studija izvodljivosti za zaŠtitu kanala ibar kosovo · 2016. 7. 11. · studija izvodljivosti za...

Studija izvodljivosti za zaštitu Kanala Ibar-Lepenac Izveštaj o OPP

Januar 2015. god. Strana 1. od 34

VLADA KOSOVA

IBAR-LEPENAC

JAVNO PREDUZEĆE ZA VODOPRIVREDU

IZDANJE G1

IZVEŠTAJ O OKVIRU POLITIKE PRESELJENJA

RADNA VERZIJA ZA JAVNE

KONSULTACIJE

JANUAR 2016.

STUDIJA IZVODLJIVOSTI ZA ZAŠTITU KANALA IBAR-LEPENAC

KOSOVO

SFG1797

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized



SKRAĆENICE I AKRONIMI

OPUŽSD Okvir procene uticaja na životnu sredinu i društvo EU Evropska unija VR Vanredni rezervoar PIL Preduzeće Ibar-Lepenac – Javno preduzeće za vodoprivredu KKA Kosovska katastarska agencija KAI Kosovska agencija za imovinu REK Regionalna elektrana Kosova MPŠRR Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja MiE Monitoring i evaluacija MER Ministarstvo za ekonomski razvoj MF Ministarstvo finansija MŽSPP Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja LUP Lice pod uticajem projekta SRP Služba za realizaciju projekta OPP Okvir politike za preseljenje APP Akcioni plan za preseljenje NKPP Nadzorna kontrola i pribavljanje podataka



SADRŽAJ

1 UVOD ................................................................................................................................................. 6

1.1 OPIS ODREĐENIH AKTIVNOSTI PROJEKTA ZBOG KOJIH JE NEOPHODNO STICANJE ZEMLJIŠTA I

OBRAZLOŽENJE OKVIRA POLITIKE ZA PRESELJENJE. ............................................................................... 7

1.2 CILJEVI „OKVIRA POLITIKE ZA PRESELJENJE“ ............................................................................. 9

1.3 VRSTE UTICAJA .......................................................................................................................... 10

1.3.1 Mogući uticaji potprojekata obnove kanala .......................................................................... 10

1.3.2 VR – Potprojekat vanrednog i prihvatnog rezervoara .......................................................... 13

2 PRAVNI OKVIR ZA EKSPROPRIJACIJU ZEMLJIŠTA NA KOSOVU I OPERATIVNA

POLITIKA SVETSKE BANKE [OP 4.12] ........................................................................................... 14

2.1 PRAVNI OKVIR ZA EKSPROPRIJACIJU NA KOSOVU ..................................................................... 14

2.1.1 Organ za eksproprijaciju i učesnik u postupku ..................................................................... 14

2.1.2 Postupak eksproprijacije ....................................................................................................... 14

2.1.3 Procena vrednosti imovine .................................................................................................... 16

2.1.4 Konsultacije ........................................................................................................................... 16

2.2 OPERATIVNA POLITIKA SVETSKE BANKE [OP 4.12] .................................................................. 17

2.3 POREĐENJE PRAVNOG OKVIRA KOSOVA U VEZI SA EKSPROPRIJACIJOM I OPERATIVNE POLITIKE

SVETSKE BANKE ZA NEDOBROVOLJNO PRESELJENJE ............................................................................ 18

2.3.1 Analiza odstupanja kosovskog pravnog okvira od Operativne politike Svetske banke 4.12 . 20

2.4 PODOBNOST LICA POD UTICAJEM U POTPROJEKTIMA PIL ZA OBNOVU KANALA I PROJEKTU PIL

22

3. POSTUPAK ..................................................................................................................................... 25

3.1 POJEDNOSTAVLJENI POSTUPAK ZA DOSTUPNOST ZEMLJIŠTA I NADOKNADU U SLUČAJU

POTPROJEKATA OBNOVE KANALA. ........................................................................................................ 25

3.2 POSTUPAK EKSPROPRIJACIJE U SLUČAJU EKSPROPRIJACIJE ZEMLJIŠTA ZA POTREBE

POTPROJEKTA VR AKO TA MOGUĆNOST BUDE IZABRANA .................................................................... 26

3.3 INSTITUCIONALNO UREĐENJE .................................................................................................... 29

3.5 ŽALBENI POSTUPAK ................................................................................................................... 30

3.6 AKTIVNOSTI MONITORINGA U PROCESU STICANJA ZEMLJIŠTA ................................................. 31

4. OBRAZAC SKRAĆENOG PLANA PRESELJENJA ................................................................. 33

DODATAK 1: SPISAK DOKUMENATA KOJA SE ŠALJU LICU POD UTICAJEM PROJEKTA

(LUP) U SLUČAJU EKSPROPRIJACIJE ........................................................................................... 34



Glosar

Posebni termini korišćeni u ovom OPP su sledeći:

Lica-domaćinstva pod uticajem (LU): Lica (domaćinstva) pod uticajem promena u vezi sa projektom prilikom korišćenja zemljišta. Isto obuhvata trajni i privremeni gubitak zemljišta,

imovine i prihoda zbog uzimanja zemljišta u vezi sa projektom. Lica pod uticajem koja imaju

pravo na nadoknadu ili bar na jednu od odredbi u vezi sa obnovom u okviru Projekta su: sva

lica koja izgube zemljište, ili pristup zemljištu, trajno ili privremeno, ili bez pravnog statusa;

zakupci i suvlasnici useva, bilo registrovani bilo ne; vlasnici pogođenih objekata, useva,

biljaka ili drugih objekata na zemljištu; i lica pod uticajem koja izgube poslovanje, prihod i

zarade.

Nadoknada: Novčana isplata nadoknade ili nadoknada u naturi u iznosu koji je potreban za

povraćaj gubitka imovine, resursa ili prihoda.

Datum upisa—Obično datum početka popisa i sastavljanja inventara imovine lica pod

uticajem projekta u vezi sa uzimanjem zemljišta. Lica koja koriste prostor zahvaćen projektom

posle datuma upisa nemaju pravo na nadoknadu i/ili pomoć oko preseljavanja. Slično tome, ne

nadoknađuje se fiksna aktiva (poput građevinskih struktura, useva, voćnjaka i ličnih šumskih

poseda) uspostavljena posle datuma sastavljanja spiska imovine, ili inače prema uzajamno

usaglašenom datumu.

