tehnologija izgradnje nadvoznjaka preko batajnickog bulevara

Projekat organizacije i tehnologije građenja za nadvožnjak na rampama R3 i R4 preko Batajničkog Bulevara

SADRŽAJ..............................................................................................................................1

1. TEHNIČKI IZVEŠTAJ...................................................................................................................................4

1.1. OPŠTI PODACI O PROJEKTU..............................................................................................................5

1.2. ORGANIZACIJA I TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA RADOVA......................................................................8

1.2.1. TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA RADOVA.........................................................................................8

1.2.2. ORGANIZACIJA GRADILIŠTA I MERE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU............................8

1.2.3. DINAMIČKI PLAN......................................................................................................................8

1.3. USLOVI GRAĐENJA...........................................................................................................................8

1.4. TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA RADOVA.................................................................................................9

1.4.1. IZRADA BUŠENH ŠIPOVA........................................................................................................10

1.4.2. IZRADA NAGLAVNIH GREDA...................................................................................................12

1.4.3. IZRADA STUBOVA KRUŽNOG POPREČNOG PRESEKA..............................................................15

1.4.4. IZRADA LEŽIŠNIH GREDA........................................................................................................19

1.4.5. IZRADA MONTAŽNIH NOSAČA................................................................................................24

1.4.6. IZRADA GLAVNOG NOSAČA KOLOVOZNE PLOČE....................................................................28

1.5. IZBOR GRAĐEVINSKE MEHANIZACIJE.............................................................................................37

1.5.1. ISKOP ZEMLJANOG MATERIJALA............................................................................................37

1.5.2. IZRADA BETONSKIH I ARMIRANO BETONSKIH ELEMENATA...................................................38

1.5.3. UNUTRAŠNJI TRANSPORT.......................................................................................................39

1.5.4. SPOLJAŠNJI TRANSPORT.........................................................................................................39

2. SITUACIJA OBJEKTA................................................................................................................................41

3. ANALIZA CENE OSNOVNOG MATERIJALA ’’FRANKO GRADILIŠTE’’ I REŠENJE SPOLJAŠNJEG I UNUTRAŠNJEG TRANSPORTA.........................................................................................................................44

4. ANALIZA METODE RADA I DETALJAN OPIS TEHNOLOGIJE ZA RADOVE VEZANE ZA PARALELNO ODVIJANJE SAOBRAĆAJA................................................................................................................................47

5. ŠIRI I UŽI IZBOR MEHANIZACIJE, POTREBE U RADNOJ SNAZI I MATERIJALU, TRAJANJE IZVRŠENJA I ANALIZA CENE ZA POZICIJU: UKLANJANJE MATERIJALA II KATEGORIJE SA DIVLJE DEPONIJE I ODVOŽENJE NA PRIVREMENU DEPONIJU................................................................................................................................49

5.1. ŠIRI IZBOR MEHANIZACIJE..............................................................................................................50

5.2. PRORAČUN PRAKTIČNIH UČINAKA MAŠINA...................................................................................51

5.3. ANALIZA CENE EFEKTIVNOG RADNOG SATA MAŠINE ZA POZICIJU ISKOPA I TRANSPORTA MATERIJALA II KATEGORIJE........................................................................................................................61

5.4. UŽI IZBOR GRAĐEVINSKE MEHANIZACIJE ZA POZICIJU ISKOPA I TRANSPORTA MATERIJALA II KATEGORIJE................................................................................................................................................65

5.5. STATIČKI PLANOVI..........................................................................................................................66

1


6. SPISAK AKTIVNOSTI ZA IZVRŠENJE SVIH RADOVA NA GRADILIŠTU I NJIHOVE MEĐUSOBNE VEZE.........67

7. MREŽNI PLAN I GANTOGRAM SA DIJAGRAMOM UKLJUČENJA MEHANIZACIJE.....................................70

8. ŠEMA ORGANIZACIJE GRADILIŠTA..........................................................................................................76

9. PRIKAZ MERA SIGURNOSTI I ZAŠTITE NA RADU.....................................................................................79

9.1. OPŠTI DEO......................................................................................................................................80

9.2. UREĐENJE GRADILIŠTA...................................................................................................................80

9.3. UTOVAR, ISTOVAR I TRANSPORT MATERIJALA I GRAĐEVINSKE MEHANIZACIJE............................82

9.4. NAČIN OBEZBEĐENJA MESTA GDE JE POVEĆANA OPASNOST OD POVREDA I OBOLENJA (UVEĆANI RIZIK) ……………………………………………………………………………………………………………………………………………………83

9.5. NAČIN RADA NA MESTIMA GDE MOŽE DOĆI DO POŽARA ILI NASTATI DRUGE OPASNOSTI...........84

9.5.1. RADOVI NA ISKOPU UZ POSTOJEĆE INSTALACIJE...................................................................84

9.5.2. SKLADIŠTENJE OPASNIH MATERIJALA....................................................................................84

9.5.3. IZVOĐENJE OPASNIH RADOVA...............................................................................................84

9.5.4. IZRADA RADOVA ZAVARIVANJA I REZANJA.............................................................................85

9.6. PRINCIPI ZAŠTITE PRILIKOM IZVOĐENJA RADOVA..........................................................................85

9.6.1. IZVOĐENJE GLAVNIH RADOVA...............................................................................................85

9.6.2. RADOVI NA BETONIRANJU.....................................................................................................85

9.6.3. MONTAŽNO GRAĐENJE..........................................................................................................85

9.6.4. ARMIRAČKI RADOVI................................................................................................................86

9.6.5. TESARSKI RADOVI...................................................................................................................86

9.6.6. IZRADA POMOĆNIH KONSTRUKCIJA SKELA I PODUPIRAČA SKELE..........................................86

9.6.7. OSNOVNA UPUTSTVA ZA SKELE..............................................................................................86

9.6.8. PODUPIRAČI...........................................................................................................................87

9.7. NAČIN OBAVEŠTAVANJA RADNIKA O OPASNOSTIMA U TOKU RADA.............................................87

9.8. RAD MEHANIZACIJE, POTENCIJALNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE PRI IZVOĐENJU RADOVA.........88

9.8.1. DIZEL ELEKTRO AGREGAT.......................................................................................................88

9.8.2. BAGER.....................................................................................................................................89

9.8.3. BULDOZER..............................................................................................................................89

9.8.4. GREJDER.................................................................................................................................90

9.8.5. VALJCI, VIBROVALJCI, VIBRONABIJAČI, ROVONABIJAČI I DR...................................................90

9.8.6. MOTORNA VOZILA..................................................................................................................90

9.8.7. UTOVARIVAČ..........................................................................................................................91

9.8.8. MAŠINA ZA POSTAVLJANJE ASFALT BETONA – FINIŠER..........................................................92

9.8.9. HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI ALATI ZA SEČENJE I RAZBIJANJE BETONA.................................93

9.9. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU NA NEKIM GLAVNIM RADOVIMA...........................................94

10. ZAVRŠNI RADOVI................................................................................................................................96

2


10.1. MONTAŽA DILATACIJA............................................................................................................97

10.2. IZRADA PEŠAČKIH STAZA........................................................................................................99

10.3. UGRADNJA SLIVNIKA............................................................................................................101

10.4. POSTAVLJANJE HIDROIZOLACIJE KOLOVOZNE PLOČE...........................................................103

10.5. POSTAVLJANJE IVIČNJAKA 18/24..........................................................................................106

10.6. IZRADA HIDROIZOLACIJE PEŠAČKIH STAZA...........................................................................108

10.7. IZRADA SLOJEVA - AB............................................................................................................109

10.8. PEŠAČKA OGRADA................................................................................................................111

10.9. MONTAŽA ODBOJNE OGRADE..............................................................................................112

3


1. TEHNIČKI IZVEŠTAJ

4


1.1. OPŠTI PODACI O PROJEKTU

Objekat: Autoput E-75, Novi Sad-Beograd-Niš, deonica: Batajnica-Dobanovci, Lot A1: petlja ‘’Batajnica’’ od km 184+738.24 do km 188+680.00

Investitor: JP ’’Putevi Srbije“, Beograd, Bulevar Kralja Aleksandra 282

Putni pravac Novi Sad – Beograd je deo putne mreže Evrope i nosi međunarodnu oznaku E-75.Ovaj pravac, takođe, pripada i panevropskom koridoru X. Na ulasku u Beograd, u zoni Batajnice, u našoj putnoj mreži ovaj put je u rangu magistralnog puta i nosi oznaku M-22. Deonica Batajnica – Dobanovci predstavlja vezu autoputa Beograd – Novi Sad sa deonicom Dobanovci – Bubanj potok (obilaznica Beograda). U okviru deonice Batajnica – Dobanovci predviđena je izgradnja petlje „Batajnica“, kojom se ostvaruje veza Beograda sa autoputem Beograd–Novi Sad.

NADVOŽNJACI NA RAMPAMA R3 I R4 PREKO NOVOG BATAJNIČKOG BULEVARA

Stacionaže ukrštaja: km 1+076.86(R3), 1+579.22(M-22.1) km 0+468.13(R4), 1+585.25(M-22.1)Trasa: na R3, prva 3 raspona su u pravcu, a zatim u prelaznici, poprečni nagib na pravcu -2.5%, a na prelaznici se kreće od -2.5% do -3.88%(na stubu S6-R3).Na rampi R4 prva 2 raspona su u prelaznici, sa promenom poprečnog nagiba od -4.07%(na stubu S1-R4) do -2.5%, a preostala 3 u pravcu, sa poprečnim nagibom -2.5%.Niveleta: obe rampe su u vertikalnoj krivini R=1500 m, a nagibi tangenti su: na rampi R3 4.5% i 4%, a na rampi R4, 4.5% obostarno.Kolovoz: širina 5.50 mPešačke staze: ka razdelnom pojasu-reviziona staza 1.20 m; na spoljašnjoj strani kolovoza-pešačka staza 2.00 m poprečni nagib ka kolovozu 4 %.

GORNJI STROJ

Na rampama R3 i R4 su dva potpuno odvojena mosta, smaknuta u osnovi, duž osovine za 2.52 m. Oba mosta su istovetne ramovske konstrukcije, koje se u podužnom preseku, sastoje od 5 raspona, 16.5+3x22+16.5 m. Na srednjim stubovima mostovska konstrukcija je zglobno vezana za stubove, a na krajnjim oslonjena na ležišta. Ukupna dužina mosta, sa krilnim zidovima, je 106.67 m. Poprečni presek obe rampe se sastoji od 8 montažnih nosača, T-preseka, visine 83 cm, koji su svojim gornjim flanšama postavljeni jedan do drugog(na 2 cm), tako da predstavljaju donju oplatu kolovozne ploče, koja se betonira preko njih. Samo su krajnji nosači odmaknuti od susednih za 19 cm. Ploča je debljine 22 cm nad osloncima na stubove, a njena debljina se povećava do maksimalnih 26 cm u sredini polja 2, 3 i 4, s obzirom da gornja površina ploče prati vertikalnu krivinu nivelete. Širina kolovozne ploče je nepromenljiva duž mostova i iznosi 840 cm. Montažni nosači su prethodno napregnuti, armirano betonski. Iznad srednjih stubova, glavni nosači su kontinuirani i poprečno ukrućeni poprečnim nosačem. Flanše montažnih nosača se izvode u poprečnom padu prema nagibu kolovoza u pravcu. Iz flanši montažnih nosača je ispuštena armatura za sprezanje sa kolovoznom pločom. Poprečni nosači srednjih stubova su širine 80 cm, osim u osi 5 oba mosta, u kojoj je promenljive širine u osnovi od 56 do 104 cm. Širina poprečnih nosača je za po 5 cm obostrano veća od razmaka čela montažnih nosaća. Poprečni nosač je zglobno vezan za ležišnu gredu, što je obezbeđeno posebnim konstruktivnim detaljima. Poprečni nosači na krajnjem stubu S1 i na stubu S6 su širine 30 cm, sa ispuštenom, ojačanom konzolom kolovozne ploče, koja daje krutost osloncu dilatacije, i na taj način povećava njenu trajnost. Da bi se obezbedilo pravilno sidrenje donje armature nosača, na glavnom nosaču, na jednoj strani poprečnog nosača, je ispuštena armatura, a na drugoj su ostavljene niše za

5


armaturu zavarenu za čeonu ploču. Ovako pripremljena armatura se ubacuje kroz ostavljene niše u glavnim nosačima i na drugoj strani, preklapa sa armaturom ispuštenom iz glavnog nosača bočno.Montažni nosači su u fazi montaže proste grede, a nakon kontinuiranja čine, sa poprečnim nosačima, ležišnim gredama i stubovima, ramovsku konstrukciju. Nosači krajnjih polja se prednaprežu kablovima 3x4∅15,7 mm, a nosači srednjih polja kablovima 2x7∅15,7 mm. Svi kablovi se prednaprežu na 50% projektovane sile pre vađenja nosača iz oplate, a pred montažu se dotežu do 100% projektovane sile. Beton pešačke i službene staze se završava ivičnim vencima, širine 15 cm. Ivični venci su armaturno vezani za kolovoznu ploču. Ukupna širina poprečnog preseka jedne rampe je 8.70 m, a ukupna širina oba mosta je 17.50 m.

DONJI STROJ

Ležišne grede srednjih stubova su poprečnog preseka 140/100 cm, osim u osi 5 oba mosta, u kojoj je greda trapeznog oblika u osnovi, promenljive širine od 140 do 160 cm. Na gornjoj površini grede se nalazi žljeb (“shear key”), koji zglobnoj vezi poprečnog nosača i ležišne grede obezbeđuje podužnu i poprečnu nepomerljivost. Ankeri za vezu su postavljeni u jednom redu, tako da je omogućena rotacija oko poprečne ose u odnosu na osu mosta. Greda se oslanja na po 2 stuba, kružnog poprečnog preseka, prečnika 100 cm. Ležišne grede krajnjih stubova su sa donje strane oivičene a.b. platnima – “zavesama”, debljine 20 cm. Gornja površina greda je u padu ka rasponu i na njoj se nalaze kvaderi i ležišta. Na spoljašnjim stranama oba mosta nasip zatvaraju viseći krilni zidovi, debljine 40 cm. Na delu između mostova, koji su situaciono smaknuti, viseća krila jednog mosta, sa parapetom, ležišnom gredom i bočnom zavesom drugog mosta, zatvaraju nasip. Parapet ležišnih greda, na strani prema nasipu, ima kratki element, na koji je oslonjena prelazna ploča. I ležišne grede krajnih stubova se oslanjaju na po 2 stuba, kružnog poprečnog preseka, prečnika 100 cm. Svi stubovi se oslanjaju, preko naglavnih greda, na po 2 šipa prečnika 1200 mm. Dužine šipova krajnjih stubova su 25 m, a srednjih 26 m. Naglavne grede su pravouganog poprečnog preseka 150/120 cm, dužine 630 cm.

REŠENJE KOLOVOZNE KONSTRUKCIJE NA MOSTOVIMA

Rešenje kolovozne konstrukcije sastoji se od sledećih pozicija: izrada sloja izolacije d ~ 1.0 cm sloj za izravnanje AB 11 BIT 60 d ~ 4.0 cm (3 – 6cm)habajući sloj AB 11s BIT 60 d = 5.0 cmUkupna debljina: d ~ 10.0 cm

6


PREDMER RADOVA

Poz. Opis radova Jed. Mere Količina

A. PRIPREMNI RADOVI

1Izrada gradilišnih puteva, obeležavanje, organizacija gradilišta, raskrčivanje rastinja, uklanjanje humusa i dr pauš 1.00

2 Uklanjanje materijala sa divlje deponije i odvoženje na privremenu deponiju 0.5km m3 40,000.00

B. ZEMLJANI RADOVI I PRIPADAJUĆI RADOVI NA FUNDIRANJU1 Iskop zemljanog materijala za izvođenje naglavnica šipova m3 972.00

3 Zatrpavanje naglavnica šipova u slojevima od po 30cm sa nabijanjem m3 840.00

4

Mašinski iskop bušenjem za šipove pod zaštitom čeličnih kolona prečnika 1.2m, betoniranje

šipova prečnika 1.2m kontraktorskim postupkom betonom MB 30 sa min 300kg cementa po m3 m' 616.00

C. BETONSKI RADOVI1 Izravnavajući sloj podložnog betona ispod naglavnica šipova i prelaznih ploča od MB15 m3 24.20

4 Armirani beton naglavnih greda šipova od betona MB 30 m3 136.10

5 Armirani beton prelaznih ploča od betona MB 30 m3 30.00

6 Armirani beton kružnih stubova F100cm od betona MB40, V-6, M-100 m3 104.00

7 Armirani beton ležišnih greda srednjih stubova od betona MB40, V-6, M-100 m3 92.50

8Armirani beton ležišne grede i parapeta na krajnjim stubovima sa visećim krilnim zidovima, zavesama i konzolama pešačkih staza od betona MB 40, V-6, M-100 m3 115.10

9 Armirani beton kvadera krajnjih stubova od betona MB40, V-6, M-100 m3 8.45

10 Betoniranje montažnih nosača od prednapregnutog betona MB45, V-6, M-150 L = 16.55m m3 164.20

11 Betoniranje montažnih nosača od prednapregnutog betona MB45, V-6, M-150 L = 21.3m m3 317.00

12 Armirani beton kolovozne ploče MB40, V-6, M-150 m3 410.00

13Armirani beton poprečnih nosača iznad srednjih stubova, livenih na licu mesta između čela montažnih nosača, na ležišnog gredi MB40, V-6, M-150 m3 43.00

14 Armirani beton poprečnih nosača iznad krajnjih stubova MB40, V-6, M-150 m3 4.13

15Armirani beton pešačkih staza i ivičnih venaca od betona MB40, V-6, M-150, otpornost na mraz i so ''0'' m3 168.00

D. ARMIRAČKI I UTEZAČKI RADOVI1 Nabavka, sečenje, savijanje i montaža armature kg 187,876.00

2Nabavka, montiranje i utezanje kablova za prednaprezanje 4F15.7 i 7F15.7, zajedno sa kotvama, pločama, cevima i nastavnim cevima kao i injektiranjem kg 26,300.00

E. OSTALI RADOVI1 Polimer bitumenska hidroizloacija, d=10mm na kolovozu, podignuta uz beton pešačke staze m2 1,158.00

2 Izrada habajućeg sloja asfalt betona izvedenog u 2 sloja ukupne debljine 9cm m2 1,098.003 Nabavka i postavljanje traka na spoju asfalta i ivičnjaka m' 399.00

4Nabavka i postavljanje ivičnjaka, dimenzija 24/18 sa cementnom podlivkom za nivelisanje ivičnjaka m' 399.00

5 Izrada i montaža nove zaštitne odgrade pešačke staze kg 4,836.006 Izrada i montaža nove odbojne ograde sa rukohvatom m' 427.207 Izrada dilatacija T-50 na kolovozu i na pešačkim stazama na krajevima mosta m' 32.40

8 Izrada PUR hidroizolaciono-abrazivnog premaza pešačkih staza i ivičnjaka m2 731.009 Ugrađivanje PVC cevi F100mm za provlačenje innstalacija m' 640.00

10 Trajno elastična zaptivna masa na spoju ivičnjaka i betona pešačkih staza m' 427.0012 Modifikovana ležišta NAL p-3 200x250x61 na stubovima S1, S6 pokretna u svima pravcima kom 32.00

13 Premaz bitumenskom emulzijom (2x) betonskih površina koje su u kontaktu sa zemljom m2 650.0014 Probno opterećenje mosta pauš 1.00

7


1.2. ORGANIZACIJA I TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA RADOVA

Osnovni cilj izrade ovog projekta jeste realizacija aktivnosti na kvalitetan i ekonomičan način u planiranom roku, vodeći računa o saobraćajnim uslovima. U vezi sa tim, ovim projektom su obrađena sledeća pitanja:

1.2.1. TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA RADOVANa osnovu analize projekta trase i objekata, dat je predlog tehničko-tehnološkog rešenja za izvođenje radova na predmetnoj deonici. Izbor mehanizacije za izvršenje planiranih radova u mnogome zavisi od izabranih metoda rada i tehnologije građenja, stanja raspoložive mehanizacije, finansijskog stanja preduzeća, stanja tržišta mašina, stanja kadrova i mogućnosti održavanja mašina. Imajući prethodno u vidu, ovim projektom date su minimalne specifikacije potrebnih resursa koje zadovoljavaju planiranu dinamiku radova.Dozvoljavaju se sve tehnološke varijante koje su u skladu sa pravilima struke i koje slede planiranu dinamiku izvođenja radova.

1.2.2. ORGANIZACIJA GRADILIŠTA I MERE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Ovim projektom su obuhvaćeni: predlog šeme organizacije gradilišta (u skladu sa ZAKONOM O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU i UREDBOM O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA PRIVREMENIM I POKRETNIM GRADILIŠTIMA), opis šeme organizacije gradilišta, opis mera za bezbednost i zdravlje na radu. Pored toga, definisane su i mere zaštite životne sredine u toku izvođenja radova i nakon izgradnje predmetne deonice.

1.2.3. DINAMIČKI PLANPlaniranje je izvršeno tehnikom mrežnog planiranja i metodom gantograma. Prilikom izbora strategije izvođenja radova, s jedne strane u cilju skraćenja ukupnog vremena izvršenja radova, dinamičkim planom je predviđena paralelizacija radova, dok se s druge strane vodilo računa o neometanom odvijanju saobraćaja, zaštiti životne sredine i smanjenju transporta teške mehanizacije.Izgradnja predmetne deonice podeljena je u dve sekcije :Izgradnja nadvožnjaka na rampi R4 a paralelno sa njim izgradnja i nadvožnjaka na rampi R3 uz maksimalnu paralelizaciju radova.Za predviđeno intenzivno izvršenje radova neophodno je sledeće:

pre početka radova moraju biti obezbeđene deponije dovoljnih količina materijala, izvođač radova mora posedovati potrebnu količinu resursa (mašine, ljudi, potrebni kapaciteti

asfaltnih baza i fabrika betona i dr.), primena tehnoloških postupaka koji omugućuju rad i u nepovoljnijim vremenskim uslovima.

1.3. USLOVI GRAĐENJA

Snabdevanje tehničkom vodom na gradilištu rešiti dopremanjem vode u cisternama. Snabdevanje pijaćom vodom na centralnom gradilištu rešiti priključkom na gradski vodovod. Snabdevanje gradilišta na trasi električnom energijom rešiti pomoću agregata potrebne snage. Snabdevanje centralnog gradilišta električnom energijom obezbediti iz elektromreže.

8


Pogonsko gorivo za građevinske mašine dopremati cisternom svakodnevno, a na predviđenom mestu na centralnom gradilištu skladištiti rezerve goriva.

Za potrebe izgradnje objekata, sveža betonska masa će se dopremati iz fabrike betona na Novom Beogradu, čiji je kapacitet 90 m3/čas. Transportna udaljenost fabrike betona je do 30 km.

Dopremanje sveže betonske mase na trasu obavljati automešalicama prosečnog kapaciteta 9 m3,a prema porudžbinama.

Armaturu dopremati iz armiračkog pogona isečenu, savijenu i obrađenu. Potrebne količine asfalta za izradu kolovozne konstrukcije, obezbediti iz asfaltne baze u Novom

Beogradu, kapaciteta 60t/h, odnosno 600t/dan, a prema porudžbinama. Transportna udaljenost asfaltne baze do 30 km.

U blizini centralnog gradilišta formirati neophodne deponije materijala. Transportna udaljenost deponije do 0,5 km.

Radnu snagu na gradilište dovoziti svaki radni dan autobusom i odvoziti posle završetka radnog dana

1.4. TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA RADOVA

Osnovna postavka savremenog rada jeste da se obezbedi racionalna izgradnja uz minimalna ulaganja i što manje ručnog rada. Da bi se to obezbedilo neophodno je da se jasno definišu metode (način) i tehnologija građenja objekta.

Svi radovi na izgradnji predmetne deonice moraju se izvoditi u punoj saglasnosti sa tehničkim opisom radova, odnosno važećim tehničkim uslovima i standardima. Izvođač je odgovoran za potpuno i tačno izvođenje radova prema projektu, a odgovoran je i za ispravnost položaja, visina i dimenzija.

Kontrolna ispitivanja sadrže:- kvalitet upotrebljenih materijala,- kvalitet tehnologije građenja,- kvalitet prerađenih materijala,- kvalitet sveže ugrađenog materijala.

Za kontrolu kvaliteta materijala i radova važi SRPS.

U daljem tekstu će biti opisana tehnologija za neke od glavnih radova, prikazana potrebna radna snaga, mehanizacija i oprema za bezbedno izvođenje radova kao i usvojena dinamika za pomenute radove.

9


1.4.1. IZRADA BUŠENH ŠIPOVA

PRIPREMNI RADOVI

Pripremni radovi obuhvataju odgovarajuće radove na gradilištu i radove na izboru, dopremi i montaži odgovarajuće opreme i instalacije, a sve u skladu sa konkretnim projektovanim, terenskim i gradilišnim uslovima. Pripremni radovi na gradilištu podrazumevaju izgradnju radnih platoa i pristupnih saobraćajnica, odvoz materijala na deponiju, dopremu armaturnih koševa i betona, opreme za kontraktorsko betoniranje i ostale opreme za rad sa šipovima.

