TEMA 3.

REGULISANJE I KONTROLA SAOBRAĆAJNOM SIGNALIZACIJOM

NASTAVNA PITANJA:

1. Pojam saobraćajne signalizacije 2. Namena saobraćajne signalizacije3. Osnovni principi saobraćajne signalizacije4. Osnovni zahtevi saobraćajnoj signalizaciji5. Efikasnost saobraćajne signalizacije6. Podela putne saobraćajne signalizacije

1. POJAM SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE

Signalizacija podrazumeva posebno projektovane skupove elemenata, čija je namena: obaveštavanje, prenošenje upravljačkih naredbi, naređivanje, ograničavanje ili, pak, neposredno upravljanje podelom raspoloživog vremena. Ti skupovi elemenata su, obično, standardizovani ili normirani, odnosno usaglašeni sa međunarodnim standardima i normama.

Putna saobraćajna signalizacija je skup elemenata pomoću kojih se obeležava namena saobraćajnih površina, usmeravaju tokovi vozila i pešaka, pružaju učesnicima u kretanju različite informacije, izdaju izričita naređenja, upozorenja i sl.U uslovima koje nameće savremeni saobraćajni sistem, zadaci savremene signalizacije su veoma složeni. Sve veći stepen motorizacije uslovio je i primenu sve složenijih strategija upravljanja saobraćajnim tokovima, te brojniju i složeniju tehniku.

Tehnika – predstavlja neki manje složen postupak kojim se mere, odnosno istražuju pojedine veličine. Često se koriste i kao pojam vezan za postupak proračuna neke veličine ili pokazatelja. Efikasno i bezbedno upravljanje saobraćajem je moguće primenom savremenih tehnika regulisanja saobraćaja, koje u znatnoj meri zavise od kvalitetne saobraćajne signalizacije, i to horizontalne, vertikalne i ostale nestandardne signalizacije.

Saobraćajna signalizacija je od posebne važnosti za svakog učesnika u saobraćaju (vozač, pešak, biciklista i sl.)

Zadatak saobraćajne signalizacije je da jasno i nedvosmisleno ukaže korisnicima sistema kojim delom mreže treba da se kreću, na koji način, da bi realizovali efikasno i bezbedno kretanje do željenog cilja.

Saobraćajna signalizacija (u širem smislu reči saobraćajna informatika) obuhvata široko područje informisanja učesnika u saobraćaju.

Mesta na kojima saobraćajna signalizacija ima primenu vrlo su različita po karakteru (saobraćajnice unutar i van naselja, značajni objekti kao što su sajmovi, poslovni i trgovački centri, parkirališta, aerodromi, pristaništa, autobusne i železničke stanice te ostale površine namenjene kretanju).

2. NAMENA SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE

Osnovna namena saobraćajne signalizacije ogleda se u sledećem:

• omogućava ostvarenje zahteva izabrane strategije upravljanja saobraćajem;

• ukazuje učesnicima u saobraćaju na postupke i način ponašanja radi realizacije bezbednog kretanja;

• pruža učesnicima u saobraćaju sigurnost u vožnji, te doprinosi stvaranju poverenja u sistem regulisanja saobraćaja;

• omogućava korisnicima pravovremenu orijentaciju na mreži, te lako određivanje položaja u odnosu na pravac i cilj kretanja.

Očito je da realizacija ovako kompleksnih zadataka nije nimalo jednostavna. Saobraćajnu signalizaciju, pre svega mora prihvatiti većina učesnika u saobraćaju, odnosno korisnika saobraćajnog sistema, što je još jedan dodatni razlog da joj se mora posvetiti značajna pažnja.