• Pravo: Pravo u vezi sa određenom kategorijom prava jeste zbir ukupne nadoknade i drugih

oblika pomoći koja se pruža licima pod uticajem u odgovarajućoj kategoriji prava.

• Organ za eksproprijaciju: Odeljenje za eksproprijaciju pri Ministarstvu životne sredine i

prostornog planiranja.

• Unapređenja: Strukture koje izgradi (stambeni prostor, ograda, strukture za smeštaj životinja,

komunalni priključci, zajednički objekti, radnje, magacini, itd.) i usevi/biljke koje posadi lice,

domaćinstvo, ustanova ili organizacija.

• Sticanje zemljišta: Proces sticanja zemljišta posredstvom usaglašenog sporazuma i/ili

zakonom predviđenog postupka u okviru obaveze (vladina agencija primorava lice da otuđi

celokupno zemljište ili deo zemljišta čiji je vlasnik ili u čijem je posedu u vlasništvo ili posed

vladine agencije u javnu svrhu, za šta prima nadoknadu).

• Rehabilitacija: Mere nadoknade osim isplate nadoknade za izgubljenu imovinu.

• Premeštanje: Fizičko premeštanje lica pod uticajem/domaćinstva pod uticajem iz mesta u

kom je boravio pre Projekta.

• Troškovi zamene: Obračun troškova zamene zemljišta ili struktura zasniva se na (i) pravičnoj

tržišnoj vrednosti u vreme gubitka poseda, (ii) troškovima prometa/legalizacije, drugih poreza

i dažbina (iii) troškovima tranzicije i povraćaja (priprema zemljišta i obnova) i (v) drugim

primenjivim plaćanjima. Utvrđuje se pravična vrednost za nadoknadu zemljišta na osnovu

njegovog produktivnog potencijala i mesta. Troškovi za zamenu kuća i struktura (postojeća

pravična tržišna vrednost građevinskih materijala i troškovi rada bez amortizacije ili smanjenja

za sačuvani građevinski materijal) i tržišna vrednost zemljišta za stanovanje, useva, drveća i

druge robe.

• Preseljenje: Otuđenje zemljišnih parcela i/ili fizičko premeštanje (premeštanje u drugo mesto)

domaćinstava koja se nađu na prostoru pod uticajem projekta.

• Akcioni plan za preseljenje Vremenski ograničeni akcioni plan sa budžetom kojim se

utvrđuju strategija za preseljenje, ciljevi, prava, radnje, odgovornosti, monitoring i evaluacija.



Ovim planskim dokumentom utvrđuje se ono što će se preduzimati u cilju otklanjanja

neposrednih socijalnih i ekonomskih uticaja u vezi sa nedobrovoljnim uzimanjem zemljišta.

• Ugrožena lica—Lica koja zbog roda, etničke pripadnosti, starosnog uzrasta, fizički ili

mentalno ograničene sposobnosti, nepovoljnog ekonomskog položaja ili društvenog statusa

mogu biti pod većim štetnim uticajem preseljenja nego druga lica i koja mogu imati

ograničenu sposobnost da potražuju i iskoriste prednosti pomoći oko preseljenja, te srodnih

razvojnih prednosti.

• SCADA – je sistem za nadzornu kontrolu i pribavljanje podataka, a koristi za daljinsko

kontrolisanje i davanje komandi kapijama i drugoj opremi u kanalu.



1 UVOD

Projekat sigurnosti vodosnabdevanja i zaštite kanala na Kosovu- Reorganizujući ključnu ulogu Kanala

Ibar-Lepenac u opštoj privredi Kosova, Vlada Kosova je od Banke zatražila podrška za unapređenje rada

kanala. Projekat je inicijativa Vlade Kosova preko Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja

(MŽSPP) i preduzeća za vodosnabdevanje Ibar-Lepenac (PIL). Tehničkom pomoći koju je finansirao

Investicioni fond Zapadnog Balkana (IFZB) obezbeđena je podrška za Tehničku studiju izvodljivosti,

kojom su preporučene vrste mera koje treba preduzeti na kanalu, data ekonomska i finansijska procena,

procena uticaja na životnu sredinu i društvo (PUŽSD) i ovaj Okvir politike za preseljenje (OPP) za

Projekat sigurnosti vodosnabdevanja i zaštite kanala na Kosovu.



1.1 Opis određenih aktivnosti projekta zbog kojih je neophodno sticanje zemljišta i obrazloženje Okvira politike za

preseljenje.

Opis i mesto projekta

Razvojni cilj Projekta sigurnosti vodosnabdevanja i zaštite kanala je da se unapredi efikasnost Ibar-

Lepenca i da se pojača zaštita rečnog sliva Ibra, te da se unapredi način upravljanja istim. Isto će se

postići ulaganjem u to da se obezbedi strukturna bezbednost kanala, unapredi prenos i radna efikasnost

kanala, zaštiti voda u kanalu od glavnih zagađivača koji se u njega slivaju, te da se razvije tehnički

kapacitet pružaoca usluga, preduzeća Ibar-Lepenac (PIL).

Taj cilj će se postići ulaganjima koja su neophodna kako bi se obezbedilo neprekidno vodosnabdevanje

dobrog kvaliteta iz Kanala Ibar-Lepenac, a koji je dug 49 km i koji ima namenski kapacitet od 10 m3/s.

Studijom izvodljivosti analiziran je spisak mogućih ulaganja i mera. Projekat se sastoji od tri

komponente:

Komponenta 1: Obnova i osavremenjivanje infrastrukture

Ova komponenta će se usredsrediti na fizičko poboljšanje oštećenih deonica kanala i njegovih struktura,

kao i na unapređenje hidrauličnih radova. Radovi u okviru ove komponente obuhvataju sledeće:

Potkomponenta 1(a) Manji radovi za bezbednost brane Gazivode, popravka kanala i poboljšanje

stabilnosti za zaštitu od novog fizičkog oštećenja od klizišta i nestabilnog zemljišta (poslojavanje,

tretmanom spojeva između betonskih ploča, dodirnih tačaka, temelja, useka, akvadukta, odvodnih

kanala, drenažnih kanala za kontrolu pritiska uzdizanja). Primena bitumenske geo-membrane predstavlja

još jednu tehničku mogućnost.