IZRADA ŠIPOVA

Za bušenje bušotina koriste se odgovarajući alati (spirale i kašike, proširivači, udarni čekići i dleta) montirani na teleskopskim rotacionim sistemima koji su kao nadogradnja montirani i adaptirani na odgovarajućim osnovnim mašinama. Za privremenu ugradnju zaštitnih kolona, odnosno zacevljivanje bušotina, koriste se hidraulični cevni oscilatori (LAVIRKA) kao posebna postrojenja i kompleti sa posebno proizvedenim standardizovanim cevima i spojnicama.

Sl 1-4-1. - Bušeća garnitura BUER BG36Za kontaktorsko betoniranje, koriste se kontraktorske cevi sa nastavcima i spojnicama koje su minimalnog unutrašnjeg prečnika Ø200 mm, što je uslovljeno reološkim svojstvima sveze betonske mase za plastične betone, koji se koriste u ovoj tehnologiji.

ARMATURNI KOŠEVI

Armaturni koš se ugradjuje, centrira i fiksira u izbušenu bušotinu šipa, nakon zavšenog bušenja i pročišćavanja bušotine a neposredno pre betoniranja. Na gradilište se dopremaju spremni za ugradnju.

BETONIRANJE ŠIPOVA

Za betoniranje se koriste plastični betoni odgovarajuće marke, prema projektu. U postupku betoniranja, kada se kontraktorsko betoniranje izvodi u zacevljenim bušotinama, konstrukcija zaštitnih kolona se povlači i skraćuje u skladu sa podizanjem nivoa betona u bušotini i uz uslov da u cevima ostaje uvek stub ugradjenog betona visine min.1-2 m’. Betoniranje mora da započne čim je to moguće po prijemu iskopa i montaže armaturnog koša kontaktorskom metodom. Ako se sa betoniranjem ne započne u roku od četiri sata od čišćenja dna bušotine, čišćenje se mora ponoviti. Šip se mora izbetonirati bez radnih nastavaka.

Sl 1-4-2. - Otkopan šip i završen tampon

10


Završni sloj betona, posle završenog betoniranja i očvršćavanja betona, mora se odstraniti (sečenje - "krajcovanje") najmanje u visini od 70-80 cm. Ovo imati u vidu i prilikom određivanja završne kote betoniranja.

Projektom su predviđeni betonski šipovi prečnika 1200 mm marke MB 30.

POTREBNA MEHANIZACIJA:

Bušeća garnitura, 1 komUtovarivač, 1komCisterna za vodu, 1komAgregat za struju, 1komKamion kiper, 1komBager, 1kom

RADNA SNAGA

Radnici na izradi šipova 5Bravari 2

DINAMIKA RADOVA

Na jednom nadvožnjaku postoji 4 šipa dužine 25m na obalnim stubovima i 8 šipova dužine 26m na srednjim stubovima. Vreme potrebno za izradu svih 12 šipova na nadvožnjaku R4 je 20 dana. Isto toliko je potrebno i za nadvožnjak R3, a sa radovima se počinje odmah nakon završetka svih šipova na nadvožnjaku R4.

11


1.4.2. IZRADA NAGLAVNIH GREDA

U ovoj tehnologiji radova opisan je način izvođenja naglavnih greda drumskih nadvožnjaka na rampama R3 i R4, na stacionažama KM 1+076.86 i KM 0+468.13, preko gradske saobraćajnice Bulevar kojih ima 6 na nadvožnjaku R4 i isto toliko na R3.Naglavne grede su tipski i dimenzija 6,30x1,50x1,20m. Oslanjaju se na po dva šipa i čine vezu između šipova i stubova. Šipovi su dimenzija Ø1200mm, a stubovi Ø1000mm. Na svakoj naglavnoj gredi postoji par stubova istog prečnika. Šipovi i stubovi su centrično postavljeni u odnosu na osovinu naglavne grede.

MATERIJALI

Za izradu naglavnih greda kоristе sе slеdеći mаtеriјаli:

Rеbrаsti čеlik B500B; Bеtоn marke MB 30; Bitumеn; Оplаtоl.

OPREMA I MEHANIZACIJA

Za izradu naglavnih greda koristi se sledeća оprеma:

Frаmаks оplаtа, prоizvоđаčа DОKА, pоtrеbаn brој tаbli rаzličitih dimеnziја; Pikаmеr, 1 kom; Аgrеgаt zа pоkrеtаnjе vibrаtоrа, 1 kom; Vibrоiglе, 2 kom

Za izradu naglavnih greda koristi se sledeća mehanizacija:

Bоbkеt, 1 kom; Kоmprеsоr sa udarnim čekićem, 1 kom; Kоmbinоvаnа mаšinа ( skip ), 1 kom; Buldozer, 1 kom Vibrо јеž, 1 kom; Cistеrnа zа vоdu, 1 kom; Bager, 1 kom Automikser, 2 kom

RADNA SNAGA

Na izradi naglavne grede angažovana je sledeća radna snaga:

Armirači 4 Tesari 4 Radnika 2

12


Sl 1-4-3. - Skica iskopane naglavne grede sa urađenim tamponom

OPIS RADOVA NA IZVOĐENJU NAGLAVNE GREDE

Nаkоn zаvršеtkа rаdоvа nа izrаdi šipоvа, kаdа prоđе 24 čаsа оd trеnutkа bеtоnirаnjа pоslеdnjеg šipа nа tоm stubnоm mеstu, pristupа sе iskоpu zemlje oko šipova i izradi tampona. Kаdа tаmpоn dоbiје pоtrеbnu čvrstоću, nаkоn 24 čаsа, pristupа sе, krајcоvаnju šipа dо prојеktоvаnе visinе. Nаglаvnа grеdа sе аrmirа rеbrаstоm аrmаturоm B500B u svemu prema planu armature. Zаštitni slој је 5 cеntimеtаrа. Оplаtа nаglаvnih grеdа se formira od Framax table prоizvоđаčа oplatne tehnike DOKA. DOKA prоizvоdi sе upоtrеblјаvајu isklјučivо u sklаdu sа dаtim DOKA kоrisničkim infоrmаciјаmа i оstаlоm tеhničkоm dоkumеntаciјоm. Izvođenje naglavnih greda se radi sa 2 kompleta oplate.

Sl. 1-4-4. – Framax Xlife oplatne ploče za naglavnu gredu

13


Nakon završene ugradnje obrađene armature, montirana оplаta sе spuštа na predviđeno mesto pоmоću bаgеrа.

Sl. 1-4-5.– Formirana oplata naglavne grede

Nаglаvnе grеdе sе bеtоnirајu dirеktnо iz miksеrа ili pumpom za beton sa visine ne veće od 1,5m. ,3Nаkоn bеtоnirаnjа, sutrаdаn, оplаtа sе ispuni vоdоm kаkо bi sе nеgоvао bеtоn. Kаsniје, tоg dаnа, оplаtа sе pоtpunо dеmоntirа, nаglаvnа grеdа sе оblаžе ćеbаdimа i intеzivnо nеguје pоlivаnjеm vоdоm, pеt dаnа. Оplаtа sе dеmоntirа pоmоću bаgеrа i kuki zа pоdizаnjе оplаtе. Nаkоn pet dаnа оd dаnа bеtоnirаnjа, аkо vrеmеnski uslоvi dоzvоlјаvајu i аkо nаglаvnа grеdа niје vlаžnа, vrši sе vizuеlnа kоntrоlа površine naglavne grede i zаtim se pristupа prеmаzivаnju bitumеnоm u dva sloja. Nаkоn sušеnjа bitumеnа, prоstоr оkо nаglаvnе grеdе sе zаtrpаvа zеmlјоm. Zаtrpаvаnjе sе оbаvlја mаšinskim putem, buldоzеrоm. Nаkоn zаtrpаvаnjа, zеmlја оkо nаglаvnе grеdе sе zbiја vibrо јеžоm.

DINAMIKA IZVOĐENJA RADOVA

Hronološki raspored i dinamika radova na izvođenju naglavne grede je sledeći: Iskop zemlje oko šipova i izrada tampon sloja 1 dan Krajcovanje šipova 1 dan Armiranje naglavne grede 1 dan montaža oplate i betoniranje 1 dan Nega betona 5 dana Premazivanje sa dva sloja bitumena i zatrpavanje 1 dan

Ukupno potrebno vreme za izradu naglavnih greda je 30 radnih dana za nadvožnjak R3 i isto toliko za nadvožnjak R4.

14


1.4.3. IZRADA STUBOVA KRUŽNOG POPREČNOG PRESEKA

U ovoj tehnologiji radova opisan je način izvođenja stubova drumskih mostova na rampama R3 i R4, na stacionažama KM 1+076.86 i KM 0+468.13, preko gradske saobraćajnice Bulevar.Stubovi su kružnog poprečnog preseka, prečnika Ø100cm. Oslanjaju se na naglavnu gredu i centrično su postavljeni u odnosu na osovinu naglavne grede. Na svakoj naglavnoj gredi postoje dva stuba. Stubovi jednog stubnog mesta su na vrhu povezani ležišnom gredom. Na svakoj rampi postoji 6 stubnih mesta sa po dva stuba, označenih sa S1-S6. Visine stubova po konstrukcijama i stubnim mestima date su u sledećoj tabeli

STUBNO MESTOVISINA STUBOVA

KONSTRUKCIJA R3

S1 279S2 525S3 635S4 687S5 652S6 550

KONSTRUKCIJA R4

S1 523S2 627S3 678S4 660S5 583S6 264

Tabela 1 – Visine stubova

Sl. 1-4-6. – Oplata kružnih stubova mosta preko Bulevara

15


МАTЕRIЈАLI

Za izradu stubova kоristiće sе slеdеći mаtеriјаli:

Rеbrаsti čеlik B500B;Bеtоn marke MB40, V-6, M-100;Drvene gredice, kajle;Vоdа;Bеnzin;Dizеl; Оplatol.


Za izradu stubova kоristiće sе slеdеća oprema:

1. Čelična kružna oplata, segmenti dovoljni za formiranje 2 oplate2. Аgrеgаt zа pоkrеtаnjе vibrаtоrа, 1 kom;3. Vibrо iglе , 2 kom;4. Тоtаlnа stаnicа sа prаtеćоm оprеmоm;5. Kalupi zа uzimаnjе bеtоnskih uzоrаkа;

Za izradu stubova kоristiće sе slеdеća mehanizacija:

1. Bаgеr, 1 kom;2. Kоmbinоvаnа mаšinа ( skip ), 1 kom;3. Buldоzеr, 1 kom;4. Cistеrnа zа vоdu, 1 kom;5. Аutо miksеr6. Аutо dizаlicа7. Pumpа zа bеtоn

RADNA SNAGA

1. Armirači 42. Tesari 43. Bravari 1

OPLATA KRUŽNIH STUBOVA

Oplata za izvođenje kružnih stubova mostova je čelična. Sastoji se od više segmenata različitih visina, a svaki segment se sastoji od dva polukružna dela. Visine segmenata su 3m, 2x2m i 1m. Različitim kombinacijama ovih segmenata formira se oplata za različite visine stubova. Crtež čelične kružne oplate dat je u prilogu. Na raspolaganju su 2 kompleta segmenata za formiranje kružne oplate tako da će se raditi dva segmenta stuba visine do 5m na jednom strubnom mestu istovremeno.

Sl. 1-4-7. - Oplata kružnih stubova

16


OPIS IZVOĐENJA STUBOVA

Prilikom armiranja naglavne grede, ostavljaju se ankeri za vezu sa stubom. Nаkоn betoniranja naglavne grede, pristupа se pоstаvlјаnju оplаtе stuba. Prvo se u zavisnosti od visine stuba koji se izvodi, polukružni segmenti različite visine spajaju. Formirana oplata treba da bude viša od budućeg vrha stuba za oko 50cm. U zavisnosti od visine stuba, stubovi će se raditi iz jedne ili iz dve faze. Svi stubovi visine do 5m radiće se iz jedne faze.Pristupa se montaži obrađene armature stuba. Armatura se doprema na gradilište u obliku gotovim armaturnih koševa i kao takva se spušta u oplatu tako da priđe do unapred postavljenih betonskih distancera od 3,5cm.

Nakon završetka montaže armature, zatvara se oplata stuba tako što se drugi polukružni segment, prethodno namontiran na zemlji i premazan oplatolom, spaja sa prvim. Betoniranje se vrši autopumpom. Prilikom betoniranja crevo se spušta u stub tako da prilikom sipanja betona beton ne pada sa visine veće od 1,5m. Beton se vibrira u slojevima od po 50cm sa pervibratorom. Radna platforma se formira od Doka ramova.

Sl. 1-4-8. - Montaža armaturnih koševa za stubove

Sl. 1-4-9. - Radna platforma za betoniranje

Beton se nakon betoniranja kvasi vodom iz cisterne vise puta dnevno (češće ukoliko su visoke temperature).Nakon očvršćavanja betona i skidanja oplate, stubovi koji se nalaze na istom stubnom mestu, pripremaju se za izradu ležišne. Ukoliko je se betonirala samo I faza stuba, stub se priprema za betoniranje II faze.

17


DINАMIKА IZVОĐЕNJА RАDОVА

Prvi dan Geodetsko obeležavanje osnove stuba, sklapanje polukružnih segmenata na zemlji, njihovo podizanje u projektovani položaj, podizanje radne platforme i početak armiranja.

Drugi dan Završetak armiranja za betoniranje I faze stuba. Zatvaranje oplate stuba i betoniranje I faze stuba

Treći dan Negovanje betonaČetvrti dan Demontaža oplate I faze stuba, podizanje tornja za oslanjanje oplate II faze i radne

platforme, podizanje polukružnog dela oplate II faze, stuba, zatvaranje oplate stubaPeti dan Betoniranje II faze stubaŠesti dan Negovanje betonaSedmi dan Negovanje betona i demontaža oplate stuba

Ukupno potrebno vreme za izradu svih stubova je 39 radnih dana za rampu R3 i isto toliko za rampu R4.

18


1.4.4. IZRADA LEŽIŠNIH GREDA

U ovoj tehnologiji radova opisan je način izvođenja ležišnih greda na vijaduktu, na stacionažama KM 1+076.86 i KM 0+468.13, preko gradske saobraćajnice Batajnički Bulevar.Na sledećim slikama su prikazani oplata i armature ležišne grede na mostu preko Bulevara.

Sl. 1-4-10. – Oplata srednje ležišne grede

Sl. 1-4-11. – Oplata krajnje ležišne grede

19


MATERIJALI

Za izradu ležišnih greda kоristе sе slеdеći mаtеriјаli:

Rеbrаsti čеlik B500B; Bеtоn marke MB40, V-6, M-100; Vоdа; Оplаtоl.


Za izradu ležišnih greda koristi se sledeća оprеma:

DОKА оplаtna ploča 3SO DOKA skela Staxo 100 Аgrеgаt zа pоkrеtаnjе vibrаtоrа, 1 kom; Vibrоiglе; 2 kom

Za izradu ležišnih greda koristi se sledeća mehanizacija: Kоmprеsоr i pikаmеr, 1 kom; Kоmbinоvаnа mаšinа ( skip ), 1 kom; Cistеrnа zа vоdu, 1 kom; Auto dizalica, 1 kom Auto mikser, 1 kom Pumpa za beton, 1 kom

RADNA SNAGA

Na izradi ležišnih greda angažovana je sledeća radna snaga:

Armirači 4 Tesari 4 Radnika 2

OPIS RADOVA NA IZVOĐENJU LEŽIŠNIH GREDA

Nаkоn zаvršеtkа rаdоvа nа izrаdi stubova i skidanje oplate, pristupa se postavljanju skele za oplatu ležišne grede.

20


Sl. 1-4-12. - Raspored tornjeva za ležišnu gredu

Skela se oslanja na teren preko betonskih mrtvica dimenzija 40x40 cm. Potrebno je pripremiti teren tako da modul stišljivosti bude min 30 MPa.Ležišna grеdа sе аrmirа rеbrаstоm аrmаturоm B500B u svemu prema planu armature. Zаštitni slој је 3,5 cеntimеtаrа. Oplata srednjih ležišnih greda formira se od Doka oplatnih dasaka. Izgled oplate je prikazan na sledećim slikama.

Sl. 1-4-13. - Izgled oplate ležišne grede

21


Sl.1-4-14. - Izgled oplate ležišne grede

Betoniranje se vrši autopumpom. Greda se betonira u tri sloja od po 30-35cm. Posle nasipanja svakog sloja, vrši se vibriranje betona, s tim da se vibriranjem tekućeg sloja igla spušta i u sloj ispod.

Sl. 1-4-15. - Izgled oplate i skele ležišne grede

22


DINАMIKА IZVОĐЕNJА RАDОVА

Prvi dan Montaža skele i oplate patosaDrugi dan Montaža obrađene armatureTreći dan Zatvaranje oplateČetvrti dan Betoniranje ležišne gredePeti dan Negovanje betonaŠesti dan Negovanje betona i demontaža i čišćenje oplateSedmi dan Demontaža skele nakon potvrde o postignutoj projektovanoj čvrstoći za bezbednu demontažu

Ležišne grede se izvode sa dve garniture skele i jednom garniturom oplate.Ukupno potrebno vreme za izradu 4 ležišne grede na srednjim stubnim mestima jednog nadvožnjaka je 28 radnih dana za rampu R4 i isto toliko za rampu R3.

Za izradu krajnjih ležišnih greda na obalnim stubovima, sa parapetnim zidom i zavesom, usvojeno je da je potrebno takođe sedam radnih dana za svaku gredu posebno.

23


1.4.5. IZRADA MONTAŽNIH NOSAČA

Tehnologija izrade glavnog nosača nadvožnjaka na rampama R4 i R3 preko Batajničkog bulevara, predviđa izradu montažnih AB prednapregnutih grednih nosača kao glavnih nosača.

Nadvožnjaci se sastoje od pet polja, sa po 8 montažnih nosača u polju, od čega je 6 srednjih i 2 ivična nosača. Srednji i ivični nosači su istog poprečnog preseka i dimenzija, s tim da se ivični montiraju na razmaku od 19cm od srednjih. Nosači su T preseka, dužine 16,55m u krajnjim, i 21,30m u srednjim poljima. Visine su 83cm a širine 99cm. Težine nosača su 12,9t (u krajnjim poljima) i 16,6t (u srednjim poljima). U pitanju su armirano betonski prednapregnuti montažni nosači. Srednji montažni nosače se prednaprežu sa 2x7Ø15.7mm a ivični sa 3x4Ø15.7mm.

Oblik i dimenzije montažnih nosača je prikazan na sledećim skicama.

Sl. 1-4-16. – Oplata montažnih nosača – poprečni presek

24


4 4"A"

33

R/S 1:100 R/S 1:100

1

1

2 2

5

5

Sl. 1-4-17. – Oplata montažnih nosača – podužni presek

MEHANIZACIJA I OPREMA

agregat za struju, 1 kom pretvarač, 1 kom pervibratorska igla F38mm, 2 kom kompresor, 1 kom autodizalica 70t, 1 kom cisterna za vodu, 1 kom čelična hidraulična oplata, 2 kompleta

RADNA SNAGA

tesari 4 armirači 4 utezači 3 pomoćni radnici

2

MATERIJALI

Armatura: B500B Beton: MB 45 M-150,V6 Kablovi za prednaprezanje: d=15.7mm (Auže=149,91mm2) σm = 1860 N/mm², σ02 = 1680 N/mm² ES =

1.95 x 105 N/mm²

25


OPLATA MONTAŽNIH NOSAČA

Montažni nosači će se izlivati na platou u čeličnoj hidrauličnoj oplati. Radiće se sa 2 kompleta oplate, tako da će se paralelno izlivati 2 montažna nosača.

Sl. 1-4-18. – Čelična hidraulična oplata montažnih nosača

OPIS IZVOĐENJA RADOVA26


Nakon završetka armiranja montažnog nosača, armaturni koš se podiže autodizalicom i spušta se u oplatu. Stranice oplate moraju biti čiste, bez masti, prašine i prljavštine. Nakon čišćenja premazuju se oplatolom. Nakon kontrole postavljene oplate, ubačenog armaturnog koša i prethodnih radova na prednaprezanju, može se početi sa betoniranjem elementa. Betoniranje se vrši autopumpom uz vibriranje betona pervibratorskim iglama. Sledi negovanje betona. Prednaprezanje kablova će se vršiti iz dva puta. Prvo prednaprezanje se radi nakon postizanja 70% projektovane cvrstoće betona i tada se kablovi utežu na 50 % projektovane sile, da bi se izvukli iz oplate i deponovali na plato. Dan pre planirane montaže montažnih nosača na konstrukciju, kablovi se dotežu do 100% projektovane sile prednaprezanja i vrši injektiranje istih. Naredni dan se nosači mogu montirati na konstrukciju.

DINAMIKA IZVOĐENJA

Dinamika izvođenja nosača je takva da se izrađuju po dva nosača istovremeno. Ukupno ima 16 nosača od 16,55m i 24 nosača od 21,3m za jedan nadvožnjak. Hronološki raspored i dinamika radova na izvođenju naglavne grede je sledeći: Montaža armature armaturnog koša montažnih nosača 1 dan Utezački radovi (postavljanje ploča, rebrastih cevi) 1 dan Postavljanje koševa, zatvaranje oplate i betoniranje 1 dan Nega betona, čekanje na postizanje 70% projektovane čvrstoće 1 dan Prednaprezanje do 50% projektovane sile i vađenje iz oplate 1 dan

Mogućom paralelizacijom radova na izradi armaturnih koševa i utezačkim radovima, vreme potrebno za izradu 40 montažnih nosača za jedan nadvožnjak je 80 radnih dana i isto toliko za drugi nadvožnjak preko Bulevara.

Sl. 1-4-19. – Plato sa odloženim montažnim nosačima, utegnutim sa 50 % projekovane sile

27


1.4.6. IZRADA GLAVNOG NOSAČA KOLOVOZNE PLOČE

OPŠTE

Tehnologija izrade glavnog nosača nadvožnjaka preko Batajničkog bulevara, podrazumeva izradu i montažu montažnih armiranobetonskih prednapregnutih grednih nosača, koji se izlivaju i utežu na licu mesta, tj. na gradilištu, i njihovo monolitiziranje sa elementima noseće konstrukcije, sa poprečnim nosačima i kolovoznom pločom. Podizanje montažnih nosača u projektovani položaj predviđeno je dizalicom Liebherr LTM 1070.

ANGAŽOVANA MEHANIZACIJA I OPREMA

agregat za struju, 1 kom pretvarač, 1 kom pervibratorske igle, 2kom kompresor, 1 kom autodizalica Liebherr LTM 1070, 1 kom cisterna za vodu, 1 kom

RADNA SNAGA

tesari 3 armirači 6 bravari 2

MATERIJALI

Armatura: B500B Beton: MB 40, M150,V6, (za popr. nosače i kolov. ploču) Eksmal za podlivanje montažnih nosača

IZVOĐENJE GLAVNOG NOSAČA

Montažni nosači spremni za montažu imaju u sebi ugrađene kuke Ø22mm za dizanje, koje se ugrađuju pre betoniranja, zajedno sa montažom armature. Postavljaju se po dve kuke na svakom kraju nosača. Detalji su prikazani na slikama

28


Sl. 1-4-20. – Kuka za dizanje montažnih nosača

Ispod su dati parametri strele dizalica kao i veličina kontratereta prilikom podizanja manjih montažnih nosača težine 12,9t na maksimalju daljinu od 12,5 m.

Dizalica Liebherr 1070

Visina strele : ~13,23-22,11mDaljina strele: ~12,5mDužina ruke: ~18,2-25,4mNagib strele: ~46,6-60,5°Kontra teret: 14,5t

Montažni nosači krajnjih polja sa donje strane imaju na krajevima zaravnanja za naleganje na ležišta. Zaravnanja imaju funkciju da obezbede horizontalno oslanjanje nosača na ležište.

Sl. 1-4-21. – Montaža montažnih nosača

29


Pre montaže nosača, obavezno je prekontrolisati visinu i položaj ležišta na koja će se osloniti montažni nosači. Prvo se montiraju montažni nosači na rampi R4 u polju S1-S2. Nakon toga se montiraju nosači srednjih polja po redosledu S2-S3, S3-S4, S4-S5. Na kraju se montiraju nosači na krajnjem polju S5 – S6. Montažni nosači se na krajnje ležišne grede postavljaju preko neoprenskih ležišta debljine 2cm koja se lepe za ležišne grede.

Nakon montaže svih nosača jednog polja, pristupa se montaži obrađene armature poprečnih nosača u svemu prema planu armature. Armatura poprečnog nosača između dva polja se montira posle montaže svih nosača dva susednog polja.

Nakon montaže montažnih nosača, može se pristupiti izradi poprečnih nosača i kolovozne ploče mosta. Prvo se rade krajnji poprečni nosači, odmah nakon montaže montažnih nosača u krajnjim poljima mosta. Betoniranje se vrši do visine od 55cm.

Sl. 1-4-22. – I faza betoniranja krajnjeg pop. nosača

Drugi deo krajnjih poprečnih nosača se betonira zajedno sa kolovoznom pločom krajnjih polja i to do otvora za ugradnju dilatacija.