3. OSNOVNI PRINCIPI SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE

Saobraćajna signalizacija mora biti koncipirana u skladu sa osnovnim principima u koje spadaju:

•princip vrednovanja - realizacija kontakta između učesnika u saobraćaju i elemenata saobraćajne signalizacije traje samo nekoliko sekundi (premda veoma kratak, taj proces je ipak složen i podrazumeva vrednovanje ponuđenih informacija; svaka suvišna ili, pak, neadekvatno koncipirana informacija mora biti eliminisana na račun neophodnih i relevantnih, radi vrednovanja ograničenog, ali dovoljnog broja informacija);

•princip koncentracije - koncipiranje saobraćajne signalizacije kako bi u slučaju potrebe za više informacija one mogle biti uočene istovremeno, bez značajnog naprezanja korisnika (informacije moraju biti funkcionalno razdvojene kako bi se korisnik koncentrisao na poruku koja je za njega relevantna);

•princip selekcije - pravilnim projektovanjem, izvođenjem i pažljivim postavljanjem elemenata saobraćajne signalizacije, kao nosioca informacija, mora se postići selektivnost ponuđenih informacija, jer efikasnost pojedinih podsistema, kao i celokupnog sistema saobraćajne signalizacije, zavisi o selektivnosti.

Navedeni osnovni principi saobraćajne signalizacije ukazuju na to da adekvatno koncipirana i dobro izvedena signalizacija može značajno doprineti pravilnom i adekvatnom reagovanju učesnika u saobraćaju u datoj situaciji, a time i direktno uticati na podizanje nivoa bezbednosti saobraćaja, što je jedan od dominantnih ciljeva kome se teži u saobraćaju.

Da bi saobraćajna signalizacija u potpunosti odgovorila osnovnoj nameni, neophodno je da ispuni i osnovne zahteve koji se pred nju postavljaju. Ti osnovni zahtevi se mogu utvrditi pažljivom analizom procesa kroz koji učesnici u saobraćaju (vozač, pešak i sl.) prolaze dok su u kontaktu sa upravljačkim porukama.

Veza (kontakt) između vozača i pojedinih elemenata saobraćajne signalizacije, u toku kretanja po mreži, realizuje se, po pravilu, za veoma kratko vreme, u samo nekoliko sekundi. Ako se posmatra jedan odsečak saobraćajne mreže, (slika 1. a i b), može se zapaziti da se pri niskom intenzitetu saobraćaja, u vozačevom vidnom polju, kao osnovni objekti javljaju pojedini elementi saobraćajnice i okruženja.

To važi u području niskih brzina (slika 1. a) do 60 km/h . Sa povećanjem brzine, smanjuje se "površina pažnje", koju formiraju tzv. fiksacione tačke (slika 1.b).

Slika 1. Širina vidnog polja

Tačke fiksacije (fiksacione tačke) predstavljaju kratke zastoje očiju pri vidnom pretraživanju saobraćajne situacije koji mogu trajati od 100 ms do jedne i više sekundi. Fiksacija u proseku traje 250-350 ms, a kod vozača tokom vožnje najčešće 100 do 350 ms. Veći deo tog perioda se odnosi na prijem informacije, dok drugi manji, deo otpada na odabiranje narednog mesta osmatranja.

Fiksacija je najznačajniji indikator prijema i trajanja obrade poruke; funkcija je uglavnom dužine obrade informacije.

Pri većim vrednostima brzina, veličina polja pažnje se smanjuje zato što je vozač više usmeren na prostor ispred sebe; obrnuto, pri nižim brzinama, vozač može da posveti više pažnje i prostoru oko vozila i okruženju. Polje pažnje se može prikazati na vetrobranskom staklu vozila, kao pravougaonik, približne veličine 10 X 15 cm (otklon oka vozača po vertikali + 5º i po horizontali + 10º), kao na slici 2.

Slika 2. Polje pažnje

Sa ilustracije se uočava da se u okviru pretpostavljenog pravougaonika osmatraju i elementi saobraćajne signalizacije, ukoliko je njihova mikrolokacija odgovarajuća (slika 2 b).