Potkomponenta 1(b) Razvoj vanrednog i uravnotežavajućeg rezervoara duž kanala (za kratkotrajno

skladištenje duž kanala kako bi se premostila visoka potražnja za vodom i omogućilo privremeno

isključenje u svrhu popravke). Strukture će se definisati na osnovu analize koristi ulaganja koja će se

izvršiti u prvoj godini.

Komponenta 2: Zaštita i upravljanje vodenim resursima

Projekat može da obuhvati i srodne mogućnosti upravljanja vodenim resursima u slivu reke Ibar (a koje

su u vezi sa ravnotežom vode u slivu Ibra), uključujući i sledeće:

Potkomponenta 2(a) Zaštita kanala od novog zagađenja, slučajnog zagađenja i drugih pretnji, te prekida

koje izazove čovek (ograđivanjem, selektivnim pokrivanjem ili paralelnim drenažnim presretačima sa

vegetativnim koritima). Isto bi pomoglo da se obuhvati i kvalitet atmosferske vode u kanalu, posebno da

se zadovolje uslovi kvaliteta priliva za elektrane i novo Postrojenje za tretman vode u Prištini.

Potkomponenta 2(b) Oprema za bolje upravljanje kapijama i regulaciju protoka vode, praćenje vode (za

glavni kanal Ibar i za njegov sekundarni sistem isporuke), uključujući uslove za daljinsko praćenje i

kontrolisanje srodnih struktura. Relativno napredan SCADA sistem mogao bi da se ugradi imajući u

vidu značaj kanala. Oprema bi mogla da obuhvati i instrumente za optimizovani raspored rada rezervoara

Gazivode i za njegov nizvodni tok uvođenjem ravnoteže u rezervoara u Pridvorici, integrisano sa

predloženim kanalom SCADA (da bi se uravnotežio ispust za hidroelektranu sa ispustima za kanal Ibar).

Komponenta 3: Upravljanje projektom, koordinacija, monitoring i evaluacija



Ova komponenta će obuhvatiti opšte upravljanje projektom, kao i koordinaciju između različitih

ministarstava/agencija uključenih u upravljanje vodom, a u vezi sa Kanalom Ibar-Lepenac. Služba za

realizaciju projekta (SRP) koja će se nalaziti u okviru PIL, biće odgovorna za svakodnevno upravljanje

aktivnostima projekta i radiće sa odgovarajućim službenicima iz drugih ministarstava, kao što je MŽSPP,

na potkomponenti 2(a), zaštitnim aspektima projekta (ESMF i OPP) i monitoringu i evaluaciji (MiE).

Prva komponenta - Obnova i osavremenjivanje infrastrukture spada u komponentu koja će verovatnije

imati uticaja na sticanje zemljišta, trajno ili privremeno, u svrhu njene primene, pošto će se usredsrediti

na fizičko poboljšanje oštećenih deonica kanala i njegovih struktura, kao i na poboljšanje hidrauličnih

radova.

Konkretan dizajn i radovi u vezi sa obnovom kanala, obnovom brane i mogućom izgradnjom VR

(vanredni i uravnotežavajući rezervoari) nisu poznati. Tehničkom studijom izvodljivosti predložene su i

preporučene samo vrste i najbolje prakse za mere obnove otvorenih kanala ali konkretan izbor mera i

tehničkih dizajna biće izvršen u toku realizacije projekta. Konkretan uticaj na zemljište nije bilo moguće

utvrditi u toku pripremne faze zbog čega se priprema Okvir politike za preseljenje za potrebe projekta.

Uslovi u vezi sa zemljištem

Tačno mesto izvođenja radova koji će biti finansirani još uvek nije poznato ali, kao što je prethodno

pomenuto, za neke od aktivnosti projekta biće neophodno privremeno korišćenje (u toku izgradnja) ili

trajno sticanje zemljišta, posebno zbog izgradnje vanrednih/uravnotežavajućih rezervoara, ukoliko se

donese konačna odluka za izgradnju rezervoara.

Alternativna analiza zasnovana na ekonomskim, finansijskim, ekološkim i socijalnim kriterijumima,

čime bi se izbeglo sticanje zemljišta, biće sprovedena kako bi se donela odluka da li će se i na koji način

realizovati Potkomponenta 1(b), o tome da li će se graditi jedan veliki rezervoar ili više znatno manjih

rezervoara. Ako se donese odluka da se izgradi veliki rezervoar, jedna od mogućnosti bi bila da se to

učini na mestu u Mihaliću (otprilike 24 km severozapadno od Prištine). Ista mogućnost se razmatra zbog

velikog kapaciteta (3,7 miliona kubnih metara) i malog uticaja na društvo, s obzirom da nema velike

potrebe za preseljavanjem stanovništva. Oko polovinu prostora čini slobodno zemljište a drugu polovinu

čini poljoprivredno obradivo zemljište. Mesto koje će biti uzeto u obzir za vanredni rezervoar (VR)

nalazi se blizu sela Mihalić u Opštini Vučitrn. Prosto je prvenstveno seoskog karaktera sa planinskim

naseljima i raštrkanim manjim naseobinama. Prostor koji će biti namenjen za VR nalazi se obeju strana

uvale u blizini Mihalića. Poljoprivredni uslovi koji preovlađuju na tom prostoru su žitarice. Prostor koji

će biti zahvaćen izgradnjom tog rezervoara iznosi oko 30 ha. Isti prostor je u celosti bez ljudskih naselja

(kuća ili poljoprivrednih objekata). Svaki drugi prostor koji bude uzet u obzir za izgradnju VR biće

znatno manjeg omera, sa oko deset puta manjim skladišnim prostorom. Jedan od kriterijuma za izbor koji

će se uzimati u obzir biće izbegavanje ili svođenje na najmanju moguću meru potrebu za raseljavanjem.

