svitac oktobar 2013

2013

SVITAC

eljko Lj. Krsti SVITAC, oktobar 2013

1

Urednik: eljko Lj. Krsti

Adresa: Karaoreva 84,

14.ooo Valjevo, Srbija.

Kontakt : [email protected]

Mob.tel.: 065 300 1996

Fotografije: Katarina Krsti

Sadraj:

AKTUELNO: TUILAKA ISTRAGA

IZ PROLOSTI : SOLUNSKI FRONT

TEMA BROJA :

KVALITATIVNO MOTRENJE

ZNAKOVI I ZNAENJA

DEFINTIVNI VODI KROZ

GOVOR TELA. / DRUZI.

Naslovna strana: Olja Ivanjicki

UVODNIK

Govor neijeg tela ( neverbalna komunikacija ) je u svakodnevnom ivotu od velikog znaaja. Naunici su se sloili da su neverbalni gestovi od veeg znaaja, u odnosu na verbalne. To su izgleda nabolje

shvatili politiari, koji imaju potrebu da ubeuju glasako telo, u ispravnost svoje politike. Oni se tome ue. Ali, mi obini graani u svakodnevnom ivotu, takoe smo zaintersovani ta ko misli o nama. Jer da bi

SVITAC - onlajn bilten

oktobar 2013.

broj 2.

Vrhunski prevaranti i profesionalni lopovi su ljudi koji su razvili specijalnu vetinu nadopunjavanja svojih neverbalnih signala i usmeno izgovorenih lai. Barbara Pizz.


2

ste to saznali, trebalo bi uoiti kako se neko ponaa prema vama a posle tek ta govori. Poznati su slatkoreivi ljudi, koji vas mogu , reima umoenim u med i uvrediti. Tako recimo, ako vam neko okrene lea, im vas ugleda to je pouzdan znak da vas ne gotivi, ili se ne slae sa vama. Ne treba , naravno, u svakoj situaciji biti paranoian. Ali tu su bitni refleksi. Odnosno ko prvi

ugleda koga. U tome su ene neprikosnovene. One zbog veih beonjaa , imaju naroito dara za neverbalnu komunikaciju i znake, putem minkanja, oblaenja... Ljudi esto ne vode rauna o svojim pokretima. Odnosno ne vide sebe u svim

situacijama kako izgledaju, koje pokrete

rukama ili prstima ine. U svakodnevnom ivotu, rukovanje je bitan neverbalni znak. Nekada se znalo ko prvi prua ruku. Obino mukarac eni ili starija osoba mlaoj. Ne biva da mlai, recimo prue prvi ruku starijem. Sem miroljubivih pruanja ruku, rukohvat se moe koristiti kao demonstracija moi. Dakle, ne treba misliti da je svako rukovanje prijateljsko. Postoji u svetu makar

desetak naina rukovanja , koji su neprijateljski: kidalica, mrtva riba...

Vani neverabli znakovi su i naini odevanja. U naem srpskom narodu, postoji izreka: Odelo ne ini oveka, ali ga ini ovekom. Ona jasno govori ta znai oblaenje. Pa i kada oekujemo gosta, mi mu preko odela dajemo do znanja koliko ga

cenimo. O potrebi da se na posao ide ist, uredan ne treba ni govoriti. Preko oblaenja pojedinac alje poruku, o sebi ali i potuje ustanovu u kojoj radi.

U poslovnom svetu neverbalna

komunikacija je veoma bitna. Kako e neko izgledati na prvom predstavljanju, takoe. Oni koji dugo rade u nekoj ustanovi ili

preduzeu, tano znaju gde treba da sednu na sastancima. Raspored sedenja govori o

odnosima u kolektivu. Kod nas rukovodioci

su napravili svoje fotelje izdignutije. Tako

da kada saradnici sednu oni se i bukvalni

nalaze ispod efa. Oni koji su na sastanku blizu efa su lojalni, dok oni koji su udaljeni su u nekom otporu....Takoe neija kancelarija ili ordinacija je najboljie

ogledalo onoga ko je koristi. Smatra se da

oni koji, recimo dre cvee u svojoj kancelariji su miroljubiviji i topliji.Oni koji

ne dre cvee u kancelariji, okrenuti su njima bitnijim stvarima napredovanju u karijeri. Naravno, postoje kancelarije u

kojima se nema uslova za dranje cvea. Osim teme broja koja je posveena NEVERBALNOJ KOMUNIKACIJI, u

oktobarskom SVITCU, smo se bavili

aktuelnom temo u srpskom pravosuu. Naime od 01. oktobra 2013. u voenju krivinog postupka, dravni tuioci dobijaju bitnu ulogu. Naime ukida se dosadanja praksa u kojoj je istragu vodio istrani sudija. Od 1.10. to e raditi dravni tuioci. Pored mnogih novina, nazire sa da e profesija detektiva dobiti na znaaju. Iz prolosti izdvajamo godinjicu SOLUNSKOG FRONTA, koja se u

protekom mesecu u Srbiji, gotovo preutla. Mladi su, kako belee mediji totalno poblesavili. Pogotovu u Novom Sadu gde su

se u septembru desila prebijanja dve odrasle

muke sobe od strane opora maloletnika. Novine se pune senzacijama. Svi pokuavaju da nau odgovor, ta to mladi hoe da saopte preko agresivnosti. Svi priaju. Niko ne pita mlade to se tako ponaaju i ta ele. Umesto toga razni strunjaci i eksperti se nadgorvonjavaju, o Gavrilu Principu. U

kontekstu jugoslovenstva, veli profesor

sociologije politike Kulji Todor, Princip je bio heroj.

Neverbalna komunikacija je bitna i u

psihijatriji. Poznata je scena u kojoj je

majka dola da poseti sina smetenog u bolnicu zbog leenja. Ona je odglumila da mu se obradovala, jer mu se lepo nasmejala.

Sin je poverovao u to i stavio joj ruku na

rame. Ona se trgla i sklonila mu ruku .....


3

AKTUELNO:

NOVA TUILAKA ISTRAGA

U svom sudovima za sva krivina dela od

01. oktobra 2013 g. u Srbiji e se

primenjivati novi Zakon o krivinom

postupku- ZKP-u : Advokatske komore se

pripremaju kroz niz svakodnevnih seminara

, za direktno i unakrsno ispitivanje svedoka

na glavnom pretresu. Ujedno i sami advokati

su najglasniji u kritici novog ZKP-a. O tome

u tekstu Odbrani se podmee kukaviije

jaje, ( Politika; 19.09.2013. ) advokat

Alksandar Popovi je podsetio da odbrani

nisu data neka naroita prava u novoj

TUILAKOJ ISTRAZI: - Za sve sve to

nam bude potebno od istrumenata u

postupku moraemo da se borimo.

Odbrani se podmee kukviije jaje i pravi se

privid jednakosti dokaznog oruja. Postavlja

se ak i pitanje naruavanja pretpostavke

nevinosti u istrazi jer je uvedena obaveza

odbrane da pribavlja dokaze javnom

tuilatvu. Tuilac pokree istragu i u

potpunosti raspolae istragom. Protiv

njegove naredbe o pokretanju istrage ne

postoji pravo na albu niti pravo na bilo koji

pravni lek, a za donoenje te naredbe

dovoljne su i indicije. Meutim za podizanje

optunice trai se opravdanja sumnja i tu je

ansa za odbranu, pa je odgovor na

optunicu jedini efikasan lek koji odbrana

moe da upotrebi- rekao je Popovi. On je

takoe u istom tekstu istakao da:

- Temljena promena je u l. 15 ZKP-a u

kojem se navodi da ne postoji vie obaveza

suda da dokae materijalnu istinu, ve je

duan da dokae optunicu. Najvei

kritiari zakona upravo istiu suprotnu tezu,

jer je uvedena i obaveza odbrane da utvruje

injenice koje idu u prilog okrivljenom. Iza

tuioca stoji itava mainerija drave, a iza

okrivljenog je u veini sluajeva samo jedan

branilac.

U Politici od 22. septembra u tekstu:

Istranim sudijama bie omogueno da

budu birani za tuioce, se navodi da je

jedna od specifinosti tuilake istrage je

mogunost posebne istrage koju vodi

odbrana: Osumnjieni i njegov branilac

mogu da prikupljaju dokaze, unajmljuju

detektive, ispituju svedoke ili preuzimaju

predmete ili dokaze od onih koji ih poseduju

i tako, praktino, vode paralelnu istragu s

tuilatvom.

AMERIKA PRAKSA IZ 1933 godine.

U asopisu KRIMINALNA BIBLIOTEKA

iz 1933 u broju 24, u tekstu IZ USPOMENA

JEDNOG GANSTERA , autor Feri Pizani,

navodi situaciju u AMERIKANSKOM

ZATVORU, i na jednom mestu , naovod :

udnovatu pouku iz amerikog sudstva kroz

rei pomonika dravnog tuioca iz 1933 g.

mi nismo u Engleskoj , gde je esto samo

jedan osnov podozrenja moe da povue

kaznu. Ovde, kod nas, dravni tuilac mora

da pokupi apsolutne dokaze, inae je

okrivljenik siguran da e izbei kaznu,

razume se , ako je pri novcu. Pomislite samo

da moram sukcesivno da ubedim tri razne

porote. Prvu koja nareuje izvetaj ili ga

odbacuje; drugu sastavljenu od dvadeset i

etiri lana, koja se izjanjava o optunici, i

najzad , treu, od koje zavisi presuda. Za sve

vreme trajanja tog postupka okrivljenik, ako

poloi kauciju, moe mirno i slobodno da se

kree po svojoj volji. Dok se u Evropi

porota izjanjuje veinom glasova, dotle u


4

Americi osuda mora da bude izreena

jednoglasno. Neka odbrana uspe da potkupi

ili zastrai samo i jednog od 48 porotnika i

cela stvar je dovedena u pitanje da ne kaem

propadanje. Kod nasu su svi aduti u

rukama ubice. ( istakao .K. ) Nae li

samo vetake , koji e pred porotom

konstatovati da je u momentu zloina bio

trenutno lud ( neuraunljiv pr. .K. ) eto ga

napoljnu, na slobodi, pod nosom

unezverenog dravnog tuioca.

Al Kapone

...im je primio krivini poziv Al Kapone je

odmah otiao istranom sudiji. U dravi

Ilinois retko kad da veliki zloinci

izbegavaju dodir i optenje sa sudom. Oni

dobro poznaju nemo zakona, te ga se i ne

plae. Samo se po sebi razume, da je

okrivljenik odmah puten na slobodu, sa

kaucijom od 25.000 dolara. ( vie od milion

dinara). ta je za Kaponea predstavljala ta

triava suma? ( str. 586-587).

Preuzeto iz sveske Kriminalna

biblioteka , br. 24 izale 16. decembra

1933 g. koja je izlazila dva puta meseno.

Urednici: Mih. M. oki i Dragolsav M.

Lazi. Redakcija je bila u Beogradu u

Francuskoj ulici. tampana je u irilici...