U okviru "polja pažnje" zapažaju se zone sa većom gustinom fiksacionih tačaka. Razlog tome može biti loše odabrana mikrolokacija saobraćajne signalizacije ili primenjeni simboli nisu čitljivi. Sve to ukazuje da je kontakt između signalizacije i vozača, iako kratak, izuzetno složen proces. U osnovi, on se može uslovno raščlaniti na dve operacije (uslovno - stoga što vozač to obavlja automatizovano bez svesnog doživljaja početka, odnosno završetka svake operacije).

Prva operacija se može označiti kao uočavanje. Drugim rečima, to je otkrivanje, zapažanje izvora informacije u vidnom polju.

Druga operacija se označava kao identifikacija informacije, što podrazumeva raspoznavanje informacije po značenju i značaju (shvatanje).

Na osnovu shvaćene i prihvaćene (primljene) informacije vozač donosi različite odluke, koje se, u osnovi, mogu svesti na pojam orijentisanja. Ovaj pojam, npr. znači označiti saobraćajnicu, put, raskrsnicu, trg i odrediti pravca kretanja i sl.

Imajući u vidu naznačene operacije, osnovni zahtev koji treba da zadovolji saobraćajna putna signalizacija jeste da učesnici u saobraćaju, pri kretanju određenom brzinom, primete, identifikuju i razumeju sve poruke koje ona prenosi, danju i noću.

Dakle, proces prijema informacija zavisi ne samo od karakteristika signalizacije već i od vozača, okruženja itd.

Osnovne fizičke karakteristike elemenata signalizacije, kao što su oblik, boja, veličina, simboli, položaj, osvetljenje i refleksija, moraju omogućiti dobru vidljivost i čitljivost.

Vidljivost ili atraktivna vrednost predstavlja obeležje privlačenja pažnje u odnosu na druge vidne stimule.

Vidljivost znaka se razmatra sa dva aspekta, i to: kao vrednost cilja i kao vrednost prioriteta.

Vrednost prioriteta je karakteristika da se jedan znak ističe više u odnosu na druge znakove (broj znakova, položaj znaka, tehnika pretrage, navika čitanja i sl.).

Prema tome, vidljivost se pre svega odnosi na neposredno uočavanje znaka, na vrednost znaka u privlačenju pažnje.

Izraz čitljivost znaka označava sposobnost čitanja simbola na znaku, prepoznavanja i shvatanja znaka.

Vidljivost, odnosno čitljivost znaka je funkcija opštih, projektno-eksploatacionih, te ostalih specifičnih zahteva (slika 3).

Postoji desetak oblika za saobraćajne znakove, od kojih su najviše zastupljeni: trouglasti, kružni i četvrtasti oblik.

Primenjuje se osam boja, od kojih su najznačajnije osnovne boje: crvena, žuta, plava, zelena, crna i bela.

U pogledu veličine, postoji više dimenzija elemenata signalizacije, koje su usklađene prema vrsti i kategoriji puta i brzini kretanja vozila.

Kada su u pitanju simboli, treba reći da, i pored brojnih usaglašavanja, u svetu postoji nekoliko sistema znakova.

Slika 3. Vidljivost i čitljivost znakova u funkciji zahteva signalizacije

Projektno-eksploatacioni

zahtevi

Opšti zahtevi

Specifični zahtevi

Oblik

Boja

Veličina

Simboli

Položaj

Osvetljenje

Refleksija

Projektovanje

Izrada

Održavanje

Postavljanje

Stepen istrošenosti

Dnevna vidljivost

Reflektivnostnoću

Vidljivost(uočavanje znaka)

Čitljivost (prepoznavanje i shvatanje)

4. OSNOVNI ZAHTEVI SAOBRAĆAJNOJ SIGNALIZACIJI

Osnovni zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri projektovanju saobraćajne signalizacije su:

•jednoobraznost - signalizaciju treba jednoobrazno projektovati, nezavisno o delu mreže gde će biti instalisana (ovaj zahtev treba zadržati za sve vreme rada dok ispunjava zahteve određene strategije upravljanja);

•homogenost - sva značajna mesta (tačke,objekti) na saobraćajnoj mreži, koja poseduju slična obeležja i funkcije, moraju biti opremljena elementima signalizacije na isti način i imati isti nivo efikasnosti pri svim uslovima;

•jednostavnost - projektovanje signalizacije valja izvesti na takvom nivou detaljnosti koji obezbeđuje punu efikasnost (nepotrebna su suptilna projektantska rešenja sa mnogobrojnim detaljima, jer ih korisnici često i ne uočavaju, pa čak i ne razumeju, a time se gubi na efikasnosti; osim toga, zadovoljenje zahteva jednostavnosti omogućava i lakšu realizaciju elemenata signalizacije, kad je reč o proizvođačima);

•kontinuitet - signalizacija treba da bude tako koncipirana da obezbedi vozaču koji se kreće duž određene saobraćajne mreže (potez, deonica, koridor i sl.) raspolaganje konstantnom i uniformnom informacijom;

•uočljivost - elementi signalizacije treba da, sa aspekta mikrolokaije, budu uočljivi ne samo pri svim vremenskim uslovima nego i u uslovima ambijenta gde su postavljeni (zgrade, drveće, stubovi rasvete, elementi ostale informatike i sl.), mada, ispunjenje ovog zahteva često zavisi i od načina održavanja saobraćajne signalizacije za vreme eksploatacije;

jasnoća i čitljivost - ovaj zahtev se prvenstveno odnosi na elemente signalizacije koji podrazumevaju egzistenciju slovnih i brojnih oznaka, od kojih se traži da budu tako izvedeni da ih vozač u kratkom vremenskom intervalu jasno prepozna, odnosno pročita, i blagovremeno i tačno shvati poruku;

•konstantnost - ovaj zahtev se odnosi na potrebu da elementi saobraćajne signalizacije zadržavaju isti izgled u pogledu oblika, veličine i boje kako u dnevnim tako i u noćnim uslovima.

5. EFIKASNOST SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE

Pod saobraćajnom signalizacijom, šire posmatrano, podrazumeva se sve ono što omogućava komuniciranje sa korisnicima saobraćajnog sistema. To dakle, ukazuje na neophodnost stručnog tretmana onih segmenata saobraćajne signalizacije koji se reflektuju i na nužnost njihovog uklapanja u okruženje odnosno ambijent u kome funkcionišu. Pomenuta nužnost stručnog tretmana može se sagledati i preko efikasnosti kao jednog od veoma važnih obeležja saobraćajne signalizacije. Efikasnost saobraćajne signalizacije može se sagledati i kao zbir efikasnosti pojedinih komponenti.

Naime, kada je postignuta puna efikasnost svakog segmenta signalizacije, može se govoriti o efikasnosti pojedinih informativnih celina, odnosno podsistema u celini.

Efikasnost saobraćajne signalizacije može se meriti na osnovu relevantnih obeležja vozila, vozača, saobraćajnice, saobraćajnog toka, kao i obeležja komponenti signalizacije (slika 4).

Slika 4. Efikasnost saobraćajne signalizacije

Efikasnost signalizacije

Protok

Struktura toka

Brzine

Obeležja toka

Stanje kolovoza

Obeležja saobraćajnice

Stanje bankina

Dimenzije kolovoza

Zakrivljenost

Nagibi

Rang saobraćajnice

Obeležja vozila

Voznodinamičke karakteristike

Konstrukcione karakteristike

Površina zastakljenih delova

Konstrukcija sedišta

Karakter očnog aparata

Obučenost

Obeležja vozača

Zamor

Dužina vozačkog staža

Psihofizičko stanje

Održavanje

Kvalitet ugradnje

Obeležja komponente

Oblik

Dimenzije elemenata

Vrsta simbola

Kontrast

Refleksija

Osvetljenost

Starost

Jedan od načina izračunavanja efikasnosti komponente saobraćajne signalizacije, jeste uvođenje koeficijenta efikasnosti prema sledećem: KE = ∑ ti/T ; i = 1 do 5 ;

gde su:KE - koeficijent efikasnosti,∑ ti, - zbir vremena potrebnog za prijem, interpretaciju, analizu, prihvatanje i reagovanje na datu informaciju,T- vreme od uočavanje komponente do početka zone važenja informacije.