Radovi na obnovi kanala, u okviru Potkomponente 1(a) i Potkomponente 2(a) najverovatnije će imati

privremeni uticaj na zemljište koje koriste lica koja žive duž kanala. Trajno uzimanje zemljišta za radove

na obnovi biće marginalnog karaktera. Svo zemljište koje bi moglo da se koristi za prvenstvo prolaza duž

kanala opisano je u Odlomku 1.3.1 a dole. Zemljište je imovina PIL, a deo zemljišta u sklopu prvenstva

prolaza koriste određena lica iz susedne zajednice. U toku radova na obnovi, deo zemljišta koje se koristi

biće pod privremenim uticajem a deo zemljišta koji je od presudnog značaja za buduće održavanje kanala

biće ograđen. Međutim, nema potrebe ograđivati celokupno zemljište duž kanala u sklopu prvenstva

prolaza. Duž KIL, a posebno na imovini PIL, do 1990. godine, bilo je slučajeva uzurpacije i

neovlašćenog korišćenja imovine PIL, što se ogleda u izgradnji različitih objekata, prvenstveno

stambenih objekata i prateće infrastrukture, ali i u otvaranju puteva koji služe za pristup bilo stambenim

bilo poslovnim prostorijama, kao i drugim poljoprivrednim parcelama. Nijedan stambeni objekat neće



biti srušen, a pristup imovini koja se proteže preko zemljišta u sklopu prvenstva prolaza PIL ili imovine

PIL biće obezbeđen.

1.2 Ciljevi „Okvira politike za preseljenje“

Cilj OPP je da se obezbedi odgovarajući način upravljanja procesom sticanja zemljišta i nedobrovoljnim

preseljenjem za potrebe projekta, u skladu sa zakonima Kosova i OP 4.12 Svetske banke o

nedobrovoljnom preseljenju, te da se obezbede smernice za pripremu i realizaciju akcionih planova za

preseljenje za buduće radove, kada isti budu definisani (npr. obnova kanala i možda VR). Isti utvrđuje

postupke i uslove kojima će se rukovoditi PIL kao realizator projekta i MŽSPP kao organ za

eksproprijaciju u odnosu na lica koja izgube zemljište i imovinu zbog potreba Projekta za zemljištem.

Određeni ciljevi OPP su sledeći:

- Potreba za sticanjem zemljišta i preseljenjem biće smanjena do najmanje moguće mere ili izbegnuta kada je to moguće. Kada je preseljenje nezaobilazno, primenjivaće se postupak i

uslovi podvučeni u ovom Okviru. Akcioni planovi za preseljenje (APP) biće izrađeni kako bi se

štetni uticaji sveli na najmanju moguću meru.

- Lica pod uticajem bi trebalo da dobiju pomoć u njihovom nastojanju da unaprede svoje uslove

izdržavanja i standarda života ili bar da ih povrate, u realnom smislu, do nivoa koji je

preovlađivao pre početka realizacije projekta.

- Svako lice pod uticajem (LUP) procesa sticanja zemljišta biće deo sadržajne konsultacije i

aktivni učesnik pregovora o naseljavanju, i imaće pristup odgovarajućim i pristupačnim

žalbenim mehanizmima. U konsultacijama će se uzeti u obzir pitanja rodne ravnopravnosti, kao i

potrebe zainteresovanih strana koje se mogu smatrati ugroženima.

Rukovodeća načela:

- PIL će nastojati da postigne usaglašene sporazume o sticanju zemljišta sa svakim LUP na osnovu

načela utvrđenih ovim Okvirom. PIL će voditi pravične i otvorene pregovore sa svakim LUP

kako bi se postigli uzajamno prihvatljivi sporazumi o nadoknadi. Eksproprijacija će biti

nametnuta samo kao poslednja mogućnost u slučaju da pregovori ne uspeju.

- Svaka aktivnost sticanja zemljišta i preseljenja biće kontrolisana preko APP, posebno kada se

radi o fizičkom raseljavanju, koje podrazumeva premeštanje ili gubitak smeštaja ili strukture, i/ili

kada se radi o gubitku ekonomskog karaktera, koji podrazumeva gubitak prihoda ili sredstava za

izdržavanje. Rezultati realizacije biće dokumentovani, praćeni i, posle završetka, procenjeni.

- Nedobrovoljno preseljavanje bi trebalo da se smatra kao prilika za unapređenje uslova za

izdržavanje lica pod uticajem i preduzetu u skladu sa tim.

- Angažman i nadoknada biće izvršena jednakim uzimanjem u obzir žena i muškaraca.

- Posebna pažnja bi trebalo da se pokloni domaćinstvima čija su glava žene i druge ugrožene

grupe, a posebna pomoć bi trebalo da se obezbedi kako bi im se pomoglo da unaprede svoj

status.

- Proces sticanja zemljišta i APP bi trebalo da se smatraju i izvršavaju kao deo projekta, a

celokupni troškovi nadoknade uvršćeni u troškove i beneficije u vezi sa projektom.

- Subvencije za nadoknadu i preseljavanje biće obezbeđene u potpunosti pre odobravanja

prvenstva prolaza/nivelisanja terena, rušenja i svakog početka radova na pogođenom zemljištu.

- Po završetku izgradnje, zemljište se vraća u prvobitno stanje to je bolje moguće u slučaju

privremenog prekida, kako bi se vlasnicima/korisnicima/zakupcima zemljišta omogućilo da

nastave sa svojom ranijom delatnošću.



- Svako LUP, bez obzira na pravni status imovine, dobiće podršku različite vrste, u skladu sa

načelima utvrđenim u Matrici prava sadržanoj u ovom OPP. U slučaju da ne postoji zakonsko

pravo isto ne bi trebalo da podrazumeva zabranu nadoknade i/ili obnove prema uslovima iz ovog

OPP.