GOVOR TELA POLITIARA : Prsti nai kau da smo moni

ake spojene tako da im se dodiruju

samo vrhovi prstiju predstavljaju pozu

koja se najee naziva piramida i nisu

je izmislili ni srpski, ni svetski politiari,

ali su je, svesni znaenja koje ostavlja u

podsvesti ljudi, oberuke prihvatili kao

deo svog imida. Bojana Leki, novinar i

medijski konsultant, objanjava za Blic

da postoji nekoliko karakteristinih

piramida: visoka, niska, skrivena i

polupiramida.

- Svi ovi polaaji ruku predstavljaju

znake samouverenosti. Neki ih koriste

ne samo zato to ele da iskau

samouverenost ve i zato to se

zauzimanjem takve poze i sami oseaju

sigurnijim u sebe. Meni je za visoku

piramidu najkarakteristiniji Milo

ukanovi kome ta poza najee slui

da nas uveri da je staloen ovek koji

suvereno vlada materijom o kojoj

govori, te zna ta pria - kae Leki.

Ona objanjava da Angela Merkel

samouverenost izraava i u stojeem

stavu u kome esto dri ruke ispred sebe

u niskoj piramidi, to je inae poza

karakteristina za ene, dok Aleksandar

Vui najee zauzima pozu visoke

piramide, ali je ree usmerava na gore,

a ee prema napred.

- To mu svakako pomae da usmeri misli

i da kontrolie karakter koji je mnogo

eksplozivniji, nego to eli da se prikae.

Kada mu je lagodno da saoptava ono

to hoe, bez obzira na to da li je ono to

govori popularno ili upozoravajue, on

najee koristi tzv. polupiramidu koja

je suptilnija indikacija samouverenosti -

objanjava Bojana Leki.

Gorica Avali /autor teksta objavljen u Blicu-21.09.13.


5

U srpskom narodu i danas je ostala

uvena reenica, kao seanje na pogrom

vojske: KO NE ZNA TA SU MUKE

TEKE TAJ NIJE PREAO ALBANIJU

PEKE. PREIVELI SOLUNSKI

FRONT: LAZI I JAKOVLJEVI

Komparacija knjiga : SRPSKA

TRILOGIJA, Stevana Jakovljevia

i RATNI DNEVNIK: ivojina

Lazia

15. 2013. 07:48

Filozofski fakultet

Mi se kao narod izgleda stidimo svoje

prolosti. A onaj ko se stidi svoje prolosti,

pitanje je kakvu e imati budunost. Danas

15. septembra je jubilej proboja Solunskog

fronta, u kojem je Srpska vojska odigrala

sudbonosnu ulogu. Posle pogroma, prelaska

preko Albanskih gudura i nedoija isti taj

srpski vojnik znao je da se oporavi i da

nastavi dalje. Kako opisuje ivojin Lazi u

knjizi RATNI DNEVNIK srpski vojnik

nije zaboravljao na svoju krsnu slavu. I u

najteim uslovima on je znao skromno da je

obelei. Sigurno najbolju autobiografsku

knjigu o Prvom svetskom ratu, napisao je

Stevan Jakovljevi, pod nazivom: "

SRPSKA TRILOGIJA". On u svojoj knjizi

iznosi autobiografske podatke. Kao

pripadnik artiljerije srpske vojske, bio je u

situaciji da doivi povlaenje ispred jaeg

neprijatelja; da peadincima ne smeju

saoptiti da su ostali bez granata; da su

isekivali pomo saveznika, koja je izostala;

da su se umorni bespotrebno sukobili sa

odmornom bugarskom vojskom... Da su

gladovali i jadovali...

Ono to se zapaao kao glavna stvar u

srpskoj vojsci, jedna je pozitivna a druga

negativna. Prva stvar je humor, to se srpski

vojnik znao naaliti i u najteim situacijama.

Ima jedna scena kada su u povlaenju

preko Albanskih planina, napravili alu sa

popom, kojeg je navodno komandant

pozvao na raport, a on je u to poverovao.

Ono to je negativno, a to je da je Srbin,

makar i sa najniim inom voleo da

komanduje. I to po principu, to je nii in

to je bio gori i suroviji. Takoe Jakovljevi

opisuje bezbroj situacija u ratu, gde je konj

bio bitniji od oveka.

Srpski vojnik


6

Tu je i opis spretnosti i domiljatosti

njegovog posilnog Tase, koji se po dolasku

u Solun snaao tako to se onesvestio pred

Engleskom kancelarijom. Nakon toga on se

okrepio, obukao u englesku vojnu uniformu,

i poeo da preprodaje vojnu opremu-

atore...Zanimljivo je da su oba "solunca"

preivela: ivojin Lazi je dugo iveo u selu

Sankoviu pored Mionice. ak je o njemu

napravljen i dokumentarni film, u kome

on kao starac odlazi peke do Soluna.

Jakovljevi, roeni brat knjievnice Mir

Jam, koja je napisala roman " Ranjeni orao"

po kojem je snimljena televizijska serija, je

bio rektor beogradskog Univerziteta posle II

svetskog rata. Obojica su napisali retka i

vredna svedoenja o dogaaju koji su i

danas tabu tema, kome se ne daje dovoljno

znaaja. itajui Laziev "Ratni dnevnik"

i Stevanovu Trilogiju, moe se zakljuiti da

se u srpskoj vojsci itekako vodilo rauna o

hijerarhiji. Na jednom mestu u romanu

Jakovljevi navodi susret sa crnogorskim

vojnikom, koji se tome posprda, i navodi

kako se on ne bi povinovao komandi. Lazi ,

kao dete sa sela, je bio posluan vojnik , koji

je u ratu bio lak kao perce a brz kao vihor;

on za as otri roditeljima svog stareine i

odnese im novac i stvari. S. Jakovljevi

porekom iz Beograda, kroz celu

svoju Trilogiju provlai vojnu hijerarhiju,

koja se odrala i u najteim uslovima,

prilikom prelaksa preko Albanskih gudura.

On osea i vidi veliku razliku izmeu

oficira, koji su se skupljali oko vatre, sedeli

za stolovima u beogradskim kafanana.

Istovremeno su vojnici leali po olaisanim

podovima. Ono to je sutina vojne doktrine

Jakovljevi navodi u jednom pasusu :

" U vojsci sve ide po upravnoj proporciji;

najveu korist za tvoj podvig dobio je

komandant puka, manju komandant

diviziona a najmanju komandir baterije. A

opet ovaj nije lud da i tu mrvicu deli sa

tobom. ( str. 195) . Jakovljevi kao

obrazovan, lucidno zapaa VOJNIKU

LOGIKU, po kojoj visoki inovi dobijaju

lovorike a oni koji su direktni izvrioci, i oni

koji su napravili neki podvig, dobijaju

grdnju ili kaznu. To je osetio na svojoj koi,

kada je onesposobio nepijateljski top, a

umesto pohvale dobio grdnju. Zanimljiv je i

dogaaj vezan za kralja Petra koji je poto-

poto, hteo da obie i prie obinom vojniku

u rovu. Ali to su mu onemoguili. Kralj je

spominjao saveznike, koji su oigledno

taktizirali.

Politika od 14.09. 2013. na sedmoj strani

dala je kratku Tanjugovu vest o Solunskom

frontu: " Na dananji dan pre 95 godina -14.

septembra 1918 g. - na Solunskom frontu

zapoela je artiljerijska priprema za

ofanzivu i proboj tog fronta, koji je bio

jedan od odluujuih dogaaja za okonanje

Prvog svetskog rata. Rano jutro 14.

spetembra 1918. godine, oko 2000

artiljerijskih cevi oglasilo je poetak napada

saveznikih armija, pri emu je udarni deo

proboja iznela Srpska vojska. Taj

datum prihvaen je kao Dan artiljerije i

Dan meovite artiljerije brigade Vojske

Srbije. Solunski front je probijen 15.

septembra, a rezultat toga je bio kapitualcija

Bugarske, ubrzo Austrougarske a zatim i

Nemake, ime je zavren Prvi svetski rat."


7

Srpski vojnik u rovu na ruku.

Smotra srpske vojske

Predaja raporta

Logor srpske vojske.

Autor slika: DRAGOMIR GLII


8

KVALITATIVNO MOTRENJE LJUDI

'' Kolege ( sociolozi pr. . K. ) nisu znali niti verovali da intenzivno motrenje manjeg

broja sluajeva moe otkriti vladajue tendencije i pravilnosti '' upozorila je davne 1969 g. Vera St. Erlih u svom radu

Socijalne nauke i intuicija , objavljenom u asopisu Sociologija godina XI 1969 br. 3 str. 475-483 , u

kome je, najpre, postavila pitanje: Zato je kod mnogih naih sociolokih studija dolo do precenjivanja kvantitativnih metoda a potcenjivanja tanog motrenja ljudi'' , a potom zapazila da: '' U mnogim asopisima koji donose socioloke teme, stranice se pune brojevima i tabelama'' i da

su '' mnogi radovi pisani u stilu da su

sastavljeni od strunih matematiara i da se bave matematikim problemima. Kod mnogih nauenih projekata rezultati ne ispadaju tako kako bi mogli prema

uloenom trudu i velikim investicionim fondovima, nego esto ostaju na nivou ''grae'' , koju malo ljudi ita.'' Iz sveg sledi zakljuak : '' Kod mnogih se radova gotovo ini da autori dre kvantitativne konstatacije za jedini znak naune serioznosti. Tabele sa statistikama , brojevi

i procenti su centralni deo rasprave , a

ostaju kao najopseniji deo. '' Istiui prednost kvalitativnog naunog istraivanja V. Erlih navodi : '' Retka su istraivanja kod kojih se uopte citira ljudska re ,a jo ree se ubelei izraz lica , geste , raspoloenja ispitanika''. Ali svesna ogranienja u posmatranju ljudi , navodi : ''Razumje se da impresije posmatraa nikada nisu dovoljne nego se moraju proveriti''. (

vid. V. Erlih, 165 : str. 475-483 ) .

Metodoloku utemeljenost kvalitativnog istraivanje potencira Slaana uri u radu '' Kontrola kvaliteta kvantitavnih

istraivanja'', objavljenom u '' Sociolokom

pregledu'' ( vol. XLIV ( 2010 ) , no. 4, str

485-502) , insitirajui na metodolokoj i interpretativnoj strogosti , koju ine : autentinost, koherencija, recipronost, tipinost, reprezentativnost i prodornost istraivakih namera..(vid. uri , 2010 : 492 ) . Da bi se izbegla subjektivna priroda nalaza kao i oslanjanje posmatraa na vlastite formulacije i konstrukcije relanosti S. uri navodi osnovnu '' formulu '' koju mora primetiti kvalitativni

istraiva : '' Svi ovi napadi i sumnjienja primorali su kvalitativne istraivae na sistematsko jaanje strogosti pristupa , od definisanja problema i ciljeva istraivanja, prikupljanje i analize podataka, kao i

interpretacije i izdvajanja o dobijenim

nalazima '' . ( uri, 2010: 487 ) . Autorka studije :''Izvori za istraivanje krve osvete na Kosovu i Metohiji , '' Sociologija ''( Vol. XXXVII, br. 2, april jun 1995 . ) pre svega istie da se : '' od istraivaa zahteva sutinski doprinos empirijskom znanju i/ili unapreenju teorije ''. A da bi se ovaj bazini zahtev ostvario , autorka, istraivaima predlae '' mnotvo razliitih naina: obezbeujui nove podatke ili replicirajui prethodne studije u drugom prostorno vremenskom okviru; ukljuujui nove segmente ljudi koji ranije nisu bili ispitivani; prouavanje grupa kojima nije lako prii1, kao i novih situacija; izvoenjem predrasuda kod ranijih istraivanja; postavljanje pitanja koja ranije nisu pokretana ''.. Navodei da je u literaturi najvie panje poklanja diskusiji oko uspostavljanja standarda kontrole

kvalitativnog istraivanja, kroz dve centralne faze istraivanja : prikupljanja i analize podataka, autorka istie bitan problem kvalitativnih istraivanja koji se

1 Osuenika populacija po svojoj heterogenosti,

spada u grupu kojoj je teko prii. Jer, nije isto razgovarati sa osuenim iz pozicije, novinara-reportera, eljnog senzacije i biti svakodnevno u kontaktu sa njima , upijajui njihovu agresivnost.


