Znaaj svinjarske proizvodnje- Najvee uee u stoarskoj proizvodnji-Svinjsko meso ima najvee uee u ukupnoj potronji svih vrsta mesa (vie od 50%)-Indirektno obezbedjuje posao razliitim privrednim granama i institucijama (biljna proizvodnja, farmaceutska industrija, klanina industrija, trgovinskoj razmeni, obra zovnim i naunim institucijama,preradji vakoj industriji).Sistematika i poreklo svinje-Sistematika ili taksonomija predstavlja klasifikaciju ivih bia.-Dananja klasifikacija bazirana je na unutranjoj telesnoj gradji, fosilnim ostacima predaka, uporednoj anatomiji, embriologiji I paleontologiji-Osnovna sistematska jedinica pri klasifikaciji ivih bia je vrsta (species)Sistematsko mesto svinja Regnum (carstvo)- Animalia Phylum (kolo)- Chordata ili Chordonia Subphyum (podkolo)- Craniota ili Vertebrata Classis (klasa)- Mammalia Subclassis (podklasa)- Placentalia ili Monodelphia Ordo (red)- Artiodactyla ili Paraxonia (papkari) Subordo (podred)- Nonruminantia ili Bunodontia Familia (porodica)- Suidae Subfamilia (podporodica)- Suinae Genus (rod)- Sus Subgenus (podrod)- Sus scrofa Species (vrsta)- Sus scrofa ferus (evropska divlja svinjaDivlji srodnici i rodonaelnici svinja-Prema nekim podacima smatra se da su svinje nastale jos u eocenu (36,6-57,8 miliona godina) u srednjem delu Zapadne Evrope-Pripitomljavanje je otpoelo u starom kamenom dobu (paleolitskom periodu)- Prema O. Antoniosu, postoje tri mesta domestikacije:evropski (sever), istono-azijski i sredozemno-morski. U zoolokom smislu, domaa svinja, ima vie srodnika, ali potie samo od dva rodonaelnika. Prema J. Beliu, familia Suidae se deli na tri subfamilia-e: Tajassuinae (Dicotyles), Babirussinae (Babirussa) i Suinae. Familia Suide: Phacochoerus, Hylochoerus,Potamochoerus i Sus Genus Sus: Eusus, Striatosus, Sus scrofa species Od znaaja su dva subgenusa: Striatosus (predstavnik je Divlji srodnici Dicotyles tajacu L. (pekari sa okovratnikom,ogrliasti pekari ili grivasta svinja) Dicotyles labiatus (belousti pekari) Catagonus wagneri (ako pekari) Babyrousa babyrussa L. (svinja-jelen) Phacochoerus africanus Gm. (bradaviasta svinja) Hylochoerus (umska svinja) Potamochoerus porcus L. (rena svinja) Sus barbatus (bradata svinja) Hippopotamidae (amfibiotini papkari)- nilski konj i drugiRodonaelnici domaih svinja Dananje domae rase svinja potiu od dva izvorna oblika: Sus scrofa ferus (evropska divlja svinja) i Sus vittatus (azijska divlja svinja). Sus mediterraneus (Sus scrofa ferus u oblasti Sredozemnog mora) Osnova za utvrdjivanje porekla je oblik suzne kosti (duga i niska kod evropske divlje svinje, a kratka i visoka kod azijske divlje svinje)Sus Vittatus Java i Sumatra (ostrva Malajskog arhipelaga) Glava je velika, ravnog profila, male uspravne usi i bela pruga du obe strane obraza Kratka lobanja sa ulegnutom nosnom linijom Kratak, zdepast, manji trup, 14 grudnih I 5 slabinskih prljenova 44 zuba Izvorni je oblik indijske, kineske, kineske naborane, vijetnamske, sijamske svinje Ranozrela sa dobrom plodnou Masni tip sa telesnom masom 110- 150 kgSus scrofa ferus europaeus Evropa, Azija, sever Afrike Duga uska glava, nosna profilna linija ravna, kratke i uspravne ui Uzan trup sa razvijenim prednjim delom,ledja aranasta, strme sapi sa slabije razvijenim zadnjim delom tela Visoke i jake noge, a telo obraslo gustim sivosmedjim do crnim ekinjama 7 vratnih, 14 ledjnih, 5 slabinskih, 4 krsna I 21 repni prljen 44 zuba 5 pari sisa Puni porast sa 5-6 godina Niska plodnost (4-8 prasadi sa karakteristinimlivrejama do 4-5 meseci starosti) Slaba tovnost Lo kvalitet mesa (suvo i tvrdo) Telesna masa 100- 200, pa ak i 300 kg Otporna, ivi do 30 godina Izvorni oblik domaih evropskih primitivnih svinja (ika je direktan potomak)Sus scrofa ferus var. mediteranus Divlja svinja Sredozemlja i Balkana Varijanta Sus scrofa ferus europaeus Izvorni oblik romanovske i iberske svinje, a od nje i evropske divlje svinje potiu i mangulica i turopoljkaOsnovna zooloka obelejaAnatomija i fiziologija svinje: Skelet- ima potpornu ulogu i omoguava kretanje ivotinje Zubi- 44 (12 sekutia- inciziva, 4 onjaka, 16 predkutnjaka- premolara i 12 kutnjakamolara) Koa- epitel (povrinski sloj), kutis (sitnije lojne i rudimentirane znojne lezde) i subkutis (deponovanje masti) Preko koe se obavlja termoregulacioni mehanizam Stanje koe je ogledalo zdravstvenog stanja ivotinje ili uslova dranjaZubna formulaSekutii I = 3 + 3 = 123 + 3Onjaci C = 1 + 1 = 41 + 1PremolariP = 4 + 4 = 164 + 4Molari M = 3 + 3 = 123 + 3---------44 Dlaka- vunasta i osjasta ekinja Broj vunastih tokom hladnijih zimskih meseci se poveava (npr. mangulica ima 65-90% vunastih ekinja) Primitivne rase uglavnom imaju due i grublje ekinje na gornjem delu vrata i na grebenu (tzv. griva) Boja dlake zavisi od prisustva, gustine i rasporeda pigmenta u koi Mlena lezda- modifikovana znojna lezda 5-8 pari sisa Papile imaju po 2 do 3 sisna otvoraKonstitucija Morfoloko i fizioloko stanje itavog organizma,odnosno, suma svih osobina koje individua nasledjuje i stie tokom ivota Postoji: gruba, snana ili vrsta, limfatina,fina, prefinjena i nena konstitucijaKondicija Stanje ivotinje pripremljene za odredjenu namenu (tov ili priplod) Genetski uticaj na kondiciju je mali, a ona se tokom ivota moe menjati Priplodna kondicija (nerasti, krmae,priplodni podmladak) Kondiciju krmae najbolje je ocenjivati na kraju laktacije (sindrom mravih krmaa je posledica tehnolokih propusta)Razliiti tipovi (izvor 1) Divlji Masni Mesni Izrazito mesnita dobijamo od svinja? Meso Mast Stajnjak Otpaci u procesu klanja (koa, ekinje, krv,kosti, creva i ostalo) Ostalo (kuni ljubimac, pronalaenje tartufa,upotreba sranih zalistaka svinje u humanoj medicini)Kategorije svinja Priplodni podmladak Priplodne krmae Priplodni nerasti Prasad na sisi Odbijena (zaluena) prasad Tovne svinjeObelezavanje i identifikacija svinja, organizacioni tok informacija u Republici Srbiji i osnove evidencije u svinjarstvujObeleavanje i identifikacija svinja Obeleavanje i identifikacija svinja Tok informacija izmeu strunih slubi u Republici Srbiji Osnove evidencije u svinjarstvuObeleavanje i identifikacija svinjaObeleavanje i identifikacija ivotinja je neophodan uslov za dobijanje bilo kakvih informacija o nivou proizvodnosti jedne individue, odnosno, itavog zapata.Ovo je osnovna zootehnika mera na osnovu koje je mogue imati uvid u podatke o precima ivotinje, datumu roenju,proizvodnim podacima, zdravstvenom stanju tokom perioda iskoriavanja i mnogim drugim podacima.Od sprovoenja ove mere zavisi i tanost prikupljenih podataka o svakoj individui pojedinano, na osnovu kojih se donosezakljuci na nivou itavog zapata.Sutina obeleavanja je u postavljanju odreenih brojeva,znakova ili ureaja na delovima tela koji su najpodesniji za oitavanje, jer je u praksi neophodna brza i tana identifikacija ivotinje.Najpodesniji delovi tela za obeleavanje su uvo i vrat ivotinje.U svinjarstvu postoje razliiti naini obeleavanja svinja:tetoviranje,rovaenje,stavljanje unih markica,elektronsko oznaavanje (transponderi i mikroipovi).Privremeni naini obeleavanja: masnom kredom, masnom bojom ili kolor SprejemPrema Pravilniku o obeleavanju domaih ivotinja i o evidenciji domaih ivotinja, svinje se obeleavaju tetoviranjem. Ovim Pravilnikom je odredjen nain obeleavanja svinja, ali se zavisno od uslova i raspoloivosti moe koristiti i obeleavanje unim markicama.Bez obzira to se prasad moe obeleiti do 20 dana uzrasta, bolje je da se to uradi to pre posle rodjenja (prvi ili drugi dan) radi tane identifikacije, jerse moe desiti meanje sa prasadima iz drugih legala.Prasad poreklom od odabranih roditelja obeleavaju se to pre po rodjenjuu desno uvo i to matinim brojem majke i rednim brojem praseta u njenom leglu. U matine listove upisuju se tetovir i CS broj grla. Prasad svinja ili grla pri ispitivanju proizvodnih osobina moe se obeleiti rednim brojem registra ostalih prasadi odnosno brojem legla i ifrom genotipa praseta (npr. "redni broj registra"/"ifra genotipa grla"), itd.Obeleavanje jednog grla u toku ivota sa dva razliita broja, zahteva evidentiranje i praenje oba broja i oteava automatsku obradu podataka u smislu formiranja porekla. Zbog toga strunjaci daju prednost jedinstvenom rastuem broju.Medjutim, kod nas se primenjuju oba nacina odredjivanja broja za obeleavanje svinja. Problemi koji sada postoje pri obeleavanju i identifikaciji svinja u Srbiji, verovatno ce biti reeni uvodjenjem jedinstvenog naina obeleavanja svih grla. Zapravo, obeleavanje mora biti uskladjeno sa matinom evidencijom.ematski prikaz puta podataka