Detalji postupka za sticanje zemljišta utvrdiće se u skraćenim APP (vidi Odlomak 4), a koji sadrži bar

sledeće elemente:

- Popis i socio-ekonomsko ispitivanje

- Matrica podobnosti i prava, sa opisom nadoknade i pomoći koja se pruža

- Institucionalno uređenje, uključujući konsultacije i žalbeni postupak, i tim za realizaciju

- Program realizacije

- Monitoring i evaluacija– MiE (uključujući i obrazac izveštaja o MiE)

- Troškovi i budžet

Radovi na obnovi kanala i potprojekat VR prema očekivanjima ne bi trebalo da dovedu do fizičkog

preseljavanja niti će uticati na više od 200 lica, zbog čega će se pripremiti skraćeni APP kojima će se

predvideti otklanjanje uticaja od uzimanja zemljišta. Međutim, u toku realizacije projekta, ukoliko

nastane potreba da se finansiraju radovi koji će dovesti do većeg uticaja, pripremiće se odgovarajući

APP.

1.3 Vrste uticaja

Provera i prethodna procena procesa uzimanja zemljišta u vezi sa projektom biće izvršena u skladu sa

Okvirom procene uticaja na životnu sredinu i društvo (OPUŽSD, vidi izdanje F1).

1.3.1 Mogući uticaji potprojekata obnove kanala

Tabela 1. sadrži sve obrasce korišćenja zemljišta na prostoru prvenstva prolaza duž kanala. Međutim,

neće se svaki sektor prvenstva prolaza koristiti za obnovu kanala već samo deonice prvenstva prolaza

duž kanala koje budu preporučene i navedene u toku prve godine realizacije projekta.

Tabela 1: Opšti pregled korišćenja zemljišta u potprojektima kanala

Klase korišćenja zemljišta

m2 ha

Zemljište sa usevima 54707 5,47 33,89 %

Travnjaci 31828 3,18 19,70 %

Voćnjaci 546 0,55 3,41 %

Šume 17086 1,71 10,59 %

Grmlje i pošumljeni prostor 42064 4,21 26,08 %

Drveće 46 (broj)

Bašte (izgrađeni prostor) 6452 0,65 4,03 %



Objekti 226 0,02 0,12 %

Putevi 3477 0,35 2,17 %

Zbir 161310 16,13

Ova tabela pokazuje sledeće glavne namene zemljišta na prostoru predviđenom za radove:

• Poljoprivredno zemljište (usevi i travnjaci, voćnjaci): više od 50 %

• Šume, grmlje i pošumljeni prostor: oko 40 %

Radovi na obnovi kanala mogli bi uglavnom da utiču na poljoprivredno zemljište. Šume, grmlje i

pošumljeni prostor ne koriste fizička lica. Samo nekoliko objekata (8) moglo bi da se nađe na prostoru

potencijalnog prvenstva prolaza. Međutim, odluka PIL je da izbegne uticaj na objekte, posebno stambene

objekte. Zbog toga, u toku izrade potprojekata uzeće se u obzir mere za izbegavanje svake potrebe

za rušenjem ili premeštanjem stambenih ili pomoćnih objekata.

Neke vrste (priroda) mogućih uticaja potprojekata navedene su dole.

Tabela 3: Mogući uticaji uzimanja zemljišta za potprojekte obnove kanala

Pitanje Uticaj Stepen

Gubitak zemljišta Poljoprivrednici i vlasnici zemljišta, koje se uglavnom nalazi duž kanala, a koji su proširili svoj posed na imovini PIL, prestaće sa uzurpacijom i korišćenjem zemljišta na prostoru prvenstva prolaza budućih radova na obnovi kanala. Takav gubitak zemljišta tiče se dela zemljišta od nekoliko metara širine duž kanala, koji je u svakom slučaju samo delić ukupnog zemljišta koje koriste LUP, a koji iznosi manje od 10 %. Sledstveno tome, takav gubitak zemljišta će predstavljati samo mali gubitak zemljišta za LUP.

Nizak

Pristup privatnoj imovini preko imovine PIL

U određenim slučajevima, moguće je da je glavni pristup poljoprivrednim parcelama i drugoj privatnoj imovini obezbeđen preko imovine PIL, posredstvom puta za održavanje kanala. Svako ograničavanje dalje upotrebe imovine PIL kao pristupa parcelama može dovesti do prekida pristupa poljoprivrednim parcelama i može dovesti do socijalnih problema kod susednim vlasnicima zemljišta. U slučaju predviđenih radova na obnovi kanala, moguće je samo privremeno ometanje puta i staza koje postoje duž kanala u toku perioda izvođenja radova. Svaki postojeći put i staza za održavanje duž kanala biće zamenjena na imovini PIL posle perioda izvođenja radova i biće dostupna vlasnicima zemljišta duž kanala. Program radova na obnovi kanala obuhvataju poboljšanje i proširenje postojećih puteva za održavanje i pristup duž kanala. Vlasnici zemljišta duž kanala, uglavnom poljoprivrednici i susedi, biće korisnici takvog unapređenja.

Nizak



Pristup objektima i domovima preko imovine PIL

U određenim slučajevima, moguće je da je pristup domovima ili drugim objektima, posebno duž kanala, moguć samo preko imovine PIL. Svako ograničavanje ili promena namene imovine PIL može uticati na uobičajeni pristup određenim domovima. Kao što je prethodno izneto, u slučaju predviđenih radova na obnovi kanala, moguće je samo privremeno ometanje puta i staza koje postoje duž kanala u toku perioda izvođenja radova. Svaki postojeći put i staza za održavanje duž kanala biće zamenjena na imovini PIL posle perioda izvođenja radova i biće dostupna vlasnicima duž kanala. Stoga, pristup stambenim objektima koji se nalaze duž kanala mogao bi da bude ometan samo privremeno u periodima izvođenja radova. U toku tog perioda, pristup pogođenim stambenim objektima biće održavan preko privremenog pristupa u toku izvođenja radova. Imajući u vidu da će se prva godina realizacije projekta iskoristiti za izbor radova određenih u studiji izvodljivosti, pored ekonomske analize, nije moguće utvrditi da li će se izvoditi radovi koji će privremeno ograničiti pristup objektima. Međutim, ukoliko to bude slučaj, biće omogućen zamenski pristup pre nego što dođe do ometanja.

