sv. nikodim svetogorac i sv. makarije korintski - dušekorisna knjiga o čestom pričešćivanju...

8/7/2019 Sv. Nikodim Svetogorac i Sv. Makarije Korintski - Duekorisna knjiga o estom prieivanju Svetim Hristovim Tajna

1/47

Sv. Nikodim Svetogorac i Sv. Makarije Korintski

Duekorisna knjiga o estom prieivanju Svetim HristovimTajnama

Sadrzaj:

GLAVA 1 O tome da je pravoslavnim hriscanima neophodno cestopricescivanje Bozanskim Telom i Krvlju nasega GospodaGLAVA 2 O tome da je korisno i spasonosno cesto Pricescivanje SvetimTajnama

GLAVA 3 O tome da ako neko dugo ceka da se pricesti cini sebi velikustetu

ODGOVORI NA PRIGOVOREprotiv neprestanog Pricescivanja Svetim Hristovim Tajnama

PRIGOVOR 1 Postoje neki ljudi sa velikim strahopostovanjem, koji nepoznajuci Pismo, kada vide nekog hriscanina da se cesto pricescujepocinju da ga ukoravaju, govoreci da samo svestenici mogu to da rade. Iako ti hoces da se cesto pricescujes onda i ti postani svestenik.PRIGOVOR 2 Neki prigovaraju govoreci da se treba pricescivati jednom ucetrdeset dana i ne cesce od togaPRIGOVOR 3 Neki ljudi prigovarajuci govore da je cilj s kojim Sveti Ocipoucavaju neprestanom Pricescivanju taj da se potpuno ne udaljimo odPrisajedinjenja Bozanskim Tajnama. Ako se neko sa velikim strahom i sastrahopostovanjem retko pricescuje i sa velikim strahopostovanjempristupa Tajnama, onda se on dostojno pricescujePRIGOVOR 4 Neki kazu da su se prepodobna Marija i mnogi drugipustinjaci i podviznici pricestili samo jednom u toku celog svog zivota i toim nije smetalo da postanu svetiPRIGOVOR 5 Neki prigovaraju govoreci da je Sveto Pricesce strasna stvar,i zato se od ljudi koji se pricescuju zahteva sveti zivot, savrsen i angelskiPRIGOVOR 6 Neki po pitanju Bozanskog Pricesca navode Pricu: Kad

nadjes med, jedi koliko ti je dosta da ne bi najedavsi ga se izbljuvao ga(Price 25, 16).PRIGOVOR 7 Neki strahujuci od ateizma nazivaju jeres to kada se nekoneprekidno pricescuje. Oni kazu da su oni koji primaju Krstenje vancrkvenog Predanja jeretici, kao i oni koji se neprekidno pricescujuPRIGOVOR 8 Neki prigovaraju i govore: Zar ti koji se cesto pricescujunemaju strasti crevougadjanja, sujete, smeha, praznoslovlja i mnoga drugaslicna? Kako se oni bez obzira na sve to cesto pricescuju?PRIGOVOR 9 U to vreme se pricescivala vecina naroda, a manjina nije.Zato su bozanski oci i ukoravali manjinu da ne bi sablaznjavala vecinu.Medjutim danas kada se ne pricescuje vecina, sem nekih malobrojnih, ne

treba da se pricescuju ni ti malobrojni da se ne bi pravili izgredi u crkvi i dase mnogi ne bi sablaznili


2/47

PRIGOVOR 10 Neki kazu da postoji pravilo koje je zapisano u Casoslavupo kome hriscani treba da se pricescuju tri puta godisnjePRIGOVOR 11 Mnogi prigovaraju govoreci da praksa Pricescivanja nijedogmat vere koji bi obavezno trebalo postovatiPRIGOVOR 12 Neki se sablaznjavaju od toga sto ne mogu da nas ubede

svojim recima (imajuci u vidu da postoji zabrana na neprestanoPricescivanje), i u svoju odbranu navode tri zakljucka: prvo, govore,kanone i zapovesti drze arhijereji; drugo mi ne treba da ispitujemo to stonam govore arhijereji, vec treba samo prostodusno da ih slusamo; i trecenavode apostolsku izreku povinujte se uciteljima vasim i budite pokorni(Jevr. 13, 17).PRIGOVOR 13 Neki kazu: Evo, mi ispunjavamo zapovest Gospodnju pricescujemo se dva ili tri puta godisnje, i to je dovoljno za naseopravdanje [na Strasnom Sudu]EPILOG

GLAVA 1

O tome da je pravoslavnim hriscanima neophodno cesto pricescivanjeBozanskim Telom i Krvlju nasega GospodaSvim hriscanima se zapoveda da se cesto pricescuju, i to kao prvo premaVladcanskim zapovestima Gospoda nasega Isusa Hrista, a kao drugo uDelima i Pravilima svetih Apostola, svetih Sabora, a takodje isvedocanstvima boznaskih Otaca, a trece samim recima, cinom isvestenosluzenjem Svete Liturgije, i konacno cetvrto samim SvetimPricescem.

1. Gospod nas Isus Hristos nam je pre svega ostavio Tajnu Pricesca,rekavsi: Hljeb koji cu Ja dati Tijelo je Moje, koje cu dati za zivot svijeta(Jn.6, 51). To jest hrana koju Ja zelim da vam dam, - to je Telo Moje, koje Jazelim da dam za zivot celog sveta. To znaci da je Bozansko Pricesce zavernike neophodan sastavni deo duhovnog zivota po Hristu. i posto tajduhovni zivot u Hristu ne treba da se gasi i prekida (kako kaze Apostol,duha ne gasite (1Tes. 5, 19)), vec treba da bude odlucan i neprekidan, dazivi ne bi ziveli za sebe, vec za Onoga Koji je za njih Umro i Vaskrsao (potom istom Apostolu [1]), to jest da zivi vernici vise ne bi ziveli sopstevnim itelesnim zivotom, vec zivotom Hrista, Koji je za nas umro i vaskrsao uzneophodnost se zahteva da bude neprekidno i to sto njega cini, to jest

Bozansko Pricesce.I na drugom mestu Gospod zapoveda: Zaista, zaista vam kazem: ako nejedete Tijela Sina Covjecijega i ne pijete Krvi Njegove, necete imati zivotau sebi (Jn.6, 53). Iz ovih reci sledi da je Bozansko Pricesce neophodno zahriscane isto toliko koliko im je potrebno i sveto Krstenje, posto je tu istudvostruku zapovest koju je rekao za Krstenje rekao i za Bozansko Pricesce.On je o svetom Krstenju rekao: Zaista, zaista ti kazem: ako se ko ne rodivodom i Duhom, ne moze uci u Carstvo Bozije (Jn. 3, 5). I o BozanskomPricescu govori slicno: Zaista, zaista vam kazem: ako ne jedete Tijela SinaCovjecijega i ne pijete Krvi Njegove, necete imati zivota u sebi. Dakle,kako niko bez Krstenja ne moze ziveti duhovnim zivotom niti se spasti,tako niko ne moze da zivi ni bez Bozanskog Pricesca. Medjutim, posto se tedve Tajne razlikuju po tome sto se Krstenje vrsi samo jednom, a Bozansko


3/47

Pricesce neprekidno i svakodnevno, odatle proizilazi da za BozanskoPricesce postoje dve neophodne stvari: prvo, treba se pricescivati, adrugo, treba se neprekidno pricescivati.Pored toga, kada je Gospod predavao tu Tajnu Svojim ucenicima, On imnije rekao u obliku saveta: Ko hoce neka jede Moje Telo, i ko hoce neka

pije Moju Krv, vec je On rekao: Ako neko hoce da ide za Mnom (Mt.16:24) i ako hoces da budes savrsen (Mt. 19, 21). Ali je zapovednickiuzviknuo: Uzmite, jedite, ovo je Tijelo Moje, i pijte iz nje svi, ovo je KrvMoja (pogl.Mt.26, 26-28). To jest vi neprekidno treba da jedete Moje Telo iobavezni ste da pijete Moju Krv. i ponovo govori: Ovo cinite u Mojspomen (Lk.22:19). To jest tu Tajnu. Ja vam je predajem i to ne da se onavrsi samo jednom, dvaput, ili triput, vec svakodnevno (kako to objasnjavabozanstveni Zlatoust) u spomen na Moja Stradanja, Moju Smrt i ceo Mojdomostroj spasenja. Te Gospodnje Reci jasno odredjuju dva neophodna[momenta] u Pricescivanju: jedan je sadrzan u obaveznoj zapovesti, adrugi u postojanosti, na koju ukazuje rec cinite, sto razumljivooznacava da nam se ne zapoveda da se prosto samo pricescujemo, vec ida to cinimo neprestano. Dakle svako sada vidi da pravoslavnomhriscaninu nije dozvoljeno da narusi tu zapovest, bez obzira koji cinposeduje, vec to predstavlja njegov dug i obavezu koju treba neprekidnoda ispunjava kao Vladikine zapovesti i postavke.2. Bozanstveni apostoli su se sledeci tu neprekidnu zapovest nasegGospoda, u pocetku propovedi Jevandjelja, pri prvom pogodnom trenutku,skupljali sa svima vernima na tajnom mestu radi zastite od Judeja(Jn.20:19), poucavali hriscane, molili se, i vrseci Tajnu, i sami sepricescivali, kako o tome svedoci sv.Luka u Delima apostolskim, gde

kaze da su se tri hiljade ljudi koji su poverovali u Hrista na dan Pedesetnicei krstili, bili sa apostolima, kako bi slusali njihovo ucenje i imali koristimoleci se sa njima i pricescujuci Precistim Tajnama, da bi se osvecivali ibolje utvrdili u Hristovoj veri.I ostase jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i umolitvama (Dela 2:42).I da bi se sacuvalo to neophodno predanje Gospoda od strane buducihhriscana i da se vremenom ne bi zaboravilo to sto su apostoli tada radili,oni su i napisali u svojim 8-om i 9-om Pravilu zapovedajuci sa strogimproveravanjem i kaznom odlucenja da niko ne ostane bez pricescaBozanskim Tajnama, kada se sluzi Sveta Liturgija.

Ako se episkop, ili prezviter, ili djakon, ili neko od svestenstva pri vrsenjuprinosenja ne pricesti onda je to trebalo da obrazlozi, i ako je taj razlogblagosloven, bivalo bi mu oprosteno. A ako ne obrazlozi uzrok neka budeodlucen od opstenja sa Crkvom, nanoseci tako svojom krivicom stetunarodu, koji bi sa podozrenjem gledao na onoga koji vrsi prinosenje, apritom to cini nepravilno [2]. To jest ako se neko ne pricescuje kada sesluzi Sveta Liturgija, neka kaze razlog zbog cega se ne pricescuje, i ako seon moze uvaziti, onda mu je oprosteno, a ako on ne kaze razlog ondatreba da bude odlucen.A u 9-om pravilu oni kazu: Svi verni koji ulaze u Crkvu i slusaju Pismo, aline ostaju do kraja na molitvi i Svetom Pricescu, cine sablazan i treba ihodluciti od opstenja sa Crkvom [3]. To jest ti verujuci koji dolaze u Crkvu i


4/47

slusaju Pismo, ali ne ostaju na molitvi i Svetom Pricescu treba da buduodluceni od Crkve, jer cine sablazan.Objasnjavajuci ovo pravilo, Valsamon kaze: Naznacenje ovog pravila jeveoma strogo, jer ono odlucuje one koji dolaze u Crkvu i ne ostaju do krajai ne pricescuju se. I drugi kanoni na slican nacin zapovedaju da svi ljudi

budu spremni i dostojni Pricesca.Antiohijski sabor je sledeci svetim apostolima, prvo potvrdio njihovogorenavedeno pravilo, a zatim dodao: Svi koji dolaze u Crkvu i slusajuSveto Pismo, ali zbog nekog izbegavanja reda ne ucestvuju u molitvi snarodom ili se odvracaju od Pricesca Svetom Evharistijom, da buduodluceni od Crkve dotle dok se ne ispovede i ne pokazu plodove pokajanjai zamole za oprostaj, i na taj nacin dobiju mogucnost ponovnogpricescivanja [4]. To jest svi ti koji dolaze u Crkvu i slusaju Sveto Pismo,ali se ne mole sa ostalim narodom ili odbijaju Bozansko Pricesce, treba dase odluce dotle dok se ne ispovede i ne pokazu plodove pokajanja i dok nezamole za oprostaj, posle cega im moze biti oprosteno.Dakle, vidite braco moja, da svi hriscani podlezu bezuslovnom odlucenju itreba da se cesto prucescuju i to na svakoj Liturgiji, da ne bi bili odluceni niod strane apostola ni od strane Svetog Sabora.3. Ako pazljivo razmotrimo Bozanstvenu i Svetu Liturgiju, uvidecemo da odpocetka do kraja ona ima cilj koji ukazuje na Pricesce okupljenih verujucihhriscana, jer na to ukazuju i molitve koje svestenik cita tajno, i vozglasi, isve reci i svestenodejstva, i cin koji se desava na njoj. U molitvi koja senaziva molitva vernih je napisano: Daj im (to jest vernim), koji Ti uveksluze sa ljubavlju i strahom, da se neosudjeno pricescuju Svetim TvojimTajnama. U molitvi koja zatim sledi posle vrsenja Tajni [5], je napisano:

