1

MORFOLOGIJA INESKEATA Telo insekata se sastoji iz 3 dela:

A. CEPHALON – glava (nastala od 6 embrionalnih segmenata) B. THORAX – grudi (nastale od 3 segmenta) C. ABDOMEN – trbuh (nastao od 12 segmenata, 11 pravih i 1 lažnog)

CEPHALON – glava Nastala srastanjam 6 embrionalnih segmenata. Na glavi odraslih insekata oni se ne vide, ali se jasno vide brazde-šavovi po kojima je nastalo njihovo srašćivanje. Embrionalni segmenti koji grade glavu su: 1. ACRON – lažni glaveni segmenat, koji nosi usni otvor 2. ANTENALNI – nosi exstremitete, koji će dati antene 3. INTERKALARNI – ne nosi extremitete 4. MANDIBULARNI - nosi exstremitete, koji će dati MANDIBULE – gornje vilice 5. MAXILLARNI - nosi exstremitete, koji će dati MAXILLAE – donje vilice 6. LABIALNI - nosi exstremitete, koji će dati LABIUM – donju usnu Na glavi postoje 2 otvora – USNI i ZATILJAČNI – occipetum. Na glavi razlikujemo sledeće delove: 1. VERTEX - teme 6. OCCIPUT - zatiljak 2. FRONS – čelo 7. TEMPORA - slepoočnice 3. CLYPEUS – lažni glaveni štit 8. GULA – guša 4. LABRUM – gornja usna 9. COLLUM - vrat 5. GENAE - obrazi Položaj glave u odnosu a telo može biti: 1. PROGNATI – čelo gore, usta napred (Cerambyx) 2. ORTOGNATI – čelo napred, usta dole 3. HYPOGNATI – čelo dole, usta između prednjih nogu

2

Na glavi razlikujemo 4 para extremiteta: 1 par pipaka (ANTENAE) i 3 para usnih extremiteta. ANTENAE (pipci) se obično nalaze između ili ispred očiju. Na jednoj anteni razlikujemo sledeće delove: 1. SCAPUS – bazalni član je najrazvijeniji deo pipka, za koji se vezuju svi mišići koji pokreću ceo pipak. 2. PEDICULUS – držak je deo na kome se nalazi Džonstonov organ. 3. FLAGELLUM – bič se sastoji od 1-50 članaka. Na pipcima su skoncentrisane senzile čula mirisa, kao i druga čula. Članci u biču mogu biti međusobno slični ili različiti, pa razlikujemo: ANTENAE AEQUALES kod kojih su članci slični ANTENAE INAEQUALES kod kojih su članci različiti. Tipovi antena su sledeći: 1. ANTENAE AEQUALES 2. ANTENAE INAEQUALES a) čekinjast – članci se u biču počevši od osnove ka vrhu postepeno sužava ju (zrikavci, rovci...)

a) glavičast – članci na kraju prošireni u glavicu (dnevni leptiri)

b) končast – svi članci biča su valjkasti i jednake

širine počevši od osnove ka vrhu (strižibube...)

b) glavičast sa bodljom – (muve) c) glavičast sa perom – (muve)

c) brojaničast – članci su pri kraju suženi (mračnjaci...)

d) prelomljen češljast – (jelenak) e) prelomljen lepezast – (gundelji)

d) testerast – jednostruko ili dvostruko, svaki članak je na jednom kraju proširen (krasci...)

f) prelomljen glavičast – (sipci) g) kolenast (prelomljen) – (bubamare)

e) češljast - jednostruko ili dvostruko, članci još više izvučeni nego kod testerastog (drvotočci...)

f) perast – članci perasto prošireni (mužjaci leptira, lisnih zolja...)

3

USNI APARAT INSEKATA - USNI EXTREMITETI – ima ih 3 para i to su: 1. MANDIBULAE – gornje vilice 2. MAXILLAE – donje vilice 3. LABIUM – donja usna

Postoje 4 osnovna tipa usnog aparata: - za GRICKANJE (buba švaba) - za LIZANJE I SRKANJE (pčele, ose) - za BODENJE I SISANJE (komarci) - za SISANJE (leptiri)

Usni aparat za GRICKANJE - (buba švaba) - predstavlja osnovni tip, čijom su modifikacijom nastali ostali tipovi; prilagođen je za uzimanje čvrste hrane i sastoji se od:

LABRUM – gornja usna predstavlja neparnu hitiniziranu ploču, koja zatvara usni otvor sa gornje strane; služi za pridržavanje hrane; sa njegove donje strane nalazi se membranozna tvorevina – epipharynx na kojoj su skoncentrisane senzile čula mirisa

MANDIBULAE – gornje vilice su parne i sa glavom su povezane na šarnir tako da se mogu pokretati samo levo-desno; različite su kod raznih insekata – kod grabljivih vrsta jako su izražene i služe za prihvatanje i ubijanje plena, kod ksilofagnih (one koje žive u drvetu) su snažne i kratke, kod jelenka su jako razvijene – pridržava ženku pri parenju

MAXILLAE – donje vilice se sastoje iz: CARDO – čep preko koga je donja vilica povezana za glavenu čauru STIPES – stablo se nadovezuje na čep i sa gornje strane nosi ostale delove donje vilice PALPES MAXILLARES – donje vilični stežnjaci su člankoviti (3-5 članaka sa senzilama čula ukusa) LOBUS EXTERNUS – kaciga je kožasta i služi kao zaštita grizaljki LOBUS INTERNUS – grizaljka zatvara usni otvor sa prednje strane i služi za otkidanje hrane LABIUM – donja usna zatvara usni otvor sa donje strane, a nastao je srastanjem 2 dela, koji su po

građi slični donjim vilicama; sastoji se iz: SUBMENTUM – podbradak je nastao srastanjem čepova i vezuje donju usnu za glavenu čauru MENTUM – brada je nastao srastanjem stabala i sa gornje strane nosi ostale delove donje usne PALPES LABIALES – donje usni stežnjaci nisu srasli, odgovaraju PALPES MAXILLARES-ima i na

sebi nose čulo ukusa PARAGLOSSA – lažni jezik nije srastao i odgovara LOBUS EXTERNUS-u donjih vilica GLOSSA – jezik nije srastao i odgovara LOBUS INTERNUS-u donjih vilica

- sa gornje strane donje usne nalazi se membranozni režanj - HIPOPHARYNX

4

Usni aparat za LIZANJE I SRKANJE (pčele, ose) - prilagođen je za uzimanje čvrste i tečne hrane (poleni nektar) i sastoji se od: LABRUM – gornja usna nije promenjena

MANDIBULAE – gornje vilice nisu promenjene, ali kod nekih mogu biti modifikovane u zavisnosti od funkcije (oblikovanje voska pri izgradnji saća) 3. MAXILLAE – donje vilice se sastoje iz: a) CARDO – čep nije promenjen b) STIPES – stablo nije promenjeno c) PALPES MAXILLARES – donje vilični stežnjaci su zakržljali d) LOBUS EXTERNUS – kaciga e) LOBUS INTERNUS – grizaljka d) i e) su srasli i grade KANIJA 4. LABIUM – donja usna a) SUBMENTUM – podbradak nije promenjen b) MENTUM – brada nije promenjena c) PALPES LABIALES – donje usni stežnjaci su jako izdužene d) PARAGLOSSA – lažni jezik je zakržljao e) GLOSSA – jezik je jako izdužen i prekriven dlačicama Usni aparat za BODENJE I SISANJE (komarci) - za izimanje tečne hrane 1. LABRUM – gornja usna je jako izdužena i služi kao poklopac donjoj usni sa gornje strane 2. MANDIBULAE – gornje vilice su izvučene u vidu tankih STILETA, na vrhu su zašiljene i služe za

probadanje kože 3. MAXILLAE – donje vilice jako su izdužene i na vrhu testerasto nazubljene , služe za presecanje kože 4. LABIUM – donja usna je izdužena, olučasto povijena i nosi sve ostale delove usnog aparata (u njoj se nalaze svi delovi) - membranozni režanj HIPOPHARYNX je jako izdužen, na sredini ima kanal, koji služi za ubrizgavanje sekreta pljuvačnih žlezdi u telo žrtve (anti koagulacione materije)

