumeva i ocenu važnosti kriterijuma procentualno ili uz pomoć metode Fulerovog trougla. Ekspert može dobiti pregled rezultata svog ocenjivanja, pri čemu se sve njegove aktivnosti u sistemu beleže u bazi podataka, odnosno repozitorijumu znanja.

3.2. Analiza administratorske uloge u kolaborativnom sistemu Uloga administratora u kolaborativnom sistemu odnosi se, pre svega, na sinhronizaciju aktivnosti kolaborativnog procesa, slika 3.5. Administrator nakon prijavljivanja u kolaborativni sistem može vršiti dodavanje novih kategorija, vrsta i grupa, odnosno tipova proizvoda, kao i varijanti tehnoloških procesa koje su predviđene za ocenjivanje.

43

Nakon izvršenog ekspertskog ocenjivanja, administrator analizira ekspertske diskusije i rezultate ocenjivanja, odnosno predloge novih tipskih tehnoloških procesa. Ocenjivanje se može pratiti pojedinačno za svakog eksperta, ili zbirno analizom ocena svih eksperata na nivou posmatranog proizvoda. Metodom aritmetičke sredine ili metodom medijane se može doći do najbolje ocenjene varijante tipskog tehnološkog procesa. Na bazi izvršene analize generiše se izveštaj koji će dalje služiti u cilju donošenja odluke u matičnom preduzeću za eventualne izmene postojećih tehnoloških procesa, odnosno primenu u proizvodnji onih tehnoloških rešenja koja su eksperti najbolje ocenili ili predložili.

Slika 3.5. Administratorska uloga u kolaborativnom sistemu predstavljena

dijagramom slučaja upotrebe

Sekvencijalni dijagram prikazuje vremenski raspoređene administratorske interakcije u okviru kolaborativnog sistema, slika 8.6. Administrator se prijavljuje u sistem i vrši dodavanje novih proizvoda, odnosno njihovih varijanti tehnoloških rešenja predviđenih za ocenjivanje. Administracija se, zatim, odnosi na analizu ekspertskih profila, diskusija i rezultata ekspertskih ocenjivanja. Predložena nova tehnološka rešenja ravnopravno ulaze u varijante tehnoloških procesa za određeni tip proizvoda. Ekspertski profili mogu biti deaktivirani od strane administratora, tako da njihove ocene ne ulaze u konačnu zbirnu analizu, odnosno ne utiču na ishod ocenjivanja tehnoloških rešenja. Nakon analize generisanog izveštaja, administratoru je omogućeno da promeni tekuću varijantu tipskog tehnološkog procesa u bazi podataka, odnosno repozitorijumu znanja. Od tog trenutka će se za sve nove proizvode za koje se

44

klasifikacijom utvrdi da pripadaju ovom tipu, u CAPP sistemu generisati onaj tehnološki proces koji su eksperti najbolje ocenili.

Slika 3.6: Sekvencijalni dijagram administratorskih interakcija u

kolaborativnom sistemu

3.3 Dijagram aktivnosti kolaborativnog sistema Dijagrama aktivnosti predstavlja model dinamičkog ponašanja sistema. Ovde se opisuje dinamika skupa objekata i tok odgovarajućih operacija. Takođe, uz pomoć dijagrama aktivnosti se opisuju logičke procedure, poslovni procesi i poslovni tokovi u sistemu. Na slici 3.7 je prikazan dijagram aktivnosti kolaborativnog sistema koji se sastoji iz odgovarajućih aktivnosti i čvorova u kojima se vrši odlučivanje, grananje ili spajanje. Na dijagramu je izvršena i podela odgovornosti za svaku aktivnost na tri glavna izvršioca: inženjera, administratora i eksperta, odnosno tri particije ili staze. Aktivnosti su raspoređene po stazama, ali se vrši tranzicija iz jedne staze u drugu. Iz dijagrama se može videti da je inženjer zadužen za analizu ulaznih podataka, klasifikaciju proizvoda, primenu CAPP sistema, kao i projektovanje novih varijanti tipskih tehnoloških procesa. Pored toga, inženjer utvrđuje kriterijume prema kojima eksperti treba da ocene tehnološke procesa i donosi konačnu

45

odluku o eventualnoj promeni tekućeg tipskog tehnološkog procesa nakon ekspertskog ocenjivanja. Sa druge strane, administrator posreduje između inženjera i eksperta analizirajući njihove aktivnosti i obavlja potrebne izmene u kolaborativnom sistemu. Ekspert vrši eventualno predlaganje novih varijanti tehnoloških rešenja, učestvuje u diskusiji, koriguje važnosti kriterijuma za ocenu i, konačno, ocenjuje predložene varijante tipskih tehnoloških procesa. Na osnovu predstavljenih sekvencijalnih dijagrama i dijagrama aktivnosti može se definisati i odgovarajući kolaborativni dijagram sistema.

46

Slika 3.7. Dijagram aktivnosti kolaborativnog sistema

47

3.4 Kolaborativni dijagram Kolaborativni dijagram se fokusira na interakcije između objekata u sistemu i definiše njihovu međusobne relacije. Cilj je da se prikaže kolaborativna struktura i organizacija objekata, odnosno da se prikažu poruke koje se razmenjuju među objektima u sistemu. Na slici 3.8 je prikazan kolaborativni dijagram sa osnovnim objektima u predviđenom sistemu.

Slika 3.8: Kolaborativni dijagram sistema

Praćenjem redosleda i smera poruka koje se razmenjuju u sistemu može se utvrditi tok kolaborativnog procesa. Kolaboracija započinje porudžbinom novog proizvoda od strane eksternog naručioca proizvoda, preko kreiranja varijanti tehnoloških rešenja i njihove ekspertize do konačne analize ocenjenih tehnoloških rešenja i izmene tekuće varijante tipskog tehnološkog procesa

3.5 Kriterijumi za ocenu tehnoloških procesa 3.5.1. Optimizacija tehnoloških procesa Tehnološki procesi izrade proizvoda karakterišu se varijantnošću rešenja u svim svojim fazama, odnosno operacijama. Ovakve karakteristike su uslovljene ulaznim podacima, tehnoekonomskim uslovima i subjektivnim opredeljenjem projektanta tehnološkog procesa [131],[130],[161]. Svaka varijante tehnološkog procesa čini logičan tehnološki skup odgovarajućih operacija izrade čija rešenja zavise od rešenja prethodnih i narednih operacija.

48

Višestruka varijantnost rešenja tehnoloških procesa izrade proizvoda ili grupe proizvoda za zadate uslove zasnovana je na mogućnostima različitih rešenja u pogledu: Vrste pripremka, Vrste obradnih procesa, Redosleda operacija, Struktura operacija, Obradnih i tehnoloških sistema, Alata, pribora, merila, režima obrade, itd. Kod projektovanja tehnoloških procesa mora se izvršiti detaljna analiza međusobnog uticaja izabranih elemenata tehnologije, kao i uticaja na ukupni kvalitet tehnološkog procesa, traženjem onih rešenja koja obezbeđuju potreban nivo saglasnosti između elemenata tehničkog i ekonomskog kvaliteta. 3.5.2 Ekspertska ocena varijanti tehnoloških rešenja Uopšteno, izbor najpovoljnijih varijanti tehnoloških rešenja se može izvršiti na osnovu vrednosnih ocena različitim metodama. Korektno određivanje vrednosnih ocena bazirano je na ocenama eksperata pri čemu su prethodno utvrđeni kriterijumi koji su od najvećeg značaja za tehnoekonomski nivo vrednosti jednog tehnološkog procesa. Za ekspertsku ocenu tehnoloških procesa u kolaborativnom sistemu su predviđeni sledeći kriterijumi [3]: VREME tehnološkog ciklusa, KVALITET tehnološkog procesa, FLEKSIBILNOST tehnološkog procesa, Iskorišćenje MATERIJALA, Pogonski TROŠKOVI. Ocenjivanje ovih kriterijuma je zasnovano na ličnom ubeđenju eksperata, ocenama od 1 do 5, uz orijentacione preporuke koje su date u tabeli 3.1 [3]:

49

Tabela3.1: Vrednovanje kriterijuma za ocenu tehnoloških procesa - preporuke

Predviđeni kriterijumi za ocenjivanje varijanti tehnoloških rešenja se mogu menjati u zavisnosti od strateških interesa matičnog preduzeća koji se usklađuju sa zahtevima tržišta. Pored toga, važnost ovih kriterijuma procenjuju sami eksperti pri ocenjivanju tehnoloških procesa, što takođe značajno utiče na izbor najpovoljnije varijante tehnološkog procesa izrade. 3.5.3 Ekspertska ocena važnosti kriterijuma Rangiranje važnosti kriterijuma za ocenu tehnoloških procesa se u kolaborativnom sistemu može izvršiti na dva načina: Metodom Fulerovog trougla, Eksplicitnim vrednovanjem kriterijuma. Metoda Fulerovog trougla predstavlja metodu parcijalno-parnog upoređivanja, pri čemu se vrši postepeno međusobno upoređivanje dva kriterijuma [42],[130]. Prilikom svakog upoređivanja ekspert daje svoje mišljenje o tome koji kriterijum je važniji, uz mogućnost da se kriterijumima dodeli i jednaka važnost. Ukupan broj parova koji se upoređuju je n(n-1)/2 pri čemu n predstavlja broj kriterijuma za ocenu tehnoloških procesa. S obzirom da je u kolaborativnom sistemu predviđeno pet kriterijuma za ocenu, ukupan broj parova u Fulerovom trouglu je određen izrazom:

50

Vrednost svakog od kriterijuma se utvrđuje sa dijagrama nakon čega se vrši rangiranje i određivanje procentualnog udela vrednosti svih kriterijuma, slika 3.9

Slika 3.9: Rangiranja važnosti kriterijuma metodom Fulerovog trougla

Prilikom eksplicitnog vrednovanje kriterijuma ekspert direktno definiše težinski uticaj svakog od kriterijuma, pri čemu se procentualno povećanje uticaja jednog kriterijuma odražava na procentualno smanjenje uticaja drugog ili više ostalih kriterijuma, slika 3.10.

51

Slika 3.10: Eksplicitna ocena važnosti kriterijuma

Proizvod ocene važnosti kriterijuma i odgovarajućih ekspertskih ocena koje se odnose na same kriterijume dobija se stvarna ocena varijante tehnološkog procesa, slika 3.11.