Srednji poprečni nosači se mogu raditi nakon montaže montažnih nosača u poljima levo i desno od poprečnog nosača koji se izrađuje. Širina poprečnih nosača je za po 5 cm obostrano veća od razmaka čela montažnih nosaća. Srednji poprečni nosači su zglobno vezani za ležišnu gredu, što je obezbeđeno ostavljenim ankerima iz ležišne grede koji se prilikom armiranja poprečnog nosača ostavljaju u PVC cevima prečnika ø40mm. Time se ostvaruje zglobna veza između ležišne grede i poprečnog nosača. Na ležišnu gredu se lepe kondor trake debljine 4mm koje služe za razdvajanje betonskih površina nosača i grede kako bi se omogućio rad zglobne veze. Nakon toga se montira armatura poprečnih nosača u svemu prema planu armature. Poprečni nosači se betoniraju iz dve faze, i to u prvoj fazi se betonira do radne spojnice (vidi sliku) a u drugoj fazi zajedno sa delom kolovozne ploče iznad srednjih oslonaca.

30


Sl. 1-4-23. – Radna spojnica srednjih pop. nos.- Presek kroz montažne nosače

Sl. 1-4-24. – Detalj veze ležišne grede i poprečnog nosača

31

"A" 1

5

2

4

r. s.

3

stiropor za centrisanjeankera u cevi

kondor traka d=4 mm

R/S 1:5


IZRADA KOLOVOZNE PLOČE

Izrada kolovozne ploče počinje zatvaranjem otvora između namontiranih montažnih nosača.

Sl. 1-4-25. – Oplata između krajnjih montažnih nosača

Nakon zatvaranja otvora između namontiranih montažnih nosača pristupa se izradi skele i oplate za deo kolovozne ploče na krajevima ivičnih nosača sa obe strane jednog polja. Ovaj deo skele i oplate se odnosi samo na deo konstrukcije koji je u krivini odnosno u poljima S1-S2 i S2-S3 rampe R4 i poljima S4-S5 i S5-S6 rampe R3.

Sl. 1-4-26. – Oplata konzole kolovozne ploče

Zatim sledi montaža armature kolovozne ploče.

32

Oplata donjideo patosa

Gornji deo oplate

Poduzna veza gornjegi donjeg dela oplate

Armatura Ø12 duzine 40cm

Betonski distanceri

Tesarska zica


Betoniranje kolovozne ploče se vrši u dve faze i to u prvoj fazi se betonira srednji deo kolovozne ploče na dužini od 70% raspona dok se u drugoj fazi betonira deo kolovozne ploče iznad oslonaca zajedno sa drugom fazom poprečnih nosača.

Ovakvom tehnologijom betoniranja, prekidi betoniranja kolovozne ploče se vrše u presecima u kojima je momenat savijanja minimalan ili jednak nuli, čime se izbegava naprezanje oslabljenog preseka na mestima velikih momenata. Takođe betoniranjem prvo srednjih polja kolovozne ploče a zatim segmenata iznad oslonaca nakon završenog skupljanja betona srednjih polja, izbegava se dodatno naprezanje ležišne grede pa i stubova mosta usled skupljanja betona iznad stubova. Naime i u ovom slučaju postoji skupljanje betona iznad stubova ali je ono mnogo manje i ravnomernije nego što bi bilo u slučaju betoniranja srednjih polja i segmenata iznad stubova istovremeno.

BETONIRANJE

Princip betoniranja je da se najpre opterete srednji delovi montažnih nosača sa obe strane nekog oslonca, kako bi oni odradili eventualne deformacije u polju i nad osloncima i kako skupljanje betona, koje će se javiti, ne bi unelo dodatna naprezanja u ležišne grede i stubove. Zatim se betoniraju I faze poprečnih nosača, a zatim se betonira deo kolovozne ploče iznad stuba zajedno sa II fazom poprečnih nosača, tzv „čep“. Postupak betoniranja se vrši u sledećim fazama, krećući se od obalnog do obalnog stuba, i isti princip važi za obe rampe:

1. Krajnji poprečni nosači, S1 i S6 I faza

Sl. 1-4-27. – I faza-Betoniranje I faze krajnjih poprečnih nosača

33

S1-R3

I faza krajnjih poprečnih nosača

S1-R3S1-R3

I faza krajnjih poprečnih nosača


2. Srednji segment kol. ploče (70%, odnosno 85% dužine za krajnja polja)

Sl. 1-4-28. – II faza-Betoniranje srednjih raspona kol. ploče

3. Srednji poprečni nosači do radne spojnice

Sl. 1-4-29. – III faza - Betoniranje I faze srednjih poprečnih nosača

34

S1 S2 S3 S4 S5 S6II FAZABetoniranje kolovozne

ploče-zajedno sa II fazomkrajnjeg poprečnog

nosača

II FAZABetoniranje kolovozneploče-70% srednjeg

raspona

II FAZABetoniranje kolovozne

ploče-zajedno sa II fazomkrajnjeg poprečnog

nosača


raspona


raspona


4. Kolovozna ploča iznad srednjih oslonaca zajedno sa II fazom srednjih poprečnih nosača

Sl. 1-4-30.– IV faza – Betoniranje kol. ploče i II faze srednjih pop. nosača iznad srednjih stubova

Faze betoniranja će se međusobno smenjivati, krećući se od stuba S1 ili S6 ka stubovima S6 odnosno S1. Redosled betoniranja je sledeći, pretpostavljajući da betonaža ide od stuba S1 ka stubu S6 na rampi R4.

1. Betonira se I faza krajnjeg poprečnog nosača S1. 2. Betoniraju se istovremeno srednji rasponi kolovoznih ploča S1-S2 (85% dužine), koja ide zajedno sa II

fazom krajnjeg poprečnog nosača S1, i S2-S3 (70% dužine)3. Betoniraju se istovremeno I faza poprečnog nosača S2 i srednji raspon kolovozne ploče S3-S4 (70%

dužine)4. Betoniraju se istovremeno kolovozna ploča iznad stuba S2 (15%+15% dužine levo i desno od stuba S2)

koja ide sa II fazom poprečnog nosača S2, i I faza poprečnog nosača S35. Betoniraju se istovremeno kolovozna ploča iznad stuba S3 (15%+15% dužine levo I desno od stuba S3)

koja ide zajedno sa II fazom poprečnog nosača S3, i srednji raspon kolovozne ploče S4-S5 (70% dužine)6. Betoniraju se istovremeno I faza poprečnog nosača S4 i srednji raspon kolovozne ploče S5-S6 (85%

dužine), koja ide zajedno sa II fazom krajnjeg poprečnog nosača S6

35

S1 S2 S3 S4 S5 S6

IV FAZABetoniranje kolovozneploče i II faze srednjih

poprečnih nosača iznadsrednjih oslonaca-15%dužine levo i desno od

ose

IV FAZABetoniranje kolovozneploče i II faze srednjih

poprečnih nosača iznadsrednjih oslonaca-15%dužine levo i desno od

ose


7. Betoniraju se istovremeno kolovozna ploča iznad stuba S4 (15%+15% dužine levo i desno od stuba S4) koja ide zajedno sa II fazom poprečnog nosača S4, i I faza poprečnog nosača S5

8. Betonira se kolovozna ploča iznad stuba S5 (15%+15% dužine levo i desno od stuba S5) koja ide zajedno sa II fazom poprečnog nosača S5.

Sl. 1-4-

31.–Betoniranje kolovozne ploče

DINAMIKA IZRADE GLAVNOG NOSAČA

Montaža montažnih nosača prvog polja 2 danaMontaža montažnih nosača drugog polja 2 danaMontaža armature poprečnog nosača prvog polja 2 danaMontaža oplate poprečnog nosača prvog polja 1 danBetoniranje prve faze poprečnog nosača prvog polja 50% visine 1 danMontaža armature poprečnog nosača izmedju prvog i drugog polja 2 danaMontaža oplate poprečnog nosača izmedju prvog i drugog polja 2 danaMontaža armature kolovozne ploče 7 danaBetoniranje II faze prvog poprečnog nosača preostalih 50% visine, 1 dan70 % prve kolovozne ploče

Paralelizacijom radova, usvojeno je da je potrebno 70 radnih dana za izradu 5 polja glavnog nosača nadvožnjaka na rampi R4 preko Batajničkog bulevara, a isto toliko i za nadvožnjaka na rampi R3.

36


1.5. IZBOR GRAĐEVINSKE MEHANIZACIJE

Opisani način tehnologije sa izborom mehanizacije predstavlja smernice za izradu ‘’projekta organizacije i tehnologije izvođenja radova’’. Ovim projektom date su minimalne specifikacije potrebnih resursa koje zadovoljavaju planiranu dinamiku radova.Učinci koji se navode uz svaku grupu mehanizacije u daljem tekstu, predstavljaju planirani učinak sa kojim se radi dinamika. U skladu sa prethodnim, u slučaju da je potrebno obaviti dvostruko veću količinu radova u zadatom vremenskom periodu, potrebno je usvojiti dvostruko veći broj komada mehanizacije od ovde navedenog radi zadovoljenja zadate dinamike radova. Do vrednosti planiranih učinaka za pojedine radove došlo se na osnovu iskustvenih podataka preduzeća koja rade na poslovima izrade saobraćajnica i putnih objekata.U nastavku teksta, izvršen je izbor mehanizacije za nekoliko glavnih vrsta radova na predmetnoj deonici.

1.5.1. ISKOP ZEMLJANOG MATERIJALA

mašinski iskop bagerom i utovar u kamione, Up, min=100 m3/hProsečni dnevni planirani učinak sa jednom grupom izabrane mehanizacije je 1000 m3.Potrebna mehanizacija za izvršenje aktivnosti :1 kom

Kamion kiperzapremina koša 15 m3

3kom

37


1.5.2. IZRADA BETONSKIH I ARMIRANO BETONSKIH ELEMENATA

Maksimalni dnevni učinak sa jednom grupom izabrane mehanizacije je 70 m3.Potrebna mehanizacija za izvršenje aktivnosti :zapremina miksera 9 m3

4 kom

Auto pumpa 36m1 kom

Cisterna za vodu m3

1 kom

Kompresor do 5 m3/min 1

1 kom

Električna centralaodgovarajuće snage1 kom

Pervibrator F57 mm 2 komF38 mm 2 kom

38


1.5.3. UNUTRAŠNJI TRANSPORT

Autodizalica 70t1 kom

Kombinovana mašina

1 kom

1.5.4. SPOLJAŠNJI TRANSPORT

Tegljač sa komercijalnom i niskonosećom prikolicom1kom

Dostavno vozilo 1 kom

39


PRILIKOM PLANIRANJA DINAMIKE RADOVA, KADA SU U PITANJU OBJEKTI, ZA PRORAČUN POTREBNOG

VREMENA UZETA SU U OBZIR ODREĐENA OGRANIČENJA PO PITANJU POJEDINE MEHANIZACIJE I OPREME, I TO:

IZRADA ŠIPOVA SE OBAVLJA SA JEDNOM GARNITUROM ZA IZRADU ŠIPOVA, IZRADA NAGLAVNICA SE OBAVLJA SA DVA KOMPLETA OPLATE, IZRADA STUBOVA GLAVNE KONSTRUKCIJE SE OBAVLJA SA DVE OPLATE I DVE RADNE SKELE, IZRADA LEŽIŠNIH GREDA SE OBAVLJA SA JEDNOM GARNITUROM SKELE I OPLATE IZRADA MONTAŽNIH NOSAČA SE OBAVLJA SA DVE GARNITURE OPLATE AUTODIZALICA ANGAŽOVANA NA IZRADI I MONTAŽI MONTAŽNIH NOSAČA JE NOSIVOSTI MIN 70T

40


2.SITUACIJA OBJEKTA

41


U prilogu ovog projekta, data je situacija nadvožnjaka na rampama R3 i R4 preko budućeg Batajničkog bulevara i karakteristični poprečni profil na stubnom mestu S4 nadvožnjaka na rampi R4.Ovde može da se vidi satelitski snimak terena na kom će biti izgrađen pomenuti nadvožnjak. Položaj nadvožnjaka je uokviren crvenim pravougaonikom.

Sl. 32 –

Satelitski snimak terena

42


Sl. 33 – Satelitski snimak terena

43


3.ANALIZA CENE OSNOVNOG MATERIJALA ’’FRANKO GRADILIŠTE’’ I REŠENJE

SPOLJAŠNJEG I UNUTRAŠNJEG TRANSPORTA

44


Na osnovu trenutne situacije na tržištu u ovom projektu je dat i prilog sa cenama osnovnih materijala ''franko gradilište'' koje su korišćene u analizi cena karakterističnih pozicija glavnih radova. Analiza cena osnovnog materijala data je tabelarno. Cena " Franko gradilište " podrazumeva cenu materijala uvećanu za cenu transporta do gradilišta.Jedinična cena osnovnih materijala dobija se na osnovu:- nabavne cene materijala, koju formira dobavljač- carine na određene materijale (npr. opreme za prednaprezanj)- spoljašnjeg transporta materijala, od magacina dobavljača do samog gradilišta- unutrašnjeg transporta materijala, čime su obuhvaćeni manipulativni troškovi na gradilištu.Kao nabavne cene korišćene su cene dobijene od materijalnog knjigovodstva izvođača, a za spoljašnji i unutrašnji transport korišćene su cene iz kalkulacija nabavne službe izvođača.

Analiza cena osnovnih materijala urađena je na osnovu tržišnih vrednosti radova i materijala.

RB. Naziv materijalaJedinica mere

Nabavna cena sa carinom bez PDV

( € )

Cena transporta ( € )

Jedinična cena F-co gradilišta ( € )

1 Asfalt beton AB11s t 65,00 8,00 73,002 Dizel gorivo l 1,06 0,03 1,093 Mazivo l 3,00 0,07 3,074 Beton MB 35-3 m3 40,27 5,00 45,275 Beton MB 40-3 m3 42,44 5,00 47,446 Beton MB 40 EN1 m3 48,55 5,00 53,557 Beton MB 40 EN3 m3 48,84 5,00 53,848 Beton MB 45 EN2 m3 50,13 5,00 55,139 Betonski ivičnjaci 18/24 m1 7,00 0,13 7,1310 Voda iz cisterne (10 km) m3 0,56 0,42 0,98

11Armatura B500B (isečena i savijena)

t 500,00 2,67 502,67

12 Žica za armiranje kg 0,75 0,04 0,7913 Oplata DOKA FRAMAX XLIFE m2 670,00 0,53 670,5314 Oplata DOKA 3-S0 m2 15,85 0,05 15,9015 Skele DOKA STAXO 100 m3 377,00 0,15 377,15

16Sajle i materijal za prednaprezanje

kg 2,35 0,03 2,38

Spoljašnji transport će se vršiti kamionom tegljačem sa komercijalnom prikolicom za amaturu, armaturne koševe, skelu i oplatu i niskonosećom prikolicom za mašine koje nisu samohodne. Takođe će biti u upotrebi i dostavno vozilo koje će se koristiti za sitan materijal i druge potrebe. Dozvoljena nosivost komercijalne prikolice je 24t, a dostavnog vozila 1.5t.

Armatura će se dovoziti iz armiračkog pogona u Vrčinu udaljenog 45 km u jednom pravcu, isečena, savijena, obrađena i spremna za ugradnju. Armaturni koševi za šipove i stubove će takođe biti pripremljeni u armiračkom pogonu i spremni za ugradnju.

Cena radnog sata kamiona sa prikolicom je 32 €/h, dok je cena dostavnog vozila 15 €/h.

45


Beton će se prevoziti automikserima zapremine koša 9m3 pri čemu je udaljenost između betonske baze Beton Plus Novi Beograd i gradilišta oko 25km. Cena prevoza je 5 €/m3.Beton će se ugrađivati pomoću autopumpe čija je dužina strele 36m, a cena usluge po m3 je 7 €.

Što se tiče unutrašnjeg transporta, on će se obavljati kombinovanom mašinom (skipom) čija je cena 25 €/h i autodizalicom nosivosti 70t čija je cena 80 €/h rada.

Sve cene se bez prikazanog PDV.

46


4.ANALIZA METODE RADA I DETALJAN OPIS TEHNOLOGIJE ZA RADOVE VEZANE ZA PARALELNO ODVIJANJE SAOBRAĆAJA

47


Obzirom da se u toku izgradnje nadvožnjaka na rampama R3 i R4 preko budućeg Batajničkog bulevara, neće odvijati nikakav saobraćaj u zoni gradilišta, osim saobraćaja građevinske mehanizacije za potrebe građenja, ovde neće biti opisana nikakva analiza metode rada za radove vezane za paralelno odvijanje saobraćaja.

48


5.ŠIRI I UŽI IZBOR MEHANIZACIJE, POTREBE U RADNOJ SNAZI I

MATERIJALU, TRAJANJE IZVRŠENJA I ANALIZA CENE ZA POZICIJU: UKLANJANJE

MATERIJALA II KATEGORIJE SA DIVLJE DEPONIJE I ODVOŽENJE NA PRIVREMENU

DEPONIJU

49


Većina radova u građevinarstvu zasniva se na korišćenju građevinskih mašina, zbog čega je veoma bitno da mašine budu optimalno izabrane i usklađene za konkretan zadatak koji obavljaju. Uslov za kvalitetan izbor je poznavanje tehnologije radova, karakteristika mašina i uslova rada. Samo dobro izabrane i usklađene mašine mogu obezbediti efikasan rad i konkurentnu cenu.

5.1. ŠIRI IZBOR MEHANIZACIJE

Na osnovu tehnološkog procesa vrši se širi izbor mašina, tako što se za svaku operaciju predviđa odgovarajuća mašina ili grupa mašina. Pri tome se uzimaju u obzir principi za uspešan izbor građevinskih mašina:

ne odabirati ni mnogo velike ni mnogo male mašine; planirati što veći broj mašina istog tipa radi smanjenja troškova održavanja; nastojati da što veći broj različitih mašina ima istu vrstu pogonskog goriva; koristiti u što je moguće većoj meri standardne mašine, jer im je cena niža od specijalno izrađenih; pri izboru mašina za specijalne radove ispitati ekonomsku opravdanost nabavke nove mašine.

Tokom šireg izbora mašina još uvek se ne određuje potreban broj mašina, nego se samo predlažu mašine ili kombinacije mašina koje mogu da obave tražene operacije vodeći računa o parametrima za izbor građevinske mehanizacije:

vrsta i obim planiranih radova, očekivani praktičan učinak; lokalni uslovi za izvođenje radova (topografija terena, stanje transportnih puteva, geomehaničke

karakteristike tla, prisustvo podzemnih voda i dr.); izabrana metoda građenja; tehničko-tehnološke karakteristike dostupne mehanizacije, pouzdanost mehanizacije.

Pri širem izboru mašina potrebno je: studijom tehnološkog procesa izvršiti identifikaciju problema; raščlaniti tehnološki proces na sukcesivne radne operacije; sagledati raspoložive mašine za odvijanje operacija; proučiti uslove koje bi mašina trebalo da ispuni za pojedine operacije; izvršiti izbor mašina koje odgovaraju usvojenoj tehnologiji; odabrati mašinu koja može izvršiti zadatu operaciju.

Parametri koji utiču na izbor mehanizacije: topografija terena; stanje transportnih puteva; geomehaničke karakteristike tla (kategorije tla I – VIII); prisustvo podzemnih voda; obim radova i očekivani praktičan učinak; vrsta radova ( da li su potrebne specijalne mašine); pouzdanost mehanizacije (rezervni delovi, rezervne mašine).

50


Varijanta 1:

VRSTA MAŠINE

RADNA OPERACIJA

isko

p

utov

ar

tran

spor

t

buldozer

utovarivač

kamion kiper

U prvoj varijanti, iskop materijala II kategorije bi se izvodio buldozerom u širokom otkopu, zatim bi se utovar materijala u kamione kipere vršio utovarivačem.

Varijanta 2:

VRSTA MAŠINE

RADNA OPERACIJA

isko

p

utov

ar

tran

spor

t

bager

kamion kiper

U drugoj varijanti, za iskop materijala bi se koristio bager koji bi utovarao materijal direktno u kamion kiper.

5.2. PRORAČUN PRAKTIČNIH UČINAKA MAŠINA

Pod učinkom građevinskih mašina podrazumeva se proizvodnja u jedinici vremena, izražena zapreminski, težinski ili po komadu, u zavisnosti od prirode proizvodnje. Učinak se izražava jedinicom mere rada u jedinici vremena (m3/h, m2/h, m’/h, kom/h...).

Osnovni faktori koji utiču na veličinu učinka su :

konstruktivne osobine mašina vrsta radova uslovi rada režim korišćenja radnog vremena.Da bi se za neku mašinu odredio učinak potrebno je poznavati sve uslove pod kojim se obavlja rad.

Obično se polazi od optimalnih uslova da bi se utvrdio jedan čvrsto određen početni učinak koji se naziva teorijski učinak – Ut. Zatim se, vodeći računa o svim specifičnostima vezanim za konkretan slučaj, putem redukcije dolazi do realnog učinka za određene uslove. Ovaj učinak se naziva praktičan učinak – U p. Razlika između teorijskog i praktičnog učinka može biti velika, što ukazuje na objektivne i subjektivne teškoće vezane za konkretne uslove.

Proračun teorijskog učinka se vrši u zavisnosti od toga da li se radi o mašinama sa cikličnim ili kontinualnim dejstvom. Svi uticaji koji dovode do smanjenja teorijskog učinka izražavaju se koeficijentima

51


korekcije, kojima se množi teorijski učinak. Koeficijenti korekcije su proizišli iz osnovnih faktora i oni ih numerički opisuju.

Najčešće korišćeni koeficijenti korekcije su :kv – koeficijent korišćenja radnog vremenakp – koeficijent punjenja radnog organakr – koeficijent rastresitosti

Ostali koeficijenti koji se javljaju kod nekih mašina : ko – koeficijent okretaki – koeficijent načina istovarakz – koeficijent zahvatanja materijalakut – koeficijent usklađenosti transportaku – koeficijent optimalnosti uslova rada

kv – koeficijent korišćenja radnog vremenapredstavlja odnos radnog vremena koje mašina zaista radi i raspoloživog radnog vremenazavisi od režima korišćenja radnog vremenakreće se u rasponu od 0.95 do 0.65veće vrednosti ukazuju na bolju organizaciju rada, a manje na lošiju

kp – koeficijent punjenja radnog organapredstavlja odnos zapremine materijala koji je realno zahvaćen i nominalne zapremine radnog organakreće se u rasponu od 1.10 do 0.40zavisi od vrste radova, posebno od koherentnosti i tvrdoće materijala, kao i od konstruktivnog oblika mašine, odnosno oblika radnog organa

kr – koeficijent rastresitostipredstavlja odnos zapremine materijala u rastresitom stanju (u radnom organu) i u neporemećenom (zbijenom) stanjukreće se u rasponu od 0.89 do 0.67zavisi od vrste radova, odnosno vrste materijala

ko – koeficijent okretakoriguje učinak prema visini radnog čela i uglu okretanja bagerazavisi od uslova rada i javlja se samo kod bageraiznosi 1.00 za optimalnu visinu radnog čela i okretanje od 900

kreće se u intervalu od 0.59 do 1.26

ki – koeficijent načina istovarazavisi od uslova rada, odnosno načina istovaraki = 1.00 za istovar na gomilu, odnosno ki = 0.90 za istovar na vozilo

kz – koeficijent zahvatanja materijalazavisi od vrste radova, odnosno kategorije tla koje se iskopavakreće se od 1.00 (I kategorija tla) do 0.65 (VII kategorija tla)

kut – koeficijent usklađenosti transportazavisi od uslova rada, odnosno od odnosa zapreminske kašike q i zapremine koša transportnog sredstva Q

52


kreće se od 0.82 za Q/q = 2 do 1.00 za Q/q = 9.