5

Usni aparat za SISANJE (leptiri) - sastoji se od: 1. LABRUM – gornja usna je u vidu trougla 3. MAXILLAE – donje vilice se sastoje iz: c) PALPES MAXILLARES – donje vilični stežnjaci - kod nekih leptira (Pyralidae) d) LOBUS EXTERNUS – kaciga je jako izdužen, olučasto povijen i gradi SPIRITROMP- rilicu, koja je u miru spiralno povijena ispod glave 4. LABIUM – donja usna sastoji se iz: c) PALPES LABIALES – donje usni stežnjaci - kod svih leptira THORAX – grudi Sastoje se od 3 segmenta : 1. PROTHORAX – prednje grudiKod nekih u sastav ulazi i prvi 2. MESOTHORAX – srednje grudi trbušni segment APODEL 3. METATHORAX – zadnje grudi

Svaki segment sa donje strane nosi po jedan par nogu, a sa gornje na sredinjim i zadnjim grudima se kod svih obično nalazi 1 par krila. Znači grudi su nosioci lokomotornih organa. Svaki trbušni segment se sastoji iz:

6

1. TERGUM – gornja zadebljala ploča (sve ploče koje ulaze u njen sastav se zovu TERGITI) 2. PLEURE – srednja zadebljala ploča (sve ploče koje ulaze u njen sastav se zovu PLEURITI) 3. STERNUM – donja zadebljala ploča (sve ploče koje ulaze u njen sastav se zovu STERITI) Jednim imenom sve ploče koje ulaze u sastav grudi se nazivaju SKELETI. Jamice između TERGUMA i PLEURE su KRILNE JAME, s između PLEURE i STERNUMA su KOKSALNE JAME. Kod insekata koji su dobri letači svi grudni segmenti su povezani u jednu zajedničku čauru - TEROTORAX. Kod insekata koji gamižu prvi grudni segment je slobodan a ostala 2 su međusobno spojena. GRUDNI EXTREMITETI – PEDES (noge) Člankovite su i sastoje se iz: 1. COXA - kuk je jako razvijen, jer se za njega vezuju mišići, koji pokreću noge u odnosu na telo. 2. TROCHANTER – butni valjak je najčešće jednočlan, a može biti i dvočlan (kod Hymenoptera) 3. FEMUR – but je najrazvijeniji kod insekata koji skaču 4. TIBIA – golen na sebi nosi hitinske izraštaje OSTRUGE 5. TARSUS – stopalo se sastoji od 1-5 članaka: prvi je METATARSUS, a poslednji PRETARSUS (nosi

na svom vrhu hitinske kandže UNGULAE) Oni koji se kreću po glatkim površinama između kandži imaju 'aparat' koji može biti: 1. PULVILUS – ako se između UNGULAE nalazi 2 meška 2. AROLIUM - ako se između UNGULAE nalaze 1 mešak 3. EMPODIUM - ako se između UNGULAE nalazi 1 bodlja

1 2 3

7

Prema funkciji noge delimo na: I Noge za kretanje II Noge za specijalne funkcije 1. za hodanje – svi delovi su ravnomerno razvijeni (potkornjaci, bube listare)

1. za kopanje – prednje noge gundelja i rovca

2. za trčanje – svi delovi su izduženi (buba švabe)

2. za grabljenje – prednje noge bogomoljke i vodenih stenica

3. za skakanje – naročito je razvijen but (skakavci, zrikavci, bube buvaći)

3. za sakupljanje polena – zadnje noge pčele, na golenu se nalazi 1 udubljenje – korpica, a na metatarsusu, koji je nešto proširen, redovi dlaka – četkica; povlačenjem četkice 1 noge preko korpice 2. polen se preko 1 prenosi na 2. nogu

4. za plivanje – golen i stopalo su spljošteni i obrasli dlakama (vodene stenice, gnjurci)

4. za čišćenje – prednje noge pčele, na golenu se nalazi 1 izraštaj u vidu čekinje, a na metatarsusu 1 udubljenje

ALEA - krila O nastanku krila postoje 2 hipoteze: 1. TRAHEALNA – smatra se da su krila nastala od trahealnih škrga insekata; nedostatak ove hipoteze

je taj što se krila nalaze na grudima, a trahealne škrge na trbuhu. 2. PARANOTALNA – smatra se da su krila nastala od bočnih izraštaja grudi – PARANOTUMA. Krila predstavljaju 2 intimno srasle lamele između kojih se nalaze krilni nervi, koji predstavljaju šuplje cevi kroz koje prolaze ogranci nervnog, krvnog i trahealnog sistema. Najveći broj insekata ima 2 para krila, ali su kod nekih zadnja krila zakržljala (Diptera). Postoje i beskrilni insekti i ta beskrilnost može biti: PRIMARNA – ako grupa insekata tokom evolucije nikad nije imala krila (Apterygote) i SEKUNDARNA – ako je posedovala krila, a tokom evolucije su isčezla zbog prilagođavanja na uslove života. Prvobitni insekti su imali samo uzdužne nerve – hipotetički tip krila, ali današnji insekti osim uzdužnih imaju i poprečne nerve.

8

Nervatura hipotetičkog krila: Na ovom krilu razlikujemo sledeće nerve: 1. COSTA – ne grana se 4. MEDIUS – grana se u 3 ogranka 2. SUBCOSTA – grana se u 2 ogranka 5. CUBITUS – grana se u 2 ogranka 3. RADIUS – grana se u 5 ogranaka 6. ANALIS – grana se u 3 ogranka Modifikacijom ovog krila nastala su današnja krila.

Nervatura krila leptira: Na ovom krilu razlikujemo sledeće nerve: nastao modifimacijom hipotetičkog krila 1. COSTA – predstavlja prednju ivicu krila 4. MEDIUS – tri ogranka izgubila vezu sa osnovom 2. SUBCOSTA – ne grana se 5. CUBITUS – ostao je nepromenjen 3. RADIUS – ostao je nepromenjen 6. ANALIS – ne grana se (ima samo 1 ogranak)

Uzdužni nervi zajedno sa poprečnima grade određena polja – okca koja mogu biti otvorena i zatvorena, ukoliko ih je više dobijaju naziv po osnovnom nervu i obeležavaju se arapskim brojevima od osnove prema vrhu krila. Krila možemo podeliti na: I KRILA ISTE KONZISTENCIJE (GRAĐE)

1. prednja i zadnja krila istog oblika i veličine (Lecoptera) 2. krila različite veličine (prednja veća od zadnjih)

pokrivena ljuspama (Lepidoptera) pokrivena dlačicama (Trihoptera) gola → sa slabo izraženom nervaturom (Himenoptera) gola → sa dobro izraženom nervaturom (Homoptera)

9

II KRILA RAZLIČITE KONZISTENCIJE 1. prednja krila hitinizirana – ELITRE (ona crvena krila sa crnim tačkama kod bubamare – ona ne leti pomoću njih nego su to kormila), a zadnja su membranozna (Coloptera) 2. prednja krila su kožasta, a zadnja membranozna (Dermoptera) 3. prednja su do polovine kožasta, a od polovine opnasta, a zadnja su opnasta (stenice) Heteroptera

TRBUH – ABDOMEN Trbuh se razlikuje od ostalih telesnih regiona po tome što ne nosi extremitete i pretrpeo je najmanje promena tokom evolucije. Građa trbušnih segmenata U sastav trbuha ulazi 12 segmenata (11 pravih i 1 lažni – TELSOM) Prvih 7 se zovu PREGENITALNI, 8. i 9. su GENITALNI, a 10., 11. i 12. su POSTGENITALNI.