Neka im Pricesce bude na trezvenost duse i ostavljenje grehova to jestda ti Sveti Darovi budu onim vernima koji se pricescuju na ociscenje duse ioprostaj grehova. U molitvi koja se cita pred Pricesce se kaze: I udostojdati nam Tvojom rukom Precisto Telo Tvoje i casnu Krv, i nama svimljudima to jest udostoj nas Gospode dati nam Svojom krepkom RukomTvoje Sveto Telo i casnu Krv i preko nas predaj Ga i svom narodu Tvome. To se vidi i iz vozglasa kada svestenik poziva narod kao od SamogGospoda: Primite, jedite ovo je Telo Moje i pijte iz nje svi ovo je KrvMoja. I kada drzeci u svojim rukama svetu Casu sa zivotvornim Telom iKrvlju, izlazi iz oltara i pokazuje je narodu, tada ga poziva na BozanskoPricesce i glasno izgovara: Sa strahom Bozijim, verom i ljubavlju [6]

pristupite. To jest pridjite sa strahom Bozijim, verom i ljubavlju da sepricestite Bozanskim Tajnama. Posle Pricesca svestenik i narod zahvaljujeBogu za tu veliku blagodat, koje su se udostojili. Narod zahvaljuje: Nekase nasa usta ispune hvalom Tvojom Gospode, jer si nas udostojio da sepricestimo Svetim, Tvojim, Boznaskim, besmrtnim i zivotvornim Tajnama,sto znaci: O Gospode, neka se nasa usta ispune slavoslovljem Tebe, jer sinas udostojio da se pricestimo Svetim i besmrtnim Tvojim Tajnama. Asvestenik govori: Primivsi Bozanske, Svete, Preciste i zivotvorne Tajnedostojno zahvalimo Gospodu, sto znaci: Braco, ukoliko smo se sa cistomsavescu pricestili Svetim i zivotvornim Tajnama, hajde da zajednozahvalimo Gospodu.Ali i Heruvimska pesma, koju peva narod, ako se neko zamisli, je pripremaza Pricesce, jer ona kaze: Svi mi koji tajno predstavljamo mnogooke


5/47

heruvime i pevamo Trisvetu pesmu Zivotvornoj Trojici, ocistimo nas um odsvake brige i nevolja ovoga sveta, jer treba da primimo u nasu dusu isjedinimo se sa Carem svega sto postoji, Koga nevidljivo okruzuju cinovinebeskih Angela. Isto oznacava i molitva Gospodnja, koja se izgovaraposle predlozenih Tajni, jer u njoj hriscani mole Boga i Oca da im da

nasusni hleb, koji je u stvari Sveto Pricesce.Pa i sam naziv Liturgije Opstenje i Saborovanje kako se onaprvenstveno naziva, pobudjuje u nekom smislu na neophodnost cestogPricescivanja. Jer Opstenje i Saborovanje znaci da se posredstvomPricesca Telom i Krvlju Hristovom svi verni okupljaju, opste i sjedinjuju saHristom, i cine sa Njim jedno telo i jedan duh.Dakle, na osnovu svetog cina Bozanske Liturgije molim vas braco mojarecite mi sa strahom Bozijim i osluskujuci savest vase duse, nije liocigledno da oni hriscvani koji dolaze na Liturgiju treba cesto da sepricescuju? Nemaju li oni obavezu da to cine da bi Liturgija zaista bilasabor i trpeza, i da oni ne bi prestupili ono u sta veruju i sta ispovedaju? Aako se oni ne pricescuju, kako sami priznaju, bojim se da onda nisuprestupnici? I zato ne znam je li to njihov istinski cin i da li je umesno tosto ih poziva svestenik, i druge reci i svestenodejstva i ustav, koji se odvijana Liturgiji? Zato sto svi kao jedan odstupaju, i nema nijednog hriscanina,koji bi ih ispunjavao i poslusao poziv svestenika ili bolje receno Boga, ali[svako] odlazi od Svetinje bez icega, ne uzevsi je i ne prisavsi radiPricesca.Zato i bozanstveni Zlatoust sledeci sveta Pravila svetih Apostola i svetihSabora, o kojima smo ranije govorili, posebno razmisljajuci o svim timsvestenodejstvima Bozanske Liturgije i uvidevsi da ona imaju za cilj

Pricesce vernih, iznosi zakljucak da oni koji dolaze na Liturgiju i nepricescuju se nisu dostojni ni samog ulaska u Crkvu. On kaze: Vidim da semnogi pricescuju Telom [i Krvlju] Hristovom pokrenuti pre obicajem izakonskim odnosima, nego razumnim rasudjivanjem. Jer kada dodje vremesvete Cetrdesetnice, svako, bez obzira kakav on bio, to jest dostojan ilinedostojan, se pricescuje Tajnama. Takodje svako to radi i na praznikBogojavljenja cak i ako mu nije vreme da se pricescuje.Ali ni Bogojavljenje ni Cetrdesetnica ne cine ljude dostojnim Pricesca, vecih takvim cine iskrenost i cistota duse. S tom cistom dusom ti mozes da sepricescujes svaki put [kada prisustvujes na Liturgiji], a bez nje se nikadane pricescuj, jer, kaze Pavle, svaki put kada to cinite objavljujete smrt

Gospoda, to jest secate se vaseg sopstvenog spasenja i dobrocinstva kojevam je ucinjeno.Razmisli samo sa koliko brizljivosti su ljudi jeli od prinosenih zrtava uStarom Zavetu. Jer sta sve samo oni nisu radili! I sta sve nisuupotrebljavali! Oni su se neprekidno cistili. A ti, imajuci nameru da sepricestis tom Zrtvom, pred Kojom drhte Angeli, ogranicavas ociscenjevremenskim intervalima. I kako ces stati na Hristov Sud, ako se usudjujesda se pricescujes skvernim rukama i ustima?Vidim da postoji velika neregularnost u tome: jer se u neko drugo vremene pricescujete cak iako ste se delimicno ocistili, a kada dodje Vaskrs vi seusudjujete da se pricescujete cak iako ste ucinili neko zlo. O loseg obicaja!O zlih predrasuda! Uzalud se svakodnevno sluzi Liturgija, uzalud mi


6/47

stojimo u oltaru niko ne prilazi da se pricesti. Ne govorim to da biste se vitek tako pricescivali, vec da biste se ucinili dostojnim.O covece! Ti si nedostojan Pricesca? Tada si nedostojan i da slusas molitvena Liturgiji. Ti cujes djakona koji stoji i poziva: Vi koji ste u pokajanju svimolite Boga da vam oprosti. Oni ljudi koji se ne pricescuju su jos uvek u

stanju kajanja. Dakle zasto ti stojis? Ako si ti u stanju kajanja, ti ne mozesda se pricestis, jer oni koji se ne pricescuju se nalaze medju onima koji sekaju. Radi cega djakon poziva: Neka izadju oni koji ne mogu da se moleBogu, a ti stojis bestidno? Ako ne pripadas onima koji se kaju, vec onimakoji imaju mogucnost da se priceste, kako se onda ne brines o tome da sepricestis? Ili Pricesce ne smatras velikim darom pa Ga prenebregavas?Zamisli se, molim te! Ovde je Carska trpeza, Angeli sluze na toj trpezi,Sam Car je ovde prisutan a ti stojis kao besposlicar. Tebe ne brine to sto jeodeca tvoje duse necista? Ali [mozda] je cista? Tada sedi i jedi od trpeze.Hristos na svakoj Liturgiji mora da gleda one koji sede za trpezom, sasvima razgovara i sada govori svakome po savesti: Prijatelji, kako vistojite ovde, [u Crkvi], nemajuci bracnu odecu? Zar On nije pitao: Zastosi ti seo za trpezu? jer pre nego sto je i seo On mu kaze da je nedostojanda udje jer On nije rekao zasto si ti pored?, vec kako si usao? (pogl.Mt.22, 2-14).Isto i danas Hristos porucuje svima nama, koji stojimo bestidno, jer svakoko se ne pricescuje Tajnama stoji bestidno. Iz tog razloga [djakoni] udaljujuprvo one koji prebivaju u gresima.Jer kada Gospodin treba da sedne za trpezu, tamo ne treba da budu onesluge koje su krive za nesto, vec treba da pobegnu od njegovog lica. To sebezuslovno desava i ovde kada se sluzi Liturgija i kada se Agnec, Jagnje,

prinosi na zrtvu. Kada cujes: Pomolimo se svi zajedno, i kada vidis da seotvaraju vrata oltara, tada smatraj da se otvara nebo i da silaze Angeli. Ikao sto ovde ne treba da bude nijedan nekrsten, tako ne treba da budenijedan [iako i krsten] necist i porocan.Reci mi molim te, ako je neko pozvan na gozbu, i ode tamo, opere svojeruke, sedne i spremi se za gozbu, a zatim ne jede zar ne bi rastuzioonoga koji ga je pozvao? Ne bi li bilo bolje da uopste nije dolazio? Tako i ti:dosao si na gozbu, pevao pesme sa ostalima, ispovedao se da si dostojan(posto se nisi udaljio sa nedostojnima), kako mozes [posle svega toga] daostajes [na Liturgiji] i da se ne pricestis sa te Trpeze?Ali ti kazes: Ja sam nedostojan. Tada si nedostojan i da ucestvujes na

molitvama, jer Sveti Duh ne silazi samo na Svete Darove vec i na tepesme. Zar nisi video kako sluge svoje gospode prvo ciste trpezariju isredjuju kucu, a zatim vec predlazu jelo? To se kod nas radi posredstvommolitve, posredstvom djakonovog vozglasa: mi cistimo Crkvu kaosundjerom, da bi Tajne bile prinesene u cistoj Crkvi, i da se ne bi naslonijedne mrlje, i nikakvog poroka. Neciste oci su nedostojne da vide tajprizor, oskvernjene usi su nedostojne da slusaju [te pesme]. Jer takozapoveda zakon: ako je cak zivotinja zelela da se priblizi Sinajskoj gori, onaje trebalo da bude gadjanja kamenjem. Tako su oni bili nedostojni cak dase nalaze u podnozju gore, iako su se na kraju priblizili i videli mesto nakome se nalazio Bog. Trebalo je pribliziti se i videti posle. A kada je Bogprisustvovao, trebalo se udaljiti.


7/47

Tako i ti hriscanine, ako si nedostojan na kraju Liturgije da se priblizis ividis Boga, izadji zajedno sa oglasenima, jer [nastavlja Zlatoust] nemasnista vise od njih. Jer to nije jedno te isto: nikada se ne pricescivati [buducinekrsten] i [posle Krstenja] udostojivsi se Pricesca, sagresiti i bitinedostojan Pricesca.

Zeleo bih da vam kazem jos nesto vise i strasnije, ali da ne bipreopterecivao vas um, dovoljno je i ovo. Jer oni koji se ovim ne urazumene mogu se urazumiti ni vecim. Dakle, da nase reci ne bi bile jos vecirazlog vase osude, molimo vas ne da ne dolazite, vec da ucinte sebedostojnima prisustvujuci [na Liturgiji], i Pricesca.Reci mi molim te, ako bi neki car naredio: Ti koji cinis takvo zlo, nepriblizuj se mojoj trpezi, zar radi te casti vi ne biste pozeleli da ulozite svemoguce napore da biste se sacuvali od tog zla? [Kada nas svestenik pozivada se pricestimo, tada nas] Gospod priziva da se uspnemo na nebesa, natrpezu velikog i cudnog Cara, a mi odbijamo i odugovlacimo, i ne zurimo,ne tezimo tome. I kakva nam tada ostaje nada na spasenje? Ne mozemoda kazemo da nas sprecava bolest ili priroda, vec nas nedostojnim cinisamo nasa lenjost [7].Cujes, brate moj, sta kaze taj veliki ucitelj Crkve? Da su nedostojni dadodju na Liturgiju oni koji nemajuci razloga nisu spremni da se priceste? Alista ti odgovaras? Da ako tako i dalje bude vise uopste neces ici naLiturgiju.Ne, brate moj, ne. Ni to ti nije dozvoljeno da radis, zato sto tada podlezesodlucenju, kako odredjuje sveti i Vaseljenski V-VI Sabor, govoreci: Akoneki episkop, ili prezviter, ili djakon, ili bilo ko ko se ubraja u svestenstvo,ili mirjanin, nemajuci nikakve bezuslovne potrebe ili prepreke, zbog koje bi

zadugo bio odstranjen iz svoje Crkve, vec ziveci u gradu ne dodje naLiturgiju tri nedelje (kao dana) u toku tri sedmice tada klirik da budeizbacen iz klira, a mirjanin da bude udaljen od opstenja [8]. To jest, ko senalazi u gradu i ne ode u Crkvu tri nedelje (kao dana) zaredom, ako je onsvestenik treba da bude lisen svog cina, a ako je mirjanin da budeodlucen. To isto odredjuje i Sardikijski sveti Pomesni sabor u svom 11-omPravilu [9].Dakle, ti podlezes kazni odlucenja, ljubljeni, ako ne radis i jedno i drugo, tojest ako ne ides na Liturgiju i ako se ne spremas koliko mozes za Pricesce,ukoliko nemas nikakvih prepreka. Ne smes da narusis ni jedno ni drugo.Jer ako ne narusavas sve to, onda u potpunosti cuvas sva svestenodejstva

