Muzej Nikole Tesle

Hidraulicna analogija izradjena po Teslinoj zamisli, upoznaje

posetioca sa Teslinom predstavom fizičkih principa formiranja

obrtnog magnetnog polja i vizuelno prikazuje vektorsko sabiranje

dveju linearno orijentisanih.

Na Svetskoj izložbi u Čikagu, 1893.

godine Tesla je izložio i svoj duhoviti

model indukcionog motora u kojem je

rotor slobodno rotirajuce metalno jaje .

Ovaj model, zajedno sa radnim

modelom prvog "pravog“ indukcionog

motora sa rotorom u kratkom

spoju pokazuje najvažniji deo

Teslinog polifaznog sistema.

Teslini patenti bili su osnova konstrukcije

prvih velikih generatora za višefazne struje,

o čemu svedoči i ploča sa jednog od

generatora hidrocentrale na Nijagari (1899), postavljena uz model

hidroenergetskog sistema. Datum puštanja u rad prvih mašina u ovoj

hidrocentrali stvarni je početak elektrifikacije sveta. Mali model

hidroenergetskog sistema sa trofaznim naizmeničnim strujama, u

ovoj prostoriji, prikazuje sve bitne elemente Teslinog izuma.

Priča o Teslinim izumima nastavlja se turbinom bez

lopatica (1913), pumpom i obrtomerom,

konstruisanim po istom principu. Na ovim

pronalascima Tesla je radio više od 20 godina,

pokušavajući da ih usavrši i primeni u praksi, a tek

krajem 20. veka počeli su da pobudjuju pravo

interesovanje i da nailaze na razumevanje u

naučnom svetu.

Tesla je prvi uspeo da svojim oscilatorima proizvede struje visoke

učestanosti i napona od više miliona volti. To je omogućilo razvoj

novih oblasti tehnike. Tesla je eksperimentisao u svojoj laboratoriji u

Njujorku, kao i u laboratoriji u Kolorado Springsu.

Teslin visokofrekventni oscilator sa velikim

transformatorom ,uradjen je 1955. godine po

tehničkim opisima iz Kolorado Springsa. Dostiže

napon od oko 200.000 volti, i već pola veka,

kao prvi muzejski Teslin transformator na svetu,

zadivljuje posetioce i uveseljava decu.

Pored velikog oscilatora nalazi se i jedan manji

oscilator, s kakvima je Tesla eksperimentisao

indukujući svetlosne efekte pri pražnjenjima u

cevima s razredjenim gasom Uz ovaj model stoji i

tekst presude Vrhovnog suda SAD-a (1943), kojim

je Teslinim izumima u toj oblasti dato prvenstvo

pred Markonijevim.

Teslina istraživanja i dostignuća u oblasti teleupravljanja prikazana

su rekonstruisanim radnim modelom brodića, kojim je postavio

temelje teleupravljanja, kada je u Njujorku, 1898. godine prikazao

mogućnost upravljanja bežičnim putem mehaničkim napravama

uopšte.Razvitak teledirigovanog upravljanja pokazuje koliko je Tesla svojim izumima i eksperimentima išao ispred svoga vremena, predviđajući razvitak teleautomatike. Veliki snimak antene Tesline "Svetske radio stanice", koju je podigao na Long Ajlendu, pored Njujorka, govori o njegovoj nameri da sagradi emisionu stanicu posebnih namena. Po njegovoj zamisli, ta stanica, sagradjena 1900. godine, trebalo je da bežičnim putem celom svetu, prenosi ne samo vesti, već i muziku i fotografske snimke. Ta velika zamisao nije se ostvarila; ostao je to Teslin neostvaren san.

Priznanja O značaju njegovih pronalazaka, u poslednjem

delu izložbe, govore mnogobrojna odlikovanja, počasne diplome i nagrade.

Od svih priznanja, svakako je najveće ono kojemu je posmrtno dodelila, 1960. godine, Medjunarodna komisija za elektrotehniku, nazasedanju u Filadelfiji. Ta komisija odlučila je da, u celom svetu, merna jedinica magnetneindukcije dobije naziv "Tesla" , čime je Tesla uvršćen medju velikane, kao što su: Volta, Amper, Faradej, Kelvin...

Teslina posmrtna maska, poslednji je eksponat, a pored nje su istaknute reči američkogpronalazača Armstronga: "Svet će još dugomorati da čeka na um ravan Teslinom, postvaralačkim mogućnostima i po bogatstvumašte."

Odabrani su predmeti iz Tesline

zaostavštine, koji najkarakteristicnije

osvetljavaju njegovu izuzetnu licnost,

nacin života i odnose s drugima. U

vitrinama su izloženi:sesir,stap,putna

torba,sitnice iz svakodnevno zivota-

pozivnice,pozorisne karte.

Kao najdražu uspomenu na rodni kraj i porodicu Tesla je celog života

cuvao posebno vezenu narodnu torbu, kakve se nose u Lici, rucni rad

njegove majke Djuke. U vitrinama se nalazi niz odabranih dokumenata i

fotografija iz bogate Tesline prepiske sa najprisnijim prijateljima,

književnicima i umetnicima,Markom Tvenom R. A. Džonsonom, koji je

prepevao nekoliko Teslinih prevoda pesama Jovana Jovanovica Zmaja,

zatim Džordžom Vestingahusom i drugima.