9

svodi : '' na razvijanje jasnih procedura

kontrole koja bi uspeno povezala vidljive rezultate istraivanja sa relativno nevidljivom i esto netransparentnom procedurom prikupljanja i analize podataka

u kvalitativnim projektima'' ( vid. uri , 2010; 492)

Po meni je ovo veoma bitan problem koji se

odnosi na okolnosti pod kojima se sprovodi

kvalitativno istraivanje. Jer nije isto kada je istraiva u nekom istrivakom timu koji ima logistiku podrku svojih kolega i recimo, instituta koji sprovodi istraivanje. Ili '' solo'' kvalitativnog istraivaa koji radi sam. U takvim sluajevima moe se lako desiti da se istraiva ''izgubi'' u moru dokumentacije koja mu je na raspolaganju ,

kao i da nije svestan ta su mu sve izvori podataka , koji su mnogobrojni i lako

dostupni. Zato je bitno da istraiva pre svega odredi precizno temu koju e istraivati, recimo nasilnitvo u jednom zatvoru. Hipoteza da je : neformalni

osueniki sistem u jednom zatvoru glavni generator nesilnitva u jednom zatvoru bi trebalo da bude elastina a ne rigidno postavljena. Jer, u svom istraivanju,

recimo, i ako sam poao od pretpostavke da je Neformalni osueniki sistem glavni generator nasilnikog ponaanja u jednom zatvoru, vremenom kroz

sreivanje grae i pisanje rada , sam doao da zakljuka da su vei izvori nasilnita u jednom zatvoru , sistemski propusti , iz kojih izviru svi patoloki fenomeni, pa i sam neformalani

osueniki sistem , koji nastaje pod uticajem klika iz formalnog sistema. Da nain postavljanja '' okamenjene '' hipoteze umanjuje ansu plodnog istraivanja smatra i V. Erlih , koja navodi : '' Na prvom mestu upitnika ili izloenog plana za anketu postavljena je esto hipoteza . Sve to sledi je postavljeno tako da bi potvrdilo ovu pretpostavku ''. Vrlo bitna

pretpostavka uspenog kvalitativnom

motrenja je pozicija istraivaa. Jer nije isto ako je istraiva godinama u jednoj sredini ili je lan istraivakod tima koji sprovodi u okriru kvantitativnog

istraivanja- ankete za par sati u jednoj ustanovi , recimo, zatvoru. To je vrlo bitno

da u odreivanju uzorka koji e se ispitivati, jer obino istraivai sa strane nemaju odreene ruke u odabiru ipitanika - osuenika koji e ui u uzorak, ve se esto deava da se dobijaju '' servirani uzorci'', koji nemaju reprezentativnost u odnosu na

ukupnu oueniku populaciju. S. uri navodi da '' kvalitativna istraivanja najee ukljuuju mali broj ispitanika,'' i skree panju da '' posebno treba voditi rauna o glavnoj opasnosti da se u kvalitativnom istraivanju namerni uzorak pretvori u prigodni. To se moe desiti kada se istraiva ogranii na izbor uesnika do kojih je lake doi i koji su voljni da uestvuju u istraivanju ili pak bira situacije , lokacije ili podatke koji su dostupni.( uri , 2010; 498 )

Ipak, smatam da se upenost

kvalitativnog istraivanja nalazi u jednostavnosti koja ne bi trebalo da

zapadne u banalnost , ve preko svojevrsne lakoe u inetrpretaciji , objasni ono to je pisac hteo da kae. Okvir istraivanja proistie iz umea samog istraivaa i njegove pismenosti, adekvatne

dokumantacije, dobrog uvianja, fokusiranja na glavni problem i '' prodornosti

istraivaivih namera'' , iza koje treba da stoji autentina emocija i dobre namere. Bez foliranja i korienja ''vujaklijskih'' stranih rei. Za kraj navodim minjenja V. Erlih po pitanju upotrebe strunih argona u domaoj sociologiji :'' Mnogi su radovi pisani takvim jezikom, da ih kolege sa

susjednog odsjeka ne mogu lako razumjeti.

Katkad vam se ini da je zavladalo miljenje da nerazumljiv stil sam po sebi predstavlja

naunu vrednost. Engleske socioloke rasprave pisane su sve redom uzornom


10

jasnou i jednostavnim jezikom,koji moe veinom i laik razumeti

NE SLUAJ, UVEK, TA LJUDI PRIAJU, VA TA RADE I KAKO SE PONAAJU.2

Kruka iz sela Lelia.

2 Rot smatra da je : nain na koji se neto radi veoma

dosledna i zato vano, iako zanemareno, dijagnostiko sredstvo za upoznavanje linosti. Kao prvog naeg domaeg naunika koji se bavni proavanjem nemog sporazumevanja navodi Simu Trajkovia, profesora etnologije na Filozofskom fakultetu i osnivau Etnografskog fakulteta u Berogradu. Oslanjajui se na Darvina i Vunt, gospodin Trajkovi ( 1982-1935) , je razmatrao ulogu gestova u pozdravljanju i zakletvi. Profesr

Trajkovi u svoj knjizi o nevrbalnoj komunikaciji koju je objavila SANU , prikazuje kako se bez rei izraavaju oseanja i oseajnost, kako nepismeni ljudi u irem krugu stavljaj do znanja svoje namere i elje. On izlae brojne naine vabljenja i teranje domaih ivotinja .- (za svilju: pajs coke coke, za ovce: prrrrr oca, za make: pis; ibe za psa- kera).

Napred je objavio prikaz prvog Svica.

Nikola Rot: ZNAKOVI I ZNAENJA VERBALNA I NEVERBALNA

KOMUNIKACIJA;

PLATO; 2004; BEOGRAD; str. 230.


11

SIMBOLI, SIGNALI I ZNAKOVI

Profesor Rot navodi da : Najvaniji simboli koji ljudi koriste pri komuniciranju

jesu rei i kombinacije rei, govora i pisanog teksta. Druga vrsta znakova su

signali. Oni su izraz nekog unutranjeg stanja organizma, na primer afektivnog

stanja ili neke intenzivne potrebe, ili su

odraz neke relativno trajne karakteristike

osobe, na primer, neke crte linosti. Signali se ne proizvode namerno i ne biraju se kao

to je to sluaj sa simbolima. Oni se spontano javljaju kao nenamerna

menifestacija i nenamerna ekspresija nekog

stanja neke odlike organizma. .Kada se neko namerno smeje ili podeava izraz lica da bi kod drugih osoba izazvao utisak kako

je veseo, smeh i izraz lica nisu vie znakovi- signali nego postaju nosioci poruke, postaju

znakovi simboli. I simboli i signali mogu biti razliite vrste drai koji slue kao znakovi. Simboli nisu samo rei. Mogu to biti i izraz lica i gestovi kad namerno

koristimo da neto saoptimo. Na primer, na namerni osmeh pri pozdravljanju ima predstavlja signal u komunikaciji; mi njime osobi koju pozdravljamo elimo da pokaemo naklonost. S druge starne, i rei mogu postati samo signali u komunikaciji i

predstavljaju nenamernu ekspresiju nekog

unutranjeg stanja. Na primer, spontano izgovorena psovka u ljutnji. ( str. 15) .

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA- (

animal symbolicum

Vana vrsta ljudske komunikacije je i neverbalna komunikacija, komunikaciona

interakcija koja se ne ostvaruje reima, ne ostvaruje reima, nego koristi neverbalne znakove. I ona moe imati simboliku funkciju, ali pre svega njena funkcija je

signalnaVe razne vrste signala pruaju mnogobrojne informacije o unutranjim stanjima i linost, a obavetavaju i o

mnogim eljama i oekivanjima osoba koje emituju signalne znakove i onda kad ne

nameravaju da njima ita sopte. Ipak, bogatstvo i sloenost ljudske komunikacije zasnivaju se prvenstveno na veoma

razvijenom korienju simbola. Komunikacija meu ljudima, za razliku od komunikacije kod ivotinja, pre svega je komunikacija simbolima. Bitna je odlika

simbolike komunikacije da se ostvaruje znakovima koji su prihvaeni nosioci znaenja, kao sredstva saoptavanja poruka. .ovek se za razliku od sostalih, ivih bia moe definisati kao ivo bie koje koristi simbole kao animal symbolicum ( animal simbolikuim). Kada nije uspena komunikacija gubi svoju osnovnu funkciju

:

- funkciju prenoenja i razmene informacija.

- neuspena komunikacija postaje dodatni izvor sukoba i

dezintegracije ranije uspostavljenih

odnosa.

- neuspena komunikacija oteava ivot ljudi i funkcionisanje zajednica u kojima se odvija.st.28

Brojni su primeri koji pokazuju da

socijalna interakcija moe dobiti krajnje iracionalan i destruktivan tok i svojim

efektima unazaditi uslove ivota pre svega onih koji u njoj uestvuju a zatim i ireg okruenja koje na jedan ili drugi nain zahvata svojom izvitoprenom dinamikom .( Rot; st. 32) .

ta se ita neverbalnom komunikacijom

Veoma esti neverbalni komunikacioni znakovi su i promena u izrazu lica i drugi

pokreti, telesni dodir i razlike u odstojanju

pri razgovoru sa drugima, usmeravanje i

zadravanje pogleda. Neverbalne znakove koji pruaju prisutnima informacije ine i nain odevanja i ukraavanja, hod i nain


12

pozdravljanja, nain sluanja sagovornika. ..Neverbalni znakovi mogu dopunjavati

sadraj verbalne komunikacije istiui ono to je reeno ili menjajui smisao onome to je verbalno saoptenoNeko od neverbalnih znakova su signali a neki

simboli, a mnogi su neka i jedno i

drugo..Informacije koje se prezentuju putem

neverbalnih sredstava komunikacije su

raznovrsne: o emocionalnom stanju uesnika u komunikaciji, o njihovim namerama i

oekivanjima, o njihovim uzajamnim stavovima, o mnogim sadrajima koje je verbalno teko izraziti ili je to uopte nemogue. Bez praenja i razumevanja neverbalne komunikacije mi ne moemo u potpunosti razumeti socijalno ponaanje ljudi, smatra Argajl

PET RAZLOGA KORIENJA NEVERBALNE KOMUNIKACIJE

Po Argajlu:

1. Koriste ga zbog toga to je neverbalnim znakovima mogue izraziti neke pojave koje je u

verbalnim znakovima teko izraziti ili se na taj nain izraavaju nepotpunije.