Slika 3.11: Primer ocene jedne varijante tehnološkog procesa sa uticajem ocene važnosti kriterijuma

S obzirom da svaki ekspert predlaže svoje ocene vrednosti kriterijuma, nakon završenog ocenjivanja neophodno je odrediti srednju ocenu važnosti kriterijuma. U kolaborativnom sistemu je omogućeno izračunavanje srednje ocene važnosti kriterijuma na dva načina: 1. Metodom aritmetičke sredine,

52

2. Metodom medijane. Množenjem svih ekspertskih ocena sa odgovarajućim srednjim vrednostima važnosti kriterijuma omogućeno je određivanje najpovoljnije predložene varijante tehnološkog procesa. Predložena varijanta koju su eksperti najbolje ocenili, biće ubuduće korišćena u CAPP sistemu u makro fazi definisanja tehnološkog procesa izrade odgovarajuće grupe proizvoda. 3.6 Razvoj baze podataka u kolaborativnom sistemu 3.6.1 Dijagram toka podataka Dijagram toka podataka predstavlja grafički prikaz toka podataka unutar i izvan kolaborativnog sistema. Na ovaj način se prikazuju putanje kojima se vrši protok grupe podataka, ali i elementi između kojih se odvija protok [94]. Elemente grafičkog prikaza toka podataka sačinjavaju procesi, skladišta podataka i objekti. Proces predstavlja niz operacija obrade podataka uz pomoć kojih se podaci transformišu. Skladište podataka se povezuje sa procesima preko tokova podataka, dok objekti predstavljaju izvore i ponore tokova podataka, slika 3.12. Većina sistema, zbog svoje složenosti, zahteva hijerarhijski opis, odnosno podelu na podsisteme ili nivoe. U tom slučaju dijagrami toka podataka se dekomponuju tako da se funkcija na jednom nivou predstavlja dijagramom toka na sledećem nivou. Razvoj podrazumeva realizaciju tri međusobno povezane faze: Konceptualno projektovanje baze podataka, Logičko projektovanje baze podataka, Fizičko projektovanje baze podataka. U nastavku će biti prikazane šeme dobijene konceptualnim i logičkim projektovanjem, dok se fizičko projektovanje odnosi na neposredno formiranje fizičke strukture podataka u fazi primene kolaborativnog sistema.

53

Slika 3.12: Osnovni dijagram toka podataka u kolaborativnom sistemu 3.6.2 Konceptualna šema baze podataka Konceptualno projektovanje baze podataka uključuje: Opis problematike na semantičkom nivou, Definisanje entiteta i njihovih međusobnih relacija, Generisanje konceptualne šeme (ER modela). Konceptualno projektovanje je izvršeno sa dva različita aspekta, imajući u vidu da kolaborativno okruženje integriše različite module i sisteme. Jedan aspekt se odnosi na integrisanu bazu podataka CAPP sistema, na koju se nadovezuje integrisana baza znanja. Konceptualna šema baze podataka u okviru CAPP sistema je prikazana na slici 3.13 i njen razvoj je detaljno opisan u [90].

54

Slika 3.13: Konceptualna šema integrisane baze podataka u okviru CAPP sistema

Sledeći aspekt se odnosi na konceptualno projektovanje repozitorijuma podataka, odnosno repozitorijuma znanja unutar kolaborativnog sistema koji se koristi pri realizaciji kolaborativnog procesa i ekspertskog ocenjivanja. Konceptualna šema repozitorijuma podataka koja uključuje entitete, atribute i relacije je prikazana na slici 3.14. Predstavljena šema repozitorijuma podataka definiše samo one entitete koji se odnose na projektovanje tehnoloških procesa. Ipak, treba napomenuti da repozitorijum podataka u okviru proširenog preduzeća uključuje mnogo veći obim podataka iz svih segmenata životnog ciklusa proizvoda, kao i skladišta podataka koja su od strateškog značaja za poslovanje preduzeća [94].

55

Slika 3.14: Konceptualna šema repozitorijuma podataka kolaborativnog sistema

Iako se radi o izdvojenim celinama, ove dve šeme su međusobno povezane entitetima koji opisuju tipske tehnološke procese. To znači da će tipski tehnološki proces u kolaborativnom sistemu koji je najbolje ocenjen ujedno postati model za automatizovano generisanje tehnoloških procesa na makro nivou primenom CAPP sistema. 3.6.3 Relacioni model repozitorijuma podataka Logičko projektovanje baze podataka uključuje detaljan opis podataka i generisanje relacionog modela. Budući da je relacioni model integrisane baze podataka opisan u [90], u nastavku je definisan samo relacioni model repozitorijuma podataka kolaborativnog sistema, slika 3.15. Osnovni entitet predstavlja korisnik kolaborativnog sistema, odnosno administrator i ekspert. Ekspertsko znanje se prikuplja u vidu ekspertskih ocena

56

tehnoloških rešenja, vrednovanju kriterijuma za ocenjivanje, kao i predloženih novih tipskih operacija obrade, mašina na kojima se izvode te operacija, a takođe i novih varijanti tehnoloških procesa izrade proizvoda. Poseban segment relacionog modela se odnosi na ekspertske diskusije i praćenje aktuelnih komentara.

Slika 3.15: Relacioni model repozitorijuma podataka kolaborativnog sistema

57

3.7 Arhitektura web baziranog kolaborativnog sistema Web bazirana integracija podrazumeva da podaci u okviru kolaborativnog sistema budu dostupni korisnicima posredstvom Interneta, odnosno web čitača. Na slici 3.16 je prikazana troslojna arhitektura kolaborativnog sistema za projektovanju tehnoloških procesa izrade proizvoda.

Slika 3.16: Troslojna arhitektura web baziranog kolaborativnog sistema [89]

Arhitektura, pored klijenata, odnosno eksperata, čiji broj nije ograničen, uključuje i kolaborativni server kao i server baze podataka. Kolaborativni sistem obezbeđuje ekspertsku analizu, diskusiju i ocenu u cilju pronalaženja najkvalitetnijeg rešenja tipskog tehnološkog procesa za zadate proizvodne uslove. Eksperti nisu uslovljeni posedovanjem bilo kog komercijalnog sistema za projektovanje i interakciju sa kolaborativnim okruženjem jer se kolaborativni proces odvija samo uz pomoć web čitača. 3.7.1 Kolaborativni server Kolaborativni server ima funkciju da korisnicima, odnosno pre svega ekspertima, omogući uvid u odgovarajuća tehnološka rešenja, a takođe i da omogući obradu i skladištenje ekspertskog znanja. Kolaborativni server prihvata korisničke zahteve inicirane web čitačima i prosleđuje ih serveru baze podataka. Ovi zahtevi se mogu odnositi na prikaz ili upisivanje odgovarajućih podataka organizovanih u repozitorijumu. Pored toga što kolaborativni server ima funkciju web servera, on uključuje i CAPP server kao izdvojenu celinu, pri čemu CAPP server može predstavljati poseban sloj, odnosno dislocirani računarski sistem.

58

Primena CAPP servera se odnosi na automatizovano generisanje tehnoloških procesa izrade proizvoda na osnovu ulaznih podataka. Funkcije CAPP servera su bazirane na procedurama u okviru integrisane baze znanja, pri čemu se podaci o makro projektovanju tehnoloških procesa preuzimaju iz repozitorijuma podataka. Na taj način je omogućeno da ekspertske ocene neposredno utiču na tehnološka rešenja generisana u CAPP serveru. CAPP server, u konkretnom slučaju, predstavlja specijalizovani CAPP sistem koji se koristi u matičnom preduzeću za generisanje tehnoloških procesa izrade proizvoda. U realizaciji predstavljenog kolaborativnog sistema je korišćen CAPP sistem za delove klipno-cilindarskog sklopa motora SUS u šta spadaju cilindarske košuljice, rebrasti cilindri i klipovi [90]. Prethodno su u sistemu definisani odgovarajući tipovi proizvoda čime je obuhvaćen kompletan proizvodni program jednog matičnog preduzeća, što se može videti na primeru cilindarskih košuljica, slika 3.17. Makro projektovanje tehnološkog procesa izrade novog proizvoda u ovom CAPP sistemu se realizuje varijantnom metodom koja se bazira na principima tipske tehnologije. Detaljno preciziranje operacija tehnološkog procesa, odnosno mikro projektovanje se izvodi primenom procedura iz integrisane baze znanja koje su namenjene za izbor dodataka za obradu, pribora alata, merila i režima obrade. Primer algoritamskog toka procedure za izbor reznih alata u CAPP sistemu je prikazana na slici 3.18

Slika 3.17: Tipizacija proizvoda na osnovu geometrijskih i tehnoloških

parametara [90]

59

Tehnološki podaci dobijeni iz CAPP sistema mogu se koristiti za automatizovano generisanje upravljačkih programa u CAM sistemu za one operacije obrade koje se izvode na CNC obradnim sistemima [90].

60

Slika 3.18: Segment algoritamskog toka procedure za izbor reznih alata u

CAPP sistemu [90]

61

3.7.2 Server baze podataka Server baze podataka je namenjen organizaciji i upravljenu svim relevantnim informacijama koje su definisane u sistemu. Arhitektura aplikativnog rešenja baze podataka se zasniva na prethodno definisanom konceptualnom i relacionom modelu. Baza podataka može da ima i distribuirani karakter, pri čemu podaci mogu biti locirani na više odvojenih računarskih sistema u okviru proširenog preduzeća. Razvijeni kolaborativni sistem se bazira na ORACLE serveru podataka koji omogućava pristup velikog broja korisnika, kao i dinamiku, pouzdanost i sigurnost podataka, što je neophodno u distribuiranim proizvodnim sistemima. Serverska baza podataka je projektovana uz pomoć Oracle Designer, Oracle Data Modeler i Oracle SQL Developer alata. 3.7.3 Vizuelizacija geometrijskih i tehnoloških podataka na Web-u Adekvatna ekspertska ocena podrazumeva pristup svim relevantnim podacima koji su potrebni da bi eksperti stekli uvid u geometrijske i tehnološke aspekte predloženih rešenja. Zbog toga je neophodno da se, pored ostalog, posredstvom web-a distribuira dokumentacija koja se odnosi na: Konstrukciju proizvoda, Konstrukciju pripremka, Varijante tehnoloških procesa. Konstrukcije proizvoda i odgovarajućeg pripremka eksperti mogu pregledati u formi 2D crteža i 3D modela, dok se karte tipskih operacija za varijante predloženih tehnoloških rešenja distribuiraju u obliku 2D dokumentacije. 2D crteži tipiziranih proizvoda i pripremaka su dostupni u PDF formatu, pri čemu PDF dokument uključuje i DWG format zapisa generisan u AutoCAD-u. Predviđeno je da se 3D modeli mogu pregledati u web čitaču na da dva načina, slika 3.19: 1. Posredstvom X3D formata, 2. Posredstvom SolidWorks eDrawings viewer-a.

62

Slika 3.19: Pregled 3D modela i 2D dokumentacije pomoću web čitača

X3D format je baziran na XML jeziku i za njegov prikaz se u web čitaču koristi jedan od odgovarajućih player-a koji najčešće nemaju komercijalni karakter. Primer X3D koda koji opisuje model jednog proizvoda je dat na slici 3.20.

Slika 3.20: Deo strukture X3D datoteke koja definiše jedan 3D model proizvoda

63

eDrawings dodatak se automatizovano implementira u web čitač pri čemu ova komponenta omogućava pregled 3D modela generisanih iz brojnih CAD sistema, kao i prikaz AutoCAD crteža. Pored pogleda iz različitih perspektiva, na 3D modelima je omogućeno i markiranje, definisanja preseka i merenje dimenzija. Treba napomenuti da ekspert nema potrebu za instalacijom bilo kog složenog komercijalnog sistema da bi mu bilo omogućen uvid u geometrijske i tehnološke podatke. Za potpuni uvid u dokumentaciju je neophodan samo web čitač sa odgovarajućim dograđenim besplatnim komponentama.