Ako je KE ≤ 1, efikasnost komponente se može oceniti kao zadovoljavajuća.

Ovakav pristup ukazuje na to da je pri projektovanju komponenti signalizacije neophodno voditi računa o izboru elemenata koji ih čine (vrsta pisma, veličina slova, razmak između slova i natpisa, primenjene boje, oblik simbola i sl.).

6. PODELA PUTNE SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE

Različiti su aspekti podele putne saobraćajne signalizacije, najčešće se navode sledeći:

• saobraćajno-tehnički aspekt, • funkcionalni aspekt, • aspekt vremenskog intervala između opažanja i odgovora, • aspekt vremena trajanja značenja i • aspekt vrste poruke.

Sa saobraćajno-tehničkog aspekta, tj. u odnosu na način izvođenja putne signalizacije, postoji:

• horizontalna signalizacija, •vertikalna signalizacija, •svetlosna signalizacija i •znakovi koje daju ovlašćena lica.

Prema funkcionalnom aspektu, postoje: • znakovi opasnosti ili upozorenja, • znakovi izričitih naredbi (znakovi zabrane ili ograničenja i znakovi obaveze), • znakovi usmeravanja i obaveštavanja i • dopunske table uz znakove.

Sa aspekta vremenskog intervala između opažanja i odgovora, postoje:• znakovi koji zahtevaju neposredan odgovor i • znakovi koji zahtevaju odložen odgovor.

Prema vremenu trajanja značenja elemenata putne signalizacije, postoje:• stalni znakovi i • privremeni znakovi.

Sa aspekta vrste poruke koje daju elementi signalizacije, razlikuju se:• tekstualni znakovi, • simboli grafičke forme i • kombinovani znakovi.

U vezi sa izvođenjem putne signalizacije aktuelna su nastojanja za većom univerzalnošću u odnosu na određena geografska područja. Međutim, očigledno je da se ne može tako lako postići usaglašavanje u pogledu korišćenja putne saobraćajne signalizacije. Naime, postoje tehnički, ekonomski i politički razlozi, a i nasleđene navike ljudi, što otežava usaglašavanje.

Potreba za unificiranjem i pojednostavljenjem elemenata putne signalizacije je najizraženija u zemljama sa velikim obimom saobraćaja.

Tako, i pored brojnih usaglašavanja i sporazuma u okviru OUN, te drugih asocijacija, ostale su i dalje značajne razlike između dva postojeća svetska sistema signalizacije: u Evropi i SAD.

Najveće razlike među pomenutim sistemima, osim načina upotrebe simbola i reči, ogledaju se u obliku, boji i značenju pojedinih signala. Postoji značajna razlika u obliku i boji među evropskim i američkim znakovima opasnosti: • u Evropi je reč o trouglu oivčenom crvenom ivicom sa žutom ili belom osnovom, te crvenim ili plavim simbolom u sredini;

• u SAD, reč je o rombu sa crnom ivicom i žutom osnovom, koja je u skladu sa bojom upozorenja kod saobraćajnog signala (neka istraživanja su pokazala da ovaj američki romboidni znak ima za 10% duži opseg prepoznavanja od evropskog trouglastog znaka).

Opšte je mišljenje da su evropski znakovi mnogo razumljiviji od američkih, koji boluju od dvosmislenosti, teške interpretacije i nestandardizovanosti.