tehnologija gajenje mrkve

Post on 08-Jul-2018

227 views

Category:

Documents

2 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 8/19/2019 TEHNOLOGIJA GAJENJE MRKVE

    1/28

    TEHNOLOGIJA GAJENJE MRKVE

    Mrkva potiče iz Evrope – tačnije Mediterana, što podrazumeva još Severnu Afriku, i Zapadnu Aziju. U ovim područjima i danas ima mnogo divlje mrkve. Evropska se naziva au!us !arota o!!identalis, azijska au!us !arota orientalis. U evropskoj ima više karotina a u azijskoj anto!ijana. "azlike izme#u divlje i kulutrne mrkve su velike.

    ivlja daje sitan $eo, %ilav koren koji nije do$ar za upotre$u u doma&instvu. 'ormalno se ukršta sa kulturnim sortama, što predstavlja pro$lem u proizvodnji semena. (prašivanje o$avljaju insekti.

    )ulturne sorte koje su raširene iz Evrope po svetu potiču iz *ran!uske. +edan $roj %uti sorti koje se odlikuju anto!ijanom, potiču iz Avganistana. -roširene su po Mediteranu u desetom i jedanaestom veku, a u Zapadnoj Evropi tokom /0 i 0 veka.

    -o značaju, spada me#u deset najva%niji vrsta povr&a, zajedno sa kupusom, lukom,

     paradajzom, paprikom, graškom, $oranijom, salatom i krastav!em. U Sr$iju je dopspela iz Ma#arske, te otuda i naziv šargarepa 1ma#arski šargarepa – %uta repa2

    3aji se z$og zade$ljanog korena koji je ranljiv i lekovit, veoma $ogat vitaminom. A. U israni se koristi kao sve%e, kuvano ili kiselo povr&e, često i kao sirovina za spravljanje sokova.

  • 8/19/2019 TEHNOLOGIJA GAJENJE MRKVE

    2/28

    Botaničke osobine

    Slike 4 i 56 7vast divlje mrkve.

    )oren mrkve je vretenast, !ilindričan ili konusan, čak i loptast, što zavisi od sorte i uslova uspevanja. +estivni deo predstavlja zade$ljali ipokotil ili pravi koren. 7entralna %ila prodire u du$inu do 4,8 metara, dok $očne mogu da zauzmu prostor

     prečnika 4,9 m. /zuzetno, u drugoj godini %ivota, !entralni koren mo%e da dostigne du$ljinu i do tri metra. (dlikuje se, dakle, velikom pro$ojnoš&u i do$rom usisnom mo&i.

    Sta$lo se javlja tek posle jaroviza!ije koja mo%e da se odvija i kod mladi $iljaka. Uzavisnosti od toga, mrkva %ivi jednu ili dve godine.

    U našim uslovima često se dešava da mrkva iz zimske ili rane prole&ne setve pro!veta  pre nego što formira zade$ljali koren, i ponaša se kao jednogodišnja. /nače, normalna du%ina %ivota je dve godine. U drugoj godini raste sta$lo koje je drvenasto, maljavo, razgranato. osti%e visinu do 4,9 m. :roj grana je vrlo različit, a one se javljaju kao

     primarne, sekundarne i ter!ijalne. 'a vrovima svi grana formiraju se !vasti – štitovi, sa mnoštvom !vetova.

    ;ist mrkve je du$oko urezan, razgranat, o$rastao sitnim maljama. )rupno&a

  • 8/19/2019 TEHNOLOGIJA GAJENJE MRKVE

    3/28

    )rupno&a i $ujnost liš&a su sortne odlike, kao i du%ine lisni drški. ;ist mrkve je veoma ranljiv, mirišljav i $ogat karotinima, te je kao takav odlična stočna rana. Z$og toga liš&e tre$a da se koristi u israni stoke, a ne $a!a po njivi posle $er$e.