10

Građa trbušnih segmenata je identična građi grudnih segmenata, razlika postoji samo u načinu njihovog međusobnog vezivanja. Kod trbuha oni su povezani INTERSEGMENTALNIM MEMBRANAMA, zahvaljujući kojima insekti imaju mogućnost da višestruko uvećaju zapreminu svoga trbuha ( kraljica termita). Spoj trbuha sa grudima može biti: 1. SEDEĆI TRBUH – prvi trbušni segment u potpunosti naleže na poslednji grudni (Coleoptera,

Lepidoptera, Ortoptera) 2. VISEĆI TRBUH – pripojen je samo donjim delom za grudi (pčele, ose) 3. PETELJKAST TRBUH – povezan je za grudi preko jedne peteljke (Formicide)

Dodaci trbuha 1. CERCI – člankoviti, parni, nalaze se na vrhu trbuha 2. STILI – nisu člankoviti, ima ih više pari 3. FURKA - kod Colembola se na 4. segmentu nalazi viljuška za skakanje 4. LAŽNE trbušne NOGE – kod gusenica i pagusenica; gusenice imaju 2-5 pari trbušnih nogu,

pagusenice imaju manje od 2 ili više od 5 pari trbušnih nogu 5. LEGALICA – imaju je ženke i služi za polaganje jaja; kod nekih insekata nekoliko poslednjih trbušnih

segmenata se uvlače jedan u drugi, pa čine TELESKOPSKU LEGALICU (kućna strižibuba)

ANATOMIJA INSEKATA Čitavo telo je sa 2 septe (membrane) podeljeno na 3 dela.

1. PERIKARDIJALNI SINUS – zauzima prostor između gornje septe i kože sa gornje strane; u njemu se nalazi srčani organ

2. VISCELARNI SINUS – zauzima prostor između gornje i donje septe; u njemu su smešteni unutrašnji organi (organi za izlučivanje, varenje i polni organi)

3. PERINEURALNI SINUS – zauzima prostor između donje septe i kože sa donje strane; u njemu je smešten nervni sistem

PERIKARDIJALNI SINUS GORNJA SEPTA VISCERALNI SINUS DONJA SEPTA PERINEURALNI SINUS

11

KOŽA ektodermalnog je porekla. Njene funkcije su: 1. štiti unutrašnje organe od povreda 2. reguliše vodni režim (sprečava prekomerno odavanje i primanje vode) 3. za nju su vezani mišići pa ima ulogu spoljašnjeg skeleta-egzoskeleta 4. daje stalan oblik telu 5. u njoj se nalaze brojne žlezde Građa kože satoji se iz više slojeva: 1. membrana BASILARIS - bazilarna membrana - tanak sloj zvezdastih ćelija koja razdvaja kožu od unutrašnjosti tela 2. HIPODERMIS - sloj živih ćelija cilindričnog oblika koja obrazuje deo kože iznad sebe 3. KUTIKULA - se sastoji iz a) ENDOKUTIKULA - je najdeblji sloj kutikule bez boje. Sagrađena je od materijala u vidu horizontalnih lamela. Prožeta je vertikalnim kanalima koji predstavljaju protoplazmatične ćelije, izraštaje ćelije Hipodermisa. b) EGZOKUTIKULA - je znatno tanja, ali i znatno čvršći sloj kutikule. Izgrađena je od materijala u vidu vertiklanih lamela. U njoj se nalaze insekatske boje-pigmenti. c) EPIKUTIKULA - je najtanji sloj. Sastoji se iz 4 sloja: kutikularni, polifenonski, cementni i voštani.

Dodaci kože: 1. kožni izraštaji - predstavljaju izraštaje kože koji se nalaze na različitim delovima tela (nos kod nosoroga) 2. kožne dlake - se nalaze na različitim delovima tela. Nastaju radom trihogenih ćelija. To su hipodremalne ćelije koje su prestale sa obrazovanjem kože i preuzele su funkciju obrazovanja dlake. Dlake su sa kožom povezane membranom koju luče membranogene ćelije. 3. kožne ljuspe - predstavljaju modifikovane dlake koje se nalaze na krilima leptira i nekih tvrdokrilaca. Poređane su kao crepovi na krovu. Sastoje se iz tela i drške. Slabo su pričvršćene za kožu pa se lako skidaju. 4. kožne žlezde - se prema građi dele na: jednoćelijske, dvoćelijske, i višećelijske Prema funkcicji kožne žleyde se dele na: mirisne (aromatične) - luče mirise voštane - luče vosak (pčela) otrovne (taxofore) - luče otrovne materije koje služe za zaštitu. Obično su dvoćelijske i svoje sekrete luče u jednom proširenju koje predstavlja ampulasto proširenu dlaku. U dodiru sa neprijateljem ona puca i sekret se iz nje izlije na telo žrtve. paučinaste žlezde (serikterije) - luče paučinu sluzne žlezde - luče sluz

12

Boja insekata - može biti: 1. pigmetska - nastaje usled prisustva pigmenta u egzokutikuli, hipodermisu, krvi ili masnom tkivu. 2. strukturna Pigmenti koji se nalaze u egzokutikuli su postojani i nakon smrti insekata, međutim oni koji se nalaze u krvi, hipodermisu... nakon smrti nestaju. Pigmenti kod insekata su:

melanin- smeđa i žuta purinski pigmenti- su derivati mokraćne kiseline i daju belu boju hlorofil- zelena karotin- crvena flavoni- žuta i crvena antocijani- nijanse crvene i sivu hemoglobin- crvena

Koncentracija pigmenata zavisi od svetlosti, temperature i vlage. Njuhova blaga oscilovanja povećavaju koncentraciju pigmenata, a veća smanjuju. Strukturne boje nastaju kao posledica strukture kože, u zavisnosti od nje svetlost se različito prelama, odbija i rasipa te se javljaju različite strukturne boje. Boja na insekte utiče: 1. neposredno - tamnije vrste imaju veću temperaturu tela 2. posredno - štite insekte od neprijatelja

a) simpatičko (zaštitno) bojenje - insekti svojom bojom oponaša sredinu u kojoj se nalazi (Tortrix viridana, veliki i mali mrazovac, zrikavci) b) boja za zastrašivanje - insekt svojom bojom odvraća neprijatelje (Catocala, vanesa) c) mimikrija - insekt bez zaštitnih organa oponaša vrstu sa zaštitnim organima (osolike muve=ose, Sirex gigas=stršljen)

DIMORFIZAM I POLIMORFIZAM - Pojava da se ista vrsta javlja u 2 ili više telesnih oblika Dimorfizam može biti seksualni dimorfizam, sezonski dimorfizam, ciklični polimorfizam, sezonski polimorfizam ili faklutativni polimorfizam . 1. SEKSUALNI DIMORFIZAM – Sreće se kod vrsta kod kojih se ♀ i ♂ ne razlikuju samo po građi polnih organa (primarne polne karakteristike) nego i po sekundarnim polnim karakteristikama odnosno po obliku i boji tela, prisustvu različitih izraštaja... gubar - ♀ ima žućkasto bela krila, krupnija je i sa končastim pipcima, a ♂ ima sivo mrka krila, sitniji je

i sa perastim antenama mrazovac - ♀ sa patrljcima od krila ili bez njih, a ♂ sa krilima štitaste vaši - ♀ bez krila i nogu, a ♂ sa krilima svitac - ♀ bez krila, a ♂ sa krilima jelenak - ♂ sa jako razvijenim gornjim vilicama, dok su kod ♀ one normalno razvijene 2. SEZONSKI DIMORFIZAM – Ova vrsta raznolikosti vrste se javlja kao posledica klime. Dešava se da jedna ista vrsta ima generacije u različitim godišnjim dobima i da se individue tih generacija razlikuju.