Proračun praktičnih učinaka:

Up=T/Tc × q × kv × kp × kr × ko

T - jedinica vremena (min)Tc - trajanje radnog ciklusa (min)q - zapremina radnog organa (m³)kv - koeficijent korišćenja radnog vremenakp - koeficijent punjenja radnog organakr - koeficijent rastresitosti materijalako - koeficijent okreta

BULDOZER ‘’KOMATSU’’ D65 EXkarakteristike :

Snaga motora : 153 kWŠirina noža : b = 341 cmVisina noža : h = 122 cm

Up = (T / Tc) x q x kr x kv x kn

Up - praktičan učinak mašine (m3/h)q - zapremina radnog organa (m3)kv = 0.75 - koeficijent korišćenja radnog vremenakp = 0.85 – koeficijent punjenja radnog organakr = 0.80 - koeficijent rastresitosti materijalakn = 1.00 - koeficijent uticaja nagiba terena

q = (b x h2) / (2 x tgφ) x (1 – 0.005 x Lt)

φ = 30° - ugao unutrašnjeg trenja materijala koji je pokrenuth - visina nožab - širina nožad - debljina sloja koji se kopaLt=20 m - transportna dužinatt - vreme transporta materijala (min)Lk – dužina kopanjatk - vreme kopanja (min)tr - vreme razastiranja materijala (min)tpov - vreme povratka praznog (min)Tc - vreme trajanja ciklusa (min)T = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada mašinetm = 0.5 min - vreme potrebno za manevar

Tc = tk + tr + tpov + tt + tm

53


Lk = q/bxdtk = 60*Lk/Vk - vreme potrebno za kopanjeVk = 3.0 km/h - brzina kopanja materijalaVt = 5.0 km/h – brzina transporta materijalaVpov = 7.0 km/h - brzina praznog dozera

BULDOZER ‘’LIEBHERR’’ PR724karakteristike :

Snaga motora : 118 kWŠirina noža : b = 320 cmVisina noža : h = 120 cm

KOMATSU D65 EX LIEBHERR PR724q m3 3.960 3.591h m 1.22 1.20φ 0 30.00 30.00d m 0.30 0.30b m 3.41 3.20Lk m 3.87 3.74Vk km/h 3.00 3.00tk min 0.077 0.075Lt m 20.00 20.00tt min 0.24 0.24

Vpov km/h 7.00 7.00tpov min 0.171 0.171tm min 0.50 0.50Tc min 0.988 0.986T min 60.00 60.00kv 0.75 0.75kp 0.85 0.85kr 0.80 0.80kn 1.00 1.00Up m3/h 122.65 111.44

UTOVARIVAČ ’’ 14.OKTOBAR ’’ ULT – 200

karakteristike:Snaga motora : 147 kWZapremina kašike : 3.20 m3

54


Up - praktičan učinak mašineT = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada mašineTc = 1.25 min - trajanje jednog ciklusaq = 3.20 m3- zapremina kašikekv = 0.80 - koeficijent korišćenja radnog vremenakp = 1.05 - koeficijent punjenja kašikekr = 0.80 - koeficijent rastresitosti materijalakz = 0.85 - koeficijent zahvatanja materijala

Up = T/Tc x q x kv x kp x kr x kz = 60/1.25x 3.20 x 0.80 x 1.05 x 0.80 x 0.85 = 87.74 m3/h

Up = 87.74 m3/h

UTOVARIVAČ ’’ 14. OKTOBAR ’’ ULT – 160

karakteristike:Snaga motora: 118 kWZapremina kašike: 1.5 m3

Up - praktičan učinak mašine T = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada mašineTc = 1.25 min- trajanje jednog ciklusaq = 1.5 m3 - zapremina kašikekv = 0.80 - koeficijent korišćenja radnog vremenakp = 1.05 - koeficijent punjenja kašikekr = 0.80 - koeficijent rastresitosti materijalakz = 0.85 - koeficijent zahvatanja materijala

Up = T/Tc x q x kv x kp x kr x kz = 60/1.25 x 1.5 x 0.80 x 1.05 x 0.80 x 0.85 = 41.13 m3/h

Up = 41.13 m3/hKAMION KIPER '' VOLVO '' FM 400

karakteristike :

Snaga motora : 294 kWKapacitet : 18 m3

Nosivost : 267 kN

Up = T / Tc x q x kr x kp x kv

Up - praktičan učinak mašine (m3/h)q - zapremina radnog organa (m3)kv = 0.75 - koeficijent korišćenja radnog vremenakp = 1.00 - koeficijent punjenja radnog organakr = 0.80 - koeficijent rastresitisti materijalaTc - vreme trajanja ciklusa (min)

55


Т = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada

Tc = tu + tpun + ti + tpraz + tm

tu - vreme utovaratpun - vreme vožnje natovarenog kamionati - vreme istovaratpraz - vreme vožnje praznog kamionatm - vreme potrebno za manevarVpun = 10 km/h - brzina vožnje natovarenog kamionaVpraz = 20 km/h - brzina vožnje praznog kamionaLt = STD - srednja transportna dužina, određena na osnovu položaja deponije i dužine transportnih puteva STD = 0,5 km

tu = 60 x q x kp/Up (utov)

tpun = 60 x Lt/Vpun

ti = 1.2 mintpraz = 60 x Lt/Vpraz

tm = 0.3 min

KAMION KIPER '' MAN '' TGA 33.360

karakteristike :


Nosivost : 240 kN


Up - praktičan učinak mašine (m3/h)q - zapremina radnog organa (m3)kv = 0.75 - koeficijent korišćenja radnog vremenakp = 1.00 - koeficijent punjenja radnog organakr = 0.80 - koeficijent rastresitisti materijalaTc - vreme trajanja ciklusa (min)Т = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada



56



tpun = 60 x Lt/Vpun


tm = 0.3 min

KAMION KIPER '' MERCEDES '' 2628

karakteristike :


Nosivost : 260 kN


Up - praktičan učinak mašine (m3/h)q - zapremina radnog organa (m3)kv = 0.75 - koeficijent korišćenja radnog vremenakp = 1.00 - koeficijent punjenja radnog organakr = 0.80 - koeficijent rastresitisti materijalaTc - vreme trajanja ciklusa (min)Т = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada




tpun = 60 x Lt/Vpun


tm = 0.3 min

57


Kamion kiper '' VOLVO '' FM 400

+Utovarivač ’’

14.OKTOBAR ’’ ULT - 200

Kamion kiper '' MAN '' TGA 33.360

+Utovarivač ’’

14.OKTOBAR ’’ ULT - 200

Kamion kiper '' MERCEDES '' 2628

+Utovarivač ’’ 14. OKTOBAR ’’ ULT -

160

q m3 18 15 10tutov min 12.31 10.26 14.59STD km 0.5 0.5 0.5Vpun km/h 10 10 10tpun min 3 3 3Vpraz km/h 20 20 20tpraz min 1.5 1.5 1.5tist min 1.20 1.20 1.20tm min 0.30 0.30 0.30T min 60 60 60Tc min 18.31 16.26 20.59kv 0.75 0.75 0.75kp 1.00 1.00 1.00kr 0.80 0.80 0.80Up m3/h 35.39 33.21 17.48

BAGER '' CATERPILLAR '' 330C LN

karakteristike :

Snaga motora : 197 kWZapremina kašike : 1.50 m3

Up = Ut x kr x kp x kv x kz x ko x ki x kut x ku

Up - praktičan učinak mašine (m3/h) Ut - teorijski ušinak mašine (m3/h)q - zapremina radnog organa (m3)kv = 0.75 - koeficijent korišćenja radnog vremenakp = 0.85 - koeficijent punjenja radnog organakr = 0.75 - koeficijent rastresitosti materijalako = 1.00 - koeficijent okreta bageraki = 0.90 - koeficijent načina istovara materijala kz = 0.65 - koeficijent zahvatanja rastresitog materijalakut = 1.00 - koeficijent usklađenosti transporta ku = 0.80 - koeficijent optimalnosti uslova rada na terenu

58


Ut = T/Tc x q

Tc - vreme trajanja ciklusa (min)T = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada mašine

BAGER '' KOBELCO '' SK 210 LC

karakteristike :

Snaga motora : 112 kWZapremina kašike : 1.00 m3

Up = Ut x kr x kp x kv x kz x ko x ki x kut x ku

Up - praktičan učinak mašine (m3/h)Ut - teorijski ušinak mašine (m3/h)q - zapremina radnog organa (m3)kv = 0.75 - koeficijent korišćenja radnog vremenakp = 0.85 - koeficijent punjenja radnog organakr = 0.75 - koeficijent rastresitosti materijalako = 1.00 - koeficijent okreta bageraki = 0.90 - koeficijent načina istovara materijala kz = 0.65 - koeficijent zahvatanja rastresitog materijalakut = 1.00 - koeficijent usklađenosti transporta ku = 0.80 - koeficijent optimalnosti uslova rada na terenu

Ut = T/Tc x q Tc - vreme trajanja ciklusa (min)T = 60 min - vremenski period u kome se posmatra rezultat rada mašine

BAGER ''CATERPILLAR'' 330C LN

BAGER ’’KOBELCO’’ SK 210 LC

q m3 1.80 1.00T sec 3600 3600Tc sec 25 25Ut m3/h 259.20 144.00kv 0.75 0.75kp 0.90 0.90kr 0.80 0.80ko 1.00 1.00ki 0.90 0.90kz 0.90 0.90kut 1.00 1.00ku 0.85 0.85Up m3/h 96.37 53.54

59


Kamion kiper '' VOLVO'' FM 400

+Bager ''CATERPILLAR''

330C LN

Kamion kiper '' MAN '' TGA 33.360 +

Bager ''CATERPILLAR'' 330C

LN


+Bager ''KOBELCO'' SK

210 LC

q m3 18 15 10tutov min 10.65 8.87 10.65STD km 0.5 0.5 0.5Vpun km/h 10 10 10tpun min 3 3 3Vpraz km/h 20 20 20tpraz min 1.5 1.5 1.5tist min 1.20 1.20 1.20tm min 0.30 0.30 0.30T min 60 60 60Tc min 16.65 14.87 16.65kv 0.75 0.75 0.75kp 0.95 0.95 0.95kr 0.80 0.80 0.80Up m3/h 36.97 34.50 20.54

60


5.3. ANALIZA CENE EFEKTIVNOG RADNOG SATA MAŠINE ZA POZICIJU ISKOPA I TRANSPORTA MATERIJALA II KATEGORIJE

CENA EFEKTIVNOG RADNOG SATA MAŠINE

U opštem obliku, cena efektivnog radnog sata mašine jednaka je:

Kh = Jt/hgr + (Ee + Eos) x (1 + φ)

Jt - jednokratni troškovihgr - planirani fond radnih časova mašine na gradilištuφ - faktor kojim se kalkulišu režijski troškovi i dobit Ee - eksploatacioni troškoviEos - troškovi osnovnog sredstva

Jednokratni troškovi Jt

U jednokratne troškove spadaju svi troškovi pri transportu mašine na gradilište, kao i njeno stavljanje u radni pogon na samom gradilištu. Uz troškove transporta sa manipulacijom, potrebno je obračunati i troškove postavljanja mašine na radno mesto, kao i troškove puštanja u pogon. Kod mašina koje su na pneumaticima i koje su samohodne, jednokratni troškovi mogu da obuhvate samo troškove transporta. Po pravilu, u jednokratne troškove trebalo bi uneti i troškove vraćanja mašine u bazu (demontaža, manipulacija, transport). Jednokratni troškovi odnose se na rad mašine na nekom određenom gradilištu, te je potrebno tačno utvrditi koliko će iznositi vreme rada u časovima, da bi se moglo odrediti koliki će biti iznos tih troškova po jednom radnom času mašine.

It=0.01◦NV – mašine za zemljane radoveIt=0.06◦NV – centralna fabrika betona i asfaltna bazaIt=(0.002-0.006)◦NV – samohodne mašineIt=0.05◦NV – auto-dizalice i pumpe za beton

Planirani fond radnih časova mašine h gr

Planirani fond radnih časova mašine na gradilištu utvrđuje se na osnovu obima posla koji će mašina izvršiti i proračunatog praktičnog učinka, kao količnik ove dve vrednosti.

Faktor režijskih troškova i dobiti φ

Najčešći način određivanja prodajne cene rada je da se prvobitno određena cena rada ( bez indirektnih troškova) uveća za faktor (1+φ), koji predstavlja procenat povećanja troškova mašinskog rada, kojim se konpenzuju (kroz jedinične cene radova):- troškovi pripremnih radova gradilišta- režijski troškovi preduzeća (troškovi neproizvodnog rada)- zahtevana dobit na konkretnom poslu.

φ = 0,30 – 0,50

Za dalji proračun usvojeno φ = 0,30.

61


Eksploatacioni troškovi Ee

Eksploatacioni troškovi obuhvataju one troškove koji su neposredno u vezi sa mašinom tokom njenog proizvodnog rada. Ovde ulaze:Eto - troškovi održavanjaEhab - troškovi habajućih delovaEen + Emaz - troškovi pogonske energije, maziva i pomoćnog materijalaErs - troškovi rukovaoca mašina i njihovih pomoćnika

Ee = Eto + Ehab + Een + Emaz + Ers

Troškovi održavanja Eto

Troškovi održavanja se procenjuju i utvrđuju na osnovu iskustvenih podataka kod izvršenja istih ili sličnih radova, a mogu se koristiti i preporuke proizvođača. Troškovi održavanja obuhvataju male i srednje popravke i dnevni servis, pranje i podmazivanje. Oni zavise od:- konkretne mašine- uslova rada- kvaliteta održavanjaEto = p x NV / 15000

p – procentualni iznos usvojen prema vrsti mašine

Troškovi habajućih delova Ehab

U ove troškove svrstavaju se troškovi zamene i održavanja guma (pneumatika) kao i troškovi zamene metalnih delova izloženih neposrednom habanju. Obračun troškova i zamene guma kod drumskih vozila vrši se na bazi veka trajanja guma. Da bi se primenio proračun koštanja po radnom času, mora se obaviti transformacija veka trajanja guma u km, na vek trajanja guma u satima.

Ehab = 1.10 x NV/vek trajanja dela

Faktor 1,10 obuhvata vrednost rada pri zameni pneumatika (uvećanje za 10%).

Ovim troškovima pripadaju i troškovi zamene zubaca kod kašike bagera, rijača ili dozera i ojačanog dela noža mašina za zemljane radove, ali je potrebno podeliti ih sa brojem eksploatacionih sati kako bi bili svedeni na efektivni sat rada.

Troškovi energije Een

Kod proračuna utroška pogonske energije mora se voditi računa o tome da li je pogon pomoću električne energije (elektromotori) ili naftnih derivata (kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem). U oba slučaja uzima se u obzir da li je mašina, odnosno pogonski motor, potpuno ili delimično opterećen. Opšti obrazac za proračun utroška goriva je:

62


Een(maz) = N x gs x ko x Cen(maz)

N - nominalna snaga motorags - specifični utrošak goriva (maziva)ko - koeficijent opterećenja motora (0,5 – 0,9)Cen(mazivo) – cena jedinice utrošene energije ili maziva Cen = 1.30 €/l; Cmaz = 3.00 €/lUobičajeno je da se troškovi maziva i rad na podmazivanju mašina uzima u iznosu od 10% od vrednosti mašina.

Troškovi radne snage Ers

Da bi se odredili troškovi radne snage potrebno je znati kakva se kvalifikacija zahteva za određenu vrstu mašina, kao i broj radnika u posadi. Radnik je plaćen za svaki sat proveden na gradilištu, bilo da mašina radi ili ne. U trošak radne snage spadaju plata, prevoz radnika, topli obrok, kao i zakonske dažbine državi u kojoj se radi. Na raznim vrstama mašina rade rukovaoci različitog nivoa stručnosti, koji se definišu kategorijama od I do IX. Rukovaoci mašinama su najčešće kategorija od V do VIII.

Troškovi osnovnog sredstva Eos

Troškovi osnovnog sredstva su vezani za mašinu kao imovinu, bez obzira na uslove rada (da li mašina radi ili ne). Ovi troškovi opterećuju finansijsko poslovanje firme tokom cele godine, a mogu se naplatiti samo kroz prodaju rada mašine. U ove troškove spadaju:- troškovi amortizacije Eam

- troškovi investicionog održavanja Einv

- troškovi kamate i osiguranja Ek. i os.Eos = Eam + Einv + Ek. i os

Troškovi amortizacije E am

Troškovi amortizacije proporcionalni su nabavnoj vrednosti mašine, a obrnuto proporcionalni veku trajanja te mašine. Pod vekom trajanja se podrazumeva onaj broj radnih časova koji neka mašina može da ostvari u radu pod normalnim uslovima.Eam = NV / hek

hek – eksploatacioni vek mašine.

Troškovi investicionog održavanja Einv

Ovi troškovi obuhvataju srednje i velike (generalne) opravke. Obično se obračun vrši godišnje i to u procentu od nabavne vrednosti mašine.Einv = 0,15 x NV / hgod

hgod – godišnji fond radnog vremena.

Troškovi kamate i osiguranja Ek. i os.

Troškovi kamate nastaju uzimanjem kredita za kupovinu mašine ili rezervnih delova i preciziraju se odgovarajućim ugovorima, ali se mogu, sa troškovima osiguranja, proceniti na 10% nabavne vrednosti mašine.

63


Ek. i os. = 0,10 x NV / hgod

hgod – godišnji fond radnog vremena.

64


VRSTA I TIP

Buld

ozer

‘’KO

MAT

SU’’

D65

EX

Buld

ozer

‘’LI

EBH

ERR’

’ PR

724

Uto

variv

ač ’’

14

.Okt

obar

’’ U

LT -

200

Uto

variv

ač ’’

14

.Okt

obar

’’ U

LT -

160

Bage

r '' C

ATER

PILL

AR ''

33

0C L

N

Bage

r '' K

OBE

LCO

'' S

K 21

0 LC

Kam

ion

kipe

r '' V

OLV

O

'' FM

400

Kam

ion

kipe

r '' M

AN '

' TG

A 33

.360

Kam

ion

kipe

r ''

MER

CED

ES ''

262

8

PRORAČUN

q m3 3.96 3.591 3.2 1.5 1.5 1 18 15 10

NV x 1000

€ 225 190 170 125 220 135 122 105 92

N(snaga) kW 153 118 147 118 197 112 294 265 206

hek h 9700 9700 12500 12500 10000 10000 10100 10100 10100

hgr h 326 359 456 973 415 747 1106 1182 2104

It € 2250 1900 1700 1250 2200 1350 244 210 184

It / hgr €/h 6.90 5.29 3.73 1.28 5.30 1.81 0.22 0.18 0.09

Ers €/h 3.2 3.2 3.2 3.2 3.2 3.2 2.7 2.7 2.7

Ko - 0.7 0.7 0.8 0.8 0.8 0.8 0.65 0.65 0.65

gsgorivo - 0.165 0.165 0.16 0.16 0.165 0.18 0.12 0.12 0.12

Cen € 1.06 1.06 1.06 1.06 1.06 1.06 1.06 1.06 1.06

Een €/h 18.73 14.45 19.94 16.01 27.56 17.10 24.31 21.91 17.03

gsmazivo - 0.0046 0.0046 0.0058 0.0058 0.0068 0.0084 0.0031 0.0031 0.0031

Cmaz € 3 3 3 3 3 3 3 3 3

Emaz €/h 1.48 1.14 2.05 1.64 3.22 2.26 1.78 1.60 1.25

p - 0.45 0.45 0.45 0.45 0.45 0.45 0.4 0.4 0.4

Eto €/h 6.75 5.70 5.10 3.75 6.60 4.05 3.25 2.80 2.45

Ehab €/h 5.74 4.85 4.34 3.19 5.61 3.44 2.77 2.38 2.09

Ee €/h 35.90 29.33 34.63 27.79 46.19 30.05 34.80 31.39 25.52

hgod - 1340 1340 1335 1335 1225 1225 1150 1150 1150

Einv. €/h 25.19 21.27 19.10 14.04 26.94 16.53 15.91 13.70 12.00

Eam. €/h 23.20 19.59 13.60 10.00 22.00 13.50 12.08 10.40 9.11

Ek.i.os. €/h 16.79 14.18 12.73 9.36 17.96 11.02 10.61 9.13 8.00

Eos €/h 65.17 55.04 45.44 33.41 66.90 41.05 38.60 33.22 29.11

Kh €/h 138.29 114.97 107.81 80.84 152.31 94.23 95.65 84.18 71.10

65


5.4. UŽI IZBOR GRAĐEVINSKE MEHANIZACIJE ZA POZICIJU ISKOPA I TRANSPORTA MATERIJALA II KATEGORIJE

Svrha obavljanja užeg izbora mašina je izbor rešenja koje pruža najveće mogućnosti, uz najniže troškove. Na osnovu izvršenog šireg izbora mašina za zemljane radove, preko proračuna praktičnih učinaka i koštanja radnog časa rada mašina vrši se uži izbor mašina. Pri užem izboru mašina vodi se računa o usklađenosti ključne mašine i ostalih mašina potrebnih za odvijanje operacije.

varij

ant

a VRSTA MAŠINEUp n n x Up Kh n x Kh S(nxKh) C

(m3/h) (kom.) (m3/h) (Є/h) (Є/h) min(nxUp) (Є/m3)

I

Buldozer KOMATSU D65 EX 122.65 1 122.65 138.29 138.29

736.51122.65

6.00Utovarivač ’’ 14.Oktobar ’’

ULT - 20087.74 2 175.48 107.81 215.62


35.39 4 141.56 95.65 382.60

II

Buldozer LIEBHERR PR724 111.44 1 111.44 114.97 114.97

509.7387.74


ULT - 20087.74 1 87.74 107.81 107.81


35.39 3 106.17 95.65 286.95

III


475.3287.74


ULT - 20087.74 1 87.74 107.81 107.81

Kamion kiper '' MAN '' TGA 33.360

33.21 3 99.63 84.18 252.54

IV


784.09111.44


ULT - 16041.13 3 123.39 80.84 242.52


17.48 6 104.88 71.10 426.60

V

Bager '' CATERPILLAR '' 330C LN

96.37 1 96.37 152.31 152.31439.2696.37

4.56Kamion kiper '' VOLVO '' FM

40036.97 3 110.91 95.65 286.95

VI

Bager '' CATERPILLAR '' 330C LN

96.37 1 96.37 152.31 152.31404.8596.37

4.20Kamion kiper '' MAN '' TGA

33.36034.50 3 103.50 84.18 252.54

VII

Bager '' KOBELCO '' SK 210 LC

53.54 1 53.54 94.23 94.23307.5353.54

5.74Kamion kiper '' MERCEDES

'' 262820.54 3 61.62 71.10 213.30

Usvojena je varijanta pod rednim brojem VI sa cenom od 4.20 (Є/m 3 )

66


5.5. STATIČKI PLANOVI

67


6. SPISAK AKTIVNOSTI ZA IZVRŠENJE SVIH RADOVA NA GRADILIŠTU I NJIHOVE

MEĐUSOBNE VEZE

68


Aktivnost Kasni završetak Rani završetakUk. Vrem. rezerva

MOST PREKO BULEVARA (R4 I R3) Wed 27.8.14 Wed 27.8.14 0 days Prijem u posed dela gradilišta Sun 29.9.13 Sun 29.9.13 0 days Pripremni radovi, obležavanje, sečenje šiblja Wed 2.10.13 Wed 2.10.13 0 days Uklanjanje materijala sa divlje deponije i odvoženje na privremenu deponiju 0.5km Sat 23.11.13 Sat 23.11.13 0 days

Armatura Wed 27.8.14 Tue 5.8.14 21 days Rampa R4 Wed 27.8.14 Tue 10.6.14 0 days Izrada montažnih nosača Wed 27.8.14 Sun 30.3.14 0 days Priprema platoa za izradu montažnih nosača Sat 30.11.13 Sat 30.11.13 0 days Izrada montažnih nosača Sun 30.3.14 Sun 30.3.14 0 days Kablovi za prednaprezanje Wed 27.8.14 Sun 30.3.14 144 days Radovi Wed 13.8.14 Thu 17.4.14 12 days Izrada šipova (12 kom) Thu 26.12.13 Sat 14.12.13 12 days Izrada naglavnih greda (6 kom) Tue 28.1.14 Wed 15.1.14 12 days Izrada stubova (6x2 kom) Tue 11.3.14 Wed 26.2.14 12 days Izrada obalnog stuba S1 Tue 21.1.14 Mon 23.12.13 12 days Izrada ležišnih greda (4kom) Tue 11.3.14 Wed 26.2.14 12 days Izrada obalnog stuba S6 Wed 13.8.14 Mon 17.3.14 142 days Izrada glavnog nosača sa montažom montažnih nosača (6 polja) Mon 28.4.14 Thu 17.4.14 10 days Završni radovi Wed 27.8.14 Tue 10.6.14 75 days Izrada krilnog zida S1 Mon 18.8.14 Sat 22.3.14 142 days Montaža dilatacije S1 Thu 21.8.14 Wed 26.3.14 142 days Izrada prelazne ploče S1 Tue 26.8.14 Mon 31.3.14 142 days Izrada krilnog zida S6 Mon 18.8.14 Wed 23.4.14 112 days Montaža dilatacije S6 Thu 21.8.14 Sat 26.4.14 112 days Izrada prelazne ploče S6 Tue 26.8.14 Thu 1.5.14 112 days Izrada pešačkih I revizionih staza I parap. Venaca Thu 31.7.14 Wed 14.5.14 74,9 days Peskarenje kolovozne ploče Tue 5.8.14 Mon 19.5.14 74,9 days Montaža odbojne ograde Tue 26.8.14 Sat 24.5.14 90 days Montaža zaštitne ograde pešačke staze Tue 26.8.14 Mon 19.5.14 95 days Montaza slivnika Sat 23.8.14 Thu 29.5.14 82 days Izrada hidroizolacije kolovozne ploče Sun 10.8.14 Sat 24.5.14 74,9 days Montaža ivičnjaka Fri 15.8.14 Thu 29.5.14 74,9 days Izrada hidroizolacije pešačke staze Tue 26.8.14 Mon 9.6.14 75 days Asfaltiranje Tue 26.8.14 Mon 2.6.14 82 days Probno opterećenje Wed 27.8.14 Tue 10.6.14 75 days Rampa R3 Wed 27.8.14 Wed 27.8.14 0 days Izrada montažnih nosača Wed 27.8.14 Sat 21.6.14 0 days Izrada montažnih nosača Sat 21.6.14 Sat 21.6.14 0 days Kablovi za prednaprezanje Wed 27.8.14 Sat 21.6.14 64 days Radovi Wed 13.8.14 Thu 10.7.14 32 days Izrada šipova (12 kom) Mon 14.4.14 Mon 20.1.14 62 days Izrada naglavnih greda (6 kom) Thu 1.5.14 Sat 8.3.14 52 days Izrada stubova (6x2 kom) Fri 23.5.14 Tue 8.4.14 43 days Izrada obalnog stuba S1 Thu 24.4.14 Mon 10.3.14 43 days

69


Izrada ležišnih greda (4kom) Fri 23.5.14 Tue 8.4.14 43 days Izrada obalnog stuba S6 Wed 13.8.14 Tue 15.4.14 114 days Izrada glavnog nosača sa montažom montažnih nosača (6 polja) Thu 10.7.14 Thu 10.7.14 0 days Završni radovi Wed 27.8.14 Wed 27.8.14 0 days Izrada krilnog zida S1 Mon 18.8.14 Sat 24.5.14 82 days Montaža dilatacije S1 Thu 21.8.14 Tue 27.5.14 82 days Izrada prelazne ploče S1 Tue 26.8.14 Mon 2.6.14 82 days Izrada krilnog zida S6 Mon 18.8.14 Tue 15.7.14 32 days Montaža dilatacije S6 Thu 21.8.14 Fri 18.7.14 32 days Izrada prelazne ploče S6 Tue 26.8.14 Thu 24.7.14 32 days Izrada pešačkih I revizionih staza I parap. Venaca Tue 5.8.14 Tue 5.8.14 0 days Peskarenje kolovozne ploče Mon 11.8.14 Mon 11.8.14 0 days Montaža odbojne ograde Tue 26.8.14 Sat 16.8.14 10 days Montaža zaštitne ograde pešačke staze Tue 26.8.14 Mon 11.8.14 15 days Montaza slivnika Sat 23.8.14 Mon 11.8.14 12 days Izrada hidroizolacije kolovozne ploče Sat 16.8.14 Sat 16.8.14 0 days Montaža ivičnjaka Thu 21.8.14 Thu 21.8.14 0 days Izrada hidroizolacije pešačke staze Tue 26.8.14 Tue 26.8.14 0 days Asfaltiranje Tue 26.8.14 Sun 24.8.14 2 days Probno opterećenje Wed 27.8.14 Wed 27.8.14 0 daysPuštanje u saobraćaj Thu 28.8.14 Thu 28.8.14 0 days

70


7.MREŽNI PLAN I GANTOGRAM SA DIJAGRAMOM UKLJUČENJA

MEHANIZACIJE

71


Proučavanje potreba u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji kao i orijentaciona analiza potrebnog vremena za izvršavanje pojedinih aktivnosti bila je neophodna za konstruisanje mrežnog plana.Metoda mrežnog planiranja sastoji se u grafičkom prikazu tehnološkog procesa, što daje dobru preglednost odvijanja radova. Još jedna prednost ove metode je što omogućava iznalaženje i uočavanje onih aktivnosti od kojih najviše zavisi rok izgradnje. Ovi radovi se nazivaju “kritičnim aktivnostima” i nalaze se na “kritičnom putu”, tako da za izvršenje ovih radova ne postoji bilo kakva vremenska rezerva.