2. Neverbalno izraavanje esto je snanije sredstvo saoptavanja, jer jasnije i otrije istie neku odliku stvari i ljudi, negoli re.

3. Neverbalni znakovi manje su kontrolisani pa stoga esto otvorenije govore o osobi koja ih ih

manifestuje. ( eanje po glavi, nosu, podrigivanje, lupanje, pljuvanje)

4. Neverbalni znakovi esto omoguavaju da se stavovi ne izraze tako eksplicitno kao to bi to bilo da su reima iskazani..3

3 Dobar nain da pokaemo da se ne slaemo sa

ponaenjem neke osobe prema nama ili sa njenim

5. Neverbalna komunikacija pored verbalne, predstavlja jo jedan, dopunski, kanal uzajamnog

informisanja..

VANOST NEVERBALNE KOMUNIKACIJE

Neverbalna komunikacija je vaan oblik socijalnog ponaanja..Rot navodi da je : od znaaja obraanja panje na neverbalne komunikacione znakove i

njihov neposredan kontakt sa ljudima,4

takoe u psihoterapiji i vaspitanju, ali i u svakodnevnom saobraaju sa ljudima. N.K. se ostvaruje posredstvom

neverbalnih komunikacionih znakova.

..Ali meu strunjacima koji se bave izuavanjem neverbalne komunikacije ima izvesnih razlika pri odreivanju pojma paralingvistikih i pojma ekstraligvinistikih znakova u koje spadaju : kineziki i proksemiki znakovi. ( str. 100-101) .

KINEZIKI I PROKSEMIKI ZNAKOVI

Svi kineziki zakovi, navodi Rot, poivaju na pokretanju miia pojedinih delova tela ili veih ili manjih grupa miia raznih delova tela istovremeno. Kao glavne vrste kinezikih znakova moemo razlikovati : a) pokrete lica ili facijalnu ekspresiju ukljuujui i usmeravanje pogleda; b) pokrete

pojedinih delova tela- glave, ruku, nogu

trupa; c) dranje tela u celini ili poloaj

stavovima, je da kada ue u neku prostoriju, mi je napustimo bez potreba da ita kaemo ili posvaamo. 4 Neverbalna komunikacija je bitna za sve one

profesije u kojima postoje odnosi izmeu klijenata, ( banke, agencije za nekretnine) , pacijeanta ( u

zdravstvu, stomatologiji) aka i studenata ( kole, fakulteti), osumnjienih, osuenih ( milicija, sudovi, zatvori ), saobraaju ( vozai, stjuardese . )


13

tela; d) sisteme vie raznih telesnih pokreta sa odreenom namerom, a koji se esto nazivaju gestovima. Proksemike oblike komuniciranja, komunikacione znakove koji poivaju na razdaljini i na prostornim odnosima

meu uesnicima u komunikaciji, pre svega ine: a) fizika blizina, odnosno udaljenost

meu osobama u komunikacijskoj interakciji;

b) prostorni raspored uesnika u komunikaciji

c) teritorijalno ponaanje, a pod kojim se podrzumevaju dranje i postupci kojima jedna osoba drugima stavlja

do znanja svoje pravo na odreeni prostor.

SOCIJALNA OFLAKCIJA - miris

Postoje komunikacioni znakovi koji nisu ni

kineziki ni proksemiki. Rot navodi da su to : razni oblici telesnog dodira, spoljni

izgled i konzistentan, za pojedince i

pojedinane grupe karakteristian, nain obavljanja raznih radnji. Razne forme

telesnog dodira kao to su rukovanje, tapanje po ramenu, milovanje, ali i guranje od sebe i udaranje nekog sredstva su kojima se izraavaju razni stupnjevi line vezanosti i naklonosti kao i odbojnosti i

neprijateljstva. U neverbalne znakove Rot

ukljuuje i : miris koji neko iri oko sebe i na koje druge osobe reaguju. Kod mnogih

ivotinja miris je veoma vano sredstvo komuniciranja. Ali od znaaja je i za ljude, koji ve svojim prirodnim telesnim mirisom mogu da izazovu razna

reagovanja osoba koje sreu, a esto i namerno koriste vetae mirise da bi izazvali odreen utisak i oekivano ponaanje. Zato to moe da ima socijalnu ulogu o takvom delovanju

mirisa moe se govoriti kao o socijalnoj oflakciji. ( Rot; 2005; 103 )

Obrad Gligorijevi iz s. Deguria.

IZGLED POJEDINCA

Rot istie kao veoma vaan i stalno korien neverbalni komunikacijski znak i izgled

pojedinca: njegov fiziki izgled, nain odevanja i nain doterivanja. Telesni izgled u celini, a izgled i crte posebno i onda kada

pojedinac nema nameru da ita saoptava, predstavlja komunikacioni znak za drugoga.

Ispitivanja potvrdjuju da se osobama

odreenog fizikog izgleda, po pravilu, pridaju odreene osobine; punije osobe ocenjuju se kao drutvene i tolerantne; miiave kao energine i smele; mrave kao nervozne i nedrutvene. Nainom odevanja, duinom kose i nainom eljanja, izgledom koji se daje vlastitom licu (minkanjem kod ena pr..K. ) mogu se i namerno upuivati informacije o statusu, grupno pripadnosti,

miljenju o samom sebi, odreenim stavovima i linim karakteristikama. (Rot; str. 107) .


14

NAIN HODA I RUKOPIS 5

Gordon Oloprt autor kjnige : Otpor autoritetu posebnu panju upoznavanja linosti poklanja njenom hodu i rukopisu. On smatra da je mogue razlikovati sedam merljivih odlika hoda : pravilnost, brzinu,

vrstinu, duinu koraka, elastinost, odreenost pravca i promenljivost. Isti autor smatra da je rukopis naka vrsta

kristalisanog pokreta kojim se manifestuje vei broj ekspresivnih i nervni impulsa i time daje individualno obeleje pokretima ruku. Poto je za pojedinu osobu trajan i odreen i mogue ga je detaljno analizirati, rukopis je podesan za izuavanje osobina koje se njima manifestuju.

5 U naoj zemlji dva domaa psihologa, starije

generacije su objavila dve knjige u kojima se bave

grafologijom odnosno prouavanjem rukopisa. To su psiholozi Jovan Krsti iz Beograda i Ratko Tomi koji je napisao Rukopis pod lupom psihologa. I jedan i drugi autor daju mnotvo ilustracija i primera.

DEFINITIVNI VODI KROZ GOVOR

TELA, Alan i Barbara Piz, Autori

kjnige : Zato mukarci lau, a ene

plau, Mono & manana, 2005 g.

Beograd, 398 str., prevod Tanja

Milosavljevi.

Knjiga Govor tela se sastoji od devetnaest

oblasti, u kojoj moeno nai vredne

informacije koje se odnose na znaaj

gestova, poloaja ruke, tela. Paljivi italac

e saznati zbog eka ene bolje zapaaju.

Takoe da sve to kaemo nije bitno i da su

verbalni zankovi, daleko bitniji od

varbalnih.6 U ovoj zanimljivoj knjizi su

prkazani i svi moguu stilovi rukovanja (

recimo tzv. mrtva riba ). Tu s pojanjeni i

6 Do ovog zakljuka je doao i dr. Nikola Rot u

svojoj knjizi : Znakovi i znaenja koja je doivela nekoliko izdanja.


15

signali rukama, odnosno kaiprsta i cele

ake. Zato ene bolje lau, mig obravma,

ta znai pogled ispod obrava ili pak

pojaano treperenje. Takoe italac moe

saznati zato ene vode glavnu re prilikom

udvaranja. ta znai raspored sedenja, na

sastancima u neformalnim razgovorima,

kako da preuredite kancelariju.

Vrtlo konkretna knjiga o govoru tela ,

pomoi e vam da postanete svesniji i

neverbalnih aluzija i signala i pokazae vam

kako da ih koristite da bi ste efikasnije

komunicirali i dobili reakcije koje elite. (

str. 19.) Svi mi poznajemo nekog ko je u

stanju da, poto je uao u prostoriju punu

ljudi, da precizan opis njihovih meusobnih

odnosa i onoga ta oseaju. ( da prepozna

izmeu kojih lanova grupe postoje topli ili

pak hladni odnosi opa. .K. ) str. 21

Poeci prouavanja neverbalne

komunikacije u akademskom svetu se

vezuju za Darvinovu studiju: Istraivanja

emocija kod oveka i ivotinja, objavljena

1872 g. Albert Meribijan , pionir u govoru

tela 1950 tih, utvrdio je da je ukupan uticaj

poruke 7% vertalnih ( samo rei ) , 38 %

vokalni ( ton glasa, promene tona i ostali

zvuci ) i 55 % neverbalni.

Meribijan je ustanovio da verablna

komponenta razgovora licem u lice iznosi

manje od 35% i da preko 65% komunikacije

se odvija neverbalnim putem. ena moe

da uputi mukarcu ubitaan pogled i tako

mu, bez da otvori usta, saopti vrlo jasnu

poruku.( str. 23 -24 )

Mnogim ljudima je teko da prihvate da su

ljudi, u biolokom pogledu, jo uvek

ivotinje. Pripadamo vrsti primata, koji su

nauili da hodaju na dve noge i imaju

pametan, napredan mozak. ( str. 25 )

Dakle, govor tela je spoljni obrazac

emocionalnog stanja neke osobe. Svaki

gest il pokret moe da predstavlja

dragocen nagovetaj onoga to osoba u

tom trenutku oseaene poseduju

uroenu sposobnost da hvataju i

deifruju neverbalne signale, kao i vrlo

istanan oseaj za sitne detalje. ( str. 25 ) .

Postoje tri pravila za tano tumaenje

pravila:

Pravilo I .

Jedna od najozbiljnijih greaka koje ine

poetnici u govoru tela jeste tumaenje

pojedinih gestova nezavisno od ostalih

gestova ili okolnosti.( eanje po glavi

moe da znai najrazliitij stvari

preznojavanje, nesigurnost, zaboravnost ili

laganje ). Poput bilo kojeg govornika jezika,

govor tela ima svoje rei, renike i

interpunkciju. Svaki gest je kao jedna re, a

jedna re moe da ima vie razliitih

znaenja.

Pravilo II.

Istraivanja pokazuju da neverbalni signali

imaju oko pet puta vei uticaj od verbalnog

kanala te da se dve nepodudarne osobe

pogotovo ako su ene oslanjaju na

neverbalnu poruku i u potpunosti

zenemaruju verbalni sadraj. ( str. 37 ) .

Pravilo III.

Tumaenje gestova u skladu sa kontekstom

u kojem se pojavljuju..


16

Neke pravilnosti:

Dokazani ljudi prekrtaju ruke na grudima.