Osnovna odgajivaka organizacija evidentiranje postojeeg stanja kod proizvodjaa i pravljenje zapisnika o zateenom stanju, vri kontrolu proizvodnih sposobnosti i obeleavanjedomaih ivotinja; uestvuje u odabiranju domaih ivotinja,matienju grla- vodjenje matine evidencije i podatke dostavlja Regionalnoj odgajivaoj organizaciji i Glavnoj odgajivakoj organizaciji; vri kontrolu proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja nad najmanjim brojem domaih ivotinja koji omoguava pravilno izvodjenje odgajivakog programa.Regionalna odgajivaka organizacija kontrola rada osnovne slube vrenje godinjih selekcijskih smotri i odabir nerastovskih majki, provera podataka u zahtevima (izvodima iz registra praenja) i overa istih za dobijanje regresa, obradjuje podatke iz osnovne matine evidencije dobijene od Osnovne odgajivake organizacije i dostavlja ih Glavnoj odgajivakoj organizaciji; ultrazvuno merenje ivotinja, organizovanje predavanja u cilju edukacije ProizvodjaaGlavna odgajivaka organizacija vodi evidenciju odgajivaa kvalitetnih priplodnih svinja; kontrola rada osnovnih i regionalnih odgajivakih organizacija, izdaje pedigre, izvode i druge zootehnike dokumente i vodi evidenciju o njima; overa izvoda iz registra praenja (zahteva)za subvencije i dodeljivanje HB brojeva vodi bazu podataka o proizvodnji zapata, vodjenje glavne matine knjige sa evidencijom HB brojeva, ultrazvuno merenje ivotinja, obrada podataka ultrazvunog merenja i izrada selekcijskih indeksa vri kontrolu proizvodnih sposobnosti priplodnih grla; vri procenu PV; predlae priznavanje novostvorenih rasa, linija i hibrida domaih ivotinja; izradjuje struna uputstva za sprovodjenje Glavnog odgajivakog programa; kontrolie primenu propisanih metoda i postupaka za sprovodjenje Glavnog odgajivakog programa.Osnove evidencije u svinjarstvuEvidentiranje podataka na farmi obavlja se upisivanjem u razliite obrasce ili unoenjem podataka u raunare. Korienje raunara za praenje proizvodnih pokazatelja zahteva izradu softvera. Trebalo bi da raunari na farmama budu vezani za centralni sistem ili centralnu bazu podataka koju vodi ovlaena dravna institucija.Podaci se alju u odredjenim vremenskim intervalima Glavnoj odgajivakoj organizaciji. Uslov za uvodjenje centralne baze je jednoobrazna evidencija, to bi zahtevalo definisanje svih parametara koje treba pratiti i edukaciju proizvodjaa,odnosno draoca.Vodjenje matine evidencije regulisano je Zakonom o stoarstvu (SgRS,41/09) i Pravilnikom.-Osnovna matina evidencija sadri podatke o:identitetu grla,poreklu,priplodnoj vrednosti,proizvodnim osobinama,ocenjivanju i rangiranju u klase izdravstvenom stanju grla.-Na farmama se pored osnovne matine vodi i pomona matina evidencija. Slui za evidentiranje i prikupljanje podataka u objektima i njihov prenos do matine slube kako bi se isti upisali u osnovnu matinu evidenciju.U matinu evidenciju upisuju se podaci za svako grlo pojedinano.Proizvodna evidencija se vodi zbirno za grupu ivotinja u pojedinim objektima(prasilite, odgajivalite, tovilite) ili prema nekom drugom parametru.Knjige ili obrasci mogu da se otvore na poetku godine, meseca ili turnusa. Svakodnevno se evidentiraju sve promene u objektu. Prikupljeni podaci se mogu analizirati po mesecima, po sezonama, za godinu dana ili po turnusima, itd. Obe evidencije pomau u poslovima selekcije, kontrole proizvodnih sposobnosti, utvrdjivanju proizvodnih pokazatelja odnosno praenju proizvodnje na farmi, tako da ovu podelu treba shvatiti uslovno. Centralizovani informacioni sistem ima prednost jer se, pored ostalog,ogroman broj podataka nalazi na jednom mestu. Statistika obrada podataka je pojednostavljena i omoguava objektivno poredjenje (izmedju generacija u istoj sezoni, izmedju vrnjakinja u razliitim sezonama I slino).Prikupljanje i evidentiranje velikog broja podataka bez njihove sistematizacije,logike kontrole, obrade i analize, dovodjenja u uzajamnu vezu i primene u cilju unapredjenja proizvodnih pokazatelja, rasa, linija ili kombinacija,predstavlja samo troak, a ne dobit.Uslov genetskog unapreenja osobina plodnosti je to tanija procena PV i odabir najboljih grla za roditelje budue generacije. Trenutno najtaniji metod procene PV je BLUP-ANIMAL model, ali uzevi u obzir da u naoj zemlji ne postoji sveobuhvatna centralizovana baza podataka, metodologija selekcijskih indeksa na osnovu osobina plodnosti predstavlja optimalno reenje procene PV.Zato, jedan od zadataka treba da bude razvoj programske opreme koja ce posluiti za uzimanje i arhiviranje podataka, obradu i razmenu podataka izmedju razliitih korisnika.Formirane baze podataka treba iskoristiti za obradu primenom matematiko-statistikih metoda kako bi se ocenila fenotipska i genetska varijabilnost osobina, ocenila priplodna vrednost grla, utvrdio genetski trend vanih osobina i drugo.Osnovna matina evidencija1. Matini list i proizvodni karton krmae2. Matini i proizvodni list nerasta3. Dnevnik pripusta ili pripusni spisak4. Knjiga pripusnica i potvrda o priplodu5. Registar praenja6. Potvrda o praenju7. Registar odabranog priplodnog podmlatkaMatini list krmae Sadri: tetovir broj grla, datum rodjenja,rezultate performans testa, porekla (tetovir brojevi i proizvodni podaci za ... generacije predaka), rasu, klasu. Na listu se vode i rezultati plodnosti: svi datumi pripusta, broj nerasta oca legla, datumi praenja, broj opraene i odgajene prasadi po leglima, anomalije i uginua prasadi,masa prasadi kod zaluenja, zatim podaci o njenom zdravstvenom stanju, ponaanju tokom pripusta i u praenju. Vode ga farme i Osnovne odgajivacke organizacije za svoje proizvodjaeProizvodni list krmae Sadri: tetovir broj grla, datum rodjenja,poreklo, rasu, klasu, ocene eksterijera. Vode se podaci o pripustima, praenjima po redu, broju opraene i odgajene prasadi,anomalije, masa prasadi kod roenje i zaluenja.Matini list nerasta Slui da se pored svih optih podataka kao za krmau, vode podaci o broju priputenih i opraenih krmaa, broju proizvedene prasadi i njihovom kvalitetu i drugo Vode ga farme ili Osnovne odgajivacke organizacije za svoje proizvodjaeProizvodni list nerasta Sadri osnovne podatke o nerastu Sadri podatke o plotkinjama osemenjenim ili parenim tim nerastom: datum pripusta, veliina legla na roenju, odnosno zaluenju I drugoDnevnik pripusta ii pripusni spisak Slui za kontrolu pripusta i kao izvor podataka o izvrenim pripustima Otvara se za svakog nerasta, a pripusti se vode strogo hronoloki, bez naknadnog dopisivanja, odnosno menjanja podataka Posebno je znaajan i obavezan za dranje nerastova za javnu upotrebu ili u centrima za vetacko osemenjavanje Na farmama se umesto pripusnog spiska koristi mesenik pripusta. Vodi ga i overava dralac nerastova, odnosno VO centarKnjiga pripusnica Slui da dralac nerasta izda potvrdu o izvrenom pripustu. Vodi je i popunjava vlasnik nerasta i desnu stranu pripusnice ostavlja vlasniku priputene plotkinjePotvrda o priplodu Daje vlasnik plotkinje, a odnosi se na podatke o praenju plotkinje (broju opraene prasadi, masi legla, broju muke i enske prasadi, broju mrtvoroene I mumificirane prasadi)Registar praenja Slui za prikupljanje i uvanje podataka o praenju i promenama koje se deavaju u leglu. Tu se registruju i brojevi u leglu tetoviranih prasadi. Na osnovu ovih podataka, u sluaju gubitaka ili oteenja matinih knjiga, mogue je rekonstruisati poreklo svih grla u zapatu.Sadraj registra praenja: tetovir broj krmae i nerasta oca legla, rasa krmae i nerasta, datum pripusta, datum praenja i redni broj praenja, broj ivorodjene, mrtvorodjene, dodate i oduzete prasadi, tetovire prasadi od-do, anomalije i uginua prasadi, datum odbijanja prasadi, broj zaluene prasadi i masa zaluene prasadi. datum narednog pripustaPotvrda o praenju Slui da se ustanovi ovlaenoj za poslove selekcije i matine evidencije dostave podaci o praenju krmae kako bi se mogli uvesti u Glavnu matinu knjigu. Vode je Osnovne odgajivake organizacije koje nisu vlasnici stoke za svakog svog proizvodjaa pojedinanoRegistar odabranog priplodnogpodmlatka Osnovni podaci o odabranom pripodnom podmlatku (datum roenja, tetovir broj oca i majke i njihovi SI i klase, razliiti podaci o leglu iz kojeg potie, pripusti i drugo )Pomona matina evidencija Registar nerastova Registar prasadi Analiza PV nerasta preko keri Podaci o oboljenjima i leenju Zahtev za UZ merenje DS Spisak nazimica merenih UZ Proizvodni karton za grlo u testu Komisijski zapisnik za krmae Komisijski zapisnik za nerastove Zahtev za izdavanje pedigrea Izvod iz glavne matine evidencije Zahtev za registraciju grla Prijava za upis u evidenciju proizvodjaa KPS Upitnik o godinjoj proizvodnjiProizvodna evidencija List legla Lista brojnog stanja sa ulazima i izlazima za objekat ili turnus List uginua sa razlogom uginua Evidencija po radnicima i druge.Primeri pojedinih evidencija List legla Primeri matinog lista i proizvodnog kartona krmaa u pisanoj i elektronskoj formi Registar praenja u pisanoj formi Dnevnik pripusta u pisanoj formi Plan pripusta u elektronskoj formi Bioloki test mladog nerasta u elektronskoj formi Bioloki test nerastova u elektronskoj formi Izvod iz matine knjige svinja Primeri zvaninih pedigrea- Institut za stoarstvo, Danbred i NorsvinAutomatska obrada podataka i informacioni sistemi u cilju genetskog unapreenja Definisanje odgajivakog programa je uslov genetskog unapreenja Razliite metode procene priplodne vrednosti: selekcijski indeks, metod najmanjih kvadrata, BLUP model, Animal model,... Uslov primene savremenih metoda procene priplodne vrednosti: jednoobrazna evidencija, informacioni sistem i centralna baza podatakaPrednosti AOP Izvorni (sirovi) podaci se unose u raunar bez prethodne obrade; Vri se logika kontrola podataka tako da mogunost greke prilikom unoenja podataka svedena na minimum; Podaci se mogu analizirati i sagledati uticaj pojedinih faktora (godine, rase, oeva, sezone, itd.) na fenotipsku vrednost osobina; Automatsko formiranje porekla sa potrebnim brojem generacija, to omoguava genetska istraivanja; Primena razliitih varijaciono-statistikih