Bozanske Liturgije, kako smo ranije rekli, i ne prestupas cin koji je Crkvadobila od Samog Gospoda naseg, od apostola, od Sabora, a takodje i odSvetih. A cin je sledeci: Sveti Hleb treba da se razdeli na svakoj Liturgiji, i tiverni koji nemaju prepreka treba da pridju da se priceste.Kako kaze Simeon Solunski, Bozanska Liturgija je sluzba, ciji je ciljsvesteni cin osvecenja Samog Presvetog Tela i Krvi Hristove, kako bi tiDarovi bili dati svim vernima kao Pricesce. Dakle njen cilj je samoPricesce.Sv. Nikolaj Kavasila, episkop Dirahijski pise: Delo svete sluzbe Svetih Tajni je pretvaranje Bozanskih Darova u Bozansko Telo i Krv. Njen cilj je daverni budu njima osveceni [10].Mudri Jov, o kome svedoci sv.Fotije u svojoj Biblioteci, u knjizi Otajinstvima ovako kaze: Cela sveta sluzba se shvata kao Pricesce


8/47

Svetinjama, jer je njen cilj, naznacenje i delo Pricesce zivotvornim istrasnim Tajnama i Svetinjama.Gavrilo Filadelfijski u knizi O Tajnama govori da se Bozanska Liturgijasluzi iz tri razloga. Prvo, u slavu i pohvalu Boga i Spasitelja naseg i usecanje na Njegovu Smrt i Vaskrsenje, kako je Sam On rekao: Ovo cinite u

Moj spomen. Drugo, radi upokojenja i osvecenja dusa umrlihblagocestivih pravoslavnih hriscana. I trece, radi zivih. Tako da kada sesluzi Bozanska Liturgija u slavu i pohvalu i secanje na Smrt i VaskrsenjeGospoda naseg, nasa braca upokojena u veri dobijaju od Boga upokojenje iosvecenje, koliko je to moguce.Ne znam kako mogu da se osvete zivi verni koji se ne pricescujuBozanskim Tajnama na Liturgiji. Sveti Kavasila kaze da se oni ne osvecuju.I poslusaj ga opet sta kaze: Ako su duse spremne da se priceste, aGospod Koji sve osvecuje i sve cini, i Koji uvek zeli da osvecuje i voli daSebe daje svakome, sta onda moze da predstavlja prepreku za Pricesce?Naravno, nista. Ali neko ce upitati: Ako neko od zivih, imajuci u dusi vrlineo kojima se govorilo, ne pristupi Tajnama, hoce li on i pored svega dobitiosvecenje [od Liturgije koja se sluzi]? [Na takvo pitanje odgovaramo da]to ne moze da dobije svako, vec samo onaj ko ne moze da pridje telesno,kako to biva sa dusama umrlih. Ako neko moze, a ne pristupa Trpezi, da bise udostojio osvecenja od nje, takav ne dobija osvecenje ne samo zatosto nije pristupio, vec i zato sto nije pristupio buduci u stanju da to ucini[11]. To jest, buduci u stanju da podje, prenebregao je to i zato nije posao.Saglasno tome, ne samo to sto smo dosad govorili, i sto obavezuje svakoghriscanina koji nema nikakvih prepreka da se neprestano pricescuje, vec ito sto Bozansko Pricesce i Prisajedinjenje samo po sebi, ako razmislimo,

privlaci svakoga da se njime neprekidno nasladjuje, jer to prosto-naprostopredstavlja sastavni deo dusevnog zivota. Pogledajmo sada sta to znaci.Sholasticki bogoslovi sastavnim delom nazivaju taj predmet bez koga jenemoguce biti to sto biva. Tako je na primer disanje sastavni deocovekovog zivota, jer covek bez njega ne moze da prezivi. Takodje je ihrana neophodna za ogranizam. I kako je cesto disanje neophodno zazivot, a hrana za organizam, tako je i cesto Pricesce neophodno za zivotduse i za njenu sustinu. Ili, bolje receno, Pricesce je neophodno mnogo ineuporedivo vise.Pozovimo sada kao svedoka Vasilija Velikog osnove pravednih dogmataCrkve, da bi nam on rekao: Za vecni zivot je neophodno Prisajedinjenje

Telom i Krvlju Hristovom [12]. I dalje: Onaj ko se ponovo rodio Krstenjemtreba da se hrani Pricescem Bozanskih Tajni, jer nam je neophodno da se inadalje hranimo hranom vecnog zivota, koju nam je predao Sin BogaZivoga [13]. I buduci da je bio upitan od neke zene po imenu KesarijaPatricija, on odgovara u jednom od svojih pisama: Prisajedinjavati se ipricescivati se svaki dan Svetim Telom i Krvlju Hristovom je dobro ikorisno, tako kako Sam Gospod jasno kaze: Onaj koji jede Moje Telo i pijeMoju Krv ima zivot vecni. Ko sumnja da neprekidno pricescivanje zivotomnije nista drugo nego kao ziveti raznoliko? [14]. To jest ziveti svimdusevnim i telesnim snagama i osecanjima.Monah Jov Ispovednik kaze: Ako se govori o Svetom Pricescu, onda jepravednom i redovnom hriscaninu dobro i prirodno da se cesto osvecuje ida pribegava toj Svetinji, i da je zeli vise nego sto zelimo da disemo. I zato


9/47

svako ima razresenje da se neprekidno pricescuje, tako da dostojni ako jeto moguce, nemaju prepreka da se pricescuju cak i svaki dan.Genadije, patrijarh Konstantinopoljski, veoma mudro izlaze, koliko je zahriscanina neophodno Sveto Pricesce, govoreci: I sada Tajna donosisvojim pricasnicima napredovanje zivota po Hristu. To sto cini telesno

vidljivi deo Tajne [to jest hleb i vino za telo] isto to tajanstveno i nevidljivodeluje i u dusi. Jer Telo Hristovo hrani i ispunjava nasu dusu, slicno kao stoto cini hleb za telo. Kako se mi ponovo radjamo primajuci Krstenje idobijamo blagodatno bice umesto bica grehovnog, tako i kada se hranimo Tajnom Pricesca, dobijamo prebivanje u blagodati i napredujemo uduhovnom zivotu. Slicno tome kako prirodna telesna toplota odstranjujenjemu svojstvenu vlaznost, ako telo ne dobija pomoc od hrane (i zato sehranom dobro cuva telesni sastav i nadoknadjuje vlaga, koju je telouzgubilo zbog temperature, i ljudski zivot ne moze da se odrzi na druginacin ni na kratko vreme), tako i zar zlobe, koji izjeda dusu iznutra, isusujestrahopostovanje i istisnulo bi ga u potpunosti, kada dusa ne bi primala tuduhovnu hranu, koja se protivi otrovnoj sili zlobe i obnavlja i vraca u nasduhovne darove Bozije.Telo Hristovo nas s jedne strane hrani saglasno svojoj telesnoj prirodi, a sdruge strane, saglasno svojoj cistoti, ociscuje i osvecuje, budusi sjedinjenosa Bozanskom prirodom, dajuci nam u izobilju duhovnu hranu, i mi na tajnacin hraneci se dobro tom hranom, ponovo zadobijamo duhovno zdravljei cistotu, kojih smo liseni od trenutka kusanja sa zabranjenog drveta u raju.Izgubisvi kusanjem telesne hrane tu prvobitnu cistotu i zdravlje,neophodno bi nam bilo zadobiti ih ponovo telesnom hranom. I logicno jeslicno isceljivati slicnim, a suprotno suprotnim. Jer su obe te hrane

telesne jedna koja nas je u pocetku upropastila, a druga koja nam sadacuva zdravlje i obezbedjuje duhovni zivot. Medjutim tu hranu koju nam jeBog zabranio sada nam dozvoljava i daje. Prvu nam je dao lukavi satana, aovom drugu nam Sin Boziji ne samo preporucuje vec i daje. Prva jedobijena kradjom, a na drugu smo javno pozvani. U prvoj je bio skrivenotrov prestupa, a druga skriva u sebi riznicu nebrojenih blaga [15].Dakle, braco moja, kao sto je za hriscane koji nemaju nikakvih prerekaneophodno cesto Pricesce, kako je dokazano na osnovu cinjenica koje smodosad naveli, tako je i za nas veoma vazno da se cesto pricescujemo kakobi imali zivot u sebi, koji je Isus Hristos, i da ne bi umrli dusevnom smrcu.Jer oni koji se cesto ne hrane tom duhovnom hranom, naravno umiru, iako

zive telesno. Medjutim, oni su dusevno mrtvi jer su se udaljili od duhovnogi istinskog zivota, koji donosi Sveto Pricesce.I kao sto novorodjence place i moli s velikom zeljom za hranu i mleko, akada ne jede nema apetita, te je to znak da je bolesno i da se nalazi uopasnosti da umre, tako i mi treba da imamo zelju da jedemo SvetoPricesce, duhovnu hranu koja ozivotvorava. A u suprotnom se nalazimo uopasnosti da dusevno umremo. Zato bozanstveni Zlatoust kaze: Dakle, nebudimo lenji udostojivsi se takve ljubavi i casti. Ne vidite li vi s kakvomzeljom deca streme majcinskim grudima, i s kakvim kakvom zustrinomnjihove usne hvataju grudi? S takvom zustrinom i mi da prilazimo tojTrpezi, tim duhovnim grudima, oprostite cak i sa vecom zeljom. Uhvatimose za Blagodat Duha kao deca za majcinu kosulju. i neka imamo samo


10/47

jedan problem problem kada se iz nekog razloga ne pricescujemo tomHranom [16].

GLAVA 2O tome da je korisno i spasonosno cesto Pricescivanje Svetim Tajnama

Hriscanin i pre nego sto se pricesti, i kada se pricescuje, i posle Pricescadobija veliku korist od Boznaskih Tajni i za dusu i za telo. Onaj ko sepricescuje, pre Pricesca treba da se pripremi, to jest da se ispovediduhovnom ocu, da se skrusi, ispravlja, omeksa, da obrati paznju na svojduhovni zivot, da se cuva od strasnih pomisli, koliko je to moguce i odsvakog drugog zla.On se na taj nacin uzdrzava, moli, bdi, ima vise strahopostovanja i cinisvako drugo dobro delo razmisljajuci kakvog strasnog Cara treba da primiu sebe, a posebno kada se zamisli na tim da u zavisnosti od toga kakvupripremu ima pred Pricesce, takvu ce Blagodat i dobiti od njega. Ociglednoje da sto se cesce neko priprema za Pricesce, time ce imati vecu korist.Ko moze da shvati kakvi se darovi daju hriscaninu Bozanskim Pricescem?Ili kako nas slabi jezik moze to da prenese? Zato cemo ponovo navestibozanstvene i svete ucitelje Crkve, da bi nam oni rekli sve po redu svojimkrasnorecivim i bogonadahnutim ustima.Grigorije Bogoslov kaze: Sveto Telo Hristovo, kada se dobro prima,predstavlja vojujuce oruzje za one koji se pricescuju sa cistom savescu, zaone koji se udaljuju od Boga povratak, slabe ukrepljuje, zdrave veseli,bolesne leci, cuva zdravlje, zahvaljujuci njemu mi se lakse ispravljamo,lakse podnosimo rad i nevolje, u ljubavi smo plameniji, u znanju precizniji,u poslusanju spremniji, i bolje primamo blagodatno dejstvo. A za one koji

se ne pricescuju dobro, posledice su sasvim suprotne, jer oni nisuzapecaceni casnom Krvlju naseg Gospoda. Kako kaze sam GrigorijeBogoslov: Od tada se Agnec ucvrscuje, i zapecacuju se casnom Krvljudelo i rec, to jest navika i delo stubovi nasih vrata (pod vratimapodrazumevam kretanja i misli uma), koja se lako otvaraju i zatvaraju odsozercanja [17]. Drugim recima, lako se otvaraju za sozercanje i ponovozatvaraju od sozercanja viseg i nepostiznog smisla.Prepodobni Jefrem Sirin pise: Braco, budimo revnosniji u cutanju, postu,molitvi, suzama, crkvenom saborovanju, rukodelji, opstenju sa svetimOcima, poslusanju istini, slusanju bozanskog Pisma, kako nas razum ne bipresusio, a najvise od svega se postarajmo da se ucinimo dostojnim

Pricesca Bozanskih i Precistih Tajni, kako bi se nasa dusa ocistila odpomisli neverja i necistote i da bi nas Gospod Koji se uselio u nas izbaviood necastivog.Bozanstveni Kirilo Aleksandrijski kaze da zahvaljujuci Bozanskom Pricescu,misaoni lopovi zli duhovi nemaju mogucnost da posredstvom osecanjaulaze u nasu dusu: Pod vratima savrsenog doma [duse] sepodrazumevaju nasa osecanja, preko kojih ulaze u srca svih ljudi oblicisvih stvari i izlivaju u njima bezmerno veliki broj zelja. A prorok Joil nazivaosecanja prozorima: Ulaze kroz prozor, kao kradljivci (Joil.2, 9), jer oninisu bili pomazani Krvlju Hristovom. I Pismo ponovo kaze, da poslezaklanja agneca neka uzmu od krvi njegove i pomazu na oba dovratka ina poprecnu gredu na vratima u kuci (Ish.12, 7), ukazujuci na to dacasnom Krvlju Hristovom mi cuvamo taj nas zemaljski hram, to jest nase