Gojazni ljudi ne mogu da prekrste noge

Starije ljude je tee proitati nego mlae,

zato to imaju slabiji tonus miia lica . (

Mlaa deca kada lau stavljaju obe ruke na

usta )

Lairanje govora tela na due staze je teko,

ali kao to e docnije biti rei, vano je da

nauimo kako da koristimo pozitivan govor

tela kako bi smo komunicirali sa drugima i

kako da eliminiemo negativan govor tela

koji moe da saoptava pogrenu poruku. (

str. 43 ) .

Tumaenje neverbalnih zanakova i gestova

se veba i ui. :

Dobar teren za tumaenje govora tela je

svugda gde se ljudi sreu i stupaju u

interakcije. ( aerodromi, drutveni skupovi,

urke( str. 43)

Nauivi da tumaite govor tela, ne samo

da postojite svesniji naina na koji drugi

pokuavaju da dominiraju i manipuliu, ve

shvate da i drugi ljudi ine nama to isto , to

je najvanije od svega, uite se da budete

osetljiv na emocije drugih ljudi. ( str. 44)

Dranje ruku u depovima omiljena je

smicalica mukarca koji ne eli da sudeluju

u razgovoru. ( str. 48) .

Vrhunski prevaranti i profesionalni lopovi

su ljudi koji su razvili specijalnu vetinu

nadopunjavanja svojih neverbalnih signala i

usmeno izgovorenih lai. ( str. 49 ).

Imati mo zapaanja znai imati sposobnost

da se uoe protivurenosti izmeu neijih

rei i govora tela. ( str. 27) .

Ruke su najvanije alatke u evoluciji oveka

i izmeu mozga i ruku postoji vie veza

nego izmeu bilo koga druga dva tela. ( str.

46) .

Ako je osoba otvorena, pokazae dlanove,

ali ve i samo pokazivanje dlanova oteava

osobi da izgovori ubedljivu la. To je zato

to postoji direktna veza izmeu gestova i

emocija. Na primer , ako se oseate

ugroenim , vrlo je verovatno da e te da

prekrstite ruke na grudima. ( str. 49 ) .

Dlan pokoravanje

Gest - dlan najvie se modifikovao kroz

vekove i razvili su se dlan podignut uvis,

dlan na srcu i mnoge druge varijacije. Kad je

dlan okrenut nanie, time pokazujete da

imate vlast. Dlan oktrenut direktno nanie bi

je sastavni deo nacistikog pozdrava i

simbol Tiranije u vreme Treeg rajha.

Ispruen kaiprst jedan je od najnaprednijih

gestova koji neko moe da upotrebljava dok

govori, naroito ako udara takt reima

govornika.

U knjizi Definitivni vodi kroz govor tela,

koju smo ve jednim delom prikazali

autori slikovito prikazuju najgore stilove

rukovanja na svetu, a koje mi susreemo:


17

Mrtva riba:

Opaki tip:

Kostololomac:

Hvatanje za prste:

Ukoena ruka:

Holandska poslastica:


18

SIGNALI OIMA

Prilikom direktnog razgovora, mnogo

vremena provodimo posmatrajui lice

osobe, tako da su signali oima

sutinski deo sposobnosti, tumaenja

stava i misli neke osobe. ( Pizz; str.

178 ) Proirene zenice: veliina

zenica narasta onda kada ljudi

posmatraju neto to ih stimulie. Oi

su kljuni signal prilikom udvaranja, a

svrha minkanja oko oiju je njihovo

naglaavanje. Ako ena smatra

mukarca privlanim, zenice e joj se

proiriti dok ga posmatra. Proces je

reciproan..( 180-181) acovanje :

Ljudi su jedini primati koji imaju

beonjae- enski mozak je bolje

opremljen za itanje emocija nego

muki, a jedna od posledica je i to o

ene imaju vee beonjae nego

mukarci. Mig obrvama: je

univerzalan i koriste ga obino

ovekoliki majmuni kao drutveni

pozdrav. Obrve se na deli sekunde

podiu i sputaju, a svrha ovog gesta

je povlaenje panje sa lica, kako bi

mogli da se izmene jasni signali.

Glavno pravilo glasi da mig obrvama

dobacujete iskljuio ljudima koji vam

se dopadju ili onima kojima elite da

se dopadnete...ene, podiu obrve i

kapke, ire oi, ne bi li svom licu dale

detinji izgled, takozvani bejbi fejs.

Ono ima snano dejstvo na mukarce,

u ijem se mozgu oslobaaju hormoni

koji kod njih stimuliu elju da tite i

brane ene. ( javlja se tzv. oev

sindrom pr. .K. ) ene upaju i

crtaju obrve na elu , zato to, barem

podsvesno znaju da se mukarcima to

svia. Pogled ispod obrva: Obaranje

glave i pogled odozdo jeste jo jedan

gest podinjavanja koji se dopada

mukarcima. ( Taj pogled je koristila

princeza Dajana) , zato to ini da oi

izgledaju krupnije, a ene nalik

detetu. To je zato to su deca fiziki

mnogo manja od odraslih i uglavnom

nas gledaju odozdo, to u mukarcima

i u enama pobuuju roditeljsko

oseanje. ( str. 186) Pogled iskosa:

kombinovnje s malice podignutim

obrvama ili osmehom, saoptava

zainteresovanost i esto se koristi kao

signal udvaranja, uglavnom od strane

ena. Ukoliko ide zajedno sa

sputenim obrvama, nabranim elom

ili povijenim uglovima usana,

signalizuje sumnjiv, neprijateljski ili

kritiki stav. ( str. 192-193). Ledi Di:


19

GEOGRAFIJA LICA

Alen i Barbara Pizz razlikuju tri

osnovne vrste pogleda: drutveni

pogled, intiman pogled i moan

pogled.

1. Drutveni pogled : oi

posmatraa nekih 90%

vremena poivaju na trouglastoj

oblasti na licu druge osobe,

smetenoj izmeu oiju i usta.

2. Intimni pogled: kree se preko

oiju i ispod brade, prema

donjim delovima tela osobe.

Prilikom susreta iz blizine, to je

trouglasta oblast izmeu oiju i

grudi, dok se pogled iz daljine

sputa od oiju sve do prepona i

nie. Ovaj pogled koriste svi ,

pa i kaluerice, tvrde suprunici

Pizz. eni iri periferni vid

omoguava da odmeri

mukarca od glave do pete, a da

joj pogled ne pude uhvaen.

Istovremeno, kada to mukarc

radi guta enu pogledom.

3. Moan pogled: ovaj pogled se

ne koristi pri romantinim i

prijaljeskim susretima. Pravo je

zadovoljstvo uputiti ga osobi

koju elite da zaplaite ili koja

nee jednostavno da uuti.

Zamislite da osoba ima tree

oko nasred ela i gledajte u

trouglastu oblast izmeu njena

tri oka. Uticaj koji ovaj pogled

ima na drugu osobu ne moete

da pojmite dok ga ne doivite.

Na koji ste kanal podeeni?

Pokreti oiju osobe mogu da

otkriju nata je usesreen va

um, tako to kazuje:

- Ako se osoba prisea neega

to je videla, njen pogled e

biti usmeren navie;

- Ako se prisea neega to je

ula, gledae u stranu i

prignuti glavu kao da

oslukuje;

- Ukoliko se prisea oseaja

ili emocije, gledae nanie

ili udesno;

- Kad osoba u sebi razgovara

sama sa sobom, gledae

nanlie i ulevo. ( str. 200)

Melrin Monro intimni pogled .


20

Praktini prirunik: GOVOR TELA;

Gordon R. Veinrajt; Alnari& Puna kua;

Beograd; 2001; str. 147 ; Mek povez;

Prevod: Rada Grbi

Knjiga koja se bavi , takoe, neverbalnom

komunikacijom je podeljena na petnaest

oblasti, odnosno najbitnijim sredstvima u

interakcijama sa drugim ljudima. Autor

Veinrajt najpre navodi da je vreme da se

pozabavimo uticajem neverbalnih faktora

u interakciji licem u lice.

On na prvo mesto navodi OI,

smatrajui da je to najsnanije sredstvo

neverbalne komunikacije koju posedujemo.

On navodi da mi uspostavljamo kontakt

oima kada : Traimo informaciju;

Pokazujemo panju i interesovanje; Traimo

i kontroliemo interakciju; Dominiramo,

pretimo i utiemo na druge; Pruamo priliku

za reakciju onih koji sluaju dok govorimo;

Otkrivamo snove.

Veinrajt navodi jednu pravilnost kada je

obaranje pogleda u stranu. On smatra da

postoje dokazi da su oni koji su sklanjali

pogled u levo, studirali umetnost i drutvene

nauke, a ne prirodne nauke, kao da imaju

jaku sposobnost vizuelizacije i jaku matu.

Oni koji odvraaju pogled u desno naginju

ka prirodnim naukama i imaju slabiju

vizuelnu matu.

Namigivanje se takoe koristi za kontrolu

interakcije da bi se ukazalo da neto ne treba

uzimati ozbiljno ili da se izrazi prijateljski

stav prema drugome. Duge, neisprekidane

poglede koriste oni koji ele da dominiraju,

zaplae ili na neki drugi nain utiu na

druge.

Stavovi se esto otkrivaju kroz voljno

pruanje prilike za kontakt oima. Ljudi

koji se dopadaju jedni drugom esto se

uputaju u kontakt oima, za razliku od onih

koji se ne podnose. Agresija, ekstremni

oblik dominacije, moe se signalizirati, kroz

produeni kontakt ( kada se streljaju

oima) . Stid, neprijatnost i tugu obino

karakterie namerni izbegavanje kontakta

oima. I ostale emocije, takoe, ispoljavaju

tipino ponaanje oiju. Kada su ljudi

uzbueni, oi im naginju ka brzim,

skenirajuim pokretima. Kada su uplaeni,

oi im deluju razgoraeno i sleeno, kao da

ne ele da propuste ni najmanji pokret koji

bih mogao jo vie da im priblii opasnost.

Kada su ljuti, oi su im suene, esto lie na

male proreze. Tuga se ispoljava gledanjem

na dole, smanjivanjem kontakta oima, a to

se deava skoro svuda u svetu. ( str. 15 )


21

GOVORITE LICEM

Nije mogue da koristi lice kao pouzdan

pokazatelj bilo ega, i ako je glavna uloga

lica u naem korienju govora tela u

izraavanju emocija, pre svega u izraavanju

stepena jaine te emocije, bez obzira na to

koliko je suptilna. Lice je sledee najmonij

sredstvo kojim nevebalno komuniciramo.

Mnogo toga moemo rei licem. Moemo

da koristimo izraze lica onda kada su rei

nepodesne.

ARTEFAKTI

Doprinose govoru tela. U njih spadaju :

brkovi, brada, naoare, minue i upotreba

minke. Brkovi e esto ukazivati na veu

starost. Brada se moe smatrati znakom

nezavisnog uma koji se odupire pritiscima

za prilagoavanje. Naoare esto doprinose

da se osobama pripisuje vea inteligencija

ond one koju poseduju.

