sveti ignjatije brjancaninov - asketski ogledi

Download Sveti Ignjatije Brjancaninov - Asketski Ogledi

Post on 21-Jan-2016

203 views

Category:

Documents

14 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

ПРАВОСЛАВЉЕ

TRANSCRIPT

SVETI IGNJATIJE BRJANANINOV

"Treba itati dela Ignjatija Brjananinova.

Ne preporuujem "Dobrotoljublje", time ne treba zapoinjati,

ve jemim da e se onaj ko proita Ignjatija Brjananinova

zaprepastiti svojim neznanjem i da e zadobiti najuzvienije naslaenje".

Svetenomuenik Serafim iagov

"Otac Justin je revnosno itao spise Svetih podvinika pustinjskih,

kao i spise Ignjatija Brjananinova o vanosti ove svete molitve koja glasi

"Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog",

i kojom su se od pamtiveka hranile nebrojene bogoenjive due".

Iz knjige "Na Bogooveanskom putu", str. 65

UMESTO UVODNIKA

PRVI DEO

Pozdravno slovo

IVOTOPIS EPISKOPA

IGNJATIJA BRJANANINOVA

Uvod

Glava 1

Glava 2

Glava 3

Glava 4

Glava 5

Glava 6

Glava 7

lava 8Glava 9

Glava 10

Glava 11

Glava 12

Glava 13

Glava 14

Glava 15

Glava 16

Glava 17

* * *

Predgovor

O sledovanju Gospodu naem Isusu Hristu.

O pokajanju

O vienju Hrista

O itanju Jevanelja

O itanju svetih otaca.

O udaljavanju od itanja knjiga koje u sebi sadre lano uenje

Istina i Duh

O ljubavi prema blinjem

O ljubavi prema Bogu

O postu

O molitvi: prvi deo

O molitvi: drugi deo

Osam glavnih strasti, sa njihovom podelom i ograncima.

O vrlinama koje stoje nasuprot osam glavnih grehovnih strasti

Dnevni apostol 1. februara 1840. godine

Razmiljanje o veri

Vrt u vreme zime

Drvo zimi pred prozorom kelije

Misao na obali mora

Molitva progonjenog oveka

Groblje

Glas iz venosti (misao na grobu)

Uenje o plau prepodobnog Pimena Velikog

O suzama

O ISUSOVOJ MOLITVI

Razgovor starca sa uenikom

Prvi deo. O ISUSOVOJ MOLITVI UOPTE

Drugi deo. O PRELESTI

Trei deo. O BAVLJENJU ISUSOVOM MOLITVOM

DRUGI DEO

O paenju na sebe

Molitveni um trai sjedinjenje sa srcem

Sudite pravo i mirno na vratima svojim, i ne ljubite krive zakletve, govori Gospod Svedritelj

Dokaz o vaskrsenju ljudskih tela, uzet iz delovanja umne molitve

O smirenju (razgovor izmeu starca i njegovog uenika)

O trpljenju

O istoti

Re utehe stradalnicima monasima

Krst svoj i krst Hristov

Rosa

itejsko more

Savest

O rasejanom i usredsreenom ivotu

O navikama

Razmiljanje o smrti

Slava Bogu!

Mree gospodara ovoga sveta

Pesma u seni krsta (uzeto iz XV glave Izlaska)

Razmiljanje pri zalasku sunca

Farisej - prvi deo

Farisej - drugi deo

Poseta Valamskom manastiru

O monatvu, razgovor izmeu pravoslavnog hrianina mirjanina i monaha

Vera i dela

O jevanelskim zapovestima

O jevanelskim blaenstvima

Odnos hrianina prema svojim strastima

O istinskom i lanom smirenoumlju

aa Hristova

Pla moj

TREI DEO

Blaen ovek

Josif, pobonou ispunjena pripovest, uzeta iz Post 32-50

Poslanica brai Sergijeve pustinje iz Babajevskog manastira

Slovo o strahu Boijem i o ljubavi Boijoj

Sudovi Boiji

Savetovanje due sa umom

Vienje svoga greha

O liku i obliju Boijem u oveku

Razmiljanje, prvenstveno o monakom ivotu, uzeto iz Prve poslanice apostola Pavla Timoteju

