swami satyananda saraswati - joga nidra - relaksacija meditacija uvo‘enje u san ok old

Download Swami Satyananda Saraswati - Joga Nidra - relaksacija meditacija uvo‘enje u san OK OLD

Post on 29-Jul-2015

407 views

Category:

Documents

18 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Swami Satyananda Saraswati

Joga Nidrarelaksacija meditacija uvoenje u san

Kada se iskorene sankalpa i vikalpa, karme vie nemaju uticaja, kada se elje i iluzije neprekidnom praksom otklone, nastaje veito blaeno stanje Joga Nidre. Stanje u kojem oputeno uivaju jogini je Turiya; u njemu sveprisutna Nidra u obliku iste svesti sija. Zato uivaj tu Nidru koja nije forma prakriti ve je manifestan oblik purue. Yogataravali 25/28

Naslov originala YOGA NIDRA by Swami Satyananda Saraswati Bihar School of Yoga Monghur, Bihar, India Fourth revised edition, 1982.equilibrium2008

Posveeno Narajani koji poiva na Ananti u veitoj Joga Nidri

SadrajPredgovor Uvod Prvi deo Teorija Vetina oputanja Vebanje uma Iskustva sa joga nidrom Proces pratyahare Joga nidra i mozak Simboli nesvesnog Izvan tela i uma Ulazak u samadhi Drugi deo Vebe Opisi vebi Opta uputstva Joga nidra 1 Joga nidra 2 Joga nidra 3 Joga nidra 4 Joga nidra 5 Opis kratkog asa joga nidre Opis d u g o g asa joga nidre Vizuelizacija akri Trei deo Nauna istraivanja Spavanje, snovi i joga nidra Edukacija uma Kontrolisanje centara mozga Terapijska primena Psihosomatski poremeaji Kardiovaskulne bolesti evrti deo Dodatak Stres i bolesti srca Joga nidra i biofidbek Tuma pojmova Beleka o autoru Biharska kola joge 4 8

Predgovor

14 19 24 28 33 39 47 52 58 62 67 75 85 93 105 118 125 133 139 147 156 160 166 171 177 187 198 212 214

Kada su ula i um umireni, a intelekt se u tiini odmara, poinje Najvii Put. Ova mirna postojanost ula predstavlja jogu. Katna Upaniada U prevodu joga nidra znai psihiki (svesni) san jogina, a Svami Satjananda ju je definisao kao relaksaciju postignutu sabranou uma. Ona predstavlja sistematsku metodu za postizanje potpunog fizikog, emocionalnog i mentalnog oputanja. Njen cilj je da osposobi jogina da upranjava vie stepene joge, kao i da pojedincu omogui da se odmori, relaksira i izlei sam sebe. Joga nidra je jedan od najsnanijih metoda ne samo relaksacije, nego i budjenja uspavanih centara mozga. Ona moe da se upotrebi i kao uvod u spavanje koje tada postaje efikasnije (veina ljudi odlazi na poinak sa velikim brojem nereenih briga ivota o kojima intenzivno misli u procesu usnivanja i bude se jo umornija, nespremna da se suoi sa novim danom), ili kao alternativa spavanju (pola sata joga nidre moe da zameni dva sata spavanja). Jasna je potreba oveka modernog vremena za oputanjem koje on misli da ostvaruje, najee sasvim pogreno, dok ita knjigu, novine, gleda televizijski program, znai sasvim zaokupljenih ula. Budan ivot se provodi sa umom okrenutim spolja, uglavnom koncentrisanim na dogadjaje izvan naih tela, dogadjaje sa kojima nas povezuju ula. Kako nauiti da se ignorie ta neprekidna reka ulnih stimulusa, to je neophodno za