leptiri Vanessa levana (zimska forma otvoreno mrke boje, stupa u dijapauzu u jesen) i Vaness prorsa (letnja forma, svetlije boje, nema dijapauzu)

13

3. CIKLIČNI (ALTERNIRAJUĆI) POLIMORFIZAM – Javlja se kod vrsta sa većim brojem generacija kod kojih se individue različitih generacija međusobno razlikuju. Najčešće se javlja kod vrsta kod kojih se smenjuju gametogenetske i partenogenetske generacije.

ose šišaruše biljne vaši fam. Chermesidae – imaju 5 generacija i sve su međusobno različite

4. SOCIJALNI POLIMORFIZAM – Javlja se kod socijalnih insekata kao posledica prilagođavanja na određene funkcije u društvu (pčele, ose, termiti). Kod ovih insekata pored ♂ i ♀ javljaju se i radilice koje se staraju o izgradnji gnezda, donošenju hrane... One se razlikuju od polnih životinja npr. po veličini (kod osa one su manje), kod pčela imaju duži jezik i aparat za skupljanje cvetnog praška, kod mrava nemaju krila manje su. Kod mrava i termita radilice se čak dele i na još 2 grupe: radilice i vojnike. Vojnici imaju jako razvijenu glavu i gornje vilice.

Kod pčela ♂ trut oplodi polnu ♀ maticu (do parenja ima krila), neplodna ♀ radilica hrani maticu.

5. FAKULTATIVNI POLIMORFIZAM – U ovom slučaju ♀ bez vidnih spoljnih uticaja stvara istovremeno različito potomstvo po obliku. Kod gnjurca u istoj generaciji mogu da se jave individue sa glatkim, tačkastim i brazdastim pokriocima. KRVOTOK INSEKATA Kod insekata krvotok je otvorenog tipa, znači da krv ne struji kroz određene krvne sudove, nego obliva telesnu šupljinu. Krv cirkuliše i u tome joj pomažu: 1. SRČANI ORGAN – leđni sud → nalazi se u perikardijalnom sinusu. Sastoji se od:

SRCA – sastoji se od 1-8 komora. Svaka komora ima izgled meška, koji je u sredini ugnut. Na tom mestu se nalazi otvor – OSTIUM kroz koji krv prodire u srce. Sa unutrašnje strane ostiuma nalaze se zalisci, koji sprečavaju povraćaj krvi unazad. Zalisci se nalaze i između srčanih komora i imaju istu funkciju. Srčane komore su izgrađene od poprečno-prugastih mišića.

AORTE – predstavlja šuplju cev, koja prolazi kroz grudi i završava se u glavi 2. GORNJA SEPTA – izgrađena je od vezivnog tkiva i propusna je, jer ima brojne perforacije 3. DONJA SEPTA – iste je građe kao gornja, ali nije perforirana 4. RADIJALNI MIŠIĆI – sa gornje strane vezuju srce za kožu, a sa donje za gornju septu. 5. KRILASTI MIŠIĆI – nalaze se na gornjoj septi i ne pokrivaju je u potpunosti. Na neprekrivenim

delovima nalaze se otvori za prolaz krvi.

CIRKULACIJA KRVI U radu srčanih komora razlikujemo DIJASTOLU (širenje komora) i SISTOLU (skupljanje komora). Krv cirkuliše na sledeći način: U momentu opružanja radijalnih mišića, krilasti mišići se kontrahuju i gornja septa se spušta naniže. Usled toga u viscelarnom sinusu raste pritisak i krv kroz otvore na gornjoj septi prelazi u perikardijalni sinus. U momentu širenja srčane komore povećava se pritisak u perikardijalnom sinusu pa krv ulazi kroz ostijume u srce. Naizmeničnim širenjem i skupljanjem komora krv se potiskuje napred prema glavi. Iz

RADIJALNI MIŠIĆI SRCE PERIKARDIJALNE ĆELIJE GORNJA SEPTA MASNO TKIVO ENOCITE CREVNI KANAL DONJA SEPTA TRAHEJE

14

aorte izašla krv obliva glavu i prelazi u grudi, ponovo dolazi u trbuh prolazeći pored donje septe, koja više nije srasla za trbuh, pa se u tom delu nalazi otvor kroz koji prolazi krv iz perikardijalnog u viscelarni sinus. Po istom principu proces se nastavlja.

FUNKCIJE KRVI 1. raznošenje hranljivih materija 2. odstranjivanje štetnih produkata metabolizma

3. zaštitna f-ja – u tom slučaju u sebi sadrži otrovne materije (španska buba) 4. hidraulik u presi – spiritromp leptira, teleskopska legalica kod kućne strižibube 5. raznošenje hormona Krv insekata ne nosi kiseonik i to je osnovna razlika između krvi čoveka i insekata, mada su funkcije slične. Količina krvi zavisi od vrste i stadijuma insekta. Kod pčele ona čini 5% telesne mase, a kod bubašvabe 25-30%. SASTAV KRVI Krv se sastoj iz krvne tečnosti – HEMOLIMFE i krvnih zrnaca – HEMOCITA. HEMOLIMFA je koloidni ili kristaloidni rastvor, koji se sastoji od organskih materija i sadrži: belančevine, masti, ugljene hidrate, pigmente, fermente, a od neorganskih materija sadrži: anjone sone i fosforne kiseline i jone Ca2+, Fe2+ i Mg2+. HEMOCITI su mezodermalnog porekla. Različitog su oblika i kod iste vrste. Mogu biti okrugli, vretenasti, izduženo vretenasti i ameboidni po obliku. Imaju krupno jedro. Aktivno učestvuju u procesu metermofoze na dva načina:HISTOGENEZI i HISTOLIZI: fagocitozom – uvlače u sebe delove tkiva i razlažu ih fermentima i liocitozom – luče fermente u spoljnu sredinu gde se vrši razlaganje tkiva. PERIKARDIJALNE ĆELIJE Nalaze se sa obe strane srca. Obično su dvojedarne i izgrađene na principu syncitiuma-imaju slabo izraženu membranu. Imaju dvojaku f-ju : 2. NEFROCITNU – iz krvi izvlače štetne produkte metabolizma i trajno ih deponuju u sebe, jer nemaju

izvodne kanale 3. FAGOCITNU – uvlače u sebe različite čvrste čestice i trajno ih deponuju MASNO TKIVO – CORPUS ADEPOSUS Nalazi se u telu u vidu telašaca različitog oblika. Najčešće je smešteno u 2 sloja: 1. PARIETALNOM – ispod kože 2. VISCELARNOM – oko creva Ćelije masnog tkiva su šestougaonog oblika, sitnog jedra i krupnim vakuolama - za smeštaj rezervnih materija. U citoplazmi se nalaze brojne konkrecije, koje predstavljaju nagomilane belančevine i glikogen.