Tehnika mrežnog planiranja sadrži sledeće faze: analiza strukture analiza vremena optimizacija troškova

U prvoj fazi se celokupni tehnološki proces raščlanjuje na sastavne delove tj. aktivnosti. Istovremeno se ispituju međusobne zavisnosti pojedinih aktivnosti (da li se neke aktivnosti mogu uporedo odvijati, da li se određene aktivnosti moraju završiti pre nego što druge počnu, mogućnost podele na više aktivnosti). U drugoj fazi potrebno je odrediti vreme trajanja izvršenja za svaku aktivnost pojedinačno. Obzirom da je izgradnja ’’nadvožnjaka preko budućeg bulevara’’ deo većeg projekta, ’’petlje Batajnica’’, prilikom usvajanja varijantnih rešenja izvođenja radova, razmatrano je nekoliko varijanti, a kriterijumi su bili da svi radovi budu izvedeni:

u što kraćem vremenskom periodu, sa angažovanjem minimalne potrebne mehanizacije sa kojom Izvođač raspolaže da radovi koji su uslovljeni vremenskim prilikama budu izvedeni u mesecima najpogodnijim za tu

vrstu radova (asfalterski radovi i radovi na postavljanju hidroizolacije glavnog nosača i pešačkih staza)

i da troškovi i uključivanje radne snage i mehanizacije budu ravnomerno raspoređeni po mesecima.

Svi radovi se izvode u jednoj smeni, čije je trajanje 10h dnevno, osim u slučajevima vremenskih nepogoda i niskih temperatura kada ce biti skraćeno radno vreme što je uzeto u obzir pri proračunu i proceni trajanja aktivnosti.

Takođe je pri izradi dinamičkog plata uzeto u obzir da se radovi na izradi hidroizolacije i asfalta ne izvode u nepovoljnim mesecima za takav tip radova a to je od 15.11.2013. do 15.3.2014.

Za neradne dane je usvojeno da budu od 28.12.2013. do 12.1.2014. zbog praznika. U proračun se ušlo i sa pretpostavkom da će vremenski prilike biti izuzetno nepovoljne od 1.2.2014. do 20.2.2014. tako da su i ti dani usvojeni kao neradni.Početak radova je 28.septembar 2013.godine.Posle povezivanja svih aktivnosti, izvršenih paralelizacija, dodeljenih resursa i njihovih uključivanja ukupno trajanje svih radova je 285 dana, tj. svi radovi se završavaju 27.avgusta 2014. godine.

Projekat se sastoji od 2 nezavisne mostovske konstrukcije, sa po 6 oslonaca svaka (5 raspona), čiji je redosled izgradnje detaljno objašnjen u delu: 1.4. TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA RADOVA ovog projekta.

72


73


74


75


76


8.ŠEMA ORGANIZACIJE GRADILIŠTA

77


Za potrebe izvršenja radova gradilište se organizuje na dva načina, kroz dva tipa. Tip (1) je centralno gradilište koje se organizuje pored trase celog projekta, tip (2) je gradilište koje se organizuje na predmetnoj deonici (na trasi).U prilozima, crtež br.2. dat je predlog šeme organizacije centralnog gradilišta tip (1), dok crtež br.3 prikazuje šemu organizacije na delu gradilišta nadvožnjaka na rampama R3 i R4 preko Batajničkog bulevara.Crtež br.1 pikazuje šemu organizacije celog gradilišta.Kompletnu mehanizaciju parkirati na centralnom gradilištu, na predviđenom mestu kako je dato šemom organizacije gradilišta. Oprema koja se koristi na nekom drugom delu gradilišta, ostaje na delu gde se upotrebljava, gde će biti obezbđen čuvar u noćnoj smeni. .

Na delu gradilišta tip (1) predviđeni su sledeći privremeni objekti i prostori:1. Portirnica2. Kancelarije3. Magacin4. Armiračka radionica5. Menza6. Deponija armature7. Toaleti8. Parking9. WC10. Laboratorija11. Skladište skele i oplate12. Deponija materijala

Na delu gradilišta tip (2) predviđeni su:2. Kancelarije4. Armiračka radionica9. WC13. Plato za izradu montažnih nosača14. Plato za izradu armaturnnih koševa montažnih nosača

Privremeni objekti postavljeni na gradilištu moraju zadovoljiti i odgovarati svojom veličinom odredbama i propisima o minimalnim standardima za rad radnika na gradilištu. Svi privremeni objekti su kontejnerskog tipa opremljeni nameštajem i odgovarajućim instalacijama (električne energije, vodovoda i kanalizacije). Svi privremeni objekti moraju biti snabdeveni aparatima za gašenje požara (S-9 po 2 kom). Svi privremeni objekti se noću osvetljavaju (sa po jednom svetiljkom).

PLACEVI ZA PARKIRANJE I SERVISIRANJE MEHANIZACIJE:

Prostor za parkiranje i servisiranje mehanizacije organizovati na nepropusnoj podlozi.

ČUVARSKA SLUŽBA:

Na gradilištu se organizuje čuvarska služba koju u svakom trenutku (u toku radnog dana i noću) čine min. 3 čuvara.

SNABDEVANJE GORIVOM:

Snabdevanje gorivom agregata za struju i građevinske mehanizacije je svakodnevno, osim jednog bureta od 200l na gradilištu tip (1) kao rezerve.

78


PRIVREMENE INSTALACIJE VODOVODA:

Voda za piće je obezbeđena priključkom na gradski vodovod i privremenim vodovodnim instalacijama povezana sa mokrim čvorovima u kancelarijama i toaletima.Tehnička voda potrebna za izvršenje radova na gradilištu se dovozi cisternom (“prikolica” koja stoji na gradilištu) i cisterna se smešta u blizini potrošnje.

PRIVREMENE INSTALACIJE KANALIZACIJE:

U cilju zaštite životne sredine predviđena je cisterna za prikupljanje otpadne vode, pa privremena kanalizaciona mreža ide od privremenih objekata do cisterne.

SNABDEVANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM:

Snabdevanje gradilišta električnom energijom obezbediti iz elektromreže, preko trafostanice postavljene na gradilištu, a ako to nije moguće onda instaliranjem agregata potrebne snage. Privremene instalacije postaviti na način i prema izabranim privremenim objektima, a postavljanje elektro instalacija i njihovo održavanje može vršiti stručno lice.

RUKOVANJE SA OTPADOM:

Kontrolisano nagomilavanje otpada zahteva da se isti pakuje svakodnevno i redovno odnosi sa gradilišta sa određenih i obezbeđenih mesta udaljenih minimum 15 m od ostalih objekata sa tablama zabrane pušenja i paljenja. Otpad ne paliti na gradilištu u objektu u izgradnji već ga redovno iznositi.

79


9.PRIKAZ MERA SIGURNOSTI I ZAŠTITE NA RADU

80


9.1. OPŠTI DEO

Ovim Prilogom se uređuje sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnom procesu kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih obolenja i obolenja u vezi sa radom. Preventivne mere o sprovođenju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih, tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih ili njihovog svođenja na najmanju moguću meru (čl. 7 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu - u daljem tekstu Zakona).Poslodavac - direktor je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.Poslodavac - direktor se ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice (čl. 9 Zakona).Poslodavac - direktor je dužan da najmanje 8 dana pre početka radova nadležnu inspekciju rada izvesti o početku radova (čl. 18 Zakona).Poslodavac - direktor je dužan da prilikom organizovanja rada i radnog procesa obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih. Preventivne mere se obezbeđuju pre početka rada zaposlenog, u toku rada kao i kod svake izmene tehnološkog postupka, izmene sredstava rada i dr.Poslodavac - direktor odlučuje o načinu organizovanja poslova za bezbednost i zdravlje na radu a u zavisnosti od: tehnološkog procesa, organizacije i prirode posla, broja zaposlenih, broja radnih smena, procenjenih rizika, broja lokacijskih odvojenih jedinica, vrste delatnosti.Poslodavac - direktor je dužan da opštim aktom odnosno kolektivnim ugovorom utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlju na radu (čl. 14 Zakona).Za angažovane radnike i mehanizaciju od drugog poslodavca dužnost je poslodavca koji angažuje da obezbedi propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa Zakonom i važećim propisima.Svako lice koje se po bilo kom osnovu nalazi u radnoj okolini, se mora upozoriti na opasna mesta ili na štetnosti po zdravlje koje se javljaju u tehnološkom procesu odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni i da ga odgovorni rukovodilac radova usmeri na bezbedne zone kretanja..Sva definisana mesta koja predstavljaju opasnost za sve prisutne na gradilištu, se moraju jasno obeležiti i postaviti upozorenja koja ukazuju na mogućnost povređivanja ili zdravstvenih oštećenja (trovanja, gušenja i sl.). Prisustvo ovakvim mestima imaju samo lica koja su osposobljena za bezbedan i zdrav rad koja su dobila posebna uputstva za rad na takvim mestima i koja su snabdevena odgovarajućim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu.

9.2. UREĐENJE GRADILIŠTA

Zbog svoje rasprostranjenosti granice gradilišta se ne mogu ograditi. U toku izvođenja radova, pored zaposlenih na gradilištu, moguća je prisutnost i drugih lica - učesnika u saobraćaju ili onih koji zbog svoje lične potrebe privremeno ili trenutno imaju prisustvo na gradilištu (putnici i druga službena lica). Zbog ovakve mogućnosti moraju se preduzeti sve mere kako bi se obezbedila što veća sigurnost i bezbednost za prisutne. Mesta kod kojih je povećan rizik od povređivanja (iskopi, rad na visini i radovi pri kojima dolazi do nekontrolisanog odletanja čvrstih predmeta - kamenih agregata i krupnije prašne), se moraju obavezno ograditi postavljanjem čvrste i jasno uočljive ograde ili prenosnih stabilnih zavesa. Gradilište se mora urediti tako da zbog neophodnosti odvijanja saobraćaja u toku radova, svi učesnici u saobraćaju imaju bezbednu

81


traku za kretanje vozila snabdevenu potrebnom signalizacijom upozorenja, opšte opasnosti, ograničenja i usmerivača uz, po potrebi, i svetlosne signalizacije.Odvijanje saobraćaja se mora urediti tako da se obezbedi maksimalna bezbednost za sve radnike i ostala lica koja se nalaze na gradilištu, za svo vreme trajanja gradilišta. Gradilište se mora urediti tako da se za sve vreme njegovog trajanja zabrani odvijanje bilo kakvog saobraćaja po delu trase koja je u izgradnji. Zabrana se sprovodi u toku 24 časa i obavezujuća je za sve osim vozila i mašina izvođača radova. Šema obezbeđenja radova saobraćajnom signalizacijom za vreme izvođenja radova, sastavni su deo posebne projektne dokumentacije. Šeme obezbeđenja radova saobraćajnom signalizacijom ima za cilj da definiše način odvijanja saobraćaja u zoni izvođenja radova, korišćenje postojeće saobraćajne infrastrukture, izgradnju potrebnih pristupnih puteva, itd.Rešenje pristupnih puteva i organizacije saobraćaja za vreme izvođenja radova izraditi tako da se poštuju mere zaštite okoline. Za kretanje građevinske mehanizacije za vreme građenja koristiti postojeće puteve, nove pristupne puteve i delove izgrađene trase. Za pristupne puteve koji izlaze van putnog pojasa izvođač je dužan detaljno razraditi projektom organizacije gradilišta. Svi privremeni pristupni putevi moraju biti pripremljeni za kretanje teške građevinske mehanizacije, stoga je potrebno izvršiti nasipanje i nabijanje drobljenog kamena kao podloge. Ukoliko se na gradilištu, prilikom izvođenja radova, pojave zahtevi za prekid putnog i/ili železničkog saobraćaja, način i regulaciju uraditi na osnovu operativnih planova izgradnje koji je svaki izvođač dužan uraditi. Za slučaj da se na gradilištu nalaze iskopi ili prelaz preko podzemnih instalacija, prelazi se moraju uraditi tako da u svakom slučaju predstavljaju punu bezbednost za sva lica koja koriste prelaze u svom kretanju (potpuna statička stabilnost i sa zaštitnom ogradom, ukoliko se radi o dubini većoj od 0,5 metara). Kod prolaza preko iskopa do 0,5 m dubine, postavljaju se prolazi bez zaštitne ograde minimalne širine 0,8 m, uz dozvoljenu kosinu silaza ne veću od 30° u odnosu na vertikalu postavljenog prelaza.U slučaju da se na gradilištu pojavi veća količina vode (posle vremenskih nepogoda) istu će izvođač usmeriti ka odvodu. Posle vremenskih nepogoda svi prolazi, prelazi i alternativni prolazi za hitne interventne službe se moraju dovesti u bezbedno i funkcionalno stanje. Prema kategoriji gradilišta i dinamičkom planu na gradilištu postoji potreba za obezbeđenje prostora za skladištenje materijala. Iskopani materijal će se direktno sa iskopa odvoziti na mesto odlaganja a potrebni materijal za izgradnju će se direktno dovoziti na mesto ugradnje. Snabdevanje pogonskim gorivom će se obavljati pokretnim auto cisternama namenjenih za prevoz i točenje goriva. Gradilište će biti snabdeveno auto cisternom za vodu, neophodnom količinom čiste tehničke vode namenjene za potrebu gradilišta i održavanje higijene radnika na gradilištu a biće omogućena upotreba sanitarnih prostorija koje se nalaze na gradilištu. Pri korišćenju vode iz autocisterni za održavanje higijene radnika, koriste se ispusna mesta slobodnim padom s kojim je auto cisterna snabdevena. Korišćenje vode za higijenu radnika u toku rada autocisterne pri čemu je uključena pumpa za stvaranje pritiska je ZABRANJENO. U slučaju povećane prašine u toku izvođenja radova, izvođač će emitere prašine polivati vodom putem auto cisterni za vodu. Na gradilištu je predviđen prostor za smeštaj mašina, uređaja i radniika. Na gradilištu je predviđen prostor koji je snabdeven neophodnom opremom za pružanje prve pomoći. Odgovorno tehničko lice će rukovoditi poslovima pružanja prve pomoći i hitnog izveštavanja u slučajevima ukazane potrebe.Ovim Prilogom se ne uređuju posebne mere zaštite od električne struje. Električni vodovi su van granice gradilišta, postavljeni na propisanim betonskim i čeličnim stubovima na propisnoj visini. Stubovi na kojima je postavljena rasveta su u neposrednoj blizini gradilišta, napajaju se podzemnim provodnicima i u slučaju krajnje nepažnje učesnika, može doći do njihovog oštećenja. Zbog prisutnosti ove mogućnosti, odgovorni rukovodilac radova će obavezno, za slučaj rada u blizini stubova za rasvete, postaviti radnika koji će davati potrebne informacije o ograničenju kretanja delova mehanizacije koja se nalazi na gradilištu (okretno kretanje, kretanje unazad, iskop, dizanje i utovar materijala, istovar materijala i sl.).

82


U slučaju da pri iskopu dođe do nailaska na podzemne instalacije, radovi se MORAJU ODMAH PREKINUTI I POZVATI NADLEŽNU STRUČNU EKIPU RADI IDENTIFIKACIJE I NASTAVKA DALJIH RADOVA. Nastavak daljih radova je dozvoljen samo uz pismenu saglasnost izdatu od ovlašćene stručne ustanove da ne postoje opasnosti po život i zdravlje zaposlenih.Pismena saglasnost o bezbednosti izdata od stručnog lica, uredno potpisana i overena, čuva se u dokumentaciji šefa gradilišta i predstavlja sastavni deo neophodne dokumentacije za gradilište koja ima trajnu vrednost. U slučaju potrebe, daje se na uvid nadležnoj inspekciji rada i stručnom licu za zaštitu na radu.

9.3. UTOVAR, ISTOVAR I TRANSPORT MATERIJALA I GRAĐEVINSKE MEHANIZACIJE

Transport teške građevinske mehanizacije vrši se pomoću šlep prikolice namenjene za transport mašina i ostale mehanizacije. Kada se transport vrši pomoću šlep prikolice (plato prikolice), čija je širina veća od 2,5 m ili kada se transportuje samohodna mašina svojim pogonom a pri tom prelaze gabariti od 2,5 m širine, 4 m visine a da je ukupna dužina (sa vučnim vozilom) veća od 22 m, potrebno je pre seobe - transporta, da se od nadležnih organa pribavi odgovarajuća dozvola pri čemu se radnik koji vrši transport MORA STROGO PRIDRŽAVATI PROPISA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA. Kod mašina koje imaju obrtni krak (bager), krak mora da bude postavljen po uzdužnoj osi mašine a u pravcu kretanja vozila. Učvršćenje mašine koja se seli za prikolicu mora biti besprekorno i sigurno zašto je lično odgovoran radnik koji vrši seobu i radnik koji upravlja mašinom koja se seli, pri čemu podjednako dele odgovornost za stabilnost sredstva koje se transportuje. Svi radovi na utovaru i istovaru građevinskih mašina ili teških tereta mora da se izvode pod nadzorom ili rukovodstvom poslovođe, iskusnog radnika ili šefa gradilišta ili njegovog operativca. Rad na utovaru i istovaru građevinske mehanizacije i teških tereta zabranjen je za žene i mlađe od 18 godina.Pre početka utovara lice koje rukovodi ovim operacijama je dužno da se uveri u tehničku ispravnost svih delova vozila i priključne prikolice (vučna kuka, signalizacija, vučna ruda i ostali mehanizmi vezani za potpunu sigurnost pri transportu).Za osiguranje tereta od pokreta napred - nazad moraju se uzimati naprave predviđene za te svrhe (suve drvene gredice, daska ili metalni podmetači). Podmetači se postavljaju pod takvim uglom da svojim položajem sigurno sprečava kretanje mašine napred-nazad. Za vreme utovara ili istovara mašine, rukovalac mašine je dužan da ispunjava sve zahteve koje postavlja odgovorno lice određeno za transport ili prijem transportovane mašine. Ukoliko neki delovi transportovane mašine prelaze širinu ili dužinu prikolice ili vozila na koje je utovareno, svi istureni delovi moraju se propisno obeležiti prema Zakonu u bezbednosti saobraćaja na javnim putevima.Ako se transport vrši noću ili pri ograničenoj vidljivosti, svi istureni delovi moraju biti propisno obeleženi svetlosnim signalom.Ako se utovar i istovar tereta vrši ručno na udaljenosti od 60 m, težina tereta koji se prenosi ne sme biti veći od 50 kg.Ukoliko se teret nosi preko mosta ili skele pod nagibom od 25° ukupna udaljenost od vozila do mesta slaganja, ne sme biti veća od 50 m a staza pod nagibom ne sme biti duža od 10 m.Zabranjeno je ručno prenošenje tereta valjkastog oblika ili tereta koji je u valjkastoj ambalaži ako je teret teži od 30 kg. Pri kotrljanju valjkastih predmeta (tereta) radi utovara u vozilo ili istovara iz vozila, radnici semoraju nalaziti sa obe strane naprave (rampe) koja se koristi pri takvom radu. Ukoliko se kotrljanjeguranje vrši po ravnoj površini, radnici se moraju nalaziti iza predmeta koji se kotrlja.Prevoz boca sa zapaljivim gasovima ili tečnostima u kabini vozila se strogo zabranjuje.

83


Utovar rasutog materijala vrši se pomoću utovarivača u sanduk vozila koji mora uredno biti osiguran od nekontrolisanog otvaranja. Visina utovarenog materijala koji je u rastresitom stanju ne sme prelaziti gornje ivice stranica vozila.Prilikom istovara rastresitog materijala (zemlja, šljunak, kameni agregat, pesak i sl.) strogo je zabranjeno prisustvo radnika na onoj strani na kojoj se vrši istovar (kipovanje). Posle izvršenog istovara, vozač je lično dužan da proveri ispravnost zatvorenih stranica i potpunu spušenost kiper sanduka. Kod same operacije istovara vozač je lično odgovoran za bezbednost i dužan je prethodno da proveri osiguranje sanduka iz kog se materijal kipuje kao i obavezno upozori prisutne radnike da se ukloni na odgovarajuću udaljenost radi bezbednog istovara.Zabranjeno je prevoziti radnike u sanduku vozila bez obzira da li se nalazi ili ne nalazi materijal koji se prevozi.STROGO SE ZABRANJUJE bilo kakvo prevoženje radnika, bilo kojom mašinom ili na bilo kom mestu mašine. Takođe se strogo zabranjuje bilo kakvo zadržavanje radnika u zoni rada građevinske mehanizacije (posebno u zoni u kojoj radi bager, utovarivač i buldozer).

