tehnologija cuvanja jabuke.pdf

8/18/2019 Tehnologija cuvanja jabuke.pdf

1/13

TEHNOLOGIJA ČUVANJA NEKIH VRSTA VOĆA - JABUKA

• Slika 21. Kvalitetni plodovi sorte breburn (breaburn)

Jabuka spada u grupu voćnih vrsta čiji plodovi u svežem stanju mogu

da se čuvaju duže nego plodovi većine drugih biljnih vrsta. Kodpojedinih sorti, koristeći savremene metode čuvanja, to je i do 12meseci. Na dužinu čuvanja utiče veliki broj faktora kao što su: sorta,kvalitet ploda, region proizvodnje, način skladištenja i drugo. Pri tomese podrazumeva da je berba obavljena u optimalnom roku.

Berba

Plodovi namenjeni dužem čuvanju treba da su u fazi rane zrelosti.Stoga se prati stanje plodova i sprovodi jedan ili više postupakaodređivanja momenta berbe.

Određivanje momenta berbe Zrelost plodova u momentu berbe ima odlučujući uticaj na njihovusposobnost čuvanja i kvalitet posle uskladištenja. Prerana berba ima za ishod plodove koji su nedovoljno razvijeni, sasledećim karakteristikama: nezadovoljavajuća krupnoća i obojenost,netipičan ukus, veća osetljivost na neke neparazitarne bolesti čuvanjakao što su posmeđivanje pokožice i gorke pege. Nasuprot tome,prekasna berba dovodi do stanja plodova koje se manifestuje tipičnimukusom (povećan sadržaj šećera, razvoj pune arome), ali istovremeno


2/13

značajno umanjuje sposobnost čuvanja plodova: brzo opadanje nivoakiselina i čvrstoće mezokarpa, pojava brašnjavosti. Odlaganjemmomenta berbe, proizvođači se izlažu riziku opadanja plodova, pojavestaklavosti kod pojedinih sorti, razvoju gljivičnih oboljenja iprezrevanju plodova u toku čuvanja. Optimalan momenat berbe odgovara momentu u kome je plod završiosa nakupljanjem rezervnih hranljivih materija i započeo proizvodnjuetilena. Ovaj hormon zrenja, čija se proizvodnja brzo povećava,progresivno dovodi plodove do senescencije, odnosno prezrevanja.Pravilno određivanje momenta berbe je od velikog uticaja na dužinuuspešnog čuvanja. Za određivanje momenta berbe koriste se različitemetode od kojih se u praksi najčešće primenjuju:

1. Jodno - skrobni test Ovom metodom prati se proces razgradnje skroba u plodovima. Kakosazrevanje plodova odmiče, skrob se sve više razgrađuje na prostešećere. Budući da se skrob prilikom potapanja u rastvor joda u kalijum jodidu boji u plavo, postaje vidljiv njegov udeo na preseku ploda. Zaobavljanje testa uzima se uzorak od najmanje 20 plodova koji sepoprečno preseku, a zatim se po jedna polovina svakog ploda potapa urastvor. Na mestima gde je u plodu došlo do razgradnje skroba nećese zadržati boja, a na mestima gde ima skroba presek će biti obojen utamno plavu boju. Količina skroba proporcionalna je udelu obojenepovršine preseka. Različiti izvori, institucije ili standardi, dajutakozvane skale prisustva škroba, odnosno obojenosti, 1-5, 1-8, 1-10 idruge. Udeo se najčešće određuje vizuelnim poređenjem l. 22. Što jeplod obojeniji ocena je veća, a samim tim i plod je zreliji.

• Slika 22. Primer skale jodno - skrobnog testa.


3/13

2. Čvrstina mezokarpa ploda Čvrstina mezokarpa, mesa ploda, u fazi zrelosti ima karakterističnuvrednost za neku sortu. Za merenje čvrstoće koriste se ručni ili stonipenetrometri. Na savremenim rešenjima, ali samo za naučne irazvojne svrhe, koriste se automatski stoni penetrometri povezani saračunarom. Princip rada penetrometra se bazira na merenju sile otporakoju pruža mezokarp ploda prilikom utiskivanja ubodne igle (kod jabuke je ona prečnika 11 mm). Ta sila se izražava u N/cm2, a nastarijim rešenjima u kg/cm2. Čvrstina ploda opada sa sazrevanjem, tese praćenjem promene čvrstine može odrediti momenat berbe