MIKROTRENUTNI IZRAZI LICA

Posmatrai trae razliite emocije na

razliitim delovima lica. Iznanaenje se

pokazuje na elu u oima i na pokretima

usana. Ljutnja se zakljuuje iz slike celog

lica, a ne samo iz obrva i boje tena. Izraz

lica tokom komuninaikacije sae neprekidno

menja. Venlrajt, smatra da treba prepozanti

mikrotrnutne izraze lica. Oni samo traju

deli sekunde, kao to im samo ime kae i

esto ukazuju na prava oseanja. Osoba

moe govoriti da joj je milo to nas vidi i

moda se ak i smei, ali svoj pravi stav

moe otkriti mikrotrenutnim izrazom

gaenja. Takvi izrazi su isuvie kratki , da bi

veina ljudi mogla zapaziti. ( str. 28).

POKRETI GLAVOM

Najoigledniji i najee korien pokret

glavom je klimanje. U skoro celom svetu taj

pokret oznaava slaganje, potvdru ili

odobrenje i stoga moe biti veoma koristan,

kada verbalne jezike razlike oteavaju

komunikaciju.

Namigivanje vam se ini kao jednostavan

pokret oima, ali je takoe i izraz lica, a

poto se glava obino pomeri u jednu stranu

kada namiguje, on je i pokret glavom. Samo

kada se namiguje kriom pokret glavom bie

izostavljen. Ustvari, prisustvo ili odsustvo

pokreta glavom moe biti presudan faktor

pri tumaenju migova. ( str. 33) (

Namigivanje ako je tajno, je znak

solidarnosti upuen onom uesniku koji se

sa nama slae, po pitanju onoga kome je

namenjen, da je govornik neozbiljan ili

dosadan.

Pokreti glavom izravanju , svesnog

ili nesvesnog , stava neke osobe. Kada

je glava visoko i moda malo nagnuta

unzad, to se tumai kao preziran, gord

ili moda ak i agresivan stav. Kada

je glava pognuta, to kazuje na

pokornost, pasivnost ili ak na

depresiju, smatra Majkl Arglaj.

GESTOVI I POKRETI TELA

Pol Ekman i Vols Frizen takoe smatraju da

postoji pet grupa, ali se kategorije razlikuju:

- amblemi ( pokreti koji zamenjuju

rei) .


22

- ilustratori ( pokreti koji prate govor)

- adapteri ( ekanje glave, igranje sa

nekim predmetom burma)

- pokazivai afekta ( pokreti koji

direktnije izraavaju emocije kao

izraz lica)

Isti autori su primetili da odreeni gestovi

prate odreene stavove. Rotirajui pokreti

rukama sa slegnutim ramenima obino

ilustruju nesigurnost i zbunjenost. Drmanje

ake obino prati izraavanje nesposobnosti

da se kontrolie neije ponaanje. Ljudi koji

su aktivni i koriste mnogo neverbalnih

pokreta bivaju ocenjeni kao topli,

neobavezni ,prijatni i energini. Kada su

isti ljudi mirni i prave samo nekoliko

pokreta bie ocenjeni kao lojalni, hladni i

analitini.

PSIHOLOGIJA GESTOVA

Jedna studija je pokazala da veina ena

koje sede skupljenih kolena i stopala

ispruenih nogu imaju linost koja ima

potrebu za urednou i redu Druga studija

je pokazala da zapovedniki nastrojene

osobe imaju menje telesnih pokreta od

antizapovednikihNeki istraivai su

otrkili da kada dvoje ljudi u razgovoru

koriste iste gesove i pokrete telom, oni

zakljue da su slini i da se vie dopadaju

jedno drugome. Takve slinosti mogu da

prue pozadinu za harmonian odnos koji

moe biti i svesno nprimeen.

DRANJE TELA

Oni koji su puni nade, samouvereni ili

dominantni e uglavnom imati uspravnije

dranje od onih depresivnih, stidljivih ili

pokornih. ( str. 55)

Pozitivni stavovi prema drugima su najee

praeni naginajanejem unapred, posebno

kada sedimo. Negativan ili neprijateljski

stavovi su signalizirani naginjanjem unazad.

Negativni stav prema drugoj osobi takoe

se mo iskazati rukama prkrtenim na

grudima. Ako se ruke dre labavo pored

tela, to se obino interpretira kao otvorenost

i pristupanost. A. Mehrabina je otkrio da

ene , kad sede, zauzimaju stav otvorenih

ruku u prisustvizu nekoga ko im se dopada.

Ako su ruke prekrtene na to ukazuje na

ravnodunost ili nedopadanje.

RAZDALJINA I ORIJENTACIJA

Osim kinezike ( studija telesnih pokreta)

jedna od podisciplina neverbalne

komunikacije je proksemika ili nauka o


23

korienju prostora pri komunikaciji.

Aduard Hol je smislio termin proksemika

i definisao je etiri zone korienja

prostora:

1. Intrimna zona, razdaljina od 0 do 50 cm.

tada se ljudi dodiruju il im je lako da se

dodirnu.

2. Lina zona ( od 0,56 m do 1,20 cm ) i tu

su ljudi u stanju da se rukuju ili makar su na

duinu ruku udaljeni jedno od drugog).

3. Drutveno konsultacijska zona i prostire

se od 120 cm. do 3 m. Najee se koristi

pri svakodnevnim susretima drutenog i

poslovnog tipa.

4. Javna zona , prostire se od tri ( 3) metra i

navie.

Albet Mehrabian je otrkrio da kada se ljudi

dopadaju jedno drugom, imaju tendenciju

da se naginju jedno ka drugom. Seksualni

poziv se moe pokazati kroz dranje. ene

mogu da se nagnu napred i da pribiju ruke

blie uz telo, jer to pribija grudi i

produbljuje dekolte. Mukarci, naroito

mlai, obino stoje sa palevima zakaenim

za pojas pantalona ili za depove, sa labavo

stegnutim pesnicama. ( str. 59)

Agresija i pretee ponaanje obino se

sastoji iz progresivno preteranog

ispoljavanja visokog statusa ili

dominantnog ponaanja. ake nee biti

sklopljene pozadi ve e stajati sa strane sa

stiusnutim pesnicama. A elo e trati

unapred oiglednije . ( str. 57)

ZONSKE UDALJENOSTI

1. Intimna zona: izmeu 15 i 45 cm.,

zona koju osoba uva kao njeno

vlasnitvo. U nju smeju da zau

iskljuivo oni koji su vam

emocionalno bliski: roditelji, brtani

drugovi, deca, bliski prijatelji..) U

nau intimnu zonu moe da ue

uljez kjoji je neprijateljski

raspoloen i moda spreman da

napadne. Ima i nehotinih ulazaka u

intimnu zonu, u prolazu na ulici)

2. Lina zona: izmeu 46 cm. I 1,22

cm., Ovo je distanca na kojoj se

druimo na koktel partijama,

kancelarijskim urkama, drutvenim

skupvovima i prijateljskim

okupljanjima.

3. Drutvena zona: izmeu 1,22 cm. I

3,6 cm. ; re je o distanci na kojoj se

drimo od nepoznatih osoba,

majstora u kui ( vodoistlatera,

stolara) . Ova udaljenost je i prema

novom kolegi..

4. Drutvena zona: preko 3, 6 cm.kad

god se nalazimo u veoj grupi ljudi,

ovo je prijatna distanca. ( Piz,

Barbara i Alan; str. 208-209 )

MESTO SEDENJA

Ako su stolovi pravougaoni . Ljud ikoji ele

da razgovaraju sedee direktno nasuprot

jedno drugom ili jedno pored drugog. Ljudi

koji ne ele da razgovaraju sedee ili

dijagonalno preko puta jednoi drugog za

duinu stola, ili jedno preko puta drugog na

elu i na zaelju. ( str. 69 ) . Tabelarni

prikaz:


24

KONTAKT TELOM I DODIRIVANJE

Odnosi se na sluajne dodire, nesvesne i

uinjene bilo kojim delom tele. Dodirivanje

ukazuje na to da je ta akcija namerna, svesna

i uinjena primetno akama. Riard Heding

je stavio razliite vrste dodirivanja u

kategorije:

1. Funkcionalno profesionalna (

kroja sa muterijom, doktor sa

pacijentom )

2. Socijalno pristojni : rukovanje ili

tapanje ruku o ruku.

3. Prijateljsko topli : prijateljsko

tapanje po leima ili zagrljaja oko

ramena.

4. Ljubavno intimni: dodirivanje

obraza voljene osobe ili poljubac

ljubavnika.

5. Seksualno uzbueni : uzajamno

dodirivanje.

Dezmond Moris autog knjige Goli

majmun je uoio dvanaest koraka kroz

koje zapadnjaki parovi prou na put do

svoje seksualne intimnosti:

1. Oi ka telu

2. Oi u oi

3. Glas na glas

4. aka u aci

5. Ruka na ramenu

6. Ruka na struku

7. Usta na usta

8. aka na telu

9. Usta na grudi

10. aka do genitalija

11. Genitaline na ( u ) genitalijama.

POJAVA I GRAA

Veliina i oblika naih tela i nain na koji

to telo pokrivamo.ima znaajan uticaj na

to kako nas ljudi doivljavaju i koliko nam

panje posveuju.

Odea, poto se njome moe manipulisati,

postaje vaan element nain na koji

kominuciramo. Na izbor odee ( u naem

narodu se kae : Odelo ne ini oveka ali ga

ini ovekom ) govori drugioma ko smo, ili

ima bar govori o tome kako sebe vidimo.

Istie nau jedinstvenost, ili ako nosimo

uniformu, anu slinost drugima. Pokazuje

im kako gledamo na svoju linost.

Intorovertniji ljudi biraju mirnije i nejasnije

boje, a oni otvoreniji svetlije, pa ak i

kontrasne boje.


25

Oblici tela se najee dele na 1.

ektomorfne ( mrave i koate ) , 2.

mezomorfne ( miiave) i 3. endomorfne (

debele) . Majk Arglaj tvrdi da ljudi esto

smatraju prve ( mirnim i nepetim) druge:

nezavisnim avanturistima i tree : toplim,

pristupanim i zavisnim. ( str. 93 )

MUKARCI I ENE

ene obino imaju ire kukove, to je

prirodno za njihovu ulogu majki. Imaju

tanke strukove i debele butine. Pupkovi su

im dublji a stomaci dui. Grudi obino tre.

Imaju oblije zadnjice i vie njiu kukovima,

kada hodaju. enama ne raste brada.

Mukarci su ee vii i tei od ena. Jai su

i mogu da podignu vei teret. Imaju due

noge i vea stopala u odnosu na ostatak tela.

Bre tre, bolji su bacai i bolje tre na duge

staze. Imaju ira ramena i due ruke, ire

grudi, plua i srce, jae lobanje i vilice. Oni

takoe imaju dublje glasove, kosmatiji su(

esto oelave u srednjim godinama) i imaju

sklonost ka putanju stomaka.

Vremenska prognoza nakon Kamenka.

TAJMING I SINHRONIZACIJA

Vreme moe biti mono sredstvo neverbalne

komunikcije. Ovaj aspekt govora tela

obuhvaen je terminom kronemika, tj.

