tehnicki uredjaji u nastavi

Технички уређаји у настави Златко Цвијовић_________________________________________________________________________

1.Увод

Основна карактеристика свих људских активности је настојање да се пронађу

најефикасније организационе форме и да се у радну активност укључе сви

инструменти и техничка средства која омогућавају максималан радни ефекат ,уз

наглашену примену принципа економичности у коришћењу простором ,временом и

људском енергијом . Опште је позната законитост да између резултата рада и стила

рада ,примењене технике и уређаја у раду постији завистан однос . Због тога се све

више у школи истиче захтев за економичношћу и рационализацијом наставног рада.

Да би се овај захтев правилно спровео ,поред простора и његове

фунционалности ,неопходни су и инструменти рада ,наставна средства и технички

уређаји ,као и правилно гледање на њихову функцију у наставном процесу ,као и

активна и систематска употреба у васпитно-образовном раду.

Објективну стварност ,као и образовну материју одређену програмом ,ученик

упознеје ,доживљава и савладава уз помоћ различитих извора упознавања. Ученик

прима информације директним доживљавањем ,посредовањем наставника,али и

осталим облицима посредништва ,које наставнику и ученику пружа савремена

техника . Време у коме живимо је време науке и технике . Данас готово да и нема

подручја људке активности где техничка средства ,заснована на савременим

достигнућим науке ,не представљају помоћ чоеку у раду ,било да га у неким фазама

рада потпуно замењује ,било да му омогућава бржи и успешни рад.

Помало парадоксално делује чињеница да је техичка револуција најкасније

почела продирати у школу и да сее улазак технике у подручје образовања у

прошлости одвијао споро. Ипак,треба рећи да је то и разумљиво ,јер се ради о врло

делчикатном послу – развоју и образовању младих генерација . Данас ипак дилеме

нема , техника је у великој мери заступљена у школи ,и пружа велику помоћ. Али

мора се нагласити да су и промене које она доноси ,значајне и велике.

Техника је својим разноврсним средсвима довела до препорода система

комуницирања у друштву. Проналаском штампе,радија и телевизије и њиховим

прерастање у масовне медије ,створене су у данашњем свету досад неслућене

могућности преношења информација на највеће удаљености. Ово ставља пред школу

и нове задатке и нове могућности. Сигурно је да данас књига ,иако још увек један од

5


најважнијих ,ипак није вие и једини извор знања и њену релативну ограниченост

успешно попуњавају разна друга средстав масовног комуницирања ,међу којим се

истиче интернет. Брз развој науке ,технике и технологије као и прогресивна

друштвена кретања условиле су битније промене васпитно-образовног процеса.

Технички уређају су у великој мери заступљени у настави и свакодневно се

повећава њихов број. Уређаји као што су: дијапројектор , епиппројектор, кино-

пројектор, видеорекордер,мгнетоскоп,магнетофон замењени су савренменим

техничким уређајима .. То су пре свега универзални видео пројектори, компјутери,

графоскопи са лцд екранима , ДВД- уређаји ,цд-плејери...

Технички уређаји су веома важни за организацију квалитетног васпитно-

образовног процеса. Реч је о веома битној техничкој компоненти ,без чије се

подршке не може замислити ефикасан процес поучавања и учења. Јер управо

технички уређаји чине материјално-техничку основу савремен образовне

технологије.

Данас ,готово да и нема школе која бар оне једноставнетехниче уређај не

поседује . Савремена настава која подразумева коришћење техничких уређаја тражи

од наставника да мање буде предавач и испитивач ,већ више истраживач програмер

наставног рада ,организатор ученичких активности и васпитач младих

генерација.Савремени наставник обављаће своју педагошку функцију успешно

уколико је оспособљен да се користи телевизијом ,видео-

системима ,компјутерима,интернетом али и савременим мултимедијалним

системима . Употребом техничких уређаја у настави доприноси се и развијању

радних способности ученика ,што доприноси остваривању фунционалго задатка

наставе. Захваљујући њима подстиче се мисаона активност ученика у процесу

стицања знања и развија се интересовање за самостални рад и снажна јеподлога

самообразовању. Техники уређаји врло брзо стављају у функцију наставно средство

што доприноси већој економичности наставе. Савремена технологија ,уз коришћење

мултимедијалних система ствара предуслове за ангажовање свих чула у процесу

стицања нових знања ,развија креативност ученика и обезбеђује већу активност

ученика у настави и учењу.

Школа се дана се не може одрећи помоћи техничких уређаја и

технологије.Опасност од техницизма ,помодарстава ,злоупотребе технике постоје

али тај ризик треба прихватити јер је корист од њихове употребе много већа.

6


У овом раду ће бити говора искљичиво о оним техничким уређајима који су

нашли примену у настави ,односно образовању . Такође ће се пажња обратити на

еволуирање техничких уређаја: настанак ,развој и усавршавање али и примена.

Структура уређаја,принцип рада , предности и недостаци техниких уређај

који су заступљени у настави ,ће такође бити сегмент који је заступљен у овом раду.

Рад садржи и велики број слика које треба да помогну ономе ко чита да боље разуме

описане уређаје и створи што јасније преставе о њима.

7


2.Појам и дефиниција

технике ,технологије и наставе

Појам техника је изведен од грчке речи „техне“, значи

умеће,вештину,навику,спретност и сл. ( С.Војиновић1987,20) .Стари Грци су

тврдили да се људски живот одвија кроз три основна аспекта: мишљење-

тхеориа;деловање – прахсис:умеће,прављење,производњу-техне.Дакле,сам корен

речи „техне“прожет је људским умећем како у фази израде разних предмета и

производа тако и у фази уметничког стваралаштва (О. Пејановић1988,39). Овако

схваћен појам техникенужно је повезан са човеком као носиоцем и субјектом

свесног и активног деловања. Техника је материјално и функционално везана за

субјект и не фигурише независно од њега.

Нема сумње да техника у својој етимолошкој основи садржи

објективно и субјективно утемељење. Порекло техникесе везује за природне

појаве ,које су предмет проучавања првенствено природних наука . Улазећи у тајне

природних феномена и појава ,човек се –како је знао и умео – служио њиховом

снагом и енергијом и тако делимично успевао материјализовати резултате свог

дугогодишњег ,неимарског и ставралачког деловања.

Појам техника ,сваћен у ужем смислу ,неминовно упућује на њену

органску повезаност са материјалном производњом индустриског типа . Основу

таквог поимањатехнике „чине средства рада – механизми и стројеви ,прибор и

направе ,инструменти и апарати – помоћу којих се остварује процес производње“ (А.

Вукасовић 1967,7). Једну од прихватљивијих дефиниција технике дао је Д.

Чалић .Он под техникомподразумева „целокупна средтва рада ,која је израдио човек

на основу познавања закона природе ,зато да би усмеравајући енергију природе на

саму материју природе организоао производни процес у циљу стварања

материјалних добара“ .

Појам техника се може дефинисати као „свеукупност средстава оруђа

и уређаја за рад ,створених радом човека ,помоћу којих он,уз примену

знања ,вештина и навика ,рационално доприноси производњи нових материјалнох

8


вредности“ .Њено суштинско поимање схваћено у тако широком контексту „као

техника рада ,техника уметничког обликовања изгубило је данас органску везу са

техничким знаностима и техником у служби економског и привредног развитка

друштва“(А . Вукасовић 1967,8). Теицхман сматра да под техником могу

подразумевати „техничке ствари ,процеси ,навике у производњи „ (теицхман

1960,279).

Појам технологија настао је сажимањем две грчке речи „техне“

(вештине) и „логос“(наука ). То би у дословном преводу значило вештина науке или

научна вештина ,с тим да основна синтагма ,сама по себи ,довољно наговештаа о

чему је реч. Технологија као и техника дело је човека ,настало у процесу његовог

дугогодишњег развоја и вишедимензионалне комуникације са природом .Реч је о

веома динамичној и промењивој појави ,чији је степен савршености и ефикасности

зависи од степена примењене науке ,као и материјалног ,социјалног и опште-

друштвеног развоја .

Технологија је непосредан производ стручног и стваралачког рада

човека ,односно најпоузданији показае тељ објективног степена развоја науке и

технике. Дакле „технологија као појава и процес рођена је у глави човека ,који је

својим радом материјализовао“ ( Н. Гојковић1987,15) . Непосредно је везана за

производњу и прераду материјала свих врста и агрегатних стања. „Технологију

можемо означити и као комплекс знаствених метода и примењених знања која

омогућавају производњу производа и сировина комбиновањем три фактора

производње и то наначин који је економски рационалан“ ( Д.Лалић и М.

Коломбо1980,33). Ипак,технологија није само производна него и социјална

категорија ,с обзиром да активно учествује у свакој планираној и сврсисходној

људској делатности .

Другим речима ,она се појављује у свим подручјима где год постоји однос

рад,човек и друштво. Преема А . Вукасовићу „технологија је техничка дисциплина

која проучава методе и начине како да се од природних сировина ,променом облика

или супституције ,израђују готови производи ,корисне ствари и предмети“. Према

томе технологија је скуп нормираних систематизованих ,у теорији и пракси

метода ,поступака и принципа уз чију се консеквентну примену одвија нека

целисходна људска делатност на најрационалнији начин.

9


„ НАСТАВА –симултан васпитнообразовни рад који је неразлучиво

повезан са школом или њој сличном инструкцијом и у коме се стално манифестује

дидактичка интеракција наставника и ученика ,односно полазника. Основни атрибут

и значење наставе изражени су у томе да је натава научно заснован и систематски

организован институционални васпитнообразовни рад намењен ученицима ,односно

полазницим аодређеног узраста и диференциораног степена образовања на утврђеној

концепцији наставног плана и програма,реализован сарадничким односима

наставника и ученика (полазника) као организатора и реализатора циља и задатака

наставног рада“ (Педагошки лексикон ,1996).

Паулчзен суштину наставе види у „образовању сила интелигенције до

способности да се задаци у животу што потпуније решавају“ . По

Кершерштајнеру ,настава је као и образовање ,процес „обликовања и то изнутра

према напољу“. Литхварк сматра да настава треба да „ буде увод у самостални и

независни наступ у свету и да обезбеђује чврсту навику зарађивања новог раније

стеченим знањем“.

Елементе суштинске савремене наставе треба пре свега посматрати у

њеним основним детерминатама: институционалности,васпитнообразовној

симултаности,планскопрограмској усмерености ,интеракциској

обележености ,добро-образовној артикулисаности и континуираној дидактичкој

делатности.

Не постоји нити је икада постојала настава ванинституцијалног карактера.

Она је увек функционално повезана и суштински детерминисана ,одређеним

васпитнообразовним институцијама ,које представљају оперативни ослонац

наставног рада.

10


3.Технички уређаји за репродукцију визуелних наставних средстава

Примена разноврсних техничких урешаја и образовних медија у добро

организованом наставном процесу и учењњу је неопходно. Неопходно је те уређаји

одабрати према ситуацији и према условима које та ситуација намеће. Избор

образовне технологије је велики по питању техничких уређаја и материјала.

„Уз рационалну комбинацију и примену

визуелних ,аудитивних,аудиовизуелних и других медија ,ученицима се знатно

успешније приближују разновесни извори знања у циљу ставрања што потпунијих

представа о појавама ,процесима и збивањима бу природном ,друштвеном и

техничком окружењу , анепосредни су предмети проучавања наставе и образовања“.

(Мијановић ,2002,192). Мотивација ученика и пажња која је усмерена на нјважније

појединости онога што се посматра зависи од правилне употребе самих образовних

медија.На тај начин се активирају сазнајна чула ученика ,али и стварају се јасније

представе о ономе што је предмет проучавања .

Са једне стране ,ефикасност и квалитет наставе условљени су са

материјално-техничком опремљеношћу школе , а са друге стране дидактичко-

методичком оспособљеношћу наставника. То значи да би наставник могао да

организује наставу најрационалнији начин ,неопходно му је ставити на располагање

одговарајућу техничку опрему и медије. У процесу наставе и учења користи се

велики број пројекционих апарата од којих су најзначајнији и о којима ће бити

говора у овом раду:епископ,епидијаскоп,дијапројектор,графоскоп,кино-пројектори,

стеропројектори,микропројектори,ротопројектори,стереоскопи,видеопројектори...

Ти пројекционо апарати заједно са садржајима за пројекцију

представљају суштинску основу савремених визуелних медија и чија употреба

анимира чуло вида и чуло слиха. Највећа предност ових уређаја је у томе што се

могу успешно користити у образовању и ,без обзира на специфичности наставног

предмета ,врсту школе ,узраст и предзнање ученика .

11


3.1 Епископ

Епископ је врста пројекционог апарата који пружа широке

могућности презентације разноврсних дидактичких материјала. У том случају

наставници могу без проблема да мењају редослед њихове презентације , а да

истовремено држе одређену слику у фокусу онолико дуго ,колико сами процене да је

неопходно. Може на екрану да прикаже било какву непрозирну слику као што су

фотографије ,илустрације ,графички прикази ,разне карте и други информационо –

илустративни садржај. Помоћу њега могу се приказивати илустративни или

текстуални материјал из књига ,часописа,албума или као самостални монтажни

материјал који је који је смештен у фолиотеци .Епопројекција може да се емитује

директно или индиректно ,зависно од техничких могућности уређаја. или као

самостални монтажни материјал који је смештен у фолиотеци.

„ Помоћу епископа такође можемо да прикажемо и непрозирне

пљоснате предмете ,као што су примерци папирног и кованог новца ,поштанске

марке репрезентативни узорци неких тканина и другиг материјала са суженом

трећом димензијом и пресоване биљке и њене делове ...“( Богићевић ,1975;113)

У случају директне пројекције ,светлосни зраци улазе са слике

непосредно у објектив и одатле се усмеравају на екран,пројекционо платно или

другу адекватну подлогу. А у случају индиректне пројекције,између слике и

објектива налази се огледало ,постављено на апарату под углом од 45° ,тако да се

преко њега прелама пројекција. Предност овог пројектора је у томе што се њиме

може без неких већих припрема и обликовања приказати готово сваки материјал и

што је епископ погодан за повећавање или прецртавање шеме ,карата,графикона на

папир или школску плочу.

12


Пресек епидиаскопа приказан је на слици 1.

Слика 1: Епископ

Међутим при пројекцији се губи око 70 % светлости па се на екрану

тешко добијају довољно осветљене слике .Губитак светлости се смањује

коришћењем транспарентног екрана , Пројекција на транспарентни екран је врло

погодна како за школе тако и за друге установе ,јер се екран налази имеђу апарата и

ученика тако да неможе доћи до заклањања слика. У недостатку добрих сервиса и

развијене техике копирања дијапозитива и дијафилмова од стране наставника и

ученика ,епископ као наставно средство ипак добро долази у школу.

Слика која се приказује ,зависно од типа и резолуције епископа не би

смела да прелази величину 16 Х 16 цм. Уколико слика или други материјал

премашују те димензије онда се може приказивати њихов део по део ,што не даје

очекиване образовне ефекте ,нити пружа могућност да заинтересовани виде

пројекцију као интегралну целину. Тек након свих извршених припрема може се

укључти струја . Помоћу прекидача који се налази на задњем крају пушта се струја у

у пројекциону сијалицу и у вентилатор за хлађење .Правилан положај слике

13


приказане на екрану постиже се тако што се она ставља наопако ,тј. окренута је тако

да су нпр. слова на њој у таквом положају да се могу прочитати кад се стоји између

пројекционог платна и епископа.

Ако се догоди да је слика мање оштра него што би требало ,треба

објектив помицати помоћу ручице за објектив и то полако напред назад све док се не

добије оштра слика .Прстима се несме додиривати ни један оптички елемент ,тј.

стакло ,објектив и равно огледало које стоји иза објектива под упадним углом од 45 °

. Ово равно огледало је на површини је амалгамирано и зато врло осетљиво. Сви

оптички елементи морају пре пројекције бити очишћени од прашине и евентуалних

отисака прстију.

За време епопројекције учионица треба да буде добро замрачена како би се

добила што јаснија слика . Посебно ,овај услов важи када желимо да прикажемо

слике у боји. Епопројекција може бити директна и индиректншто зависи од типа и

конструкције епископа. При директној пројекцији зраци светлости улазе са слике

директно у објектив и кроз њега на екран.За време пројекције епиоскоп (слика 2) се

несме премештати ,а нарочито се не препоручује помицање слика по поду .

Наиме ,због потресања лако може настати крататк спој па се пројекциона лампа

може уништити.

Слика 2 : Епископ

14


3.2 Епископи данас

Савремени епископи (слика 3) имају тако јак светлосни сноп да је

замрачење просторија при при њиховој употреби сасвим непотребно. Имају

могућност да увећају садржај за презентацију од 3 до 8 пута ,зависно од природне

величине и објективне потребе за његовим увећањем .Захваљујући тим техничким

погодностима ученици могу без проблема са својих места да прате ток презентације

и сасвим добро идентификују све појединости од значаја за разумевање суштине

онога што је предмет њиховог интересовања . Епископи данас имају даљински

управљач који омогућава наставнику аутоматско прелиставање и приказивање књиге

.каталога ,албума и другог илустративног материјала.

После завршеног рада треба епископ пажљиво спремити у његов

сандук и чувати га на сувом . Приликом преноса треба га чувати од потреса.