Poseta Beogradu, 1892. godine,

ostala je zabeležena u tadašnjim

beogradskim novinama, koje su

izložene, kao i pisma koja je Tesla

dobio od književnika Laze

Kostica.

U posebnoj vitrini prezentovane

(predstavljene) su sacuvane

fotografije Teslinih najbližih rodjaka:

oca Milutina, sestara Marice,

Angeline i Milke, ujaka Nikole i

pradede Tome.

U poslednjoj vitrini

ovoga dela nalaze

se dokumenta o

njegovoj smrti i

sahrani u Njujorku

(1943)

Instrumenti iz Teslinih

laboratorija

Izloženi su merni

instrumenti za merenje

jacine struja, napona i

otpora, kao i pribor za

tehnicko crtanje i alat

korišcen u laboratoriji.

Тесла је 1899. одлучио да се пресели и настави истраживања

у Колораду спрингдсу, где је имао довољно простора за своје

експерименте са високим напонима и високим

учестаностима. По свом доласку је новинарима изјавио да

намерава да спроведе експеримент бежичне телеграфије

између Пајкс Пика (врх стеновитих планина у Колораду) и

Париза. Теслини експерименти су убрзо постали предмет

урбаних легенди. У свом дневнику је описао експерименте који

се тичу јоносфереи земаљских таласа изазваних

трансферзалним или лонгитудиналним таласима.

Тесла напушта Колорадо Спрингс 7. јануара 1900., а

лабораторија се руши и распродаје за исплату дуга. Међутим,

експерименти у Колорадо Спрингсу су Теслу припремили за

следећи пројекат, подизање постројења за бежични пренос

енергије. У то време пријављује патент у области резонантних

електричних осцилаторних кола.

Тесла почиње планирање Светске радио станице -

Ворденклајф куле 1890. године са 150.000 $ (од којих је 51%

улаже Џеј Пи Морган). Градња почиње 1901. године, а јануара

1902. године га затиче вест да је Маркони успео да оствари

трансатлантски пренос сигнала. Јуна 1902. је Тесла преместио

лабораторију из улице Хјустон у Ворденклајф. Велелепна кула

Светске радио станице још није довршена, а главни

финансијер, Морган, се новембра повлачи из подухвата, док су

новине то пропратиле натписима Теслин Ворденклајф је

милионска лудорија. Године 1906. Тесла напушта кулу и враћа

се у Њујорк. Та кула је током Првог светског рата

размонтирана, под изговором да може

послужити немачким шпијунима. Амерички патентни

завод је 1904. године поништио претходну одлуку и

доделио Ђуљелму Марконију патент на радио, чак је

и Михајло Пупинстао на страну Марконија. Од

тада почиње Теслина борба за повратак радио

патента.

. U trećoj prostoriji Muzeja postavljena

je urna s Teslinim posmrtnim pepelom, u

pozlaćenoj kugli, na kamenom

postolju. Teslini posmrtni ostaci

kremirani su u Njujorku, a 1957. godine

preneseni su u Beograd

Споменик Николи

Тесли

испред ЕТФа у Беог

раду

Новчаница од

100српских

динара на

којој је лик

Николе Тесле

Хотел

Њујоркер

Никола Тесла и

Краљ Петар II

Хотел

Њујоркер

Спомен

плоча

Тесли на

хотелуСпоменик

Николи

Тесли близу

Нијагариних

водопада,

Канада

Телеграм

Владка

Мачека

Николи

Тесли

Пасош

Николе

Тесле

Спомен

плоча

Николи

Тесли код

Сабора у

Загребу

Nikola TESLA, elektroinženjer, pronalazač

(10. 7. 1856-7. 1. 1943) Nikola Tesla, američki naučnik srpskog porekla, najviše je doprineo nauci i tehnološkom progresu sveta kao pronalazač obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora, polifazne naizmenične struje, generatora i kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije. Po njemu je jedinica međunarodnog SI sistema dobila naziv — mera za magnetnu indukciju "tesla". Tesla je konstruisao generator struja visoke frekvencije i napona, danas poznat kao "Teslin transformator", transformator bez jezgra, Teslina zavojnica, ili Teslin kalem.

U periodu od 1881. do 1882.

godine radi u Budimpešti, u

Centralnom telegrafskom uredu.

Upravo tu započinje svoj veliki

pronalazački period —

usavršava aparat za pojačanje

glasa kod telefona, a februara

1882. godine dolazi na ideju o

obrtnom magnetnom polju.

10.7.1856.-Rodjenje Nikole Tesle

1882.-Izumeo nacin stvaranja obrnutog magnetnog polja.

1883.-Izumeo indukcioni motor

2.6.1892.-Poseta Beogradu

1891.-Izumeo varnicki oscilator

1896.-Poceo sa radom hidrocentrala na Nijagarinim vodopadima

1896.-objavio prvi rad o X-zracima

1897.-Patentirao bazicni sistem radija

1898.-prve registracije daljinskog upravljanja

3.7.1899.-Izumeo visokonaponski predajnik

1900.-Zapoceo izgradnju vordenkrift tornja

1928.-Izumeo avion sa vertikalnim uzletanjem I sletanjem

1937.-Napravio oruzje

7.1.1943.-Smrt Nikole Tesle

Autor:Tamara Pavlovic VIII2