15

Funkcija im je dvojaka: 1. TROFOCITNA – deponuju u sebe hranljive materije 2. NEFROCITNA – trajno deponuju u sebe štetne produkte metabolizma VINSKE ĆELIJE – OENOCITAE Ovakvo ime su dobile, jer ih eozin boji u boju vina. Krupne su oko 150mikrona. Imaju krupno jedro. Funkcija im je nepoznata mada se misli da učestvuju u građi kutikule (luče voštane materije). Njihov broj se naglo povećava pred presvlačenje. ORGANI ZA DISANJE To su TRAHEJE, šuplje cevi, prečnika većeg od 1 mikrona. U telu se dihotomo granaju sve do TRAHEOLA, čiji je prečnik manji od 1 mikrona. Ektodermalnog su porekla i predstavljaju uvrate kože. Sa spoljašnjom sredinom su u vezi preko naročitih otvora – STIGMI (žigova). Kod imaga na trbuhu se nalazi 8 pari stigmi, a na grudima 2 para i to na MESOTHORAXU i METATHORAXU. Kod larvi na trbuhu ima takođe 8 pari stigmi, a na grudima 1 par i to na PROTHORAXU. Imaga svih insekata dišu na traheje, ali larve nekih vodenih insekata dišu na TRAHEJALNE ŠKRGE. To su kožni izraštaji prožeti trahejama u koje O2 iz vode prodire difuzijom. Postoje 3 hipoteze o disanju kod insekata: 1. HIPOTEZA DVOTAKTNOG DISANJA I TAKT – trbuh se širi, vazduh prodire kroz traheje i traheole u ćelije II TAKT – trbuh se skuplja, ugljen-dioksid i vodena para iz traheja i traheola izlaze iz tela 2. HIPOTEZA ČETVOROTAKTNOG DISANJA I TAKT – stigme su otvorene, trbuh se širi, vazduh prodire u traheje i traheole II TAKT – stigme su zatvorene, trbuh se skuplja, vazduh iz traheja i traheola prodire u ćelije III TAKT – stigme su zatvorene, trbuh se širi, ugljen-dioksid i vodena para iz ćelije prodire u traheje IV TAKT – stigme su otvorene, trbuh se skuplja, ugljen-dioksid i vodena para izlaze iz tela 2. HIPOTEZA DISANJA NA OSNOVU RAZLIKE U PRITISCIAM – pritisak u traheji može dostići

vrednost od 30 atmosfera

ORGANI ZA VARENJE Imaju izgled jedne cevi – CREVNI KANAL, koja počinje usnim, a završava se analnim otvorom. Na tom crevu razlikujemo sledeće delove: 1. PREDNJE CREVO (STOMADEUM) – ektodermalnog porekla i sastoji se od:

USNI OTVOR – u njemu započinje varenje hrane, jer se pod uticajem fermenta amilaze skrob razlaže na proste šećere

ŽDRELO (PHARYNX) – snabdeveno je snažnim mišićima, kojima se hrana potiskuje u sledeći deo creva; sa unutrašnje strane ima hitinske zube, koje sprečavaju povratak hrane unazad

16

JEDNJAK (OESOPHAGUS) – predstavlja prostu cev za sprovođenje hrane VOLJKA (INGLUVIES) – proširenje u kome se nastavlja varenje (kod pčela tu se pravi med) PREDNJI ŽELUDAC (PROVENTRICULUS) – snabdeven je jakim mišićima i sa unutrašnje

strane hitinskim zubima; u njemu se hrana mehanički drobi VALVULA CARDIACA KARDIJAČNI ZALISTAK–nalazi se na prelazu prednjeg u srednje crevo i

sprečava povratak hrane 2. SREDNJE CREVO (MESENTERON) – endodermalnog je porekla, jednake je širine celom svojom

dužinom; kod nekih insekata u cilju povećanja sekrecione i apsorcione površine srednjeg creva ono je vijugavo ili spiralno uvijeno (Diptera sp.), takođe kod nekih na svom prednjem kraju ima cevaste izraštaje koji se slepo završavaju-CAECAE, njihov broj je uvek paran; Sastoji se od: PERITROFNA MEMBRANA – sprečava da čvrsti delovi hrane dođu u dodir sa nežnim ćelijama

epitela EPITELIJALNE ĆELIJE – na svojoj površini imaju protoplazmatične izraštaje (treplje) –

RHABDORIUM; f-ja im je da apsorbuju hranljive materije, luče peritrofnu membranu i fermente; njihova sekrecija može biti: apokrina – fermenti prolaze kroz rhabdorium ne razarajući ga merokrina – fermenti prolaze kroz rhabdorium razarajući ga i zajedno sa njim u crevo odlazi

deo sadržaja epitelnih ćelija, a jedro ostaje u ćeliji zbog toga što se ćelija samoregeneriše. holokrina – fermenti prolaze kroz rhabdorium razarajući ga i u crevo zajedno sa njim odlazi

čitav sadržaj epitelijalnih ćelija; istrošene epitelijalne ćelije se nadoknađuju deobom inicijalnih ćelija CRYPTA

3. ZADNJE CREVO (PROCTODEUM) – ektodermalnog porekla; Započinje zaliskom - VALVULA

PILORICA koji sprečava povraćaj hrane iz zadnjeg u crednje crevo. Sastoji se od: TANKO CREVO ( ILLEUM) – provodi nesvarenu hranu, apsorbuje vodu iz nesvarene hrane; kod

nekih insekata u njemu se nalazi SIMBIONTI (kod gundelja) DEBELO CREVO (COLLON) – javlja se kod nekih insekata i služi za provođenje nesvarene

hrane REKTALNO CREVO – se sastoji od:

REKTALNE AMPULE SA REKTALNIM ŽLEZDAMA – apsorbuje vodu iz nesvarene hrane, formira partikule izmeta; kod nekih insekata se u njoj nalazi SIMBIONTI PRAVOG CREVA – završava se analnim otvorom na poslednjem trbušnom segmentu

Varenje hrane započinje u usnoj duplji gde se pod uticajem amilaze skrob razlaže na proste šećere. Zatim hrana ide u ždrelo i jednjak, pa u voljku gde se nastavlja njeno varenje. Kod pčele se u voljki stvara med, pa se ovaj deo naziva i medni želudac. Dalje hrana ide u prednji želudac gde se mehanički drobi i ide u srednje crevo gde počinje njeno pravo varenje. U srednjem crevu se nalaze fermenti amilaza, proteaza, lipaza, celulaza, celulobinolaza... Zatim hrana dolazi u zadnje crevo gde se iz nje izvlači voda ,a nakon toga kroz analni otvor izlazi iz tela. Neki insekti koji se hrane drvetom nemaju celulazu, pa kod njih varenje celuloze vrše simbioniti. *Kod nekih insekata javlja se EXTRAINTERSTINEARNO VARENJE - van organizma, u ulovljenom plenu.

17

*Imaga koja se ne hrane (gubar, borov prelac) žive od masnog tkiva, rezervne hrane, koje prikuplja gusenica. Kod tih imaga crevni kanal je ispunjen vazduhom radi lakšeg leta. Biljožderi imaju duži crevni kanal od mesoždera, npr. gundelj ima crevni kanal koji je za 3-7 puta duži od dužine njegovog tela. EKSKRETORNI ORGANI (ORGANI ZA IZLUČIVANJE) Organi za izlučivanje kod insekata su MALPIGIJEVI SUDOVI, šuplje cevi, koje se na jednom kraju slepo završavaju, a drugim krajem uviru u crevo na prelazu srednjeg u zadnje. Način ulaska može biti takav da svaka cev posebno uvire (bubašvaba) ili da se sve spajaju u 1 cev koja zatim uvire u creva (kod rovca). Malpigijevi sudovi su ektodermalnog porekla (imaju hitin). MEHANIZAM EKSKRECIJE - U krvi se nalaze + naelektrisani joni Na i Fe, koji za sebe vezuju molekule mokraćne kiseline prenose ih do EKSKRETORNIH ĆELIJA, gde ih predaju, a potom se vraćaju u krv. Ekskretorne ćelije primljenu mikraćnu kiselinu luče u IZVODNI KANAL Malpigijevih sudova i odatle se preko zadnjeg creva izbacuju napolje. POLNI ORGANI Insekti su organizmi sa razdvojenim polovima, ali je česta pojava hemafroditizma (ista individua sadrži karakteristike oba pola). Razlikuju se sledeći oblici hemafroditizma: 1. LATERALNI – leva strana tela nosi odlike 1 pola,a desna drugog 2. FRONTALNI – prednja strana tela nosi odlike 1 pola,a zadnja drugog 3. TRANSVERZALNI – gornja strana tela nosi odlike 1 pola,a donja drugog Smešteni su u viscelarnom sinusu, sa obe strane creva i vrhom su bezani zan kožu. ŽENSKI POLNI ORGANI Sastoje se iz parnih delova, koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova, koji su ektodermalnog porekla. Delovi su sledeći: I JAJNICI (OVARIUMI) - Parni su i nalaze se sa obe strane creva. Sastoje se iz većeg broja jajnih cevi (ovariola). Na jednoj jajnoj cevi razlikujemo GERMARIUM – vršni deo i VITELARIUM – bazalni deo. U germariumu se nalaze nediferencirane jajne ćelije koje sazrevanjem daju OOGONIE a one OOCITE (jajne ćelije) i ŽUMANCETNE ĆELIJE. Na osnovu toga šta oogonije daju deobom razlikujemo sledeće tipove ovariola: 1. PANOISTIČKI TIP OVARIOLA – oogonije deobom daju oocite, a njihovu ishranu vrši folikularni