metoda I definisanje raziitih modela; Uneeni podaci se uvaju neogranieno i predstavljaju banku podataka, koja se moe koristiti za nauno-istraivaki rad.Tipovi raunarske obrade Direktna (on-line) obrada Paketna (of-line) obradaInformacioni sistem Informacioni sistem predstavlja skup komponenti (ljudi, procedura, podataka i dr.) koje su meusobno tako povezane da tee pretvaranju podataka u informacije. Npr. Informacioni sistem Danska, Slovenije (PiggyBank), Poljske, Estonije, ...Procena priplodne vrednosti na osnovu: Eksterijera Osobina predaka (podaci iz pedigrea) Osobina potomaka (progeni test) Direktnog ispitivanja proizvodnih svojstava(performans test) Osobina srodnika, brae i sestara (sib test) Kombinovani test(performans+progeni+sib test)U naoj zemlji svinje ocenjivanje i klasiranje svinja mesnatih rasa, njihovih meleza i hibrida obavlja se na osnovu porekla(minimum tri generacije predaka), tipa i konformacije, mamarnog kompleksa, razvijenosti polnih organa, plodnosti i rezultata testova, prema Pravilniku o nainu vrenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja, sadrini i nainu voenja zbirki podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaih ivotinja, kao i postupku i nainu ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase (Slubeni glasnik RS 21/96).Procena PV na osnovu porekla.Procena PV svinja na osnovu podataka iz pedigrea koristi se kada ne postoje drugi podaci o grlu iji PV ocenjujemo ili ukoliko se koriste u kombinaciji sa drugim podacima pri BLUP sistemu evaluacije PV. Priplodno grlo bi trebalo imati poznato poreklo za poslednje tri generacije predaka i njihove proizvodne rezultate. Upravo prvi odabir prasadi vri se na osnovu podataka iz pedigrea. Tanost procene PV zavisi od naslednosti osobine za koje se procenjuje. Veina osobina je nisko do srednje nasledna, tako da e i ocena PV na osnovu podataka iz pedigrea biti manje pouzdana jer je odreena korelacijom izmeu fenotipa potomaka i genotipa roditelja. enski priplodni podmladak potie od roditelja ocenjenih kao E, Ia i I, a muki priplodni podmladak od roditelja sa klasama E i Ia.Procena PV na osnovu eksterijeraOcenjivanje svinja prema eksterijeru ima veoma vanu ulogu, a vri se posmatranjem grla, procenom svakog pojedinanog dela tela i povezanosti pojedinih delova tela, a u cilju donoenja to preciznijeg zakljuka o grlu u celini (opti izgled).Pri odabiru grla na osnovu eksterijera, obraa se panja na sledee karakteristike: zdravstveno stanje, konstituciju, kondiciju, temperament, sekundarne polne odlike, stavove i graa nogu, tip, razvijenost i grau tela.U naoj zemlji se primenjuje jednostavan nain procene eksterijera tako da se tip i konformacija priplodnih grla ocenjuju ocenama od 1 do 5 poena i razvrstavaju u klase E, Ia , I i II. Krmae se ocenjuju po tipu i konformaciji jednom u ivotu, a nerastovi svake godine pri selekcijskoj smotri. Priplodni podmladak se ocenjuje na osnovu tipa i konformacije, ocenama od 3 do 5. Posle zavretka performans testa ocenjuju se nerastovi i nazimice.Pojedine zemlje primenjuju sloeniju ocenu eksterijera tako da ocenjuju opti izgled:1- skladnost grae tela;2-ivahnost i pokretljivosti pojedine delove tela:1- glava, vrat i grudi;2- irina i dubina grudi;3-lena linija;4-sapi i butovi i5-koa i ekinjesa odreenim brojem poena, a zatim ih sabiraju.Procena pojedinih delova tela Koe, dlake i boje Glave Vrata Grebena i lopatice Lea i slabina Sapi Grudi Trbuha EkstremitetaProcena koe, dlake i boje Debljina koe zavisi od: pola, starosti i dela tela, a ocenjuje se na uvu Koa treba da bude elastina, vrsto polegla uz telo od koga se teko odvaja, osrednje debljine, niti preterano vrsta, bez promena Postoje 4 vrste dlaka: pokrovne, puh ili vunaste,osjaste ili zatitne i taktilne ili dlake ula pipanja Koa, papci i dlaka mogu da budu pigmentirani i nepigmentiraniProcena glave Podloga za procenu je lobanja Glava moe biti: dugaka, kratka, uzana, iroka, glomazna, fina, mala, laka i mops,ravnog, blago ugnutog, ugnutog i prelomljenog profila Oi, ui i riloProcena vrata 7 vratnih prljenova Vrat svinje moe biti: dugaak, kratak,tanak, debeo, daskast (bez muskulature) islaninast Gronik (podvaljak)Procena grebena i lopatice Podlogu grebena ini nekoliko prvih lenih prljenova, lopatina hrskavica i miii meu njima. Greben svinja moe biti: uzan, irok, visok,nizak, rascepljen i loe spojen s lopaticom. Lopatice mogu da budu: uzane (sa malo muskulature), kratke, nedovoljno vrsto priljubljene uz rebra (rascepljeni greben) i loe spojene sa bokovima (potpasanost).Lopatice treba da vrsto naleu na grudni ko, da su dobro obavijene miiima oble i koso poloene.Procena lea i slabina Leima se smatra deo tela izmeu grebena i sapi, a zajedno sa sapima do repa protee se tzv. lena linija. Lea mogu biti: dugaka, kratka, iroka, uzana, otra, ugnuta(ako je visina lea manja od visine krsta i grebena), presedlasta,aranasta (ako je visina lea vea od visine grebena i krsta), a lena linija: ravna (prava), presedlasta,oluasta i aranasta (ispupena). Podlogu zadnjem delu lea, tj. slabinskom delu, ini,obino, 7 slabinskih prljenova i ovaj deo odlikuju najkvalitetnije partije mesa. Slabinski deo treba da je ravan, to dui i iri, odnosno poeljan je vei broj slabinskih prljenova, to irih sa izraenijim trnastim nastavcimaProcena sapi Podlogu sapima ine: karlica, krsna kost i nekoliko prvih repnih prljenova (koren repa). Sapi svinja mogu biti: uzane, iroke, dugake, kratke, horizontalne, ravne, nagnute,oborene, strme, iljaste, krovaste, okrugle, oble i rascepljene. Butine (unke) moraju biti: pune, iroke, duboke i pravilno formirane, tj. da se miii sputaju to nie ka skonom zglobu. Podlogu repu ine 20-23 repna prljena. Rep moe biti:debeo, tanak, grub, dugaak, kratak, visoko i nisko nasaen.Procena grudi Podlogu grudi ini 14 do 17 grudnih prljenova sa isto toliko rebara. Rebra mogu biti: ravna, izvijena i jako izvijena, a u vezi s tim i grudi mogu biti ue ili ire. Grudi mogu biti: uzane, iroke, plitke,duboke, kratke, dugake, cilindrine (u vidu bureta), pljosnate (daskaste), potpasane i podvezane.Procena trbuha Oblik trbuha zavisi dosta od ishrane svinja i ekonominog iskoriavanja hrane, a moe biti: ispupen (oputen), usukan ili uvuen. Pravilno razvijen mamarni kompleksProcena ekstremitetaPoentiranje nogu moe se izvriti na osnovu: grae (GPN) i pokretljivosti (PPN) prednjih nogu, ugla izmeu tibie i metatarsalnih kostiju (UGLZN), pokretljivost (PZN) zadnjih nogu i veliina papka zadnje noge (VPZN).Sistem za poentiranje svih osobina sastoji se u bodovanju u opsegu od 1 do 9.Metode merenja eksterijera (pomona procena eksterijera)-Neophodni su mali litinov tap, estar (cirkl) i pantljika, a meri se: Visina grebena Visina lea Visina krsta Dubina grudi Visina prednjih nogu Duina trupa irina grudi spreda irina grudi pozadi irina sapi Duina sapi Duina glave irina glave Obim grudi i Obim cevanicePerformans test-Uslov uvoenja grla u reprodukciju, bilo da je u pitanju, muki ili enski priplodni materijal, je sprovoenje performans (direktnog) testa, kojim se utvruju sledea svojstva: trajanje testa, dnevni prirast, konverzija hrane, debljina slanine (S1 i S2), dubina MLD-a i procenat mesa u trupu ivotinje.Genetski uspeh u selekciji prema fenotipu zavisi od naslednosti osobine, intenziteta selekcije, da li se vri prosta ili proirena reprodukcija i od tanosti ocene priplodne vrednosti, odnosno tanosti merenja osobina.Performans test nerastova Performans test nerastova sprovodi se u farmskim uslovima (individualno ili grupno) ili u centralnoj testnoj stanici Izbor muke prasadi obavlja se pri roenju od roditelja koji su bili testirani i pozitivno ocenjeni na osnovu testa (roditelji su ocenjeni klasom E i Ia), iz legala koja su ujednaena, brojna i kojima nije bilo letalnih ili semiletalnih gena, odaberu se dva muka praseta sa 14 dobro razvijenih i pravilno rasporedjenih sisa. Odabir prasadi se obavlja pre kastracije, a sledei je pri zaluenju (starost oko 28 dana) i na kraju odgajivanja (starost oko 80 dana). Grla koja su odabrana, premetaju se u centralnu testnu stanicu ili stanicu za test na farmi. Odabir prasadi se obavlja pre kastracije, a sledei je pri zaluenju (starost oko 28 dana) i na kraju odgajivanja (starost oko 80 dana). Grla koja su odabrana, premetaju se u centralnu testnu stanicu ili stanicu za test na farmi.Postupak testiranjaTestiranje nerastova iste rase se obavlja od 30 do 100 kg telesne mase. U stanici za test grla su smetena individualno ili grupno.Svakom grlu treba obezbediti 2,5-3 m2 pri individualnom i 1,0-1,5 m2 povrine poda pri grupnom dranju. Kada je u pitanju grupno dranje, obavezno treba razdvojiti iste rase od meleza. Pod bi trebao biti pun, izolovan, a u samom objektu treba obezbediti temperaturuod 16 do 180 C, a vlanost vazduha od oko 75%. Najbolje bi bilo ukoliko bi postojala automatska regulacija mikroklimata.Hranjenje se obavlja iz automatskih hranilica ili valova, a u ishrani se koriste dve smee sa 18% (I smea od 30 do 60 kg) i 15% proteina (II smea od 60 do 100 kg) ili jedna. Ukoliko je mogue,dobro bi bilo sprovoditi kontrolu svih ulaznih sirovina (fizikohemijska,mikrobioloka i mikotoksikoloka analiza). ivotinjama se obezbeuje voda po volji, a najbolje je automatski sistem napajanja.Merenje grla i kvaliteta trupaObavezna su dva