Слика 3: Савремени епископ

15


3.3 Епидијаскоп

Епидијаскоп је комбиновани пројекциони апарат који обавља функцију

епископа и дијапројектора а има један извор светлости. Њиме се могу приказати на

платну дијафилмови и дијапозитиви у боји и црно-белој техници и остали графички

материјал. Он је веома гломазан и није подесан за коришћења у учионици ,односно

за преношење из учионице у учионицу . Најбоље га је користити у кабинетима и

лаболаторијама. Постоји један сасвим једноставан облик епидијаскопа који може да

пројектује увеличану и блиставо осветљену слику на платно. Ова слика може да се

користи на исти начин каом и обична слика , али има ту предност што цео разред

може истовремено да види ту илустарацију . Овај апарат је прилично скуп,па је боље

да школа има посебно епископ а посебно диа апарат.

На слици 4 је епидијаскоп из збирке Педагошког музеја ,коришћен у школи

„Стеван Синђелић“ , пре рата .

16


Слика 4.

3.4. Дијапројектор

Ово је посебно технички опремљен уређај и слижи за приказивање

дијафилмова ,дијапозитива и слајдова. Уз додатак микроадаптера могу се приказати

и микропрепарати и други мали прозирни предмети у одговарајућим бојама.

Конструкција пројектора је једноставна али прецизна .

„Могу бити разних врста и разних конбинација. Скоро сви они служе за

приказивање дијафилмова и дијапозитива, или само дијапозитива ,а у изузетним

случајевима неки од ових апарата располажу и уређајима за микропројекцију и за

извођење неких демонстративних експеримената у пројекцији.“

С обзиром на техничке и функционалне могућости презентације

дидактичког материјала имамо различите типове дијапројектора .Постоје универзални,

полуаутоматски, аутоматски и електронски. Осим разлика у начину

управљања ,односно манипулације са пројекционим материјалом од посебног је

значаја да дијапројектор располаже са довољно снажним светлосним снопом који

обезбеђује оштру пројекцију на екрану или другој одговарајућој подлози ,довољно

великог формата.

„Универзал“ (слика 5) је такав тип дијапопројектора који се састоји од

две водилице од којих је једна за дијафилмове и друга за дијапозитиве. Уколико с

располаже оваквом врстом дијапројектора ,потребно је само променити адаптер

дијасадржаја за пројекцију да би се обезбедила жењена универзалност. А померањем

клизача на водилици улево или удесно дијапозитиви се приказују и мењају. У оквиру

дијапројектора постоји и један посебан део који се зове микропродужетак који

омогућава да се приказују микропрепарати. Делови инсеката ,пресеци,сићушни

делови биљака . Такође се могу приказивати физичко хемиске појаве и процеси.

17


Слика 5 : Дијапројектор „Универзал“

Вертикални продужетак се користи за приказивање физичких

експеримената ,као што су : таласање на површини течности,површинских

напона ,поларизовање светлости.

„Аутоматски“ дијапројектор-са њим се лако рукује и приказује дијафилм са

вертикалном пројекцијом,односно чије су слике на филмској траци поређане

веретикално у тзв. „филмском формату“.

У зависности од типа или од техничког решења ,аутоматски

дијапројектори могу бити опремљени бубуњем за смештај слајдова,капацитетеа

између 36 и 100 комада .

Он је опремљен са квалитеним оптичким системом ,јаким

лампама ,добрим уређајем за хлађење и системом за даљинско управљање. Помоћу

18


даљинског управљача могуће је подешавање ,изоштравање ,мењање и заустављање

слике,односно садржаја који се презентује. Дијафилмови су визуелни материјал ,који

садржи серију од више десетина међусобно садржајно повезаних слика . Настани

дијафим је онај који је специјално намењен за наставу. Има поучну садржину јасно

усмерену на одређену наставну јединицу или тему ,наставни предмет или тип школе.

Постоје два формата дијафилмова а то су : „лајка формат“ и „филмски формат“, стим

што се првом даје предност за потребе наставе јер су слике већег формата а самим тим

и приказана слика је већа на екрану.

Дијафилм (слика 6) се највише користи у основној школи ,и служи

највише за проширивање материјалних знања ,за развијање говора и у васпитном

смислу. Дијафилмови намењени млађем школском узрасту служе за развој сазнања и

говора . Они на овом ступњу дечијег развоја омогућују да се покаже предмет који

означава реч и то у одговарајућој природној средини ,али помоћу репродукције

стварности- слике. Некада и најквалитетније излагање наставника није довољно да

ученици сасвим схвате суштину онога што је предмет љиховог заједничког

интересовања . Програмски садржаји су знатно јаснији и једноставнији за разумевање

ученицима уколико се наставничко излагање комбинује са одговарајућом визуелном

презентацијом унапред припремљеној на дијафилмовима или слајдовима .

Слика 6: Дијафилм

19


Дијапозитив и нису међусобно повезани као што су слике на дија

филму.А баш та неповезаност даје знатну предност дијапозитивима. То омогућује да и

редослед дијапозитива у једној серији не буде фиксиран ,већ промењив зависно од

броја и редоследа дијапозитива потребних за илустровање једне наставне јединице или

наставне теме.Дијапозитиви у серијама имали су широку примену и заузимали су

важно место међу средствима очигледне наставе .

Пракса је показала да се серијом дијапозитива може приказати

обимнија материја и то на ефикаснији начин него у току вербалног излагања.

„примена серије дијапозитива је нарочито ефикасна за предавање науних дисциплина

за које је наставним плановима предвиђен мањи број часова ,али и наставно градиво

садржи више појава и објеката који су просторно и временски ван домашаја директног

посматрања“

Помоћу серије дијапозитива знатно се повећава могућност аналитичког и

уопштеног изучавања појединих наставних предмета ,делова. Дужина серије зависи од

садржаја наставне материје ,начина обраде и нивоа наставе. Сваки дијапозитив захтева

посебну припремљену интерпретацију.

Приказивање дијафилмова и дијапозитива привлачи пажњу

ученика ,подстиче их на размишљање и на дијалог са својим вршњацима . Предност

њиховог коришћења је и у томе што их је у изобиљу ,што су јефтини не захтевају

много труда у одржавању ,једноставни су за руковање у настави и учењу и за њихову

употребу у разреду није потребна посебна припрема наставника и ученика ,а

помагала помоћу којих се презентују су једноставна за руковање .

Лако се одражвају и ретко кваре ако се њима прописно рукује .

Вероватно ниједно друго подручје наставних средстава не даје толику могућност

избора наставницима и ученицима . Ових средстава има више врста за све наставне

предмете ,за проширивање знања у различитим областима ,за самостални рад

ученика ,за забаву ,за припрему путовања и посете значајним местима и за припрему

стручних ескурзија .

Ова наставна средства поред тога што подстичу ученике да више

контактирају са околином и да стичу богатија искуства ,она и пдстичу ученичку

мотивацију у процесу учења ,помажу им да схвате тешко схватљиве детаље у току

наставе .Стога,ученици ће боље памтити и успешније ће се користити стеченим

знањем .

20


Предност дијафилмова и дијапозитива над другим наставним

средствима огледа се у могућности љихове производње од стране наставника .

Довољно је употребити филм за дијапозитиве приликом фотографисања жељених

садржаја ,развијањем филма добијају се дијапозитиви који се исеку и монтирају у

пластично кућиште дијапозитива

Принцип рада

- дијафилм се постави на почетак ,а затим се постави у специјалну

касету

- касета се ставља на одређено место у дијапројектор чиме је

намештање дијафима завршено

- укључивањем дијапројектора у рад ,помоћу даљинског

управљача ,можемо приказивати слике унапред и враћати се уназад ,а

такође и изоштравати пројекцију.

Дијапројектори за дијапозитиве (слика 7) –имају шажер у који се

постављају велики број дијапозитива –дијасерије. Овај дијапројектор има

полуаутоматски мењач уз помоћ кога се слике могу мењати приликом приказивања.

Може имати и даљинске команде кокје су дужим каблом везане за сам уређај. У

зависности од типа пројектора ,промена слика се може извршити само напре,унапред

и уназад. Ако оштрину слике треба поравити ,то се чини преко управљача.

21


Слика 7 : Дијапројектор за дијапозитиве

Дијапројектор са уграђеним „тајмером“ (временским регулатором ) је

такав дијапројектор где се дијапозитиви могу смењивати аутоматизовано према

предходно изабраном интервалу (4,8,12 или више секунди).

Сличан њему је и тахископ који је снадбевен аутоматким блендом

(затварачем пројекције) помоћу кога се могу смењивати слике у одређеом интервалу

на неколико секунди. Могу то бити и : текстови,бројеви проблемски задаци .

Он се углавном користи у ортографији у одређеним фазама читања ,за

конбиновање бројева ,као и у другим наставним ситуацијама када се изводе вежбе у

брзом уочавању и решавању.

Уз дијапројектор може се монтирати и специјални додатак –

микроадаптер ,који се монтира на тубус уређаја уместо објектива и служи за

приказивање микропрепарата.али и делови инсеката ,влакана ,пресеци сићушних

делова биљака ,планктони....

Такоће постоји и један специјалан пројектор са приказивањем унатраг

наставног материјала ,што омогућава да се наставник за време пројекције налази

испред ученика . Предности овога пројектора су у томе што се пројекција вржи у

полузамраченој просторији,могу се приказивати дијафилмови и дијапозитиви. Може

се приказивати најразноврснији материјал . слике ,илустарције ,шеме ,графикони у

боји и у различитим комбинацијама са могућношћу допунског уцртавања

података ,брисања ,додавања и мењања података . Такође могу се приказивати и

тродимензионални предмети ,течности при извођењу хемиских огледа.

Постоји и аудиовизуелни дијапројектор ,који је потпуно аутоматизован јер

обједињује дијапројектор за дијапозитиве ,касетни магнетофон и дијатак за

синхронизацију слике и звука . Док су код звучног филма звук и слика

састављени ,овде су оба извора информације одвојени ,тако да се може према

потреби мењати структура дијасерије или да се да нов коментар ,на страном

језику ,да се изврши скараћена верзија и слично.Снимање и приказивање слика и

звука овај пројектор битно поједностављује пошто садржи све потребне уређаје.

22


Измене број а и редоследа дијапозитива или коментара могу се учинити уз мало

труда. Коментари се могу снимати на једном каналу или два канала . Магнетофон се

може користити и независно од пројектора ,а исто тако може се посебно користити

и само дијапројектор .

Савремени дијапројектори су потпуно аутоматизовани ,дијафилм се налази

у касети ,а слајдови су сложени у посебном прегратку. Електронски дијапројектор је

такав уређај који има изузетне техничке могућности и поседује микропроцесор

помоћу којег се лако рукује уређајем и мења пројектовани садржај. Омогућено је

управљање апаратом уз помоћ акустичког даљинског управљача. Снадбевен је

аутофокус системом који има две силицијумове фото-ћелије .Даљински управљач

није ничим повезан са уређајем ,па се само притиском на дугме управљача мењају

пројекције..Електронски аутофокус реагује на ултразвук. Дијапозитив се мења након

сигнала звучне звиждаљке на чију је фреквенцију апарат подешен.

Електронски дијапројектор (слика 8) има два магацина од којих је један

кружни а други је нормалан. У нормалан стаје 50 дијапозитива а у кружни 100. Такође

овај дијапројектор има посебан уређај- тајмер ,помоћу кога се може унапред

програмирати дужина задржавања слике,односно интервал између њих . Рад

електронског дијапројектора могуће је синхронизовати са компјутером и тако

остварити интерактивну обраду програмсих садржаја. На тај начин се можу истаћи

позитивне особине рачунара и дијапројектора ,што доприноси квалитенијој

организацији наставе и учења.

23


Слика 8 : Електронски диојапројектор

3.5. Стеропројектор

Стеропројектор је пројекциони апарат за приказивање стеродијапозитива

на даљину,тј.екран. То су уствари два дијапројектора са поларизаторима

светла ,уграђеним под углом од 90 ˚ Пројекције из оба апарата падају подударно на

екран . Постоје две варијанте посматрања екрана и то : голим оком када се види

обична дводимензионална слика ,и уз помоћ поларизованих наочара ,када се виде

две слике ,које на мрежњачи ока спајау у једну ,као код просторног гледања . На тај

начин долази до изражаја импресија тродимензијоналности ,просторности.

Стеротепске слике се веома ретко употребљавају у настави ,упркос

чињеници да оне саме дају утисак тродимензионалности,односно пластричности

приликом посматрања слике. Стереодијапозитиви су парови слика истог

мотива ,снимани специјалном фото-техником ,могу се посматрати на два начина :

индивидуалним гледањем помоћу стероскопа или помоћу стеропројектора . (слика 9)

24


Слика 9 : Стеропројектор

3.6. Стереоскоп

Стереоскоп(слика 10) је уређај за посматрање стереоскопских

дијапозитива ,који има два сочива и регулатор за изоштравање слике и водилицу за

постављање стеродијапозитива. Поред овог типа стереоскопа којим се посматра само

појединачни стерео позитив,постоји и други модел на коме се може посматрати

више слика наизменично. Таква серија слика уграђена је у облику кружног дијаграма

.

25


Слика 10: Стероскопи

3.7. Ротопројектор

Специјални апарат помоћу кога можемо да прикажемо полумирану

пројекцију . Техника приказивања слика је веома једноставна.,и то тако што

дијаграм или транспарентну слику у боји ставимо у апарат ,укључимо светло и

ротациони поларизатор . Тада извесни елементи оживе ,дочарају кретање. Тако

ученици посматрају полумирану пројекцију ,тј. динамично кретање : како ради

крвоток,срце,кретање воде у природи ,морске струје ,рада мотора и слично .

Наставна подручја у којимн апшостоје транспарентне слике за

приказивање уз помоћ ротопројектора су : биологија ,физика,техника,географија. За

индивидуално учење може се користити мали ротопројектор (Слика 11) ,који је

снадбевен комплетом транспаретних слика ,груписаних по тематици и по наставним

предметима . Такође ,ротопројектор комбинован са системом респондера може се

користити за проверу знања ученика.

26


Слика 11:Ротопројектори

3.8. Микропројектори

„Невидљиви биљни и животински свет ,који се једино може посматрати уз

помоћ микроскопа ,је тешкоћа за ученике ,јер ису сви ученици способни да рукују

микроскопом. Такође ни наствник није сигуран да ли ученици виде и правилно

разумеју оно што посматрају.

Зато се као погодно средство за проучавање биолкошких појава и микросвета

најчешће користи микропројектор. Јер њихово приказивање у микропројекцији

много је убедљивије и ефикасније за стицање трајнијих и потпинијих

сазнања.“(Богићевић,1975, 138)

Врши се приказивање исте слике истовремено свим ученицима ,па је зато

среддство за групно проучавање. Тиме се постиже уштеда времена у току наставног

рада . Такође се истовремено слуша наставниково излагање ,тј. објашњење. На тај

начин је усмерена пажња ученика на важне тачке објекта који се посматра у

увеличаној пројекцији.

Микропројекција је упечтљативија него филм истог садржаја . Такође

ученици сами могу припремити препарате и да читав разред непосредно иза тога

посматра слику у приодним бојама.

Школски микропројектор(Слика 12) осим хоризонталне пројекције може дати

и вертикалну пројекцију на површини стола ,а самим тим омогући лако копирање на

лист.

Овај микропројектор поред хоризонталне и вертикалне пројекције поседује и

све елементе микроскопа па се може користити и у ту сврху.

Повећање може износити и до 300 пута код вертикалне пројекције ,тј. 3000 пута код

хоризонталне. Али може бити и веће ако се размак измећу пројектора и и екрана

повећа.

27


28


Слика 12: Школски микропројектор

3.9.Опрема за микроскопирање

У настави познавања природе и биологије користе се различити типови

микроскопа који су се временом усавршавали. Некада је свет микроорганизама и

ћелија био под велом тајни ,а данас захваљујући овој опремо омогућено је да тај све

буде јасно видљив и доступан свима .

„ Прво посматрање нечег видљивог под микроскопом обавио је Ф. Стелути

1625. године . Он је под микроскопом нацртао главу пчеле увећану пет пута.“

Захваљујући Роберту Хуку који је 1662. године конструисао за то време

савршен микроскопуз помоћ кога су се могли посматрати структура и облик ситних

предмета .Одишући једноставношћу , изграђен од осам сочива ,дрвене и картонске

цеви која је могла да се развлачи и увлачи ради изоштравања слике.

Да би се посматрани предмет могао добро видети, морао се осветлити са

пламеном уљане лампе,чија је светлост пролазила кроз велику стаклену куглу

напуњену водом ,а затим кроз дебело испупчено сочиво ,које је концентрисало зраке

на посматрани предмет.

Савремени микроскоп ,који је оптички, захваљујући непрестаном развоју, и

усавршавању могу да увеличају и до 3500 пута. (слика 13)

Захваљујући Фазно-контрасном микроскопу ,у настави биологије,могуће је

ученицима показати полупрозрачне делове ћелије ,а што је било скоро незамосливо

у то време.

Поларизаациони микроскоп има могућност да се поједини делови ћелије

добијају другу боју и тако постају видљиви.

Улртамикроскоп ,је микроскоп великог увећања који ради на принципу

коришћења расипне светлости која пада на посматрани предмет. Ту се непосматра

директно посматрани предмет ,већ светлост која се одбија од њега ,а затим је

ухваћена у тамном пољу.

29


Електронски микроскоп има највеће увећање и захваљујућу њему могуће је

проучавање субмикроскопске структуре . Он нам открива нови свет ,јер може да

увелича и до милион пута. Њиме видимо не само делове ћелије већ и много финију

грађу.

30


Слика 13 : Опрема за микроскопирање

3.10. Микрокамера

,, У савременој настави се микро камера користи у комбинацији са ТВ

пријемником или БИМ пројектором и омогућава приказивање шема ,минијатурних

детаља тродимензионалних модела .текста у фронталном облику рада.“(Мандић,

2001:64). За овакав приказ ,некада су се користитли епидијаскопи.