Osnovno delanje monaha

Duh molitve poetnika

Slovo o kelijnom molitvenom pravilu

Slovo o crkvenoj molitvi

Slovo o molitvi ustima i glasom

Slovo o pouenju ili o seanju na Boga

Slovo o molitvi uma, srca i due

Slovo o Isusovoj molitvi

Stranac

Tajanstveno objanjenje 99. psalma

Slovo o spasenju i o hrianskom savrenstvu - prvi deo

Slovo o spasenju i o hrianskom savrenstvu - drugi deo

Slovo o stanjima oveje prirode u pogledu dobra i zla

1.Uvod

2. Tri ovekova stanja u pogledu dobra i zla

3. Stanje prirode u pogledu dobra i zla nakon stvaranja oveka

4. Stanje nakon ovekovog pada

5. Stanje nakon ovekovog iskupljenja

6. Kako emo pokajanjem obnoviti iskupljenu prirodu ako je ozledimo?

7. Odnos obnovljene prirode prema zlu

8. Zakljuak

SVETI IGNJATIJE BRJANANINOV

ASKETSKI OGLEDI

TAMPANO IZDANJE

Knjiga: SVETI IGNJATIJE BRJANANINOV

ASKETSKI OGLEDI (III dela)

Izvornik: Tvoreni ie vo svth otca naego

Svtitel Ignati episkopa Stavropolskogo

Asketieskie opt, tom II Sretenski monastr, 1998

Izdato: 2006-7.

Biblioteka: Lestvica

Blagoslov: Igumana Svete srpske carske Lavre Hilandara

Mesto: Beograd

Izdaje: Zadubina Svetog Manastira Hilandara

Izdava: Milivoj Rani

Tehniki urednik:Aleksandar Ili

Prevod: Ksenija Zlati, Miroljub Avdalovi

Lektura i korektura:Aleksandar Ili, Vladimir Vukovi

Korice:Jovan Trkulja

tampa: Finegraf, Beograd; Artprint, Novi Sad

INTERNET IZDANJE

Objavljeno: 19. avgust 2008.

Izdaje: Svetosavlje.org

Urednik: prot. LJubo Miloevi

Osnovni format: Vladimir Blagojevi

Digitalizacija: Stanoje Stankovi

Korektura: Stanoje Stankovi

Dizajn stranice: Stanoje Stankovi

UMESTO UVODNIKA

Iguman Marko (Lozinski)

Duhovni ivot mirjana i monaha po delima i pismima episkopa Ignjatija (Brjananinova)

Izuavajui ivot i pisana dela nezaboravnog episkopa Ignjatija (Brjananinova), nehotino priklanja glavu pred veliinom njegovog duhovnog lika.

U njemu vidimo redak spoj mnogih prirodnih darova i hrianskih vrlina zadobijenih celoivotnim podvigom. Svetitelj Ignjatije bio je priasnik i blagodatnih

darova.

Imao je uroeno bistar um, srce puno ljubavi i pesniki talenat. Ove darove Brjananinov nije prineo na rtvu tatine i prolaznosti, ve ih je posvetio Bogu

i blinjima. Od mladih dana sa izuzetnim samoodricanjem posvetio je sebe sluenju Gospodu i NJegovoj Svetoj Crkvi.