    7vetovi su grupisani u !vast = štitove. 7vetanje počinje na primarnom štitu, na

    glavnom sta$lu. (vaj štit je i najkrupniji. (dvija se od periferije ka sredini. -ojedinačni !vetovi se sastoje od po pet zakr%ljali čašični i krunični listi&a i pet

     prašnika, sa dva %iga tučka i dva oplodna listi&a 1karpele2. -rašni!i su na dugim drškama, a tučak je veoma kratak, tako da je ovde veoma izra%ena protandrija.

    -lodnik je o$rastao $odljama koje kasnije ostaju na semenu. U svakoj polovini oplode se po dve semenke, ali u !elom plodu, iako je normalno oplo#en i razvijen odrastu samo dve semenke.

    7eo plod, ili zreo plodnik, dug je svega 5 mm. 7vet, u osnovi čaši!e i kruni!e ima i

    nektarije, kesi!e u kojima se stvara i iz koji se luči slatki i mirišljavi sok – nektar. (vim $iljkama privlači insekte i o$ez$e#uje oplodnju. Miris u!vetale mrkve sa daljine ose&a čak i čovek. Mrkva je do$ra medonosna $iljka. 7vetanje traje 5> – 59 dana.

     'a velikim par!elama semenske mrkve pčelari mogu da do$iju med spe!ifičnog ukusa i mirsa.

    +edan mali deo semena do$ija se oplodnjom pomo&u vetra. Seme mrkve je čvrsto,  $odljikavo, elipsoidno – spljošteno, spljošteno, sa čvrstim omotačem. Za prodaju se  priprema depilirano = očiš&eno od $odlji.

     'aturalno, sa $odljama, ima ve&u zapreminu, tako da u jednom gramu $ude od ?9> – @>> semenki. (čiš&eno ili depilirano seme je lakše, pa u gramu ima od 8>> – 45>> semenki. )rupno&a semena zavisi od sorte, klimatski i drugi uslova, kao i mesta !vasti na

     $iljki, čak i plodova u !vasti.

    ;itar naturalnog semena ima 5> – B>> grama, a depiliranog B?> = C> grama. Mo%e da se sačuva klijavost =9 godina. U povoljnim uslovima niče za 8 – 49 dana u nepovoljnim, pri ranim setvama, tek

     posle 5> – 59 dana. U zavisnosti od načina i pre!iznosti setve, za ektar se troši 5– ,

     pa i ? kg semena.

    Uslovi uspevanja

    Zemljište za gajenje mrkve tre$a da $ude plodno, du$oko, strukturno, umusno,  peskovito, toplo, o!edno, $lago kisele do neutralne reak!ije, pD 9,B – @, naj$olje ?,9. -ar!ela tre$a da $ude ravna ili $lago nagnuta.

  • 8/19/2019 TEHNOLOGIJA GAJENJE MRKVE

    4/28

     'aj$olja zemljišta za mrkvu su du$oki rečni aluvijumi $ogati peskom i umusom, černozem i razne vrste peskuša sa du$okim oraničnim slojem. )valitet zemljišta ima najva%niji uti!aj na formiranje pravilnog korena.

    Slika6 'epravilni o$lik korena.

    Zemljište puno kamenja nije do$ro ni u uslovima navodnjavanja. )ada koren mrkve nai#e na kamen, račva se i pu!a. o$ri predusevi za mrkvu su maunarke, %ita i trave, a loši korenasto i krtolasto $ilje. 3linovita zemljišta tre$a da se o$ilno #u$re zgorelim stajnjakom, kako $i se popravila

    struktura i omogu&io rast korena mrkve.

    Temperatura.

    Mrkva spada u drugu od pet toplotni grupa povrtarski vrsta u pogledu reak!ija  prema toploti. U tom pogledu slična je grašku, salati i !rnom luku, sa optimalnim temperaturama za rast i razvi&e od 4? >  @ > 7.

