7/17/2019 Sveto Pismo u Ranoj Crkvi

http://slidepdf.com/reader/full/sveto-pismo-u-ranoj-crkvi 1/1

Sveto pismo u ranoj crkvi. – Kolekcija svetih knjiga u Novom zavetu našla je svoj prototip u kanonu Starog zaveta. Širom sveta u kome se govorio grčki, LXX, i!lija "Stari zavet#$evreja u rasejanju, postala je i!lija hriš%anstva. S njom su hriš%ani prihvatili jevrejsku &oktrinuo !o'anskom na&ahnu%u, tako &a u knjigama Starog zaveta oni nisu samo vi&eli reči Samuila,(avi&a ili )saije, ve% pre *eč o'ju, proizvo& !o'anskog (uha i mu&rosti. u&u%i &a su hriš%ani

verovali kako su $evreji o&!acivanjem +rista izgu!ili svoja preimu%stva i !ili o&!ačeni o& oga,hriš%anska crkva vi&ela je se!e kao je&inog punopravnog vlasnika i tumača te o'je reči. Starizavet sa&r'avao je proročanstva koja su upu%ivala na +rista a isto tako i mnoga slavna o!e%anjaza istinski naro& o'ji, kojim su se hriš%ani smatrali. Sve to &oprinelo je &a Stari zavet omiliranoj crkvi.

sim Starog zaveta, prva crkva pose&ovala je -*eči ospo&nje-, onakve kakve ih je primila o& samog )susa ili o& apostola koji su !ili očevici. )susove reči i proročanstva crkva jesmatrala po&je&nako na&ahnutim kao i iskaze Starog zaveta.

/ako je 0avle 0etoknji'je navo&io kao -0isma- "1. /imotiju 2,134 upore&iti sa 2.5ojsijevom 62,7# i tome pri&ru'ivao )susove reči "Luka 18,9#. S o!zirom &a su apostoli nosilivest $evan:elja širom sveta, !ilo je sasvim priro&no &a se ospo&nje reči i mnoga se%anja na

 Njega prenose i usmeno. (okaz u prilog tome je primer ka&a 0avle, govore%i starešinama u;<esu, upotre!ljava )susove reči koje se ne pojavljuju nig&e u $evan:eljima "(ela 68,=2#. /ausmena tra&icija u vezi sa +ristovim rečima u 6. veku potvr:ena je ;uze!ijevim izveštajem" Ecclesiastical history iii. =>. 6?7# o interesovanju koje je za njih ispoljavao 0apije @0apias@ "prvatre%ina 6. veka#.

A isto vreme, me:utim, u ranohriš%anskom perio&u mogu se prepoznati izvesni početnikoraci u <ormiranju novozavetnog kanona. Be% za vreme prve generacije hriš%ana pojavili su se pisani izveštaji o +ristovom 'ivotu. Luka, u prologu svog $evan:elja "glava 1,1?7# sve&oči &a jeu njegovo &o!a postojalo nekoliko pisanih &ela o 'ivotu i učenjima )susa +rista. n &aljenastavlja &a uverava svoje čitaoce &a on svoj izveštaj &aje u pouz&anoj <ormi.

5o'e se pretpostaviti &a je ve%ina crkava pose&ovala pisano $evan:elje i pre kraja 1.

stole%a. (a su crkveni oci poznavali te spise očigle&no proizilazi iz činjenice &a su ih navo&ili.*eč -jevan:elje- javlja se u Novom zavetu samo kao termin u je&nini i označava ra&osnu vest o+ristu. $ustin 5artir, oko 128. n.e., prvi je upotre!io o!lik mno'ine, -jevan:elja- "gr. ta

euaggelia#, kao naziv za pisane izveštaje o )susovom 'ivotu. 0ostepeno je izraz -0isano je-,uglavnom koriš%en za citiranje iz Starog zaveta, počeo &a se primenjuje i na ospo&nje reči.0rvu pojavu takve upotre!e imamo u Barnavinoj poslanici "glava 7#, napisanoj pre 128. n.e./akozvana (ruga Klementova poslanica, iz otprilike istog perio&a, govori o učenju -Knjigeapostola- u vezi sa crkvom "glava 174 The Ante-Nicene Fathers, sv. >, str. 622#, po&atak kojimo'&a po&razumeva &a se $evan:elja zaje&no sa Starim zavetom smatraju -Knjigama-, i izvesnosve&oči o statusu koje su poslanice &ostigle u to vreme.