postizanje stanja oputenosti i zapoinjanje Najvieg Puta, puta upoznavanja samog sebe? ovek Zapada je ekstrovertovan, determinisan vrsto da otkrije svet van sebe, i zaboravlja da je on sam, to dokazuje i mikrofizika, mikrokosmika replika univerzuma (Pogledaj unutra tamo je sve to je vredno, govorio je Svami ivananda). Socijalna sigurnost i vrhunsko obrazovanje ne znae i emocionalnu punou, ispunjenost ivota i njegovu organizaciju: moderan ovek je rtva mnogobrojnih hroninih bolesti, on je usamljen u sredini svojih izvanrednih materijalnih dostignua, njegov um je nemiran i njegove psihike snage iscrpljene. On ne uspeva da razvije samosvesnost, on ne razume sebe samog i zastao je na putu svog razvoja, na putu svoje individuacije. Zahvaljujui iskljuivom razvijanju intelekta zanemario je, i u velikoj meri izgubio svoju psihiku senzitivnost. Nije udo, onda, to sve vie ljudi Zapada otkrivaju jogu i kroz jedan od mnogobrojnih oblika joga darana (filozofskog sistema, koji bi, po svemu, mogao da se nazove i naunim), pokuavaju da razviju svesnost i povrate nekad postojeu, sada izgubljenu, celovitost duha i tela. Joga nije uska staza, askeze, kako se esto misli, ona je kraljevski put ka radosnoj, povienoj svesnosti koja potie od pravog razumevanja i prihvatanja nae ljudske prirode. Ona se vrsto zasniva na svakodnevnim realnostima i harmoniji svih ivotnih funkcija. Joga je put ka elementarnoj slobodi (i vie od nje), kroz ostvarivanje zdravih i prirodnih naina izraavanja i reavanja konflikata ivota. Joga je proces gledanja unutra I oputanja toka misli. Kada se umiri um i vi ste u stanju da mislite i reavate probleme svog ivljenja sa apsolutnim mirom, to je joga, govori Svami Satjananda Sarasvati, tantriki guru i osniva u svetu poznate Biharske kole joge, Joga ne trai, kako se, takodje, pogreno misli, da se odreknemo tela i njegovih funkcija, ve nas oslobadja oseanja krivice i konflikata koji stoje izmedju nas i spontanog uivanja ivota, prihvatanjem i osveivanjem telesnog kao osnovnog i poetnog (Onaj ko sazna istinu tela moe da sazna istinu Univerzuma Ratnasara Tantra). Joga znai sjedinjenje, oveka sa Brahmanom, dvojstva u jednome. I ako je to dvojstvo

jezikom joge ida i pingala, ha i tha, sunce i mesec. iva i akti, jin i jang u kineskoj simbolici, u naem jeziku dvojstvo bi bilo parasimpatikus i simpatikus vegetativnog nervnog sistema, desna i leva hemisfera mozga, enski i muki princip, Anima i Animus Junga, koje svi nosimo u sebi... Sjedinjenjem dvojstva ovek ide dalje na putu svoje neizbene fizike i duhovne evolucije, koristei se sop stvenim mogunostima. Joga ne zahteva da se odvojimo od dunosti svakodnevnog ivota i nudi nain na koji moe da se ostvari ivot ispunjenja, tu gde jesmo, ovde i sada. Ono to je neophodno, a to ova drevna disciplina praktinog urna omoguuje je, da adekvatno upotrebljavamo svoju vitalnost, da dozvolimo ivotnoj snazi da produktivno tee kroz nas. Medicinska profesija prepoznaje neophodnost relaksacije i neretko pominje jogu kao samostalnu ili dopunsku metodu terapije nekih poremeaja, naroito psihosomatskih. Ona ve dugi niz godina nudi samopomo kroz autogeni trening koji potie iz joge. Johanes ulc, istraiva i psihijatar, prouavao je radja jogu i istraivao razne sisteme koje je pronaao u jogi, da bi iz njih izveo autogeni trening i sa uspehom ga primenio u praksi. Joga nidra, deo radja joge, je prirodna tehnika koju su vekovima upotrebljavale razne kulture i mnogi veliki ljudi, iako je nisu tako zvali. Gete, veliki pesnik i naunik, koristio se procesom slinim joga nidri da bi poveao svoju intuitivnost. Nou, u oputenom stanju pre usnivanja, on bi vizuelizovao stvari kao to su kompletan ciklus razvoja biljke, kroz njene razne stadijume, od semena u zaetku do semena u plodu. Tako mu je uspelo da vidi ogromnu snagu prirode kako deluje na najjednostavnijim njenim delovima. Gete je zakljuio da je oputeni um najdelikatniji i najsnaniji instrument koji moe da spozna Univerzum. Za razliku od drugih metoda relaksacije, joga nidra um ne ini pospanim i lenjim. Krajnje stanje ove izvanredne metode kreativnog oputanja i meditacije je psihiki san, ili san u stanju unutranje svesnosti. To je granino stanje izmedju spavanja i budnosti, koje dozvoljava kontakt sa podsvesnim i nesvesnim umom, i u kojem je um mnogo receptivniji. Fizioloka relaksacija koja se postie ovom