Пре свега сврстава се у стандардна наставна средства која би требало да

поседује свака образовнма институција јер омогућава добар квалитет

слике,једноставност употребе и могућност повезивања са другим наставним

помагалима. Поседује стерео микрофоне и омогућава повећање и до 50 пута . Ако је

повезана са микроскопом и пројектором омогућава да се посматрани наставни

материјал са микроскопа пренесе на пројекционо платно. Она је по правилу

муултимедиска и у боји.

Са њом ће лако руковати и наставници и ученици у току наставног рада. Има

широк спектар могућности.

31


Слика 13 : Микрокамера

3.11. Графоскоп

Овај визуелни медиј се још и назива и графопројектор ,дијаграф али и

велики дијапројектор – радни пројектор.Релативно једноставан технички

уређај ,погодан за преношењеи одржавање уз чију се примену могу ефикасније

остварити планирани васпитно образовни ефекти. Графоскоп се први пут појавио

пре око четрдесет година у једном нинбершком дидактичком изложбеном салону.

Од тада до данас он је готово незамењиво наставно средствоу сваком

организованијем процесу поучавањаи учења .Уз помоћ њега се успешно може

заменити учитељево писање и цртање по табли . Док наставник црта или пише по

радној површини овог пројектора ,наставник је окренут лицем према

ученицима ,што није случај када црта по школској табли ,па самим тим омогућава да

директно комуницира са њима лицем у лице. Довољно је само видети графоскоп и

одмах се схвата функција његових делова као и брзо оспособљавање за његову

употребу.

Непосредна примена графоскопа у васпитно-образовном процесу

подразумева унапред припремљене графофолије или њихову израду током

непосредног излагањаодређеног наставног садржаја.

Још једна добра страна графоскопа је и та што се налази у нормалним

условима ,тј. може стајати , седети и писати-цртати онако како пише на хартији.

Снадбевен је транспарентном фолијом (ацетана) у облику ролне ,дужине

око 10 метара ,по којој се може писати или цртати на самом часу уз помоћ грис

оловке,али и филцаним пером и фломастери у више боја .Њима се добија светлија

слика у боји ,која се може избрисати посебним брисачем за мастило.

32


Најпогодније су ипак специјалне оловке са врхом од текстилних влакана.

Њима се може врло лако танко,јасно писати и цртати. Наравно све је отпорно на

топлоту и може се одмах приказивати. Оваквих оловака има две врсте : перманент и

неперманент. Што је написано неперманент оловком може се врло лало избрисати

са фолије крпом или ватом. Оно што је написано перманетном оловком је трајније и

теже се брише,једино растварачем .

Такође је могуће унапред припремити цртеже или текстове ,па их на часу

приказати ,поступно један за другим ,окретањем ручице ваљка на коју је фолија

намотана .Ако наставних савесно и студиозно унапред припрема графофолије

њихови саджаји ће бити систематичнији прегледнији,информационо богатији и

методички квалитетнији.

Оно што је специфично за све графоскопе је то што може приказивати

слике и при дневној светлости у учионици ,тако да ученици могу неометано да

посматрају и да праве белешке.За графопројекцију могу се набавити готове

транспарентна слике за многе наставне теме за готово све наставне предмете

Захваљујући графоскопу ,наставнику је дата изваредно велика

разноликост нивоа и форми симулиране презентације. Дозвољава измену

секвенци,убацивање парцијалне секвенце и сличне подобности.Усредсређује пуну

пажњу ученика и при дневној светлости .Омогућава сталан контакт очију наставника

и ученика.

33


8.%4%.%5%..... �៑鍵 Врсте графоскопа

Графоскопи могу бити разних типова ,а углавном се разликују по

намени,јачини извора светлости ,облику радне површине . Такође је и мање знатна

разлика између графоскопа по адаптерима које користе за приказиваање

дијапозитива димензија 5х5 цм или 8,5х 8,5 цм. За извођење специјалних

експеримената из биологије и хемије користе се графоскопи из са вертикалном

површином који има додатак тзв . „кивета“.„Кивета је мала посуда састављена од

две стаклене плочице ,које су растављене комадом гуменог црева у облику лука“.

Посуда задржава течност захваљујући везаности плочица .Могу бити и од стаклета

али и пластичних материјала.

Портабл –графоскоп је специјални тип који се лако монтира Нарочито је

подесан за ношење јер има свој посебан кофер.(слика 14)

34


Слика 14: Портабл графоскоп

Аутоматски графоскоп ,који по изгледу подсећа на дијапројектор . Може да

прикаже серију тарнспарентних цртержа урамљених у дијарамове (величине

30х30 цм)(слика 15)

Слика 15: Аутоматски графоскоп

За приказивање помоћу графоскопа израђују се специјалне слике

(цртежи,дијаграми,графикона),углавном величине формата 25 х 25цм. Оне су

фиксиране на картонском раму. Зависно од потребе и садржаја слике ,као и од тога

да ли се треба приказати у целости или поступно ,у расчлањеним елементима ,тј.

35


аналитички –на једном картонском раму ,слика се може бити састављена од

једног,два или до пет цртежа који дају целину када се одређеним редом приказујку

један за другим .Транспарентне слике се за графопројекцију најбоље је држати у

специјалном депоу који се још и зове фолио тека . За ту сврху непходно је имати

картонске кутије ,одговарајуће величине или још боље албуме са старницама у виду

џепова ,отворених коверата.

Неопходно је и регистовати транспарентне слике да бисе омогућило боље

сналажење приликом избора потребних слика .

Поред транспарентних слика могу се и приказивати и транспарентни

модели који су спецуијално изграђени за ту намену. Они представљају неки

механизам,машину ,уређај...

Израђују се углавном од провидног и пластичног материјала. Такође

једна специфичност је и то што се они могу ставити у покрењт ручним погоном,али

и малим електромотором . То омогућује ученицима да на екрану могу посматрати

рад неке машине и машинских елемената,као што су двотактни иу четворотактни

мотори ,ванкелов мотор ,ексцентрична преса,парна машина ,сатни механизам.

На графоскопу се могу приказати и експерименти из физике .То су

експерименти који се изводе на хоризонталној радној подлози апарата тако да

ученици могу све то посматрати у пројекцији. Тако се може увидети дејство магнета

на ситне честице од гвожђа,тј. како се маса ситних честица гвожђа распоређују око

полова магнета. Такође се могу на графоскопу приказати и експерименти из

хемије ,као што су електролиза ,мешање материје у неком раствору или дифузија...

На сваки графоскоп може се додати поларизатор. То је специјални уређај

који омогућава приказивање полумирне пројекције. Он се монтира на држач главе

графоскопа и кроз њега пролази сњветтлост пројекције. Али да би се могла

приказати полумирна пројекција,поред поларизатора неопходне су и посебно

припремљене слике . Они морају имати на себи налепљену фолију са растером за

ефекте који дочаравају динамику кретања у разним смеровима. Такође постоји још

један специјалан уређај који омогућава полумирну пројекцију а то је ротопројектор.

Када се слике или дијаграми ставе у апарат ,укључењем светла и ротационог

поларизатора ,одређени елементи оживе ,дочаравају кретање. Тако ученици на тај

начин могу да посматрају како ради срце и крвоток ,кретање воде у природи ,морске

струје,рад атома,састав атома и тд. Предмети за које постије транспарентне

слике ,које се могу користити за рад ротопројектора су биологија,физика,географија.

36


Графоскоп може стајати на наставничком столу,мада је ипак боље

имати специјални сталак који може бити различите копнструкције.За

графопројекцију не одговара екран са вертиклном површином,јер када би се он

користио ,екран би се морао спустити ниже ,како би пројекција била управљена на

екран под правим углом,што омета ученике у посматрању слике. Ако би се екран

ставио високо , слика би се деформисала.

3.12. Графоскопи данас

Савремени графоскопи могу се користитиу било којој учионици,без обзира на

доба дана ,интезитет дневног светла или вештачког осветљења ,примењени облик

рада,тип и артикулацију наставног часа. Технички савршенији графоскопи

доприносе побољшању њихове педагошке ефикасности и пружају могућност

свестраније употребе . Могуће га је користити у комбинацуји са панел плочом и

ЛЦД кристалима . Он се поставља на графоскоп и повезује са видео излазом на

рачунару . Тако омогућава пројектовање анимације на пројектном платну ,а самим

тим и садржај постаје очигледнији,занимљивији и прихватљивији за учење.

О његовој педагошкој вредности говори и могућност да се користи и у

комбинацији са другим наставним помагалима ,а нарочито са аудитивним ,јер тада

долази до интеграције слике и звука у наставном процесу . Графоскоп се у процесу

наставе и учења највише користи за :обраду нове наставне јединице или неког

нњеног дела ,иустацију или демонстацију одрећеног садржаја ,продубљивање

одређеног садржаја али и постављања питања и задатака као и проверавање и

оцењивање. Графоскоп али и транспаренти ће се првилно и ефикасно користити

уколико се усклади са васпитно-образовним циљевима и наставне јединице .

Синхронизовано повезан графоскоп са другим електронским и

мултимедиским средствима може да обезбеди изузетан квалитет и динамичност

наставног процеса . Тако се повећава његова педагошка ефикасност и проширују

могућности употребе не само у процесу наставе ,већ и у ваннаставним и слободним

активностима .

Графоскоп омогућава да се у настави презентира садржај парцијално и у

целини ,а и визуелна презентација повећава ученичку концентрацију и подстиче их

37


на непосредну активност. Његова употреба омогућава ефикаснију организацију и

реализацију наставног процеса ,као и прегледност и динамичност у раду .

Портабл графоскоп са зум техником- је такав графоскоп у који је

имлементирана зум техника . Омогућава пројекцију увећаних делова наставног

материјала ,па се тиме упрошћава наставни рад ,штеди време и смањују школски

издаци. Има девет сочива осветљених јаком халогеном лампом и рефлектор ,па је

тиме дат допринос стварању врло оштре слике. Импозантно је то што се овом врстом

графоскопа наставни материјал може увећати и до 160 % . На слици 16 приказан је

савремени графоскоп.

Слика 16.

Савремене генерације графоскопа могу бити опремљене уређајем за

складишћење и прелиставање фолија ,чије се фунционисање одвија уз употребу

38


даљинског управљача . На тај начин се постиже већи интезитет и динамичност

излагања . Повећава се пажњља ученика и подстичу се код њих сложеније функције

мишљења као нужне предпоставке сваке квалитетно организоване наставе учења.

4.Технички уређаји за репродукцију аудио визуелних

наставних средстава

8.%3%.......갠 Кино пројектори

За пројекцију наставног филма најчешће се користи

кинопројектор од 8 или 16 милиметара. Ова техника се одликује

поузданошћу,прецизношћу и економичношћу.Тако се напоуздан и прилично

аутентичан начина могу ученицима приказати нпр. процеси раста и развоја биљног

света ,који се у природи одвијају веома споро и због тога их је голим оком немогуће

пратити. Идентична ситуација је и са процесима и догађајима који се одвијају

муњевитом брзином . Они се могу снимити камером и приказивати на филму

успорено ,како би све значајне детаље ученици успешно уочили ,односно несметани

пратили читав развој догађаја од почетка па до краја .

Сви кинo-пројектори су подешени за репродукцију слике и

тона ,а разлика између типшова је у систему за репродукцију тона. Најуобичајенији

тип тонског кино-пројектора је онај који има фото-ћелију за репродукцију

светлосног тонског записа са филмске траке. Постоји и други тип који поред уређаја

за репродукцију светлосног тонског записа има и уређај за репродукцију

магнеттског тонског записа . Најсложенеији је онај који има поред свих ових

додатака и додатак којим се може снимати звик на филму са магнетним тонским

записом помоћу микрофона или се може синхронизовати са коментаром

39


снимљеним на магнетофону. Он се ипак не користи у школи јер превазилази

школске потребе ,па се више користи за пројекције филмова ,које израђују филмски

аматери. Готово сваки кино-пројектор има прикључке како за репродукцију тона са

микрофона ,тако и са грамофона или магнетофона.

„ Постоји и кино-пројектор са аутоматским увлачењем филма . У

случају да је перфорација оштећена ,приликом пројекције наставног филма , уређај

за константно одржавање затегнутости филма доводи филм у нормално стање ,не

заустављајући пројекцију. Овакви кино-пројектори омогућавали су бољи квалитет

пројекције јер располажу снажним халогеним лампама које обезбеђују веће

контарсте ,те јаснију и чистију пројекцију слике.“ (Богићевић.1975:267)

Аутоматски кино-пројектор има све предности усавршеног

апарата и а поред тога има и могућност тзв. слајдовања. То омогућава да се

нормална пројекција заустави и да се прикаже серија појединачниох слика ,које би

се задржале толико дуго у пројекцији да би се могла извршити анализа неких

карактеристика,елемената процеса и појава .Поред тога аутоматски кино-пројектори

поседују појачиваче тона велике снаге .На слици 17 приказани су најстарији

примерци кино-пројектора

Слика 14.

Слика 17.

Рад пројектора је бешуман постоји могућност подешавања

високих и ниских тонова ,руковање је веома једноставно ,а пооштравање слике врши

40


се микрометарским навојем . Пројекција се може подесити на две брзине.

Премотававње филма по завршеној пројекцији је брзо и једноставно с обзиром да

није потребно мењати ролне.

У филмској обради слике имају три формата . Највећа слика је на

формату тзв. нормалног филма ,ширине 35 милиметара ,средња величина слике је на

формату ширине 16 милиметара ,и слика најмање величине је на формату ширине 8

милиметара. (слика 18).

Слика 18: Формати филма Слика 19 : Пресек кино-пројектора

У последње време се у школама чешће користи тзв, супeр осмица(пројектор 8

милиметара )која је тако технички урађена да се њоме лако рукује и помоћу ње даје

занимљива пројекција .(слика 20)

41


Слика 20 : «Супер осмица»

Осим тога ,овај пројектор је јефтин ,што је за сиромашпне

школске буџете веома значајно. Предност јој је у томе што му је површина слике

већа за 50 % ,а траг за тон је постављен на супротној страни од перфорације –што

омогућава квалитетну репродукцију тона .

У зависности од технике приказивања ,она је веома разноврсна и

то углавном зависи од врсте кино-пројектора. Неки бацају слику на екран ,а неки

имајун изграђен транспарентни екран.

За наше услове је веома значајан био и кино-пројектор „Pate

Bebi“ (слика 21 ). Патентирао га је Шарл Пате 1922 године ,и користи траку ширине

9,5 мм са фотограмом 8,50х6,50мм и перфорацијом која се налазила на средини

траке између два фотограма у међукадровском простору. У једном метру трака има

132 фотограма.. Због веома квалитетне слике ,економичности и веома добрих камера

и пројектора ,овај формат је брзо постао популаран код кино аматера ,али и код

љубитеља филма,јер су се поред филмова за снимање могли набавитии најпознатији

филмови преснимљени на траку ширине 9,5 мм. Овај формат је знавнично

укинут ,али постоје клубови љубитеља система „Pate Bebi“. У Београду ,у породици

Радета Милојковића ,негује се традиција снимања на овом уређају. „Користио се и у

школи,па је за ученичку забаву и очигледну наставу директор мушке школе у

Јагодини Набвио 1930 један овакав апарат са кутијом ,отпорником,платномза

пројекцију и филмовима различите дужине ,као и пресом за лепљење филмова“.

(Извештај мушке школе у Јагодини ,1930)

Постоји и специјалан тип пројектора МУЛТИМАТИК – који може без

застоја да приказује неколико касетних филмова ,што погодује онда када нека тема

се даје у серији од два-три и више филмова .Ово је осетљив механизам те захтева

пажњу и негу . Потребно је да се у одређеним интервалима чисти и подмазује.

42


Чишћење је неопходно после сваке пројекције,а нарочито оптичких делова ,с

обзиром да су прашина и остаци емулзије са филма видљиви у пројекцији . Оптичке

елементе кино-пројектора,с обзиром на њихову осетљивост треба чистити четкицом

од фине длаке.

Подмазивање такође обавезно оних делова који су приступачни и

они који су за то означени. Препоручује се ,да се после неколико сати употребе

означена места подмажу са неколико капи вретенастог уља. Ако се пројектор

употрбљава дуже време ,треба обратити пажњу на транспортне зупчанике и на

механизам за помак филма у вратима пројектота. Треба обратти пажњу да ли се

филм лако одмота ,односно да ли се намотава без затезања .

Неправилност у рад у механизма за намотавање филма

проузрокује тргање перфорације и иозбацивање филма из транспортних ролни.

Посебну пажњу треба обратити на филмске копије . Јер најчешћа оштећења копија

јесу оштећења емулзионе и светле стране филма . Оно се јавља у виду огреботина ,од

најситнијих па до дубоких ,које се приликом приказивања филма испољавају као

велике линије које преклазе преко слике .

Успешној презентацији филма у процесу наставе и учења ,обавезно

предходи темељита припрема наставника ,тако и ученика . Њен ток ,начин и дужина

условљени су сложеношћу темтике ,која се обрађује ,врстом и наменон

филма .Стручном ,техничком и дидактичко –методичком оспособљенишћу

наставника ,али и предзнањем ,интересом и искуством ученика .

` Ако је филм кључан медиј за непосредну обраду одређене

наставне јединице ,одноисно непосредно остваривање постављених васпитно-

образовних циљева и задатака у том случају би требало обавити знатно темељнију

припрему не само наставника већ и ученика . Наставник би у том случају На

почетку часа требао да кроз осмишљен и смерно вођен разговор понови садржаје од

релевантног значаја за праћење и разумевање филма .