11/47

telo, i izgonimo staru neposlusanjem umrtvljenu prirodu nasladjujuci sepricescem zivota, udaljujuci time od nas i neprijatelja pomazanjem KrviHristove.Bozanstveni Kiril i na drugom mestu kaze da se zahvaljujuci Pricescu micistimo od svake dusevne necistote i dobijamo spremnost i revnost ka

dobru: Casna Krv Hristova ne samo da nas izbavlja od trulenja, vec i odsvake necistote, skrivene unutra, i ne ostavlja nas lenje, nego nas ciniplamenijim u Duhu.Sveti Teodor Studit cudesno opisuje korist koju svako dobija od casnogPricesca: Veliku snagu imaju suze, umiljenje, a pre svega i najvise odsvega Pricesce Svetinjama, i ja se cudim zbog cega se vi prema njimaodnosite sa nemarnoscu. Ako je Nedelja vi cete i pristupiti Tajni, a ako seLiturgija sluzi nekog drugog dana niko se ne pricescuje. Iako bi umanastiru onaj koji to zeli mogao da se pricescuje svaki dan. Sada seLiturgija sluzi redje, ali si vi i dalje ne pricescujete. Govoreci sve ovo, janemam u vidu da pozelite da se tek tako pricescujete, jer je napisano: Alicovjek da ispituje sebe, pa onda od hljeba da jede i od case da pije. Jer kojinedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujuci TijelaGospodnjega (1Kor.11, 28-29). Ne govorim radi toga, nikako! Vec raditoga da bismo se sa zeljom za Prisajedinjenje koliko je god to moguceocistili i ucinili sebe dostojnim toga dara, jer je prinesen Hleb koji je sisaosa Neba Pricesce zivota. Ako neko bude jeo od tog Hleba, zivece vavek:Hleb koji vam Ja dajem je Tilejo Moje, koju ja dajem za zivot svijeta. Iopet: Onaj koji jede Moje Tijelo i pije Moju Krv, prebiva u Meni i Ja unjemu (Jn.6, 56).Vidis li kakav je to neshvatljivi dar? On nije samo umro za nas, vec je i

Samog Sebe prineo nama za hranu. Sta moze biti veci znak prave ljubavi?Sta moze biti spasonosnije za dusu? Pored toga obicnu hranu i pice niko neodbija da jede svaki dan, a ako i ne pojede strasno se zalosti. Sto se ticene obicnog hleba, vec Hleba zivota, i ne obicnog pica, vec Casebesmrtnosti, mi se prema njima odnosimo kao prema nevaznoj stvari i neapsolutno potrebnoj. Sta moze biti bezumnije od toga? Uostalom, bezobzira kako ste dosad radili, molim vas za ubuduce da se pazite znajucisilu dara, i koliko je moguce ocisceniji da se pricescujete Svetinjama. I akose desi da se bavimo nekim drugim poslom, cim cujemo zvono daostavimo taj posao i da idemo da se pricestimo Darovima sa velikomzeljom. I to (kako ja mislim ili tacnije kako je zaista u stvari) ce nam veoma

mnogo pomagati, jer ce nas priprema za Pricesce cuvati u cistoti. Akobudemo ravnodusni prema Prisajedinjenju, to je kao da izbegavamo borbusa strastima. Neka nam Pricesce bude provodnik u zivot vecni [18] [19].Dakle, braco moja, ako budemo radili tako kako nam zapovedajubozanstveni Oci, i ako se budemo cesto pricescivali, ne samo da cemoimati Boziju blagodat za pomocnika i saradnika u ovom kratkom zivotu,vec ce nam pomagati i Angeli Boziji, i sam Vladika Angela, a pored togaodbacicemo daleko od sebe svoje protivnike zle duhove, kako kazebozanstveni Zlatoust: Kao lavovi, koji disu ognjem, tako mi odlazimo odte [Svete Trpeze], postavsi strasni za djavola, imajuci u sebi nasu GlavuHrista, i ljubav koju nam je On ukazao. Ta Krv cini da sija carski lik naseduse, radja neiskazanu lepotu, ne dozvoljava da blagorodnost uvene udusi, neprestano je orosavajuci i hraneci. Ta Krv, dostojno primljena,


12/47

odgoni od nas zle duhove, privlaci Angele, zajedno sa Vladikom svihAngela. Jer zli duhovi beze kada vide Vladikinu Krv, a Angeli se skupljaju.Ona je spasenje nasih dusa, Njom se dusa raduje, Njom ukrasava, Njomzagrejava. Ona cini nas um svetlijim od ognja. Ona cini nasu dusu cistijomod zlata. Oni koji se pricescuju tom Krvlju stoje zajedno sa Angelima i

visnjim silama, buduci odeveni kao i oni u tu istu carsku odecu, i imajuciduhovno oruzje. Ali nisam rekao ono najvece: oni koji se pricescuju suodeveni u Samog Cara [20].Vidis, ljubljeni moj brate, koliko cudesnih darova ti dobijas, ako se cestopricescujes, vidis kako se pri cestom Pricescivanju prosvecuje um,osvetljava razum, ciste sve dusevne sile? A ako hoces da umrtvis i telesnestrasti, pricescuj se cesto i nasladjuj se time. U to nas uverava KiriloAleksandrijski: Onaj koji veruje u blagoslov od Pricesca ne samo da seizbavlja od smrti vec i od bolesti koje su u nama. Jer Hristos Koji ulazi u nasumiruje u nasim clancima neobuzdani zakon telesni i ozivljujestrahopostovanje prema Bogu, umrtvljujuci strasti.Na taj nacin, bez cestog Pricescivanja mi ne mozemo da se oslobodimo odstrasti i uspnemo se na visinu bestrasca. Tako i Izrailjci: da nisu hteli dajedu pashu u Egiptu ne bi se mogli osloboditi iz njega.Egipat oznacava zivot u strastima. I ako se mi ne pricescujemo neprestanoCasnim Telom i Krvlju naseg Gospoda (cak i svaki dan ako je to moguce),mi nismo u stanju da se oslobodimo od misaonih faraona. Bozanstveni KirilAleksandrijski upravo tako i kaze: To sto su Izrailjci, buduci robovi i radecipod upravom Egipcana, ucinili [to jest zaklali agneca i pojeli pashu], toznaci da ljudska dusa ne moze naci slobodu i izbeci djavolsku tiraniju, semPricescem Hristovim Telom i Krvlju. Jer je On Sam rekao: Ako vas dakle

Sin izbavi, zaista cete biti izbavljeni (Jn.8, 36). I ponovo taj Svetitelj kaze:Prinevsi na zrtvu jagnje ucinili su to po prauzoru na Hrista, jer sedrugacije nisu mogli osloboditi, jer se sloboda dobija samo Hristovomsilom.Dakle, ako i mi hocemo da napustimo Egipat, to jest mracni greh koji nasprati, i faraona, to jest misaonog tiranina, kako kaze Grigorije Bogoslov, izelimo da nasledimo zemlju srca i obecanja, tada treba da slicnoIzrailjcima, koji su imali za vodju Isusa Navina, imamo Gospoda nasegaIsusa Hrista posredstvom cestog pricescivanja, kako bi pobedili Hananejcei druge narode (bezbrojne telesne strasti) i Gavaonicane (pomisli koje nasobmanjuju), da bismo dospeli u grad Jerusalim, koji znaci sveti mir (za

razliku od svetskog mira). Po recima naseg Gospoda: Mir vam ostavljam,mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao sto svet daje (Jn.14, 27). Tojest: Ucenici Moji, Ja vam dajem mir sveti, i ne takav kao mir svetski kojicesto za cilj ima zlo. Prebivajuci u tom svetom miru, mi se udostojavamoda u nasem srcu zadobijemo Duha, kao i apostoli, ostajuci u Jerusalimu pozapovesti Gospodnjoj, kada su dobili savrsenstvo i blagodat Duha na danPedesetnice. Jer mir je dar koji u sebe ukljucuje i sve ostale bozanskedarove, u miru zivi Gospod, jer kako kaze prorok Ilija, Bog nije bio uvelikom i snaznom vetru, niti u zemljotresu, niti u ognju, vec u strujanjutihog i mirnog vetra tamo je bio Gospod (pogl.3Car. 19, 11-12).Medjutim niko ne moze zadobiti taj mir nemajuci drugih vrlina, jer se vrlinane zadobija bez ispunjenja zapovesti, a zapovest se u potpunosti ne moze


13/47

ispunjavati bez ljubavi, a ljubav se ne obnavlja (jaca) bez BozanskogPricesca. Dakle, mi se bez Bozanskog Pricesca uzalud trudimo.Jer mnogi cesto iziskuju sami od sebe razne vrline, nadajuci se da ce sespasti sami i bez cestog Pricesca. Ali to je skoro nemoguce, jer oni ne zeleda se potcine Bozijoj Volji, koja se sastoji u tome da se cesto pricescuju,

saglasno crkvenom cinu, to jest svakoj sluzenoj Liturgiji, kada se oniskupljaju u hramu. Takvim ljudima Bog govori preko proroka Jeremije:Ostavise Mene izvor zive vode, i iskopase sebi studence, studenceisprovaljivane, koji ne mogu da drze vode (Jer.2, 13). Drugim recima,ostavili su izvor vrlina i darova Svetoga Duha i iskopali su u sebi studence,koji su probuseni na dnu i ne mogu da zadrzavaju vodu. I ponovo Boggovori preko proroka Isaije: Premda Me svaki dan traze i radi su znatiputeve Moje, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavlja suda Boga svojega;istu od Mene sudove pravedne, zele pribliziti se k Bogu. Zasto postismo,vele, a Ti ne pogleda, mucismo duse svoje, a Ti ne htje znati? Gle, kadpostite, cinite svoju volju i izgonite sve sto vam je ko duzan. Eto postite dase prete i svadjate i da bijete pesnicom bezbozno. Nemojte postiti tako kaodanas, da bi se cuo gore glas vas. Taki li je post koji izabrah da covjekmuci dusu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere podase kostrijet i pepeo? Da li ces zvati post i dan ugodan Gospodu? (Is. 58, 2-5). Drugim recima, oni Mene traze svaki dan i zele da spoznaju premudrostMojeg Promisla, kao narod koji je toboze bio pravedan i sacuvao zapovestiBozije, i govore: Zasto Ti ne vidis Gospode da smo mi postili? Zasto Ti nezelis da znas da smo mi toliko stradali? I odgovara Bog: Ne cujem vas,zato sto kada postite ponovo ostvarujete svoje zle zelje. Takav post i takvostradanje Ja ne zelim. Ali cak i ako ti rasprostres umesto kreveta tkaninu

za vrece i pepeo, ni takav post Ja ne primam.Trudovi se prihvataju i vrline donose korist samo onda kada se vrse poVolji Bozijoj. Volja Bozija se sastoji u tome da radimo onako kako namzapoveda nas Gospod, Koji nam kaze: Koji jede Moje Tijelo i pije Moju Krvima zivot vecni (Jn. 6, 54). To nije samo zapovest, vec zapovest nad svimzapovestima, jer ona predstavlja poptunu snagu i neodvojivi sastavni deoostalih zapovesti.Dakle, ljubljeni moj, ako zelis da u svom srcu razgoris bozanski plamen, ida zadobijes ljubav prema Hristu, a sa njom i sve ostale vrline(dobrodetelji), cesto pristupaj Svetom Pricescu i tada se nasladjuj timecime zelis. Jer je nemoguce bilo kome da ne ljubi Hrista i da ne bude

ljubljen od strane Njega, ako se on neprestano pricescuje Njegovim SvetimTelom i Krvlju. To se desava prirodno. I poslusaj kako se to desava.Neki ne razumeju zasto roditelji vole svoju decu, kao i zasto deca takodjevole svoje roditelje. Odgovaramo: niko nikada nije omrznuo samog sebe isvoje telo. Posto deca dobijaju svoje telo od tela svojih roditelja i posebnozato sto se hrane majcinskom krvlju u majcinoj utrobi, tako i posle rodjenja(jer mleko, prirodno, nije nista drugo nego krv koja je postala bela), zato jai kazem da je za njih (decu) prirodni zakon da ljube svoje roditelje, kao i zaroditelje da vole svoju decu. Jer su deca i zaceta od tela svojih roditelja. Nataj nacin ti ljudi koji se cesto pricescuju Telom i Krvlju nasega Gospoda, ceprirodno razgoreti u sebi stremljenje i ljubav prema Njemu s jednestrane, jer to zivonosno i zivotvorno Telo i Krv toliko zagrevaju ljubav kodonih koji se pricescuju (cak i kod onih najtvrdja srca), ukoliko se cesto


14/47

pricescuju; a s druge strane, zato sto nasa ljubav prema Bogu nije nestostrano za nas, vec je prirodno posejana unutar naseg srca, cim se rodimo utelu i u duhu svetim Krstenjem.Pri najmanjem pogodnom slucaju, te prirodne iskre se trenutnorazgorevaju u plamen, kako govori premudri Bozanstveni Vasilije:

Istovremeno sa pojavom zivota (to jest coveka) ugradjuje se u nas i nekisemeni logos, koji na prirodan nacin radja u nama sposobnost da ljubimo[Boga]. Tu silu (to jest logos) radja brizljivo ispunjavanje Bozijih zapovesti,hrani poznanje [Boga] i blagodat Bozija nas privodi savrsenstvu. Trebaznati, da je podvig ljubavi jedan, ali on ispunjava i ukljucuje u sebe i sveostale zapovesti [21].Dakle, tu prirodnu silu da ljubimo Boga ukrepljuje, i upotpunjuje cestoPricescivanje Telom i Krvlju nasega Gospoda. Zato i sveti Kiprijan pise dasu se mucenici kada su isli na stradanja pre svega pricescivali PrecistimTajnama i ukrepivsi se Svetim Prisajedinjenjem, tako razgorevali Bozijomljubavlju, da su odlazili na popriste kao ovce na zaklanje, i umesto Tela iKrvi Hristove, kojima su se pricescivali, prolivali svoju sopstvenu krv ipredavali svoje telo na razlicite muke.Sta jos dobro bi ti hriscanine zeleo da dobijes a da nisi dobio SvetimPricescem? Hoces da slavis svaki dan? Hoces da slavis Svetli Vaskrs kadapozelis i da se radujes neizrecenom radoscu u ovom teskom ziovtu? Tadaneprestano pribegavaj Tajni i pricescuj se sa duznom pripremom, i tadaces se nasladiti time cime zelis da se nasladjujes. Jer je istinita Pasha iistiniti praznik duse Hristos, Koji se prinosi na zrtvu u Tajni, kako kazeApostol, a za njim i bozanstveni Zlatoust: Cetrdesetnica je samo jednomgodisnje, Pasha triput nedeljno, a nekada i cetiri puta, tacnije toliko puta

koliko mi pozelimo, jer Pasha to nije post, vec Prinosenje (Prosfora) iZrtva, koja se prinosi na svakom saboru [22]. A to da je to zaista takocujemo od Pavla: Pasha nasa je Hristos zaklan za nas (1Kor.5, 7). Takoda svaki put kada sa cistom savescu pristupas Tajni, ti vrsis Pashu. Netada kada postis, vec kada se pricescujes tom Zrtvom. Jer oglaseni nikadane vrse Pashu, iako poste svake godine, zato sto se ne sjedinjuju saPrinosom (Prosfora), to jest ne pricescuju se. I suprotno tome: I onaj kojine posti, kada se prisajedinjuje Pricescem, ako prilazi sa cistom savescuTajni, izvrsice Pashu bilo to danas, sutra, ili bilo koji dan. Jer se pripremane ocenjuje brojem dana vec cistotom savesti [23]. To jest najboljapriprema za Pricesce se ne sastoji u tome da odbrojis osam ili petnaest ili

cetrdeset dana i da se tada pricestis, vec u tome da ocistis savest. Dakle,oni koji iako poste pred Pashu (Vaskrs), ali se ne pricescuju na Pashu, takviljudi ne slave kako kaze taj bozanstveni Otac. Ti koji nisu spremni da se nasvaki praznik priceste Telom i Krvlju Gospodnjom, ne mogu da slave ninedelju, ni druge praznike u godini, jer ti ljudi nemaju u sebi uzrok i povodza slavlje, koji je Najsladji Isus Hristos, i nemaju tu duhovnu radost koja seradja od Bozanskog Pricesca.Prelesceni su ti koji smatraju da se Pasha i praznici sastoje u bogatimtrpezama, u mnogobrojnim svecama, mirisnom tamjanu, srebrnim izlatnim ukrasima, kojima ukrasavaju Crkvu. Jer to Bog od nas ne trazi, jerto nije prvorazredno i glavno, kako On to kaze i preko proroka Mojseja:Sta iste od tebe Gospod Bog tvoj, osim da se bojis Gospoda Boga svojega,da hodis po svijem putovima njegovijem i da ga ljubis i sluzis Gospodu


15/47

Bogu svojemu iz sveg srca svojega i iz sve duse svoje, drzeci zapovijestiGospodnje i uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovijedam, da bi ti bilodobro? (Peta Knjiga 10, 12-13). Naravno, nije rec o tome da mi sadasudimo da li su dobri ili ne ti darovi koje prinosimo u Crkvu izstrahopostovanja. Medjutim sa dobrim darovima smo duzni pre svega da

prinosimo i poslusanje svetim zapovestima naseg Gospoda i da toposlusanje stavimo ispred svih drugih prinosa, kako kaze i prorok i carDavid: Zrtva Bogu je duh skrusen; srce skruseno i smireno Bog neceprezreti (Ps.50, 19).Apostol Pavle u Poslanici Jevrejima govori to isto samo na drugi nacin:Zrtava i darova nijesi htio, ali si mi tijelo pripravio (Jevr. 10, 5), sto znaci:Gospode! Ti ne zelis da Ti prinosim sve druge zrtve i prinose, Ti samohoces da ja pristupam Bozanskim Tajnama i da se pricescujem SvesvetimTelom Tvoga Sina, Koje si Ti ugotovio na Svetom Prestolu, jer je takvaTvoja Volja. Zato zeleci da ti pokazes da si spreman na poslusanje,Apostol kaze: Evo dodjoh da ucinim volju Tvoju, Boze moj, i zakon je Tvoju mom srcu (Jevr.10, 9; Ps.39, 8-9). To jest idem da cinim volju Tvojupotpuno spreman i da ispunjavam zakon Tvoj od sveg srca mojeg. Zatoako zelimo da se spasemo, onda treba sa radoscu i ljubavlju, kao sinoviBoziji, da ispunjavamo volju Boziju, i zapovesti Njegove, a ne sa strahomkao sluge. Jer strah cuva ispunjenje starih zapovesti, a ljubav jevandjeljskih. Drugim recima, oni koji su bili pod zakonom su ispunjavalizapovesti i zakonske postavke iz straha, kako ne bi bili kaznjeni ipodvrgnuti mukama. Mi hriscani posto se vise ne nalazimo pod zakonomtreba da ispunjavamo zapovesti iz Jevandjelja ne iz straha, vec iz ljubavi,kao sinovi treba da vrsimo volju Boziju.

Volja Boga i Oca, po Njegovoj Blagoj Volji od samog pocetka se sastojala utome da stvori Telo za Jedinorodnog Sina Svoga, Gospoda nasega IsusaHrista, kako kaze Apostol, to jest da se Njegov Sin ovaploti i prolije KrvSvoju radi spasenja sveta. I da bi se mi svi hriscani pricescivali NjegovimTelom i Njegovom Krvlju, i da bi posredstvom cestog Pricesca i u ovomzivotu bili sacuvani od djavolovih zamki, i da kada dodje do izlaska naseduse ona uzleti kao golub, u slobodi i radosti na nebesa, i da je uospte nemuce duhovi podnebesja.I to potvrdjuje i bozanstveni Zlatuost govoreci: I neko drugi mi je pricao onekom vidjenju, koga se on sam udostojio, a nije znao od koga. Ako ti,kojima predstoji da budu uzeti sa ovoga sveta, budu pricesceni Tajnama sa

cistom savescu, tada njih kada umiru uznose na nebo sami Angeli,zahvaljujuci Pricescu [24]. Zato i ti brate moj, posto ne znas kada ce smrtdoci ili danas, ili sutra, ili ovog casa, - treba uvek da budes pricescenPrecistim Tajnama i da budes spreman. I ako je volja Bozija da jos ostanesu ovom zivotu, onda ces uz blagodat Svetog Pricesca provoditi zivot punradosti, pun mira, pun ljubavi pracen svim ostalim vrlinama. A ako je voljaBozija da umres, onda ces zahvaljujuci Svetom Pricescu slobodno procimitarstva zlih duhova, koja se nalaze u vazduhu, i naselices se u nebeskimobiteljima sa neizrecivom radoscu. Jer ako si uvek sjedinjen sa NajsladjimIsusom Hristom, svemogucim Carem, onda ces i ovde ziveti blazenimzivotom, i kada umres zli duhovi ce pobeci od tebe, kao munja, a Angeli ceti otvoriti nebeska vrata i svecano ce te otpratiti do samog PrestolaBlazene Trojice.


16/47

O velicanstva, kojim se nasladjuju hriscani od cestog pricesca u i u ovom, iu buducem zivotu!Hoces li ti hriscanine da se ocistis i od tih najmanjih pregresenja koje ti kaocovek dopustas ili ocima ili svojim usima? Tada pristupaj Tajni sa strahom iskrusenim srcem i ocistices se i bice ti oprosteno. U to nas uverava i

sveti Anastasije Aleksandrijski: Ako cinimo neke male, ljudske, i oprostivegrehe, buduci skriveni ili jezikom, ili sluhom, ili ocima, ili brigom, ili tugom,ili gnevom, ili necem slicnom, ukoravajuci se i ispovedajuci se Bogu,pricescujuci se Svetim Tajnama i verujuci da nas Pricesce cisti od svegatoga medjutim ne i od teskih ili zlih i necistih greha, koje smo ucinili[25].O tome svedoce i mnogi drugi Svetitelji. Sveti Kliment kaze: Pricestivsi seCasnim Telom i Casnom Krvlju Hristovom, zablagodarimo Onome Koji nasje Udostojio da se pricestimo Njegovim Svetim Tajnama i zamolimo Ga danam one ne budu na osudu, vec na spasenje i ostavljenje grehova [26].Vasilije Veliki kaze: I udostoj nas da se neosudjeno pricestimo Precistim iZivotvornim Tvojim Tajnama na ostavljenje grehova [27].A bozanstveni Zlatoust kaze: Neka nam Pricesce bude na trezvenost dusei ostavljenje grehova [28] to jest da te Tajne posluze onima koji sepricescuju na ociscenje duse i oprostaj grehova.Iako i ispovest i ispunjenje epitimije mogu da donesu oprostaj grehova,medjutim za oslobodjenje od greha je potrebno Bozansko Pricesce. Prilecenju smrdljive rane najpre odstranjuju srz, zatim odstranjuju truledelove i zatim stavljaju melem za isceljenje, jer ako ranu ostave bez njegaona moze da dodje u prethodno stanje. Tako biva i sa grehom: ispovestudaljuje srz, ispunjenje epitimije odseca trule delove, a zatim Bozansko

Pricesce biva kao melem i isceljuje od greha. Jer ako ne primi BozanskoPricesce nesrecni gresnik se vraca u prethodno stanje, i coveku posle togabiva gore nego ranije (Mt.12, 45).Cujes li moj hriscanine koliko darova dobijas od cestog pricescivanja? Inajmanji gresi ti se oprastaju, i tvoje rane se isceljuju, i ti ceo postajeszdrav. Sta drugo moze biti blazenije nego uvek se pripremati za Pricesce ipricescivati se, i zahvaljujuci pripremi i uz pomoc Bozanskog Pricesca,budes uvek slobodan od grehova, i nego da ti zemaljski, budes cist nazemlji kao sto su cisti Angeli na nebu? I kakva druga sreca moze biti vecaod te?I medjutim recicu ti jos nesto vise. Ako ti brate moj pristupas Tajnama

cesto i dostojno pricescujuci se tim vecnim, preproslavljenim Telom i KrvljuGospoda nasega Isusa Hrista, i postajes satelesnik i sakrvnik Hristu,zivotvorna sila i dejstvo tog Presvetog Tela i Krvi u vaskrsenje pravednihozivotvorava i tvoje sopstveno telo proslavljeno Hristovim Telom i ono cevaskrsnuti kao netrulezno, kako u Poslanici Filipljanima pise bozanstveniApostol: Koji ce preobraziti nase ponizeno tijelo da bude jednako tijeluslave Njegove, po sili da moze sve sebi pokoriti (Flp.3, 21).Svu tu slavu i darove, ta velika i natprirodna dobra, o kojima smo dosadgovorili, dobija svaki hriscanin, kada se sa cistom savescu pricescujeBoznaskim Tajnama Najsladjeg naseg Isusa Hrista, - i druge, jos vece okojima mi radi malog prostora necemo govoriti.Konacno, kada se hriscanin pricescuje, tada razmisljajuci o tome kakvim sestrasnim i nebeskim Tajnama prisajedinio, on pazi na sebe, da ne


17/47

obescasti blagodat, boji se svojih pomisli, skuplja ih i cuva, postavljapocetak strozijeg i vrlinskog zivota i udaljuje se koliko je to moguce odsvakog zla. Kada se opet zamisli da mu predstoji da se kroz nekoliko danapricesti, udvostrucava paznju, dodaje spremnost na spremnost, uzdrzanjena uzdrzanje, bdenije na bdenije, trud na trudove, i podvizava se koliko je

to moguce. Jer je on bukvalno pritesnjen sa dve strane: prvo time sto setek pricestio, a drugo time sto ce se uskoro opet pricestiti.