epitel 2. MEROISTIČKI TIP OVARIOLA – oogonije deobom daju oocite i žumancetne ćelije; razlikujemo 2

podtipa ovih ovariola: politrofni – žumancetne ćelije se nalaze iznad oocita teletrofni – žumancetne ćelije se nalaze u germariumu, a sa oocitima su povezane

protoplazmatičnim mostovima Prema načinu uviranja u parni jajovod razlikujemo 2 tipa jajnika: 1. PRAMENASTI – sve ovariole se zajedno ulivaju u parni jajovod 2. ČEŠLJASTI – svaka ovariola se posebno uliva u parni jajovod (kod skakavaca) II PARNI JAJOVOD (OVIDUCTUS) – cevolikog je izgleda i služi za sprovođenje jaja u neparni jajvod III NEPARNI JAJOVOD (VAGINA) - predstavlja prostu hitiniziranu cev. ektodermalnog je porekla i na sebi nosi sledeće dodatke:

18

1. BURSA COPULATRIX (kesa za sparivanje) – preko nje se vrši parenje; kod leptira ona ima poseban otvor na 8. trbušnom segmentu – OSTIUM BURSAE i preko jednog kanala – DUCTUS BURSAE je povezan za vaginu

2. RECEPTACULUM SEMINALIS (semena kesa) – u njoj se čuvaju spermatozoidi posle parenja; poseban značaj ima kod vrsta, čija se ♀ jednom pari u životu, a jaja polaže celog života (matice pčele i mrava)

3. AKCESORNE ŽLEZDE – luče sekret kojim se jaja lepe za podlogu Neki insekti imaju LEGALICU, specijalni dodatak koji im pomaže da legu jaja u zemlju, drvo ili list.

MUŠKI POLNI ORGANI Slične su građe kao i ženski, tako da se sastoje iz parnih (mezodermalnog porekla) i neparnih delova (ektodermalnog porekla). Sastoje se iz: I SEMENICI (TESTISI) - Parni su i nalaze se sa obe strane creva. Sastoje se iz većeg broja SEMENIH CEVI na kojima razlikujemo vršni i bazalni deo. U vršnom delu se nalaze ćelije koje će svojom deobom dati SPERMATOGONIJE, a one svojom deobom daju SPERMATOCITE I i II REDA, a oni SPERMATOZOIDE. Semenici su spolja obavijeni membranom – PROPRIA. II PARNI SEMENOVOD (VAS DEFERENS) - Cevolikog je oblika i sprovodi spermatozoide do neparnog semenovoda. Obično su cevi u donjem delu kesasto proširene i obrazuju SEMENE KESE (VESICULA SEMINALIS), koje služe za čuvanje sperme do parenja. III NEPARNI SEMENOVOD (DUCTUS EJACULATORIS) - Služi za izbacivanje sperme. Njegov donji deo je jače hitiniziran i naziva se PENIS / AEDEAGUS ili FALUS. Karakterističnog je izgleda za pojedine vrste, pa se koristi za determinaciju (kod leptira). IV AKCESORNE ŽLEZDE – luče sekret, koji služi za pakovanje spermatozoida u paketiće. NERVNI SISTEM INSEKATA Ganglioznog je tipa tj. sastoji se od NERVNIH čvorića – GANGLIJA. Ektodermalnog je porekla. Deli se na CENTRALNI I UTROBNI (SIMPATIČKI) nervni sistem.

19

CENTRALNI NERVNI SISTEM - Nalazi se u PERINEURALNOM SINUSU. Kod prvobitnih insekata u svakom segmentu se nalazio po par ganglija, koje su bile povezane poprečnim vezama – KOMISURE i uzdužnim vezama – KONEKTIVI. Ovakav tip nervnog sistema podseća na lestvice pa se naziva LESTVIČAST NERVNI SISTEM. Ali daljim razvojem nervnog sisitem došlo je do spajanja ganglija u okviru segmenta, komisure su nestale, a 2 konektiva su se spojila u jedan i nastao je LANČAST NERVNI SISTEM. Daljim razvojem nervnog sistema dolazi do spajanja ganglija između segmenata i dobio se DELIMIČNO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM. Ukoliko su sve trbušne i grudne ganglije spojene u jednu masu dobija se CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM. Ganglija se sastoji od nervnih ćelija – NEURONA, koje su ameboidnog oblika i na njima razlikujem izraštaje: DENDRITE – kraće izraštaje i NEURITE – duže izraštaje. Dendriti primaju nadražaj, a neuriti ga prenose. Prema funkciji neurone delimo na: 1. SENZITIVNE – primaju nadražaj iz spoljašnje sredine i prenose do najbliže ganglije, smeštene na

periferiji tela 2. ASOCIJATIVNE - nalaze se u ganglijama i služe za povezivanje senzitivnih i motornih nervnih ćelija;

dendritima su povezane za neurite senzitivnih nervnih ćelija, a neuritom za dendrite motornih nervnih ćelija

3. MOTORNE – dendritom su povezane za neurit asocijativne nervne ćelije, a neuritom za organ, koji treba da reaguje na primljenu draž

Prema delu tela u kome se nalaze neurone delim na GLAVENE, GRUDNE i ABDOMINALNI deo. U sastav glave je ušlo 6 embrionalnih segmenata, pa se u njoj nalazi 6 pari ganglija – 3 para su iznad ždrela – NADŽDRELNE, a 3 para ispod – PODŽDRELNE. Kod viših insekata nadždrelne ganglije su spojene u 1 zajedničku masu – MOZAK. Na njemu razlikujemo 3 režnja: 1. PREDNJI REŽANJ (PROTOCEREBRUM) – nastao je spajanjem prvog para ganglija i inerviše oči 2. SREDNJI REŽANJ (DEUTOCEREBRUM) – nastao je spajanjem drugog para ganglija i inerviše pipke 3. ZADNJI REŽANJ (TRITOCEREBRUM) - nastao je spajanjem trećeg para ganglija i gradi OKOLOŽDRELNU KOMISURU Grudne ganglije inervišu krila i noge, a trbušne inervišu unutrašnje organe. Kod viših insekata sve podždrelne ganglije su spojene u jednu podždrelnu gangliju koja inerviše usne delove.