Што се тиче ученичке припреме она се односи пре свега на

посебно припремљеним штампаним материјалима са чијом се садржином ученици

упознавају пре филмске пројекције . Поред тог материјала који је инструктивно –

информативног карактера ученицима се могу дати и посебно припремљена

питања ,везана за проблематику која се обрађије ,на која ће ученици дати одговор на

крају часа ,индивидуално. Свака стручно организована пројекција се по правилу

43


завршава разговором ,са циљем да се детаљније разјасне евентуалне

нејасноће ,отклоне дилеме и изведу адекватни синтетиучки закључци.

Пажњу ученика привлачи саджајна филмска

презентациј ,подстиче ученике на размишљање ,али и стварање активног односа

према садржајима који се презентују ,изазивајући потребу да о неким питањима воде

расправу ,критикују неприхватљиве ставове и облике понашања и на тај начин

вреднују оно што се слуша и оно што се гледа. Филм је данас незаобилазно средство

културног и утицаја ,битан извор сазнања и јефтин извор забаве . Данас постоје

милиони људи који желе да наставе школовање ,били ванредним студијама или

савлађивање разних курсева и семинара за специјализацију,а у томе ће им помоћи

касете и филмске траке ,са прилагођеним програмима за поједине врсте школа .

Захваљујући филмским тракама и дисковима на којима се

налазе готово све области ,и које су доступне широј популацији ,подижу се људске

квалификације на виши ниво а и животни стандард.

44


Слика 21. Кино пријектор Pathe Baby који је први

код нас директор мушке школе у Јагодини 1931године.

4.2.Телевизор као технички уређај у настави

Телевизиски пријемник је апарат који се користи у настави пре савега за

пријем и емитовање емисија школског програма ТВ центра или за организацију

интерне телевизије у школи. Реч телевизија потиче од грчке речи televisio што значи

далеко гледање,поглед. Телевизија је телекомуникациски систем за емитовање и

примање покретних слика и звука са великих даљина . Овај појам се односи на све

аспекте телевизиског програма и трансмисије.

Почеци данашњих телевизиских система датирају од времена када је

Willoughby Smith 1873 године открио фотокондуктивитет хемиског елемента

селенијума ,и открића скенирајућег диска од стране Paula Nipkova 1884 године. Сви

практични телевизиски системи користе фундаменталну идеју да се призор скенира

како би се кроз одређено време презентовао преко сигнала. Ту презентацију прима

уређај који ће обрнути процес скенирања. Коначан уређај,телевизор ,користи људско

око које ће резултаттог процеса протумачити као кохерентну слику.

45


Слика 22 : Телевизор из 1946 године

Док су електромеханичке технике телевизиског преносаслике биле развијене

пре другог светског рата ,углавном од Charlesa Francisa Jenkinsa и Johna Bairda

Logie,телевисиски систем који се у потпуности користио електроником је развијен

од стране Philoa Taylora Farnswortha, Vladimir Zworykina те је омогућио масовну

дидстрибуцију телевизиских програма . Након година експерименталног емитовања

које се могло гледати само у посебно опремељеним кућама ,комерцијална телевизија

је почела са радом у Великој Британији и САД пре другог светског рата.

Телевизија има посебни значај у друштву ,на социјалном и културном плану и

све већу примену у васпитању и образовању омладине и одраслих.

Најповољнији услови су када свака учионица има телевизиски пријемник и

када ученици не морају да напуштају своје учионице да би гледали образовне

телевизиске емисије,јер то у знатној мери ремети организацију наставе .

Телевизорможе бити у учионици причвршћен за зид ,постављен на непомично

постоље ,или на металну шипку,са могућношћу померања телевизора на доле или на

горе. Такође се може телевизор поставити на покретне сталке са точковима како би

се могао лако преносити из учионице у учионицу .

Величина екрана телевизора треба да је сразмерна у односу на распоред

седења ученика .односно број седишта сваке групе ученика . Обично се препоручују

телевизори са великим екранима .Што је екран већи ,то јер и број ученика већи који

може да прати телевизиски програм у учионици. С обзиром да у пракси има око 30

ученика у одељењу ,неопходан је један телвизор од 61 цм у разреду,а ако их има

46


више онда је неопходно има ти два телевизора ,постављена у левом и десном углу

учионице.

Величина екрана телевизора ,такође утиче на на удаљеност седишта ученика

од телевизора. Минимална удаљеност седишта несме да буде ближа од 2,5 метара ,а

максималан удаљеност гледања 5,8 метара ,односно 6 и 6,5 метара у зависности од

величине екрана . Посебна пажња се посвећује ученицима са салабијим видом ,и они

седе у првом реду. За време емитовања програма учионица не сме бити замрачена .

Међутим ,може се појавити одсјај на ТВ екрану ,што је узрок лоше осветљености

учионице .

Уколико одсјај долази од Сунчеве светлости ,сметње се могу смањити

померањем покретног телевизора даље од прозора ,нагињањем телевизора надоле

или лево-десно.,употребом завесе ,померањем седишта или постављањем заклона од

картона испред телевизиског екрана . Савремени ТВ уређаји могу бити постављени

непосредно испод плафона учионице тако да сви ученици имају једнаку могућност

и видљивост. Такође ои урењћаји се сада праве у формату и до 130 цм тако да сада

знатно већи број ученика може да посматра програм.

47


Слика 23 : Телевизор из 2006 године

4.3. Видео и DVD рекордери

Телевизиски програми свих врста,филмови,актуелне стручне и научне

публикације – све што улази у сферу аудиовизтуелне технике ,може да се по жељи

купи у видео касетама или цд-овима (двд ) .

Основна намена видео рекордера је снимање и репродукција видео и аудио

сигнала.Они пре свега омогућавају примену видео касета на којима су снимљени

наставни садржаји. Савремени видео рекордери поседују уграђене и Тв тјунере и

тајмере који омогућавају и снимање телевизискогпрограм у одређено време. Главни

део овог уређаја је спирални систем ,који се састоји од ротирајућег бубња са најмање

две главе. Бубањ са главама је пречника од отприлике 5 сантиметара и ротира се

брзином од 1500 обртаја у минути. Бубањ са главама је мало укошен . На слици 24

приказан је пресек видео рекордера.

48


Слика 24.

Ротирајуће видео главе дијагонално записују уске видео записе на траку

веома близу једне другима ,отприлике 0,02-0,05 мм.Сваких пола обртаја једна од

глава запише један дијагонални запис на траку ,који представља једну полу слику , а

друга глава записује другу полуслику и када се те две слике споје добијамо једну

целу слику која ће се приказивати . Комбинацијом споријег померања траке и бржег

ротирања бубња са главама ,добићемо могућност снимања високих фреквенција које

су нам потребне за видео запис ,а уједно се повећава капацитет видео касете на 3

сата записа по касети.

Слика 25 :Видео рекордер

49


У прошлости произвођачи видео уређаја (Слика 25) произвели су неколико

система за визуелне и звучне снимке. Пре свега то су били системи са:

магнетоскопском траком,са супер -8 филмом са специјалним филмом и са

специјалном грамофонском плочом.

Наравно ,једино је успех имао систем са видо траком због своје једноставне

технологије. Слике сае снимају ,региструју на пресвученој површини траке у виду

невидљивих елкектромагнетних набоја а затим се приликом репродукције

претварају у видљиве слике на екрану.

Омогућено је сваком кориснику да помоћу видео рекордера сними на

сопствену траку нешто са тв пријемника ,или са камере. Електромегнетне траке

умногоме доприносе квалитету снимања и репродукцији садржаја са касете.

Уколико је касета лошијег квалитета ,на снимку се може увидети трептућа

линија ,боје су лоше и долази до прекидања у репродукцији звука.

Видео касета је направљена тако да се може једноставно ставити у уређај који

је каблом повезан са телевизиским пријемником . Користећи касете уместо

образовног тв програма ,који се емитује по строго одређеном временском

распореду ,наставници су у могућности да изаберу садржај и одреде најповољније

време за приказивање ученицима . Наставник може и да прекине репродукцију да би

неки детаљ или секвенцу прокоментарисао или да би одговорио на ученичка

питања . Репродукција може да се понови у целини или само да се враћа на

компликована места ,тј. да прикаже још једном само део садржаја емисије. Са друге

стране ,ученици могу да користе видео касете из школске бибилиотеке или неког

сервиса и да у школи или код куће проучавају програм ,спремају одговоре ,напишу

школске или домаће задатке.

50


Слика 26: прелазак са ВХС на ДВД

DVD, скраћеница од Digital Versatile Disc је оптички преносни диск и

користи технологију оптичког записа који се може користити за похрањивање

података ,укључујићи и филмове са високим видео и аудио квалитетом. Дигитални

вишенаменски представљен је 1996 . Данашњи DVD служи за смештај комплетних

филмова ,података :слике ,звук,текстови,софтвер...

DVD уређај (слика 27) служи за репродуковање садржаја који се

налазе на ДВД медију. Неки могу само приказивати садржај ,док постоје и уређаји

који су у могућности и снимати нове податке са рачунара или са другог ДВД медија .

Устаљена брзина снимања и писања данашњих ДВД медија је 21.13 MB/s, односно

16 пута брже од првобитне брзине снимања -1.32 MB/s.Након самог представљања

ДВД медија и уређаја појавио се проблем компактибилности између разних

формата . Данас су сви формати обједињени и обично их сви новији уређаји уредно

читају укључујићи и: DVD-RW, DVD+RW, DVD-RAM, te DVD-R i DVD+R

У раним деведесетим била су развијена два стандарда оптичог складишћења

података високе густоће. Један је био MultiMedia Compact Disc (MMCD), подржан од

Philips-а и Sony-ja, адруги је био Super Density Disc (SDD), подржан од Toshiba-e,

Time-Warner-a, Matsushita Electric-a, Hitachi-a, Mitsubishi Electric-a, Pioneer-a,

Thomson-a, i JVC-a.

Први ДВД плејери и дискови су се појавили у новембру 1996 у Јапану, ау

Европи тек 1999 . Постоји више потенцијалних наследника ДВД-ја које развијају

различити конзорцијуми: Sony/Panasonic’s Blu-ray

Disc (BD), Toshiba HD DVD i Maxell’s Holographic Versatile Disc (HVD).

51


DVD дискови могу садржати следеће врсте података:

DVD-Video (саджава видео фајлове (видео и звук))

DVD-Audio (садржи звук високе дефиниције (high-definition sound))

DVD-Data (фајлови)

DVD медијум такође може бити:

DVD-ROM (пресовани диск само за читање података )

DVD+R/RW (R = за једнократно снимање , RW = за вишекратно снимање)

DVD-RAM (насумично вишекратно снимање) ;

. Разлика између ДВД –видеа и DVD-ROM –а је у томе што овај први је

предвиђен за репродукцију на ДВД плејеру (Слика 34) повезаном са тв апаратом и

евентуално са појачалом и звучницима. DVD-RAM је медијум за складиштење

података предвиђен за употребу на персоналним рачунарима. У будућности уређаји

за ДВД засновани на рачунарима надмашиће у продаји кућне ДВД видео машине.

52


Слика 27: ДВД уређај и ЦД

4.4. Магнетоскоп

Већина светских произвођача телевизора и телевизиских уређаја ,производе

мали магнетоском или (видео-магнетофон) намењен школама као и за

индивидуалну употребу. Такав телевизиски магнетоскоп може зтиске емисије. После

тога може да се погледа програм. Наравно снимљени програм може да се сачува и

гледа кад год је то потребно .(Слика 28)

Ако ученици пропусте неке занимљиве телевизиске емисије образовног

програма ,које би требало да виде ,онда се укључи магнетоскоп . Снимање на траци

траје 30 или 45 минута ,што је довољно за снимање целе телевизтиске емисије.

С обзиром да је телевизија динамичан ,исцрпан извор обавештења о било

којој теми ,магнетоскоп је веома погодан за систематско прикупљање и чување

података о догађајима и емисијама који интересују школу. Он се врло једноставно

може прикључити на телевизор помоћу посебног додатка .

Међитим постоје неки савремени типови магнетоскопа којима тај додатак и

није потребан и може се укључити на било који савремени телевизор. Уз помоћ мале

тв камере и микрофона могу се снимати многе значајне ствари из области наставног

рада .

Овај уређај пре свега штеди време ,а ова уштеда у времену је пре свега

значајна ако предавања треба да буду поновљена у неколико паралених одељења

истог разреда или у некој другој школи. Посебно у области физичког васпитања

магнетоскоп има предности у учењу и справци покрета ,као и у извођељу лако

атлетских дисциплина у свим фазама . Трајност слике и лакоћа снимања на

53


магнетоскопу оправдавају напоре учињене у припреми изузетно режираних и

квалитетних предавања и програма .

54


Слика 28: Магнетоскопи

Мегаскоп

Да би се великом броју гледалаца омогућило праћење телевизиског програма

постоји специјални ТВ уређај који сове мегаскоп помоћу кога се телевизиска емисија

приказује на велико платно.

Величина слике на телевизиским пријемницима је ограичена и није погодна

за постављање у дворанама ,јер решење да се појави неколико телевизора ствара

физичке препреке и проблеме у односу на угао посматрања и слушања . Насупрот

томе ,телевизиска пројекција помоћу мегаскопа отклања све те препреке и

проблеме .

55


Слика 29: Мегаскоп

5.Мултифунционални технички уређаји

5.1. Видео пројектор

Ови пројектори омогућавају презентацију садржаја велике дијагонале приказа

. Због своје приступачности почео је да се користи и ,поред пословних

презентација ,у образовању.

Постају у образовним институцијама незаобилазни део опреме ,који се

свакодневно користи. Захваљујући својој савремености,компактности и видео

пројектори верно приказују аудио-визуелни сигнал са рачунара и видео система на

платно. Први уређаји који су пројектовали слику са рачунара на пројекционо платно

били су ЛЦД – панели (Слика 30), који су се постављали на графоскопе.Квалитет

презентације није био најбољи ,а просторија у којој се вршила презетација морала је

бити замрачена. Они имају лош контраст и лошу динамику боје ,па су зато

неупотребљиви за мултимедијалне апликације

56


Слика 30: ЛЦД панел

,, Нова генерација видео пројектора се појавила 1998. године ,и базирана је на

микропроцесору који поседује матрицу ситних огледала који могу индивидуално да

се покрећу. “ ( Солеша ,2006 : 83). Ови видео пројектори представљају добар избор

за приказивање наставних филмова ограниченим броју ученика.,пре свега због свог

снажног светлосног извора.

Нове генерације ових пројектора су минијатурне,моћне и јефтине ,за разлику

од предходних које су биле тешке и до 100 кг. Имају велику перспективу ,када је у

питању примена у наставном процесу,јер треба да замене креду,таблу,графоскоп,и

разне врсте пројектора. Када се повеже са мрежом рачунара ,примена ће бити још

квалитетнија.

,,Једна од главних карактеристика је јачина осветљености ,која се изражава у

луменима . Светлосни зрак пролази кроз ЛЦД –панел који апсоргује значајан део

његове енергије ,зато се јачина светлости мери на панелу или пројекционом платну.

“ ( Солеша ,2006 : 83).

Због својих добрих перформанси ,видео пројектори спадају у једне од

најважнијих дидактичких медија школе. Наставник пројекцијом управља уз помоћ

даљинског управљача,на тај начин може подвући важне делове или их визуелно

нагласити,и тако усмерити пажњу ученика на битно ставри.

Када су у питању нове генерације пројектора,слика је јако добра и засићена

бојом.Такође није потребно да се учионица замрачује за време пројекције,али ако

просторија поседује могућност замрачења ,ту особину треба искористити ,јер је

познато да на квалитет презентације у већој мери утиче вештачко светло него

природно.Једна од основних карактеристика сваког видео пројектора је и број

прикључака .

57


Док је код преносивих неопходан само један видео и један рачунарски

прикључак ,код професионалних је пожељно што више таквих излаза.Битна

карактеристика је и репродукција звука,али и подржавање што више

стандарда.Видео пројектор требало би да има и а аутоматизовани зум и фокус,ИЦ

сензоре ...

Ови осетљиви уређаји, због своје механике и оптике која се користи за израду

, састоје се од лампе са живом под великим притиском. Радни век лампе је око 2000

радних сати,али и дуже ако се пројектор користи у економичном моду.,мада тада

лампа развија мањи интезитет светлости ,а самим тим и ослобађа мању количину

топлоте . Такође да би се продужио век трајања мора се водити рачуна о начину

гашења уређаја ,тако да се неко време вентилатор хлади лампу и избаци вишак

топлоте из кућишта .

„Приликом избора пројектора,поред намене ,пажња се мора посветити

и јачини светлости вредности контраста ,резолуције слике као и формат слике. .

Само они пројектори који дају више од 300 лумена ,су добри, јер испод ове

вредности, осветљеност је слаба при дненој светлости, Већа резолуција омогућава

детаљан приказ слике,презентације или видео материјала. Најбоље је одабрати

стандардну (1024х768). Старије генерације ових уређаја су користиле катодну цев .а

пројекциони систем је био сличан као код телевизора. Кућни пројектори служе за

пројектовање видео-записа ,ДВД филмова ,док за потребе едукације ,користе се они

пројектори који омогућавају репродукцију квалитетне пројекције ,ако у днебним

тако у ноћним условима.код ове класе је најбитније осветљење лампе пројектора .“

(Солеша,2006,86)

Снага пројектора зависи од вредности јачине светлости и контраста

пројектора , Избор одговарајуће снаге пројектора зависи најчешће од интезитета

осветљености просторије и величине пројекционог платна.