GLAVA 3O tome da ako neko dugo ceka da se pricesti cini sebi veliku stetuSve suprotno onom prethodno recenom podrazumeva retko pricescivanjehriscana, jer onaj ko odlaze Pricesce nema nikakvu pripremu, nije pazljiv inema brizljivo cuvanje od zlih pomisli. Uzrok odlaganja Pricesca je taj stoonda takav covek upada u lenjost, i hladi se toplina strahopostovanja iBozanske ljubavi. Odlaganje mu omogucava da bezbrizno i nepazljivoprovodi zivot, nemajuci straha u svojoj dusi, uzdrzanosti u osecanjima ipredostrozosti u svojim pokretima, a takodje mu dozvoljava i potpunusamovolju u uzmanju hrane, izgovaranju pojedinih reci, gledanjunerpikladnih prizora i slusanju neprikladnih stvari, tako da on postajeslican konju, koji nemajuci uzde upada u provaliju greha. I to se zaistadesava svima onima koji odlazu pricescivanje, sto spoznajemo usvakodnevnom iskustvu i praksi.Cude me oni hriscani koji su koliko je to moguce dostojni, ali koji takodjene zure da se priceste. Kako oni mogu da dobiju osvecenje i radost odBoznaksih Tajni, kako je rekao Kavasila, cije smo citate naveli u pocetku?Kako oni mogu da ugase oganj svojih strasti, ako se ne pricescuju

Precistim Tajnama, koje izgone svaku slabost, umiruju i umrtvljuju telesnei druge strasti, saglasno svetom Kirilu?Kako oni mogu da ociste svoj um, prosvete svoj razum, da osnaze dusu nepricescujuci se Telom i Krvlju nasega Gospoda, Koji i jeste istinskoociscenje, istinska lepota, istinsko prosvecenje i blagorodnost duse, kakonam je prethodno rekao boznastveni Zlatoust?Ili kako mogu da pobegnu od tog mislenog faraona i iz Egipta gorkog ipropratnog greha, kada nisu zapecaceni Casnom Krvlju Hristovom, kako jegovorio Grigorije Bogoslov? Ili kako oni mogu u svom srcu da rasplamsajuBozansku ljubav, duhovnu radost, Bozanski mir i ostale plodove i daroveSvetog Duha, ne pricescujuci se Telom i Krvlju ljubljenog Sina Ocevog i

Jedinosusnog Svetom Duhu, Koji i jeste nasa neprekidna radost i mir,prema recima Apostola (pogl. Ef. 2, 14) i izvor svih dobara?Ja ne znam i cudim se kako hriscani danasnjih vremena mogu da praznujunedelju, ili druge praznike u toku godine i da se duhovno raduju istinskomradoscu ako se neprestano ne pricescuju Bozanskim Pricescem, koje i jesteuzrok i povod za svako slavlje i svecanost.Dakle, bezuslovno, ti koji se ne pricescuju neprekidno se lisavaju (o tuge!)svih tih nebeskih i Bozanskih blaga, a pri svemu tome su jos i prestupnicizapovesti nasega Gospoda, kako smo vec rekli, i Apostolskih Pravila, isabornih Kanona, i pouka Svetih Otaca, cija smo svedocenja navodili. I onipotpadaju pod kaznu odlucenja, koju nalazu bozanstveni apostoli iAntiohijski sabor, kako smo ranije detaljno obrazlozili.


18/47

Takvi ljudi svojim odlaganjem pricescivanja daju prostora djavolu da ihuvlaci u razlicite grehe i mnoga druga iskusenja, kako kaze bozanstveniKiril Aleksandrijski: Udaljavajuci sebe od Crkve i Pricesca, oni postajuBoziji neprijatelji i prijatelji zlih duhova.I bozanstveni Zlatoust kaze: Mnogo se udaljivsi od Pricesca, bice ulovljeni

od misaonog vuka [29]. To jest zato Gospode ja cesto pristupam Tajni ipricescujem se, jer se bojim da udaljavajuci se na dugo vreme od SvetogPricesca necu biti pokriven blagodacu [30], i bicu ulovljen od misaonogvuka, koji ce me umrtviti.Prepodobni Paladije prica kako je ava Makarije Egipatski iscelivsi zenu kojaje pod uticajem djavola ljudima izgledala kao konj, dao joj sledeci savet irekao:Zeno, nikada ne odstupaj od Pricesca Svetim Hristovim Tajnama,vec se cesto pricescuj, jer je djavolski uticaj delovao na tebe posto se nisipricestila pet nedelja, i zato je djavo nasao prostora i mucio te [31].Na slican nacin je i boznastveni Zlatoust toga dana kada je biorukopolozen, iscelio jednog posednutog i poucavao ga da cesto ide uCrkvu i pristupa Boznaskim Tajnama sa postom i molitvama, da ga zli duhne bi kusao ubuduce. Tako o tome pise u zitiju Svetog SimeonaMetafrasta: Neki bezumni muz, buduci posednut necistim duhom jeutrcao u Crkvu izbacujuci penu iz usta sa isplazenim jezikom, tako da susvi videli taj odvratan prizor. I tada su svi poceli da mole tu svetu dusu boznastvenog Zlatousta, da se on pomoli za isceljenje stradalnika. On jetom coveku rekao da se priblizi, pogledao ga s ljubavlju, i prekrstivsi gasvojom rukom prizvao Ime Svete Trojice, naredivsi zlom duhu da izadje. Itog trenutka dok je to govorio, rec je postala delo, i covek se istogmomenta oslobodio strasne bolesti koju su prouzrokovali zli duhovi. Posle

toga ga je Svetitelj podigao i posavetovao da bude revnosan u posecivanjuCrkve i pricescivanju Bozanskim Tajnama, da posti i da se moli. Jer akotako budes postupao, - rekao je on, - neprijatelj te vise nikada nece muciti,i neces biti ulovljen u njegove mreze.Cujete li braco moja kakve nevolje trpe oni koji se ne pricescuju cesto, vecse udaljuju od Tajni? Cujete li da postaju i posednuti, i da se pretvaraju unerazumne zivotinje, kao sto se u drevno vreme car Nabukodonosorpreobrazio u bika? I oni to pravedno prezivljavaju jer mogu od ljudi dapostanu bogovi po blagodati zahvaljujuci neprestanom BozanskomPricescu, ali to ne zele, vec udaljujuci se od Bozanskog Pricesca, gube iljudski lik koji poseduju i postaju nerazumne zivotinje, predajuci se u vlast

satani kako kaze Psalmopevac: Poginuce oni koji udaljuju sebe od Tebe(Ps.72, 27). To jest, Gospode eto kako potpuno ginu oni koji se udaljuju odTvoje blagodati.A da ne govorim o onima koji ne zure da se priceste i koje iznenadna smrtzatice nespremnima, jer ostaju bez Bozanskog Pricesca. Sta ce biti s njimanesrecnima? Da li ce oni moci slobodno da prodju vazdusna mitarstva zlihduhova? Kakav strah i uzas tada prolazi njihova dusa koja je toga moglada se oslobodi zahvaljujuci cestom pricescivanju, kako je rekaobozanstveni Zlatoust. Boze budi milostiv njima!Dakle, braco moja, posto nam retko pricescivanje donosi tako velike ineizrecive nevolje, a cesto Pricesce nam daruje toliko visoka, velika,nebeska i natprirodna dobra i u ovom i u buducem zivotu, zasto ondatoliko odugovlacimo sa pricescivanjem? Zasto se uz potrebnu pripremu ne


19/47

spremamo za pricesce Bozanskim Tajnama, ako ne svaki dan, a ondabarem svake subote ili nedelje ili svakog praznika? Trebalo bi da savelikom radoscu cesto pribegavamo Svetoj Trpezi i sjedinjujemo se saNajsladjim Isusom Hristom, Koji i jeste sav nas zivot, disanje, bice i svanada i spasenje nase, da bismo zauvek bili sjedinjeni i nerazdvojni s Njim i

u ovom i u buducem zivotu. Mi se medjutim saglasavamo i radujemo tomeda odlazemo pricescivanje i da udaljujemo sebe od Njega.Ako nas neko i na jedan dan lisi svakodnevne trpeze, koja se sastoji odtelesne hrane, mi smo tuzni i uznemireni, i to nam se cini vecim zlom,nego sto se na dan, i na dva, i cak i citave mesece lisavamo duhovne inebeske Trpeze Bozanskih Tajni. O velikog bezumlja, koje cine danasnjihriscani ne videci razlike izmedju telesnog i duhovnog! Jer prvo prihvatajusa svom ljubavlju, a drugo uopste ne zele.Mnogi bogoljubivi hriscani trose mnogo novca, ulazu velike napore,podnose mnoge opasnosti i na moru i na kopnu kako bi se u Jerusalimupoklonili Zivonosnom Grobu Gospodnjem i drugim svetim mestima. I zatimse raduju kada ih nazivaju poklonicima tih svetinja. Mnogi posto cuju da seu nekom dalekom mestu nalaze svete mosti nekog Svetitelja, odlaze svelikom pripremom kako bi mu se poklonili i dobili blagodat i osvecenje.Ali da se priceste Precistim Tajnama i da se udostoje da dobiju neZivonosni Grob, ni sveta mesta, ni mosti svetih, vec Cara svih i Svetogsvetih, oni ili imaju malu zelju ili ih to uopste ne zanima. Da bi otisli nasveta mesta, oni trose i novac, i prelaze dug put peske, i podnose mnogeopasnosti, dok za Pricsece nije potreban ni novac, ni duga pesacenja, nipodnosenje opasnosti. Dovoljno je samo otici skrusen na ispovest, ispunitiepitimiju i pripremu, i odmah postati Hristov satelesnik i sakrvnik. I bez

obzira na svu jednostavnost, svi se opet nemarno odnose prema tome idalje odstupaju od Pricesca.Ah, braco moja, kada bi mi samo jednom mislenim ocima nase duse videlikakvih se visokih i velikih blaga lisavamo, ne samo da bi se neprestanopricescivali, vec bi ulozili sve svoje snage da se pripremamo ipricescujemo i svaki dan ako za to postoji mogucnost.Dakle, ako smo dosad bili nemarni u odnosu na Sveto Pricesce, odsada inadalje, molim vas iz dubine svog bratskog srca, da se probudite iz teskogsna lenjosti, i da se pripremite i potrudite. I ako neko od onih koji imajuduhovnu vlast pokusa da nas spreci u ovom bogougodnom delu, da odmahne ohladnimo toplotu svoje resenosti i da ne ocajavamo, ne, vec da

padnemo na kolena, i celivamo kao bludnica njegove noge, i upornokucamo na vrata moleci za dozvolu. I naravno, ne verujem da bi neko biotoliko tvrda srca da nas spreci videci nasu plamenu spremnost dapristupimo Svetom Pricescu. I vise od toga, bez obzira koliko on bio surov,i nemao straha da narusi taj pogubni obicaj ustanovljen u takvoj odluci,njegovo srce bi popustilo i dao bi nam dozvolu da ucinimo ono sto zelimo.PRIGOVOR 1Postoje neki ljudi sa velikim strahopostovanjem, koji ne poznajuci Pismo,kada vide nekog hriscanina da se cesto pricescuje pocinju da gaukoravaju, govoreci da samo svestenici mogu to da rade. I ako ti hoces dase cesto pricescujes onda i ti kazu postani svestenik.


20/47

Takvim ljudima ne odgovaramo nasim sopstvenim recima, vec recimaSvetog Pisma, svetih Sabora, Svetih i ucitelja Crkve. Mi kazemo da sesvestenicko sluzenje sastoji u tome da oni prinose Bozanstvene Darove ida se njihovim posredstvom, kao organima Svetog Duha, Njegovimsilaskom vrsi osvecenje tih Darova. A oni takodje zastupaju narod pred

Bogom i ispunjavaju druga svestenodejstva, koje ne moze da vrsi neko konije posvecen u svestenicki cin. Kada dodje vreme za Pricesce i oni samise spremaju da se priceste, i tada se ni u cemu ne razlikuju od mirjana ilimonaha, sem toga sto svestenici predaju [Tajne], a mirjani ih primaju, arazlika je i u tome sto se svestenici pricescuju u oltaru i to neposredno, bezsvete kasicice, a mirajni i monasi - van oltara i to svetom kasicicom.Da je to zaista tako i da se prilikom Pricesca svestenici nimalo ne razlikujuod mirjana, svedoci i bozanstveni Zlatoust govoreci: "Jedan Otac nas jerodio. Svi smo mi Njegova stradalna deca. To jest svi smo rodjeni odjedne majke - svetog Krstenja. "Jedna te ista Hrana se svima daje". To jestKrv Gospodnja je data svima: i svestenicima, i mirjanima. "I cak ne samoda nam se daje jedna te ista [Hrana], vec nam se daje i iz iste Case. JerOtac je, zeleci da nas privede neznoj ljubavi smislio to da mi svi pijemo izjedne Case, koja predstavlja simbol bezgranicne ljubavi" [32]. I na drugommestu Zlatoust kaze: "Svestenik se u nekim stvarima ni po cemu nerazlikuje od mirjanina. Kada naprimer sledi pricescivanje Svetim Tajnama,mi se svi udostojavamo jednog te istog, a ne kao u Starom Zavetu: jedno je jeo svestenik, a drugo - neposveceno lice. Zakon nije dozvoljavaonarodu da jede to sto je jeo svestenik. Danas vec nije tako vec se jedno Telo i jedna Casa nudi svima". [33]. Drugim recima, danas se podblagodacu Jevandjelja za sve nalazi spremno na Svetom Prestolu jedno te

isto Telo i jedna te ista Casa. Simeon Solunski pise: "Svi verni treba da sepricescuju. To nije samo sluzenje arhijereja, vec je sluzenje u tome da sesvestenodejstvuje to Svesveto Telo Hristovo i Krv i da se daje svimavernima na Pricesce, jer su jedino radi toga oni i predodredjeni" [34]. Jov Amartol pise u knjizi "O Tajnama": "Svo savrsenstvo i cilj i delo[Liturgije] se sastoji u pricescivanju zivotvornim i strasnim Tajnama ISvetinjama. Zato se oni najpre daju svestenicima u oltaru, a zatim narodukoji se pripremio i koji se nalazi van oltara".Iz ovoga bezuslovno sledi da prinesenim Darovima prvi treba da sepriceste svestenici, a zatim - sav narod, saglasno svestenomucenikuKlimentu koji kaze: "Da se pricesti episkop, a zatim - prezviteri i djakoni i

ipodjakoni, i cteci i pojci, i podviznici, a od zena - djakonise, device,udovice, zatim - deca i tada vec sav ostali narod po cinu, sastrahopostovanjem i bez buke" [35].Prethodno spomenuti Jov kaze jos da onaj covek koji je dostojan moze dase pricescuje svaki dan i to na isti nacin kako to rade svestenici, i to bezrazlike ono sto vazi za svestenike vazi i za mirjane, muskarce i zene,decu i starce - ili prostije receno za sve hriscane bez obzira na uzrast i cin. Ti svestenici, koji ne pricescuju hriscane koji pristupaju BozanaskomPricescu sa strahopostovanjem i verom Bog osudjuje kao ubice, saglasnonapisanom kod proroka Osije: " A druzina je svestenicka kao ceta kojadocekuje ljude, ubijaju na putu u Sihem, cine grdilo" (?s.6,9). Drugimrecima, svestenici koji su sakrili put i volju, i zapovest Boziju, i nisu jeobjavili su ubili Sihema i pocinili bezzakonje u narodu Mojem.