Nizak



1.3.2 VR – Potprojekat vanrednog i prihvatnog rezervoara

Još uvek nije odlučeno da li će Projekat finansirati vanredne rezervoare. Preporuka dobijena kroz

konsultacije je da se izgrade rezervoari koji bi podržali buduće održavanje kanala ili služili za

kratkoročno snabdevanje korisnika u slučaju veće katastrofe. Jedna od mogućnosti koja je procenjena

jeste mesto u blizini sela Mihalić, gde količina akumulirane vode iznosi 3,7 miliona kubnih metara.

Na tom mestu, ako bude izabrano, ne postoje ljudska naselja (objekti, stambeni objekti ili poljoprivredni

objekti). Biće potrebno oko 30 ha poljoprivrednog zemljišta (delimično pod žitaricama i sa napuštenim,

nekorišćenim delovima), a akcioni plan za preseljenje neophodan pre početka radova. Drugo, realizacija

ove mogućnosti VR podrazumevala bi premeštanje pristupnog puta koji koristi nekoliko gazdinstava

koja se nalaze na brežuljcima, na ivici budućeg rezervoara (selo Bećuk sa oko 10 porodica).

Takođe, projekat će sagledati i druge mogućnosti pored velikog VR u Mihaliću. To bi bilo više malih

rezervoara u blizini kanala. Prilikom određivanja mesta za izgradnju manjih VR, uzeće se u obzir

kriterijumi za smanjivanje uticaja na životnu sredinu i društvo do najmanje moguće mere.



2 PRAVNI OKVIR ZA EKSPROPRIJACIJU ZEMLJIŠTA NA KOSOVU I OPERATIVNA POLITIKA SVETSKE BANKE [OP 4.12]

2.1 Pravni okvir za eksproprijaciju na Kosovu

Postupak eksproprijacije nepokretne imovine na Kosovu rukovodi se Zakonom o eksproprijaciji br. 03/L-

205 koji je usvojila Skupština Kosova 2001. godine, sa izmenama i dopunama u Zakonu br. 03/L-139.

Istim zakonima predviđeno je da se eksproprijacija privatne imovine vrši samo u javnom interesu i kroz

pravičan proces nadoknade.

2.1.1 Organ za eksproprijaciju i učesnik u postupku

Ako su ispunjeni svi uslovi iz člana 4. Zakona o eksproprijaciji br. 03/L-2051, odgovarajući organ za

eksproprijaciju može da izvrši eksproprijaciju u skladu sa važećim postupkom i uslovima koji su dalje

predviđeni zakonom.

Postupak eksproprijacije može da pokrene odgovorni organ za eksproprijaciju (kako je navedeno u

glosaru to je Odeljenje za eksproprijaciju pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja), kako

je utvrđeno članom 4. ovog zakona, po sopstvenom nahođenju ili na zahtev koji podnese organ za

eksproprijaciju.

Zahtev podnosi javni organ ili javno preduzeće, kao što je PIL. Ako je organ za eksproprijaciju Vlada2,

zahtev može da podnese i:

javno-privatno partnerstvo

strana u ugovoru u vezi sa infrastrukturom koji je zaključen sa organom koji objavljuje javni

poziv; ili

svaki zakonski naslednik, potpisnik ili primalac takvog partnerstva ili strane.

Ako organ za eksproprijaciju postupa po sopstvenom nahođenju, isti je dužan da obezbedi da jedan ili

više njegovih članova ili službenika pripreme i podnesu zahtev.

U okviru ovog projekta, organ za eksproprijaciju je Vlada Kosova, odnosno Odeljenje za eksproprijaciju

pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja i Preduzeće Ibar-Lepenac (PIL), kao podnosilac

zahteva, a koji će podneti zahtev za pokretanje postupka eksproprijacije pod kontrolom javnog organa.

2.1.2 Postupak eksproprijacije

Na osnovu člana 8. Zakona o eksproprijaciji, zahtev za eksproprijaciju sadrži sledeće podatke:

1.1. Ime i adresu organa za eksproprijaciju i, ako organ za eksproprijaciju (Odeljenje za

eksproprijaciju u MŽSPP) ne deluje samoinicijativno, ime i adresu podnosioca zahteva (podnosilac

zahteva u ovom slučaju je PIL).

1 Organ za eksproprijaciju je ovlašćen da izvrši eksproprijaciju nepokretne imovine samo ako su ispunjeni svi sledeći uslovi: 1.1. eksproprijacija se direktno odnosi na ispunjavanje zakonitog javnog cilja u okviru svoje nadležnosti kao što je utvrđeno u stavovima 2. ili 3. ovog člana; 1.2. zakoniti javna svrha se ne može praktično postići bez izvršenja eksproprijacije; 1.3. javna korist koja proizilazi iz

eksproprijacije prevagnuće nad interesima koji će negativno uticati od eksproprijacije; 1.4. izbor imovine koja će biti eksproprisana nije urađena

radi sprovođenja bilo kojeg diskriminatornog cilja ili namere; i 1.5. organ za eksproprijaciju ispunio je sve primenljive odredbe ovog zakona. 2opština, kao organ za eksproprijaciju. U tom slučaju, podnosilac zahteva ne može biti JPP ili strana u ugovoru u vezi sa infrastrukturom



1.2. Ime i adresu svakog lica koje je, ili tvrdi da je, jedan vlasnik ili držalac imovine u svakoj dotičnoj

parceli nepokretne imovine u onoj meri u kojoj ova informacija može se lako utvrditi na osnovu

dostupne katastarske i druge službene evidencije o nepokretnoj imovini na Kosovu, uključujući

evidenciju Kosovske agencije za imovinu i zadnje podatke o porezu na nepokretnu imovinu;

1.3. lokacija i broj svake odgovarajuće parcele nepokretne imovine, i - ako je samo jedan deo parcele

eksproprisana i/ili ako su samo neka prava u bilo kojoj od ovih parcela eksproprisana – detaljan opis

dela parcele i/ili prava koji su predmet zahteva;

1.4. za svaku parcelu, jedan opis bilo kojih i svih prava (bez obzira da li su ova prava potvrđena ili su

tražena) u vezi sa parcelom za koju podnosilac zahteva zahteva eksproprijaciju;