4/13

poređenjem izmerenih vrednosti sa vrednostima koje su preporučeneza svaku sortu. Tehnika merenja je jednostavna, ali ukoliko se radiručno preporučljivo je da merenje obavlja jedna osoba, da bi seostvarila približno ista sila utiskivanja. Merenje se obavlja na dvenaspramne strane ploda. Kod sorti sa dopunskom bojom to su sunčanai suprotna strana, a kod neobojenih plodova na strani spoljne iunutrašnje krivine peteljke. Na mestu uboda igle, skine se pokožica, azatim vrši utiskivanje vodeći računa da ruka u kojoj je plod budeoslonjena na čvrstu podlogu.

3. Promena osnovne boje pokožice ploda Kako plodovi sazrevaju, sve više gube zelenu boju usled razgradnjehlorofila, te usled toga postaju vidljiviji žuti pigmenti. Za određivanje

stepena promene boje mogu da se koriste aparati "kolorimetri", ilipraktičnije, karte (kodovi) boja, koje se uglavnom odnose na osnovnuboju pokožice. Za svaku sortu su urađene posebne karte sa određenimdijapazonom boja (od zelene do žute ili eventualno crvene), te se jednostavno poredi boja pokožice plodova s njima. Svaka boja,odnosno nijansa, je pod određenim brojem što omogućava da seocenjene vrednosti uporede sa onima koje su preporučene za pojedinesorte.

4. Količina rastvorljive suve materije ploda Za ovu svrhu se najčešće koriste ručni ili automatski refraktometri.Isceđeni sok iz jednog ili više plodova se u vidu kapi nanese naoznačeno mesto refraktometra, a zatim se očita vrednost izražena uprocentima. Ovaj pokazatelj se često koristi u kombinaciji sa drugimmetodama, a posebno sa količinom ukupnih kiselina.

5. Količina ukupnih kiselina ploda Ova metoda zahteva rad u laboratoriji te nije praktična sa stanovištaproizvođača. Međutim, budući da se često koristi zajedno sa drugimmetodama, veoma je značajna. Sa držaj kiselina se određuje titracijomprofiltriranog soka jabuke sa 0,1 M NaOH u prisustvu indikatora

fenolftaleina do promene boje rastovora ili do dostizanja pH od 8,2.U praksi se najčešće koristi više postupaka određivanja momentabranja, jer primena samo jednog ne daje dovoljno pouzdane podatke.Često se u praksi koristi Štrajfov (Streif-ov) indeks, tab.10, koji seračuna po formuli: I = čvrstoća, N/cm2 / [index JS* testa (1-10)x sadržaj suve materije (°Brix)]* JS - jodno-skrobni testZa svaku sortu i region gajenja potrebno je da se izrade tablice sa


5/13

vrednostima pojedinih pokazatelja zrelosti. To u Srbiji još nijesprovedeno, a očekuje se u narednih desetak godina.

• Tabela 10. Vrednosti Štrajfovog indeksa za pojedine sorte.

Postupak berbe Za većinu sorti jabuke preporučuje se probirna berba u 3 - 4 navrata,tako da se u svakom navratu oberu plodovi povoljne zrelosti. Plodovinamenjeni dužem čuvanju treba da se beru pažljivo, zajedno sapeteljkom, po mogućnosti da su dobro obojeni (kod obojenih sorti), dasu čisti, neoštećeni i bez vidljivih simptoma parazitarnih i

neparazitarnih oboljenja. Različite vrste povreda, pre i za vreme berbe,u velikoj meri utiču na veću pojavu parazitarnih (gljivičnih) oboljenjatokom čuvanja, ali i na veći gubitak mase ploda. Tehnika berbe je od velike važnosti jer neobučena radna snaga može uvelikoj meri da ošteti plodove, pogotovo kod osetljivih sorti kao što jezlatni delišes. Povrede (nagnječenja) najčešće nastaju u momentuotkidanja ploda sa stabla, kada se previše pritisne prstima i/ilinoktima, a mogu da nastanu i nepažljivim spuštanjem plodova uambalažu. Zbog toga su za berbu najpovoljnije tzv. kengur torbe kojeimaju otvor na dnu kroz koji se ubrane jabuke prazne u boks palete ili

drugu ambalažu. Bilo da se berba obavlja u kengur torbe, gajbe- jabučare ili drugu ambalažu, plodove treba lagano spuštati jedan nadrugi, a kengur torbe prazniti veoma pažljivo. Danas se sve višekoriste vučene i samohodne platforme za berbu koje u velikoj meriolakšavaju proces berbe, smanjuju troškove i oštećenja. Plodovi namenjeni dužem čuvanju treba da se smeste u boks palete,po mogućnosti plastične, jer se drvene zbog fitosanitarnih razlogaizbacuju iz upotrebe u EU.Prema zahtevima dobre poljoprivredne prakse higijena berača mora dabude na visokom nivou. Sanitarni čvor ne srne da bude udaljen od