merenja telesne mase grla i to na poetku (30}2 kg) i na kraju testa (100}10 kg). Merenje se obavlja ujutru, pre hranjenja, pa ukoliko se koristi automatski sistem ishrane, hranilice se prethodno vee zatvaraju. Moe se obaviti merenje telesne mase grla sa oko 60 kg pri promeni smee i obaviti selekcija.Na kraju testa obavlja se merenje debljine ledjne slanine i dubine MLD-a, u zavisnosti od ultrazvunih aparata koji se za to koriste.Grlo je najbolje meriti bez fiksiranja, a bilo bi dobro masnom kredom obeleiti mesta na leima na kojima se vri merenje.UZ aparati za merenjeU naoj zemlji trenutno se koriste aparati Krautkramer i Piglog 105, a postoje i Sonomark SM-100, Aloka 210, Aloka 500, Renco LM i Aquila vet. Aparat PIGLOG 105 sastoji se od mikrokompjutera i sonde, koja moe meriti debljinu slanine od 5 do 50 mm i dubinu miia od 30 do 70 mm. Prema utvrenoj metodologiji merenje se vri na sledeim mestima:-debljina slanine u slabinskom delu (SL1) meri se izmeu 3.i 4. slabinskog prljena od poslednjeg slabinskog prljena, 7 cm lateralno od lene linije;-debljina slanine u lenom delu (SL2) meri se izmeu 3. i 4. rebra od pozadi, 7 cm lateralno od lene linije;-dubina MLD-a meri se u lenom delu izmeu 3. i 4. Rebra od pozadi, 7 cm lateralno od lene linije.Performans test nazimica Izbor enskog priplodnog materijala je isto tako vaan, ali je nivo selekcije nii u odnosu na onaj koji se primenjuje kod nerastova. Nazimice koje se testiraju performans testom vode poreklo od roditelja koji su testirani i koji su bolji od proseka testiranih grla u predhodnoj godini za 1 standardnu devijaciju i ocenjeni minimalno I klasom. Iz legla se biraju minimalno 2-4 enska praseta. U naoj zemlji obavlja se grupni test nazimica u objektu namenjenom za tu svrhu. Veliina grupe varira od 8 do 12 grla, pri emu se obezbedjuje 0,7-1,0 m povrine poda po nazimici. Pri formiranju grupa vodi se rauna da u istoj grupi ne budu grla iste rase i melezi F1 generacije. Ishrana je ad libidum i moe biti sa dve ili jednom smeom. Ispitivanje nazimica se zavrava sa 10010 kg telesne mase i starou oko 200 dana. Na kraju testa obavljaja se merenje telesne mase, debljine slanine i dubine MLD-a kao i kod nerastova. Ocenjuje se eksterijer, a posebna panja se obraa na tip, konformaciju, razvijenost i raspored sisa i ekstremitete.Ocena PV nerastova i nazimica Poto sva grla na kraju performans testa nemaju 100 kg, vri se korekcija osobina na istu telesnu masu od 100 kg. Poentiranje i selekcijski indeks Ocenjivanje nerastova u performans testu moe biti poentiranjem dobijenih vrednosti osobina koje se mere i po broju poena grla se dele na:-elitna grla, sa zbirom poena od 46 do 50;-Ia klasa, sa zbirom poena od 38 do 45;-I klasa, sa zbirom poena od 30 do 37.Selekcijski indeks h2, SD, rf, rg, EV Opta jednaina selekcijskog indeksa je sledea: SI= b1x1 + b2x2 + + bnxn , gde su: b1, b2,, bn multipli regresioni koeficijenti x1, x2,, xn fenotipska vrednost osobina izraena u apsolutnim merama. pr Za procenu PV se koriste odstupanja od prosenih fenotipskih vrednosti, ime se eliminiu varijacije izazavane negenetskim faktorima: SI= b1(x1-x) + b2(x2-x) + + bn(xn-x) Transformacija indeksa Is Klasiranje grla preko indeksa i njihovo vrednovanje je sledee: Elitna grla, preko 111 indeksnih poena; Ia klasa, od 106 do 110 indeksnih poena; I klasa, od 101 do 105 indeksnih poena; II klasa, od 96 do 100 indeksnih poena.Sib testMetodom Sib testa dobijaju se pouzdaniji podaci o kvalitetu polutki ispitivanih grla jer se preko zaklanih kastrata i nazimica dolazi do podataka o prinosu i kvalitetu mesa. Prema tome, iz legla se odabiraju tri grla: muko grlo potencijalni priplodnjak, kastrirano muko i ensko grlo. Test traje kao i performans od 30 do 100 kg telesne mase, a slini su i kriterijumi prilikom izbora prasadi. Na kraju testa priplodna vrednost nerasta namenjenog za priplod ocenjuje se na osnovu njegovih vlastitih osobina (performans test) i osobina brata i sestre koji se kolju.Osobine srodnika koje se utvrdjuju posle klanja su: masa polutki (tople i hladne), duina trupa i polutki (os pubis-atlas i os pubis-prvo rebro), debljine slanine (greben, sredina lea, tri mere na krstima), povrina MLD-a, kvalitet mesa (pH1 i pH2).Korienje sib testa za procenu priplodne vrednosti nerasta na osnovu osobina kvaliteta trupa i mesa, gubi znaaj pri primeni metoda kompjuterske tomografije na ivim grlima.Progeni testU progenom testu ocenjuje se priplodna vrednost roditelja na osnovu proseka osobina njihovih potomaka.U progenom testu nerastova vano je da izabrani potomci potiu iz vie legala odnosno krmaa koje nisu u srodstvu. Poinje sa 30 kg, a zavrava posle dostizanja telesne mase od 100kg ,kada se vri klanje grla i ocena klaninih karakteristika i kvaliteta mesa.Progeni test se u svinjarstvu sve vie naputa jer je potreban dui vremenski period da se dobiju informacije potomaka za ocenu priplodnevrednosti roditelja.Produavanje generacijskog intervala smanjuje godinji efekat selekcije.Kombinovani testNastao je iz injenice da sve do sada pomenute metode testiranja imaju svoje negativne strane, pa se umesto klasinog progenog, performans i sib testa ilo na njihovu kombinaciju. Po ovoj metodici testiranja grupu ine 2 muka potencijalna priplodnjaka,1 kastrat i 1 ensko grlo iz jednog legla, a po jednom nerastu uzimaju se najmanje 4 legla. Ovakvom organizacijom testiranja obezbeuju se 3 izvora informacija i to: Sopstveni rezultati ostvareni u testu potencijalnih priplodnjaka(performans test); Ostvareni tovni i klanini rezultati brata i sestre iz istog legla(sib test); Rezultati koje su ostvarili svi potomci u sva 4 legla. (progeni test).Bioloki testNerastovi koji se koriste u nukleus stadima ili centrima za vetako osemenjavanje ispituju se u biolokom testu.Biolokim testom je predvieno da se pregleda prvih 30 legala do 13 meseci uzrasta nerasta.Cilj biolokog testa je da se utvrdi da li je nerast nosilac letalnih ili semiletalnih gena. Letalni geni izazivaju smrt u razliitom periodu porasta i razvitka individue. Meutim, semiletalni geni najee ne izazivaju smrt, ali nanose znaajne ekonomske tete jer umanjuju proizvodne sposobnosti ivotinja, zbog ega ih je poeljno potisnuti.Kod svinja je do sada identifikovano 17 letalnih i semiletalnih gena koji izazivaju razliite patoloke pojave, a oni su internacionalno oznaeni sa C1 do C17. Najee anomalije u svinja su: Hernia cerebralis (HC), Atresia ani (AA), rascepljena nepca (RN), Hidrocefalia (HF), paraliza zadnjih nogu (PN), otok prednjih nogu slonovske noge (SN),nepotpuno razvijene une koljke (NU), odsustvo ekstremiteta (OE),porfirija crveno braon boja zuba (PF), utica prasadi (P), miksedema (ME), poremeaj epitelizacije koe (PE), iskrivljenost prednjih nogu (IN).Nepoeljne osobine su: laka prasad (LP, manje od 0,8 kg), raskreenost nogu (RN), avitalna prasad (AP), Hernia pupana,preponska, trbuna (HR), kriptorhizam (CR), hermafroditizam (HE).Prasad potomci jednog nerasta se pregledaju i ocenjuju pri rodjenju i zaluenju. Evidentiraju se sve anomalije ukoliko ih ima i sve karakteristike koje su navedene.Leglo se ocenjuje: pri praenju (prisustvo letalnih i semiletalnih gena, nepoeljne osobine, razvijenost, vitalnost i tip prasadi) i pri zaluenju (ujednaenost i razvijenost prasadi).Registruje se i tok praenja krmaa. Praenje moe biti lako,oteano i teko sa intervencijama.Ocena kvaliteta svinja u ivomstanju Ocena kvaliteta svinja na osnovu eksterijera predstavlja pomono sredstvo, pa se ocena osobina koje su jasno ispoljene na ivotinjama, ne moe uspeno koristiti u praktinom selekcijskom radu, jer je tanost ocene neznatna. Pokuaji korienja objektivnih mera definisanih na ivim grlima (irina glave, obim cevanice, duine, dubine trupa, obim tela iza pleki, visina grebena, lea, krsta i slino) za ocenu kvaliteta polutki nisu dali najbolje rezultate. Merenje eksterijera na svinjama je tee u odnosu na druge vrste, a telo je obloeno masnim tkivom to oteava utvrivanje taaka merenja. Merenje debljine lene slanine moe se vriti upotrebom metalnoglenjira, a sam princip je u tome da se kroz prorez na koi uvlai tanak metalni lenjir, koji lagano prolazi kroz masno tkivo, a kada naie na miino, koje jetvre, prestaje se sa uvlaenjem lenjira i vri se oitavanje. Njemu slian ureaj je i tzv. lin metar, ali se zbog ugroavanja dobrobiti ivotinja gotovo i ne koristi, iako je tanost izuzetno visoka (r>=0,80). Pored ovog naina, u upotrebi je bila i biopsija, kada je mehaniki vaen uzorak slanine, kao i upotreba rentgenskog zraenja, ali su oba metoda brzo naputena. Najtaniji metod za ocenu mesnatosti je metod ispitivanja provodljivosti elektrine struje, ali njegovaprimena je samo u nauno-istraivakom radu.U praktinom selekcijskom radu, ocena kvaliteta na ivimgrlima obavlja se primenom ultrazvunih aparata, iji princip rada je zasnovan na osobini UZ talasa koji pri nailasku na drugaiji sloj se delom odbijaju, a delimino nastavljaju prodiranje odnosno na razliitom rasprostiranju talasa visoke frekvencije kroz razliita tkiva. Ovaj nain utvrivanja mesnatosti uglavnom se primenjuje na mladim priplodnim grlima. Mogue je tano odrediti koji odbijeni impulsi potiu od fascija u slanini, koji od prelaza slanine u mii, a koji potiu od miia.Prednosti ovakvog naina u odnosu na sve ostale su: neinvazivnost (ogleda su u humanom