1.5. jedan detaljan opis javnog cilja/namene za koji se traži eksproprijacija;

1.6. bilo koji značajna dokumenta koja dokazuju zakonitost javnog cilja i/ili potrebu za traženu

eksproprijaciju (ili, ako su takva dokumenta na raspolaganju u elektronskom obliku, jedna jasna

naznaka gde se takav dokument može dobiti);

1.7. podatke o tome, i do koje mere, tražena eksproprijacija sadrži pričvršćenja, pomoćne delove i/ili

plodove nepokretne imovine; i

1.8. detaljne informacije, do mere do koje se to može utvrditi iz podataka koji su navedeni u podstavu

1.2. ovog stava, o bilo kojim ograničenjima ili sporovima u pogledu vlasništva ili drugih prava ili

držanih imovine ili za koje se tvrdi da se drže od lica koji su identifikovani u podstavu 1.2. ovog

stava.

Organ za eksproprijaciju donosi konačnu odluku kojom odobrava ili odbija, u celosti ili delimično,

zahtev za eksproprijaciju. Sve dok se žalba ne reši pred nadležnim sudom, organ za eksproprijaciju ne

usvaja konačnu odluku o nijednoj predmetnoj imovini ili pravu.

Organ za eksproprijaciju bi trebalo da izvrši procenu vrednosti nepokretne imovine (vidi § „procena

vrednosti imovine“ dole). Zakonom je predviđeno da se iznos nadoknade za eksproprijaciju naveden u

konačnoj odluci isplaćuje u celosti u roku od dve (2) godine od dana stupanja na snagu odluke.

Postupak eksproprijacije, ili srodni aspekt istog, završava se ili prekida kada:

prenos vlasništva nije moguć bez okončanja postupka i isplate nadoknade; kada je pravo vlasništva

nad eksproprisanom imovinom zakonski upisano na ime opštine (ako eksproprijaciju vrši organ za

eksproprijaciju iste opštine) ili Republike Kosovo (ako je organ za eksproprijaciju Vlada) posle

sprovođenja postupka i isplate nadoknade predviđene ovim zakonom;

organ za eksproprijaciju donese odluku kojom odbija, u celosti ili delimično, zahtev za

eksproprijaciju:

o posle isteka roka u kom podnosilac zahteva može da podnese žalbu nadležnom sudu kojom

pobija takvu odluku, ako podnosilac zahteva nije blagovremeno podneo takvu žalbu, ili

o ako je podnosilac zahteva blagovremeno podneo takvu žalbu, na dan kada isti sud donese

pravosnažnu presudu bez prava žalbe, ili ako je to slučaj, apelacioni sud;

pre usvajanja odluke o eksproprijaciji, podnosilac zahteva povuče svoj zahtev, u celosti ili delimično;

ili

kada se pravosnažnom presudom nadležnog suda bez prava žalbe naloži okončanje ili prekid.

Na dan stupanja na snagu eksproprijacije prestaje svako ranije pravo vlasništva ili poseda, bezbednosni

interes, pravo izdržavanja, pravo izgradnje, pravo prvenstva i svako drugo pravo u ili na imovini na kojoj

se vrši eksproprijaciju odlukom o eksproprijaciji.



2.1.3 Procena vrednosti imovine

Procena vrednosti nepokretne imovine vrši se na osnovu Zakona o eksproprijaciji br. 03/L-205 i

Administrativnog uputstva (br. 13/2011) o usvajanju načina i kriterijuma vršenja procene vrednosti, a

koji se koriste za utvrđivanje iznosa nadoknade za eksproprisanu nepokretnu imovinu i štetu nastalu zbog

eksproprijacije. Procena vrednosti nepokretne imovine zasniva se na tri načina utvrđena u gore

navedenom administrativnom uputstvu.

Jedan od sledećih načina ili kombinacija načina za procenu vrednosti imovine može se izabrati za vršenje

procene vrednosti nepokretne imovine. Poznata su tri različita načina za procenu vrednosti na osnovu

predmetnog administrativnog uputstva, i to:

1) način uporedne prodaje;

2) način koji uzima u obzir troškove i

3) način koji uzima u obzir prihode.

Procenu vrednosti imovine vrši Služba za procenu vrednosti nepokretne imovine pri Odeljenju za porez

na imovinu, a koja vrši dužnosti na osnovu Zakona br. 03/L-139 o „eksproprijaciji nepokretne imovine“.

Služba za procenu vrednosti nepokretne imovine vrši procenu vrednosti imovine i štete nastale zbog

eksproprijacije, zašta su potrebne informacije ili podaci od institucija kao što su opštinske katastarske

službe, odgovarajući sudovi, Kosovska agencija za imovinu (KAI), Kosovska katastarska agencija

(KKA), Odeljenje za porez na imovinu (OPI) pri Ministarstvu finansija (MF) i od svake druge državne

institucije koja upravlja imovinom ili koja može da da podatke o istoj. Službenici Službe za procenu

vrednosti nepokretne imovine dobijaju dodatne podatke od agencija za nekretnine, pravnika i

građevinskih preduzeća.

Prilikom utvrđivanja vrednosti nepokretne imovine, kada je u pitanju poljoprivredno zemljište, uzima se

u obzir kvalitet zemljišta, blizina naselju, pristup infrastrukturi, veličina i oblik parcele, sistem za

navodnjavanje ili mogućnost navodnjavanja, kao i drugi uslovi životne sredine u vezi sa nadmorskom

visinom i uzvišenjem terena. Vrednost šumskog zemljišta i šuma utvrđuje se na osnovu kvaliteta

zemljišta, ekološke vrednosti zemljišta, geografske lokacije, broja drveća (biomase), vrednosti drvenog

materijala i drugih plodova, nivoa ulaganja i pristupa infrastrukturi, uslovima prevoza i uslovima životne

sredine. Sa druge strane, u pogledu procene vrednosti objekata, zakonom i njegovim odredbama

predviđeno je uzimanje u obzir određenih kriterijuma kao što su: vrsta objekta, građevinski materijal,

površina u metrima kvadratnim za stambene i druge objekte, godina izgradnje, pristup putevima, pristup

javnim uslugama, sistem grejanja, stanje objekta, uslovi zakupa, troškovi rada i održavanja, itd.