20

UTROBNI NERVNI SISTEM - Deli se na 2 dela: 1. VENTRALNI DEO – nalazi se u perineuralnom sinusu i inerviše unutrašnje organe koji nisu pod voljom insekata 2. DORZALNI DEO (STOMATOGASTRIČNI) –nalazi se sa gornje strane prednjeg creva. Sastoji se iz većeg broja ganglija; prva se nalazi u predelu čela – FRONTALNA i povezana je sa drugom koja se nalazi u predelu zatiljka – OKCIPITALNA, a ova je povezana sa 3 VENTIKULARNE ganglije za koje su povezane žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Postoje 4 takve žlezde:

CORPORA ALLATA – luči juvenilni hormon, koji je aktivan u stadijumu larve CORPORA CARDICA – ima nervnu i sekretornu funkciju; smatra se da luči svoj sopstveni

hormon PROTORAKALNE ŽLEZDE – nalaze se u prothorax-u; luče hormon metamorfoze – ekdison AKTIVACIONE ŽLEZDE – nalaze se u mozgu i luče aktivacioni hormon, koji aktivira na rad sve

žlezde sa unutrašnjim lučenjem *Hormoni su lučevine endokrinih žlezda (endokrini sistem – neurosekrecija), koje se putem krvi raznose po organizmu. Od koncentracije hormona u krvi zavisi šta će biti sa insektom. Ako je juvenilni hormon u višku insekt će biti larva, a ako je hormon metamorfoze u višku larva se pretvara u lutku, pa u imaga. Aktivacioni hormon diktira šta će biti dalje s obzirom da on aktivira sve ostale žlezde na lučenje. Kopeč je pravio ogled povezivanja na muvama: ako se larva podveže pre kritičnog perioda i delimično zaustavi krv, onda je u donjem delu u višku juvenilni hormon i on ostaje larva, a gornji deo u kome nema juvenilnog hormona se razvija dalje. Ovi hormoni nemaju selektivno dejstvo i zato su loši (štetni) u smislu ako se koriste za uništavanje insekata. ČULA INSEKATA su u vezi sa spoljašnjom sredinom odakle primaju nadražaje i prenose ih do najbližih ganglija. Insekti imaju sva čula kao i kičmenjaci: mirisa, ukusa, - hemijska čula dodira, sluha, vida - fiička čula Smatra se da neki insekti poseduju čula: toplote - kod domaće stenice koja se orijentiše prema toploti tela životinja čulo za talasanje vode - kod vodenih insekata čulo ravnoteže kod vodenih insekata Čulo mirisa, ukusa i dodira: Znatno su jednostavnije građe u odnosu na druga čula. Njihovi čulni elementi - senzile su međusobno slične i o tome kom čulu pripadaju sudimo na osnovu mesta gde se nalaze. Građa čulnog elementa: 1. kutikularna tvorevina (kupa, dlačica, ljuspica, ampula) 2. trihogene ćelije - obrazuje kutikularnu tvorevinu 3. čulne ćelije - provodi primljenu draž 4. membranogene ćelije - luči membranu kojom je kutikularna tvorevina vezana za kožu Čulni elementi u vidu dlaka obično pripadaju čulu dodira; u vidu kupa i pločica čulu mirisa; a u vidu ampula čulu ukusa. Razvijenost čula: Najrazvijenije je čulo mirisa. Naročito je rezvijeno kod insekata koji preko njega nalaze hranu ili partnera. Senzile ovog čula se nalaze na pipcima.

21

Primeri: 1. kod pčele na 8 vršnih segmenta pipaka nalazi se 8 000 senzila u vidu pločica. 2. mužjaci afričkog leptira (Vanesa africana) osećaju miris ženke na 20 km. 3. parazitne ose rod Risa osećaju miris gusenica koje se nalaze duboko u drvetu i na njih polžu jaja. Privlačnost mirisa ženke može se iskoristiti za kontrolu brojnosti nekih važnih štetočina, tako miris koji se dobija od 2-3 ženke gubara može se iskoristiti za kontrolu brojnosti ove štetočine na rastojanju od 400m. Čulo dodira: je najslabije razvijeni čulo, čulne senzile su u vidu dlaka koje su raspoređene svuda po telu. Čulo ukusa: njihove senzile su u vidu ampula koje su smeštene na usnim ekstremitetima ili na prednjim nogama muve. Insekti osećaju slano, slatko, kiselo i gorko. U mogućnosti su da osete šećer u koncentracijikoja je 200x manja od one koju oseća čovek. Čulo vida kod insekata postoje 1. proste 2. složene oči Proste oči mogu biti: 1. spemata - javljaju se kod larvi pa se nazivaju larvenim očima, osećaju samo svetlost i tamu 2. ocellae - javljaju se samo na temenu imaga - temeljne oči. Njihov broj je od 1-3. Sastoje se iz: 1. cornea- rožnjača- tanak sloj prozirne kutikule 2. kristalne ćelije- provode svetlost do mrežnjače 3. retina- mrežnjača- 2 i 2 čelije retine obrazuju vidni štapić - rhabdomen. Od svake ćelije mrežnjače polazi po jedan nerv a svi oni zajedno grade optički nerv - nervus opticus 4. pigmetska spora - obavija oko i sprečava rasipanje svetlosti Složene oči: se sastoje iz velikog broja prostih očiju, jedno prosto oko u složenom oku se naziva OMATIDIJA. Ono se sastoji iz: 1. cornea - rožnjača 2. korneagene ćelije - luče korneu 3. kristalne ćelije - konusnog su oblika i obrazuju kristalni konus 4. nervus opticus 5. pigmetska spora O tome kako insekti vide postoji nekoliko hipoteza: 1. svako prosto oko složenom oku vidi ceo lik 2. svako prosto oko u složenom oku vidi deo lika, a lik se formira po principu mozaika

22

Čulo sluha: je jedno od komplikovanijih čula. Kod insekata postoje 2 tipa čula sluha: 1. hordotonalni 2. timpanalni Hordotonalni organi - se nalaze na različitim delovima tela (pipci, noge, krila, trbuh). Sastoje se od 3 čulne ćelije koje su složenije građe - skolpidije. One su bipolarne, jednim krajem su vezane za kožu, a drugim za najbližu gangliju. Takođe jednim mišićnim ligamentom su zategnute za kožu. Ovom tipu organa pripada Džonstanov organ - koji pored čula sluha služi i kao čulo za vazdušne vibracije i ravnotežu. Timpanalni organi - se nalaze na različitim delovima tela (grudi, noge, krila,). Sastoji se iz jednog udubljenja preko koga je razapeta membrana - timpa. Na trahejalne cevi koja je u predelu timpe proširena nalaze se brojne skolpidije koje primaju nadražaje i dalje ih prenose.

MIŠIĆNI SISTEM

Kod životinja razlikujemo 2 tipa mišića: 1. GLATKI MIŠIĆI – izgrađeni od kratkih i vretenastih ćelija, spolja su obavijene membranom – SARCOLEMA, a sa unutrašnje strane su ispunjene plazmom – SARCOPLAZMA. Imaju jedno jedro, a mišićna vlakna – MIOFIBRILI su izgrađeni od nediferencirane materije. 2. POPREČNO–PRUGASTI MIŠIĆI – ćelije su izduženo vretenaste, obavijene sarcolemom i ispunjene sarcoplazmom. Imaju više jedara, a mišićna vlakna su izgrađena od diferencirane materije, koja može da prelama svetlost: jednostruko – izotropna polja i dvostruko - anizotropna polja.

Mišićne ćelije su grupisane u mišićna vlakna, a ona u SNOPOVE tj. TETIVE, koje su povezane sa kožom hitinskim koncem – TONOFIBRILIMA, koji su ektodermalnog porekla. Način vezivanja mišića za kožu zavisi od naprezanja. Ako se naprežu jako mišići su vezani za egzokutikulu, a ako se slabije naprežu onda za endokutikulu. Mišići rede na principu antagonističkih parova, dok se jedni skupljaju (kontrahuju) drugi se opuštaju.