radu na ivim grlima, u smislu neugroavanja dobrobiti i blagostanja svinja) ponovljivost (mogunost viekratnog ponavljanja merenja na odreenim takama) lakoa rukovanja mogunost skladitenje podataka nema tetnih uticaja na iva grlaU prilog radu sa UZ aparatom ide i povoljna anatomska graa svinje, kod koje je masno tkivo paralelno u odnosu na povrinu tela, a tanost ocene debljine lene slanine zavisi od mesta merenja.Inae, najnepovoljnije mesto za merenje debljine slanine je greben, pa se i merenje ne vri na tom delu tela.Prema Glavnom odgajivakom programu, u upotrebi su aparati Krautkramer i Piglog 105, a postoje jo i Sonomark SM-100, Aloka 210, Aloka 500, Renco LM i Aquila vet.U primeni je danas i kompjuterska tomografija, kod koje se merenja vre bez rtvovanja grla i u odreenim vremenskimintervalima, tako da se mogu pratiti promene sastava tkiva tokom ivota i u pojedinim fazama rasta irazvoja. Postoje kompjuterizovani tomografi CT (spiralni kompjuterizovani tomograf i tradicionalni) i nuklearni sa magnetnim rezonancama (NMR).Kod primene skenera pre snimanja sastava tela izvri seanestezija grla. Osnovni princip ove metode je da se rendgenska cev u toku snimanja okree oko grla, a nakon snimanja i kompjuterske obrade podataka dobijaju se slike preseka tkiva tela. Snimanje se vri na odreenom razmaku(svakih 10 mm), tako da se po grlu uzima proseno 110 snimaka, a ukupno trajanje snimanja iznosi oko 2 min po grlu.Magnetna rezonanca je jedna od najnovijih tehnikih inovacija koja se primenjuje u svinjarstvu. Princip metode je da se telo izlae jakom magnetnom polju, nakon ega se dobija slika tkiva tela i to u svim moguim presecima (popreni,uzduni i kruni). Prednosti primene MR u odnosu na skenere je da su dobijeni preseci jasniji (imaju bolji kontrast) u odnosu na snimke sa skenera i nema jonizujueg zraenja.Ocena kvaliteta svinja u zaklanom stanjuNajtaniji nain utvrivanja mesnatosti kod svinja u zaklanom stanju je metod potpune disekcije polutki na miino, masno i kotano tkivo, ali ovaj metod zahteva dosta vremena, pa je njegova primena uglavnom ograniena u nauno-istraivakom radu.Prema Pravilniku Saveta evropske zajednice totalna disekcija podrazumeva kompletno izdvajanje poprenoprugastog miinog tkiva iz trupa, ukljuujui i miie glave, do mere dok je mogue to izvriti uz pomo noa. Zbog kompleksnosti same disekcije, predloena je delimina disekcija na 4 glavna dela (75% svih poprenoprugastih miia).Ovaj metod podrazumeva pod miinim tkivom i ploice vezivnog tkiva i fascije. Za izraunanje procentamesa predloena je formula:Y = C x 100 x ((4(J SSF IF - B)+T)/ 12J) Y -procenat mesa; C -1,3 (konstanta); J -masa delova pre disekcije; SSF -masa koe sa subkutanom masti; IF - masa potkone masti; B -masa kostiju; T -masa podslabinskog miia; 4 - zbir mase delova unke, pleke i slabinsko krsnog dela, ukljuujui lenu i trbuinu slaninu ; 12 - suma mase svih 12 delova;Ukupna masa miia (buta, slabinsko-krsnog dela,pleke, trbuine i podslabinskog miia) je definisana kao razlika izmeu ukupne mase ovih delova pre disekcije (J) i totalne mase masti, koe i kostiju posle disekcije (SSF IF- B). Podslabinski miii se ne diseciraju i takva ukupna masa se smatra kao miino tkivo (T).Izmeu parcijalne disekcije (pleka bez slanine, kare bez slanine i unka bez slanine) i ukupnog sadraja mesa u polutkama utvrene su visoke korelacije: 0.659***, 0.776*** i 0.913*** (Oster i sar., 1987).Pored disekcije, danas su u primeni i kompjuterska tomografija koja se koristiti i na ivim grlima. Kompjuterska tomografija je u poetku bila bazirana na primeni X zraka, a danas koristi nuklearnu magnetnu rezonancu. Zbog visokih trokova primene ovaj nain utvrivanja kvaliteta polutki koristi se iskljuivo u nauci.Za ocenu mesnatosti u polutkama u upotrebi je vei broj ureaja: DESTRON PG 100, FOP (Fibre Optic Probe),MDO1, I (Intrascope), UP (Ulster Probe), KSA (Kod-Speak-Automatic), FOM (Fat-O-Meater), HGP1 i HGP2(Hennessy Grading Probe), SKG (Schlachtkorper Klassifizierungs Gerat), ZP (Zwei Punkte), KC(Klassificeringscentret), LFQ.Najvanije tovne osobine Trajanje testa (TT)- broj dana od poetka (uzrast grla sa 30kg, U30) do kraja (uzrast grla sa 100 kg, U100) testa. Zavisi od genetskog potencijala, mase na poetku i mase sa kojom grlo zavrava tov, a izraunava se po formuli:TT=U100-U30Ukoliko grla nisu imala 30, odnosno 100 kg, vri se korekcija za koju je neophodno obaviti dva merenja u odreenom intervalu, zavisno da li je re o poetku (od 3 do 5 dana) ili kraju (7 dana)testa.U30=U30(1)+[(30-TM30(1))/(TM30(2)-TM30(1))](U30(2)-U30(1))U100=U100(1)+[(100-TM100(1))/(TM100(2)-TM100(1))](U100(2)-U100(1)) Prosean dnevni prirast (PDP)- proseno poveanje telesne mase grla po danu izmeu dva merenja. Pod uticajem je razliitih genetskih i spoljanjih (ishrana, telesna masa na poetku i na kraju tova) faktora, a izraunava se po formuli:PDP=(TM100-TM30)/TT= AP/TTTM100- telesna masa na kraju testaTM30- telesna masa na poetku testaAP- apsolutni prirastTT- trajanje testa Dnevna konzumacija hrane (DKH, kg/dan)- prosena koliina hrane koju je grlo konzumiralo po danu u odreenom periodu. Dnevna konzumacija hrane zavisi od starosti grla, mikroklimatskih uslova, kvaliteta hrane,a izraunava se po formuli:DKH=UKH/TTUKH- ukupna koliina konzumirane hraneTT=(U}100(2)- U}30(1))Konverzija hrane (KH, kg/kg)- prosean utroak hrane za jedinicu prirasta ive mase u odreenom periodu. Zavisi od veeg broja faktora (individualnih sposobnosti grla, kvaliteta hrane, pola,naina ishrane, starosti grla, rasne pripadnosti, brzine prirasta i od mase u pojedinim intervalima tova), a izraunava se po formuli:KH=UKH/APAP= TM100(2)- TM30(1)UKH- ukupna koliina hrane koju je grlo konzumiralo u odreenom periodu. Ukoliko nije u upotrebi elektronski sistem ishrane (registrovanje koliine hrane koju je svako grlo konzumiralo),potrebno je na kraju testa izmeriti kolkiinu hrane koju grlo nije pojelo i oduzeti od ukupne koliine:UKH=obroka-ostatakU sluaju kada grlo nije poelo i zavrilo test sa telesnom masom predvienom metodologijom testa, tada je neophodno obaviti korekciju utroene hrane. Neophodno je nekoliko dana (npr. 6 obroka) kontrolisati koliinu hrane koju je grlo pojelo, kako bi se ove vrednosti iskoristile za korekciju:UH30(k)=(DK/broj dana)(U30-U}30(1))UH100(k)=(DK/broj dana)(U100-U}100(1))UKH30-100=UH30(k)+(obroka-ostatak)+UH100(k)UH- ukupno hraneDK- dnevna koliina hrane Debljina lene slanine (DS, mm)- merenje debljine lene slanine se vri primenom UZ aparata, pri telesnoj masi nerastova 100}10 kg i nazimica 100}20 kg, tako da se mora korigovati na istu telesnu masu od 100 kg. Korekcija se obavlja primenom korekcionog koeficijenta, prema izrazu:DS=DS100+byx(100-TM100 (2))DS- debljina slaninebyx- parcijalni regresijski koeficijent (pokazuje za koliko se mm povea debljina lene slanine, kada se telesna masa grla povea za 1kg) Sadraj mesa (SM, %)-SM=SM100+byx(100-TM100 (2))SM- sadraj mesa u trupu (%)byx - parcijalni regresijski koeficijent (zavisnost sadraja mesa od telesne mase)Kada su u pitanju nazimice, testiranje u proizvodnim uslovima pri odreenoj telesnoj masi nije mogue, pa je neophodno izvriti korekciju na prosenu telesnu masu. Korekcija uzrasta na prosenu telesnu masu (TM) moe se izvriti na osnovu izmerene telesne mase (TM}100) i izraunatog uzrasta (U}100), na osnovu sledeeg izraza:U100=(TM)U100/ TM100iliU100=100 U100/ TM100U ovom sluaju telesna masa na roenju (TMr) je zanemarena, pa ivotni dnevni prirast (DP) biti:DP=100/U100DP=(TM100-TMr)/U100Ocena kvaliteta polutki svinjaKada se vri kvantitativna ocena polutki, tanost ocene se moe definisati preko ponovljivosti (dva ili vie merenja iste mere na jednoj plutki od strane jednog ili vie lica) i korelacije (npr. izmeu neke mere na polutki i prinosa masnog ili miinog tkiva).Pre klanja se vri merenje telesne mase grla, pri emu bi trebalo da su grla gladovala najmanje 12 asova, a nakon klanja i merenje mase zaklanog grla (masa toplih polutki). Posle izvrenog klanja i ienja trupa, vri se razdvajanje polutki rasecanjem trupa du kimenog stuba.Posle 24 asa hlaenja polutki, na temperaturi vazduha od 1 do +4 0C i relativnoj vlanosti od oko 80 do 90 %, odnosno dok se meso ne rashladi do najmanje 4 0C u dubini miia ili mereno do kosti, uzimaju se sledee mere: Masa hladnih polutki, sa glavom, bubrezima i salom na njima u kg, Debljina lene, bone i trbune slanine u mm, Duina trupa, os pubis-atlas u cm, Duina polutke, os pubis-sternum u cm, Povrina Musculus longissimus dorsi i pripadajue slanine na preseku izmeu 13. i 14. lenog prljena, planimetrijski u cm2, Izraunava se odnos meso:mast, Vri se disekcija polutke po metodi Wenigera i sar. (1963) i meri prinos glavnih delova polutke i pojedinih tkiva u njima, Odreuje se kvalitet mesa putem vie pokazatelja, a najee:boje, PH1 i PH2, sposobnost otputanja, odnosno zadravanja vode, refleksija i elektrina provodljivost.Linearne mere polutkeLinerane mere polutke podrazumevaju debljinu slanine i duinu polutke.Mnogobrojna istraivanja pokazala su jaku korelativnu vezu debljine slanine sa ukupnom koliinom masnog tkiva u polutkama,pa se ova mera polutke koristi pri oceni ukupne koliine masnog tkiva u polutkama. Tanost ocene zavisi od mesta na kome se meri debljina slanine.Debljina lene slanine se meri na: na grebenu, gde je slanina najdeblja, na