tehnikom efikasnija je nego u dubokom snu, za krae vreme se dogodi i omoguuje poniranje u dublje slojeve nesvesnog. Za vreme primene joga nidre menjamo svoju uobiajenu svesnost, ostavljamo intelekt po strani i funkcioniemo na nivou oseanja. Joga nidra nas uvodi u stanje samoindukovanog sna, u njoj mi sami stvaramo sopstvene snove. Simboli izabrani za vebu imaju snano univerzalno znaenje i naroito su korisni za poveavanje svesnosti i oslobadjanje od napetosti. Kada nauimo da sagledavamo sadraje nesvesnog na taj nain, svoje unutranje bie dovodimo u harmoniju. Postignuta kreativna oputenost celog psihofizikog sistema dovodi do obnavljanja sveukupne fizike i mentalne energije. Ovo otklanja pesimizam i depresiju i poveava efikasnost i radost sa kojima izvodimo svoj dnevni rad i igru. Ta ometajua reka ulnih stimulansa moe da se zaustavi iskljuivanjem ula pratyaharom, petim stepenom osmolanog sistema joge Patandjalija. Divan instrument pratyahare je joga nidra, svesni san, jogika i tantrika ideja, prikazana u knjizi pred nama, onoliko detaljno koliko moe da se razume intelektualnim umom. Izvan toga, jedini nain da se razume vie, da zaista razumemo sebe i sopstveni ivot, je sama praksa. Najvii Put moe i tako da pone: a Put od hiljadu milja, ui nas Lao Ce, poinje jednim korakom.

Uvod

Joga nidra je snana tehnika svesnog oputanja koja potie iz drevnih tantrikih tradicija. Spavanje se u jogi ne smatra relaksacijom. Ljudi misle da se oputaju dok sede u udobnoj stolici sa oljom kafe, piem ili cigaretom i itaju novine ili prate televizijski program. Sve to predstavlja samo razonodu ula i ne zadovoljava naunu definiciju relaksacije. Pravo oputanje je iskustvo iznad toga. Apsolutna relaksacija je stanje u kojem je svesnost obavezno prisutna. To je joga nidra, stanje dinamikog spavanja, sistematski metod uvodjenja potpune fizike, mentalne i emocionalne oputenosti. Naziv joga nidra vodi poreklo od dve sanskritske rei: joga znai upregnue, sjedinjenje ili svesnost usmerena u jednu taku, nidra znai spavanje. Za vreme upranjavanja joga nidre, iako se stie utisak da se spava, svesnost funkcionie, na dubljem nivou. Zbog toga se ona esto smatra psihikim spavanjem ili dubokim oputanjem sa unutranjom svesnou. U tom prelaznom stanju izmedju spavanja i budnog stanja, spontano dolazi do kontakta izmedju podsvesnog i nesvesnog u oveku. U joga nidri, stanje oputenosti se postie okretanjem unutra i odvajanjem od spoljanjeg iskustva. Ako se svesnost odvoji od eksternog opaanja i od spavanja, postaje veoma snana i moe mnogostruko da se primeni, na primer, za razvijanje pamenja, porasta saznanja i kreativnosti, i za transformaciju ovekove prirode. U sistemu radja joge Patandjalija, pominje se pratyahara u kojoj su um i mentalna svesnost odvojeni od puteva ula. Joga nidra predstavlja aspekt pratyahare koji vodi viim stan