3.8 Razvoj arhitekture kolaborativnog sistema 3.8.1 ORACLE APEX sistem U realizaciji predstavljene arhitekture kolaborativnog sistema najvećim delom je korišćen ORACLE APEX sistem. To je HTML DB platforma za razvoj web baziranih aplikacija koja su utemeljene na Oracle serveru baze podataka i koja svoj rad zasniva na RAD (engl. Rapid Application Development) principima. Za korišćenje APEX okruženja u kreiranju data-centričnih web aplikacija potreban je samo web čitač, a to je, takođe, i jedini alat koji je potreban i krajnjem korisniku aplikacije. To znači da krajnji korisnici mogu raditi na heterogenim operativnim sistemima i da mogu da koriste bilo koji od poznatih web čitača za pristup aplikaciji, odnosno Oracle bazi podataka posredstvom Oracle APEX sistema. ORACLE APEX okruženje omogućava [32]: Razvoj profesionalnih web aplikacija koje su brze i sigurne, Pokretanje i rad u okviru Oracle baze podataka, pri čemu su APEX resursi i meta podaci smešteni u tabele Oracle baze, Besplatan razvoj web aplikacija jer licenca nije potrebna, Jednostavnost u distribuciji aplikacija nezavisno od okruženja i platformi, Fleksibilnost u prilagođavanju izgleda i funkcionalnosti aplikacije, Skalabilnost i mogućnost pristupa velikog broja korisnika, itd. Pošto Oracle APEX egzistira na Oracle bazi podataka, svi meta podaci, kao i PL/SQL kod i JavaScript API su smešteni u samu bazu. Zahtev upućen iz web čitača (URL) se transformiše u odgovarajući PL/SQL poziv prema PL/SQL Getaway-u (engl. Embeded PL/SQL Getaway), slika 3.21, ili prema Oracle HTTP serveru (Apache), slika 3.22, ili u zavisnosti od tipa APEX instalacije u okviru Oracle baze podataka.

64

Slika 3.21: Dvoslojna ORACLE APEX arhitektura

Slika 3.22: Troslojna ORACLE APEX arhitektura sa Apache web serverom

Pošto zahtev bude obrađen, rezultati se vraćaju u web čitač u HTML obliku. Ovaj ciklus se izvršava svaki put kada korisnik upućuje zahtev, a stanje aplikacionih sesija se smešta u Oracle bazu podataka. Za štampu odgovarajuće dokumentacije na web-u u koristi se ORACLE BI Publisher, što omogućava kreiranje izveštaja uz posredovanje web čitača, odnosno Interneta, slika 3.23.

65

Slika 3.23: Generisanje izveštaja u ORACLE APEX sistemu

ORACLE APEX aplikacija kolaborativnog sistema je razvijena na Oracle instanci baze podataka. Za razvoj aplikacije je korišćeno web bazirano grafičko okruženje kome se pristupa pomoću web čitača. Okruženje zahteva administraciju radnog prostora (engl. Workspaces), a omogućen je i simultani timski razvoj aplikacije, pri čemu su članovi virtuelnog tima povezani posredstvom Web-a zajedno sa krajnjim korisnikom, slika 3.24.

Slika 3.24: Web bazirano ORACLE APEX razvojno okruženje

66

U razvoju kolaborativnog sistema korišćeni su elementi SQL jezika, kao i PL/SQL proceduralnog jezika zastupljenog u Oracle aplikacijama [137],[28]. Na slici 3.25 je prikazan primer SQL upita uz pomoć koga se dobijaju podaci vezani za sumarne ocene varijanti tehnoloških procesa na bazi izvršene ekspertize, pri čemu nisu uračunate ocene važnosti kriterijuma.

Slika 3.25: Web dijagram ekspertskih ocena varijanti tehnoloških procesa generisan pomoću SQL upita

67

PL/SQL proceduralni jezik je korišćen u razvoju funkcija, procedura i trigera unutar Oracle servera baze podataka, kao i u razvoju web aplikacije u okviru kolaborativnog servera. Na slici 3.26 je prikazana jedna od PL/SQL procedura uz pomoć koje se metodom medijane izračunava srednja vrednost ocena važnosti kriterijuma predloženih od strane eksperata koji su učestvovali u ocenjivanju. Srednja vrednost se koristi za izračunavanje stvarne ocene varijanti tehnoloških procesa, odnosno za dobijanje najbolje varijante tehnološkog procesa koja se kasnije implementira u CAPP sistem.

Slika 3.26: PL/SQL procedura za izračunavanje srednje vrednosti ekspertskih

ocena vrednosnih kriterijuma metodom medijane U razvoju APEX web aplikacija se, takođe, primenjuju i JavaScript, DHTML, XML, AJAX tehnologija i druge programerske tehnike koje su delimično korišćene i u razvoju predstavljenog kolaborativnog sistema.Razvijena serverska aplikacije se sastoji iz stranica i za svaku od ovih stranica se definiše način prikaza i obrade. Kontrole koje se koriste na više različitih stranica predstavljaju deljene komponente. Zajedničke komponente uključuju proveru

68

identiteta, elemente vezane za sigurnost podataka, šablone korisničkog interfejsa, kao i setove kartica koje se koriste na srodnim stranicama. Na slici 3.27 je prikazana struktura razvijenog aplikativnog rešenja gde se može videti pregled stranica koje sačinjavaju aplikaciju, njihova primarna namena i međusobne veze. Stranice su podeljene na matične stranice, stranice za logovanje i procesiranje, standardne i interaktivne izveštaje, statičke i dinamičke HTML stranice, histograme, dinamičke i navigacione forme, kao i forme za manipulaciju sa podacima (DML Forme).

69

Slika 3.27: Šematski prikaz web aplikativnog rešenja u ORACLE APEX

razvojnom okruženju

70

4. VERIFIKACIJA KOLABORATIVNOG SISTEMA ZA PROJEKTOVANJE TEHNOLOŠKIH PROCESA

Verifikacija razvijenog kolaborativnog sistema je izvršena na primeru proizvoda iz proizvodnog programa matičnog preduzeća, orijentisanog na izradu delova i sklopova motora SUS. Prethodno je rečeno da je specijalizovani CAPP sistem, koji se primenjuje u kolaborativnom okruženju, fokusiran na tipizirane proizvode koji pripadaju klipno-cilindarskom sklopu. Automatizacija projektovanja tehnoloških procesa u okviru razvijenog CAPP sistema se odnosi na tri grupe proizvoda: Cilindarske košuljice, Rebraste cilindre i Klipove. Kao što je ranije istaknuto, razvijeni kolaborativni sistem se može primeniti za bilo koji proizvodni program, pa samim tim je za verifikaciju njegove primene izabran deo proizvodnog programa matičnog preduzeća koji se odnosi na cilindarske košuljice. Struktura proizvodnog programa vezanog za delove klipno-cilindarskog sklopa za koji je razvijen specijalizovani CAPP sistemom [90] je klasifikovana u odgovarajuće kategorije, odnosno grupe i tipove proizvoda. Upravo ova klasifikacija je prisutna i u web okruženju, gde je ekspertima omogućena analiza i ocena tipskih tehnoloških rešenja. U pripremnoj fazi razvoja predstavljenog CAPP sistema definisani su standardni, odnosno tipski tehnološki procesi izrade predviđeni za odgovarajuće tipove proizvoda. Takođe, definisana su i pravila za preciziranje standardnih operacije izrade proizvoda koji pripadaju klipno-cilindarskom sklopu motora SUS. Ugrađena tipska tehnološka rešenja su formirana na osnovu predloga inženjera iz matičnog preduzeća, kao i na bazi prethodnih iskustava dobijenih iz proizvodnog pogona. Na taj način se na izlazu iz CAPP sistema generiše precizirana tehnološka dokumentacija za nove proizvode poručene od strane eksternog preduzeća. Kvalitet tipskih tehnoloških rešenja ocenjuju i dislocirani inženjeri i eksperti uključeni u kolaborativni proces. Obzirom da matično preduzeće u svojoj proširenoj organizacionoj strukturi uključuje i eksperte širom sveta, u verifikaciji je, pored ostalog, prikazano i web bazirano ekspertsko ocenjivanje varijanti tehnoloških procesa jednog od delova iz klipno-cilindarskog sklopa.

71

Kolaborativno projektovanje tehnološkog procesa inicirano je porudžbinom novog proizvoda od strane eksternog naručioca ili strateškom odlukom matičnog preduzeća diktiranoj potrebama tržišta. U oba slučaja su neophodni precizni ulazni podaci na osnovu kojih se dolazi do adekvatnih tehnoloških rešenja. Jedna od varijanti tehnoloških rešenja koja je, po mišljenju eksperata, najbolja, biće ubuduće implementirana u CAPP sistem i dalje korišćena u proizvodnji posmatranog proizvoda.

4.1 Definisanje ulaznih podataka Ulazni podaci neophodni za projektovanje tehnološkog procesa se, pre svega, odnose na detaljan crtež konstrukciju proizvoda, kao i predviđeni obim proizvodnje. Na slici 4.1 je prikazan crtež cilindarske košuljice PERKINS ø98,48 koja će se proizvoditi u serijskoj proizvodnji.

Slika 4.1: Crtež suve cilindarske košuljice PERKINS ø98,48

72

Radi se o suvoj cilindarskoj košuljici sa vencem koja se izrađuje od legure aluminijuma, pri čemu se završna obrada otvora vrši u sklopu kod naručioca. Pošto se, dakle, radi o suvoj cilindarskoj košuljici, evidentno je da ne postoje žljebovi na plaštu košuljice jer rashladni fluid ne opstrujava košuljicu u toku eksploatacije. Unutrašnji otvor je potrebno izraditi na predmeru za honovanje. Predviđeni obim proizvodnje je 11000 kom/god.

4.2 Preliminarno generisanje tehnološkog procesa primenom CAPP sistema 4.2.1 Klasifikacija cilindarske košuljice Na osnovu ulaznih geometrijskih podataka, uz pomoć grafičkog korisničkog interfejsa, izvršena je interaktivna klasifikacija posmatrane košuljice, slika 4.2, pri čemu je određena: Vrsta: Suve cilindarske košuljice, Klasa: Suve košuljice sa otvorom na predmeru (SP), Podklasa: Sa vencem i otvorom na predmeru (SV).

Slika 4.2: Interaktivna klasifikacija cilindarske košuljice

na bazi geometrijskih parametara i njena vizuelna identifikacija

73

Vizuelni prikaz karakterističnog predstavnika podklase košuljica pokazuje da konstrukcija košuljice odgovara izabranoj podklasi. Interaktivna klasifikacija košuljice na bazi tehnoloških parametara prikazana je na slici 4.3

Slika 4.3: Interaktivna klasifikacija cilindarske košuljice na bazi tehnoloških

parametara Treba napomenuti da je za ovu podklasu košuljica u CAPP sistemu predviđena isključivo serijska proizvodnja, tako da se tehnološka klasifikacija odnosi samo na definisanje specifičnih tehnoloških uslova koji imaju direktan uticaj na sadržaj tehnološkog procesa. Prikazanom interaktivnom klasifikacijom određena je pripadnost cilindarske košuljice grupi proizvoda sa oznakom SVD, odnosno tipu proizvoda sa oznakom SVDI. 4.2.2 Preciziranje podataka o cilindarskoj košuljici Definisanje opštih podataka o cilindarskoj košuljici, kao i unos dimenzija košuljice u integrisanu bazu podataka, vrši se uz pomoć korisničkog interfejsa namenjenog definisanju novog proizvoda u okviru CAPP sistema, slika 4.4.

