Dr Verica Arsenijević, neuropsihijatarParaćin, 17.03.2012.

Priroda bolesti zavisnosti često korisnike droga dovodi pred lice pravde

Karakteristike bolesti grubo menjaju sistem vrednosti i psihičko stanje zavisnika

Ponašanje je uglavnom determinisano psihopatološkim fenomenima

Sudski psihijatar se angažuje sa zadatkom procene da li ima bolesnog stanja i procene uračunljivosti ili druge sposobnosti pravnog značaja

PSIHIJATRIJSKI ASPEKT URAČUNLJIVOSTI

a) Utvrđivanje duševnog zdravlja izvršioca u vreme izvršenja krivičnog dela

- biološka osnova (ne) uračunljivosti, tj. postojanje ili odsustvo duševnih oboljenja, poremećaja ili zaostalosti u vreme vršenja delikta

b) Procena psihičkih sposobnosti u odnosu na krivično delo, posebno sposobnosti shvatanja značaja dela i upravljanja svojim postupcima

NEURAČUNLJIVOST

Nije uračunljiv učinilac koji u vreme izvršenja krivičnog dela nije mogao shvatiti značaj svog dela ili nije mogao upravljati svojim postupcima usled trajne ili privremene duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti ili zaostalog duševnog razvoja

BITNO SMANJENA URAČUNLJIVOST

Učinilac krivičnog dela čija je sposobnost da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 1. ovog člana može se blaže kazniti

ACTIONES LIBERAE IN CAUSA Krivično je odgovoran učinilac krivičnog dela

koji upotrebom alkohola, droga ili na drugi način dovede sebe u stanje u kome nije mogao shvatiti značaj svog dela ili upravljati svojim postupcima, ako je pre nego što se doveo u to stanje delo bilo obuhvaćeno njegovim umišljajem ili je u odnosu na krivično delo kod njega postojao nehat, a zakon za takvo delo predviđa krivičnu odgovornost i za nehat.

Obično pijanstvo, sporadična upotreba droga ili druge okolnosti

Kod zavisnika uzimanje alkohola ili droge je fenomen poremećaja i ne treba biti osnov za primenu ovog principa

URAČUNLJIVOST

Pravni pojam

Takvo stanje učinioca krivičnog dela da u vreme delikta nije postojao neki od navedenih mentalnih poremećaja i da je bio sposoban da shvati značaj svog dela ( sposobnost rasuđivanja ) i da upravlja svojim postupcima ( sposobnost odlučivanja )

NEUSKLAĐENOST PRAVNE I PSIHIJATRIJSKE KLASIFIKACIJE Pravno određenje mentalnih poremećaja:

Trajno ili privremeno duševno oboljenje, privremena duševna pormećenost ili zaostalost u duševnom razvoju

Anahrono, otežava poziciju veštaka psihijatra Da li je zavisnost od droga trajno ili privremeno

duševno oboljenje? Trajnost, odnosno privremenost određuje uspeh

terapije i uspostavljanje i trajanje apstinencije Razmisliti o dopuni i preformulaciji pravnih

odrednica mentalnih pormećaja i izdvajanju bolesti zavisnosti kao posebne kategorije

KRIVIČNO-PRAVNI ASPEKT

Najčešće procena uračunljivosti Neodoljiva potreba za ponovljenim

uzimanjem droge Žudnja, tj. prinuda da se droga nabavi i

ponovo uzme po svaku cenu Promena vrednosnog sistema i

ponašanja, celokupna aktivnost se usmerava ka nalaženju načina da se do supstance dođe

Izmenjene etične i socijalne norme

PRIRODA I VRSTA KRIVIČNIH DELA

Pravi zavisnici – imovinski delikti ( krađa ili teška krađa ), prevare, falsifikovanja, nasilničko ponašanje, ređe delikti protiv života i dela

Druga grupa – proizvodnja i stavljanje u promet droga ( mreža lica uključenih u ovaj posao koji nekada jesu, ali češće nisu zavisnici)

SAGLEDAVANJE URAČUNLJIVOSTI

Detaljna procena ličnosti i njenih premorbidnih karakteristika

Sagledavanje porodičnih i socijalnih momenata

Da li se radi o zavisniku, koju vrstu psihoaktivne supstance je koristio i kakva je evolucija bolesti u konkretnom slučaju

U kojoj fazi bolesti se izvršilac nalazio u vreme izvršenja krivičnog dela, kao i način i okolnosti njegovog izvršenja

NAJČEŠĆE OKOLNOSTI

Pod dejstvom psihoaktivne supstance – vrsta supstance, uzeta doza, vreme uzimanja u odnosu na vreme izvršenja dela, psihička i telesna konstitucija izvršioca – uračunljivost umanjena, nekada do neuračunljivosti ( kompromitovani i intelektualni i voljno-motivacioni procesi )