sredini lea gde je slanina najtanja (od 13 do 15 lenog prljena), na krstima 3 mere i to:gde mii M. gluteus medius poinje,gde mii M. gluteus najvie uranja u slaninu,gde mii M. gluteus zavrava.Prosena vrednost debljine slanine se dobija tako to se ove tri mere na krstima se saberu i podele sa tri, a dobijeni rezultat sabere sa debljinom na grebenu i sredini lea i ponovo podeli sa tri.Merenje slanine se vri elinim lenjirom sa tanou od 1 mm, a debljina koe se ukljuuje u debljinu slanine.Pored debljine lene slanine, vri se i merenje debljine slanine na trbuhu: u liniji sisa 5 do 6 cm iza grudne kosti, na sredini trbuha, 5 do 6 cm ispred unke.Zbog meke konzistencije trbune slanine, tanost ovih merenja nije najtanija.Pored lene i trbune slanine, vri se merenje i bone slanine koja je dobar pokazatelj mesnatosti polutke, a merenje se obavlja 6-10 cm lateralno od medijalne linije.Duina polutke meri se pantljikom uzimanjem dve mere i to: Od prednje ivice stidne kosti do kranijalne ivice atlasa (kod svinja od 100 kg ive telesne mase iznosi 95-100 cm), a druga mera Od prednje ivice stidne kosti do kranijalne ivice grudne kosti odnosnoprvog rebra (75-90 cm).Jednostrana selekcija u pravcu poveanja duine polutki ima negativan uticaj na konstituciju i dovodi do slabljenja veza pojedinih partija. Izmeu debljine lene slanine i duine polutke postoji negativna korelativna veza, ali se prinos slanine ne smanjuje jer je tanja slanina rasporeena na veoj povrini.Popreni presek dugog lenog miia (MLD-a)U cilju tanije ocene kvaliteta polutki zaklanih grla polutka se raseca izmeu 13 i 14 lenog prljena, pravi se presek kojim se dobija povrina preseka MLD-a i slanine koja mu pripada prema Combergu (1978), a otisak MLD-a se ucrtava na paus hartiju ili se fotografie.Ucrtavanjem na paus hartiju, pri emu se mastiljavom olovkom vri ocrtavanje kontura MLD-a i pripadajue slanine. Prilikom kopiranja preseka MLD-a i pripadajue slanine najpre se na presek postavi folija, a zatim se na foliju fiksira prstima paus papir i tek zatim se prvo ucrtava kontura itavog preseka, pa kontura MLDa,fascije i konture ostalih miia (M. multifidus dorsi, M. iliocostalis) i slanine.Fotografisanjem preseka to se kod nas znatno ree radi.Sledei korak jeste da se pomou planimetra odredi povrina MLD-a, dok se povrina pripadajue slanine obavlja sledeim postupkom:To se radi na taj nain to se na medioventralnom delu preseka prvo oznai taka A, a zatim se na lateralnom delu m. iliocostalisa oznai taka B. Iz taaka A i B estarom se trai najvea razdaljina na suprotnim stranama MLD-a, ime se utvruju take A1 i B1. Iz taaka A1 i B1 estarom se povlae kruni lukovi tako da oni presecaju povrinu preseka koe na 2 dela i na taj nain dobijamo take A i A, odnosno B i B. Iz taaka A i A, odnosno B i Bpovlae se estarom kruni lukovi koji obrazuju take njihovog preseka C i D, a spajanjem take njihovog preseka sa takama A1 i B1 dobijaju se dui koje ograniavaju sa obe strane pripadajuu slaninu i na taj nain se moe pristupiti planimetrisanju.Povrina MLD-a i pripadajue slanine se odreuje polarnim planimetrom. Planimetar (lat. planum - ravnica, ravan; gr. metron -mera, merilo) je sprava, tj. precizni instrument koji slui za merenje ravnih povrina, odnosno prostornih veliina koje lee u ravni. Konstruisan je najpre za geodetske potrebe, ali je naao primenu i u ovom domenu. Planimetar se sastoji iz dva dela: dela pomou kojeg se fiksira planimetar i mernog dela na kome se nalaze 3 skale.Povlaenjem mernog dela planimetra ovim, predhodno utvrenim,konturama moemo dobiti njihove vrednosti u cm2.Sama tehnika planimetrisanja se obavlja na sledei nain:Planimetar se na ovaj presek postavlja pod pravim uglom, kojeg obrazuju merni i deo za fiksiranje planimetra, tako da merni krui u soivu bude na polaznoj taki A1 ili B1. Zatim se oitaju polazne vrednosti na instrumentu i zabelee se, jer nam one slue kao broj koji emo nakon merenja oduzeti (ili od kojeg emo oduzeti) od vrednosti koju emo utvrditi na instrumentu posle merenja. Oduzimanjem vrednosti dobijenih pre i posle merenja dobiemo traenu povrinu MLD-a u cm2. Isti postupak je i za odreivanje povrine pripadajue slanine, s tim da se merni deo povlai po konturama pripadajue slanine.Oitavanje brojeva na mernom delu se vri na taj nain to se utvruju 4 cifre po sledeem postupku:Prvi broj se oitava na desnoj pokretnoj skalii to na taj nain to se proita prvi celi broj s leve strane niana.Drugi broj se odreuje na taj nain to se na levoj pokretnoj skali oita prvi celi broj ispod nule leve nepokretne skale.Trei broj se tekoe oitava na levoj pokretnoj skali i predstavlja broj podeoka od 0 nepokretne skale do predhodno utvrenog celog broja, stim da izmeu celih brojeva ima 10 podeoka.etvrti broj se oitava na levoj nepokretnoj skali i on predstavlja broj podeoka od 0 koji se poklapa sa bilo kojim podeokom leve pokretne skale.Merenja se vre 2 puta u cilju poveavanja tanosti merenja i izraunava srednja vrednost. Ukoliko je razlika izmeu merenja vea od 0.5 cm2 vri se i tree merenje, a u obzir uzimaju samo 2 merenja sa razlikom do 0.5 cm2. Posle utvrivanja povrine MLD-a ipripadajue slanine izraunava se odnos mesa prema masnom tkivu i to na taj nain to se povrina slanine iznad MLD-a podeli sa povrinom MLD-a, a kod mesnatih rasa vrednost ovog odnosa krece se od 0,3 do 0,6, a to je vrednost manja, polutka je mesnatija.Takoe povrina MLD-a slui i za izraunavanje jo jednog parametra, a to je tzv. indeks mesnatosti, koji se dobija na taj nain to se povrina MLD-a deli sa masom polutke i mnoi sa 100.Pored povrine MLD-a, dans se koristi i dubina miia, kod primene UZ aparata na ivim grlima kao i primeni savremenih ureaja na liniji klanja.Disekcija po Weniger-u i sar. (1963)Da bi se utvrdio prinos pojedinih delova polutki, odnos tkiva u njima i odnos tkiva u polutkama kod nas je u primeni disekcija desne ohlaene polutke po metodi Weniger-a i sar. (1963). Polutke se stavljaju na sto za disekciju gde se vri rasecanje. Pre seenja polutki na osnovne delove izdvajaju se glava sa gronikom,nogice, rep, bubreg i bubreno salo.Glava sa gronikom odvaja se rezom ispred atlasa. Gronik sa lezdama odvaja se od glave rezom uz lateralnu stranu do mandibularnih miia. Rezom kroz karpalni i tarzalni zglob odvajaju se donji delovi prednje i zadnje noge tj. nogice. Preostali deo polutke se dalje raseca na tri dela: prednji, srednji i zadnji deo.Prednji deo ini pleka sa vratom i odvaja se od srednjeg dela rezom koji ide preko petog lenog prljena pod pravim uglom u odnosu na lenu liniju. Pleka se od prednjeg dela odvaja po sinsarkoznoj vezi, posle ega se vri razdvajanje vrata i vrha grudi (pic rebara) rasecanjem preostalih rebara do njihove veze sa grudnom kosti.Zadnji deo but odvaja se od srednjeg dela rezom koji ide pod pravim uglom u odnosu na lenu liniju preko poslednjeg slabinskog prljena, do sredine trbunog dela, a zatim polukrunim rezom kaudalno, tako da preponski deo trbune slanine ostaje u sastavu trbunorebarnog dela.Srednji deo polutke se uzdunim pravim rezom deli na leni deo ili kare i trbuno-rebarni deo. Kare se izdvaja od trbuno-rebarnog dela rezom koji ide od prednjeg dela u pravcu krsnog dela, rasecajui rebra na 5 cm od donje ivice lenih prljenova, a u slabinskom delu ispod filea u pravcu donjeg dela krila crevne kosti.Takozvana pic rebra koja su odvojena od vratnog dela pridodaju se trbuno-rebarnom delu.Svi navedeni delovi polutke se po izdvajanju posebno mere, a zatim diseciraju na pojedina tkiva (miino tkivo, masno tkivo sa koom i kotano tkivo) koja se posle odvajanja mere. Disekcija sporednih delova polutke (glava, gronik, nogice i rep) i tkiva u njima se ne vri.Ocena mesnatosti na liniji klanja uEUZa ocenu mesnatosti u polutkama u upotrebi je vei broj ureaja: KSA- predstavlja danski prenosni ureaj u vidu pitolja sa sondom, na kojoj se na vrhu nalaze dva kruna senzora koji registruju razliku u provodljivosti elektrine struje u mesu, odnosno slanini. Ima merni opseg od 5 do 97 mm, a sadraj mesa se izraunava iz podataka 2 mere debljine slanine, dubine MLD-a i mase polutke, a oitava se u procentima na displeju.HGP- predstavlja novo-zelandski ureaj koji radi na principu merenja intenziteta refleksije. Kod kojeg se izvor svetlosti emituje sa vrha sonde u opsegu boja zeleno-uto, a intenzitet refleksije od slanine i mesa je razliit. Ima opseg merenja do 120 mm, a sadraj mesa se izraunava iz podataka 2mere debljine slanine i debljine MLD-a. Sondom je mogue meriti i razlike u kvalitetu mesa (pojava bledog, mekog i vodnjikavog mesa).SKG- predstavlja nemaki dvodelni ureaj, pri emu prvi deo (u vidu pitolja) meridebljinu slanine iznad m. gluteus mediusa, a drugim delom se pomou kamere (tip I) ili elektromehanikim putem(tip II) meri oblik buta i ugao na unutranjoj Vrhunski domet u oblasti ocene kvaliteta trupova svinja na liniji klanja je danski potpuno automatizovani i kompjuterizovani ureaj,zvani klasifikacioni centar CC ureaj (Classification Center). U pitanju je robotizovani ureaj dimenzija 8x4x4 m iji je kapacitet 360 svinja na sat. Pre samog uzimanja mera debljine miinog i masnog tkiva na trupovima, vri se registrovanje tri linearne mere i to: masa trupa, duina trupa i visina os pubis - prednja noga. Dobijeni podaci pre svega slue za podeavanje draa merne glave sa optikom sondom