6/13

mesta berbe više od 500 m. Radnici koji imaju indikacije prehlade(kašlju) ne smeju da rade na berbi i drugim operacijama, ili moraju danose zaštitnu masku. To se odnosi i na radnike koji imaju kožne bolestina rukama. Njima je rad dozvoljen samo u rukavicama. Ova pravila izahtevi vrlo brzo će biti na snazi i kod nas. Ovo se odnosi i na drugovoće namenjeno za svezu upotrebu.

Transport do hladnjače i sortiranje

Obrane plodove jabuka treba što pre uskladištiti, odnosno prevesti dohladnjače, pogotovo u slučaju toplijeg ili kišovitog vremena.Upotrebom boks paleta, proces transporta je značajno olakšan iubrzan, a ako se koriste jabučare onda treba da se odmah smeste na

palete i tako izbegne nepotrebno pretovaranje.

Predsortiranje plodova namenjenih dužem čuvanju retko se koristi, presvega zbog povećanja broja oštećenih plodova do kojeg dolazi pri timpostupcima, mada bi to, sa stanovišta određivanja režima čuvanja, bilopreporučljivo. Pogotovo je važno da se izdvoje najkrupniji plodovi i dase skladište odvojeno (i kraće vreme), jer su podložniji neparazitarnimoboljenjima.

Predostrožnosti posle berbe

Poreklo plodova Dužem čuvanju treba nameniti samo zdrave plodove koji su poreklomsa stabala na kojima je bio ujednačen odnos bujnosti i rodnosti.Posebno treba obratiti pažnju na:• starost stabala - veoma mlada stabla daju plodove koji su loši začuvanje • bujnost i odnos - broj listova/broj plodova - sve neujednačenostiizmeđu opterećenosti stabla rodom i njegovog potencijala snabdevanjamineralnim materijama, vode ka lošijoj sposobnosti čuvanja • veličinu plodova - veći plodovi se lošije čuvaju.

Klimatski uslovi u toku godine imaju takođe značajan uticaj nasposobnost čuvanja. Na primer, pretopio vreme u toku meseca kojiprethodi berbi utiče na povećanje rizika od pojave posmeđivanja. Drugi faktori u voćnjaku koji su rezultat uticaja čoveka ili tipazemljišta, takođe imaju uticaja. Đubrenje i mineralni sastav plodova su veoma važni. Po mnogobrojnimistraživanjima, postoji vidljiva korelacija između pojave fiziološkihoboljenja koja se javljaju na plodovima u toku čuvanja i njihovogmineralnog sastava. Kalcijum, na primer, usporava zrenje i starenjeplodova i smanjuje osetljivost na fiziološka oboljenja. Kalijum je


7/13

antagonista kalcijumu te njegov sadržaj u plodovima jabuke takođeutiče na njihovu osetljivost na fiziološka oboljenja kao što su gorkepege, posmeđivanje mesa, starosno posmeđivanje. Fosfor utiče načvrstoću plodova. Prevelik ili prenizak sadržaj azota takođe utiče načuvanje plodova.

Analiza mineralnog sastava plodova omogućava da se dobije ocena onjihovom unutrašnjem kvalitetu. To može praktično da se koristi,pored drugih metoda, za ocenjivanje sposobnosti čuvanja plodova.Određuje se sadržaj kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora iazota. Izračunava se odnos K/Ca i K+Mg/Ca pri čemu se smatra daodnos treba da bude manji od 30. Analize mogu da se rade u tokuberbe ili posle junskog opadanja plodova.