21/47

Ja se samo cudim i ne znam da li postoje takvi svestenici koji udaljuju onekoji pristupaju Tajnama. Jer oni se cak nisu ni zamislili o tome da su recikoje oni sami govore - laz. Jer oni sami na kraju Liturgije glasno prizivajusve verne, govoreci: "Sa strahom Bozijim, verom i ljubavlju pristupite". Tojest pridjite Tajnama i pricescujte se; a zatim se opet sami odricu svojih

reci i udaljuju one koji pristupaju. Ja ne znam kako bi se moglo nazvatiovako lose delo.

PRIGOVOR 2Neki prigovaraju govoreci da se treba pricescivati jednom u cetrdesetdana i ne cesce od toga Ti koji pokrecu ovaj prigovor, navode radi sopstvenog opravdanjasvedocenje bozanstvenog Zlatousta, koji kaze: "Iz kog razloga mi postimotih cetrdeset dana? U proslosti su mnogi pristupali Tajnama tek tako. I to jeprvenstveno bilo u to vreme kada nam je Hristos predao tu Tajnu. SvetiOci su se spoznavsi stetu koja nastaje od neredovnog pricescivanja okupilii odredili cetrdeset dana posta, molitve, slusanja Pisma i posete Crkvi, dabi se u tim danima i svi mi ocistili zahvaljujuci paznji i molitvama, imilostinji i postu, i svenocnim bdenjima, i suzama i ispovesti, i svimdrugim vrlinama (dobrodeteljima), koliko je to u nasoj moci, i na taj nacinsa cistom savescu pristupili Tajni" [36].Na ovaj prigovor mi odgovaramo da oni koji zele da dokazu svoje misljenjeimaju obicaj da navode sebi u pomoc ili izreke iz Svetog Pisma, ili izrekenekog Svetitelja, da ne bi svi uvideli kukicu na mamcu. "Jer, - kazebozanstveni Zlatoust, - laz, kada zeli da se u nju poveruje, ako ne stavi usvoju osnovu prikrivenu, ali ne i trajnu istinu, ne moze biti prihvacena i ne

moze se u nju poverovati" [37]. Tako rade i ovi blagosloveni.Medjutim ne treba isecati i izdvajati izreke Boznaskog Pisma odvojeno odostalih njegovih delova i nasilno ih primenjivati radi sopstvenih ciljeva,zato sto ponovo isti Zlatoust kaze: "Mi ne treba samo da istrazujemo tuizreku samu po sebi, vec treba da razmotrimo i sve sto za njom sledi, i ocemu se govori, i ko govori, i kome, i zasto, i kada, i kako. Nedovoljno jereci da je tako napisano u Pismu, izdvajajuci izreke i rasecajuci delove telabogonadahnutog Pisma, odvojeno i ogoljeno od njima svojstvenogokruzenja, uzimajuci na sebe pravo i dozvoljavajuci sebi da ih pogresnotumacite. Jer su tako mnogi izvrnuti dogmati usli u nas zivot pod dejstvomdjavola, koji je ubedjivao nepazljive ljude da govore tekstove iz Svetog

Pisma odvojeno jedne od drugih, dodajuci im ili oduzimajuci ponesto, i nataj nacin pomracujuci istinu" [38].I zato oni ne treba da govore samo to sto je Zlatoust rekao da suboznastveni Oci odredili post od 40 dana, u koje mi postimo i pricescujemose, vec treba razmotriti i to sto prethodi ovim recima, kao i to sto sledi zanjima, i sta u toj istoj besedi navodi taj bozanstveni otac, i kojim povodomkao i kome je upucena beseda. Oni koji nam prigovaraju tvrde i dokazujuda je bozanstveni Zlatoust ogranicio upotrebu Bozanskog Pricesca samona dane Pashe. Ako pristalice pricescivanja samo jedanput u tokucetrdeset dana to zaista zele i da dokazu onda su oni duzni ili da sesaglasno svom misljenju pricescuju samo jednom godisnje na Pashu, i dapostanu kao ti ljudi, kojima se tada obracao Zlatoust, ili treba da imaju


22/47

deset Velikih postova godisnje odnosno toliko postova koliko puta onismatraju da je moguce pricestiti se.Ako im se prvo ne svidja, a drugo ne mogu da ispune, neka zacute, i nekane krive druge i bozanstvenog Zlatousta i neka ga po tom pitanju nepredstavljaju kao protivnika ne samo apostola i Vaseljenskih i Pomesnih

Sabora i mnogih drugih bogonosnih otaca koji govore o neprestanompricescivanju, vec i protivnikom samih sebe jer on vise od drugih pise oneprekidnom Pricescivanju i u mnogim drugim besedama, kao i u ovoj,govoreci: Ne predlazi mi to, vec mi dokazi da je Hristos naredio da se takoradi, jer ja ti ukazujem na to da je On naredio da se radi suprotno, jer namOn nije samo zapovedio da se proucavaju dani, vec nas je i oslobodio od tepotrebe.Poslusaj, sta kaze Pavle, - kada spominjem Pavla, onda govorim o SamomHristu, jer je Hristos bio taj Ko je pokretao Pavlovu dusu. Dakle, sta onkaze? Gledate na dane i mjesece, i vremena i godine. Bojim se za vas dase ne budem uzalud trudio oko vas (Gal.4, 10-11) i propovedao vamJevandjelje.I ponovo on kaze: Jer kad god jedete ovaj hljeb i casu ovu pijete, smrtGospodnju obznanjujete, dokle ne dodje (1Kor.11, 26). Rekavsi kad goducinio je gospodinom onoga ko zeli da se pricesti, oslobodivsi ga svakogposmatranja dana. Jer Pasha i Cetrdesetnica nisu jedno te isto, vec jePasha jedno, a Cetrdesetnica drugo. Jer Cetrdesetnica je samo jednomgodisnje, a Pasha triput nedeljno, a ponekad i cetiri puta, tacnije tolikoputa koliko mi zazelimo, jer Pasha nije post, vec Prinosenje i Zrtva, kojase prinosi na svakom saboru to jest Sveta Liturgija i Boznasko Pricesce,koje se vrsi na njoj. A da je to zaista tako, poslusaj Pavla koji kaze: Pasha

je nasa Hristos, zaklan za nas (1Kor.5, 7). Tako da svaki put kada sacistom savescu pristupas Tajni, ti vrsis Pashu. Ne tada kada postis, veckada se pricescujes tom Zrtvom.Jer oglaseni nikada ne vrse Pashu, jer se ne pricescuju, iako poste svakegodine. A ona koji ne posti, kada prima Pricesce, ako sa cistom savescupristupa Tajni, vrsi Pashu bilo to danas, sutra ili bilo kog drugog dana. Jerse priprema ne ocenjuje vremenskim periodom, vec cistom savescu.Mi postupamo suprotno: razum ne cistimo, a kada se okupimo dapraznujemo Pashu pristupamo tog dana Tajni iako imamo hiljade grehova.Tako se ne sme raditi, ne! Jer ako ti i na Veliku Subotu pristupis Tajni saneiskrenom savescu, ti otpadas od Prisajedinjenja, i odlazis ne izvrsivsi

Pashu. A ako se danas ocistis od grehova, prisajedinjujes se kao da i samuPashu vrsis.Treba tu vasu brizljivost i priljeznost da primenite u odnosu na Tajnu, a neu posmatranju vremena. I kako ste vi sada spremni da sve pretrpite samoda ne menjate obicaj, trebalo bi njega da prenebregnete i da ucinite svekako bi Tajni pristupili bez grehova. Jer je sramno ne postajati bolji, vecprebivati u neumesnom izgovaranju reci. To je pogubilo i Judeje, koji suzeleci da ostanu pri starom obicaju, skrenuli u nepostenje [39].I ponovo on kaze: Znam da mnogi od vas po navici, radi praznika,pristupaju toj Svetoj Trpezi. Trebalo bi medjutim, kako sam mnogo putaranije govorio, ne pratiti praznike, kada se spremate da se pricestite, veccistiti savest i posle toga pristupati Svetoj Trpezi. Jer porocan i necistcovek, nece biti dostojan cak i ako se na praznik pricescuje tim Svetim i


23/47

strasnim Telom. A onaj ko se ocistio zahvaljujuci briznom pokajanju iomivsi svoja pregresenja je dostojan da se pricesti Bozanskim Tajnama ina praznik i uvek i da se nasladjuje Bozanskim Darovima. Ali posto neki tone znam zasto prenebregavaju, mnogi se, cak buduci puni hiljadama zala,kada vide da je praznik i bukvalno buduci pobudjeni samim danom,

pricescuju Svetim Tajnama, koje po zakonu nisu dostojni cak ni da vide[40].Dakle, evo kako bozanstveni Zlatoust ne samo otvoreno uverava u svojimnaerama i misljenjima one, koji vole da cuju istinu, vec i prorockiopovrgava taj obicaj cetrdesetodnevnog posta, koji su mnogi primetili.Sto se tice cetrdeset dana, o kojima govori kao o danima koje su ustanovilisveti Oci, onda ce ovo objasnjenje biti jednostavno za onoga ko o tome zelida razgovara. Mi cemo medjutim sada jos da navedemo neke stvari za onekoji jos uvek sumnjaju.Asijski hriscani su u to vreme praznovali Pashu zajedno sa Judejima podpredlogom da su oni to tako toboze primili od Jovana Bogoslova i apostolaFilipa i nekih drugih. Iako su bozanstveni Oci, skupljajuci se na pomesnimsaborima, pisali protiv toga mnogo puta, oni svoj obicaj nisu napustali svedotle dok nije bio sazvan Prvi sveti i Vaseljenski Sbaor, koji je poredostalog ustanovio da se Pasha ubuduce ne praznuje zajedno sa Judejima,vec da se praznuje u nedelju posle prolecne ravnodnevnice, kako ne bipadala u isti dan sa judejskom pashom. Medjutim bez obzira na to mnogisu i dalje nastavili da drze taj los obicaj. Bozanstveni Zlatoust njima iupucuje tu svoju besedu, razoblicavajuci ih da prenebregavaju odluketoliko velikog broja bozanstvenih Otaca samo radi jednog loseg obicaja.Iz tog razloga on toliko hvali dostojanstvo bozanstvenih Otaca Prvog

Sabora i pripisujuci im pravilo Cetrdesetnice govori da su je oni ustanovilizeleci da na taj nacin ubede te asijske hriscane i da ih privuku naposlusanje. Jer ko ne zna da je post svete Cetrdesetnice ustanovljen odstrane svetih apostola, koji kazu u 69-om Pravilu: Ako episkop, iliprezviter, ili djakon, ili ctec, ili pojac ne posti u svetu Cetrdesetnicu predPashu, ili u sredu ili petak, sem ako je telesno slab neka bude izbacen izsvestenstva. A ako je mirjanin neka bude odlucen.Ili je moguce, kaze on, da su je ustanovili Oci Prvog Sabora, jer su jojdodali i Veliku Strasnu Sedmicu, kako on sam govori o tome na drugommestu: Zato su oci predlozili popriste posta, da bi imali vremena zapokjanje i da bi ocisceni i omiveni pristupili Tajnama [41].