i noseeg rama konvejera kako bi se mere uzimale na istom mestu svakog trupa, s obzirom na varijacije duine trupova. Mere se uzimaju na 4 anatomske regije: prednjem delu vrata, leima, butu i potrbuini, a ukupno se uzima 15 mera. Treba naglasiti da je broj optikih proba na trupovima kod prve generacije ovog ureaja bio 17, a potom smanjen na 15. Razvojem i upotrebom novog informacionog sistema NIPS (Neural Information Processing System) omoguuje se smanjenje broja potrebnih optikih proba na 9, sa tendecijom da se broj proba smanji ak na 7. Na vratnom delu se uzimaju 3 mere debljine masnog tkiva, a na butu 5 mera, dok na leima se utvruju 3 mere debljine i miinog i masnog tkiva. U predelu potrbuine se registruju 4 mere debljine masnog tkiva i ukupna debljina. Na bazi ovih mera utvruje se klasa kvaliteta kojom se obeleava trup. Sve do 1970. godine zemlje Evrope su koristile svoje nacionalne standarde za utvrivanje sadraja mesa u polutkama. Tokom niza godina, uvoenja zajednikih standarda, revizija metoda, testiranja i slinog, definisan je jedinstveni SEUROP standard. Standard (EC Nr. 3220/84) se primenjuje i obavezan je u svimklanicama koje dnevno zakolju najmanje 200 grla. Klasifikacija SEUROP predstavlja jedinstveni sistem klasifikacije baziran na sadraju mesa u polutkama koji se od poetka 1989. Godine primenjuje u zemljama EU, ali svaka zemlja moe uvesti dopunsku ocenu tipa konformacije (opti sklop, oblik i proporcije polutki) i druge, ali se oni ne mogu koristiti za procenu sadraja mesa u polutkama.Klase SEUROP standardaKlaseSadraj mesa, %(S) > = 60E 55 59U 50 54R 45 49O 40 44P < 40Ocena mesnatosti kod nasKvalitet svinja za klanje u Srbiji ocenjuje se na osnovu pravilnika o kvalitetu zaklanih svinja i kategorizaciji svinjaskog mesa (Sl. list SFRJ, br. 2, od 18.01.1985.) a kojim je predvieno preuzimanje svinja na liniji klanja u vidu toplih polutki. Sadraj mesa u toplim polutkama se odreuje na osnovu mase polutke izbira dve mere debljine lene slanine (na krstima, najtanja mera iznad m. gluteus-a i najtanja mera na sredini lea). Koliina mesa se oitava iz tabele kao presek kolone sa zbirom dve mere debljine lene slanine i kolone sa masom polutki. U mesnate tovljenike (sadraj mesa moe biti u opsegu od 28,77 do 46,61%) svrstavaju se grla koja imaju zbir dve mere debljine lene slanine od 30 do 105 mm i masu polutki od 65 do 113 kg, a sva grla van ovih opsega su van klase. Sadraj mesautvrenog disekcijom je vei u odnosu na vaei Pravilnik jer je meso hamburke slanine (meurebarno meso)prema Pravilniku nije ulo u sadraj mesa, ve u sadraj slanine.Najvanije klanine osobine Randman klanja Kalo hlaenja Odnos meso:mast Sadraj mesa Indeks mesnatosti Randman (RK, %)- predstavlja odnos koji pokazuje koliko se kilograma mesa u vidu polutki dobija od svakih 100 kg ive mase grla, a izraunava se prema sledeem izrazu:RK = (Mhladnih polutki/TMpred klanje)*100Pri izraunavanju randmana uzima se za telesnu masu grla pred klanje masa grla posle obavljenog transporta i pripreme grla za klanje,tj. masa grla neposredno pred samo klanje. Masa primarno obraenog trupa predstavlja masu zaklanog grla sa glavom, koje je oureno i oieno i iz koga su odstranjene sve iznutrice osim bubrega i bubrenog sala. Ova masa moe biti masa toplih polutki (masa trupa 1-2 sata posle klanja)i masa hladnih polutki (masa polutki posle 24h hlaenja, kada je temperatura u dubini mesa maksimum 40C), ali se za izraunavanje randmana ee koristi masa hladnih polutki.Randman izraunat na navedeni nain varira od grla do grla, jer zavisi od vie faktora od kojih je najvanije istai sledee: Tip ishrane Utie na taj nain to ishrana koncentrovanom hranom deluje povoljno na randman, dok sona kabasta hraniva(krompir, repa, bundeva) utiu na proirenje digestivnog trakta, tj. veu trbuatost grla, a time i na smanjenje randmana. Takoe svinje koje se hrane energetski bogatijim zrnastim hranivom(kukuruz) imaju vei randman u odnosu na svinje koje se hrane energetski slabijim hranivom (jeam). Nahranjenost i trajanje i uslovi transporta Utie na randman obrnuto proporcionalno, tj. ukoliko je digestivni trakt vie napunjen hranom u momentu pred klanje utoliko e randman biti manji i obrnuto. Masa i starost grla Mlaa grla sa manjom telesnom masom po pravilu imaju manji randman nego starija potpuno odrasla grla. Razlog je taj to su organi za varenje kod mlaih grla relativno vei u odnosu na ukupnu masu grla. Niska vrednost ukazuje da grlo nije postiglo "zrelost" za klanje, a visoka vrednost da e se iz polutki dobiti dovoljno masti Stepen utovljenosti Takoe utie na randman tako da grla sa veim ueem masti u trupu imaju vei randman, tj. Najvei randman imaju dobro utovljena grla sa velikim procentom masti. Razvijenost muskulature Je naroito vaan faktor kod grla sa manjim procentom masti, jer grla sa dobro razvijenom muskulaturom daju vei randman u poreenju sa grlima koja imaju isti procenat masti, ali slabije razvijenu muskulaturu. Pored ovih faktora na randman utie: rasa svinja, genetska osnova itd. Vrednost randmana za mesnate rase svinja u tovu do 100 kg se kree od 71 do 80%. Kalo hlaenja (KHL, %)- pokazatelj gubitka mase polutki za vreme hlaenja mesa do temperature od 40C, a izraunava se po obrascu:KHL=[(Mtoplih polutki-Mhladnih polutki) /Mtoplih polutki]*100 Odnos meso:mast=povrina slanine iznad MLD-a/povrinaMLD-a Relativni udeo mesa (sadraj mesa, SM) izraunava se po formuli:SM (%)=(masa mesa/masa polutki)*100 Indeks mesnatosti (Im) izraunava se prema obrascu:Im=(PMLD-a/Mpolutke)*100

Ocena kvaliteta mesa Hemijski sastav mesa Senzorne i fizike osobine mesaHemijski sastav mesa Vode (metodom suenja do konstantne mase na 105oC) Proteina (metoda po Kjeldahl-u) Masti (metod ekstrakcije po Soxhlet-u) Pepela (arenjem na 400-500C) Vezivnog tkivaSenzorne i fizike osobine mesaBoja- utvruje se uz pomo fotometarskog Gofo (Gefo) aparata koji se sastoji od ureaja sa mernom skalom koja je graduisana na 100 podeoka i 2 sonde za merenje, pri emu je jedna sonda za govee, a druga za svinjsko meso, a metod je baziran na odreivanju intenziteta refleksije svetlosti iz svetlosnog izvora sa povrine ispitivanog uzorka. (Postupak: Sam postupak merenja boje mesa se sastoji u sledeem: Na sve presek uzorka MLD-a, nakon uzimanja njegovog otiska, prislanja se merna sonda aparata za refleksiju na poetak, sredinu i kraj miia na ravnoj povrini tako da se sprei prodiranje spoljnjeg svetla u komoru. Nakon toga otvara se prolaz svetlosti iz svetlosnog izvora, pri emu se na mernoj skali instrumenta oitava skretanje igle koja pokazuje vrednost boje mesa u Gfo jedinicama. Aparat se badari pre svakog merenja na vrednosti 0 i 100 priloenim standardima. Srednja vrednost tri oitavanja predstavlja boju mesa utvrenu Gfo aparatom. Vrednosti manje od 55 jedinica oznaavaju svetlo i bledo meso, normalno od 55 do 80, a vie od 80 suvie tamno meso.)Intramuskularna mast- po metodi Soxhlet-a, a kree se u opsegu od 0,60 do 4,45%, a najoptimalniji opseg sa stanovita sonosti i mekoe mesa bio bi od 2,5 do 3,0%Tekstura mesa- odreuje se na poprenom preseku miia (meso nepoeljno, grube teksture je kada su deblja miina vlakna sa vie vezivnog tkiva, a sree se kod starijih ivotinja)Mekoa mesa- moe se vriti subjektivno, ali i primenom aparata koji mere silu neophodnuu za seenje miia (meso je mekano kada je na poprenom preseku ravne povrine, miina vlakna su tanka sa malo vezivnog tkiva)Aroma- bez posebnog mirisa i ukusa, izuzev nakon klanja kada je slankasto i mirie na krvPH vrednost- meri se radi utvrivanja postmortalnih promena u miiima, uz pomo PH-metra, ije se elektrode (par ili jedna kombinovana) ubacuju u prorez miia (MLD-a ili M. semimembranossus-a) i oitava PH vrednost (PH1 jedan sat nakon klanja i PH2 24 asa nakon klanja). Kod ivih grla je oko 7,2, a posle klanja opada.Sposobnost vezivanja vode- predstavlja sposobnost mesa da zadri sopstvenu ili dodatu vodu, a za merenje je u primeni vie metoda (neke primenjuju silu pritiska, a neke registruju prirodno otputanjevode). Npr. Grau/Hamm metoda (na filter papir se stavlja 300 g miinog tkiva, pa se papir saesom stavlja izmeu dve pleksiglas ploice, koje se zavrtnjem pritegnu, a nakon 5 minuta vvadi se filter papir na kojem se uoava povrina presovanog mesa, a oko nje povrina isputene vode. Primenom planimetra mere se obe povrine, pri emu povrina vode moe biti od 1 do 10 cm2).Rigor mortis- nastaje oko 4-6 sati nakon klanja. Merenjem uz pomo ureaja (Sybesma, 1966) 40 minuta nakon klanja, ukoliko je miino tkivo normalnog kvaliteta dobie se vrednost manja od 5 jedinica, dok vie vrednosti ukazuju na promene u kvalitetu miia.Indeks kvaliteta mesa- koristi vei broj parametara pro oceni kvaliteta mesa. Npr. u Danskoj se iz veeg broja podataka (boja M.biceps femoris, boja salamurenog MLD-a i PH2 dorzalnog delaM.semispinalis capitis) formira indeks koji moe imati vrednosti od 0,1 do 10,0, a to je indeks vei, ukazuje na bolji kvalitet mesa.Postoje i noviji ureaji za ocenu kvaliteta mesa kao npr. FOP (radi na princiju refleksije svetlosti u dubini miia) ili MST (princip rada baziran je na provodljivosti struje).Stres sindrom svinjaU svinjarskoj proizvodnji poznat je stres sindrom svinja ilimaligna hipertermija (MH).Ova pojava objanjava se prisustvom recesivnog gena tzv. stres gena. U pitanju je nasledna