74

Slika 4.4: Definisanje dimenzija i opštih podataka o proizvodu

Slika 4.5: Tipski crtež cilindarske košuljice sa odgovarajućim tipskim

dimenzijama

75

4.2.3 Izbor pripremka Izbor pripremka mora biti usaglašen sa tipom proizvoda i odgovarajućim preciziranim dimenzijama proizvoda, što je obezbeđeno primenom odgovarajuće baze znanja. Svi pripremci za cilindarske košuljice u posmatranom proizvodnom okruženju se dobijaju centrifugalnim livenjem i svrstani su u 11 tipiziranih grupnih pripremaka, slika 4.6, a tipu košuljice SVDI u CAPP sistemu odgovara pripremak tipa IV.

Slika 4.6: Pregled tipiziranih grupnih pripremaka za izradu cilindarskih košuljica [132]

Jedna od osnovnih karakteristika ovog tipa pripemka je da se od jednog pripremka izrađuje jedna cilindarska košuljica tipa SVDI.

4.2.4 Generisanje tehnološkog procesa na makro nivou

Automatizovano generisanje tehnološkog procesa na makro nivou odnosi se na definisanje sadržaja tehnološkog procesa, odnosno određivanje vrsta i redosleda tipskih operacija sa izabranim obradnim sistemima i pripremno-završnim vremenima, slika4.7.

Slika 4.7: Generisani sadržaj standardnog tehnološkog procesa izrade

posmatrane cilindarske košuljice

76

Predloženo rešenje je određeno na osnovu integrisane baze znanja razvijene u okviru razvijenog CAPP sistema [90]. Ovo znanje je ugrađeno u pripremnoj etapi razvoja sistema i zasniva se na prethodnim iskustvima iz realnih proizvodnih uslova. Ipak, treba imati u vidu da je kvalitet generisanog standardnog tehnološkog procesa od izuzetne važnosti, jer se ne odnosi samo na posmatranu košuljicu već i na sve ostale cilindarske košuljice koje pripadaju pomenutom tipu. Zbog toga se javlja potreba za detaljnom analizom predloženog rešenja, razvoj novih varijanti tehnoloških rešenja i njihovo ekspertsko ocenjivanje. Kada se utvrdi najbolje tehnološko rešenje, ono će postati sastavni deo integrisane baze znanja, a potom će biti izvršeno generisanje detaljnog tehnološkog procesa. 4.3 Definisanje novih varijanti tehnoloških rešenja Inženjeri i eksperti iz matičnog preduzeća su formirali predloge izmena postojećeg standardnog tehnološkog procesa u cilju smanjenja vremena izrade i povećanja efikasnosti proizvodnje cilindarskih košuljica tipa SVDI. Izmene se odnose na sledeće elemente u okviru tehnološkog procesa koji je generisan unutar CAPP sistema: 1. Umesto tipa pripremka IV, koristiće se pripremak tipa VI od koga se izrađuju dve cilindarske košuljice, 2. U operaciji M40, u kojoj se vrši izrada otvora na predmeru, koristiće se strug 16K20 umesto dvovretene bušilice, 3. U operaciji M50, umesto konvencionalnog struga, koristiće se strug sa CNC upravljanjem sa oznakom SP 16CNC. Kombinacijom predloženih izmena je formirano 5 novih varijanti tipskih tehnoloških procesa koje će, zajedno sa tekućom varijantom generisanom pomoću CAPP sistema, biti predmet dalje ekspertske analize i ocenjivanja, slika 4.8.

77

Slika 4.8: Predložene izmene standardnog tehnološkog procesa za tip košuljica

SVDI

Kriterijumi koji će biti korišćeni pri ocenjivanju se odnose na vreme, kvalitet, fleksibilnost, iskorišćenje materijala i troškove. Predložene varijante tehnoloških procesa su unete u integrisanu bazu podataka i posredstvom kolaborativnog sistema i Interneta postaju dostupne dislociranim ekspertima.

4.4 Formiranje ekspertskog tima za ocenu varijanti tehnoloških procesa Virtuelni tim za ocenu predloženih varijanti tehnoloških procesa se sastoji od eksperata koji pripadaju organizacionoj strukturi matičnog preduzeća, pri čemu se njihove pozicije mogu nalaziti na različitim geografskim lokacijama. Uključivanje u kolaborativni proces započinje registracijom eksperta u online kolaborativnom sistemu, definisanjem osnovnih ličnih podataka, slika 9.9. Isključivo registrovani eksperti mogu učestvovati u kolaborativnom procesu, dok je anonimnim korisnicima omogućen jedino pregled ekspertskih diskusija.

78

Slika4.9: Registracija novog eksperta u online kolaborativnom sistemu

Za ocenu predstavljene cilindarske košuljice formiran je virtuelni tim od 12 eksperata. Svaki od registrovanih eksperata ima odgovarajući grafičku figuru (avatar) koja ga predstavlja, slika 4.10.

Slika 4.10: Virtuelni ekspertski tim

Kolaborativni proces se obavlja asinhrono ili sinhrono, pri čemu su eksperti koji su trenutno aktivni označeni zelenom bojom, dok su odjavljeni eksperti prikazani crvenom bojom. Takođe, razlikuju se figure eksperata koji su predložili nove varijante tehnoloških procesa u odnosu na one koji su samo učestvovali u ocenjivanju tehnoloških rešenja.

79

4.5 Pregled geometrijskih i tehnoloških podataka u kolaborativnom sistemu Posle prijavljivanja u kolaborativni sistem eksperti imaju uvid u kategorije proizvoda za čije tehnološke procese je predviđena ekspertska analiza, diskusija i ocenjivanje. Izborom kategorije proizvoda koja se odnosi na suve cilindarske košuljice sa vencem i otvorom na predmeru tipa SVDI, slika 4.11, omogućen je prikaz svih relevantnih podataka o ovom tipu proizvoda, predviđenom pripremku, kao i predloženim varijantama tehnoloških procesa.

Slika 4.11: Pregled kategorija proizvoda u online kolaborativnom sistemu 4.5.1 Prikaz i analiza geometrijskih podataka o proizvodu i pripremku Ekspertima je prvo omogućena analiza geometrijskih podataka o izabranom tipu proizvoda, odnosno odgovarajućem tipu pripremka. Konstrukcije proizvoda i pripremka se u web okruženju prikazuju u obliku 3D konstrukcionih modela i 2D dokumentacije. Vizuelizacija 3D konstrukcionih modela se vrši u okviru web čitača uz pomoć eDrawings modula ili u X3D obliku, dok se 2D crteži prikazuju u PDF formatu, slike 4.12 i 4.13.

80

Slika 4.12: Vizuelizacija geometrijskih podataka o cilindarskoj košuljici tipa

SVDI

Slika 4.13: Vizuelizacija geometrijskih podataka o predviđenom pripremku tipa

IV

81

4.5.2. Prikaz i analiza varijanti tehnoloških rešenja Posredstvom kolaborativnog sistema eksperti imaju uvid u tekući tehnološki proces izrade posmatranog tipa cilindarskih košuljica, slika 4.14. Takođe, ekspertima je omogućena analiza standardnih operacija izrade u okviru posmatranog tehnološkog procesa, slika 4.15. U ovom slučaju, tekući tehnološki proces je generisan primenom CAPP sistema, ali takođe, ovo može da bude rešenje koje je predloženo od strane eksperata i inženjera u okviru preduzeća ili tehnološko rešenje koje se već koristi u realnim proizvodnim uslovima za izradu odgovarajuće grupe proizvoda. Pošto su predložene i izmene tekućeg tehnološkog procesa, eksperti koji se uključuju u kolaborativni sistem mogu analizirati i predložene nove varijante tehnoloških rešenja. S obzirom da je ekspertima omogućena analiza standardnih operacija izrade u okviru svih predloženih varijanti tehnoloških procesa, to znači da je na taj način obezbeđen detaljan uvid u predložene varijante tehnoloških rešenja za izradu cilindarskih košuljica tipa SVDI. Analizom geometrijskih i tehnoloških podataka, eksperti formiraju sopstveno mišljenje o predloženim rešenjima, čime su stvorene podloge za predlog novih rešenja, ekspertsku diskusiju i, konačno, ekspertsku ocenu.

82

Slika 4.15: Prikaz standardne operacije M20 za obradu cilindarskih košuljica tipa SVDI

83

4.6 Predlog novih varijanti tehnoloških rešenja od strane eksperata Eksperti imaju mogućnost predloga novih tehnoloških rešenja ukoliko nisu zadovoljni postojećim ponuđenim tehnološkim procesima. Novi tehnološki procesi se mogu temeljiti na postojećim standardnim operacijama izrade, ali takođe, eksperti mogu predložiti potpuno nove operacije. Na slici 4.16 su prikazane standardne operacije za izradu cilindarskih košuljica koje su na raspolaganju ekspertima pri kreiranju novog tehnološkog procesa.

Slika 4.16: Pregled segmenta standardnih operacija izrade cilindarskih

košuljica Ove operacije su implementirane u repozitorijum znanja, odnosno bazu znanja specijalizovanog CAPP sistema i realizuju se primenom instalisanih obradnih sistema u okviru matičnog preduzeća. Ipak, eksperti mogu predložiti i upotrebu nove opreme ukoliko bi, po njihovom mišljenju, to u značajnoj meri unapredilo postojeća tehnološka rešenja. U konkretnom slučaju, za cilindarske košuljice tipa SVDI, eksperti su predložili dva nova tehnološka procesa. Prvi tehnološki proces predstavlja modifikaciju ponuđene varijante 3, pri čemu je umesto operacije žarenja pripremka nakon livenja (L30), predložena operacija veštačkog starenja (L45), slika 4.17.

84

Slika 4.17: Predlog nove varijante tehnološkog procesa na bazi postojećih

standardnih operacija izrade Predlog drugog eksperta odnosi se na dodavanje nove standardne operacije obrade koja ja bazirana na primeni fleksibilne tehnološke ćelije INDEX GU 600, slika 4.18.

Slika 4.18: Definisanje nove mašine prilikom kreiranja nove varijante

tehnološkog procesa

Nakon što je definisao novu mašinu unutar kolaborativnog sistema, ekspert je predložio i novu standardnu operaciju obrade koja se izvodi na ovoj mašini. Konačno, ekspert je kreirao novu varijantu tehnološkog procesa za izradu

85

cilindarskih košuljica tipa SVDI u kome se koristi predviđena operacije obrade, slika 4.19.