Osnovna razlika između glatkih i poprečno-prugastih mišića je u brzini njihove kontrakcije. Dok se glatki sporo kontrahuju, poprečno prugasti rade to brže. Insekti imaju samo poprečno prugaste mišiće. Sve mišiće delimo na:

1. MIŠIĆE TELA – pokreću ekstremitete u odnosu na telo 2. MIŠIĆE EKSTREMITETA – pokreću delove ekstremiteta

Na osnovu toga gde se nalaze mišiće delimo na:

1. MIŠIĆE GLAVE 2. MIŠIĆE GRUDI 3. MIŠIĆE TRBUHA

*U svakom delu tela nalazi se određeni broj mišića sa odgovarajućom funkcijom. Glava ima 14 pari mišića. Gusenica Cossus cossus-a ima 1400 mišića. Insekti su snažne životinje npr. jedna vrsta skakavca preleće iz j. Afrike u z. Ameriku, leptir Vanessa cardni preleće iz s. Afrike u Evropu, let putujućeg skakavca Locusta migratoria traje 2000 km, buva iz mesta preskoči rastojanje koje je za 200 puta veće

23

od njenog tela (ako se to uporedi sa čovekom, on bi trebao da preskoči 350 m), balegar Onthophagus muhicornis gura lopticu koja je 92 puta teža od njega (čovek 7 t). Proizvodnja zvuka: Kod skakavaca aparat za proizvodnju zvuka nalazi se na femurima zadnjih nogu i prednjim krilima (Femuro-eliptralni tip). Sa unutaršnje strane buta nalazi se niz zubića, a uidužni nervi prednjih krila su jače hitinizirani. Prevlačenjim buta preko krila proizvodi se zvuk. Kod zrikavaca aparat za proizvonju zvuka nalazi se na prednjim krilima. Na jednom kraju nalazi se hitinski prsten preko koga je razapeta membrana. Sa unutrašnje strane drugog krila nalazi se niz hitinskih zubaca. Trljanjen krila o krilo proizvodi se zvuk. kod cvrčaka aparat za proizvonju zvuka nalazi se na prvom trbušnom segmentu. Tu je preko jednog udubljenja (rezonator) razapeta membrana koja je u vezi sa jednim mišićem. Kontrakcijom mišića membrana se pokreće i nastaje zvuk. Mužjaci anobida proizvode zvuk udaranjem pronotuma o zidove hodnika. RAZVIĆE INSEKATA: STADIJUM JAJETA I stadijum u razvicu insekata. Ono je spolja obavijeno jajnom ljuskom - HORION, ispod nje nalazi se tanka žumancetna opna. Jajnu ljusku i žumancetnu opnu daje polikularni epitel. Unutrašnjost jajeta ispunjena je protoplazmom u kojoj se nalazi žumance sa jajetom. Razlikujemo sledeće tipove jajeta: 1. centrolecitni - žumance u sredini, protoplazma oko njega (insekti) 2. izolecitni - žumance i protoplazma su izmešani (gmizavci) 3. telolecitni - žumance na jednom kraju jajeta, a protoplazma na drugom (ptice) Oblik jajeta je različit kod različitih vrasta i uvek je karakterističan za vrstu. Insekti polžu jaja pojedinačno i u grupe - jajna legla. Uništavanjem jajnih legla suzbijamo štetočine. Primeri: 1. ženka gubara položi 600 - 1 200 jaja u leglo 2. žutotrba polaže jaja u leglo na licu lista 3. kukavičje suze polžu jaja u prsten oko grančice STADIJUM LARVE To je II stadijum u razviću insekta. Osnovne funkcije larve su da se: intenzivno hrani raste i presvlači Kod insekata postoje 3 vrste larvi: 1. PRIMARNA LARVA – živi u istoj sredini kao imago i liči na njega. Od odraslog imaga se razlikuje manjom veličinom, manjim brojem članaka u pipcima, nedostatkom krila i reproduktivnih organa. Svakim presvlačenjem one zadobijaju sve veće karakteristike imaga. Razviće insekata sa ovom larvom ide po principu jaje-primarna larva-imago(epimorfoza) (hemimetabolija)

ORTHOPTERA (pravokrilci): skakavci, zrikavci, bubašvabe, uholaže; HEMIPTERA: stenice, lisne vaši

2. SEKUNDARNA LARVA – liči na imaga, ali živi u različitoj sredini (larva u vodi a imago na kopnu). Razviće kod insekata sa ovakvom larvom ide po principu jaje-sekundarna larva-imago

ODONATA- vilin konjic, EPHEMEROPTERA – vodeni cvet, PLECOPTERA 3. TERCIJALNA LARVA – ne liči na svog imaga. Mogu da žive u istoj sredini, a i ne moraju. Da bi iz nje nastao imago insekt sa ovakvom larvom mora da prođe kroz još jedan stadijum razvitka – stadijum lutke

24

(kolometabolija). One se dele: a) larve sa razvijenom glavom i grudnim nogama (Anubidae, Scarabidae, Elateridae) b) larve sa razvijenom glavomm, grudnim i trbušnim nogama (gusenice, pagusenioce) c) larve sa razvijenom glavom i bez nogu (Scolitidae, Cerambicidae, Buprestidae, Curculionidae) d) larve bez glave i nogu (Diptera) *U stadijumu lutke insekat je nesposoban da se brani i tako lako strada. Zato se larve obično pre samog prelaska u lutku negde sakriju ili stvore neku posebnu tvorevinu koja će ih štititi npr. svilena buba se zaplete u svoje svilene niti i formira kokon i tako se štiti, strižibuba se krije ispod kore drveta tako što isčupa iverice iz srčike i napravi sebi komorice, gundelj uz pomoć sekreta prave u zemlji komorice (kolevke), koje su jako čvrste i zbijene, pa samim tim ne dozvoljavaju prodiranje krtica i drugih neprijatelja. RAST I PRESVLAČENJE: Osnovna funkcija larve je intenzivna ishrana. Sa njom ona počinje odmah po napuštanju jajne ljuske i apetit joj raste uporedo sa porastom. Unesenu hranu ona pretvara u telesnu masu od koje će nastati organi imaga. Rast larve je povezan sa stalnim presvlačenjem. U momentu kad usled intenzivne ishrane stara koža larvi postane tesna, radom hipodermalnih ćelija se obrazuje nova. U prostor između stare i nove kože luči se egzuvijalana tečnost koja razdvaja staru kožu od nove. U momentu kada je nova koža formirana, stara koža puca i iz nje izlazi insek u novoj koži. Ona je u početku svetla i meka a kasnije ona očvrsne i potamni. STADIJUM LUTKE Ovaj stadijum imaju samo oni insekti koji imaju tercijalnu larvu. Jaje-larva-lutka-imago U stadijumu lutke se obavljaju procesi HISTOLIZE (razgradnja organa larve) i HISTOGENEZE.(izgradnja organa budućeg imaga). Lutke se dele: 1. PUPA LIBERA (slobodna lutka) – svi delovi lutke (krila i noge) su slobodni (Hymenoptera,

Coleoptera) 2. PUPA SEMILIBERA (poluslobodna lutka) – ona je obavijena lutkinom košuljom – egzuvijom, ali su

vrhovi nogu i krila slobodni (Microlepidoptera) 3. PUPA OBTECTA (mumija) – cela lutka je pokrivena egzuvijom (Lepidoptera) 4. PUPA COARCTATA (buretasata lutka) – larva pri poslednjem presvlačenju na zbaca svoju egzuviju

već u njoj pređe u stadijum lutke (Diptera, Cocilenidae)

25

A - Glava B - Toraks C - Abdomen

1. antena 2. donje ocele 3. gornje ocele 4. oko 5. mozak (cerebralna ganglija) 6. prothorax 7. dorzalna arterija 8. traheje 9. mezotoraks 10. metatoraks 11. prednje krilo 12. zadnje krilo 13. stomak 14. srce

15. jajnik 16. zadnje crevo 17. anus 18. vagina 19. nervi (abdominalna ganglija) 20. malpigijeve cevčice 21. pillow 22. kandže 23. tarzus (tarsus) 24. tibija (tibia) 25. femur (femur) 26. trohanter (trochanter) 27. prednje crevo 28. torakalna ganglija 29. kuk, koksa (coxa) 30. pljuvačne žlezde 31. podždrelna ganglija 32. usni aparat

ЗАБРАЊЕНО ДОШТАМПАВАЊЕ И КОРИГОВАЊЕ УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА, ИНАЧЕ СЛЕДИ ЗАТВОРСКА КАЗНА НА РЕЛАЦИЈИ ВОЗА БЕОГРАД – БАР У ТРАЈАЊУ КОЛИКО ВОЗ КАСНИ!