У зависности од технологије приказа слике пројектори се деле на :

ЛЦД пројектор

ДКП пројектор

ЛЦОС пројектор

58


ЛЦД кристале је открио 1888 аусријски ботаничар Реинитизер.Када се

хлади ,ова супстанца поплави пре финалне кристализације.РЦА је направила

први експериментални ЛЦД 1968 године. Дисплеј од течног кристала (ЛЦД)

могу се наћи у лаптоп рачунарима,дигиталним сатовима ,пројекторима,цд

плејерима...

Код ЛЦД пројектора слика се добија из лампеса живо под високим

притиском. Затим се она одбија од огледала и усмерава у сочиво ,који има задатак да

скупи светлосни сноп,затим се онусмерава на стаклену призму направљену од

огледала.Она поред упијања снопа,одваја светлост на светлосне снопове јарких

боја ,без одсјаја. Прво огледало пројектора има задатак да одваја плаву светлот из

снопа и усмерава га у ново огледало које га даље шаље ка плавом ЛЦД панелу.

Друго огледало из снопа издваја црвену и зелену светлост и и прослеђује је на

одговарајуће ЛЦД панеле.(слика 31) Затим се светлосне компоненте комбинују и и

потом се кроз објектив пројектора репродукују на панелу или платну. Без обзира на

излазну резолуцију слике ,оштрина слике је одлична,што је и предност ове врте

пројектора у односу на друге.

59


Слика 31: ЛЦД технологија

Код ДЛП пројектора (Слика 32) технологија се базира на оптичком

полупроводнику .Код овог пројектора технологија је комплетно

дигитализована .Мале је тежине и и димензије . То је прецизан светлосни

систем ,који омогућава дигитално модулирање светла. . Светлосни сноп који долази

од лампе пројектора ,пролази кроз сочиво за сакупљање светлосног снопа ,и

уппућује на филтер боја. Он се састоји из поља три основне боје . Брзом ротацијом

боја ,пропуштене кроз сочива за обликовање и приказом кроз објектив

пројектора ,стварају оптичку илузију приказа слике на платну или пројекционом

панелу.Квалитет слике се не губи временом ,за разлику од ЛЦД пројектора,а однос

црно-беле боје је потпун.Ова техноилогија приказивања слике је заживела 1987.

године и заштићена је од компаније Тексас Инструментс.

60


Слика 32.

Обе од наведених технологија дају веома добре резултате у приказу

слика ,мада резултати зависе од величине ЛЦД панела ,броја боја на филтеру ,браоја

огледала на самом процесору пројектора и снаге лампе уређаја.

Сам видео пројектор се може монтирати као на плафон (слика 33) и зид ,тако и

на сто. Како би слика испунила пројекционоплатно ,приликом монтаже уређаја,он се

одмачиње тј.приближава.Што је пројектор удаљенији,тоје слика већа али се расипа

више светлости. Ако пројектор удаљимо на двоструку удаљеност од

платан,површина слике се повећа 4 пута. (Слика 34) Такође квалитет видео

пројекције зависи од квалитета пројекционог зида или платана.

61


Слика 33.

Слика 34.

5.2. Универзални видео пројектор

„Овај видео пројектор састоји се од видео камере,постоља на који се одлаже

одређени материјал за пројектовање ,две лампе којима се осветљава наставни

материјал ,који се иначе снима помоћу минијатурне видео камере. Универзални

видео пројектор повезује се са монитором или са мултимедијалним пројектором.“

( Мандић ,2006 : 38).

Због својих могућности он је у стању да замени и графоскоп,дијапројектор и

епископ. Материјал који је снимљен помоћу видеео камере ,може се приказати уз

помоћ овог видео пројектора ,и по потреби увећати у зависнисти од величине екрана.

Он може приказивати и тродимензоналне предмете ,мапе ,цртеже ,књиге,аали само

ако се корисисти видео камера у боји.Слика се може приказивати на тв екрану или

монитору рачунара ,како је угао камере лако измењив,предмети на зиду учионице

као и комлпетан изглед просторије може бити лако обухваћен камером и тако

пројектован.

Одликује се погодношћу и економичношћу за примену у школама како код

наставних материјала тако и у језичким лабораторијама и интерактивним

мултимедијалним учионицама. Сам ток експеримента може бити презентован свим

ученицима на часовима из области природних наука ,а такође и забележен на видео

траку за одложену репродукцију. Слајдови,фолије и други дидактички материјали

могу бити приказани на монитору путем пројектора или забележени на видео траци.

Такође је његова употреба омогућена у систему видео разговора на даљину.

62


На слици 35 је приказан универзални видео пројектор.

5.3. Компјутер као технички уређај у настави

„ Рачунар је електронски уређај који се користи за обраду података према

строго одређеној процедури. У енглеском језику реч Computer (приближни изговор

између кампјутр и комјутр, са одомаћеном транскрипцијом „компјутер“) се изворно

користила за људе запослене да обављају,аритметичке прорачуне са или без

механичких помагала, али касније је коришћена за саме рачунарске машине.

„ (Слика 36).

( http://www.microsoft.co.yu/download/obrazovanje/pil/ )

Слика 36: Рачунар

63

http://www.microsoft.co.yu/download/obrazovanje/pil/


„ Испрва, обрада информација на рачунарима је била ограничена искључиво

на аритметичке проблеме али савремени рачунари се користе за многе задатке везане

за математику. Ова дефиниција обухвата механичке урећаје као што је шибер разне

механичке рачунаљке од АБАКУСА па на даље , као и све савремене електронске

рачунаре.Некада је постојала подела на аналогне и дигиталне електронске рачунаре

али је временом аналогни рачунар изумро па се данас појам рачунар односи

искључиво на дигитални рачунар .“Савремени електронски рачунари су се појавили

педесетих година прошлога века , а радили су тако што су се подаци припремали на

бушеним картицама и онда преко посебних оптичких читача уносили у рачунар где

се вршила обрада података.

Резултат се приказивао на монитору или помоћу штампача штампао на

папиру.Седамдесетих година прошлога века су се појавили џепни рачунари , код на

популарнији као дигитрони.

„Компјутер или рачунар представља склоп високо технолошких

компоненти (hardware) и оплемењених програмима (software) са заједничким

циљем да се омогући масовна обрада података,бављење графичким

дизајном ,праћење технолошког процеса производних програма ,управљање

комуникационим системима итд. „

64


Слика 37: Електронска учионица

5.3.1. Примена комјутера у настави

„Од појаве писма па све до данас ниједан медиј није изазвао и тако јако

утицао на промену начина учења ,промену положаја наставника и ученика и

допринео реализацији „ данас толико актуелне тежње да ученик постане субјект

наставног процеса „

Компјутерска настава и учење све више постају синоним удруживања

педагогије, психологије, кибернетике, и њених модела управњања ,алгоритама,

теорије информација, и других научних дисциплина са циљем остваривања што

савременијег начина подучавања и самообразовања.

Компјутер је машина изванредне техничке флексибилности,велике „меморије“

огромне моћи информисања,прецизне способности аналозирања и исправљања

грешака које ученик у току учења учини, знатне могућности праћена резултата

наставе ,кориговања,допуњавања и прилагођавања наставе темпу и начинима рада

ученика .

Тако ,на пример ,компјутер са учеником комуницира писмено и усмено ,води

дијалог помоћу симбола ,даје му на тај начин неопхоне информације ,показује по

потреби слике ,филмове ,графиконе, емитује магнетоскопске снимке, показује

странице књиге даје објашњења оног што је показано ,упућује ученика да решава

проблеме даје му по потреби допунска упуства ,исправља грешке и оцењује

резултате учења .Ова машина може проверити и вредновати рад ученика и чинити

друге операције које ће подићи наставу организацијски и квалитетно на виши ниво .

65


И најновија истраживања у усвету показују да су компјутери ефикасна

наставна средства која им огућују контролу ,регулисање и управљање наставом и

учењем путем сталне повратне везе која има снажно мотивациско – стимулациску

моћ и која представља основу система вредновања и праведног оцењивања рада

ученика .Компјутерски урећаји омогућавају сасвим нову организацију наставног

васпитног рада , примерену индивидуаним способностима ученика ,као и њиховим

интересовањима затим осигурава бржу,ефикаснију емисију ,трансмисију и

апсорцију знања .

Могућност активизације ученика и његовог самосталног рада су главна

карактеристика компјутерске наставе и учења . Наравно, за разлику од

традиционалне ,нарочито оне фронталне и „предавачке „ , где постоји могућност

повремене одсутности ученикових мисаоних делатности које су релевантне за

наставу , ( нпр. Кад мисли одлутају), у програмираној настави ,поготово НПК,те

могућности су незнатне ,због сталне двосмерне комуникације која ученика одржава

у мобилном стању.

Совјетски педагог Генадиј Добров види огромне могућности баш у

примени компјутера, јер они , како истиче, могу допринети бржем развоју и већем

ангажовању менталних функција ученика , подстичу га на самостално и стваралачко

мишљење и расуђивање , те развијају код њега апстрактне облике мишљења ,а исто

тако перцепцију и координацију покрета .

Многа истраживања у САД показују да се , у случају већег броја

ученика ,компјутери боље прилагођавају индивидуалним могућностима ученика

него наставници , да ученици уз помоћ компјутера ,брже напредују. Исто тако,

експерименти показују да је настава и учење уз помоћ компјутера ефикаснија од

традиционалне у погледу квалитета и квантитета стечених знања ,трајности и

апликативности тих знања ,а посебно у погледу мисаоних мобилности ученика,

његове мотивисаности за учењем ,као и бржег ,хуманијег и праведнијег вредновања

и оцењивања рада ученика .

Веома је значајно што се компјутер једнако односи према свим ученицима

развија код њих самоиницијативу у раду, даје им исте шансе за рад и ствара

могућности да у раду напредују колико и како могу .Слабији ученик добија помоћ

тако да може несметано напредовати, максимално се развијати независно од осталих

и корачати стазама живота без подозрења , презира, фрустрација и понижавања , јер

компјутер даје једнако образовање свима ,третира све ученике на исти начин. Овај

66


„ наставник “ је стрпљив ,правичан и не зна се љутити. Он нема заблуда и није

преоптерећен предрасудама .

Компјутерска настава и учење одговарају развоју апстрактног мишљења ,

омогућавају планско усмеравање и индивидуално напредовање у стицању знања .

При употреби компјутера у настави и учењу ниједно својство ученика не бива

утрнуто,нити постоје било какви знаци и елементи гушења његове индивидуалности,

већ напротив, долази до фаворизирања истих. Личност ученика је максимално

заштићена од наставникове произвољности и субјективизма у вредновању резултата

њиховог учења , фрустрација и фактора који су у класичној настави условљавали

формирање осећања ниже вредности.

Сви ученици су пред компјутером потпуно једнаки. Овде не може доћи

до грешака приликом оцењивања рада ученика ,као што су : хало ефекат,грешке

контраста , великодушност итд.Начин комуницирања између компјутера и ученика

је једноставан, непосредан. Компјутер ученицима даје не само ,поруке и питања него

и упутства за решавање постављених задатака као и опомене у случају погрешних

одговора и решења ,а ученик без устручавања и бојазни тражи од комјутера додатне

информације.,објашњења и упутства за одговоре на постављена питања и за

решавање постављених задатака.

Амерички часопис за научна питања „Нови научник“ је 1999. године

објавио да је, захваљујући компјутерима , посебно микрокомпјутерима који се у

последње време много употребљавају у америчком школству , створен приметан

скок у настави математике , да они ослобађају наставника многих рутинских

послова, а ученика страха од наставника и подсмеху других ученика због

евентуалног неуспеха у учењу.Компјутерска настава оставља наставнику више

времена за кративније послове, односно за иновирање програма, за систематско

праћење рада сваког појединачног ученика и др.

Запажено је да нарочито да она омогућује развијање меморије, фантазије,

самосталности у учењу, подиже образовни ниво, изграђује осетљивост за проблеме,

отвореност, флексибилност, толерантност и независност у раду.Дајући ученику брзо,

тачно и ефикасно бројме информације, компјутер му ствара више времена за

обављање радњи које ће утицати на развијање способности увиђања, решавања

проблема и стваралачког духовног потенцијала.Овим се успешније ставља знање у

функцију развоја људских способности а то је била и остала тежња напредних

педагога.

67


Примена компјутера у настави и образовању имплицира темељите и значане

промене у организацији наставног-васпитног процеса. Ново лице и обележје школе

огледа се и у новим,савременијим односима унутар четвороугла : школа – наставник

– ученик- знање . У тој новој стуктури наставе и наставног процеса као што је

процес у комјутерскјој настави ,наставник и ученик добијају нове улоге и положаје .

Наставник није више само давалац и преносилац информација и оцењивач

ученикових радова,већ постаје још управљач и регулатор тока информација,

организатор ,и водитељ целокупног процеса усваја ња наставних садржаја . А

ученик постајње активни наставников сарадник ,судија , а понекад и креатор процеса

наставе и учења.

У компјутерској настави функција наставника се преноси својим тежиштем

на припремање наставног рада, мотивацијом ученика ,њихово оспособљавање за

рад , на моделирање наставног процеса и на контролу и евалуацију наставног рада .

Осим тога јача васпитна функција наставника, ступањ интеракције између ученика и

наставника као и на релацији ученик- ученик, јача процес социјализације међу

ученицима , стваралачка и организациска улога наставника, опада ауторитет школе

као главног даваоца знања.

Знања се све чешће стичу изван школе , у кућама, без директног

помагања наставника, изван уобичајеног радног времена, тј. У време кад ученику то

најбоље погодује, односно кад је мотивисан и расположен за учење.

Употребом савремених компјутера за наставу и учење све више расте

педагошки оптимизам и реални изгледи да буде превладана „противуречности

између оног што ученици могу да савладају у одређеном периоду учења у школи и

онога што су дужни да науче ,да ће савремена наставна технологија,компјутерског

типа извршити модернизацију и рационализацију наставе ,повећати образовни ниво

субјекта образовања ,утицати на демократизацију односа у васпитно-образовним

организацијама. Брже и квалитетније стицање знања отвара ученику могућност да се

бави активностима које више развујају стваралаштво,социјалну културу.

Еванс у својој књизи „Компјутерски изазов“ тврду да ће

комјутеризација наставе и учења допринети демократизацији ,смањењу неукости у

нижим слојевима друштва, смањењу трошкова школовања ,интезификацији учења

путем компјутера који омогућују ученику да више учи код куће и продуктивније

троши време.Битно је истаћи чињеницу да се у свакој фази компјутерске наставе и

учења може имати увид у то како се остварују оперативни циљеви наставе и

68


учења ,може се пратити и отклањати оно што ограничава наставу и

учење ,проверити знања сваког ученика ,односно њихова досадашња појединална

или групна достигнућа .,што по правилу делује подстицајно на њихов рад и залагање

,унапређивање односа међу ученицима и између ученика и наставника.

Проф. Др Петар Мандић у својој књизи „Образовна информациона

технологија„ сматра да појава компјутерске наставе и учења представља значајан

елемент у процесу модернизације образовања и развоја опште теорије наставе .

Многа истраживања у свету показују да су компјутерска настава и учење ефикасни у

процесу усвајања нових знања која се стичу властитим снагама ,сопственим темпом

и начином који ученику највише одговарају ,омогућују развој менталних

способности ученика , оспособљавају га за сналажење у различитим животним

ситуацијама . Истраживања такође показују да ефикасност компјутерске наставе и

учења зависи у првом реду ,такође показују да ефикасност компјутерске наставе и

учења зависи у првом реду ,од квалитета и врсте програма који се користе , врсте

градива које се обрађује (усваја) ,затим од когнитивног стила и особина личности

ученика ,а других фактора

Уочене су велике предности комјутерске наставе и учења у односу на

традиционалналну ,али и програмирану наставу и ушење. Ова настава и учење

показују боље резултате у наставним областима са изразитом логичком

структуром ,а оним наставним областима у којим више долазе до изражаја историска

,естетска психолошка и слична обележја,резултати су много слабији ,а

програмирање наставних садржаја из тих области ,редовно ,је теже.

За увођење модерне педагошке технологије ,разумевање њених граница и

моћи , њеног рационалног искоришћавања и прилагођавања новим облицима учења

и поучавања значајно би било усавршити и форме образовања наставника јер су они

креатори токова и исхода педагошких процеса. Недопустиво би било да недовољно

приремљени наставници у нови технолошки систем програмирају стари и

недовољно припремљени наставници у нови технилошки систем програмирају стари

начин поучавања и учења ,а тога ,на жалост данас има доста у организацији и

извођењу наставе и то је често разлог де се властити неуспех приписује неуспеху

технологије .

Треба очекивати де ће се у наредном периоду заједничким залагањима

просветно- педагошких органа ,васпитно – образовних организација и свих

69


наставника ,као и друштва у целини ,омогући да компјутери брже уђу и у наше

образовање.

Компјутер ,односно човек уз помоћ компјутера ,може неке функције

обављати квалитетније него ли сам човек (наставник),али компјутери у настави и

учењу имају и недостатака и ограничења која треба имати у виду при њиховој

употреби у наставном раду. У погледу могућности прилагођавања индивидуалним

особинама ученика ,управљања и регулисања наставе и учења,праћења и оцењивања

рада ученика ,предност ја на страни компјутера,али што се тиче васпитне

функције ,деловања на ученика личним примером ,проницања у психичке процесе

ученика у току наставе и учења ,може успешно заменити наставника .