Slika 4.19: Predlog nove varijante tehnološkog procesa sa definisanjem nove

standardne operacije obrade

U ovom slučaju su operacije M20, M40 i M50 u kojima se izvodi spoljašnje i unutrašnje struganje košuljice na predmeru, objedinjene u jednu operaciju obrade (M50) što predstavlja značajno unapređenje tehnološkog procesa. Iako ova operacija trenutno ne može biti uključena u realni proizvodni proces, predlog može biti analiziran od strane eksperata i inženjera unutar matičnog preduzeća. Ovakvi ekspertski predlozi mogu inicirati nabavku nove opreme ukoliko za to postoji tehno-ekonomska opravdanost. Sa predloženim novim tehnološkim rešenjima od strane eksperata, u kolaborativnom sistemu postoji ukupno osam varijanti tehnoloških procesa za izradu cilindarskih košuljica tipa SVDI. Sve predložene nove varijante tehnoloških procesa postaju dostupne ostalim ekspertima za analizu, diskusiju i ocenjivanje. 4.7 Ekspertska diskusija Eksperti imaju mogućnost da se uključe u diskusiju vezanu za posmatrani tip proizvoda i da, na taj način, učestvuju u raspravi i međusobno razmenjuju mišljenja pre nego što ocene odgovarajuće varijante tehnoloških procesa. Kolaboracija podrazumeva razmenu znanja između svih učesnika u kolaborativnom procesu, tako da ekspertske diskusije mogu biti od velikog

86

značaja i za inženjere i eksperte u okviru matičnog preduzeća koji učestvuju u realizaciji tehnološkog procesa, odnosno proizvodnji. Na slici 4.20 prikazan je pregled svih komentara vezanih za cilindarske košuljice tipa SVDI. Učesnici u diskusiji mogu da repliciraju na svaki postavljeni komentar, pri čemu se beleži broj replika, a komentari se sortiraju prema vremenu postavljanja komentara ili replike. Na ovaj način eksperti mogu da utvrde koje su teme trenutno aktuelne, a takođe i koje teme su izazvale najviše polemike.

Slika4.20: Pregled komentara u ekspertskoj diskusiji vezanoj za cilindarske

košuljice SVDI

Na slici 4.21 prikazan je komentar jednog od eksperata koji je uključen u diskusiju vezanu za cilindarske košuljice tipa SVDI. Pregled komentara uključuje i replike na postavljenu temu sortirane prema redosledu repliciranja. Eksperti imaju mogućnost da prate komentare, odnosno teme koje su im zanimljive i da se na taj način lakše uključuju u raspravu ili informišu o mišljenjima ostalih eksperata.

87

Slika 4.21: Jedan od postavljenih komentara sa replikama u ekspertskoj

diskusiji vezanoj za cilindarske košuljice SVDI

Diskusione grupe se mogu pretraživati prema ključnim rečima ili po registrovanim ekspertima, slika 4.22.

Slika 4.22: Pretraživanje ekspertskih diskusija i pregled komentara za

izabranog eksperta

88

U kolaborativnom sistemu se vodi evidencija o broju komentara i replika za svakog eksperta, tako da se na ovaj način eksperti mogu rangirati na osnovu aktivnosti, odnosno učešća u diskusionim grupama.Učešćem u diskusiji i razmeni znanja o posmatranom tipu cilindarskih košuljica eksperti formiraju konačno mišljenje neophodno za ocenjivanje predloženih varijanti tehnoloških procesa izrade. 4.7.1. Ekspertsko ocenjivanje varijanti tehnoloških procesa Ekspertsko ocenjivanje započinje ocenom važnosti ponuđenih kriterijuma, čijim kasnijim vrednovanjem će biti rangirane varijante tehnoloških procesa. Ocenu važnosti kriterijuma ekspert može izvršiti metodom Fulerovog trougla, pri čemu se kriterijumi međusobno upoređuju. Na slici 4.23 je prikazan primer ocene važnosti kriterijuma ovom metodom koju je izvršio jedan od eksperata.

Slika 4.23: Primer ocene važnosti kriterijuma metodom Fulerovog trougla

(expertno1)

89

Nakon upoređivanja kriterijuma kolaborativni sistem izračunava važnost kriterijuma u procentima, a ove vrednosti se kasnije koriste u izračunavanju konačne ocene varijanti tehnoloških rešenja. Eksperti imaju mogućnost ocene važnost kriterijuma i eksplicitnim definisanjem vrednosti svakog od kriterijuma, čime se direktno dobija procentualna važnost kriterijuma, slika 4.24.

Slika 4.24: Primer ocene važnosti kriterijuma eksplicitnim definisanjem

vrednosti

4.7.2. Ocena varijanti tehnoloških rešenja Prilikom ocenjivanja ekspertima su na raspolaganju svi relevantni geometrijski i tehnološki podaci za svaku predstavljenu varijantu tehnološkog procesa, uključujući podatke o tipu proizvoda, tipu pripremku, obimu proizvodnje, tipskim operacijama, itd. Eksperti ocenjuju sva predstavljena tehnološka rešenja tako što vrednuju kriterijume ocenom od 1 do 5. Na slici 4.25 je prikazano ocenjivanje jedne varijante tehnološkog procesa izrade cilindarskih košuljica tipa SVDI koje je izvršio jedan od 12 eksperata (expertno1).

90

Slika 4.25: Primer ocene varijante tehnološkog procesa izrade cilindarske

košuljice SVDI

U toku ocenjivanja pojedinih varijanti, ekspert ima grafički prikaz ocena kriterijuma, kao i prikaz uticaja važnosti kriterijuma koje je prethodno definisao. Realna ocena varijanti tehnoloških rešenja predstavlja proizvod vrednosnih ocena i važnosti odgovarajućih kriterijuma.

91

4.7.3. Uporedna analiza ocena varijanti tehnoloških procesa Rezultati ekspertskog ocenjivanja se prikazuju u obliku zbirnih i diferenciranih histograma. Na ovaj način ekspert može izvršiti analizu sopstvenih ocena sa ili bez uticaja važnosti kriterijuma. Na slici 4.26 prikazana je uporedna analiza ocena za eksperta koji je predložio novu varijantu tehnološkog procesa izrade cilindarskih košuljica tipa SVDI. Logično je da je ovaj ekspert prilikom ocenjivanja dao prednost sopstvenom predloženom rešenju.

Slika 4.26: Zbirni i diferencirani pregled ocena jednog od eksperta (expertno1)

a) ocene bez uticaja vrednosti kriterijuma, b) ocene sa uticajem vrednosti kriterijuma

Rangiranje varijanti tehnoloških procesa se vrši sabiranjem ocena svih kriterijuma, pri čemu se u obzir uzimaju i uticaji važnosti kriterijuma. Ekspert ima tabelarni pregled svojih ocena i grafički prikaz rangiranih varijanti tehnoloških procesa. Na slici 4.27 prikazane su rangirane varijante tehnoloških

92

procesa izrade cilindarskih košuljica tipa SVDI prema ocenama jednog od 12 eksperata (expertno1).

Slika 4.27: Rangiranje varijanti tehnoloških procesa izrade cilindarskih

košuljica tipa SVDI prema ocenama jednog od eksperta (expertno1) Ekspert nema uvid u rezultate ocenjivanje ostalih eksperata čime je obezbeđena samostalnost i diskretnost prilikom vrednovanja kriterijuma. Mogućnost pregleda svih ekspertskih ocena, kao i konačno zbirno rangiranje varijanti tehnoloških procesa, ima jedino administrator kolaborativnog sistema. 4.8 Administracija kolaborativnog sistema Administratoru kolaborativnog sistema su, nakon prijavljivanja, dozvoljene dodatne aktivnosti koje ekspertima nisu omogućene, slika 4.28. Administratorske aktivnosti se, pored ostalog, odnose na definisanje i izmenu kategorija proizvoda i varijanti tehnoloških procesa namenjenih ekspertizi, zatim brisanje i deaktiviranje ekspertskih profila, kao i analizu diskusija i rezultata ekspertskog ocenjivanja.

Slika 4.28: Pregled aktivnosti namenjenih administraciji kolaborativnog

sistema

93

Administrator ima potpuni uvid u strukturu ekspertskog tima, slika 4.29, i ima mogućnost da u svakom trenutku, iz određenih razloga, deaktivira bilo kog eksperta i isključi uticaj njegovih ocena na konačno rangiranje varijanti tehnoloških procesa.

Slika 4.29: Pregled podataka o članovima ekspertskog tima u kolaborativnom

sistemu

94

Literatura [1] Álvares A., Ferreira J.C., Lorenzo R.: An integrated web-based CAD/CAPP/CAM system for the remote design and manufacture of feature-based cylindrical parts, Journal of Intelligent Manufacturing, Vol.19, pp.643-659, ISSN 0956-5515, Springer Science, June 2008. [2] Arndt F.W.: The Digital Factory - Planning and Simulation of Production in Automotive Industry, Informatics in Control, Automation and Robotics I, , pp.27-29, Springer, Printed in the Netherlands, 2006. [3] ASM HANDBOOK: Materials Selection and Design, Vol.20, ASM International, The Materials Information Company, 1997. [4] Atanasov N., Lečić-Cvetković D.: e-Proizvodnja i e-Održavanje, Sym- Org’06,Zbornik radova,str. 377, Zlatibor, 2006. [5] Babić B.: Projektovanje tehnoloških procesa, Mašinski fakultet, ISBN 86- 7083-356-5, Beograd, 1999. [6] Bailey M.W., VerDuin W.H.: FIPER — An Intelligent System for the Optimal Design of Highly Engineered Products, NIST Performance Metrics For Intelligent Systems Workshop, pp.1-11, Gaithersburg, USA, 2000. [7] Balasubramaniam K.: Digital Manufacturing - Concept to Implementation, Automotive Tech, Delmia (Asia - Pacific), Mumbai, December 2007. [8] Bianconi F., Conti P.: Collaborative Product Modeling in Heterogeneous Environments: an Approach Based on XML Schema, Proceedings of the 10th ISPE International Conference on Concurrent Engineering: Research and Applications, pp.303-310, Portugal, 2003. [9] Bidarra R., Kranendonk N., Noort A., Brownsboro W.F.: A Collaborative Framework for Integrated Part and Assembly Modelling, Journal of Computing and Information Science in Engineering, Vol.2, No.4, pp.256- 264, ISSN 1530-9827, ASME International, December 2002. [10] Case M.P., Lu S.C.Y.: Discourse Model for Collaborative Design, Computer- Aided Design, Vol.28, No.5, pp.333-345, ISSN 0010-4485, Elsevier, 1996. [11] Cecil J., Davidson S., Muthaiyan A.: A Distributed Internetbased Framework for Manufacturing Planning, International Journal of Advanced Manufacturing Technology, Vol.27, No.5-6, pp.619–624, ISSN 0268-3768, Springer, 2006. [12] Chan K., King C., Wright, P.: COMPASS: Computer Oriented Materials, Processes, and Apparatus Selection System, Journal of