Tretmani posle berbe Na žalost, kod nas nisu dozvoljeni tretmani posle berbe, pa možemosamo da navedemo tretmane koji se koriste u svetu.Pre uskladištenja, neophodno je da se obrani plodovi tretiraju da bi seizbegli rizici od pojave fizioloških i parazitarnih oboljenja u tokučuvanja. Međutim, tretiranje plodova posle berbe ne treba da postanesistematično jer tretmani donose dodatne troškove, gubitak vremena irizik od fitotoksičnosti plodova. Dakle, treba dobro procenitiopravdanost tretmana u zavisnosti od osetljivosti kontigenta plodova.Postoji nekoliko vrsta tretmana:• Tretiranje fungicidima za sprečavanje pojave oboljenja kao što sugleosporioze, botritis, monilija. Najčešće se koristi thiabendazole(TBA).• Tretiranje antioksidantima za sprečavanje pojave posmedivanjapokožice. U ovu svrhu se koriste ethoxyquine i diphenvlamine (DPA).• Tretiranje kalcijumom za sprečavanje pojave gorkih pega i drugihfizioloških obolenja vezanih za debalans u ishrani. Koriste se različita jedinjenja Ca kao što je CaCl2 .• Tretiranje inhibitorima delovanja etilena u cilju usporavanja procesasazrevanja. Za ovu svrhu se koristi preparat Smart Fresh čija je

aktivna supstanca 1- MCP.Tretiranje plodova može da se vrši potapanjem, tuširanjem,termonebulizacijom i gasovanjem. Efikasnost zavisi od vremena kojeprođe od berbe do momenta tretiranja jer je efekat bolji što je tovreme kraće. Napominje se da se uslovi korišćenja pojedinih navedenih preparatarazlikuju od zemlje do zemlje, a neki od njih su čak i zabranjeni.

Optimalni uslovi čuvanja


8/13

Brzo rashlađivanje plodova nakon berbe veoma je važno jer se na tajnačin usporava proces zrenja i smanjuje pojava pojedinih fiziološkihoboljenja. Vreme od berbe do rashlađivanja treba da bude što kraće.Preporuka je da se obrani plodovi rashlade istog dana.

U nekim slučajevima praktikuje se izlaganje plodova višimtemperaturama pred skladištenje da bi se smanjila pojava pojedinihfizioloških oboljenja kao što je skald - posmedivanje pokožice ploda.Na primer, sorta greni smit zagreva se na +22°C u trajanju od 10 - 15dana, što utiče na smanjenje pojave skalda.

Prilikom određivanja temperature čuvanja treba u obzir uzeti sortu,dužinu čuvanja i željeno stanje plodova na kraju skladištenja. Plodovi

većine sorti jabuka mogu da podnesu temperature od -1,4 do -2,8°C,ali se čuvanje na temperaturama ispod o°C retko praktikuje kod jabuke. Za svaku sortu postoji kritična temperatura ispod koje, uslučaju dužeg čuvanja, dolazi do pojave različitih fizioloških oboljenja.Optimalna temperatura čuvanja većine sorti jabuka kreće se od o do3°C.

Da ne bi došlo da gubitka mase i smežuravanja plodova, neophodno jeda se u rashladnoj komori održava visoka relativna vlažnost vazduha.Za većinu sorti jabuka preporučuje se da relativna vlažnost vazduhabude 92-93%. Ukoliko je relativna vlažnost vazduha viša od 94odnosno 95%, povećava se rizik od pojave parazitarnih ineparazitarnih oboljenja, umanjuje se razvoj arome, itd.

Dužina čuvanja u uslovima normalne atmosfere zavisi od velikog brojafaktora i razlikuje se od sorte do sorte. Poznato je da se letnje sortekraće čuvaju ( 2 - 3 meseca), a pojedine zimske sorte mogu uspešnoda se čuvaju do 7 meseci.

Čuvanje u uslovima kontrolisane atmosfere (KA)

Tehnika čuvanja u KA sastoji se od skladištenja plodova u komore ukojima je značajno smanjen sadržaj kiseonika i povećan sadržajugljendioksida. Ova tehnika se kombinuje sa niskim temperaturamakoje pojačavaju efekat.

Smanjenje sadržaja kiseonika utiče na sporije sazrevanje plodova igarantuje optimalne rezultate čuvanja. Već posle 2-3 dana odzatvaranja komore postiže se pun efekat. Najbolje rešenje za brzosnižavanje nivoa kiseonika je primena generatora azota. Ova tehnika je lako dostupna zahvaljujući razvoju mobilnih generatora azota na


9/13

bazi molekularnih sita. Kad se dostigne nivo kiseonika od 4-5%,najčešće u roku od jednog do tri dana, u zavisnosti od dimenzijakomore i tipa aparata, generatori se isključuju, a dalje smanjenjesadržaja kiseonika odvija se prirodno usled disanja plodova.