Studija o korienju vremena. . Mi moemo

poboljati komunikaciju meu ljudima kroz

poboljanje naina na koji upravljamo

svojim vremenom. Pridajemo veliku

vanost tanosti i pridravanju unapred

odreenog rasporeda. To je jedan od razloga

zbog koga se ostavljanje ljudi da ekaju (

obino pred neijom, kancelarijom ,

alterom, ordinacijom pr. .K. ) smatra

izuzetno neprijatnim inom. 7

Tampo naeg delovanja govori ljudima

mnogo o nama. Jedan jednostavan nain da

impresionirate druge je da delujete da ste

7 U naoj kulturi to je uobiajeno mesto u

demonstraciji moi. Tako da se pripadnicima viih slojeva i ljudima koji imaju mo i uticaj daje na znaaj tak oto se primaju preko reda. Obino ekaju pripadnici niih slojeva i oni koji nemaju mo. alosno je to se deava da se iza vrata vode obini razgovoriOni koji namerno zadravaju klijente ispred svojih vrata, od kancelarija ili ordinacija

smatraju da na taj nain diu sebi rejting. I da e ih ljudi zbog toga vie potovati. Na alost u naoj kulturi je esto taj sluaj.. Pogotovu ako se stranke primaju , one smatraju da su superiornije a ne da je to

do onoga koji dozvoljava da mu ue u svoju kancelariju.


26

stalno preoptereeni mnogim sastancima i

poslovima. 8 Brz ritam se na zapadu mnogo

vie ceni odd sporog. Spor ritam smatramo

lenjou, iako takvi ljudi moda u stvari

postiu vie nego oni koji stalno jurcaju, a

nigde ne stignu. 9

BIORITMOVI

Naa ponaanja kontroliu tri stalna ciklusa :

1. Fiziki ciklus koji traje 23 dana, u

kome energija i izdrljivost skau do

vrhunca a onda opadaju.

2. Ciklus osetljivosti 28 dana.

Gde variraju emocije i raspoloenja.

3. Intelektualni ciklus 33 dana, gde se

menjaju budnost i mentalne

sposobnnosti.

UPADANJE U RE

Ako elite da upadnete u razgovor, pomoi

e ako ste osoba visokog statusa. Podsvesno

se povlaimo pred onim koje smatramo

postavljenim vie na lestvici socijalne ili

organizacione hijerarhije od nas samih.

8 Manipulatori, najee rukovodioci svoje poslove

izdiu na kub, kako bi opravdali svoje ne male plate. U tu svrhu oni manipuliu terminologijom, tako da obine razgovore nazivaju sastanke. A same sastanke na kojima vode monologe, bez potrebe odugovlae, kako bi se prialo kaoliko je sastanak trajao, bez efekta. 9 U nekim situacijama sporost moe da bude

temeljnost, dok brzina povrnost. Meutim u naim uslovima stvorila se jedna filozofija nerada, koja je

metastazirala po naim institicijama. Naime, nai ljhudi su nauili da se bave nebitnim stvarima zamajavajui jedne druge. Onaj koji pokua da nametne bri tmpo rada biva eliminisan, najpre do predpostavljenog ( koji ne moe da ga kontrolie) ali i od samih kolega zbog brzine.

Gordon Veinrajt smatra da e i najponizniji

biti sasluan:

- ako elimo neto da kaemo ,

moemo da jednostavno prekinemo

druge.

- Govorenje neto glasnije od opteg

tona razgovora esto moe da nam

obezbedi panju dovoljno dugo.

Vano je da ne povisite ton previe.

- Trostruko klimanje glavom nije

signal panje. On pokazuje da mi

elimo da govorimo.

- Da bi spreili da vas neko prekida ,

moete podii glas.10

PARALINGISTIKA

One se odnose na proporciju utiska koju

ostavlja poruka pri susretu licem u lice, a

stoje umesto izraza lica, neverbalnih

aspekata govora i samog govora.

Prouavanje odnosa neverbalnih i verbalnih

znakova naziva se paralingistikom.

Neverbalni aspekti govora ukljuuju mnoge

elemente. Kada procenjujemo kako da

interpretiramo ove spekte, uzimamo u obzir

jainu zvuka,ton, visinu tona, kvalitet glasa,

brzinu govora, akcenat i naglaavanje.

Takoe na nas utiu, kao to emo videti u

nastavku ovog poglavlja , i priroda i broj

greaka u govoru. ( str. 109 )

10

Veinrajt nije uzeo u obzir varijantu, kada se

pojedinac svesno iskljuuje iz komunikacije i nedozvoljava da bilo ta kae. Igra iskljuivanja, se postie tako to nakon prgog govornika, sledi njegov ljubimac sa logoreinim nastupom. Iskljuivanje nekog iz zajedinke komunikacije se postie tako to se onome koji govori, okrenu lea i pone pria sa drugom osobom. Na taj nain se obino prekidaju kakljive teme.


27

Politiari vode rauna o rukovanju.

POLITIKI GOVOR TELA

Jedan od prednosti demokratije je da se

politiari esto pojavljuju u medijima.

Njihovo esto pojavljivanje na televiziji je

od najveeg uinku govora tela. Usedeem

poloaju, svi se politiari trude dase naginju

unapred. To ukazuje na njihovu elju da

saruju sa sluaocem i diskutuju. Obino

koriste vie kontakata oima, dok govore

vie nego to je normalno. ( pr. eda

Jovanovi , Ivica Dai pr. .K. )

Pokuavaju da imaju poslednju re u

intervijuima, jer su svesni i verbalnog i

neverbalnog efekta ukoliko to postignu.

Politiari se veoma trude da sakriju svoje

pokuaje da prevare ljude. Oni moraju da

varaju ljude, ne zato to su sutinski manje

iskreni i poteni od veine nas, ve zbog

toga to moraju da predstve politiku koja je

dovoljno razliita od one koju nude njegovi

protivnici.( str. 113-114) .

Kula od knjiga u Pragu.

Duri Mihailo, SOCIOLOGIJA

MAKSA VEBERA; Socioloka

hrestomatija; Naprijed, Zagreb;

1987; str. 442; tvrd povez .

SVOJSTVA BIROKRTIJE

Trajna birokratska vlast sa tano

utvrenim nadlenostima nije pravilo ve

izuzetak. Tako je bilo ak i u onim

prostranim polikim tvorevinama kakve su

postojale na starom Istoku, u germanskim i

mongolskim osvajakim carstvima, a i u

mnogim feudalnim dravama. U svim ovim

sluajevima najvanije mesto je preduzimao

vladalac uz pomo svojih linih poverenika,

prijtelja ili dvorskih slugu ija ovlaenja

nisu bila tano utvrena: Maks Veber , (

M. Djuri; str. 374)

inovnici obavljaju slubene dunosti na

osnovu pravila koja su manje ili vie

postojana i iscrpna i mogu se nauiti .

Poznavanje ovih pravila predstavlja posebnu

vetinu kojom inovnici raspolau. Ona

obuhvata pravnu nauku, nauku o upravi i

nauku o privrednom poslovanju. ( M.

Djuri; tr. 376 )


28

Vezanost moderne birokratije za pravila

duboko se koreni u njenoj prirodi. Moderna

nauna teorija, na primer tvrdi zakonsko

ovlaenje koje ima neki organ da regulie

odreenu oblast drutvenog ivota ne daje

ovom pravo da to ini od sluaja do sluaja,

ve samo na apstraktan nain. To je sasvim

suprotno praksi koja vlada u patrimonizmu,

po kojoj se svi drutveni odnosi, ukoliko

nisu osveteni tradicijom, reguliu

pomou individualnih privilegija i darova

milosti. (M. Djuri; str. 376 )

POLOAJ INOVNIKA

Posledice koje iz toga proistiu za unutranji

i spoljanji poloaj inovnika bile bi ove:

I . Sluba je poziv. To se ogleda najpre u

tome to zahteva sticanje propisanog

obrazovanja, a to za due vreme angauje

sve radne aktivnosti i to je propisan ispit

preduslov za nametenje. Zatim u tome to

poloaj inovnika ima karkter dunosti, a to

utie na unutranju strukturu...Pravno i

fiziki, smatra se da vrenje odreene slube

nije izvor koji se moe iskorisiti za sticanje

rente ili nekih sporednih prihoda, kao to je

to bilo obino u srednjem veku, a esto

gotovo sve do naih dana, niti uobiajena

razmena usluga za novanu naknadu, kao u

sluaju ugovora o radu. Suprotno tome,

smatra se da stupanje u slube znai

preuzimanje specifine obaveze na vernost

slubi u zamenu za obezbeenje

egzistenicije. (M. Djuri; str. 377)

2. ist tip birokrartskog inovnika j

neimenovan od jedne vie instance. Jedan

inovnik koji je izabran od onih kojima

treba da upravlja nije vie isto birokratska

figura. Razume se, to to izbor formalno

postoji jo uvek ne znai da se iza izbora ne

krije naimenovanje u okviru drave, naroito

naimenovanje od strrane efa stranke. Da li

je tako ili drugaije ne zavisi samo od

pravnih propisa, ve od naina

funkcionisanja stranakog mehanizma.

IZABRANI NAIMENOVANI

...Odreivanje inovnika putem izbora u

kome uestvuju podvlaeni, ublaava

strogost hijerehijske podreenosti. U naelu,

inovnik koji je naimenovan putem izbora

ima izvesnu samostalnost prema inovniku

koji mu je pretpostavljen. Jer on ne izvodi

svoj poloaj odozgo ve odozdo, ili ne

bar od organa koj u hijerehiji slube stoji

iznad njega, ve od ljudi monih u stranci

koji odredjuju njegovu dalju karijeru.

Njegova kartijera ne zavisi ( ili bar ne

prvenstveno) od njegovog pretpostavljenog

u slubi. isto tehniki gledano, inovnik

koji nije izabran, ve je naimenovan,

obino posluje tanije, jer pod istim

ostalim uslovima mnogo je verovatnije da

e na njegovu karijeru uticati isto

struna svojstva i razmatranje. ( istako

.K. ) Kao laici podvlaeni mogu doznati

koliko je neki kandidat struno kvalifikovan

za slubu tek na osnovu steenog iskustva..(

M. Djuri; str. 379).

4. Poloaj inovnika je obino doivotan,

bar u javnim i njima slinim

birokratskim strukturama, ali u sve veoj

meri i u ostalim. Doivotni poloaj

predpostavljenih se kao faktiko pravilo ak

i onde gde postoji otkaz ili periodino

ponovno naimenovanje..Onde gde su

uvedene garantije protiv samovolje i

otputanja ili prmetaja inovnika njihov

zadatak se sastoji samo u ovom: da


29

obezbede strogo vrenje odreenih

slubenih dunosti, bez ikakvih linih

obzira. Stoga u okviru birokratije, mera

pravno zajednike nezavisnosti nije uvek

izvor poveanog drutvenog ugleda

inovnika iji je poloaj na taj nain

zatien.. (M. Djuri; 381) ...prosean

inovnik tei za tim da uspostavi inovniko

pravo koje bi obezbedilo njegov materijalni

poloaj u starosti i povealo garantije protiv

samovoljnog otputanje iz slube..Ali ova

tenja ima svoje granice. Kad bi se pravo na

slubu jako razvilo, to bi oteavalo

postavljanje inovnika prema kriterijumu

tehnike efikasnosti i smanjilo bi izglede

onih koji ekaju mesto u slubi.