Individualna obrada i procena

NAJČEŠĆE OKOLNOSTI

U vreme razvoja simptoma apstinencijalnog sindroma – dominira poremećaj u sferi voljnih procesa, žudnja za narkotikom i prekidom teških simptoma apstinencijalnog sindroma nameće oblike ponašanja koji to omogućavaju ( kvalitet biloške potrebe ); procesi rasuđivanja, tj. shvatanja onoga što se čini su u manjoj meri narušeni - bitno smanjena uračunljivost ili neuračunljivost

NAJČEŠĆE OKOLNOSTI

Faza postojanja psihičke zavisnosti u dužem vremenskom periodu nakon uspostavljene apstinencije ( produženi apstinencijalni sindrom ) – uračunljivost očuvana ili smanjena, ali ne u bitnom stepenu

TEŠKOĆE I DILEME

Povremeno korišćenje droga, količina za sopstvenu upotrebu

Ako nema elemenata zavisnosti, mogućnost povremenog uzimanja droge se ne može sa sigurnošću ni isključiti ni potvrditi

Protok vremena između krrivičnog dela ili lišavanja slobode i vremena obavljanja veštačenja, uspostavljena apstinencija, nedostatak odgovarajuće medicinske dokumentacije

Preporuka da se veštačenja obavljaju u što kraćem periodu nakon pokretanja krivičnog postupka

GRAĐANSKO-PRAVNI ASPEKT

Postupci u kojima se osporavaju pravni poslovi zavisnika, kao i neka njihova prava

Poslovna sposobnost - kompromitovana Otuđivanje delova svoje ili porodične imovine Detaljna individualna procena zavisnika, kao

i sagledavanje socioekonomskih okolnosti od značaja za predmet veštačenja

Zaštita prava i interesa pacijenata, ali i njihove neposredne okoline

Postupci razvoda brakova i povere dece – timski rad i procena brojnih specifičnih individualnih okolnosti

MERE BEZBEDNOSTI MEDICINSKOG KARAKTERA -1

Posebna vrsta krivičnih sankcija ( kaznenih mera ) koje se primenjuju prema duševno obolelim izvršiocima krivičnih dela

Osnovna funkcija – zaštita društva od opasnog ponašanja izvršilaca krivičnih dela kod kojih postoji trajno ili privremeno duševno oboljenje, duševna zaostalost ili zavisnost od alkohola ili droga

Postiže se psihijatrijskim lečenjem – otklanjanje ili umanjenje opasnog stanja proisteklog iz poremećaja psihičkog stanja

MERE BEZBEDNOSTI MEDICINSKOG KARAKTERA -

2 Preventivni karakter – predupređuje se ponavljanje delinkvetnog ponašanja zbog postojanja mentalnih poremećaja

Ostvaruje se humani odnos prema duševno obolelim izvršiocima krivičnih dela – umesto penalnih primenjuju se mere psihijatrijskog lečenja, rehabilitacije i resocijalizacije

MERE BEZBEDNOSTI MEDICINSKOG KARAKTERA -3 Uslovi za primenu: Izvršeno krivično delo od strane lica Veštačenjem utvrđeno postojanje

mentalnih poremećaja Postojanje neuračunljivosti ili bitno

smanjene uračunljivosti Usled psihičkog stanja postoji opasnost

po okolinu, tj. mogućnost da se ponovi društveno opasno ponašanje

MERE BEZBEDNOSTI MEDICINSKOG KARAKTERA -

vrste Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi

Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi

Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja alkoholičara i narkomana

MERE BEZBEDNOSTI obaveznog psihijatrijskog lečenja alkoholičara i narkomana

Zavisnici od PAS izdvojeni od ostalih kategorija mentalno abnormalnih delinkvenata – specifična sociopatološka pojava

U hospitalnim uslovima – u zdravstvenoj ili penalnoj ustanovi, ako penalna ustanova ima uslove za ostvarivanje hospitalnog tretmana

Na slobodi – u psihijatrijskim ustanovama, posebno onim koje imaju timove i službe za lečenje bolesti zavisnosti

USLOVI ZA IZRICANJE MERE BEZBEDNOSTI

Da je izvršeno krivično delo Da je utvrđeno postojanje bolesti zavisnosti

( alkoholizam ili narkomanija ) i da je delikt posledica ovih stanja

Neuračunljivost ili bitno smanjena uračunljivost za izvršeno krivično delo

Postojanje opasnosti da se delinkventno ponašanje ponovi, kao i da se ista može otkloniti nekim od oblika psihijatrijskog tretmana

REALIZACIJA mera bezbednosti

Kada se izvršiocu dela odredi kazna, mera bezbednosti se realizuje u zdravstvenoj ustanovi, a nakon prestanka razloga za lečenjem izvršilac dela može biti upućen na njeno izdržavanje u penalnu ustanovu

Može biti predložena i mera lečenja na slobodi

Mera bezbednosti se može izreći i kada je izrečena uslovna osuda

Moguće je preinačenje mera ( iz ustanove na slobodu i obrnuto) u zavisnosti od toka lečenja i psihičkog stanja delinkventa.