Svecelo se rukovodei u svom podvinikom ivotu moralnim predanjem Pravoslavne Crkve, svetitelj-asketa postigao je opitni podvig pokajanja, napredovao u umnosrdanom

delanju, stekao ljubav prema blinjima i Bogu i zadobio izuzetan dar rasuivanja i mnoge druge vrline. A njegova nepokolebiva detinja vera dostojna je pobonog

divljenja. Sposobnost vladike Ignjatija da vidi stanje oveijih dua i da ih rukovodi ka spasenju, kao i njegovo pronicanje u buduu sudbinu Crkve, jeste udesni

i blagodatni dar. Svi nabrojani i mnogi drugi darovi poiveg Vladike privlaili su k njemu ljude koji su udeli za duhovnim ivotom. Najbolji savremenici

videli su u njemu istinsko svetilo hrianstva i svom duom teili da se prilepe k njemu (duhovno veu za njega). Mnogi revnosni inoci, pobona inteligencija

i obian duboko verujui narod inili su veliku duhovnu porodicu bogomudrog arhipastira.

Duhovni autoritet i uticaj Vladike meu svojom pastvom bio je veliki. Savremenici su visoko cenili raznovrsne darove koje je pokazivao ep. Ignjatije. Jedan

od njih je pisao o njemu: "On bi mogao da bude novi Rielje, i mogao bi da upravlja carstvom ne slabije nego uveni kardinal; mogao bi ak privremeno da bude

i Nikon, ali to nije dopustio Gospod". Tako su mislili o Vladiki neki njegovi savremenici, ali on sam nikada nije pomiljao na duhovnu karijeru, na zemaljsku

slavu. NJegova dua od detinjstva je udela za usamljenou i istinskim monakim podvizima u potpunoj povuenosti.

I pored mnogih pokazanih sposobnosti, preosveeni Ignjatije smireno je smatrao da "ne mogu svi da budu listovi, cvetovi, plodovi na drvetu dravnom, ve

treba poneko, kao korenje, da ga snabdeva ivotom i snagom, - onim zanimanjima nepoznatim, tihim, sutinski korisnim, sutinski neophodnim".

Svetitelj je smatrao da je jedno od takvih sutinski neophodnih zanimanja sluenje reju - utvrivanje blinjih u veri i hrianskom moralu.

Zaista, ep. Ignjatije je celog svog ivota i bio taj ivotvorni koren, koji je podsticao duhovni ivot mnogih ljudi, koji su zatim olistavali, cvetali i donosili

plodove na drvetu Ruske Crkve.

Po sopstvenom priznanju Vladike sluenje reju bilo je njegovo osnovno zanimanje, kome je posveivao svu svoju snagu. Podvig sluenja blinjima reju nazidanja

(pouavanja) bio je za njega izvor radosti i utehe na popritu njegovog ivota ispunjenog nevoljama.

"Sluenje brai Reju Bojom!.. To sluenje se ukazivalo pred oima due moje kao ushiujua, naslaujua slika..." - pisao je Preosveeni. - "...Beskrajno

milosrdni Bog poverio mi je ovo sluenje! Ne samo da mi ga je poverio, nego i javlja mnogim duama da itu od mene ovo sluenje!.. Kako se uteno dozivaju

sa mnom mnoge due u tajanstvenoj noi ovoga sveta sa raznih strana svojih - jedna sa bolesnikog odra, druga iz izgnanstva, jedna sa obale Volhova, neka

- sa obale Dvine, neka sa polja Borodinskog, poneka iz kolibe, a neke iz dvorca carskog. Dua, ma gde bila postavljena, ako nije slomljena neosetljivou,

vazda osea potrebu za reju Bojom, vazda je pad mui i gui. Izgovaram re Boju u besedama linim, piem je u besedama kad nisam prisutan kao sagovornik,

sastavljam neke knjige koje bi mogle da zadovolje duhovne potrebe sadanjeg hrianstva, da slue pri sadanjoj gladi kao neka uteha i pouka. Od sluenja Rei

razlee se u dui mojoj nekakav neizrecivo radosni glas uverenja u spasenje". Sluenje ep. Ignjatija reju nazidanja (pouavanja) nije prestalo njegovom smru.

Uenje Vladike o duhovnom ivotu hrianina, koje je izloio u svojim del