Usled toga, a i zahvaljujui tom to se

zavisnost od sebi ravnih predpostavlja

zavisnost od niih drutvenih slojeva,

inovnicima ne pada teko to to zavise od

onih koji su iznad njih. (M. Djuri; str. 382)

Marioneta kao neija politika figura....

4. inovnik redovno prima novanu nadoknadu

u obliku tano utvrene plate i starosno

obezbeenje u obliku penzije. U naelu, plate se

ne odmerava prema uinsku kao nadnica, ve u

skladu sa stalekim poloajem, to jest prema

vrsti funkcije ( rang) , a moda i prema duini

radnog vremena. Zbog relativno vee sigurnosti

inovnikih plata, kao i zbog nagrade u obliku

drutvenog ugleda, sluba je vrlo traena stvar u

zemljama u kojima vie nema izgleda za

kolonijalni oblik privreivanja. Ovakvo stanje

doputa da su u tim zemljama inovnicima

odmeravaju relativno vrlo niske plate. ( M.

Djuri; str. 382.)

5. U skladu s hijerarhijskim poretkom organa,

inovniku tee karijera, poev od niih, manje

vanih i manje plaenih mesta ka sve viim.

Prosena inovnik prirodno eli da da se to je

mogue vie mehaniki utvrde uslovi

napredovanja, ako ne u slubama, ono bar u

iznosima plate. I to po godinama provedenim u

slubi i s obzirom n uspeh postignut na strunom

ispitu, ukoliko je razvijen sistem strunih ispita

za inovnike. Ovo poslednje je karakteristino

za inovnike i moe da bude od trajnog uticaja

na njegovu karijeru. U vezi s tenjom za jaanje

prava na slubu, za sve otrijim stalekim

odvajanjima i sve boljim ekonoskim

obezbeenjem inovnika, ovaj razvitak vodi

tome da se sluba poinje da shvata kao izvor

prihoda ( sinekura ) za one koji su

kvalifikovani i na osnovu diplome o stepenu

obrazovanja. To to je neophodno uzeti u obzir i

ote i line i intekelektualne kvalifikacije

nezavisno od isto sporednih dokaza o strunom

obrazovanju dovelo je do toga da se najvie

politike slube, naroito poloaj ministra u

naelu popunjava bez obzira na diplome. ( M.

Djuri; str: 383) .


30

Desanka Maksimovi

Strepnja

Duko Trifunovi

IMA NEKA TAJNA VEZA


31

KAKO SE PRAVE LUDACI

26. 2013. 20:07

Filozofski fakultet

" Klod levi Stros u svom delu Tuni

tropi ( 1955) , napravio je razliku izmeu

drutva koje prodiru ljude -

tzv. ANTROPOFAGINA DRUTVA i

drutva koja povraaju ljude -

ANTROPOEMINA DRUTVA, U KOJE

JE SVRSTAO moderno drutvo , KOJE ODBACUJE

OD SEBE SVAKOG , KOGA NE MOE NATERATI

DA PRIHVATNINAMETNUTA SVOJEVRSNA

PRAVILA IGRE. POJEDINAC KOGA JE PORODICA

POVRATILA , PRODERALA JE BOLNICA,

PROVARILA GA I METABOLIZIRALA, TAKO DA JE

PRESTAO BITI ODREENA OSOBA,

navodi DEJVID KUPER u svojoj

knjizi PSIHIJATRIJAI ANTIPSIHIJATRIJA, (

Naprijed; ; Biblioteka psiha; Zagreb; 1987.

u kojoj pored ostalog navodi kako se u

jednom drutvu stvara neprijatelj radi

homeostaze:" Naravno da taj proces,

pomou koga se eli nekog reiti, porie i to

uglavnom putem dokazivanja neke prirodne

zloetosti ili ludosti dotine osobe.

Poricanje koje se javlja I u porodici I U

IREM DRUTVU je najsterilniji ,

najvrdaviji, a ipak sveproimajui oblik

drutvene neloginosti: to je negacija

negacije. Tok procesa je sledei. : NA

POETKU POSTOJI NEGATIVN IN, IN POMODU

KOGA DRUGI VRE INVALIDACIJU NEKE OSOBE.

TO UKLJUUJE OZNAAVANJE PUTEM

DIJAGNOZE, PROLAZNU OSUDU I FIZIKO

ODVAJANJE OSOBE IZ NJENE DRUTVENE

SREDINE. ISTOVREMENO, TAJ SE NEGATIVNI IN

NA RAZNE NAINE PORIE. DRI SE DA JE SAMA

OSOBA OD SEBE NAPRAVILA INVALIDA ILI DA JE

DO INVALIDACIJE DOLO ZBOG NJENE

PRIRODNE SLABOSTI I ZBOG BOLESNOG

PROCESA. DRUGI S TIM NEMAJU PUNO VEZE.

POMODU TE DVOSTRUKE NEGACIJE DRUTVO (

RADNA SREDINA) SKRIVA OD SEBE SVOJU

VLASTITU PRAKSU. LJUDI SE DEFINIU KAO

"DOBRI" I " ZDRAVI" JER DRUGE DEFINIU KAO

"LUDE" I "LOE". izbacujudi "LUDE" I " LOE" iz

grupe , laudi o lai , odravaju sigurnu i

ugodnu HOMEOSTAZU.Izdvojena rtvena

jagnjad, esto u tajnom sporazumu s tim

procesom, da je uzimanje uloge ludog ili loeg

jedini nain da se osedaju potpuni i da imaju

neki odreeni identitet. Dejvid Kuper navodi

primer mladog studenta kojeg su rodiltelji

smestili u Psihijatrijsku ustanovu jer je

napravio " strane " prestupe: a) razbio

oljicu za aj; b) lupio ulaznim vratima, c)

jedanput namerno stao nogom na travnjak u

vrtu... Kuper objanjava da je re

o receptoru, odnosno da je on bio

pripremljen da zbog loih odnosa njegovih


32

roditelja on postane deurni krivac. Tako je

slino i u radnim sredinama, pogotovu gde

su zatvoreni i napeti sistemi. DA BI SE TI

SISTEMI OSLOBODILI SVOJE NAPETOSTI, NJIMA

JE POTREBAN GROMOBRAN - DEURNI KRIVAC-

PREKO KOGA DE SE ISPRAZNITI. TO OBINO

POSTAJE POJEDINAC...NA KRAJU DA KAEM I

SLEDEDE. KOD NAS SE ESTO GOVORI KAKO

SMO PROPALI U SVEMU. JA SE NE SLAEM.

SMATRAM DA JE NAE DRUTVO USAVRILO

JEDNU POSEBNU DISCIPLINU, A TO JE KAKO SE

MOE ISKORISTITI POJEDINAC OD STRANE

SISTEMA, ODNOSNO POJEDINACA KOJI SU

NAPREDOVALI U TOM SISTEMU. KADA SE

ISKORISTI ON SE POSLE ODBACI. PRIAO SAM

SA SELJACIMA U VALJEVSKOM KRAJU O

RADNOM VEKU JEDOG PROSENOG VOLA.

KAU DA JEDAN VO MOE DA VUE TERET I DA

RADI 10 DO 12 GODIN. POSLE TOGA IDE U

MESARU. KOD NAS SE OVEK ISKORISTI I POSLE

SE PROGLASI LUDIM DA BI SE UKLONIO...I TO

KADA JE NA VRHUNCU SVOJIH RADNIH I

KREATIVNIH SPOSOBNOSI NA POSLU.

RASKOL U ISLAMU

DRUZI

Druzi su se u 12. stoljeu

odvojili od ismaili siita, poeli

su sa vjerovanjem da se Alah

manifestira u odreenom kalifu

(vidi dolje). Druzi dolazi od

imena Darazija, iranskog

mistika. Sami sebe zovu

Movahidun.

Oni vjeruju da je fatmadski shiitski

kalif Hakim utjelovljenje Alaha na

zemlji, ponekad mu se mole i ak

ga zovu moj gospode. Isto tako

smatraju Jitra, Mojsijevog svekra,

najbitnijim prorokom. Najbitniji

voa im je Hamza ibn Ali (iz 11

stoljea); on je proglasio Hakimovo

boanstvo i za sebe rekao da ima

kozmikiintelekt.

Kod Druza je zabranjeno pricati o

vjeri outsiderima (zbog straha od

proganjanja, slino kao i kod

Alawita). Dijele se na akil, ili

upuene i dzuhal, ili neznalice.

Vecina druza ne zna bit svoje

religije. Druza ima dosta u

Libanonu (bili su jedna od strana u

graanskom ratu, voa im je bio

Walid Jumbalat), Siriji i na sjeveru

Izraela. U Izraelu su vrlo odani

dravi, gotovo fanatino slue u

vojsci, dok su sirijski Druzi veliki

neprijatelji Izraela. U Libanonu

vode svoju politiku.


33

Iz religijskog leksikona:

Druzi (arap. ad-Duruz), religijsko-

etnika zajednica nastala na

Blistom istoku poetkom XI. st. iz

Ismailitskog ijizma. Utemeljili su

je Muhamed ibn-Ismail ad-Darazi

(po kojem je dobila ime) i Hamza

ibn Ali, koji je razradio njen nauk.

Sekta je nastala u Egiptu za estog

kalifa Hakima, koji je sunitima htio

nametnuti ismailitsko uenje. Poto

su ih u Egiptu progonili suniti, Drzi

su se 1117. iselili u Siriju (gorje

Libanon i Antilibnon. Od te godine

poinje druska era. Sebe nazivaju

ispovjedateljima Boje jednote.

Druski nauk temelji se na

ismailitskom uenju (monoteizam,

mesijanizam, neki elementi

preuzeti su iz gnosticizma i

neoplatonizma). K tomu Druzi

vjeruju u inkarnaciju i

metempsihozu. Po druskom uenju

fatimidski kalif Hakim posljednje je

i glavno boansko utjelovljenje

(maqam). Hakim je utjelovljenje

Prajednog, a Hmza ibn Ali

kozmikog uma to ga je proizvelo

Prajedno. Iz kozmikog uma slijedi

ostalih pet poela utjelovljenih u

pet osoba. Tako su Hakim i Hamza

zamijenili Alija i Ismaila iz

ismailitskog uenja.

Druska zajednica zatvorenog je,

inicijacijskog i ezoterinog tipa.

Zbog estih progona sluili su se

prikrivanjem (taqiyya) svojih

vjesrkih obiljeja. Zajednica se se

dijeli na upuene ('uqqal) i

neupuene (guhhal), koji nakon

inicijacije ulaze meu upuene i

prakticiraju strog vjerski ivot

(monogamija, suzdravanje od

alkohola i puienja). Zajednica je

ureena strogo patrijahalno.

Izmeu upuenih biraju se ejhovi

(glavari), a predvodi ih reis

(hrhovni glavar). Danas ih ima oko

700.000, od ega je vie od

polovice u Siriji (Gabal ad-Duruzu,

nekadanji Hauran), znatna

skupina u Libanonu te manjine u

Izraelu i Jordanu. Malik Tintilini

Kutija suvenir kojeg prave Druzi.

svitac oktobar 2013

Documents