95

Manufacturing Systems, Vol.17, No.4, pp.275–286, ISSN 0278-6125, Elsevier, 1998. [13] Chan S., Wong M., Ng V.: Collaborative Solid Modeling on the WWW, Proceedings of the ACM Symposium on Applied Computing, pp.598- 602, ISBN 1-59593-108-2, San Antonio, USA, 1999. [14] Chang Y.C., Cheng F.T., Wang T.Li: Novel Semiconductor BusinessModel Engineering Chain for the Semiconductor Industry, IEEE International Conference on Robotics and Automation, pp.1597-1602, ISBN 1-4244- 0601- 3, Roma, May 2007. [15] Chao K.M., Norman P., Anane R., James A.: An Agent-based Approach to Engineering Design,Computers in Industry, Vol.48, No.1, pp.17-27, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2002. [16] Chen A.: Enabling the e-Manufacturing Vision, SEMI Standards Meeting Report, Sematech,Texas, November 2005. www.sematech.org/meetings/archives/emanufacturing [17] Cheng F.T.: E-manufacturing for the Semiconductor Industry, e- Manufacturing Symposium - Automation 2007, Taipei, June 2007. [18] Cheng K., Bateman R.J.: e-Manufacturing: Characteristics, Applications and Potentials,Progress in Natural Science, Vol. 18, Issue 11, pp.1323- 1328, ISSN 1002-0071, Elsevier Science Ltd., November 2008. [19] Chung C.H., Peng Q.J.: The Selection of Tools and Machines on Web- Based Manufacturing Environments, International Journal of Machine Tools and Manufacture, Vol.44, No.2-3, pp.317–326, ISSN 0890-6955, Elsevier, 2004. [20] Clyde W. H.: Handbook on Knowledge Management, International Handbooks on Information Systems, ISBN 3-540-43848-3, Springer- Verlag Berlin Heidelberg New York, 2003. [21] Coleman D., Levine S.: Collaboration 2.0 - Technology and Best Practices for Successful Collaboration in a Web 2.0 World, ISBN 978- 1- 60005-071-8, HappyAbout.info, California, USA, January 2008. [22] Crandell B., Masui T.: e-Manufacturing Requirements, SEMI e- Manufacturing Workshop, Japan, July 2001. [23] Ćosić I., Nedeljković M.: Selection of a Management

96

Communications Strategy During Organizational Changes, Strategic Management, Vol.12, No.3-4, pp.45-50, ISSN 0354-8414, Subotica, 2007. [24] Ćuković S., Stefanović M., Devedžić G., Ghionea I.: New Approach for Web Based Process Planning, Proceedings of the International Conference on Manufacturing Systems - ICMaS, Vol.4, pp.245-248, ISSN 1842-3183, University Politechnica, Bucharest, 2009. [25] De Martino T., Falcidieno B., Habinger S.: Design and Engineering Process Integration through a Multiple View Intermediate Modeller in a Distributed Object-oriented System Environment, Computer-Aided Design, Vol.30, No.6, pp.437-452, ISSN 0010-4485, Elsevier, 1998. [26] Denkena B., Shpitalni M., Kowalski P., Molcho G., Zipori Y.: Knowledge Management in Process Planning, CIRP Annals - Manufacturing Technology, Vol.56, No.1, pp.175–180, ISSN 0007- 8506, Elsevier, 2007. [27] Đorđević, V., Mašinski materijali, Mašinski fakultet, Beograd, 2000. [28] Dillon S., Beck C., Kyte T, Kallman J., Rogers H: Programiranje u Oraclu, ISBN 978-86-7991-188-7, CET Computer Equipment and Trade, 2002. [29] Domazet D.: Enabling Engineering Collaboration in Inter-Enterprise Design Chains Using Collaborative Agents, SIMTech Technical Report, Singapore Institute of Manufacturing Technology, 2000. www.simtech.a- star.edu.sg/Research/TechnicalReports/TR0270.pdf [30] Domazet D.: Simultano projektovanje proizvoda i tehnologija korišćenjem veštačke inteligencije, 24. Savetovanje proizvodnog mašinstva, Zbornik radova, Knjiga III, str.1-21, Fakultet tehničkih nauka, IPM, Novi Sad, Septembar 1992. [31] Feng S.C.: Preliminary Design and Manufacturing Planning Integration Using Web-Based Intelligent Agents, Journal of Intelligent Manufacturing, Vol.16, No.16, pp.423–437,ISSN 0956-5515, Springer, 2005. [32] Fox T., Scott J. E., Spendolini: Pro Oracle Application Express 4, ISBN 978-1-4302-3494-4, Apress, Springer Science+Bussines Media, 2011. [33] Freeman B.: The STEP Manufacturing Suite, Lean Manufacturing Workshop "New Technology for faster Planning and Faster Machining", SCRA and Affiliated R&D Institutes, Washington,2004. www.uspro.org/step-resources [34] Gadh R., Sonthi, R.: Geometric Shape Abstractions for Internet-based

97

Virtual Prototyping,Computer-Aided Design, Vol.30, No.6, pp.473-486, ISSN 0010-4485, Elsevier, 1998. [35] Gatalo R., Zeljković M., Hodolič J., Borojev Lj., Navalušić S.: Od NC mašina alatki i automatskih fleksibilnih tehnoloških sistema do računarom integrisane proizvodnje, automatskih fabrika i virtualne proizvodnje, Zbornik radova, Naučno-stručni simpozijum Informacione Tehnologije, str.245-249, ISBN-99938-624-2-8, Jahorina, 2001. www.infoteh.rs.ba/zbornik/2001/6%20ratko%20gatalo.doc [36] Gera C.D., Regli W.C., Braude I., Shapirstein Y., Foster C.V.: A Collaborative 3D Environment for Authoring Design Semantics, Computer Graphics and Applications, Vol.22, No.3, pp.43-55, ISSN 0272-1716, IEEE Computer Society, 2002. [37] Greeff G., Ghoshal R.: Practical E-Manufacturing and Supply Chain Management, ISBN 0-7506-6272-7, Elsevier & Newnes, 2004. [38] Grzesik W.: Advanced machinning Processes of Metallic Materials - Theory, Modelling and Applications, ISBN 978-0-080-44534-2, Elsevier Science Ltd., March 2008. [39] Guerinot A.E., Roach G.M., Cox, J.J.: A Web-based Process for Creating Parametric Cost Models for Product Design Trade Studies, Proceedings of 2004 ASME Design Engineering Technical Conferences,Salt Lake City, USA, 2004. [40] Guerra-Zubiaga D., Young R.I.M.: Design of a Manufacturing Knowledge Model, International Journal of Computer Integrated Manufacturing, Vol.21, No.5, ISSN 0951-192X, Taylor & Francis, 2008. [41] Haller E., Schiller E.F., Hartel I.: Impact of the Digital Factory on the Production Planning Process, Integrating Human Aspects in Production Management, Vol.160, ISBN 978-0-387-23065-8, pp.73-84, Springer Boston,2005. [42] Hodolič J., Badida M., Majernik M., Šebo D.: Mašinstvo u inženjerstvu zaštite životne sredine,ISBN 978-86-85211-46-8, FTN izdavaštvo, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2005. [43] Hodolič J., Matin I., Stević M., Vukelić Đ.: Development of Integrated CAD/CAE System of Mold Design for Plastics Injection molding, Materiale Plastice, Vol.46, No.3, pp.236-242, ISSN 0025-5289, University Politechnica, Bucharest, 2009. [44] Hoffmann C.M., Joan-Arinyo R.: Distributed Maintenance of Multiple Product Views,Computer-Aided Design, Vol.32, No.7, pp.421-431, ISSN 0010-4485, Elsevier, 2000. [45] Huang G.Q., Yee W.Y., Mak K.L.: Development of a Web-based

98

System for Engineering Change Management, Robotics and Computer- Integrated Manufacturing, Vol.17, No.3, pp.255-267, ISSN 0736-5845, Elsevier, 2001. [46] Huang G.Q.: Web-based Support for Collaborative Product Design Review, Computers in Industry, Vol.48, No.1, pp.71-78, ISSN 0166- 3615, Elsevier, 2002. [47] Jiang P.Y., Fukuda S., Raper S.A.: TeleDM - An Internet Web E- service Testbed for Fast Product Design Supported by Prototype Manufacturing, ASME Trans., Journal of Computing and Information Science in Engineering, Vol.2, No.3, pp.125–131, ISSN 1530-9827, ASME International, 2002. [48] Jovanović V., Tomović M., Filipović S.: Internetom podržana saradnja u distribuiranim proizvodnim sistemima, 23. Jupiter Konferencija, Zlatibor, Srbija, 2007. [49] Jovanović V., Tomović M., Filipović, S.: Uvod u digitalnu proizvodnju, XIV Međunarodna naučna konferencija Industrijski sistemi IS '08, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2008. [50] Jovišević V.: Automatizacija projektovanja tehnoloških Procesa - monografija, ISBN 99938-623-4-7, Mašinski fakultet, Banja Luka, 2002. [51] Kamrani A.K., Nasr E.A.: Collaborative Engineering - Theory and Practice, ISBN 978-0-387-47319-2, Springer Science+Business Media, New York, 2008. [52] Kan H.Y., Duffy V.G., Su C.J.: An Internet Virtual Reality Collaborative Environment for Effective Product Design, Computers in Industry, Vol.45, No.2, pp.197-213, ISSN 0166- 3615, Elsevier, 2001. [53] Kletti J. (Ed.): Manufacturing Execution Systems - MES, ISBN 978-3-540-49743-1,Springer-Verlag Berlin Heidelberg, 2007. [54] Koç M., Lee J.: E-Manufacturing- Fundamentals, Requirements And Expected Impacts, International Journal of Advanced Manufacturing Systems, Vol.6, No.1, pp.29-46, ISSN 0268-3768, 2003. [55] Koç M., Ni J., Lee J., Bandyopadhyay P.: Introduction to e- Manufacturing, The Industrial Information Technology Handbook, Chapter 97, pp.97.1-97.9,ISBN 0-8493-1985-4, CRC Press, 2005. [56] Konjović Z., Nejgebauer I., Vojnović Z.: Networking and Communications Software: An Open-Source Approach, XVI Internacionalna konferencija o računarskim naukama i

99

informacionim tehnologijama YU INFO, Informaciono društvo Srbije, Kopaonik, 2010. www.e-drustvo.org/proceedings/YuInfo2010/html/pdf/110.pdf [57] Koonce D., Judd R., Šormaz D., Masel D.T.: A Hierarchical Cost Estimation Tool, Computers in Industry, Vol.50, No.3, pp.293- 302, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2003. [58] Kostić Z., Cvetković D.: Kreiranje kolaborativnih virtuelnih okruženja korišćenjem X3D-a, Časopis Singidunum Revija, Vol.8, No.1, Str.107-115, ISSN 1820-8819, Beograd, Mart 2011. www.singipedia.com/attachment.php?attachmentid=2201&d=13001034 59] Kotak D., Wu S.H., Fleetwood M., Tamoto H.: Agent-based Holonic Design and Operations Environment for Distributed Manufacturing, Computers in Industry, Vol.52, No.2, pp.95-108, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2003. [60] Krar S., Gill A.R.: e-Manufacturing, Book "Exploring Advanced Manufacturing Technologies",Industrial Press Inc., ISBN 0-8311- 3150-0, New York, 2004. [61] Kühn W.: Digital Factory – Integration of Simulation Enhancing The Product and Production Process Towards Operative Control and Optimisation, International Journal of Simulation: Systems, Science & Technology, Vol.7, No.7, UK Simulation Society, ISSN 1473-8031,September 2006. [62] Kühn W.: Digital Factory: Simulation Enhancing The Product and Production Engineering Process, Proceedings of the 38th conference on Winter simulation, ISBN 1-4244-0501-7, pp.1899-1906, Monterey, California, 2006. [63] Kühn W.: Digtal Factory - Integration оf Simulation From Product and Production Planning Towards Operative Control, Proceedings 20th European Conference on Modelling and Simulation, ISBN 0-9553018-1-5, Bonn, Germany, May 2006. [64] Kulkarni S., Oak V.: E-manufacturing & SAP-Creating Responsive Shop Floor in the Supply Chain, White paper , Wipro Technologies, 2009. www.ieor.berkeley.edu/~shen/ieor298/scm/e-manufacturing.pdf [65] Kulvatunyou B., Wysk R.A., Cho H.B., Jones, A.: Integration Framework of Process Planning Based on Resource Independent Operation Summary to Support Collaborative Manufacturing, International Journal of Computer Integrated Manufacturing, Vol.17, No.5, pp.377–393, ISSN 0951-192X, Taylor & Francis,