Istovremeno, sadržaj ugljendioksida se povećava usled oslobađanja izplodova. Kad se dostigne željeni sadržaj ugljendioksida, absorberi C02puštaju se u rad da bi se on zadržao na konstantnom nivou.

Najčešće korišćene smeše gasova sadrže 2-3% kiseonika i 2-5%ugljendioksida. Danas preovladava primena KA sa veoma niskimkoncentracijama kiseonika, 1-2%, uz nivo ugljendioksida 1-3%.Hladnjače, odnosno komore u kojima je moguće uspostaviti ovakav

režim gasova nose ime ULO, ultra low oxigen. Svako odstupanje odzadatih koncentracija pojedinih gasova vodi ka pojavi različitihfizioloških oboljenja.

Sastav atmosfere ne bi trebalo da bude isti u toku celog periodačuvanja, već treba da se menja u zavisnosti od utvrđenog programa.Postoji veliki broj varijanti od kojih je većina ostala na nivoueksperimenata. Međutim, neki programi menjanja sastava atmosferesu uveliko zaživeli, a pre svega oni koji za cilj imaju smanjenje pojavefizioloških oboljenja (posmedivanje i bolesti starenja plodova) iliusporavanje sazrevanja plodova (gubitak hlorofila, promena osnovneboje pokožice, gubitak čvrstoće plodova).

Osetljivost plodova na C02 Kod nekih sorti, povećana koncentracija C02 može da izazoveunutrašnje posmedivanje, a po nekad i razvoj šupljina unutar mesaploda. Više faktora doprinosi pojavi ovog oboljenja:• Osetljivost sorte - breburn, greni smit i fudži su među najosetljivijimsortama. Gala takođe pokazuje izvesnu osetljivost u specifičnimuslovima.• Osetljivost na C02 raste sa snižavanjem sadržaja kiseonika i

snižavanjem temperature. Za osetljive sorte, preporučena atmosferačuvanja treba da sadrži najviše 2% ugljendioksida pri nivou kiseonikaod 3% (obična KA) i manje od 1,2% ugljendioksida pri sadržajukiseonika od 1,8% (ULO). Temperatura unutar komore treba da budei°C za sorte koje nisu osetljive na niske temperature.• Osetljivost sorte na C02 može da varira iz godine u godinu uzavisnosti od klimatskih uslova koji prethode berbi, ali se povećava sasazrevanjem plodova i porastom njihove veličine. Dug period od berbe do skladištenja kao i zastoj u ventilaciji unutarkomore takođe povećavaju osetljivost plodova na C02.


10/13

• Tabela 11. Promena kvaliteta plodova sorte Breburn nakon 6 meseciskladištenja u tri režima čuvanja.

• Tabela 12. Preporučeni parametri čuvanja nekih sorti jabuke.

Čuvanje u uslovima niske koncentracije etilena

Etilen ima nepovoljan efekat na plodove tokom čuvanja jer ubrzavanjihovo sazrevanje, a time negativno utiče na sve neželjene procese uplodu. Sa praktičnog stanovišta, taj uticaj se pre svega ogleda ugubljenju čvrstoće ploda, ubrzanom žućenju pokožice, povećanojosetljivosti na pojedine fiziološke bolesti (posmedivanje) i poremećaje

vezane za starenje plodova (brašnjavost).Količina etilena koju plodovi izlučuju zavisi od temperature, fiziološkogstanja plodova, sadržaja kiseonika. Što su temperatura i sadržajkiseonika niži, a plodovi dalje od klimakteričnog stanja, manja jeproizvodnja etilena. Količina etilena u komorama veoma varira i zavisiod kapaciteta komora, vrste odnosno sorte, tipa hladnjače. Unormalnoj atmosferi sadržaj etilena može da iznosi 100 do 300 ppm(engleski: parts per million, milioniti deo) , a u kontrolisanoj 500 do600 ppm. Poželjno bi bilo da se koncentracija etilena smanji na 1 ppm.


11/13

Priprema hladnjače

Dobro sprovedeno čuvanje plodova pretpostavlja da su pravilnoizvedene sve tehničke pripreme u komorama, da su palete postavljeneu pravilan položaj, te da su uzete u obzir specifičnosti sorti i datumberbe prilikom određivanja režima čuvanja (temperatura i atmosfera).