9.4. NAČIN OBEZBEĐENJA MESTA GDE JE POVEĆANA OPASNOST OD POVREDA I OBOLENJA (UVEĆANI RIZIK)

Sva mesta na gradilištu koja imaju povećani rizik od nastanka povreda ili oštećenja zdravlja u vezi sa radom, se moraju vidno udopunsko obezbediti. Obezbeđenje mesta sa uvećanim rizikom će se naročito sprovesti u sledećim slučajevima:• manipulacioni (radni prostor) građevinskih mašina ili transportnih sredstava (manevarski prostor) na gradilištu i prostor oko postojećih objekata ili delova objekta na gradilištu,• svi iskopi, prolazi, prelazi i mesta gde prolaze podzemne instalacije bilo koje vrste, naročito iskopi dublji od 0,5 m ukoliko su u zoni kretanja radnika, radne mehanizacije i transportnih sredstava,• obavezno ograđivanje svih vrsta iskopa čija je dubina veća od 1 m bez obzira dali su u zoni kretanja ljudstva ili mašina,• ivica kolovoza koja je pod saobraćajem u odnosu na gradilište postavljanjem propisnih ograda (vertikalne jasno uočljive, fluorescentne zebre) koja na svojoj gornjoj površini može imati svetleće treptače,• ograđivanje prostora na kome se zbog rada mehanizacije pojavljuje nekontrolisano odletanje čvrstih predmeta,• ZABRANJUJE se prisustvo radnika u granicama rada i okretanja bagera kao i u zoni zglobnog lomljenja (promena pravca kretanja) na utovarivačima,• nestručnim licima se STROGO ZABRANJUJE upravljanje radnim mašinama, el. agregatima i radovima na instalacijama bilo koje vrste,• pravci kretanja vozila i mašina moraju biti obeleženi i jasno definisani, a boravak i zadržavanje radnika na tim pravcima se zabranjuje,• ograđivanje i podgrađivalje iskopa dubljih od 1 m, ukoliko radnici izvode radove na dubini da ne bi došlo do obrušavanja i zatrpavanja radnika,• podgrađivanje iskopa ukoliko u neposrednoj blizini prolazi trasa kojom se kreću vozila i mašine,• davanje odgovarajućeg signala o prestanku rada dok opasnost bilo koje vrste koja može ugroziti živote i zdravlje prisutnih, ne prođe,• upozorenje o OBAVEZNOM korišćenju sredstava lične zaštite koja su data radnicima na upotrebu,• ukoliko pri iskopu dođe do otkrivanja ili nailaska na nepoznati predmet kao i podzemnih kanala, jama, prolaza, radovi se MORAJU ODMAH ZAUSTAVITI, ukloniti sve izvore toplote i plamena, odmah obavestiti nadležne organe, stručne ustanove, ograditi mesto i postaviti tablu upozorenja kojom se STROGO ZABRANJUJE PRISUSTVO I ZADRŽAVANJE bilo kog lica,

84


• za slučaj dužeg trajanja definisanja sumnjivih predmeta ili nedefinisanih šupljina OBAVEZNO se obezbeđuje čuvarska služba,• nastavak radova u slučaju prethodna dva stava je dozvoljen, samo uz pismenu saglasnost nadležnih organa ili stručne ustanove,• ukoliko pri iskopu dođe do pojave sumnjivog gasa ili mirisa, radovi se odmah prekidaju, ZABRANJUJE SE PRISUSTVO RADNIKA i izveštava stručna ustanova koja posle izvršene analize izdaje uverenje o bezbednom nastavku radova ili se radovi moraju nastaviti uz obaveznu primenu zaštitnih sredstava i opreme,• do donošenja akta o proceni rizika, primenjivaće se važeći Pravilnici Izvođača, kojima je regulisana zaštita na radu.

9.5. NAČIN RADA NA MESTIMA GDE MOŽE DOĆI DO POŽARA ILI NASTATI DRUGE OPASNOSTI

9.5.1. RADOVI NA ISKOPU UZ POSTOJEĆE INSTALACIJEPre početka radova na iskopu pregledati teren, skupiti podatke o postojećim instalacijama te od organizacija kojima one pripadaju zatražiti tačne podatke o njihovom položaju. Izvođač radova mora iskop vršiti po uputstvima odgovornog lica nadležne organizacije kojoj instalacije pripadaju, odnosno koje održavaju instalacije. Po potrebi instalacije treba isključiti, blindirati, tj. preduzeti sve mere kako bi se izbegle eksplozije, požari, udar struje, opekotine, trovanja i dr. Pre vršenja iskopa zemlje ili čišćenja zemljom zatrpanih jama, bunara, kanala proveriti da li eventualno nema štetnih, zapaljivih ili eksplozivnih gasova.

9.5.2. SKLADIŠTENJE OPASNIH MATERIJALASvi materijali, koji mogu izazvati požar i/ili eksploziju, skladištiti prema važećim propisima i obeležiti odgovarajućim znakovima u zavisnosti od vrste opasnosti.

9.5.3. IZVOĐENJE OPASNIH RADOVAOpasnim poslovima kod kojih postoji opasnost od požara su :• Topljenje bitumenaTopljenje bitumena izvoditi samo u posebnim kotlovima s poklopcem. Strogo je zabranjeno topljenje bitumena u otvorenim kotlovima i posudama. Radnik ne sme hladne komade bitumena ubacivati u vrelu masu, već ih mora lagano spuštati kako bi se sprečilo prskanje vrele bitumenske mase.Kod prenošenja bitumena, posude puniti samo do dve trećine visine. Radnici koji prenose bitumensku masu moraju koristiti kožne rukavice, dugu kožnu kecelju, gumene čizme preko kojih su sa spoljašnje strane prebačene nogavice pantalona.Radnici koji vrše razastiranje i nabacivanje bitumena, pored gore navedenih zaštitnih sredstava, obavezno moraju da koriste štitnik za oči i lice. Za gašenje eventualnog požara bitumena, uz mesto topljenja postaviti sanduk sa peskom i lopatu. Zabranjeno je gašenje požara vodom jer postoji opasnost od prskanja vrele bitumenske mase.Motor cisterne, vozila i mašine prilikom pretakanja mora biti ugašen, a vozilo, cisterna i mašina zakočeni.U opasnoj zoni gde postoji opasnost od pretakanja goriva zabranjeno je:• držati otvoreni plamen,• vršiti zavarivanje,• pušiti,• raditi alatom koji iskri,• postavljati nadzemne električne vodove.Prolliveno gorivo obavezno posuti suvim peskom.

85


9.5.4. IZRADA RADOVA ZAVARIVANJA I REZANJAZavarivanje izvoditi samo po prethodno pribavljenom pismenom odobrenju od radnika odgovornog za poslove zaštite od požara ili ovlaštene osobe organizacije u kojoj se radovi izvode. Za sigurno izvođenje zavarivanja u smislu zaštite od požara, neposredno odgovaraju izvođač i rukovodioc radova, te ovlaštena osoba organizacije na čijem se objektu izvodi zavarivanje.

9.6. PRINCIPI ZAŠTITE PRILIKOM IZVOĐENJA RADOVA

9.6.1. IZVOĐENJE GLAVNIH RADOVARadovi na građenju mogu se izvoditi samo ako za njihovo izvođenje postoji zakonom propisana tehnička dokumentacija : projekti, statički i drugi proračuni, predmer i predračun i dr. Kod izvođenja radova pridržavati se tehničke dokumentacije za građenje, pravila struke i uputstava za siguran rad pri izvođenju pojedinih radova.

9.6.2. RADOVI NA BETONIRANJU• Betonski radovi većeg obima na visinama i dubinama mogu se izvoditi samo pod nadzorom odgovornog stručnog radnika i sa stručno osposobljenim zdravstvenim radnicima koji su upoznati sa opasnostima pri takvim radovima.• Pre početka betoniranja svi oštri vrhovi ili ivice sredstava za spajanje pojedinih delova skele koji vire iz oplate i drugih delova drvene konstrukcije skele podviti ili pokriti.• Radovi na betoniranju mogu početi tek posle provere odgovorne osobe na gradilištu u čijem delokrugu rada su ti radovi. On kontroliše je li nosiva skela propisno izvedena i jesu li izvršeni svi potrebni prethodni radovi.• Nasilno skidanje (čupanje) oplate pomoću dizalice ili drugih uređaja nije dopušteno.• Pri klizanju i skidanju oplate pomoću posebnih uređaja za dizanje zabranjeno je stajanje radnika na napravi za prihvat oplate.

9.6.3. MONTAŽNO GRAĐENJE• Montažno građenje izvoditi samo na osnovu posebno izrađenog programa koji mora sadržavati i mere za bezbednost i zdravlje na radu pri svim radovima koji čine motažnu gradnju. Montažno građenje na gradilištu izvoditi samo pod neposrednim nadzorom stručnog radnika u čiji delokrug spada montažno građenje.• Montažno građenje izvoditi uz upotrebu odgovarajućih i za tu srvhu pripremljenih transportnih sredstava i sredstava za dizanje i prenošenje. Montažu mogu obavljati radnici koji su osposobljeni i ispitani za montažno građenje i moraju biti zdravstveno sposobni za takav rad.• Oblici i dimenzije montažnih elemenata moraju biti podešeni za lako i sigurno prenošenje do mesta ugradnje i za sigurno pričvršćivanje na objekat.• Svaki montažni element mora biti na odgovarajući način vidno i pregledno obeležen u skladu sa programom montažnog građenja. Osim te oznake na elementu mora biti označen i datum izrade i težina elementa.• Montažni elementi na gradilištu moraju biti uredno i pregledno složeni na određenom mestu• Svaki montažni element mora, osim metalnih delova za ugrađivanje i njegovo pričvršćenje na objektu, imati i pomoćne metalne delove koji omogućuju sigurno prenošenje i ugrađivanje na mesto montaže.• Montažu elemenata obavljati po određenom planu koji se ne sme menjati bez dozvole rukovodioca u čijem je delokrugu rada montažno građenje.• Pri prenošenju i montaži svakog elementa na objekat, signalista i dizaličar moraju pažljivo pratiti kretanje elementa do mesta ugradnje, uz asistenciju montera koji prihvata element.

86


• Za vreme montaže potrebno je postići stabilnost pojedinih elemenata s pomoćnim sredstvima za vezivanje koja moraju biti tačno određena.• Za vreme dizanja i spuštanja montažnih elemenata na motorno vozilo pomoću dizalice, vozač ne sme biti u kabini vozila.• Za vreme prenošenja i spuštanja montažnih elemenata na vozilo, signalista ne sme stajati na vozilu.• Dok se obavlja montaža elemenata na objekat, monteri moraju biti vezani zaštitnim pojasevima s konopcem.• Pre početka utovara i istovara betonskih elemenata vozač će vozilo zakočiti ručnom kočnicom i menjač prebaciti u najmanju brzinu.• Kod utovara, odnosno istovara betonskih elemenata, treba nastojati da vozilo bude u horizontalnom položaju, a naročito u poprečnom.• Ako se vozilo nalazi na podužnom padu, točkove vozila potkajlovati odgovarajućim sredstvima.• Površine za utovar i istovar noću moraju biti osvetljene sa najmanje 75 luksa.• Radnik – vozač koji vrši prevoz betonskih elemenata mora biti osposobljen za obavljanje ovakve vrste posla.

9.6.4. ARMIRAČKI RADOVI• Metalne šipke za izradu armature, kao i gotova armatura, moraju biti pregledane i prema dimenzijama složene na tačno određeno mesto na gradilištu, tako da rad sa armaturom ne uzrokuje opasnost za radnike.• Ispitivanje, sečenje i savijanje armature mora se obavljati tačno prema detaljima armature.• Istezanje i ravnanje armature obavljati samo pomoću odgovarajućih uređaja, naprava i alata da prilikom kidanja i drugih eventualnih nezgoda ne bi došlo do povređivanja radnika. Te radove obavljati na tačno određenom mestu na gradilištu ili u određenom pogonu, uz preduzimanje odgovarajućih zaštitnih mera.

9.6.5. TESARSKI RADOVI• Oštri tesarski alati (sekire, testere i dr.) moraju pri transportu biti na odgovarajući način pokriveni radi zaštite radnika od povreda.• Rukovanje mehanizacijom, mašinama i alatima za obradu drveta na gradilištu poveriti samo kvalifikovanim i za to posebno obučenim radnicima koji su upoznati s opasnostima pri radu sa takvim sredstvima.• Drvenu građu posle svakog korištenja na gradilištu pregledati, izvaditi eksere, okov i dr. I složiti je. Samo tako uređena građa može se koristiti za naredne tesarske radove.

9.6.6. IZRADA POMOĆNIH KONSTRUKCIJA SKELA I PODUPIRAČA SKELE

• Pod skelama se podrazumevaju pomoćne konstrukcije koje služe za obavljanje radova na visini većoj od 1,5 m iznad tla. Skele moraju biti izrađene i postavljene prema projektima koji sadrže dimenzije skele i svih pripadajućih sastavnih elemenata, sredstava za međusobno spajanje sastavnih elemenata, način pričvršćenja skele za objekat, odnosno tlo kao i uputstvo za montažu i demontažu.• Za tipske skele s atestom o sigurnosti i upotrebljivosti skele, projekte dati tako da osiguravaju potpunu sigurnost radnika na radu.• Projekti skele moraju biti overeni od strane projektanta skele, a odgovorna lica projekte moraju čuvati na gradilištu.

9.6.7. OSNOVNA UPUTSTVA ZA SKELESkele mogu postavljati, prepravljati, dopunjavati i demontirati samo stručno obučeni radnici, zdravstveno sposobni za rad na visini i to pod nadzorom određenog stručnog lica na gradilištu. Ako se pri postavljanju skele naiđe na električne vodove ili druge prepreke, odgovorno lice mora obustaviti rad i preduzeti kod nadležne organizacije isključenje električne energije, odnosno otklanjanje prepreke.

87


Za povezivanje pojedinih elemenata, upotrebljavati samo tipska sredstva ili sredstva predviđena važećim standardima. Povezivanjem pojedinih elemenata skele u konstruktivnu celinu, ne sme se umanjiti njihova predviđena nosivost.Elemente poda skele pre upotrebe pažljivo pregledati. Oštećeni, odnosno dotrajali elementi se ne smeju ugrađivati. Elementi poda u potpunosti moraju ispunjavati prostor između nosećih stubova skele. Udaljenost poda skele od objekta ne sme biti veća od čiste širine poda skele, odnosno ne sme biti manja od 80 cm. Zaštitna ograda na skeli mora biti minimalne visine 100 cm, mereno od poda skele. Razmak elemenata popune zaštitne ograde ne sme biti veći od 30 cm. Pri dnu zaštitne ograde mora se postaviti puna ivična zaštita visine najmanje 20 cm. Umesto podužne popune od dasaka, za ispunu zaštitne ograde može se koristiti žičana mreža sa otvorima okaca najviše 2x2 cm. Na svaki nivo skele mora biti izrađem siguran pristup, odnosno silazak. Skele na građevinskim objektima postavljene neposredno pored ili iznad saobraćajnica moraju biti na spoljašnjoj strani po celoj dužini i visini prekrivene prekrivačima koji sprečavaju padanje materijala u dubinu. Određeno stručno lice na gradilištu mora najmanje jednom mesečno, a naročito posle vremenskih nepogoda, prepravki ili oštećenja, prekontrolisati ispravnost skele. Provera ispravnosti skele upisuje se u kontrolnu knjigu skele, uz overu odgovornog lica na gradilištu.Prilikom korišćenja skela u svemu se pridržavati mera za bezbednost i zdravlje na radu.

9.6.8. PODUPIRAČIKod izvođenja noseće skele naročitu pažnju treba obratiti elementima veza i solonaca. Ako se za podupirače koristi obla građa njihov prečnik ne sme da bude manji od 80 mm. Podupirači oplate za betoniranje nosećih ploča i betonskih nosača mogu se sastaviti od najviše dva komada drveta s tim da mesto sastava ne sme biti u srednjoj trećini dužine podupirača. Veza nastavka mora biti u saglasnosti sa važećim tehničkim propisima.Kvalitet materijala koji se koriste kao podupirači mora odgovarati važećim standardima.

9.7. NAČIN OBAVEŠTAVANJA RADNIKA O OPASNOSTIMA U TOKU RADA

Za sve vreme trajanja radova na gradilištu će se odvijati saobraćaj nesmanjenim intenzitetom ali uz obavezno ograničenje brzine kretanja vozila u saobraćaju. Pored opasnosti za prisutne radnike od saobraćajnih vozila na gradilištu se mogu javiti i druge opasnosti sa kojima radnici moraju biti upoznati a za slučaj nemogućnosti obeležavanja prisutne opasnosti tehničkim sredstvima zaštite, radnicima se MORAJU obezbediti adekvatna sredstva lične zaštite. Data sredstva lične zaštite radnici MORAJU koristiti u toku trajanja radnog vremena. Zbog stalne prisutnosti opasnosti od mogućih povreda na radu, obaveza svih je da se posebna pažnja obrati problemu obaveštavanja obaveznoj poslušnosti svih koji se nalaze na gradilištu. Na gradilištu mogu biti angažovani samo oni radnici koji su prošli kroz teoretsku obuku koju će izvršiti stučno lice za bezbednost i zdravlje na radu i praktičnu obučenost za koju je zadužen neposredno šef gradilišta sa svojim najbližim saradnicima. Ukoliko bilo koji radnik angažovan na gradilištu primeni ili naiđe na opasnost koja može ugroziti bezbednost i zdravlje prisutnih radnika, dužan je da ODMAH bez oklevanja o istom izvesti šefa gradilišta koji će preduzeti potrebne mere ili odmah izvesti stručno lice za bezbednost i zdravlje na radu.Stručno lice će ODMAH po prijemu izveštaja šefa gradilišta da postoji povećana opasnost, izvršiti uvid u postojeću opasnost pri čemu može privremeno obustaviti radove i o istom odmah pismeno izvestiti poslodavca - direktora. Ukoliko direktor i pored zabrane rada naloži zaposlenom da nastavi rad, lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da o tome odmah izvesti nadležnu inspekciju rada (čl. 40 Zakona). Svi radnici će o prisutnim opasnostima i njihovoj daljoj dužnosti u vezi sa opasnošću, biti usmeno obavešteni a za slučaj prisutnosti opasnosti koja može dovesti do kolektivne ugroženosti života i zdravlja i pismenim putem.

88


Pojedinačne opasnosti se mogu najavljivati i zvučnim signalom (kretanje vozila ili mašine unazad) isprekidani zvuci za svo vreme kretanja. Prestanak opasnosti neprekidnim zvučnim signalom u trajanju do 30 sekundi. Obrtna kretanja bagera se najavljuju povremenim isprekidanim zvučnim signalom ili prisutni radnik upozorava prisutne na opasnost. Prisutni radnik zadužen za praćenje rada bagera je dužan da signalima daje upozorenje rukovaoca o dužini i dubini zahvata strele bagera.Ako pri radovima dolazi do odletanja čvrstih predmeta (razbijanje betona) zabranjuje se prisustvo radnika u blizini radova. Ako je neophodno prisustvo radnika, delovi gradilišta na kome se javljaju ove opasnosti se ograđuje ogradom, a prisutni radnici obezbeđuju adekvatnom zaštitnom opremom (šlem za glavu sa providnim vizirom, zaštitnom rukavicom, obućom i zaštitnom kožnom kamašnom za zaštitu podkolenice).

9.8. RAD MEHANIZACIJE, POTENCIJALNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE PRI IZVOĐENJU RADOVA

Angažovanje mehanizacije zavisi od projektovanih radova koji se moraju izvršiti na gradilištu. Shodno potrebama planira se mehanizacija koja se na gradilištu doprema putem vučnog vozila (plato prikolica) ili ukoliko je neophodnoj mehanizaciji dozvoljeno učešće u saobraćaju i udaljenost gradilišta nije velika ličnim učešćem u saobraćaju (grejderi, utovarivači i bageri točkaši). Organizaciju transporta i preduzimanje svih neophodnih mera zaštite na radu i zaštite u saobraćaju i obezbeđenje prateće dokumentacije, vrši odgovarajuća služba koja rukovodi organizacionom jedinicom mehanizacije. Upravljanje motornim vozilom koje vrši vuču prikolice na koju je natovareno sredstvo (mašina ili uređaj), može vršiti samo dobro obučeno lice za te poslove koje je odgovorno za sigurnost i učvršćenje transportnog sredstva.

9.8.1. DIZEL ELEKTRO AGREGATZa potrebe napajanja električnom energijom gradilišta gde nije moguće priključenje na el. energetsku mrežu, koristi se prenosni el. agregat potrebne snage. Električna energija se koristi za pokretanje elektro uređaja i alata neophodnh za rad na gradilištu. Crpna pumpa za izbacivanje podzemnih voda koje su najčešći potrošač struje (trofazni motori) ujedno su najugroženija mesta i kod njihovog rada se moraju preduzeti sve neophodne mere zaštite od dejstva električne struje. Dizel el. agregat u sklopu svoje opreme mora biti snabdeven svim zaštitnim uređajima protiv visokog napona i dodira (sklopke, utikači, preklopnici, zaštitno uzemljenje mernim instrumentima i gumenim prekidačem). Postavljanje agregata rukovanje istim i puštanje u rad, mora biti povereno isključivo licu elektro struke koje je stručno osposobljeno za sve poslove rada sa strujom visokog napona. Učvršćivanje agregata i njegovo puštanje u rad mora biti uz obavezno prisustvo stručnog lica koje će pre puštanja u rad izvršiti svu nepohodnu kontrolu ispravnosti i povezanosti instalacije sa izvorom energije kao i njegovog uzemljenja i povezanosti sa zaštitnin napravama (uzemljivač). Kod svakog startovanja motora, sve zaštitne naprave se moraju strogo pregledati i iskontrolisati. U slučaju da se nastavak radova izvodi posle pauze koja traje duže od jednog dana, provere se vrše korišćenjem neophodnih mernih instrumenata kojim se potvrđuje bezbednost rada el. Energetskog agregata.Uzemljivač agregata mora biti propisno sproveden. Korišćenja jednog uzemljivača za više agregata je STROGO ZABRANJENO. NAJSTROŽE JE ZABRANJENO korišćenje bilo kakve postojeće instalacije ili delova instalacije zauzemljivač. Puštanje u rad i korišćenje agregata bez postavljenog propisnog uzemljivača je NAJSTROŽE ZABRANJENO. Instalacija kojom se prenosi električna energije mora biti bez oštećenja i iz jednog dela, postavljena tako da preko nje ne prelazi u direktnom dodiru nikakav teret ni radnici koji rade na gradilištu. Ukoliko se kablovi postavljaju pod zemlju, moraju biti izrađeni od propisnog materijala namenjeni za te namene, propisno zaštićenih od oštećenja i postavljenih u specijalne vodove za kablove - kablovice. Za slučaj da se prenos vrši nadzemnim vodovima isti moraju biti postavljeni na propisane stubove koji moraju

89


omogućiti najmanje visinu od 4,5 m iznad površine gradilišta na najnižoj tački prenosnika uz dopunsko upozorenje o dozvoljenoj visini koje mora biti jasno uočljivo za sve učesnike na gradilištu.Tabla upozorenja OPASNO PO ŽIVOT - VISOKI NAPON se postavlja uz sam agregat pored odvodnog voda koji je priključen na agregat. Rukovanje nestručnim licima agregatom i uređajima koji koriste energiju proizvedenu u agregatu je NAJSTROŽE ZABRANJENO.Pristup nezaposlenim licima izvoru energije (agregatu) se NAJSTROŽE ZABRANJUJE.

9.8.2. BAGERPre nego što bager uđe na gradilište, potrebno je da se izvrši ispitivanje njegove stabilnosti. Za rad, bager, je potrebno da se postavi na isplaniranu površinu i da se učvrsti radi izbegavanja nepredviđenog i neželjenog pomeranja. Za učvršćenje se koriste specijalni podmetači koji su ugrađeni na samu mašinu. Posle snabdevanja sa gorivom motor treba obavezno i brižljivo da se izbriše. Zabranjeno je da se kod provere nivoa rezervoara koriste otvoreni plamen i da se puši, da se raznose zapaljivi ugarci (vatra) u neposrednoj blizini bagera i da se osmatra bager sa primenom buktinje za osvetljenje. Ustaljena pravila ne dozvoljavaju da se prolazi i da se bilo ko nalazi između zida rova i bagera, ispred strele, kašike na ivici rova, da se strana lica nalaze u radijusu dejstva strela bagera plus 5 metara (opasna zona). Rastojanje između kabine bagera sa dubinskom kašikom treba da bude do granice prizme klizanja zemljišta jedan metar.Pri radu sa bagerom BAGERISTI JE ZABRANJENO:• da menja raspon strele sa napunjenom kašikom,• da stavlja u pogon mehanizme za okretanje za vreme kopanja kašikom,• da izvodi regulisanje kočnica zupčanika, čišćenje kašike i dr. pri dignutoj korpi.Utovar zemlje ili bilo kog rastresitog ili kamenog materijala u kamion treba da se izvodi sa strane ili odnazad a nikako preko kabine vozila. Pri utovaru vozač kamiona dužan je da izađe iz kabine i da sačeka utovar na bezbednom mestu, odnosno rastojanju. Spuštanje bagera niz padove sopstvenim hodom bagera, dozvoljava se samo prvom brzinom kretanja uključenom spojnicom i motorom.ZABRANJENO ZADRŽAVANJE U ZONI KRETANJA BAGERA.Pre nego što počne sa radom, bagerista mora da označi zvučnim ustaljenim signalom koji se dobro čuje. Ako se na bageru otkriju u toku rada kvarovi koji ugrožavaju sigurnost u radu, rad bagera mora da se zaustavi sve dotle dok se kvar ne otkloni. Ako u toku rada bagerista primeti ljude u opasnoj zoni, obavezan je da ih upozori - opomene pa ako i pored njegove opomene ljudi ostanu u opasnoj zoni, mora se zaustaviti rad bagera sve dotledok se ljudi ne sklone iz opasne zone bagera.Za vreme rada bagera zabranjuje se:• zadržavanje ljudi na bageru,• izvođenje bilo kakvih popravki podmazivanja ili podešavanja bagera,• penjanje na bager ili silaženje sa bagera,• odvraćanje pažnje bageriste nepotrebnim razgovorom,• puštanje drugih lica u kabinu bagera a naročito dece,• po završenom radu, bagerista je dužan da bager smesti na bezbedno mesto, da spustikašiku na zemlju i isključi sve mehanizme kao i mehanizam za zabravljene obrtne platforme.

9.8.3. BULDOZEREksploatacija buldozera mora strogo da odgovara uputstvima proizvođača za svaki tip ili marku mašine. Motor mašine može da pali samo rukovalac ili pomoćnik pod njegovom kontrolom. Pre nego što pristupi paljenju motora mašine, rukovalac mora da se uveri da ručica menjača brzine se nalazi u neutralnom položaju, odnosno da je spojnica na siguran način isključena. Posebna pažnja kod buldozera mora da se posveti stalnom proveravanju učvršćenja noža za držač.