A najistinitiji uzrok zbog koga, kaze Zlatoust je Prvi Sabor ustanovioCetrdesetnicu je cini se sledeci. Posto su tadasnji hriscani bili nemarni inisu postili celu tu svetu Cetrdesetnicu tako sto su jedni postili samo trinedelje, drugi sest, a treci jos nekako drugacije, svako saglasno svomlokalnom obicaju, kako o tome svedoci Sokrat u Crkvenoj istoriji, OciPrvog Sabora su ponovo proglasili Pravilo svetih apostola i ustanovili da secela Cetrdesetnica posti bezuslovno. I boznastveni Zlatoust kaze da su tiOci ustanovili Cetrdesetnicu imajuci u vidu obnavljanje Pravila, koje su onitada uradili.Posto neki navode bozanstvenog Zlatousta u svojstvu zastitnikacetrdesetodnevlja, a on sam rasprusuje kao paucinu njihove zakljucke, miih ucutkujemo i prelazimo na druge prigovore.


24/47

PRIGOVOR 3Neki ljudi prigovarajuci govore da je cilj s kojim Sveti Oci poucavajuneprestanom Pricescivanju taj da se potpuno ne udaljimo odPrisajedinjenja Bozanskim Tajnama. Ako se neko sa velikim strahom i sastrahopostovanjem retko pricescuje i sa velikim strahopostovanjem

pristupa Tajnama, onda se on dostojno pricescujeMi bismo zeleli da upitamo one koji ovo govore da nam pokazu odakle i naosnovu kojih dokaza su oni znali nameru Hrista i Svetih? Mozda su se oniuzneli na nebo, kao Pavle, i tamo to culi? Ali Pavle je cuo neizrecive reci,koje covek ne moze da izgovori. A kako su oni to mogli da kazu? A ako jeto nesto drugo, zasto to onda nije zapisano u knjigama nasih bozanstvenihOtaca? A ako je napisano, a mi nismo nasli, onda ih molimo da nampokazu gde su nasli.Samo strah, s kojim oni pristupaju Tajni nije po Bogu, kako kaze prorok:Drhtace od straha, gde straha nema (Ps.52, 6). Jer strah treba da postojitamo gde se prestupaju zapovesti, ali ne i tamo gde postoji pokornost iposlusanje. I strahopostovanje takvih nije istinsko, vec izvestaceno ilicemerno, jer istinito strahopostovanje postuje Gospodnje reci i zapovesti ine prenebregava ih. To sto govore ljudi koji ovo prigovaraju nema za ciljda hriscane ucini pazljivijim i sa vise strahopostovanja u odnosu na SvetoPricesce, vec da ih lisi odvaznosti i potpuno odvoji od njega, pa samim timprivede duhovnoj pogibiji.Zato i bozanstveni Kiril Aleksandrijski odgovara tim toboze punimstrahopostovanja: Ako zelimo vecni zivot, molimo se da u nama obitavaDavalac besmrtnosti, da se ne udaljujemo od blagoslova [to jest Pricesca],kako to rade neki nemarni. I da nam lukavi djavo ne smesta mamac i

mreze u vidu stetnog strahopostovanja [u odnosu na Bozanske Tajne. Alista ti meni govoris: Evo Pavle pise da] ko jede Hleb i pije Casu Gospodnjunedostojno, jede i pije sebi na osudu. Dakle, ja ispitujuci sebe, vidim senedostojnim Pricesca. Ali ja ti odgovaram: Kada ces biti dostojan? Kadaces stati pred Hrista? Ako se uvek budes bojao svojih najsitnijihpregresenja, onda [znaj da buduci covek] nikada neces prestati da ih cinis(Ko ce znati sve svoje pogreske?(Ps.18, 13), prema svetomPsalmopevcu), i tako ces zauvek ostati potpuno nepricescen spasonosnimSvetinjama.Zato je razumnije i blagocestivo ziveti saglasno zakonu Bozijem, verujucida se blagoslovenim Pricescem izbavljamo ne samo od smrti, vec i od

bolesti dusevnih i telesnih, koje se nalaze u nama, jer Hristos Koji ulaziu nas i umiruje u nasim clancima zakon ploti i ozivljuje strahopostovanjeprema Bogu, umrtvljujuci strasti, ne opominjuci se nasih pregresenja ukojima smo, vec nas isceljuje kao bolesne, oslobadja od uza skrusenog,podize palog, kao Pastir dobri Koji i dusu svoju polaze za ovce.I on ponovo kaze: Sveto Telo Hristovo ozivotvorava one u kojima senalazi, i cini ih vecnim, sjedinivsi se sa nasim telima. Pod telom se nepodrazumeva neko drugo telo, vec ono koje odgovara prirodi Zivota, tojest Boga. Ono ima u sebi svu [Bozansku] silu s njim sjedinjene Reci i bivaispunjeno Njegovom [Bozanskom] energijom, posredstvom koje se sveozivotvorava i odrzava u zivotu. I posto stvari stoje bas tako, to neka znajuti krsteni [hrsicani], koji nemarno odlaze u Crkvu da se pricescuju i koji sena dugo vreme odlucuju od Pricesca time izrazavajuci izvestaceno i stetno


25/47

strahopostovanje. Neka znaju da se nepricescivanjem lisavaju vecnogzivota, odbijajuci da budu ozivotvoreni. To postaje mamac i sablazan, iakose to udaljavanje od Pricesca prikriva plodom strahopostovanja. I zato onitreba da se trude svim svojim snagama da se ociste od greha, da pocnu dazive bogoljubivim zivotom, i da hrabro i s ljubavlju pristupaju Pricescu

Zivota. Jer cemo tako pobediti djavolske obmane, i postacemo pricasniciBozanske prirode (Pet. 1, 4) i ucicemo u zivot i u vecnost [42].A Jovan Zonara u objasnjenju 2-og Pravila Antiohijskog sabora [43] kaze:Odvracanjem od Pricesca Oci ovde nisu nazvali to da se ne voli BozanskoPricesce i da zato ne postoji zelja za pricescivanjem, vec udaljavanje odNjega radi strahopostovanja ili smirenja. Jer ako bi se neko udaljavao odPricesca radi toga sto ne voli i gnusa ga se, onda bi on bio osudjen nesamo na odlucenje, vec na potpunu anatemu.Dovoljno bozanstveni Kiril i Jovan Zonara su razoblicili prikrivenostrahopostovanje nemarnih, koje ne donosi plod koristi i spasenja, vecradja dusevnu smrt i potpuno lisavanje vecnog zivota, koji se zadobijacestim pricescivanjem Bozanskim Tajnama. Jer onaj ko zaista imastrahopostovanja ne samo da ne prenebregava Gospodnje reci i tolikasveta pravila apostolska, saborna i svetootacka, vec to ne prihvata ni usvojim mislima bojeci se suda i osude radi nemarnosti. O tim ljudima kojiimaju istinsko strahopostovanje govori Duh Sveti preko proroka Isaije: Alina koga cu pogledati? Na nevoljnoga i na onoga ko je skrusena duha i kodrhti od Moje reci (Is. 66, 2).

PRIGOVOR 4Neki kazu da su se prepodobna Marija i mnogi drugi pustinjaci i

podviznici pricestili samo jednom u toku celog svog zivota i to imnije smetalo da postanu svetiMi im odgovaramo da pustinjaci ne upravljaju Crkvom i da Crkva nijeodredila pravila za pustinjake [44]. Kako kaze Apostol: Zakon nijepostavljen za pravednika (1Tim.1, 9). A bozanstveni Zlatoust dodaje: Svikoji su revnovali za mudroscu Novog Zaveta, nisu to uradili iz straha odkazne niti zbog pretnje, vec po bozanskoj ljubavi i plamenim stremljenjemka Bogu. Jer oni nisu imali potrebe ni za zapovestima niti za zakonima dabi zavoleli vrlinu i udaljili se od zla, vec su kao blagorodni i slobodni sinovi,spoznavsi sopstvenu vrednost [to jest blagorodstvo svoje prirode], oni subez ikakvog straha od kazne stremili vrlini (dobrodetelji) [45]. Ali i ti

pustinjaci, da su imali mogucnost a nisu se pricescivali, bili bi osudjeni kaonarusioci svetih pravila i oni koji preziru Bozanske Tajne. A ako nisu imalitakvu mogucnost oni nisu krivi. Tako sveti Kavasila kaze: Ako su dusespremne da se priceste, a Gospod koji sve osvecuje i sve cinii voli da dajeSebe svakome, sta onda moze biti prepreka za Pricesce? Naravno, nista.Ali neko ce upitati: Ako neko od zivih, imajuci vrline duse, o kojima segovorilo, ne pristupi Tajnama, nece li on i pored svega dobiti osvecenje [odLiturgije koja se sluzi]? [Na to pitanje mi odgovaramo, da] to ne moze dadobije svako, vec samo onaj ko ne moze da pridje telesno, kako to biva sadusama upokojenih, i oni koji su po pustinjama i planinama, po pecinama iklisurama (pogl.Jevr.11, 38), koji nisu u mogucnosti da vide Zrtvenik isvestenika, zato sto nisu u blizini Crkve. Takve je Sam Hristos nevidljivoosvecivao Svojim osvecenjem. Ako neko ima mogucnost, a ne pristupa


26/47

Trpezi kako bi se njome osvetio, takav uopste ne moze dobiti osvecenje ne samo zato sto nije pristupio, vec i zato sto nije pristupio buduci u stanjuda to uradi. I zato je ocigledno da je dusa takvog coveka prazna[vrlinama], koje su potrebne za Pricesce, jer kako moze neko imati ljubav izelju za Pricescem ako ima mogucnost da se pricesti, ali to ne zeli? Ili kako

moze imati veru u Boga onaj ko se ne boji pretnje sadrzane u recimaGospodnjim [46], prenebregavajuci tu Trpezu? I kako verovati takvomcoveku da on voli to sto moze da dobije, ali [po sopstvenom nastrojenju]ne dobija?

PRIGOVOR 5Neki prigovaraju govoreci da je Sveto Pricesce strasna stvar, i

zato se od ljudi koji se pricescuju zahteva sveti zivot, savrsen iangelskiU to da je Tajna Bozanskog Pricesca velika i strasna i da zahteva sveti icisti zivot ne sumnja niko. Sama rec sveti ima mnogo znacenja. Svet jesamo Bog, jer poseduje prirodnu svetost, a ne zadobijenu. Ljudi,udostojivsi se svetog Krstenja, dobijaju svetost po pricesti Svetom Bogu. Inazivaju se svetima, jer su dobili osvecenje blagodacu Svetog Duharodjenjem Odozgo. Pored svega toga oni uvek dobijaju osvecenje odBozanskih Tajni, jer se pricescuju Svetim Telom i Krvlju naseg Gospoda. Isto se vise priblizavaju Bogu zahvaljujuci ispunjavanju Vladikinih zapovesti,toliko osveceniji idu ka savrsenstvu. Koliko se naprotiv oni udaljuju odBoga zbog ostavljanja zapovesti, toliko vise se lisavaju osvecenja,postajuci robovi strasti, i zlo u njima se povecava. Jer zlo nije nista drugo,nego lisavanje dobra.

Dakle, taj ko se udostojio rodjenja od Svetog Duha, nema nikakveprepreke da se nazove svetim, a saglasno tome sveta ceda Svetog Bogapo blagodati su udostojena cestog pricescivanja Bozanskim Darovima.Zato i bozanstveni Zlatoust kaze: Sveti Darovi treba da se daju svetima, ane porocnima i necistima [47]. Zeleci da pokaze granicu svetosti, onkaze: Da ne pristupi Pricescu niko od gresnih. Iako, oprostite necu reciniko od gresnih, jer cu prvo sebe udaljiti od Bozanske Trpeze, ali cu boljereci ovako: Niko ko i dalje produzava da cini grehe neka ne pristupa.Znam da smo svi mi dostojni kazne i da niko ne moze da se pohvali cistimsrcem. Ali nije nevolja u tome sto mi nemamo cisto srce, vec u tome stonemajuci cisto srce ne pristupamo Onome, Ko moze da ga ucini cistim

[48].A Teodorit kaze: Medju onima koji se pricescuju Bozanskim Tajnama, nekise pricescuju Hristom kao Agnecom ti, koji su zadobili savrsenu vrlinu, adrugi kao ispastaoci tudjih grehova ti, koji se pokajanjem ociscuju odporoka greha [49]. Iako oni koji nam prigovaraju smatraju da samosavrseni mogu da se pricescuju, bozanstveni Oci ne zahtevaju savrsenstvood pricasnika, vec ispravljanje zivota kroz pokajanje. Jer kao sto u ovomvidljivom svetu nema coveka jednog te istog uzrasta, tako i u duhovnomsvetu Crkve postoje razlicita stanja ljudi, saglasno Prici o semenu(pogl.Mt.13, 8). I ako savresni prinose Bogu stostruko, srednji 60, apocetnici 30, to jest svako po svojoj moci. I niko ne biva odbacen odBoga jer nije prineo stostruko.


27/47

Samo ako dobro porazmislimo, shvaticemo zasto je nekome nemoguce dapostigne savrsenstvo bez neprestanog pricescivanja Svetim Tajnama, jerbez njega ne moze zadobiti ljubav, a bez ljubavi ne moze zadobitiposlusanje Vladikinim zapovestima, a bez poslusanja se ne moze posticisavrsenstvo. Kako kaze premudri Solomon: Pocetak premudrosti je

najiskrenija zelja za ucenjem, a briga za ucenje je ljubav, ljubav je cuvanje njenih zakona, a

sv. nikodim svetogorac i sv. makarije korintski - dušekorisna knjiga o čestom pričešćivanju...

Documents