Priprema opreme podrazumeva prove - ravanje rashladnih instalacija,proveravanje hermetičnosti komora sa kontrolisanom atmosferom,nivelisanje analizatora gasova pre i tokom čuvanja, čišćenje idezinfekciju komora i opreme za skladištenje (boks palete, palete).

Na kraju, puštanje u rad komora treba da se izvrši nekoliko dana pre

uskladištenja plodova.

U slučaju komora sa KA, kontrolni prozorčić (vratanca) treba da ostaneotvoren za vreme spuštanja temperature da bi se izbegle deformacijeplafona i zidova.

Plan punjenja komore

Punjenje komore treba obaviti što racionalnije, postavljajući redovepaleta u pravcu kretanja vazduha, a da se pri tom ostavi dovoljnoslobodnog prostora: minimalno 80 cm od plafona, 40-80 cm od zida

nasuprot isparivačima (u zavisnosti od dimenzija komore) i sa strane20-30 cm.

Plan punjenja komore, koji je ucrtan na podu da bi se olakšao radviljuškara, omogućava ujednačenu raspodelu hladnog vazduha ukomori i cirkulaciju između paleta. Loše postavljene gajbe ili paleteizazivaju formiranje toplije mikroklime u pojedinim delovima komore,zadržavanje oslobođenog etilena, ugljendioksida i drugih isparljivihmaterija, što utiče na veću pojavu oboljenja čuvanja (starosnoposmeđivanje, unutrašnje posmeđivanje, ubrzano smežuravanje,...).

Nadzor tokom čuvanja

Uslovi čuvanja, temperatura, sastav gasova, treba da ostanu što jemoguće stabilniji. Da bi se izbegli eventualni incidenti tokom čuvanja,nivelisanje analizatora mora da se vrši redovno, svakih 14 dana, pačak i jednom sedmično. Svakodnevno treba kontrolisati i beležitirazličite parametre. Sadržaj kiseonika i C02 se kontroliše redovno(minimalno jedanput dnevno), a reguliše se ručno ili automatski, ako je to moguće.


12/13

Vreme rada rashladnog sistema u komori je obično konstantno, akontroliše se svaki dan. Eventualne varijacije ukazuju na kvar usistemu za hlađenje ili u sistemu ventilacije. Takođe, treba obratitiposebnu pažnju na funkcionisanje absorbera na bazi aktivnog uglja. Ipored toga što su dugog veka, njihova efikasnost vremenom opada izavisi od različitih faktora. Provera njihovog rada se lako vrši u tokurada komora.

Praćenje stanja plodova u toku čuvanja omogućava da kontrolišemogubitke u masi i kvalitetu, kao i da nadziremo eventualnu pojavuoboljenja. Za ovu svrhu, uzorci plodova treba da se pripreme prezatvaranja komore (KA) i da se postave tako da im se lako možepristupiti spolja. Prilikom kontrole plodova treba poštovati

bezbednosne mere, odnosno nositi aparat za disanje, a sve raditi podnadzorom stručne osobe.

U slučaju skladištenja plodova veoma heterogene zrelosti, mogu da sepojave različiti problemi: visok nivo proizvodnje etilena zrelijihplodova, ubrzano sazrevanje drugih plodova i rizik od pojaveposmedivanja pokožice na zelenim plodovima.

Kod sorti osetljivih na C02, rizik od unutrašnjeg posmedivanja plodovase povećava, te se mogu uočiti šupljine u zrelijim plodovima.

Klasiranje i pakovanje


13/13

• Slika 23. Korišćenje plastične podloške u pakovanju jabuka.

Pravo sortiranje plodova se vrši nakon iskladištenja. Odvoje se svioštećeni i propali plodovi, a ostali se sortiraju prema veličini, boji idrugim parametrima, u zavisnosti od zahteva tržišta. Danaspreovladava klasiranje pomoću kalibratora . Postoji više vrstakalibratora. Oni najjednostavniji vrše razdvajanje plodova po veličini,dok složeniji, zahvaljujući ugrađenim kamerama i računarskimprogramima, mogu da vrše klasiranje na osnovu velikog brojaparametara.

Pakovanje plodova obavlja se uglavnom ručno. Standardnu ambalažuza jabuke čine kartonske kutije za jedan ili dva reda jabuka. U oba

slučaja može da se koristi i plastična podloška.

tehnologija cuvanja jabuke.pdf

Documents