2AD O R N O

100

Sur leau (Na moru).1 Na pitanje ta je cilj osloboenog drutva, obino stie odgovor kako je to ostvarenje ljudskih mogunosti ili bo-gatstvo ivota. Ma koliko to pitanje bilo u isti mah nelegitimno i nemi-novno, isto tako neminovan je i taj odbojni, teatralni odgovor, koji pri-ziva u seanje socijaldemokratski ideal linosti iz devedesetih godina XIX veka, bradate naturaliste, reene da ive punim pluima. Neno e biti samo ono najgrublje: to to vie niko nee biti gladan. Sve ostalo bilo bi primenjeno na ljudsko stanje u skladu s ljudskim potrebama, na ponaanje oblikovano po uzoru na proizvodnju, koja je sama sebi cilj. Utopijska slika nesputanog, energinog, kreativnog ljudskog bia za-raena je fetiizmom robe, koji buroasko drutvo isporuuje zajedno sa inhibicijama, oseanjem bespomonosti i sterilnom monotonijom. Pojam dinaminosti, koji upotpunjuje buroasku aistorinost, uzdi-gnut je na nivo apsoluta, iako se i dalje, kao antropoloki odraz zakona proizvodnje, u osloboenom drutvu mora kritiki suoiti sa potre-bom. Ideja o nesputanom delanju, o neprekidnom stvaranju, o jedroj nezasitosti, o slobodi kao intenzivnoj aktivnosti, hrani se buroaskim shvatanjem prirode, koje je oduvek sluilo tome da opravda drutveno nasilje kao neto neopozivo, kao sastavni deo zdrave venosti. Upravo zato, a ne zbog neke navodne tenje ka uravnilovci, pozitivni nacrti socijalizma, koje je Marks odbijao, ostali su ukorenjeni u varvarstvu. Ono od ega treba zazirati nije pad oveanstva u dokono izobilje, ve divljako irenje neega to pod maskom univerzalne prirode ostaje drutveno kolektiviteta opsednutog slepom, mahnitom aktivnou. Naivna pretpostavka o nedvosmislenoj tendenciji razvoja ka stalnom poveanju proizvodnje i sma je deo tog buroaskog karaktera, koji doputa razvoj u samo jednom pravcu, zato to je, integrisan u tota-litet kojim dominira kvantifi kacija, on neprijatelj kvalitativne razlike.

1 Naslov knjige Mopasanovih beleki o jedrenju (Guy de Maupassant, Sur leau, 1888).

3

MI N I M A M O R A L I A B R. 100

Ako osloboeno drutvo zamislimo kao slobodno upravo od takvog totaliteta, onda vidimo da opti obrisi tog rasporeda imaju malo toga zajednikog s poveanjem proizvodnje i njenim ljudskim odrazima. Ako nesputane osobe nisu uvek i najprijatnije, niti ak najslobodnije, onda drutvo osloboeno stega moe doi na ideju da ak ni proizvod-ne snage nisu krajnja osnova ljudskih bia, ve njen istorijski oblik prilagoen zahtevima robne proizvodnje. Moda e istinskom drutvu dosaditi razvoj; moda e, u svojoj slobodi, ono ostaviti mogunosti ne-iskorienim, umesto da pod sumanutom prisilom juria na udaljene zvezde. oveanstvo koje vie nee znati za oskudicu, poee da sti-e predstavu o varljivoj i jalovoj prirodi svih dotadanjih aranmana za izbegavanje oskudice, koji su bogatstvo koristili samo zato da bi oskudicu reprodukovali na jo irem planu. I smo uivanje bie time preobraeno, kao to se i njegov obrazac u sadanjem poretku ne moe razdvojiti od aktivnosti, planiranja, nametanja neije volje, potinjava-nja. Rien faire comme une bte (Ne raditi nita, kao ivotinja), leati na obali i gledati smireno u nebesa, biti, nita vie, bez ikakvog daljeg odreenja ili ostvarenja,2 moglo bi zameniti proces, delanje, izvrava-nje i tako istinski ostvariti obeanje dijalektike logike, da e na kraju kulminirati u svom izvoru. Nijedna apstraktna ideja nije blia ostvare-noj utopiji od venog mira. Svedoci progresa, kao to su bili Mopasan i ternhajm,3 pomogli su da se ta namera izrazi, stidljivo, na jedini nain koji joj njena krhkost doputa.

1951.

2 G. W. F. Hegel, Wissenschaft der Logik, I: Die Lehre vom Seyn (Nauka logike, Prva knjiga, Uenje o biu), 1812.3 Carl Sternheim (18781942), nemaki dramaturg, koji je napisao niz satirinih komedija o vilhelmovskoj Nemakoj, u stilu slinom Mopasanovom.