neuromuskularna bolest koja dovodi do smanjenja prirasta,smanjenja apetita, oteenja tkiva, pa ak i smrti jedinke. Pozitivna strana ovog poremeaja ogleda se u poveanju mesnatosti za 2-3%,poveanju unki i krtosti miia. Svinje osetljive na stres pod dejstvom stresora reaguju ubrzanim miinim metabolizmom, brzim podrhtavanjem repa, povienjem temperature u miiima, trzanjem miia, tekim disanjem, poveanjem koncentracije ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu i pojavom crvenih fleka na koi. Pri dugotrajnom i izrazitom delovanju stresora ivotinja kolabira i uginjava. Razlog ovakve reakcije svinja u stresnim situacijama objanjava se nepostojanjem znojnih lezda i razvijenou masnog tkiva to onemoguava uravnoteeno odavanje toplote, guom konzistencijom krvi, relativno malim srcem u odnosu na telo,manjom nadbubrenom lezdom to za posledicu ima smanjeno luenje hormona.Stres gen ima fenotipsku ekspresiju jedino kod recesivno homozigotnih jedinki. Heterozigotne jedinke su prenosioci ovog gena, ali takve jedinke ne pokazuju simptome koji su karakteristini za pojavu ovog sindroma.Postoje razliiti testovi za utvrivanje stres pozitivnih jedinki. Do nedavno u ispitivanjima je korien halotan test (udisanje halotanog anestetika 10- 20 minuta). Posle udisanja kod jedinki nosilaca stres gena javlja se miina ukoenost. Nedostatak ovog testa je to se njime ne otkrivaju heterozigotni nosioci ovog gena. U novije vreme koriste se metode genetskog markiranja i u upotrebi je PCR-RFLPmetoda (Polymerase Chain Reaction-Restriction Fragments Lenghth Polymorphisum) kojim se otkrivaju i heterozigotni nosioci stres gena. Svinje se retko podvrgavaju anesteziji, a na stres reaguju isto kao i ljudi na anestetik. Za pojavu maligne hipertermije odgovoran je RYR1 gen lociran na 6 hromozomu. Metodama genetikog inenjerstva utvrena je veza izmeu mutacija gena i pojave simptoma MH bolesti. Inae, ovaj gen je zaduen za produkciju proteina koji kontrolie protok kalcijumovih jona kroz membranu sarkoplazmatskog retikuluma tokom miinih kontrakcija. U pitanju je takasta mutacija, gde dolazi do zamene timinskog nukleotida citozinskim, tako da u aminokiselinskom lancu dolazi do zamenecistina argininom. Gen za osetljivost i gen za mesnatost su na hromozomu locirani blizu jedan drugog. Meso dobrog kvaliteta je crvenkasto-ruiaste boje, kompaktne strukture i suve povrine. Svako odstupanje od ovih karakteristika mesa posledica je genetskih inioca ili postupaka sa ivotinjama.Dugotrajno gladovanje, loi mikroklimatski uslovi, stres, meanje ivotinja tokom transporta ili u depoima klanica, grubo ophoenje,nesumnjivo utiu na smanjenje kvaliteta mesa. U osnovi razlikujemo razlikujemo dva tipa promena u kvalitetu mesa tzv. BMV i TST meso. Karakteristike BMV mesa su izrazito bleda boja, mekana konzistencija, smanjena sonost prilikom termike obrade. Ovimpromenama su najpodloniji spoljanji miii buta i leni miii.Meso tamnije boje, vee tvrdoe i sa veom sposobnou zadravanja vode oznaava se kao TST meso. Pojava BMV mesa moe biti uzrokovana genetskim faktorima ili nepravilno izvedenim zahvatima sa ivotinjama pre klanja. Uticaj hroninog stresa na svinju usled neadekvatnih uslova dranja, dugotrajnog transporta ili gladovanja dovode do pojave TST fenomena u svinjskom mesu.Stres sindrom svinja i pojava BMV mesa dovedeni su u vezu sa genetskim faktorima. Uzroci takvih kvalitativnih promena lee u fiziko-hemijskim promenama u miiima pre, tokom i nakon klanja ivotinja. Posle klanja u miiima se odvija proces razgradnje glikogena do mlene kiseline, to dovodi do pada ph vrednosti sa 7 na 5,5 u normalnim okolnostima posle 24 h. U miiima sa odgovarajuim kvalitetom nakupljanje mlene kiseline se vri umereno i miii zadravaju crvenu boju, a proteini miia dobru sposobnost vezivanja vode. Kod BMV miia u post-mortalnom periodu glikoliza se odvija mnogo bre to ima za posledicu poveanje kiselosti iako je temperatura miia i dalje visoka. Usled toga dolazi do denaturacije belanevina to smanjuje sposobnost zadravanja vode, a denaturacijom proteina miia menja se njihov poloaj to dovodi do promena u konzistenciji miia, pa je struktura mesa mekana. Usled dugotrajnog delovanja stresora kod stres neotpornih svinja dolazi do ubrzavanja procesa glikolize, razgrauje se miini glikogen i javlja se TST meso strani buta. Svinje sklone ovim kvalitativnim promenama karakteriu se izrazitom mesnatou. Zato danas postoje i ogranienja u selekcijskom radu kada je u pitanju mesnatost, jer se jednostrana selekcija u pravcu poveanja mesnatosti negativno odraava na kvalitet mesa. U cilju spreavanja pojave ovog sindroma potrebno je postaviti adekvatan model uzgoja i selekcije sa eliminacijom jedinki recesivno homozigotnog genotipa.REPRODUKCIJA SVINJAReproduktivni trakt nerasta obuhvata: par testisa, epididimis koji je postavljen izvan abdomena, u skrotumu, akcesorne polne lezde (prostata, vezikularna i bulbouretralna lezda), duktus deferens i penis. Kako bi testisi normalno funkcionisali, moraju se odravati na niim temperaturama od ostatka tela, pri emu je razlika izmeu skrotalne i rektalne temperature oko 3,2C (Kyriazakis i Whittemore, 2006). Proces spermatogeneze kod nerasta poinje u dobi od 120 do 180 dana kod veine rasa, sa izuzetkom kineskih plodnih rasa kod kojih poinje ranije, a prva ejakulacija kod nerasta se deava od 5 do 8 meseci starosti, pri emu se broj spermatozoida i volumen semena kontinuirano poveavaju tokom prvih 18 meseci ivota. Seksualna aktivnost nerasta pod kontrolom je negativnog povratnog hormonskog mehanizma koji ukljuuje gonadotropin oslobaajui hormon (GnRH) iz hipotalamusa, LH i FSH iz prednjeg renja hipofize i testosteron iz testisa. Reproduktivni trakt plotkinja ine : jajnici, jajovodi, ampule jajovoda, rogovi materice, telo materice, grli materice, vagina, otvor mokranog kanala (uretre), nabor himena, klitoris i vulva. Polni ar (estrus) enskih grla nastaje pod dejstvom estrogena,koji aktivira jajnike koji oslobaaju jajne elije. Znaci estrusa su uznemirenost, groktanje, naskakanje na druge krmae, refleks stajanja, gubitak apetita, crvenilo vulve. Traje 1-3 dana, a zavisi odveeg broja faktora, pri emu se ovulacija deava na poetku zadnje treine ispoljavanja estrusa, bez obzira koliko on trajao. Optimalno vreme osemenjavanja je 12 sati pre ovulacije.Vetako osemenjavanjeSva grla koja imaju izraen refleks stajanja se izdvajaju u posebne boksove. Oitavaju se tetovirni brojevi krmaa i nazimica i podaci prenose u matinu slubu koja izdaje plan pripusta. Na osnovu plana pripusta, biraju se nerastovi od kojih treba uzeti spermu. Odabrani nerastovi se odvode u prostoriju sa fantomom gde se runom fiksacijom penisa uzima seme, koje se zatim odnosi u laboratoriju. Ejakulat se filtrira kroz dva sloja sterilne gaze, meri se volumen ejakulata, a zatim makroskopski (koliina, boja, prisustvoprimesa, miris) i mikroskopski (pokretljivost, koncentracija, prisustvo abnormalnih spermatozoida) pregled. Seme se razreuje u cilju formiranja veeg broja inseminacionih doza (12-14), kada se dodaju potrebne hranljive i zatitne materije, u cilju zadravanja visoke oplodne sposobnosti sperme. Inseminacione doze se uvaju jos jedan sat na 21oC, a zatim skladite u termo-boks na 17oC, 2-3 dana Inseminacija se vrsi ekstrauterino (intracervikalno), jednokratnim kateterima koji se uvode u grli materice, kada se kateter uvodi pod uglom od 45 u vaginu (prvih 5-6 cm), zatim se ispravlja, uz rotiranjesuprotno od kazaljke na satu, dok se ne oseti blagi otpor (ulaz u cervikalni kanal), a daljim okretanjem katetera u istom smeru i pomeranjem napred, kateter se uvodi u grli materice. Na slobodni kraj katetera se stavlja boica sa semenom i pridrava se nekih 5-10 minuta dok krmaa ne usisa sama spermu. Po zavretku uvlaenja semena grli materice se pomeranjem katetera napred nazad stimulie (traje do 2 minuta), a zatim blago izvue napolje. Pored ekstrauterine (intracervikalne), postoji i intrauterina inseminacija, pri kojoj se razreena semena tenost ubacuje specijalnim kateterima u telo uterusa, ali o tome nee dalje biti rei. Veoma je vano odrediti optimalno vreme osemenjavanja. Zatoje neophodno pravovremeno detektovati estrus. Ovulacija poinje izmeu 20 i 60 sati nakon poetka estrusa, pri emu krmae koje kasnije ulaze u estrus imaju znatno krai interval od poetka estrusa do ovulacije (Kemp i Soede, 1996). Neprepoznavanje prvih znakova estrusa onemoguava optimalno vreme osemenjavanja. Osemenjavanje se vri dvokratno (u praktinim uslovima prvi put oko podneva i sutradan ujutru ponovo). Vano je da istiskivanje sperme traje onoliko dugo, koliko krmaa sama usisava spermu! Osemenjiva unosi podatke o osemenjavanju (tetovirni broj krmae, nerasta, datum v.o.) na obrascu. Vodi i evidenciju po nerastovima (datum uzimanja semena, koliina sperme, broj inseminacionih doza i druga zapaanja). Svi podaci o osemenjavanju se prosledjuju u matinu slubu, gde se vri prepis u knjigu pripusta,a zatim isti podaci unose u bazu podataka u raunar.Reproduktivne osobine svinja Polna zrelost 90-100 kg, odnosno 6-7 meseci starosti Telesna zrelost 130-140 kg, odnosno minimum 8 meseci starosti Trajanje estrusnog ciklusa 21 dan (18-24) Trajanje estrusa 1-3 dana Trajanje suprasnosti 114-115 dana (110-120 dana) Dojni period oko 28 dana Inteval izmeu zaluenja i estrusa