90


Prilikom snabdevanja gorivom, zabranjeno je da se puši i da se služi vatrom. Za vreme hladnih dana, zabranjeno je da se motor zagreva plamenom. Za slučaj da dođe do požara, treba da se gasi zasipanjem peskom ili nekim drugim pogodnim sredstvima, a nikako ne sme da se poliva vodom.Mašinista je dužan da vodi računa da se između buldozera i priključnih mašina niko ne nalazi. U protivnom dužan je da zaustavi mašinu sve dotle dok se lice ne ukloni. Za vreme rada mašine zabranjeno je da se skače sa mašine i penje na mašinu, da se stoji na priključnim uređajima, branicima, gusenicama i sl. Za vreme rada motora zabranjeno je da se mašina snabdeva gorivom i mazivom kao i da se obavljaju bilo kakve popravke na mašini.Podmazivanje i remont buldozera treba da se obavlja kada je motor ugašen i kad ne radi a raonik je spušten na zemlju, podmazivanje u pokretu, regulisanje i bilo kakve popravke se ne dopuštaju. Pre nego buldozer krene sa mesta, rukovalac je dužan da se uveri da u blizini nema ljudi ili bilo kakvih predmeta na gusenicama. Zabranjeno je da se izvodi spuštanje buldozera po terenu sa nagibom većim od 45°, zadržavanje na padovima sa podignutim nožem. Pri kretanju buldozera uz nagib neophodno je da se pazi na nož, da ne dodiruje dno. Za vreme kretanja buldozera na javnim putevima, moraju se poštovati saobraćajni propisi odnosno mora se voditi briga o bezbednosti saobraćaja na javnim putevima. Po lošem putu sa mestimičnim rupama dozvoljava se kretanje buldozera samo pod prvom i drugom brzinom.U slučaju da se nešto na mašini polomi ili da se mašina iz bilo kojih razloga zaustavi, treba da se obeleži crvenim zastavicama a preko noći i u vreme smanjenje vidljivosti, obeleži crvenim svetlima (fenjerima).Ne dozvoljava se kretanje buldozera preko mostova manje nosivosti od 15 tona.Pre silaska sa mašine, ručica menjača treba da se stavi u neutralni položaj ili na siguran način da se isključi spojnica (kvačilo).

9.8.4. GREJDERSa grejderom mogu da rukuju samo lica starija od 18 godina kvalifikovana i obučena za upravljanje grejderom. Kod grejdera kao i kod drugih mašina je zabranjeno kretanje i zadržavanje ljudi u zoni delovanja (opasna zona) mašine. Za vreme rada grejdera zabranjeno je skakanje sa istog ili na njega. Zabranjeno je zadržavanje i prevoz drugih lica na grejderu izuzev rukovaoca. To je izuzetno dozvoljeno licima koja se obučavaju za rukovaoce (učenici) kao i stažistima na grejderu. Pored navedenog za grejder važe sva poravila data za bagere i buldozere te ih treba primenjivati.

9.8.5. VALJCI, VIBROVALJCI, VIBRONABIJAČI, ROVONABIJAČI I DR.

Sva pravila koja su data za motore sa unutrašnjim sagorevanjem mogu se primeniti i na ove mašine. Posebnu pažnju treba posvetiti motornom valjku kada radi na sabijanju asfaltne mase. Nije dozvoljeno da radnik pred valjkom ručno briše točkove sa vodom ili bilo kojom tekućinom. Ovo pranje i brisanje točkova - pegli valjka, mora se uraditi tako da ono bude pomoću uređaja montiranih na samom valjku.

9.8.6. MOTORNA VOZILAOpravka vozila mora se vršiti na zato određenom mestu (radionica, posebna prostorija). To mesto mora biti opremljeno svim potrebnim uređajima i napravama (kanalima za pregled, dizalicama, stalkovima za okretanje) alatima i drugim sredstvima za izvođenje radova. Manje opravke mogu se vršiti i van određenog mesta za opravke. Za vreme opravke snabdevanje vozila gorivom i mazivom, motor vozila mora biti van pogona. Za vreme opravke na upravljač se mora staviti tablica sa natpisom NE PUŠTAJ MOTOR U POGON - LJUDI RADE.Za vreme pozidanja vozila pomoću uređaja sa hidrauličnim ili elektromehaničkim pogonom odnosno dizalicom, na dizalici se mora staviti tablica sa natpisom NE DIRAJ, POD VOZILOM SU LjUDI. Vozilo se pre postavljanja na mesto opravke u radionici mora očistiti i oprati. Vozilo se za vreme opravke mora zakočiti ručnom kočnicom i uključiti na najmanji prenos. Pri opravkama kočnica, moraju se upotrebiti sigurne kočne

91


naprave. Ako se opravkama skidaju točkovi, moraju se kod osovina skinuti točkovi, staviti nogari (stalak) a ispod na skinute točkove sigurni podmetači. Pri skidanju ili postavljanju gibnjeva ili pri izvođenju drugih većih opravki, vozilo se mora obezbediti od pada, požara i eksplozije.Teretno vozilo sa automatskim istovaranjem tereta, mora biti obezbeđeno od spontanog podizanja i spuštanja sanduka. Stranice teretnog vozila sa automatskim istovarom tereta, moraju biti obezbeđeni od spontanog otvaranja. Pod karoserije vozila sa automatskim istovarom tereta, mora biti ravan i gladak. Kod opravke teretnog vozila sa automatskim istovarom tereta, mora se ispos podignute karoserije postaviti sigurni podupirač. Ako se opravka vrši ispod vozila, vozilo se mora postaviti na čvrste oslonce. Za vreme takvog rada, mora biti sprečeno isticanje goriva iz rezervoara i vode iz hladnjaka, ulja iz motora, i elektrolita iz akumulatorske baterije. Prenos delova vozila teži od 30 kg mora biti mehanizovan. Pre skidanja motora, menjača, hladnjaka i prednjeg mosta i drugih delova koji su sastavni deo sistema za rashlađivanje ili podmazivanje vozila, mora se prethodno iz njih ispustiti ulje u sudove namenjene za tu svrhu. Puštanje motora vozila u rad, ručica menjača stavlja se u neutralni položaj a motor se pušta u rad pomoću startera. Ručno puštanje motora u rad sme da vrši samo vozač i njegov pomoćnik. U krugu preduzeća i u radnoj prostoriji, vozilom smeju upravljati samo lica koja imaju vozačku dozvolu za upravljanje vozilom odgovarajuIe kategorije. Brzina kretanja vozila u krugu preduzeća ne sme biti veća od 10 km/čas a u radnim prostorijama od 5 km/čas. U preduzeću mora postojati plan kretanja vozila sa podacima o dozvoljenim i zabranjenim pravcima, ulazima, izlazima i krivinama i tad plan mora biti istaknut na vidnom mestu u krugu preduzeća. Ispitivanje kočnice vozila pri radu motora, vršiće se uređajima za ispitivanje. Pranje vozila pomoću creva na otvorenom prostoru, mora se vršiti na mestu dovoljno udaljenom odneizolovanih provodnika struje, odnosno električnih uređaja pod naponom. Stepenice i podloge po kojima se radnik kreće pri ručnom pranju vozila, moraju imati hrapavu površinu. U vreme pranja vozila, radnik mora biti opremljen odgovarajućim zaštitnim sredstvima (gumene čizme, gumene rukavice i kecelje). Ako se pak pranje vozila vrši posebnim uređajima (mehanizovano pranje) izvori svetla, provodnici struje i pogonski uređaji moraju biti hermetički zatvoreni. Za vreme mehanizovanog pranja vozila, radnik koji rukuje uređajima za pranje vozila, mora biti zaštićen od vlage. Stavljanje i skidanje guma sme se vršiti na suvom i čistom mestu. Pre skidanja guma sa naplatka, vazduh iz unutrašnje gume mora se potpuno ispustiti. Skidanje guma mora se obavljati za to određenim alatom. Gume se ne smeju postavljati na zarđao, ulubljen, napukao ili hrapav naplatak. Punjenje gume na skinutom točku sme se vršiti samo uz upotrebu zaštitne ograde ili rešetke. Ako se akumulatorske baterije prevoze kolicima, prethodno se moraju obezbediti od pomeranja odnosno prolivanja kiseline. Pri ručnom prenosu akumulatorskih baterija, moraju se preduzimati mere predostrožnosti protiv prolivanja elektrolita na odelo ili obuću radnika. Pri skidanju, prenosu, punjenju, opravci i drugom sličnom radu sa akumulatorskim baterijama, moraju se preduzeti odgovarajuće mere protiv prolivanja elektrolita po telu, obući i odelu radnika. Alat, naprave, mašine i ostali predmeti koje radnici upotrebljavaju na radu pri opravci i održavanju vozila, moraju biti ispravni.

9.8.7. UTOVARIVAČUtovarivač kao radna mašina služi da svojom utovarnom lopatom obavlja sve radove za gradilište pri čemu neće ugroziti ličnu bezbednost rukovaoca i ostalih zaposlenih na gradilištu. S obzirom da se radi o vrlo mobilnoj radnoj mašini koja često učestvuje i u saobraćaju pri svojoj selidbi od gradilišta do gradilišta, važeći su i ostali zakoni koji regulišu bezbednost u saobraćaju kod radne mašine. Pored osnovne radne operacije - utovara, može se koristiti i u ostale svrhe (prenos rasutog materijala na manjoj udaljenosti u okviru granice gradilišta, površinski iskopi), čišćenje i planiranje terena, prenos tereta u okvirima gabarita svoje utovarne kašike, vučna mašina u slučaju neophodne pomoći izvlačenja zatrpavanju rovova, propusta, kanala i dr.). Pored neophodne kvalifikacije, dobre obučenosti rukovalac utovarivača mora posedovati i poznavanje saobraćajnih propisa. Upravljanje utovarivačem nestručnim licima kao i njegov rad u neposrednoj blizini radnika u zoni njegovih manipulativnih pokreta je NAJSTROŽE ZABRANJENO. Zbog svoje

92


specifične konstrukcije (zglobnog lomljenja na sredini svoje dužine) NAJSTROŽE JE ZABRANJENO BILO KAKVO ZADRŽAVANJE RADNIKA uz mašinu u toku njenog rada kao i ostavljanje mašine sa podignutom korpom iznad površine zemlje. Po završetku radova utovarivač se mora parkirati na način koji će obezbediti bilo kakvo nekontrolisano kretanje na dovoljnoj udaljenosti od iskopa i van terena koji može u slučaju vremenskih nepogoda prouzrokovati njegovo klizanje. Prevoz radnika, upotreba utovarivača za dizanje radnika na visinu većoj od 1 m i boravak radnika ispod podignute kašike je NAJSTROŽE ZABRANJENO. Korišćenje utovarivača za dizanje i spuštanje tereta koji je okačen bilo kojim užetom a da fabričkine postoji ugrađena odgovarajuća naprava za vešanje tereta je STROGO ZABRANJENO. U slučaju postojanja fabrički ugrađenih uređaja za kačenje tereta, vešanje se može vršiti samo atestiranim čeličnim užadima jačine i u granicama atestirane težine uređaja za kačenje. Prevoz zakačenog tereta koji visi nije dozvoljen. Za način kačenja tereta, određivanja težine tereta i stabilnosti kao i upotreba užadi i njihovog vezivanja, važe sve odredbe Pravilnika o radu sa dizalicama.Rad sistema za zaustavljanje utovarivača se mora redovno kontrolisati a kod svakog poremećaja se mora intervenisati dovođenjem u ispravno stanje. Utovarivaču čiji je sistem za zaustavljanje i upravljanje neispravan, STROGO SE ZABRANJUJE RAD. Pored rukovaoca u kabini utovarivača se ZABRANjUJE bilo čije prisustvo bez obzira da li mašina radi ili se samo kreće po gradilištu.

9.8.8. MAŠINA ZA POSTAVLJANJE ASFALT BETONA – FINIŠERFinišer kao radna mašina služi za postavljanje - razastiranje asfaltne mase. Spada u grupu samohodnih radnih mašina koja se asfaltnom masom snabdeva iz kiper vozila. Istovar mase se iz vozila kipovanjem vrši u prihvatni prostor finišera da bi se čeličnom transportnom lančastom trakom transportovala do čeličnih pužnih transportera koji se automatski uključuju po potrebi i koji razastiru masu na predviđenu širinu i debljinu. Iza čeličnih pužnih transportera nalaze se čelične vibracione ploče koje sveže položenu masu vibracijama sabijaju. Svojim prednjim delom preko čeličnih valjaka oslanja se na točkove transportnog kiper vozila, gurajući ga obezbeđuje brzinu kretanja vozila koje istovara masu u prostor za prijem mase. Finišerom rukuje stručno lice obučeno i osposobljeno lice koje ne sme biti mlađe od 18 godina. Pored rukovaoca finišera u toku izvođenja radova neophodno je prisustvo određenog broja fizičkih radnika kao i radnika koji vrši nadzor rada elektronike - poslovođa. S obzirom da se radi o vrlo specifičnoj radnoj mašini koja u toku svog rada izvodi više radnih operacija uz prisustvo radnika a najčešće i pod saobraćajem, neophodne su posebne mere zaštitei to:• rukovanje može vršiti samo zdravstveno sposobno lice, obučeno i osposobljeno lice starije od 18 godina,• radnici koji rade u neposrednoj blizini finišera pored zdravstvene sposobnosti, obučenosti i starosti koja ne sme da bude ispod 18 godina, moraju biti snabdeveni i propisnom opremom za rad sa betonom i pod saobraćajem,• najstrožije je zabranjeno bilo kakvo stajanje radnika u prostoru za smeštaj mase finišera dok je pogonski motor finišera u radu,• popravka i bilo kakva intervencija radnika na sistemima za prenos, transport i razastiranje betona je najstrože zabranjeno,• intervencija i postavljanje ručnog alata u zoni kretanja pužnih prenosnika i trakastih transportera je strogo zabranjeno,• popravku i otklanjanje kvarova mogu izvoditi samo specijalizovana lica za te poslove. Bilo kakve popravke i intervencije nestručnim licima se strogo zabranjuje,• u slučaju istovara betona, kad dođe do otkaza otvaranja stranice vozila, prisustvo radnika ispod istovarne kecelje je najstrože zabranjeno,• bez dopunskog i potpunog osiguranja od nekontrolisanog kretanja uređaja za istovar mase a u zoni kretanja uređaja najstrožije je zabranjeno prisustvo svim radnicima bez obzira na njihovu osposobljenost,

93


• rukovalac je u obavezi da dnevno vrši vizuelni pregled mašine posebno njenih vitalnih i transportnih elemenata,• boravak radnika na mašini nije dopušten osim povremenog boravka radnika koji vrši nadzor nad radom elektronike,• u slučaju izvođenja radova pod saobraćajem, obavezno se obezbeđuje i ručno regulisanje saobraćaja, uz primenu odgovarajuće saobraćajne signalizacije,• ukoliko na radnoj mašini iz bilo kog razloga nisu postavljeni zaštitni uređaji na prenosnicima snage (svi rotirajući delovi) puštanje u rad mašine je najstrože zabranjeno,• pri svakom istakanju fluida pod pritiskom radna mašina se mora zaustaviti i dopunsko obezbediti,• ugradnja i zamena delova koji su pod pritiskom isključivo se može vršiti samo uz upotrebu originalnih i proverenih od strane proizvođača,• za sva nepredviđena dešavanja, šef gradilišta i rukovalac će odmah izvestiti stručno lice za bezbednost i zdravlje na radu koje je dužno preduzeti neophodne mere u cilju zaštite svih zaposlenih.

9.8.9. HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI ALATI ZA SEČENJE I RAZBIJANJE BETONA

Alati za razbijanje ili sečenje betona (pištolji) imaju specijalnu namenu pri čemu koriste specijalne alate i pogonsku snagu od drugog agregata u zavisnosti od vrste alata. Zbog prisutnosti povećanog rizika, svih alati i prenosnici snage (creva i cevi za vazduh ili ulje) moraju posedovati odgovarajuću ispravu kojom se dokazuje njihova namena i izdržljivost na neophodni pritisak. Rukovanje i održavanje ovih alata se MORA vršiti isključivo po UPUTSTVIMA PROIOZVOĐAČA. Svaka naknadna rešenja ili upotreba dopunskih alata bez odobrenja i obezbeđenja javne isprave se NAJSTROŽE ZABRANJUJE.Prisustvo nezaposlenih radnika u toku rada ovih alata u neposrednoj blizini je STROGO ZABRANJENO.Rukovanje ovim alatima je dozvoljeno stručno osposobljenim licima koji moraju biti stariji od 18 godina i da poseduju uverenje o zdravstvenoj sposobnosti. Popravka alata je dozvoljena samo stručnim licima a njihovo održavanje i preglede vrši rukovaoc pre svakog startovanja. Mesečne preglede vrši stručno lice i rukovaoc a periodične, ovlašćena stručna ustanova. Ukoliko se radi sa ručnim alatom, rukovaoc je dužan da u toku rada primenjuje dopunsku ličnu zaštitu ruku, nogu i očiju (antivibracione rukavice, štitnici za uši, cipele sa čeličnom kapom, providne naočare i zaštitu podkolenica). Odlaganje i uskladištenje ručnih alata je dozvoljeno samo pri potpunom prestanku napajanja potrebnim fluidom i razvezivanja napojne instalacije.Svako bilo kakvo oštećenje napojne instalacije se mora prijaviti i ista ODMAH zameniti sa novom i adekvatnom, po uputstvu proizvođača. Pričvršćivanje napojne instalacije je dozvoljeno samo putem propisanih mehaničkih ipoluautomatskih spojki koje moraju biti originalne. Upotreba priručnih sredstava za pričvršćenje je STROGO ZABRANJENA.U slučaju neophodnosti dužeg i neprekidnog rada, moraju se obezbediti radnici u više smena pri čemu je neophodna češća pauza i odmaranje rukovaoca od uticaja buke i vibracija.

94


9.9. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU NA NEKIM GLAVNIM RADOVIMA

ISKOP ZEMLJE SA DIVLJE DEPONIJE

Pri iskopu zemlje sa divlje deponije, postoji opasnost od mašina koje obavljaju iskop. S toga je zabranjeno kretanje u radijusu dejstva bagera kao i kretanje iza kamiona. Postoji opasnost i od pada u rupu iskopa koju nije moguće obezbediti u toku samog iskopa. Obavezno je obezbediti iskop nakon završetka radova na iskopu i odvoženju materijala sa divlje deponije.

IZRADA ŠIPOVA

Pri izradi šipova postoji opasnost od mašina u čijoj se blizini obavljaju radovi, kao i od otkačinjanja elemenata zaštitinih kolona i kontraktorskih cevi pri iskopu i betoniranju.

IZRADA NAGLAVNIH GREDA

Prilikоm iskоpа zа nаglаvnu grеdu u оkоlini i rаdnоm rаdiјusu bаgеrа nе smе biti lјudi.Iskоp zа nаglаvnu grеdu sе mоrа prаvilnо оbеlеžiti i оbеzbеditi kаkо nе bi nеkа оd mаšinа ili radnik upаli unutrа. Strаnicе iskоpа sе mоrајu оbеzbеditi оd оbrušаvаnjа ukоlikо sе rаdi о dublјеm iskоpu. Zabranjeno je kretanje radnika ispod pokretnog tereta (prilikom montaže oplate). Pri krajcovanju šipova uvek se smenjuju dva radnika kako ne bi došlo da zamora radnika i povređivanja. Rаdnici nа krајcоvаnju šipоvа sе mоgu pоvrеditi оd nеprаvilnоg i nеprеdvidivоg оdlаmаnjа bеtоnа оd mаsе šipа zato je neophodno da nose zaštitne naočare.

IZRADA STUBOVA

Pоstојi оpаsnоst оd pаdа sа visinе јеr sе rаdi nа visini i dо 7 mеtаrа. Pоštо su stubоvi visinе dо 7 i više mеtаrа, skеlа sе оbеzbеđuје zаštitnоm оgrаdоm proizvođača Doka. Rаdnici su оbаvеzni dа sе, nа pоziciјu nа kојој trеbа dа rаdе, pеnju sа unutrаšnjе strаnе tоrnjеvа. Zа vrеmе rаdа mаšinа nikо оd rаdnikа nе smе biti u rаdiјusu dеlоvаnjа mаšinе, tо sе pоsеbnо оdnоsi nа rаd аutо dizаlicе. Zabranjeno je kretanje osoblja ispod pokretnog tereta.

IZRADA LEŽIŠNIH GREDA

Pоstојi оpаsnоst оd pаdа sа visinе јеr sе rаdi nа visini i dо 8 mеtаrа. Pоštо su ležišne grede na visini i dо 8 i više mеtаrа, skеlа sе оbеzbеđuје zаštitnоm оgrаdоm proizvođača Doka. Rаdnici su оbаvеzni dа sе, nа pоziciјu nа kојој trеbа dа rаdе, pеnju sа unutrаšnjе strаnе tоrnjеvа. Zа vrеmе rаdа mаšinа nikо оd rаdnikа nе smе biti u rаdiјusu dеlоvаnjа mаšinе, tо sе pоsеbnо оdnоsi nа rаd аutо dizаlicе. Zabranjeno je kretanje osoblja ispod pokretnog tereta.

IZRADA MONTAŽNIH NOSAČA

Pri izradi montažnih nosača, postoji opasnost od pada sa oplate pri betoniranju. Pored toga, opasnost postoji i pri vađenju izbetoniranog elementa iz oplate i prebacivanja na plato za odlaganje montažnihh nosača jer se vađenje i premeštanje vrši autodizalicom od min 70t nosivosti. Pri tome je zabranjeno kretanje i zadržavanje ispod visećeg tereta u toku rada autodizalice.

IZRADA GLAVNOG NOSAČA

Pri izradi glavnog nosača, postoji opasnost pri montiranju montažnih nosača autodizalicom min nosivosti 70t. S toga je zabranjeno kretanje i zadržavanje ispod visećeg tereta u toku rada dizalice. Takodje postoji opasnost od pada sa visine sa već namontiranih nosača, zbog čega se na deo konstrukcije sa namontiranim nosačima ograđuje posebnom ogradom koja se pričvršćuje sa konzolu montažnih nosača.

95


ZAVRŠNI RADOVI

Za sve završne radove važi isto pravilo kao i kod ostalih radova. Postoji opasnost od pada sa visine, tj. sa završene kolovozne ploče. Zato je neophodno postaviti ogradu za zaštitu od padova. Takođe postoji opasnost od visećeg tereta pri radu dizalice kod unutrašnjeg transporta materijala.

Na ulasku u gradilište obavezno je postaviti tablu sa obaveštenjima i upozorenjima o opasnostima koje postoje na gradilištu.

96


10.ZAVRŠNI RADOVI

97


10.1.MONTAŽA DILATACIJA

Na radovima na ugradnji dilatacionih spojnica koristi se sledeća mehanizacija, oprema i alati:1 kibla za beton1 agregat1 pretvarač1 pervibrator1 kompresor1 autodizalica1 cisterna za vodu1 aparatura za varenje1 bušilica za beton (sa burgijama)

Sl. 10-1-1. Montaža dilatacije

Na radovima na ugradnji dilatacionih spojnica koristi se sledeća radna snaga:2 tesara2 armirača2 bravara

Ugradnja mora da se izvede pravilno i stručno, jer od toga zavisi kako će dilatacoina spojnica funkcionisati, kao i njen radni vek. U sličaju da se dilataciona spojnica ugrađuje na temperaturi različitoj od prognozirane, potrebno je OBAVEZNO u dogovoru sa projektantom korigovati položaj dilatacije pre ugradnje. Koraci postupka ugradnje su sledeći:

Priprema kolovozne dilatacione spojnice – oslobađanje spojnice iz montažnih ramova uklanjanjem zavrtnjeva i ostavljajući montažne profile samo sa gornje strane, radi i daljeg održavanja ukrućenosti spojnice.

Postavljanje kompletne kolovozne dilatacije u smeštajni otvor Podešavanje po visini na geometarsku kotu i zavarivanje ankera dilatacije za podužnu armaturu

mosta. Provlačenje i zavarivanje poprečne armature (RAø22 po 6 kom. šipki sa svake strane) kroz ankere

dilatacije. Postavljanje se vrši pažljivo vodeći računa o položaju oplatnog lima, kao i gumenom oluku koji

zahvata kolovoz i pešačke staze. Šalovanje dilatacije – izvodi se sa donje strane mosta. Potrebno je postaviti rasponke između

oplatnih limova na dilataciji tako da oni pouzdano zatvaraju prostor za betoniranje. Montiranje pešačkih dilatacija – postavljanje dilatacije u kompletu na projektovano mesto,

uklanjanje gornjeg rebrastog lima radi šalovanja sa gornje strane. Povezivanje ankera pešačke dilatacije sa armaturom na mostu. Betoniranje i nega betona.

98


Uklanjanje montažnih profila, po završetku betonaže (nakon 2h cca), kako bi se pri vezivanju betona sačuvala adhezija između betona i čelika.

Betoniranje se vrši pomoću kible za beton, nakon što su ispunjeni svi uslovi za početak betoniranja.