Ниједан модел наставе и учења па ни компјутерски ,не може сам одразити

сву садржину тако комплексног процеса , као што је процес наставе и учења, а

делотворност било којег облика наставе ,наставне методе и наставног средства

добија се само у синтези са другим наставним облицима ,методама , и наставним

средствима.

Да би настава помоћу компјутера у нашем школству одиграла ону улогу која

по њеним могућностима припада ,можда је најбитније да се никако не дозволи њено

развијање независно од осталих аспеката наставе ,у првом реду од осталих

наставних инивација ,како у садржају наставе тако и њеној реализацији. Кокпјутер

омогућује виши ниво координацје разних техничких медија у преносу информација

у настави, а и сам по себи обучвата низ њихових појединачних могућности.

Вероватно ће у догледно време компјутери и други савремени уређаји и

медији постати главни извор знања ,носиоци и преносиоци тог знања ,док ће улога

наставника бити да програмира ,надгледа,усмерава, мотивише, саветује и васпитава.

На тај начин он ће допринети да ученик постане истински субјект наставног процеса

и развоја креативности наставе. (Слика 38)

70


Слика 38.

„ Није данас централно питање дали смо за компјутере или смо против

њих ,већ како у процесу васпитања и образовања обезбедити услове да ученици

овладају компјутерском техником, да схвате њихове моћи и ограничености , и да се

њоме могу користити у свакодневном раду тако и толико колико ће то захтевати

радно место и шира друштвена делатност појединца

5.3.2. Перспективе примене

Сем коришћења у настави и у школама свих нивоа и образовања развијају се

и образовне дисциплине много снажније повезане и много јаче зависне од

рачунара.Најзначајније су :

- образовање на даљину (distance learning)(слика 39 )

- образовање у правом моменту (just-in-time learning)

- образовање коришћењем интернета ( web-based learning)

- образовање током целог живота ( lifelong learning)

Све ове врсте употребе рачунара у образовању ,називају се једним именом

Електронско учење ( е – learning ).

71


Слика 40.

Генерације које долазе од најранијих година живота и образовања

доживеће вредност компјутерске технологије ,она ће им служити за сазнање природе

,њудског друштва и човека ,неће се бојати научних и технолошких достигнућа ,већ

ће у њима видети шансу да се реализује ослобађање човека и друштва.

Компјутеризација наставе и учења омогућиће наставнику да потпуније

ангажује чула и способности ученика у процесу наставе ,интезивније развијати

њихов духовни потенцијал ,више постиче уз помоћ компјутера и предвиђају и

планирања ,остварују контролу и управљање и да са више реалности и

објективности приступају појавама објективне стварности која их окружује и која је

предмет сазнања.

Овим ће орган мишљења добити подстицање да се више развија и

пресудније утиче на токове и исходе људских поступака, а то ће бити значајно за

успостављање равнотеже између рационалног и ирационалног ,интуиције и

сазнања,ритине и креативног приступа.

72


5.4. Фотоапарат и камера

Рођење фотографије везано је за визионарске радове неколико учених

људи ,који су својим експериментима покушавали да фиксирају слику у камери

опсикури помоћу одређених хемиских средстава. У те пионире се сврставају

Ниепс,Дагер и Талбот.

Технолошки ниво развијености на нашем простору ,средином 19 . века

,није омогућавао самостално развијање фото-технике. Ентузијасти из наших крајева

су међу првима у свету прихватили ову новотарију. Први снимак Београда израдио је

1840. године Димитрије Новаковић,који је фотографску вештину учио код самог

Дагера. Проналаском фотографије почиње и убрзани развој фотографске опреме.

Усавршавањем камер опскуре ,уз услуге свог трговачког заступника Жируа ,Дагер

избацује на тржиште релативно малу,ручну камеру ,која добија назив Дагер-Жиру

камера. Године 1851. Дибокс је конструисао камеру са два објектива ,такозвану

стерео камеру ,која је касније послужила као модел за развој камера са више

објектива . Те камере су касније коришћене за израду фотографија величине

посетнице. Дугогодишњи сан пионира у развоју фотографске опреме био је да се

слика сачува у својим стварним бојама . 1873. године Луј ди Орон успео је да

конструише камеру за израду фотографија у боји. Разноликост конструктивних

решења неминовно је довела до поделе фотоапарата на више врста . Најзначајнија је

подела према формату филма .

Фотоапарати великог формата служе за специјална снимања и

примењују се у областима са посебним захтевима у погледу квалитета добијене

73


фотографије . Снимци направљени овим фотоапаратом су изваредног квалитета ,уз

могућност великих повећања и квалитетне репродукције у штампи. Фотоапарати

средњег формата су веома разноврсни према решењима која су код њих примењена.

Могу бити рефлексног и нерефлексног типа ,са мехом или без њега . Тим апаратима

снимају се фотографије врхунског квалитета ,а својим малим димензијама

омогућавају лако руковање. Највише су се користили за израду фотографија у

комерцијалне сврхе. Фотоапарати малог формата за снимање користе перфорирани

кино-филм 35 мм. Они предтавњају најраспрострањенију групу фотоапарат. Снимци

се увеличавају да би се добио квалитетан позитив . Лаки су за руковање и постоји

велики избор додатне опреме.

Фотоапатаи минијатурног формата су најпопуларнији међу најширим

круговима корисника ,за израду породичних снимака . Већина минијатурних модела

фотоапарат користила се филмом у касетама од 50 снимака.Посебну групу чине

инстант апарати. Њима се снима на посебним филмовима ,који у нједном паковању

садрже негатив и позитив. Овај апарат омогућава добијање слике за највише 10

секунди.

Убрзани технолошки развој крајем 20. века одразио се и на фото

индустрију . Компјутерска техника постаје све заступљенија у свакодневном

животу ,и све више људи има персоналне рачунаре ,тако да се и дигитална фото

опрема постепено намеће као стандард. Лакоћа коришћења ,велике могућности

накнадне обраде ,као и све приступачнија цена тих апарата утичу на све ширу

употребу. Развијени су фото осетљиви сензори који светлосне сигнале претварају у

електричне. Сензори су веома мали ,те много сензора сложених у један чип

омогућују очитавање слике високе резолуције. Та особина сензора му омогућиле за

примену у фотографији. За прихватање и чување информација код аналогног

фотоапарата је фото осетљиви филм. Код дигиталних фотоапарата за прихватање

информација о светлости се користи користиу сензор, а за чување информациај

мемориска картица. Овакви фото апарати омогућавају лак преглед фотографија које

су смештене на картици. Ове особине дигиталних фотоапарата учиниле су га

погодним за примену у образовању. Сваки наставник је сад у стању да за свој

предмет припрема фотографије у одређаних предмета ,бића или појав без детаљног

познавања принципа рада фото апарата. Такође је убрзан и упрошћен начин израде

фотографија ,одмах по фотографисању се види резултат фотографисања па га је

могуће поновити док се не добије жељени резултат. Пошто су фотографије у

74


дигиталном облику веома их је лако убацити у неку мултимедијалну презентацију

која прати предава из одређених предмета или поставити на интернет сајт за учење

на даљину.

Елекронска револуција има и велики утицај и на видео

индустрију.Она се пре свега одразила на смањење димензија видео камера ,али и на

технилогију записивања. „Услед незадрживог технолошког напредка ,данашње

камере обједињавају два уређаја : снимач и репродуктор видео материјала или

популарно названи Камкодери“( Солеша ,2006:134).

Слике и фотографије увек ће имати значајно место у мултимедиској апликацији,и

имају веома важну улогу у стварању видео записа и креирању анимације. Дигиталне

камере се користе за претварање слика и фотографија у дигитални облик ,да бисмо

их могли употребити у апликаији. Полазећи од реалних ситуација ,фотографија

доводи појединца у извесно емотивно стање ,али истовремено она слаби

смисао ,везујући се за чуло вида,док материјал снимљен видео камером истовремено

делује на чуло слуха и вида. Материјал снимљен видео камером омогућава

ученицима да могу боље схватити и упамтити појаве и предмете који су предмет

посматрања . Сам материјал утиче на јачање пажње али и њено одржавање . Видео

материјал може послужити и као усмеравање ученичке активности ,на одређену

ситуацију о којо ће бити говора у току часа . Нарочито су слике и видео снимци

погодни за приказивање на часовима природе и друштва , ликовне културе,музичке

културе али и за друге предмете. Основне функције фотографија и видео материјала

су да мотивишу ученке ,јер је мотивација један од основних услова учења . Њихове

могућности су широке ,јер се њима јасно изражавају идеје . мора се водити рачуна о

начину и времену приказивања слика и материјала снимњеним видео камером .Пре

приказивања ,неопходно је ученике упознати са садржајем и истаћи његове главне

елементе. Такође се мора водити рачуна ни фотографија ни видео материјал нису

сами по себи циљ већ средство да се дође до циља ,тј. до разумевања наставног

градива .

75


Слика 41. Фотоапарат и камера

5.5. Р е с п о н д е р

То техничко средство која је постало популарно код наставника у другој

половини двадесетог века.Сам појам респондер потиче од латинске речи

„респондаре“,која у преводу значи одговарати,дати одговор-слагати се. Уведен је у

васпитгно образовни праксу са претензијом да се унапреди,рационализује и

објективизира процес понављања ,увежбавања и проверавања знања .Назив му

логички проистиче из функције коју обавља у настави. Његова употреба је ефикасна

у процесу проверавања ,утврђивања ,понављања и оцењивања знања ученика.

Образовање је ,изузетно сложен организациони и мисаони процес а може бити и

ефикасно ,само ако се перманентно обезбеђује поуздана и правовремена повратна

информација. Он омогућава наставнику да брзо провери знање ученика ,њихово

разумевање појмова и познавање конкретних чињеница .

Искуство је показало да је овај систем веома користан у рационализацији

наставног процеса ,како при обради наставног градива тако и при провери знања

ученика.Уз помоћ респондера могуће је брзо и квалитетно комуницирање са већим

бројем ученика ,њихово интезивније анагажовање у настави и остваривање већих

резултата наставе и учења . Такође у самој настави омогућава двосмерну

комуникацију ,али и омогућава да ученик има увид у резултате свога рада и да

добије помоћ у процесу учења када је она неопходна . Уз његоиву рационалну

76


употребу ,може се постићи већа индивидуализација наставе у смислу решавања

постављених задатака ,у зависности од ритма рада ,знања и способности појединца .

У таквим условима ученик сам бира одговоир према властитим критеријумима.

Респондер чине : контртолни модул којим управљаа

наставник,преклопници ,односно респондрери којима управљају ученици,семафор

на којем се емитије тачни одговор,као им каблови којима су повезани сви делови у

целину. (слика 42)

Да би се проверило знања ученика ,потребно је прдходно припремити задатке са

вишеструким избором одговора . Најпогодније да се задаци припреме

транспарентној фолији и да се прикажу на графоскопу . На тај начи се могу брзо и

ефикасно изложити задаци,а да наставник има могућност контроле над ученицима.

Техничка својства уређаја омогућавају да се он користи у свим школским

просторијама ,са свим узрастима ученика и на часовима ,мање или више

успешно ,свих наставних предмета.

Сам контролни модул тј. екран прима сигнале од ученика који су на

специфичан начин распоређени у учионици и служи за пријем и евиденцију њихових

одговора. Испред ученика налазе се на столовима инсталирани респондери којим асе

ученици служе који имају ознаке А,Б,Ц,Д,Е и слиже за избор и саопштавање

одговора. Такође на семафору,који је смештен најшешће изнад школске табле ,имају

ознаке А,Б,Ц,Д,Е а имају задатак да истакну тачан одговор који саопштава

наставник. Принцип и поступак рада самог респондера је врло једноставан ,а

суштина је у томе само да наставник постави истовремено једнако питање свим

ученицима ,а одмах иза тога понуди пет варијанти које фигуришу као његова могућа

тачна решења. Могући одговори обележенису словима А,Б,Ц,Д,Е стим да је један

само исправан.Ученицима се остави мало времена како би размислили о тачном

одговору ,а затим имају задатак да на свом респондеру из помоић преклопника

окрену слово под којим се налази, по њиховом мишљењу ,тачан одговор .У

зависности од тога које је слово ученик одфабрао као тачан одговор ,на наствничком

контролномпункту се појављује светло којим се сигнализира наставнику

информација које даје сваки ученик.

Овај уређај може имати и додатни уређај који може аутоматски регистовати

тачне одговоре и израчунава њихов проценат. Наставник даје повратну информацију

на семафору онда када сви ученици дају одговор на постављено питање ,тада

наставник преко свог модула саопштава тачан одговор .

77


Респондери који су механички сложенији омогућаљвају наставнику да

комуницира са појединим ученицима ,да им укаже на грешке које чине у току рада и

пружи им благовремену помоћ .Сам модул може да има мали компјутер који брзо

обрађује податке ,омогући двострану комуникацију. Такође ради друге операције

значајне за ток наставе и обраду резултата рада ученика. Ово омугућује да се има

увид у просечну оцену ученика једног одељења ,колико има слабих ученика и тд.

„Најновији тип респондера је тзв. универзални ученички респондер који омогућава

бодовање ученичких одговора ,оцељивање и повратну информацију на самом

респондеру. (17.стр. 44 ) .

Пре непосредне употребе респондера неопходно је да наставник провери дали

су сви ученици на тачно оним местима како су евиденртирани ,тј. нумерисани у

контролној листи. Ако се то непоштује може се десити да наставник вреднује знањее

и резултат једног ученика а фактички да их наставник приписује другом.

Ученицима може постављати питања уз помоћ графоскопа тако што ће

питање и могуће одговоре написати на графофолију,да би их истовремено путем

овог апарата могао поставити свим ученицима . Такође и умножавањем листе

питањатако да сваки ученик добије по наставни листић . Посредством епископа или

употребом телевизије затвореног круга. Захваљујући овим средствима могу се

приказати слике,графикони,кратки текстови и задаци које треба решити. У

неедостатку графоскопа задаци се могу излагати тако што се пишу на табли или се

умножавају на циклографу .

Овај уређај је врло економичан и не захтева велика улагања ,али и дуго

обучавање наставника и ученика . Уз помоћ респондера се могу изводити и

фронтални,индивидуални и групни облик рада .Захваљујући респондеру омогућено

је брзо ,прецизно и објективно увиђање онога што ученици знају или не знају С

обзиром да је ово доба комјутера ,респондер и друга наставна средстав добро дођу

као освежење ученицима у времену када се уморе од екрана компјутера или као

средство за проверу онога што је ученик на комјутеру научио .

Што се тиче предности респпондера ,може се рећи да омогућава ефикасану

контролу и провењру знања ,као и брзу повратну информацију наставнику о ученику

. Такође сви ученици у исто време и под једнаким условима приступају перовери

знања. Употребом респондера се спречава стеротипност у настави,али и комбинација

са другим медијима. Поред предностио има и своје мањкавости и то : што ученик не

формулише већ изабира одговоре,што се неподстиче развој писменог и вербалног

78


изражавања ,немогућност постављања допунских питања .Немогуће је постицање и

охрабривање и сагледавање квалитета и нивоа разумевања стеченог знања . А они се

могу ублажити на тај начи н што би се респондер користио у конбинацији са другим

медијима .

Комбинијући са другим средствима ,његове функционално-аплиокативне

могућности знатно се проширују ,а све то доприноси ефикаснијем образовању и

индивидуалном напредоању појединца ,према његовим способностима ,интересима

и склоностима .

79


Слика 42 :Систем респондера

5.6. Синхронизатор

Једно од наставних средстава које је нашло широке могућности употребе у

настави величине предмета је дијапозитив,чија се пројекција у учионици врши помоћу

апарата – Дијапројектора. Потребе наставе да се најчешће изискују да се дијапозитиву

мора дати одређени коментар или га прати музички прилог .

Дакле, непосредно на часу врши се синхронизација живе речи наствавника

(ученика ) или музике и видео-компоненте тј. дијапозитива. Овакав облик

синхронизације није најчешће тешко технички извести,али од наставника тражи напор

посебно онда када треба коментарисати серију дијапозитива.

Рационалнија синхронизација слике и звука може се постићи употребом

синхронизатора или диојатакта који се везује за дијапројектор и магнетофон(слика 43).

Синхронизатор се се везује на магнетофон преко магнетофонске врпце и за

дијапројектор импулсним каблом. Обично се приликом

синхронизације ,синхронизатор поставља сња десне стране магнетофона и то тако да

магнетофонска врпца прелази преко магнетске главе синхронизатора .

Она се може извести на два начина :

У погон се пушта магнетофон са тонаским снимком на врпци,а затим се

притиском на једно дугме синхронизатора даје команда за промену дијапозитива у

дијапројектору. У овом случају се користи предходно направљен тонски снимак ,па се

накнадно утискују импулси за промену дијапозитива.

80


Паралелно се врши снимање тона на магнетофонској врпци и утискивање

импулса за промену дијапозитива ,тј. паралелно се се остварује снимање тона и

синхронизација тона и слике.

Пошто је извршена синхронизација , у свим наредним репродукцијама врши

ће се аутоматска смена дијапозитива увек у оном моменту како је то учињено када се

вршила синхронизација.

Постојала је могућност комбиновања, магнетофона ,синхронизатора и

дијапројектора у један систем .

Овај систем се ефикасно користио у настави где се у току једног часа

приказује веши број, тј. серија дијапозитива, а којим треба дати одговарајући

коментар. Пошто се на магнетофонској траци сними коментар,а помоћу

синхронизатора оствари аутоматска смена дијапозитива ,што нам говори да је овај

ситем у великој мери могао да замени непосредно учешће наставника у процесу

наставе. Оваква замена наставника ће бити посебно корисна оним извођачима наставе

који имају већи број паралених разреда разреда одељења ,па због тога у току једног

дана морају понављати исти садржај више пута.