100

2004. [66] Lang S.Y.T., Dickinson J., Buchal R.O.: Cognitive Factors in Distributed Design, Computers in Industry, Vol.48, No.1, pp.89- 98, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2002. [67] Lee J.: E-manufacturing - Fundamental, Tools, and Transformation, Robotics and Computer Integrated Manufacturing, Vol.19, Issue 6, pp.501–507, Elsevier, ISSN 0736-5845, December 2003. [68] Lee J.Y., Kim H., Han S.B., Park S.B.: Network-centric Feature-based Modelling, Proceedings of the Seventh Pacific Graphics Conference on Computer Graphics and Applications, pp.280-289, South Korea, 1999. [69] Li M.B., Wang J.G., Wong Y.S., Lee, K.S.: A Collaborative Application Portal for the Mould Industry, International Journal of Production Economics, Vol.96, No.2, pp.233-247,ISSN 0925- 5273, Elsevier, May 2005. [70] Li W.D., Fuh J.Y.H., Wong Y.S.: An Internet-enabled Integrated System for Co-design and Concurrent Engineering, Computers in Industry, Vol.55, No.1, pp.87-103, ISSN 0166- 3615, Elsevier, 2004. [71] Li W.D., Lu W.F., Fuh J.Y.H., Wong Y.S.: Collaborative Computer-Aided Design-Research and Development Status, Proceedings of the International Conference of CAD and Applications, pp.127-136, Battaya Beach, Thailand, May 2004. [72] Li W.D., Ong S.K., Fuh J.Y.H., Wong Y.S., Lu Y.Q., Nee A.Y.C.: Feature-based Design in a Collaborative and Distributed Environment, Computer-Aided Design, Vol.36, No.9, pp.775-797, ISSN 0010-4485, Elsevier, 2004. [73] Li W.D., Ong S.K., Nee A.Y.C.: Integrated and Collaborative Product development Environment, Technologies and Implementations, Series on Manufacturing Systems and Technology - Vol.2, ISBN 978-981-256-680-5,World Scientific Publishing Co.Pte.Ltd, 2006. [74] Li W.D., Qiu Z.M.: State-of-the-art Technologies and Methodologies for Collaborative Product Development Systems, International Journal of Production Research, Vol.44, No.13, pp.2525-2559, ISSN 0020-7543, Taylor & Francis, July 2006. [75] Li W.D.: A Web-based Service for Distributed Process Planning Optimisation, Computers in Industry, Vol.56, No.3, pp.272-288, ISSN 0166-3615, Elsevier, April 2005.

101

[76 Li Y., Shao X., Li P., Liu Q.: Design and Implementation of a Process-Oriented Intelligent Collaborative Product Design System, Computers in Industry, Vol.53, No.2, pp.205-229, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2004. [77] Liu X.D.: CFACA - Component Framework for Feature-based Design and Process Planning,Computer-Aided Design, Vol.32, No.7, pp.397-408, ISSN 0010-4485, Elsevier, 2000. [78] Lukić D.: Razvoj sistema za automatizovano projektovanje tehnoloških procesa izrade alata za brizganje plastike, Magistarska teza, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2007. [79] Madhusudan T.: An Agent-based Approach for Coordinating Product Design Workflows, Computers in Industry, Vol.56, No.3, pp.235-259, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2005. [80] Mahesh M., Ong S.K., Nee A.Y.C.: A Web-Based Multiagent System for Distributed Digital Manufacturing, International Journal of Computer Integrated Manufacturing, Vol.20, No.1, pp.11–27, ISSN 0951-192X, Taylor & Francis, 2007. [81] Manić M., Miltenović V., Stojković M., Banić М.: Feature Models in Virtual Product Development, Strojniški vestnik - Journal of Mechanical Engineering, Vol.56, No.3, pp.169-178, ISSN 0039-2480, Ljubljana, 2010. [82] Manić M.: Ekspertni sistem za projektovanje tehnoloških procesa pri rezanju u obradi rotacionih delova, Doktorska disertacija, Mašinski fakultet, Niš, 1995. [83] Marri H.B., Gunasekaran A., Kobu B.: Implementation of Computer- Integrated Manufacturing in Small and Medium Enterprises, Industrial and Commercial Training, Vol.35, No.4, pp.151-157, ISSN 0019-7858, Emerald Research, 2003. [84] McClellan M.: Manufacturing Enterprise 3.0 - The New Information Management Paradigm Built on Processes, Collaboration Synergies Inc., 2009. www.cosyninc.com/pdf/cosyn_wp_909.pdf [85] Mervyn A., Senthil Kumar A., Nee A.Y.C: A 'Plug-and-Play' Computing Environment for an Extended Enterprise, Book "Collaborative Product Design and Manufacturing Methodologies and Applications" - Li W.D., Ong S.K., Nee A.Y.C, McMahon C., pp.71-90, ISBN 978-1-84628-801-2, Springer, 2007.

102

[86] Mervyn F., Senthil Kumar A., Bok S.H., Nee, A.Y.C.: Development of an Internetenabled Interactive Fixture Design System, Computer-Aided Design, Vol.35, No.10, pp.945-957, ISSN 0010-4485, Elsevier, 2003. [87] Meyer H., Fuchs F., Theil K.: Manufacturing Execution Systems - Optimal Design, Planning, and Deployment, ISBN 978-0-07- 162602-6, The McGraw-Hill Companies, 2009. [88] Milošević M., Todić V., Lukić D.: Model Development of Collaborative System for Process Planning, Journal of Production Engineering, Vol.12, No.1, pp.95-98, ISSN 1821-4932, Faculty of Technical Sciences, Novi Sad, 2009. [89] Milošević M., Todić V., Lukić D.: Web-Based Collaborative Environment for Process Planning, 34th International Conference on Production Engineering, Proceedings, pp.109-112, ISBN 978- 86- 6055-019-6, Faculty of Mechanical Engineering, Niš, September 2011. [90] Milošević M.: Razvoj specijalizovanog CAD/CAPP/CAM Rešenja primenom savremenih programskih sistema opšte namene, Magistarska teza, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2005. [91] Ming X.G, Yan J.Q., Wang X.H., Li S.N., Lu W.F., Peng Q.J., Mad Y.S.: Collaborative Process Planning and Manufacturing in Product Lifecycle Management, Computers in Industry Vol.59, No.2-3, pp.154-166, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2008. [92] Mišić D., Domazet D., Trajanović M., Manić M., Zdravković M.: Concept of the Exception Handling System for Manufacturing Business Processes, Computer Science and Information Systems - ComSIS, Vol. 7, No. 3, pp.490-509, ISSN 1820-0214, Faculty of Techncical Science, Novi Sad, June 2010. [93] Mizuno H.: Equipment Engineering System (EES), All in One Brochure, Acquaint Technologies, 2010. www.acquainttech.com/EES_Brochure_E.pdf [94] Mogin P, Luković I, Govedarica M.: Principi projektovanja baza podataka, ISBN 978-86-80249-81-5, FTN izdavaštvo, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2004. [95] Nam T.J., Wright D.K.: CollIDE - A Shared 3D Workspace for CAD, Proceedings of the 4th EATA International Conference on Network Entities, pp.389-400, Leeds, UK, 1998.

103

[96] Nassehi A., Newman S.T., Allen R.D.: The Application of Multi- Agent systems for STEP-NC Computer Aided Process Planning of Prismatic Components, International Journal of Machine Tools and Manufacture, Vol.46, No.5, pp.559–574, ISSN 0890- 6955, Elsevier, 2006. [97] National Coalition for Advanced Manufacturing (NACFAM): Exploiting E- Manufacturing: Interoperability of Software Systems Used by U.S. Manufacturers, Washington, USA, February 2001. www.mel.nist.gov/div826/msid/sima/FinalReportSummary.PDF [98] Ned K.: Encyclopedia of E-Collaboration, IGI Publishing, Texas A&M International University, InformatIon Science Reference, ISBN 978-1-59904-000-4, Hershey - New York, 2008. [99] Ninan J.A., Siddique Z.: Finite Element Analysis Template Approach to Support Web-based Customer Centric Design, Proceedings of 2004 ASME Design Engineering Technical Conferences, Salt Lake City, USA, 2004. [100] Nof S.: Collaborative e-Work and e-Manufacturing: Challenges For Production and Logistics Managers, Journal of Intelligent Manufacturing, Vol.17, No.6, pp.689-701, ISSN 0956-5515, Springer Science, December 2006. [101] Ong S.K., Jiang L., Nee A.Y.C.: An Internet-based Virtual CNC Milling System, International Journal of Advanced Manufacturing Technology,Vol.20, No.1, pp.20-30, ISSN 0268-3768, Springer, 2002. [102] Park T.: E-Manufacturing, Chapter One, Manufacturing Engineering Handbook, ISBN 0-07-150104-5, McGraw-Hill Handbooks, 2004. [103] Peng Q., Chung C., Yu C., Luan T.: A Networked Virtual Manufacturing System for SMEs,International Journal of Computer Integrated Manufacturing, Vol.20, No.1, pp.71–79, ISSN 0951-192X, Taylor & Francis, 2007. [104 Polajnar D., Polajnar J., Lukić Lj., Đapić M.: Complexity Challenges in CAPP Systems and Promises of Multi-Agent Technology, Proceedings of 6th International Triennial Conference Heavy Machinery - HM'08, pp.F.19-F.24, Faculty of Mechanical Engineering, Kraljevo, June 2008. www.hm.kg.ac.rs/documents/Proceedings2008.pdf [105 Puzović R.: Razvoj sistema modeliranja tehnoloških procesa FTS-a primenom računara, Doktorska disertacija, Mašinski

104

fakultet, Beograd, 2000. [106]Qiang L., Zhang Y.F., Nee A.Y.C.: A Distributed and Collaborative Concurrent Product Design System through the WWW/Internet, International Journal of Advanced Manufacturing Technology, Vol.17, No.5, pp.315-322, ISSN 0268- 3768, Springer, 2001 [107] Ramus B.: Properly Addressing Security in Collaborative E- Manufacturing Networks, Section: Manufacturing Productivity: Methods and Enablers, Future Fab International, No.19, June 2005. www.future-fab.com/content/PDF/ff19_wp_ramus.pdf [108] Research Project: E-Manufacturing - The Methodology and Framework for Collaborative Virtual Manufacturing, University of Western Ontario (NRC Institute for Information Technology), National Taiwan University and National Tai- Chan University, 2002-2005. www.nrc-cnrc.gc.ca/eng/ibp/iit/past-projects/e- manufacturing.html [109] Rodriguez K., Al-Ashaab A.: Knowledge Web-based System Architecture for Collaborative Product Development, Computers in Industry, Vol.56, No.1, pp.125-140, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2004. [110] Roy U., Kodkani S.S.: Product Modeling within the Framework of the World Wide Web, IIE Transactions, Vol.31, No.7, pp.667-677, ISSN 1545-8830, Taylor & Francis, 1999. [111] Russell R., Taylor B.W.: Operation Management: Creating Value Along the Supply Chain, 6th Edition, John Wiley & Sons, Inc., ISBN 978-0-470-09515-7, 2009. [112] Schleipen M., Sauer O., Friess N., Braun L., Shakerian K.: Production Monitoring and Control Systems within the Digital Factory, Vol.66, ISBN 978-3-642-10429-9, pp.711-724, Springer Berlin/Heidelberg, 2010. [113] Shivanand H.K, Nanjundaradhya N.V., Kammar P., Divya shree S., Keshavamurthy Y.C.: E-Manufacturing a Technology Review,Proceedings of the World Congress on Engineering - WCE 2008, Vol II, ISBN 978-988-17012-3-7, London, July 2008. [114] Siemens PLM Software: Tecnomatix MES Brochure, Production Management - Your Way,Tecnomatix production management solution, 2007. www.siemens.com/plm