    Fo znači da je pri sunčanom vremenu optimalna dnevna temperatura 5B > 7, pri o$lačnom 4? > 7 i no&na C=4? > 7. Mlade $iljke i liš&e mrkve izdr%e $ez ošte&enja sla$e kratkotrajne mrazeve od =B do =

    > 7, dok koren 1plod2 ako je u zemlji, izdr%ava =5> > 7. Femperature iznad 59 > 7 ometaju rast mrkve, a kompenza!iona tačka, tj. momenat kada se izjednjačavaju asimila!ija i disimila!ija, i kada $iljka ostaje u %ivotu, ali ne uve&ava svoju masu, iznosi B>=B5 > 7. (ptimalna temperatura za ni!anje je 48=5> > 7, ali mrkva niče i na ni%im, npr6 od 8=4> > 7, pa sve do B= > 7.

  • 8/19/2019 TEHNOLOGIJA GAJENJE MRKVE

    5/28

    Z$og ovakvog odnosa prema toploti mrkva mo%e da se seje rano u prole&e, čim uslovi vla%nosti to omogu&e.

    0oda je veoma va%na kao faktor koji deluje u smeru pove&anja prinosa na dva načina6 4. rastvara ranu i omogu&ava normalnu isranu, i

    5. čini zemljište strukturnim i mekšim, što doprinosi pravilnom formiranju plodova korena. 0oda je neopodna od ni!anja pa sve do $er$e. Z$og toga mrkva daje visoke prinose i odličan kvalitet u uslovima navodnjavanja.

    U protivnom, u suvom ratarenju, do$ija se sitan koren, lošeg kvaliteta. Fvrdo zemljište utiče na deformisanje, račvanje i pu!anje korena. U okviru iste sorte sa

     par!ele sa suvim i tvrdim zemljištem do$ija se na stotinu tipova i o$lika korena.

    Zemljišta koja teško dr%e vodu tre$a o$ilno po#u$riti zgorelim stajnjakom ili

    umusom, kako $i se o$ez$edio $olji vodni re%im, jer organska materija upija i dr%i vodu.

     'aj$olja vla%nost zemljišta za rast i razvi&e korena mrkve je oko 8>G poljskog vodnog kapa!iteta. 0isok prinos i kvalitet mrkve mogu da se do$iju uz o$ilno #u$renje, navodnjavanje i veliku gustinu useva. -ri tome, mrkva, do optimalnog prinosa dolazi uz potrošnju vode od oko 9>>=?C> mm. )oliki deo vode tre$a da se doda navodnjavanjem, zavisi od prirodni padavina.

    Svetlost

    u našim klimatskim uslovima ima do$ar intenzitet i kvalitet tokom vegeta!ije mrkve.  'aša klima o$iluje velikim $rojem sunčani dana. irektna sunčeva svetlost omogu&uje fotosintezu, dakle $rz porast $iljke, do$ar kvalitet i ukus korena. Ako se mrkva seje na zasenjenim površinama, $ilo kao me#uusev ili u sen!i zgrada i drve&a, da&e nizak prinos sla$og kvaliteta . U tom slučaju ne&e pomo&i #u$renje i navodnjavanje, koren !e $iti sitan i neukusan. /z tog razloga usev mora da $ude očiš&en od korova, koji zasenjivanjem mogu više da štete nego drugim %ivotnim aktivnostima.

    Đubrenje

    U zavisnosti od preduseva, tipa zemljišta i njegove plodnosti, par!ela za gajenje mrkve tre$a da se #u$ri zgorelim stajnjakom i mineralnim #u$rivima, ili samo mineralnim #u$rivima. Ako je predusev #u$ren stajnjakom onda se mrkva #u$ri samo mineralnim '-) #u$rivima.

  • 8/19/2019 TEHNOLOGIJA GAJENJE MRKVE

    6/28

    -rirodna plodnost i #u$renje tre$a da omogu&e pristupačnost po 4>>=49> kg H a azota i kalijuma i 4>>=45> kg fosfora.

    )isela zemljišta kao što su podzoli tre$a da se #u$re kal!ijumom, tj. da se vrši kal!ifika!ija, uz dodatak magnezijuma i $ora.

    Iu$renje stajnjakom se o$avlja u jesen, pre du$okog oranja, sa B>=> tHa, uz istovremeno unošenje 4 = 5HB predvi#eni - i ) #u$riva. ruga trečina ili polovina fosfora i kalijuma i polovina p