Један од низа покушаја и теоретичара и практичара , који се баве процесом

наставе ,у подизању квалитета и ефикасности наставе на виши ниво било је и увођење

програмиране наставе . Показало се да су електронске учионице у којима се изводила

настава веома вредне ,али и веома скупе ,што је онемогићавало школе у то време да

их поседују.

,, Елетронска учионица је посебна врста специјализоване учионице која је

електонски опремњена за програмирану наставу „ ( Вилотијевић , 1999: 527).

Међутим, уколико поседујемо магнетофон ,дијапројектор ,синхронизатор и

систем респондера ( комуникатора) можемо извести програмирану наставу сличну

као у данашњој електронској учионици. Сличну ,јер је принцип припреме за наставу

овог типа и сам ток наставе исти,с' тим што селокупан систем у електронској

учионици тече аутоматски ,а у овом случају само полуаутоматски.

81


Слика 43. Дијатакт

Слика 44 : Респондерски систем

Систем магнетофон –синхронизатор-дијапројектор –респондерски систем

(слика 44) за програмирано учење, ,подразумева да ако се користи наставник треба

предходно одређени наставнии садржај програмирати у виду низа чланака или корака

који ће међусобно повезани дати програмирану секвенцу. За израду програмиране

секвенце наставник мора добро познавати принципе и постипке програмирања.

респондер

респондер

респондер

82

Систем за репродукцију

програмамагнетофон синхронизатор gијапројектор

Систем за контролу учења

(систем респондера)

Контролни моgул

Семафор за повратне

информације.


Дакле ,може се закључити да употребом синхронизатора врши се

синхронизација слике и тона на магнетофонској траци ,чиме се остварује програм који

се може велики број пута користити за потребе наставе.

Скупа електронска учионица је у то време била успешно замењена овим

системом у традиционалој учионоици.

Наведени системи у великој мери доприносе остварењу бојних дидактичких

захтева:динамичности,поступности,интересантности,поступости,очигледности,ученич

ку активност а самим тим и већи ниво ефикасности наставног процеса.

6.Технички уређаји у настави за репродукцију аудитивних наставних средстава

6.1. Грамофон

Телеграф и телефон омогућили су преношење звука – било говора или музике

– али се звик нијемогао забележити и попут писане речи сачувати за неку будућу

употребу. Звук је први забележио Едисон,чији је први фонограф направљен 1877.

Вибрације које производи звук падјући на танку металну мембрану преноси челично

перо на воском пресвучену папирни траку ,касније калајну фолију ,обмотану око

ваљака који се обрће .Како се ваљак обрће ,перо урезује спирални траг . Вибрације

пера остављају таласаст запис ,а приликом обрнутог процеса репродукује се

оргинални звук. Фонограф Едисону је донео славу али не и зараду јер је

репродукција била лоша ,бележење кратко а ваљци су се могли употребити само

неколико пута . Чиченстер Бел понудио је 1886 . побољшан модел –

графофон ,користећи тврди воштани ваљак .

83


Слика 45: Грамофон из 1930.

Напредак је остварио и Емил Берлинер ,који је 1888 , увео модерну плочу која

ће репродуковати звук на справи који ће назвати грамофон.Вибрације перс

репродуковале су се бочним – а не таласастим кретањем горе-доле. У његовом

систему први пут су раздвојене репродукција и бележење . Оргиналан запис је

преношен на бакарну плочу ,од које се у тврдој шелак смоли могло добити много

реплика . Пре тога се могао начинити само један снимак ,а певач је понављао

извођење онолико пута колико је примерака било потребно. Прве направе за

снимање звука и граофони били су механички потпуно-испрва су стављани у погон

уз помоћ ручне курбле, апото уз помоћ механиозма за навијење. Електрични систем

уведен је тек 1925.

84


Слика 46: Грамофон

са курблом

Тако је у студијама за снимање микрофон заменио дотад коришћене огромне

хорне ,а цевни систем за појачавање служио је као посредник између микрофона и

справе за нарезивање тона на мастер диску. Сличне измене претрпео је и грамофон

који механичке титраје игле за репродукцију претвара у електричне импулсе ,а затим

их преко цевног појачала преноси на звучник.Мада стерофонски записи постају

широко доступни тек 1958. пионирски посао на том пољу су тридесетих година

обавили британски ЕМИ и Белова компанија . Софистицирана техника –

квадрофонски звук са четири трага – уведена је 1971 године. Употреба пластике

уместо шелака омогућила је збијенији звучни запис ,што је 1948. условило појаву

прве LP плоче . (слика 47)

Слика 47 : ЛП плоча.

85


Ово је уређај за репродукцију звучних снимака.У употреби су две

врсте :

-стари тип грамофона који има стандардну брзину од 78 окрета у минути . Има

их разних типова а могу бити механички ,тј. са погоном на еластично перо и

електрични,и то самостални или са прикључком на радио пријемник . Њиме се може

репродуковати само стари тип плоча . За те грамофоне употребљавају се челичне

игле које се могу мењати.

-савремена врста грамофона која потпуно превладава у свету ,има три

стандардне брзине : 78 обртаја у минути, 45 обртаја у минути и 33 и 1/3 обртаја у

минути . Може бити на механичи или електрични погон ,са уграђеним звучником

или са прикључком на радио апарат. Ови апарати имају трајне сафир-игле. Једна

служи за старе до сада уобичајне плоче а друга такозвана микро-игла за микро

плоче. Помоћу ручице врло се једноставно врши измена игала .

Овим је апаратима омогућина репродукција свих грамофонских плоча ,док са

старим типом механичког ,однодносно електричног грамофона са челичном иглом

то није могуће . Постоји опасност да се не пажњом ,недовољном упућеношћу о

коришћењу плоча ,оне оштете.

У новије време се производе радио-пријемници са уграђеним грамофоном

или музички орман са уграђеним радио пријемником и електричним грамофоном . За

школе и употребу у наставном раду ова комбинација је врло непрактична.За школске

је потребе најекономичније и најподесније да се ови апарати набављају како

самосталне јединице.

Електрични грамофон (слика 48) који се прикључује на на радио пријемник

такође је неподесан за рад у школи. Стога се препоручује да се набави грамофон са

уграђеним звучником који се може самостално употребљавати ,једноставно се њиме

рукује и лако се преноси. Чест пример оваквих ДВД–ова јесте куповина дискова са

оперативним системом .

86


Слика 48 : Електрични грамофон

6.2. Магнетофон

Снимање звука на жицу ,касније на траку ,патентирао је Поулсен још 1898.,а тај

систем иако не практичан и технички лош ,коришћен је педесетих година прошлог

века .Непосредно пред други свеетски рат немачки Телефункен и АЕГ развили су

магнетофон са целулоидном траком ,док је саму траку развио БАСФ . Принцип тако

постављеног аналогног бележења звука донедавно је био основа свих снимајућих

техника ,без обзира на потребе и формате.

Када се магнетофон као технички уређај појавио,али и као помоћно

средство за наставу страних језика постао је скоро незамењив део школског

инвентара. Припада групи аудитивних образовних медија ,који се не користи само у

настави ,већ има знатно ширу примену.Током времена он се усавршавао ,истовремено

постајао је и јефтинији ,па су се појавиле више врата магнетофона од којих су неки

конструјисани специјално за за учење језика .Нарочито долази до изражаја у оним

наставним ситуацијама где акустичке чињенице чине основу оразвојног и образовног

утицаја. Посебне су му предности у техничким особинама снимања ,репродуцирања и

коннзервирања образовног садржаја

Погодан је за снимање огледних предавања,концератаи других

музичких ,стучних и научних манифестација. Али и за снимање квалитетних

предавања,која служе као егземпларни и узорни примери у процесу припремања

будућих наставника. Ти снимци се могу касније пустити смањеном брзином помоћу

једног специјалног апарата који смањује брзину ,али не изобличава фреквенцију.,као

када би се грамофонска плоча успорила ,а у циљу детаљнијег испитивања. Такав

87


снима к се може касније користити за додатне вежбе ван разреда као модел који треба

имитирати.

Такође ,могу се снимати предавања студената и почетника како би они

могли да чују сами себе ,да објективно вреднују властити рад и сами уочавају властите

грешке и слабости.

Овај уређај је нарочито погодан за изучавање страног и домаћег

језика ,стицање музичке културе ,као и припремање будућих наставника ,радио-

телевизиских коментатора ,глумаца и других јавних односно медиских личности.

Делује пре свега на чуло слуха ,путем кога појединац прима акустичне информације

емитовање посредством магнетофонског апарата.Састоји се од микрофона који може

бити кристални или динамички Док је кристални конструкциски чврст, динамички

омогућава одличан снимак и репроидукцију без техничких сметњи ,али је много

скупљи.

Такође поседује и електронско појачало које је заштићено у кутији па нема

потребе да се отвара . Поседује и звучник ,а савремени магнетофони имају и по два и

дају врло квалитетну репродукцију .Ако треба појачати репродукцију у учионици или

дворани,онда се укључује и спољашњи звичник.

Магнетофонске главе смештене су на горњој ,лако приступачној страни уређаја

на коме се налази процеп у који се провлачи магнетофонска врпца . У овом делу

магнетофона врше се главне функције : снимање,репродукција и брисање.Трака се

увлачи опрезно јер се врло лако кида и мрси.

У настави се често ,у конбинацији са грагоскопом за звучне

презентације ,као и за снима ње часа у циљу касније анализе.Та анализа је јако

значајна за учитељске и наставничке факултете. Микрофон у конбинацији са

магнетофнском тракама који се повезују са магнетофоном служе за снимање аудио

материјала . Он има и звичнике којима се презентује и звук ,а интезитет се може

регулисати потенцијометром.

Неки од тих су :

Магнетофон са омчом који је омогућавао неограничен број понављања

једне речи или реченице без заустављања магнетофона,враћања траке и поновног

пуштања магнетофона у погон.

Language master је тип магнетофона који веома подесан за наставу страних

језика за децу,али да би он исто тако добро могао послужити и за неке друге

88


сврхе ,као што је исправљање грешака у говору,правилном изговарању појединих

гласова или речи у матерњем језику.

То је тразинсторски двоканални магнетофон са уграђеним микрофоном .

Уместо два котура са снимљеним материјалом на траци који се премотава са једног

котура на други ,уз овај тип магнетофона су се користиле серије карата од картона . На

доњој страни карте налази се налепљен део магнетофонске траке ,а на горњем делу је

слика и текстоног што је регистровано на траци. (слика 49)

Слика 49: Двоканални магнетофон

Ученик треба да стави картон у један канал на магнетофону који га

аутоматски вуче па натај начин долази до репродуковања снимљене реченице. Ученик

слуша ,гледа у слику или чита текст исписан на картону. Манипулисање овим

картонима ,чији број зависи од количине материјала који се увежбава ,изванредно је

једноставно. Све што се од ученика тражи је стављање једног по једног картона у

одређени канал.Свакако једна иста карта може се репродуковати неограничен број

пута .

89


Наставни и сваки други садржај утиснут је у магнетофонску траку,чију

основу чине пластична подлога ,пресвучена финим слојем ситног магнетског

материјала. Специјалне танке траке изграћене су од посебно обрађеног

полиестера,тако да материјал основне подлоге условљава механичка ,а магнетни слој

магнетна и акустичка својства траке.

Снимање је такође веома једноставано јер је микрофон уграђен у сам

магнетофон. Модел реченица снимљена је на горњем делу траке а ученик може да

снима на доњем делу ,па да затим пореди свој одговор са наставником . Овај тип

магнетофона посебно је користан за наставу страног језика ,но коришћен је и за друге

предмете ,и добијени су добри резултати . Он може послужити и за корективну

наставу нарочито у раду са оним ученицима који спорије уче.

„ У експерименталним испитивањима у Великој бризанији и у САД, он је у

раду са ученицима који спорије уче дао одличне резултате. Ови ученици су за недељу

дана савладали материјал за који им је требало два месецау традиционалним условима

учења (разредна настава).Добром организацијом и обучавањем ученика могли би се

служити магнетофоном овог типа и по три ученика истовремено.“

Кућна језичка лаболаторија која се састоји из два дела :

Магнетофона (грамофона )

Танзисторског појачивача који спаја магнетофон и

слушалице

Ученик има специјалне слушалице са јастучићима који сасвим искључују

спољашњу буку и омогућују му слушање језичког материјала без обзира на

непосредну околину.Уз слушалице се налази и микрофон који не „хвата“ околне

шумове. На тај начин ученици могу да слушају снимљени материјал и сам да снима

без обзира на околину у којој се налази .Она носи назив кућна

лаболаторија ,мећутим она се користи не само у кући већ и у школи . Када се

примени у школи ,добра страна је што не изискује изградњу боксова и што ученици

могу лако да ступе у међусобни разговор,тј. што се могло есметано прелазити са

лаболаториског на „традицонални“ рад. И код ове врсте лабораторије наставник

може да контактира са сваком учеником посебно као и у „великим“ лабилаторијама.

У њој сваки ученик активно ради све време које тамо проводи.

Настава је увек истраживачки посао ,било да се ради о личним

испитивањима и налажењу најподеснијег пута ,метода и технике у локалним

90


условима рада са једном одређеном генерацијом или о истраживању у једном ширем

значењу речи .

При куповини магнетофона за потребе наставе мора се водити рачуна о томе

да он поседује одређене квалитете : да снима разноврсне програме (говор и

музику ) ,какве могућности има за снимање ,које брзине има ,какав има

микрофон ,колико има звучника и какви су. Такође је и битно које фрекветно

подручје може магнетофон да снима (што већи обим то већа репродукција ) .

За умножавање звучних снимака на магнетофонском тракама ,тј. за

преснимавање снимака са изворног материјала користио се специјални уређај –

дупликатор. Овај уређај располаже великом брзином рада ,и помоћу њега се могло за

неколико минута добити умножени материјал у две ,четири или осам трака у

зависнисти од капацитета дупликатора. . Поред дупликатора за умножавање звучник

снимака са магнетофонских трака ,постојали у и дупликатори за умножавање

звучних снимака на касетним тракама које се репродукују на транзисторске

магнетофоне.

Нови магнетофони могу да раде и на батерије. Међутим због његове високе

цене ,која је представљала препреку за широку употребу у просветним установама ,

био је мало коришћен. Нарочито у неразвијеним земљама.(Слика 50)

91


Слика 50: Савремени магнетофон

6.3. Радио пријемници у настави

Како се развијао радио у прошлом веку тако се развијао и

едукативни радио. При избору радио апарата за наставу водило се рачуна о намени и

техничким условима тј. да ли се желелео слушати говорне и музичке

емисије.Водило се рачуна да ли је то батериски,на струју или је конбинација рада на

струју и батерије. Такође се водило рачуна и који ће се прикључци користити на

радио пријемнику .Први покушај примене радиа у настави у свету извршен је у

Енглеској 1924 .године.

24.марта 1933 године један познати енглески новинар каже: ,,Радио је данас постао

неопходна,народна,културна,васпитна,политичка и разонодна установа ,која поред

већ постигнутих напредака ,чини и даље нове кораке ка савршенству. На том путу

радио је отишао веома далекои данас се сме рећи да је он на високом степену

савршенства ,и ако се потпуно савршенство тешко достиже .Крајњи циљ је да сваки

дом има свој радио апарат. “

За слушање говорних емисија користио се радио пријемник са

једним звучником ,док се за репродукцију музичких емисија користио радио

пријемник са два звучника и посебни регулатор боје високих и ниских тонова .А да

би био добар пријем радио емисија уређај је трбао имати и УКВ уређај. На неке ради

пријемнике било је могуће прикључити и грамофон или магнетофон помоћу

92


прикључница. На неким радио пријемницима била је и посебана дирка за за

директно активирање грамофона,а истовремено деактивирање станице која се

трнуно подешена. Такође се код неких уређаја могао наћи и прикњучак за

магнетофон помоћу кога се могло преснимавати радио емеисије веома квалитетнно а

да спољашња бука нема никаквог утицаја ана на квалитете снимка . На мало бољим

апаратаима тог времена могао се наћи посебан прикључак који је обезбеђивао

могућност додавања више звучника ,То је омогућавало слушање радио емисија у

више различитих просторија . ,али је у том случају тебало додати и појачало.На тај

начин се добијао разгласни систем у школи.

Добри технички услови утичу на добар и квалитететан пријем

садржаја. Уређај је било неопходно поставити у најповољнији положај у учионици .

То се наравно радило пре него што би се емисија пустила на слушање. За те сврхе

коришћена је учионица у којој су се налазилепокретне столице ,како би се ученици

размастили непосредно пре уређај ,тј.звучник.

Радио не може да замени наставника,али може допринети усавршавању

наставног процеса. Применом радиа у настави може битно обогатити изворе знања у

настави ,повећати рационалност употребе аудио-визуелних

средстава ,премошћавање просторне и временске удаљености ,развијање

пажње ,мотивације ,интересовања и активности у настави ,обогаћивање примене

наставних метода ,али и промене микроартикулације наставног процеса.

У припреми радио емисија у настави улавном се ангажују најбољи

ученици ,педагози,уметници што ,што утиче на квалитет тих емисија .