Montiraće se dilatacija TIP 50, ukupne dužine 32,40m za oba nadvožnjaka.

DINAMIKA RADOVA

Usvojeno je da je za dopremanje, ugradnju, ugradnju armature, montažu oplate, betoniranje i demontažu oplate potrebno 3 radna dana za jednu dilataciju .

99


10.2. IZRADA PEŠAČKIH STAZA

Ovde će biti objašnjena tehnologija izrade pešačkih i revizionih staza i parapetnih venaca na spoljašnjoj i unutrašnjoj strani nadvožnjaka. Širina pešačke staze je 174 cm, dok je reviziona staza širine 94 cm. Nakon završenog betoniranja kolovozne ploče, pristupa se montaži skele i oplate za izradu pešačkih staza i ivičnih venaca kao što je prikazano skicom. Predviđeno je korišćenje STAXO ramova proizvođača DOKA, koji se na teren oslanjaju preko betonskih mrtvica dimenzija 40x40 cm. S obzirom da je opterećenje koje se javlja pri betoniranju pešačkih staza i ivičnih venaca zanemarljivo, dovoljno je da modul stišljivosti tla bude min 20 MPa.

Sl. 10-2-1. STAXO skela (DOKA) za izradu staza i parapetnih venaca

Kroz pešačku stazu se pre ugradnje armature postavljaju 3 PVC cevi celom dužinom nadvožnjaka za javnu rasvetu i ostale projektom predviđene instalacije. Na projektom predviđenim mestima se ostavljaju i revizioni šahtovi koji se ugrađuju pre betoniranja pešačkih staza, a paralelno sa ugradnjom armature. Takođe, na slici se vidi da je potrebno ostaviti rupe za ugradnju pešačke ograde na svakih 200cm nakon završetka pešačkih staza. Spoljašnji parapetni venci se izrađuju u sklopu pešačke staze i visine su 70 cm, dok su unutrašnji parapetni venci visine 60 cm. Debljina je ista i za spoljašnje i za unutrašnje parapetne vence i iznosi 15cm.

Beton je marke MB40, V-6, M-150

Sl. 10-2-2. Pešačka staza

100


Sl. 10-2-3. Reviziona staza

Pored pešačke ograde, na pešačkoj stazi se montira i odbojna ograda što će biti objašnjeno kasnije, dok se na revizionoj stazi nalazi samo odbojna ograda. Betoniranje će se vršiti u kampadama od po 4m da bi se smanjili negativni uticaji od skupljanja betona i moguće pojave prslina.

RADNA SNAGA

Za kontinuiranu izradu pešačkih i revizionih staza i parapetnih venaca, biće angažovano:Tesari 6Armirači 4


1 agregat1 pretvarač2 pervibratora F38mm1 kompresor1 autodizalica1 cisterna za vodu1 aparatura za varenje1 bušilica za beton (sa burgijama)

DINAMIKA RADOVA

Predviđeno je da je za jedan nadvožnjak potrebno 20 radnih dana da bi se završile pešačke i revizione staze sa parapetnim vencima u dužini od 106.67m svaka.

101


10.3.UGRADNJA SLIVNIKARadovi na ugradnji slivnika izvode se u skladu sa važećim propisima i standardima za ovu vrstu radova, a u svemu prema specifikacijama datim Glavnim projektom. Ugrađuju se slivnici proizvođača „BG PRODUKT

inženjering“, Beograd. Ugrađuje se tip slivnika SV-9.

Sl. 10-3-1. Slivnik tip SV-9

- Istovar materijala i opreme: viljuškar i auto-dizalica- Priprema podloge: Hilti bušilica za beton, sekač, čekić, klešta za armaturu- Izduvavanje prašine nakon štemanja površine: kompresor sa duvaljkom- Zaptivanje zazora između slivnika i betona (kofa, fangla)- Eksmal za zaptivanje rupa- Purpena

Planirana radna snaga- 2 radnika

102


Slivnik se spušta u predviđeni otvor tako da mu telo dođe na nivo 3,5cm ispod nivoa betonske konstrukcije objekta. Slivnik ručno podižu i spuštaju u otvor dvojica radnika. Slivnik se fiksira u projektovani položaj u osnovi pomoću drvenih kajlica, a nakon toga geometar kontroliše visinu postavljenog slivnika.Prilikom štemovanja otvora za slivnik, potrebno je iseći i deo armature u gornjoj čime se ne narušava nosivost i stabilnost. Nakon spuštanja tela slivnika u projektovani položaj, prostor između betona i slivnika zapunjava se eksmalom. Nakon očvršćavanja eksmala, tj. postizanja marke koja mora biti veća ili jednaka projektovanoj marki betona kolovozne ploče postavlja se hidroizolacija tako da se unese i u konusni deo. Po završetku hidroizolacije, a pre asfaltiranja, postavlja se glavni ram slivnika sa korpom i rešetkom, i pričvršćuje se navrtkama za donji deo, na kotu visine asfalta. Vrši se asfaltiranje kolovozne ploče, pri čemu se zbijanje oko slivnika vrši ručnim nabijačima.Nakon završenog asfaltiranja, slivnici se povezuju na centralni odvodni vod ispod mosta fazonskim kanalizacionim komadima. Prostor između postavljenog slivnika i ivičnjaka zapunjava se trajno elastičnom masom za zalivanje.

DINAMIKA RADOVA:

Usvojeno je da je za postavljanje 1 slivnika (štemanje betona, montaža skele ispod slivnika, monstaža slivnika i podlivanje malterom), potreban jedan radni dan.

103


10.4.POSTAVLJANJE HIDROIZOLACIJE KOLOVOZNE PLOČE

Sl. 10-4-1. Poprečni presek glavnog nosača

Sve površine na kojima je projektovano nanošenje hidroizolacionog sistema, moraju se prethodno pripremiti kako bi se obezbedila propisana adhezija. Priprema podloge započinje njenim grubim čišćenjem, uklanjanjem opreme, materijala, šuta i ostalih nečistoća i nalepaka prosutog betona. Površina se zatim izduvava vazduhom pod pritiskom, ili ukoliko ima i blata na površini, sve nečistoće i blato se uklanjaju mlazom vode pod pritiskom. Sačmarenjem se uklanjaju slabo vezana zrna betona i cementno mleko izdvojeno na površini betona. Sačmarenje se vrši korišćenjem čelične sačme, mašinom Blastrac 10-75ds, sa usisivačem i magnetom za odvajanje sačme. Nakon mehaničkog čišćenja sačmarenjem, uklanjanje odvojenog materijala i prašine se vrši „otprašivanjem“, pomoću vazduha pod pritiskom. Pripremljena površina mora imati odredjenu ravnost pre nanošenja hidroizolacije. Ispitivanje ravnosti vrši se ispitivanjem letvom dužine 2m, pri čemu konstatovana ispupčenja odnosno udubljenja, ne smeju biti veća od 10mm. Sva nadvišenja ustanovljena ispitivanjem, uklanjaju se mehaničkim putem.

Pre nanošenja prajmera na betonsku površinu, odnosno pre nanošenja slojeva hidroizolacije, vrši se kontrola temperature površine, spoljašnje temperature i relativne vlažnosti vazduha. Iz ovih podataka, očitava se iz tablica ili sa mernog instrumenta, temperatura mogućeg orošavanja – ”tačka rose”. Temperatura površine mora biti veća bar za 3 stepena u odnosu na kritičnu ”tačku rose”.

Indever Motorways, je prajmer na bazi bitumena. Nanosi se u tankom sloju. Kada se osuši, ima izuzetno dobru prionljivost. Sušenjem premaza se stvara film na suvoj betonskoj podlozi, koji penetrira u beton do izvesne mere. Integriše se sa hidroizolacionom trakom, ostvarujući njen čvrst spoj sa betonom. Minimalna čvrstina betona na pull-off testu je 1.4 MPa pri čemu bi u proseku trebalo biti oko 2MPa. Smeša je oksidisanog bitumena, rastvarača i aditiva. Pogodan je, do izvesne mere, i za vlažne površine. Nanosi se pištoljem sa raspršivačem, četkom ili metlom, uz utrljivanje u više pravaca, kako bi se popunile sve pore u betonu. Orijentacioni utrošak ovog prajmera na betonskim podlogama je 350-500 g/m2, što zavisi od

104


poroznosti i hrapavosti površine betona. Kiša, mraz, sneg i velika vlažnost mogu uticati na prionljivost (adheziju) membrane na naneti prajmer i adheziju na preklopima. Na temperaturama nižim od 5oC, moguće je prisustvo leda na površini koja se pokriva. Takođe, vlaga koja se našla između membrane i prajmera, može dovesti do pojave mehura.Sa postavljanjem traka se počinje na najnižoj tački poprečnog preseka, odnosno na strani slivnika – pad mosta je jednostran. Postavljanje se nastavlja prema višim delovima. Pravac odvijanja rolni traka (duža strana traka ) je paralelan osovini mosta. Traka se odmotava i postavlja tako da njena ivica preklapa ivicu najbliže trake u podužnom pravcu. Podužni preklop je širine 10 cm. Zatim se traka delimično urola i tada se započinje sa zavarivanjem brenerom. Brener je povezan sa bocom sa gasom preko dugog, gumenog creva pod visokim pritiskom, koje ima regulator pritiska.Preklapanje krajeva rolni traka se vrši u širini od 15 cm. Pri tome treba voditi računa da ne budu svi nastavci traka ostvareni u istoj ravni.

Sl. 10-4-2. Način preklapanja traka pri nastavljanju rolni – u podužnom pravcu

Sl. 10-4-3. Način preklapanja traka pri nastavljanju rolni – poprečni nastavci

105


Polimer-bitumenske hidroizolacione membrane se postavljaju zavarivanjem i ne zahtevaju upotrebu materijala kao što su rastvarači, lepkovi i dr. Brener na propan gas se koristi za zagrevanje traka kako bi one postale lepljive. Tretira se donja površina trake, koja ima reljefno utisnute kvadrate i obložena je tankim filmom Flamina. Prilikom zagrevanja, film se topi ukazujući da je materijal spreman za postavljanje. Gornja strana membrane takođe može biti presvučena filmom Flamina ili slojem talka, koji omogućava ravnomerno odvijanje rolne na visokim temperaturama. I membrane i podloga se pri lepljenju zagrevaju direktnim plamenom. Pri tome, potrebno je obratiti pažnju da pri radu ne dođe do zagrevanja rolne. Prethodno postavljena membrana se mora takođe zagrevati duž preklopa.

Sl. 10-4-4. Primer postavljanja membrane u unutrašnjim uglovima

RADNA SNAGA

Izolateri 4Radnici 2

DINAMIKA RADOVA

Usvojeno je da je za približno 680m2 hidroizolacije na jednom nadvožnjaku potrebno 10 radnih dana.

106


10.5.POSTAVLJANJE IVIČNJAKA 18/24Rad se sastoji od polaganja betonskih ivičnjaka dimenzija 18/24 cm. Ivičnjaci se postavljaju na pripremljenu betonsku podlogu kvaliteta MB20. Betonska podloga se postavlja na deo kolovozne ploče na koji je već urađena hidroizolacija. Hidroizolacija je na tom delu podignuta i zalepljena uz pešačku i revizionu stazu do

samog vrha staze. Sl. 10-5-1. Detalj ivičnjaka i hidroizolacije

Detalji koji se odnose na iskope, betonsku podlogu, ugrađivanje betona, zalivanje spojnica i ostale pozicije radova, trebalo bi da budu prikazane u crtežima. Zalivanje spojeva širine 1cm vrši se cementnim malterom razmere 1:3. Ivičnjaci bi trebalo da budu od betona marke MB50 i otporni na dejstvo mraza i soli. Dozvoljeno je ugrađivati samo cele i neoštećene ivičnjake.Potrebno je preuzeti sve mere za uspešno izvođenje posla, što znači: stručno pripremiti podlogu, prefabrikovane elemente kvasiti i sve spojeve izvesti tako da se obezbedi adhezija između ivičnjaka i betonske podloge. Mogu se ugrađivati samo neoštećeni elementi i elementi sa oštećenjima koja neće biti vidljiva po završetku posla. Treba preduzeti sve mere zaštite protiv vetra, sunca i dejstva mraza.Ivičnjake treba potpuno očistiti po završetku. Tamo gde je neophodno, oštećene ivičnjake potrebno je zameniti novim ivičnjacima.

107


Sl. 10-5-2. Srednji ivičnjaciDužina ivičnjaka koji se po projektu ugrađuju su 100 cm, ali se ne smeju seći na dužinu manju od 70cm. Ugradnja se obavlja tako što se počinje od kraja konstrukcije i vrši se ugradnja prema sredini raspona konstrukcije. Na delu mosta na sredini raspona, u dužini 3-5 m, standardni ivičnjaci se prilagođavaju ukupnoj potrebnoj dužini,s tim da najmanje tri ivičnjaka treba skratiti na dužinu ne manju od 70cm. Spojnice između ivičnjaka se zatvarju cementnim malterom, s tim što se na rastojanju od svakih 20m, jedna spojnica širine 2 cm ne zatvara, već se zaliva trajno-elastičnim bitumenskim kitom istovremeno sa zalivanjem podužnih spojnica.

RADNA SNAGA

Tesari 4Radnici 2

DINAMIKA RADOVA

Usvojeno je da je za jedan nadvožnjak potrebno 10 radnih dana za izradu oko 199,5 m’ ivičnjaka, sa zalivanjem fuga između ivičnjaka, fuga između ivičnjaka i pešačkih i revizionih staza kao i postavljanje trajno-elastičnog kita.

108


10.6. IZRADA HIDROIZOLACIJE PEŠAČKIH STAZA

1. Na pripremljenu, suvu i očišćenu betonsku površinu nanosi se epoksi prajmer Mastertop P 601 ili P 617. Nanošenje se vrši valjcima ili prskanjem. Minimalno vreme sušenja 7h standardno 12 do 24h. Potrošnja je 0,3 – 0,5 kg/m2. Ispitivanjem prionljivosti Pull-off testom, na po tri opitna mesta, ustanovljava se prianjanje apliciranog prajmera. Zahtevana vrednost je 1,2MPa. Ambijentalna temperatura mora biti u intervalu od 8°C do 30°C. Maksimalna dozvoljena vlažnost vazduha je 75%, osim ako je temperatura vazduha viša od 23°C, kada ona iznosi 85%.

2. Na osušeni sloj prajmera nanosi se hidroizolacioni sloj poliuretanske smole Conipur M 869 F. Nanošenje se vrši valjcima i gumenim dletericama. Vreme potrebno za sušenje od 12 do 24h.

3. Osnovni sloj poliuretanske smole Madstertop BC 376 nanosi se valjcima i gumenim dletericama, a na još sveži razvučeni materijal nanosi se kvarcni pesak (granulacije 0,5 do 1mm) u količini od 0,5 - 1 kg/m2. Površina Mastertop-a BC 376 mora biti zasićena. Vreme sušenja od 12 do 24h.

4. Višak kvarcnog peska se uklanja pre nanošenja završnog sloja Conipur TC 458 ili TC 441 ili TC 473, nanošenje se vrši valjcima ili prskanjem.

Površina betona mora biti u standardu za nanošenje poliuretanskih smola ili hidroizolacije očišćena i

oslobođena svih viškova i labavih delova. Prema standardu U4 sa maksimalnim procentom vlage od 7%.

Sl. 10-6-1. Hidroizolacioni premazi pešačkih staza

RADNA SNAGA

Izolateri 4Radnici 2

DINAMIKA RADOVA

Obzirom da su radovi na izradi hidroizolacije pešačkih staza uslovljeni hidrometeorološkim uslovima više od ostalih radova, usvojeno je da je za izradu hidroizolacije potrebno 10 radnih dana po jednom nadvožnjaku. Na gantogramu se može videti da će se radovi izvoditi u mesecima povoljnim za tu vrstu radova, ali i pored toga je neophodna vremenska rezerva.

109


10.7. IZRADA SLOJEVA - ABPozicija obuhvata nabavku materijala, spravljanje, transport do mesta ugradnje, razastiranje, ugradnju i zbijanje asfaltne mešavine po vrućem postupku u sloju projektovane debljine, u jednom prolazu finišerom u punoj širini autoputa na voznoj, preticajnoj i zaustavnoj traci odnosno prema kotama i dimenzijama datim u glavnom građevinskom projektu. Temperatura bitumena u cisternama na asfaltnoj bazi iznosi optimalno 150 ˚C,a najviše 165 ˚C. Temperatura agregata ne sme biti viša od temperature bitumena za više od 15 ˚C, dok temperatura asfaltne mešavine pri izlasku iz mešalice iznosi optimalno 165±10 ˚C, a najviše 175 ˚C.Neposredno nakon proizvodnje, asfaltna masa se direktno otprema na mesto ugrađivanja. Ravnomernim snabdevanjem finišera asfaltnom masom dobija se ravnija površina kolovoza sa potpuno ujednačenim temperaturama asfalta.Polaganje asfaltne mešavine na podlogu od asfaltnog sloja može započeti kada je podloga očišćena od vezanog i nevezanog materijala, suva i poprskana polimermodifikovanim bitumenom PmB 50/90 u količini od 0.5 kg/m2. Prskanje mora započeti najmanje 2-3 sata pre polaganja asfalta, kako bi voda isparila i bitumenski deo vezao za podlogu. Polaganje asfaltnog sloja može započeti tek kada se podloga (asfaltni sloj) ohladi na temperaturu vazduha.Ugrađivanje asfaltne mešavine vrši se samo u povoljnim vremenskim uslovima, temperatura podloge i vazduha mora biti viša od +10 ˚C. Temperatura asfaltne mešavine na mestu ugrađivanja ne sme biti niža od 150 ˚C i viša od 175 ˚C. Razastiranje asfaltne mešavine se vrši mašinskim putem i neposredno nakon toga se mora obezbediti odgovarajući režim valjanja kako bi se osiguralo traženo zbijanje asfaltnog sloja. Asfaltni sloj može se ugrađivati u periodu kad su temperature vazduha veće od 10 ˚C, bez vetra ili min 15 ˚C sa vetrom. Ugrađivanje asfaltne mešavine ne sme se obavljati kada je izmaglica ili kiša.Temperatura podloge ne sme biti niža od +10 ˚C.Rešenje kolovozne konstrukcije sastoji se od sledećih pozicija:

AB 11s BIT 60 d = 5.0 cmsloj za izravnanje AB 11 BIT 60 d ~ 4.0 cm (3 – 6cm)izrada sloja izolacije d ~ 1.0 cm Ukupna debljina: d ~ 10.0 cm

Sl. 10-7-1. Konstrukcija na nadvožnjaku

Na celoj deonici asfaltni slojevi u kolovoznoj konstrukciji sastoje se od sloja AB11PmB i sloja AB11s PmB.

Sredstva za transport asfaltne mešavine su kamioni kiperi . Svaki kamion mora imati ciradu da bi se asfaltna mešavina zaštitila od hlađenja, atmosferilija, prašine i vetra, tj. da bi se održala njena temperatura do ugrađivanja i sprečilo vlaženje asfaltne mešavine. Mora se obezbediti dovoljan broj kamiona za transport s’ obzirom na kapacitet asfaltnog postrojenja, transportne daljine, da ne bi došlo do prekida rada

110

Hidroizolacija ~ 1cmKonstrukcija mosta

5.0 4.0

10.0

AB 11s PmB

АB 11 PmB


finišera. Finišer ne sme stati,a to se postiže optimizacijom brzine ugradnje asfaltne mešavine. Finišeri koji će se koristiti su Voege l 2100,1800 kao I VOLVO ABG.

AB 11s PMB IZRAVNAVAJUĆI + ZAVRSNI SLOJ

Izrada obuhvata spravljanje asfaltne mase u asfaltnoj bazi, utovar i transport iste do mesta ugrađivanja, ugrađivanje i zbijanje mešavine od granulisanog materijala i bitumena u sloju debljine za izravnanje 4 cm I zavrsnog sloja od 5 cm.Za zbijanje sloja od AB 11s PmB koriste se isključivo valjci sa čeličnim naplatcima (glatkom peglom) BW202BOMAG (1 kom) I BW161BOMAG (1kom) I BW151BOMAG (1kom). Broj prelaza je od 6-7. Angažovano je 6 kamiona kipera.Ugrađivanje treba vršiti u jednom sloju. Prilikom nastavljanja radova, posle radnih zastoja, neravne završetke radnih spojeva treba opseći po celoj debljini i premazati bitumenskom emulzijom.Merenje ravnosti se vrši ravnjačom 4m dužine. Merenje se vrši na poprečnim profilima, koji su udaljeni ne

više od 20m. Dozvoljena ravnost je do ± 10mm.

Sl. 10-7-2. Asfaltiranje

Sl. 10-7-3. Valjanje

111


10.8.PEŠAČKA OGRADAČelična konstrukcija pešačke ograde (visina h=1.1m) u ukupnoj dužini 106,26m’ na nadvožnjaku na rampi R4 i 107,02 m’ na nadvožnjaku na rampi R3 izvodi se od tipskih ramovskih segmenata sa stubovima od šavnih okruglih cevi Ø60,3x4mm na 2m, horizontalnih štapova ispune od šavnih okruglih cevi Ø60,3x2,9mm i vertikalnih štapova ispune od glatke armature Ø16mm (GA240/360) na svakih 150mm. Težina ograde iznosi oko 22,67kg/m’, tako da je ukupna težina ograde 4836.00kg . Ramovski segment ograde je dužine 8m, tako da se dilatacije nalaze na svakih 8m prema crtežima. Čelik koji se koristi je kvaliteta S235 (Č0361) sa važećim atestima proizvođača. Stubovi ograde se postavljaju u ostavljene rupe u betonu, podkajluju se i nakon toga zaliju ekspandirajućim cementnim malterom (eksmal), koji mora biti minimalne čvrstoće MB35. Rupe u betonu su u obliku zarubljne piramide nad kvadratom (dimezije: gornja baza 120mmx120mm, donja baza 100mmx100mm, sa visinom h=170mm) i ostavljaju se na svakih 2m. Tek nakon što eksmal veže, ograda je definitivno pričvršćena. Ograda mora biti postavljena pod vertikalnim uglom u odnosu na horizontalnu projekciju mosta (tačnije ograda se postavlja u pravcu gravitacije) i na mestima sastava dva segmenta ograde potrebno je da ograda nesmetano može da dilatira, kako bi se poništili uticaji temperature. Celokupna pešačka ograda se postavlja na samu konstrukciju mosta. Trasa konstrukcije mosta je sa blagim radijusom koji neće iziskivati potrebu da se sami segmenti ograde savijaju pod tim radijusom, već će se segmenti ograde izrađivati pravi.Antikorozivna zaštita se izvodi toplimcinkovanjem u skladu sa ISO 1461.

Sl. 10-8-1. Pešačka ograda

RADNA SNAGA

Monteri ograde 4

DINAMIKA RADOVA

Usvojeno je da je za montažu pešačke ograde potrebno 10 radnih dana.

112


10.9.MONTAŽA ODBOJNE OGRADE

Prema projektu, na nadvožnjaku na rampama R3 i R4 preko Batajničkog bulevara, biće ugrađena odbojna ograda tipa H1 W2. Stubići odbojnih ograda se postavljaju na međusobnim osovinskim razmacima od 133cm, a u poprečnom smislu postavljaju se na rastojanju od 100cm od ivičnog venca pešačke staze, odnosno 20cm od ivičnog venca revizione staze (videti skice).

Sl. 10-9-1. Odbojna ograda

Sl. 10-9-2. Odbojna ograda

113


Slučaj A

Slučaj B

Slučaj CSl. 10-9-3. Odbojna ograda

U načelu ne sme se prekoračiti razmak izmedju stubova od 1,33 m. Ukoliko se stub ne može montirati na predvidjenom mestu, npr. zbog šahta ili dilatacione spojnice, ovaj stub se mora izmestiti.Postavljanje ankere se vrši nakon izbetonirane pešačke i revizione staze, bušenjem rupa i zalivanjem ankera epoksidnim lepkom. Rupe za ankere se buše burgijom 2mm većom do dimenzija ankera prema šablonu.

114


Sl. 10-9-4. Montaža ankera stubova odbojne ograde

115


Sl. 10-9-5. Odbojna ograda – poprečni presekNakon ugrađivanje ankera, potrebno je min 12h da se lepak osuši, tek nakon toga je moguća montaža stubova odbojne ograde.Plaštovi zaštitne ograde moraju se preklapati u smeru vožnje. Stubovi se montiraju sa zatvorenom stranom prema saobraćaju.Potrebno je posebnu pažnju obratiti na dilatacione spojnice odbojne ograde i ugraditi ih prema uputstvu proizvođača, a na osnovu temperature vazduha pri ugradnju.

Svi elementi se montiraju ručno, zavrtnjevi se pritežu pomoću odgovarajućih ključeva.Dužina odbojne ograde koja će biti namontirana je 427,20 m.

RADNA SNAGA

Monteri ograde 4

116


DINAMIKA RADOVA

Usvojeno je da je za montažu odbojne ograde jednog nadvožnjaka potrebno 15 radnih dana. Isto toliko je potrebno za montažu odbojne ograde na drugom nadvožnjaku.

117

tehnologija izgradnje nadvoznjaka preko batajnickog bulevara

Documents