105

[115] Siller H.R., Estruch A., Vila C., Abellán J.V., Romero F.: Modeling Workflow Activities for Collaborative Process Planning with Product Lifecycle Management Tools, Journal of Intelligent Manufacturing, Vol.19, No.6, pp.689-700, ISSN 0956- 5515, Springer, 2008. [116] Siller H.R., Vila C., Estruch A., Abellán J.V., Romero, F.: Reference Architecture for Modeling Collaborative Engineering Processes, Cooperative Design, Visualization and Engineering, Lecture Notes in Computer Science, Vol.5220, pp.151-155, ISSN 0302-9743, Springer-Verlag Berlin Heidelberg, 2008. [117] Siller H.R., Vila C., Estruch A.,Abellán J.V., Romero, F.: Managing Collaborative Process Planning Activities through Extended Enterprise, Book "Collaborative Design and Planning for Digital Manufacturing" - Wang L., Nee A.Y.C., pp.153-183, ISBN 978-1-84882-286-3, Springer-Verlag London, 2009. [118] Slansky D.: PLM & Digital manufacturing: Integrating PLM with the Shop Floor - vision experience, The Organization for Machine Automation and Control - OMAC, 2007. www.omac.org/content/2007-omac-integration-and- interoperability-symposium [119] Sohlenius G.: Concurrent Engineering, Keynote Paper, Annals of CIRP, Vol.41, No.2, pp.645-655, 1992. [120] Sorli M., Mendikoa I.: Collaborative E-business and E- manufacturing in Distributed Environments, Virtual Int. Conference on Intelligent Production Machines and Systems (IPROMS'06), July 2006.conference.iproms.org/forums/e_manufacturing [121] Spivak N., Breslin J., Davis M.: Semantic Wave 2008 Report - Industry Roadmap to Web 3.0 & Multibillion Dollar Market Opportunities, Project10X, Washington, USA, October 2008. www.project10x.com [122] Sredojević A., Banjanin M.: Kolaboraciono-komunikacioni alati u CoPs-u i projektnim timovima, 14. Telekomunikacioni forum TELFOR 2006, Beograd, Novembar 2006. [123] Sung H.A., Sundararajan V., Smith C., Kannan B., D’Souza R., Sun G.P., Mohole A., Wright P.K., Kim J., McMains S., Smith J., Sequin C.H.: CyberCut - An Internet-based CAD/CAM System, Journal of Computing and Information Science in Engineering, Vol.1, No.2, pp.52-59, ISSN 1530-9827, ASME International, 2001. [124] Šormaz D.N., Arumugam J., Rajaraman S.: Integrative Process Plan Model and Representation for Intelligent Distributed

106

Manufacturing Planning, International Journal of Production Research, Vol.42, No.17, pp.3397–3417, ISSN 0020-7543, Taylor & Francis, 2004. [125] Tang D.B.: An Agent-based Collaborative Design System to Facilitate Active Die-maker Involvement in Stamping Part Design, Computers in Industry, Vol.54, No.3, pp.253-271, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2004. [126] Tapscott D.: Winning with the Enterprise 2.0, New Paradigm Learning Corporation, 2006. newparadigm.inorbital.com/media/Winning_with_the_Enterprise_2.0.pdf [127] Tay F.E.H., Roy A.: CyberCAD - a Collaborative Approach in 3D-CAD Technology in a Multimedia-supported Environment, Computers in Industry, Vol.52, No.2, pp.127- 145, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2003. [128] Tepić J., Todić V., Lukić D., Milošević M., Borojević S.: Development of the Computer-Aided Process Planning (CAPP) System for Polymer Injection Molds Manufacturing, Metalurgija Vol.50, No.4, pp.273-277, ISSN 0543-5846, Croatian Metallurgical Society, 2011. [129] Todić V., Lukić D., Stević M., Milošević M.: Integrated CAPP System for Plastic Injection Mold Manufacturing, Materiale Plastice, Vol.45, No.4, pp.381-389, ISSN 0025-5289 University Politechnica, Bucharest, 2008. [130] Todić V., Penezić N., Lukić D., Milošević M.: Tehnološka Logistika i preduzetništvo, ISBN 978 86-7892-368-5, FTN izdavaštvo, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2011. [131] Todić V., Stanić J.: Osnove optimizacije tehnoloških procesa izrade i konstrukcije proizvoda,ISBN 978-86-80249-52-1, FTN izdavaštvo, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2002. [132] Todić V., Tepić J., Milošević M., Lukić D., Hadžistević M.: Design of Cast Blanks in CAPP System for Parts of Piston- Cylinder Assembly of Internal Combustion Engines, Metalurgija, Vol.51, No.1, pp.75-78, ISSN 0543-5846, Croatian Metallurgical Society, 2012. [133] Todić V.: Projektovanje tehnoloških procesa, ISBN 978-86- 80249-93-9, FTN izdavaštvo, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2004. [134] Toma J., Gutović K., Zeljković M., Gatalo R.: Programsko Rešenje za praćenje tokova poslova i dokumenata u području tehničke pripreme proizvodnje, Zbornik radova, Naučno-

107

stručni simpozijum Informacione Tehnologije, str.135-137, ISBN-99938- 624-2-8, Jahorina, 2007. [135] Tu Y.L., Chu X.L., Yang W.Y.: Computer-Aided Process Planning in Virtual One-of-a-Kind Production, Computers in Industry, Vol.41, No.1, pp.99–110, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2000. [136] Tumkor S.: Internet-based Design Catalogue for the Shaft And Bearing, Research in Engineering Design, Vol.12, No.3, pp.163- 171, ISSN 0934-9839, Springer, 2000. [137] Urman S., Hardmen R., MekLaflin M.: Baza podataka Oracle 10g PL/SQL programiranje, ISBN 978-86-7310-325-8, Kompjuter biblioteka, 2005. [138] Van Zeir G., Kruth J. P., Detand J.: A Conceptual Framework for Interactive and Blackboard Based CAPP, International Journal of Production Research, Vol.36, No.6, ISSN 0020-7543, pp.1453–1473, Taylor & Francis, 1998. [139] Velásquez J., Nof S.: Collaborative e-Work, e-Business, and e- Service, Springer Handbook of Automation, Nof (Ed.), pp.1549-1573, ISBN 978-3-540-78830-0, Springer-Verlag Berlin Heidelberg, 2009. [140] Vila C., Estruch A., Siller H.R., Abellán J.V., Romero F.: Workflow Methodology for Collaborative Design and Manufacturing, Cooperative Design, Visualization and Engineering, Lecture Notes in Computer Science, Vol.4674, ISSN 0302-9743, pp.42–49, Springer-Verlag Berlin Heidelberg, 2007. [141] Vrekić S.: Primena STEP standarda u komunikaciji CAD/CAM sistema, 13. Konferencija YU INFO, Zbornik radova, Kopaonik, 2007. [142] Walter T. J.: Einsatz von Methoden der Digitalen Fabrik bei der Planung von Produktionssystemen für die Automobilindustrie, Shaker Verlag, Aachen, 2002. [143] Wang K.J., Chien C.F.: Designing an Internet-based Group Decision Support System, Robotics and Computer-Integrated Manufacturing, Vol.19, No.1, pp.65-77, ISSN 0736-5845, Elsevier, 2003. [144] Wang L., Nee Y.C.A.: Collaborative Design and Planning for Digital Manufacturing, Springer-Verlag London Ltd., ISBN 978- 1- 84882-286-3, 2009. [145] Wang L.H., Feng H.Y., Cai N.X.: Architecture Design for Distributed Process Planning, Journal of Manufacturing

108

Systems,Vol.22, No.2, pp.99–115, ISSN 0278-6125, Elsevier, 2003. [146] Wang L.H., Sams R., Verner M., Xi F.F.: Integrating Java 3D model and Sensor Data for Remote Monitoring and Control, Robotics and Computer-Integrated Manufacturing, Vol.19, No.1, pp.13-19, ISSN 0736-5845, Elsevier, 2003. [147] Wang L.H., Shen W.M., Xie H., Neelamkavil J., Pardasani A.: Collaborative Conceptual Design—State of the Art and Future Trends, Computer-Aided Design, Vol.34, No.13, pp.981-996, ISSN 0010-4485, Elsevier, 2002. [148] Westkämper E.: Knowledge based engineering/Digital engineering- Workshop D, Road to Implementation, Manufuture Conference,Tampere, Finland, October 2006. [149] White paper "DELMIA V5 Automation Platform: Merging Digital Manufacturing with Automation", Arc Advisory Group, February 2006. www.arcweb.com/Search/Pages/Results.aspx?k=DELMIA [150] White paper "Application of Lean in Product and Manufacturing Engineering", Geometric Limited, plm.geometricglobal.com [151] White paper "Maturity Assessment of Digital Manufacturing Initiative", Geometric Limited, mfg.geometricglobal.com/Digital+Manufacturing/index.aspx# [152] White paper “Making sense of E-Manufacturing: A Road map for manufacturers Industry”,Rockwell Automation, 2001. www.rockwellautomation.co.uk/applications/gs/emea/GSGB.nsf/files/ema nwp.pdf [153] Wohlwend H.: e-Manufacturing Workshop - Introduction, ISMI - International Sematech Manufacturing Initiative, Japan, 2006. ismi.sematech.org/meetings/archives.htm#emfg [154] Wu D., Sarma R.: The Incremental Editing of Faceted Models in an Integrated Design Environment, Computer- Aided Design, Vol.36, No.9, pp.821-833, ISSN 0010-4485, Elsevier, 2004. [155] Xiang W., Fok S.C., Thimm G.: Agent-based Composable Simulation for Virtual Prototyping of Fluid Power System, Computers in Industry, Vol.54, No.3, pp.237-251, ISSN 0166- 3615, Elsevier, 2004. [156] Xiao A., Choi H.J., Kulkani R., Allen K.J., Rosen D., Mistree, F.: A Web-based Distributed Product Realisation Environment, Proceedings of ASME 2001 Design Engineering Technical

109

Conferences, Pittsburgh, USA, 2001. [157] Xie Y.L., Salvendy G.: Agent-based Features for CAD Browsers in Foster Engineering Collaboration over the Internet, International Journal of Production Research, Vol.41, No.16, pp.3809-3829, ISSN 0020-7543, Taylor & Francis, 2003.

110