„Радио као медиј у емисијама намењеним ученцима може брзо да реагује на догађаје

и збивања и тако актуелизује наставу и надокнади статичност уџбеника као једну од

његових битних слабости.“ Због његове приступачности у погледу финансија,он се

може користити и у школи и код куће. Обзиром да је распоред часова у нашем

школству унифициран онда се јавља проблем усклађивања радио емисија у такав

распоред. Једини начин да се тај проблем реши је снимање радио емисија и касније

емитовање тог материјала .

Уколико наставник жели да користи радиоодносно радио-емисије,он треба да

предходно проучи програм,како би успешно извршио процену емисија које ће

користити у свом плану рада. На тај начин он обезбеђује себи сигурност у

реализацији часа и пажљиво ће припремити активност.

93


Радио –емисије се могу користити само једном ,у одређеном моменту ,који

је предвиђен радио-програмом. То значи да се садржај уз помоћ радија не може

поново користити. То се може решити на тај начин што школе снимају радио-

емисије на магнетофонску траку и онда репродукују на одређеним часовима, када је

најпогодније.

94


Слика 51: Стари и савремени радио

апарат

6.4. Разгласни уређај

Уређај којим су сталним водовима повезане учионице или остале радне

просторије и којим се из једног средишта репродукују радио-емисије и емитирају

други садржаји ,зове се разгласни уређај. Састоји се од радио-

пријемника ,појачала ,звучника и потребних инсталација ,водова и прикључака. Овај

уређај служи за извођење програма који је намењен читавој школи или групи

разреда . Или је то одабрани општи радио-програм ,или информације ,транскрипције

,спортске репортаже ,програм из студија школе,радио-драма,која се изводи у оквиру

слободних активности група ,културно забавни програм и сл.

Разгласни уређај (Слика 52) врло често уноси знатне поремећаје у редован

рад школе у целини и изискује велику ангажованост наставника и ученика . Осим

тога за његово набављање и постављање потребна су велика новчана средства . За

наставни рад много је практичније ,ефикасније и економичније набавити квалитетан

радио-апарат и неколико транзисторских пријемника .

95


Слика 52 : Разгласни уређај

6.5. Касетофон у настави

То је врста магнетофона који је нешто једноставнији за руковање и

преношење од класичног магнетофона.Може да иома батериско или стално

електрично напајање.Основна и суштинска разлика између магнетофона и

касетофона је у трци коју они користеза емитовање програмских садржаја.

За разлику од магнетофонске траке ,кастофонска је намотана и смештена у касету

стандардне величине која се може лако вадити ,мењати и преносити и емитовати на

истом или другом касетофону.

Недостатак касетофона који се сматра озбиљним је у томе што ради на малој и

увек уједначениј брзини ,која му не омогућује производљу високо-квалитетне

емисије ,егалитаран оном који обезбеђује магнетофон.

96


Слика 53 : Касетофон

6.6. ЦД плејер у настави

CD је скраћеница за Compact Disc или компактибилни диск . CD је оптички

запис који је развијен у касним седамдесетим годинама прошлога века и који је

првобитно користио као медиј за музику ,а касније као медиј развио за спремање

података на рачунару ,тако да је данас стандардни део рачунара .

Зачетак дигитално обрађеног звика сеже до изума електронског компјутера ,до

1939 . када Џон Атанасов и Клифорд Бери конструишу први такав примерак . 1962

Том Стокем почиње рад на аналогном –дигиталном конвертору а са Малкомом

Лоумом конструише 16-битни дигитални аудио рекордер. Лоу први прави дигитални

аудио снимак у Америци 1976 ,у опери Санта Феа.-Током 1971 .Интел производи

широку скалу интегралних кола . У својим првим дигиталним аудио справама њима

се користе сви значајнији светски произвођачи као што су Сони,ЈВЦ ,Филипс,који

већ следеће године представља оптички диск од 12 инча. Та технологија доживела је

комерцијализацију 1978. када је произведен 14-битни Бетамакс са распоном од 80

децибела . Филипс и Сони за вршавају компакт диск ( ЦД) стандард кодиран на 16

бита са фреквенцијом од 44,1 кхз пречника од 120мм и трјању од 74 минута.

Наредних година овај производ преплављује светска тржишта ,тако да 1988 његова

97


продаја надмашује продају стандардних ЛП плоча . Такође се наредних година

радило на побољшању квалитета звука компакт диска ,тако са модерни дискови

користе конверторе од 24 бита . Први 24 битни снимак направљен је 1996 . У то

време се појављује формати који у пракси су били мање или више успешни ,нпр.

мини диск или ДАТ.

То је уређај који је у потпуности заменио грамофон. Ово савремено наставно

средство које служи за репродукцију снимака са ЦД диска. У односу на граофон има

бољу репродукцију у смислу квалитета,затим дужина звучног записа је знатно већа а

и лако се рукује. Омогућава наставнику да у било ком моменту на часу заустави

репродуковање записа,да би пружио додатна објашњења и о појединостима да

поведу дискусију. У зависности од потреба наставног процеса, звучни запис који се

налази на цд диску ,могуће је рерпродуковати како у целости тако и у деловима . Док

се грамофон некада користио искључиво у настави музичке културе ,данас се овај

уређај користи и у настави језика и књижевности али и у зависности од потреба и у

настави других предмета .

Дискови који се користе у раду са ЦД плејером могу бити капацитета од :

- 580 МВ ( 60 минута ) или

- 650 МВ ( 74 минута

98


Слика 54 : ЦД уређај ЦД диск

7.Технички уређаји који се користе у настави за

умножавање материјала

Многе технике и уређаји за умножавање материјала користили су се

са успехом и за наставне потребе . Пре свега за умножавање текстуалног

материала,контурних и других цртежа,графичких приказа.Ова техника омогућава да

сваки ученик добије одређени узорак ,којим ће лакше усвојити одређено

градиво,наставну тему,која се обрађује или ће бити обрађена . За руковање

апаратима за умножавање неопходно је техничко знање . Схватањем принципа рада

и увиђањем користи од њих,све постаје једноставније. Најважнији уређаји за

умножавање наставног материјала тог времена су : хектограф,циклограф и гестетнер.

Хектограф користи се за умножавање кратких

текстова ,обавештења,адреса ,напомена и цртежа. Копије могу бити у више боја.

Најчешће се користио за исписивање листова за картотеку,фолиотеку и друге

школске колекције.

Циклограф је врко једноставан ручни апарат за умножавање ,који

ради на принципу алхохола. Користи се за умножавање текстова писаних ручно или

писаћом машином,разни цртежи ,скице,планови ,графички

прикази,ноте,математички знаци...

99


Само помоћу једне матице могу се добити отисак у седам разних

боја .Матрице се могу чувати након копирања одређеног броја отисака и касније ,по

потреби,поновно употребити. Данас се користе два уређаја који представњају део

рачунара а служе за умножавање материјала а то су штампач и скенер.

Скенер заузима важно место улазних уређаја једног модерног

рачунара. Основни принцип рада сваког скенера је да слику или документ анализира

обради и сачува у виду датотеке на рачунару ,за каснију обраду или штампање.

Штампачи су излазне јединице рачунара који се такоће користе за

умножавање материјала .Постоје разне врсте штампача у зависности од технологије

коју користе. Најпопуларнији су ласерски јер имају висок квалитет штампе и

задовољавајућу брзину штампе.

100


Слика 55. Скенер и штампач

8. Закључак

Образовање је ,као готово ниједна друга област људскога рада, је

превише оптерећена традицијом. То је сигурно један од разлога зашто се у ову сферу

тешко и спорије уводе иновације. Ти отпори постоје и када је у питању и

имплементација достигнућа савремене образовне технологије у педагошку праксу.

Због низа, објективних и субјективних ,разлога саврем,ени технички уређаји ,медији

и друга техничка решења се још увек користе више као помодна апаратура него као

интегрални чиниоци рационално организоване наставе и учења.

У нашем времену је веома много новина у техници и технологији која

се слабо познаје и недовољно користи. Модерни техники уређаји који се користе у

настави доприносе да се модернизују методе и облици рада ,димензионирају токови

и исходи наставне делатности ,подигну односи у настави на квалитенији нови

ниво,прошире извори сазнавања ,уведу нови облици учења .

101


Такође и методе праћења и вредновања рада ученика и

наставника ,оставеи вишестарана комуникација јасније одреди оно што ће се учити и

боље прилагодити потребама ,интересовањима и могућностима ученика ,брже и

квалитеније стиче знање,успешније развијају ученичке способностии остварују

реалнији услови за самостални рад ученика у процесу наставе и ван ње.

Техничко технолошли развој свакако је допринео увођењу у школе

бројних техничких уређаја . Треба искористити предности које пружају бројни

техники уређаји и помагала ,правилним одабиром наставних средстава и свих

осталих изваора знања ,наставних метода,применом различитих облика рада и

наставних система треба унапретити наставни процес. Технички уређаји веома

важни за организацију квалитетног васпитно-образовног процеса.Реч је о изузетно

битној техничкој компоненти ,без чије се подршке не може замислити ефикасан

процес проучавања и учења . И управо техники уређаји чине материјално-технику

основу савремене образовне технологије.

Литература :

1. Богићевић,Мирко (1974): Технологија савремене наставе . Београд : Завод за

уџбенике и наставна средства , Београд

2. Бранковић ,Драго и Данимир Мандић ( 1996) : Методика информатичког

образовања . Бања Лука : Филозофски факултете, Београд: Медиаграф

3. Вилотијевић ,Младен ( 1999) : Дидактика 1, Београд: Учитељски факултет.

4. Вилотијевић ,Младен ( 1999) : Дидактика 3, Београд: Учитељски факултет.

5. Влаховић , Бошко (2001) : Путеви иновација у образовању, Београд : Стручна

књига ,Београд:Едука.

6. Влаховић , Бошко (1998): Школски мултимедиа центар ,Београд: Савез

педагошких друштава Југославије ,“Мерит“- агенција „Дидактика“.

7. Вујаклија, М (2002): Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд

8. Даниловић ,Мирчета (1998): Технилогија учења и наставе, Зрењанин :

Технички факултет „Михајло Пупин“.

102


9. Даниловић ,М. (1993) : Значај и улога могућности нове образовне технологије

у реализацији образовног процеса , Зборник бр.25 Институт за педагошка

истраживања .Београд .

10. Даниловић,М. ( 1984) : Видео техника ,Београд .

11. Ђорђевић.Јован ( 1981) : Савремена настава ,Научна књига ,Београд .

12. Ђорђевић , Јован ( 1965) : Телевизија у васпитању и образовању, Научна

књига ,Београд

13. Кнежевић,В. ( 1981) : Модели учења и наставе,Просвијета ,Београд.

14. Квашчев;Р.( 1977): Моделирање процеса учења , Београд.

15. Мандић,Петар (1987): Иновације у настави ,Сарајево.

16. Мандић, Петар ( 1972) : Иновације у настави и њихов педагошки смисао ;

Сарајево .

17. Мандић , П. И Мандић Д.( 1997) : Образовна информациона

технологија ,Београд.

18. Мандић ,Данимир ( 1994) : Информатика у образовању , Београд

19. Мандић, Данимир ( 2003) : Дидактичко-информатичке иновације у

образовању, Медиграф , Београд .

20. Мандић , Данимир ( 2001) : Информациона технологија у образвању ,

Филозофски факултет у Српском Сарајеву .

21. Мијановић, Др. Никола ( 2002) : Образовна технологија,Обод – Цетиње,

Подгорица .

22. Мужић ,В. ( 1973) : Компјутер у савременој настави , Школска књига Загреб

23. Надрљансји ,Ђ. Мандић, Д. ( 1996) : Информациони системи у образовању,

Центар за усавршавање руководилаца у образовању, Београд.

24. Надрљански ,Ђ. ( 1994) : Образовни рачунарски софтвер, Технички факултет,

Зрењанин.

25. Надрљански,Ђ. , Солеша,Д. (2004) : Информатика у образовању ;

Универзитет у Новом Саду – Учитељски факултет у Сомбору, Сомбор

26. Pedagoška enciklopedija, (1989), Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd

27. Педагошки лексикон, (1996), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

28. Педагошки речник 2, (1989), Институт за педагошка истраживања, Београд

29. Поткоњак , Н. , Шимлеша , П. (1989) : Педагошка енциклопедија ,Завод за

уџбенике и наставна средства , Београд.

30. Продановић,Т ( 1962) : Одгојнообразовна и наставна средстава,Загреб;

103


31. Солеша ,Драган ( 2000) : Информатика и образовање , Технички факултет

„ Михајло Пупин “ ,Зрењанин .

32. Сољан,Н ( 1977) : Програмирана настава и настава уз помоћ компјутера ,

Научна књига , Београд.

33. Сотировић, В. (2000) : Методика информатике , Технички факултет

„ Михајло Пупин “ Зрењанин.

34. Сриче,В. и група аутора ( 1992) : Посливна информатика , Загреб .

35. Трнавац, Н.,Ђорђевић, Ј. ( 1992) : Педагогија ,Научна књига, Београд

36. Шуљагић, Р. (1984) : Школска медиатека ,Београд.

37. Штамбук , В. ( 2001) : Кибернетика,информатика,интернет, Факултет

политичких наука , Чигоја штампарија , Београд.

Часописи :

1. Бањанин , Милорад ( 1998) : Мултимедијална технологија у пројектној

настави . Иновације у настави број 1/98, Београд

2. Зеилински, Јоханес ( 1965 ): Компјутер као наставно средство ; Настава и

васпитање 2, Београд.

3. Анастасовска , Ј.( 1991) Образовне и нове информационе технологије ,

Зборник истраживачких радова Филозофског факултета у Новом Саду, стр.

87-96.

4. Шољан, Дубравка ( 1979) : Начин употребе и неке могућности коришћења

дијатакта у настави , Наша школа 9-10 .

5. Димитријевић , Наум ( 1968) : Три нова помоћна средства , Настав и

васпитање 1. Београд стр, 116-124.

6. Милинковић , Милован ( 1975) : Методолошке основе анализе односа између

човека и наставне технике ; Педагошка стварност 3, стр. 551-569.

7. Богнар, Ладисав( 1972) : Техника и настава ; Живот и школа 3-4 , Београд ,

стр. 105-110.

104


Захваљујући Педагошком музеју у Београду , за израду овог дипломског рада

коришћене су сачуване књиге,часописи,каталози из збирке материјалне базе

школства и то :

1. Ђунковић, Срећко( 1986) : Водич,Педагошки музеј ; Београд.

2. Три царства ( 2001) ; Педагошки музеј, Београд .

3. Ђунковић Срећко ( 1971) : Школство и просвета у Србији у ХIХ веку,

Педагошки музеј ; Београд.

4. Ђорђевић, Јован ( 1962) : Дијаслике и наставни филм у школи ; Савезни завод

за проучавање школских и просветних питања , Београд.

5. Извештај за школску 1930-1931 годину , Мушка учитељска школа у Јагодини

- 1931 година.

6. Извештај за школску 1929-1930 годину , Мушка учитељска школа у

Јагодини - 1930 година.

7. Настана средства за све врста школа ( 1974) : Савремена школа , Београд.

8. Ревија школства ( 1962) : Библиотека просветних радника , година V, Сокој 5,

Београд , стр. 26-39.

105


9. Основна школа- опрема ( 1964) : Завод за унапређивање школства СРХ ;

Школска књига ,Загреб.

10. Каталог наставних средстава и школске опреме ( 1981) : Просвета ,Београд.

11. Списак најпотребнијих учила за основне,средње и стручне школе Краљевине

Срба , Хрвата и Словенаца ( 1926-1927) .

12. Каталог учила за грађанске ,средње и стручне школе са ценовником ( 1932) ;

13. Јовичић, Љубица ( 1932) : Пројекциони апарат у настави , Учитељ бр. 7 .

- Слика епидијаскопа из збирке Педагошког музеја ,коришћен у школи

„Стеван Синђелић“ , пре рата .

- Кино пријектор Pathe Baby који је први набавио код нас директор мушке

школе у Јагодини 1931године.

Посебну захвалност дугујем кустосу Педагошког музеја у Београду проф.

педагог Гордани Павловић Лазаревић и педагогу Тијани Лазић на свесрдној

помоћи у изради овог рада .

Захваљујући Музеју науке и технике у Београду , за израду овог дипломског

рада коришћени су каталози и збирке и то :

1. Збирка студиских апарата за медије Т: 8 – Радио-дифузија; Музеј науке и

технике , Београд,2005.

2. Збирка радио-апарата Т: 9 – Радио-дифузија , Музеј науке и технике ,

Београд 2005.

3. Збирка фото технике Т: 16 – Музеј науке и технике , Београд , 2004.

WEB извори :

1. www. Mytech.it

2. www.education-world.com

3. www.Wikipedia.org .

4. www.ub.es

106

http://www.ub.es/

http://www.Wikipedia.org/

http://www.education-world.com/


5. www.wordlearning.org

6. www.techlearning.com

7. www. Virtualmontana.org

8. www. Downloadlearning.com

9. www.fset.org

10. www.mitr.edu

11. www.distance-educator.com

12. www.ucf.co.ac.yu

13. www.epik.co.uk

14. www.uoc.edu

15. www.edu356.com

16. www,elarningeuropa.info

17. www.ascpl.lib.oh

18. www.magportal.com

19. www.findarticles.com

20. www.promo.net

107

http://www.promo.net/

http://www.findarticles.com/

http://www.magportal.com/

http://www.ascpl.lib.oh/

http://www.edu356.com/

http://www.uoc.edu/

http://www.epik.co.uk/

http://www.ucf.co.ac.yu/

http://www.distance-educator.com/

http://www.mitr.edu/

http://www.fset.org/

http://www.techlearning.com/

http://www.wordlearning.org/

tehnicki uredjaji u nastavi

Documents