2.1.4 Konsultacije

Kosovskim Zakonom br. 03/L-139 o eksproprijaciji nepokretne imovine predviđeni su, posebno članom

9, uslovi pod kojim se održavaju javne rasprave i javne konsultacije. Glavni koraci u pogledu tih

zakonskih konsultacija navedeni su dole.

1. U roku od deset (10) radnih dana od dana usvajanja zahteva za eksproprijaciju, donosi se odluka

o prihvatanju zahteva na dalju obradu. Organ za eksproprijaciju objavljuje tu odluku u

Službenom glasniku i novinama sa najvećim tiražem na Kosovu. U istom roku, organ za

eksproprijaciju obaveštava lica pod uticajem o datoj odluci i saziva javnu raspravu sa licima pod

uticajem u svakoj opštini u kojoj je neophodna eksproprijacija.

2. Sa početkom na dan predviđen za objavu, počinje da teče rok od trideset (30) kalendarskih dana

u toku kog svako zainteresovano lice ima pravo da organu za eksproprijaciju dostavi pisane

komentare o traženoj eksproprijaciji.



3. Odmah po isteku roka za podnošenje pisanih komentara koji je naveden gore, počinje da teče rok

od petnaest (15) kalendarskih dana u toku kog organ za eksproprijaciju održava javnu raspravu o

traženoj eksproprijaciji u svakoj opštini u kojoj se predmetna imovina nalazi. Svako lice koje je

javni službenik opštine u kojoj se takva rasprava održava, ili vlasnik ili nosilac interesa nad

predmetnom imovinom koja se nalazi u opštini u kojoj se održava rasprava, ili zakonski advokat

ili zastupnik svakog takvog lica, ima pravo da prisustvuje takvoj raspravi. Svako lice dobija

razumnu priliku da usmenim putem iznese svoje stavove u vezi sa zahtevom za eksproprijaciju.

2.2 Operativna politika Svetske banke [OP 4.12]

Iskustvo Banke pokazuje da nedobrovoljno preseljavanje u sklopu razvojnih projekata, ukoliko se ne

svede na najmanju moguću meru, često dovodi do ozbiljnih ekonomskih, socijalnih i ekoloških rizika:

razmontiraju se proizvodni sistemi; ljudi se suočavaju sa mogućnošću da se osiromaše kada izgube

produktivnu imovinu ili izvore prihoda; ljudi se preseljavaju u okruženja u kojima manje mogu da

primene svoje produktivne veštine, a u kojoj je konkurencija za resursima veća; ustanove u zajednici i

društvene mreže postanu slabije; rastavljaju se porodice; i smanjuje se ili gubi kulturni identitet,

tradicionalni autoritet i potencijal za uzajamnom pomoći. Ova politika obuhvata zaštitne mere za

otklanjanje i smanjenje takvih rizika od osiromašenja.

Nedobrovoljno preseljavanje može da izazove dugoročne poteškoće, osiromašenje i štetu po životnu

sredinu izuzev ako se pažljivo ne isplaniraju i primene odgovarajuće mere. Iz tog razloga, postoji

nekoliko sledećih ciljeva politike Banke za nedobrovoljno preseljavanje:

a) Nedobrovoljno preseljavanje bi trebalo izbeći kada je to moguće, ili svesti na najmanju moguću

meru, ispitivanjem svih drugih izvodljivih mogućnosti za realizaciju projekta.

b) Kada nije moguće izbeći preseljenje, aktivnosti u vezi sa preseljenjem bi trebalo osmisliti i

sprovesti kao programe održivog razvoja, obezbeđivanjem dovoljno resursa za ulaganja kako bi

se licima koja se rasele zbog projekta omogućilo da iskoriste prednosti projekta. Raseljena lica bi

trebalo da budu sadržajno konsultovana i trebalo bi da dobiju priliku da učestvuju u programima

planiranja i primene procesa preseljavanja.

c) Raseljena lica bi trebalo da dobiju pomoć u njihovom nastojanju da unaprede svoje uslove

izdržavanja i standarda života ili bar da ih povrate, u realnom smislu, do nivoa pre raseljeništva

ili do nivoa koji je preovlađivao pre početka realizacije projekta, šta god je veće.

Politika Svetske banke za preseljavanje podvučena je u Operativnoj politici (OP 4.12), a opšti cilj takve

zaštitne mere je da se izbegne ili svede na najmanju moguću meru nedobrovoljno preseljenje, kada je to

moguće, uzimanjem u obzir svake druge mogućnosti za realizaciju projekta. Pored toga, politika podstiče

učešće zajednice u procesima planiranja i primene preseljenja. Politika obuhvata neposredne uticaje na

privredu i društvo koji potiču i od investicionih projekata koje finansira Banka, i koji potiču od (a)

nedobrovoljnog uzimanja zemljišta, a koje dovodi do (i) premeštanja ili gubitka smeštaja; (ii) gubitka

imovine ili pristupa imovini; ili (iii) gubitka izvora prihoda ili sredstava za izdržavanje, bez obzira na to

da li se lica pod uticajem moraju preseliti u drugo mesto; ili od (b) nedobrovoljnog ograničavanja

pristupa zakonski određenim parkovima i zaštićenim oblastima, a koje ima štetnih uticaja na život

raseljenih lica. Konkretnije, kada nije moguće izbeći nedobrovoljno uzimanje zemljišta, politikom su

predviđeni kriterijumi za nadoknadu, pomoć oko preseljavanja i pomoć oko obnove kao mere usmerene

ka raseljenim licima, pod sledećim uslovima:



(a) Oni koji imaju ozvaničena zakonska prava nad zemljištem, uključujući običajna i

tradicionalna prava priznata zakonima Kosova. U tu klasu ljudi ubrajaju se oni koji imaju

zemljište u zakup, koji slobodno koriste zemljište i koji drže zemljište kao deo porodice ili

preneto iz generacije u generaciju.

(b) Oni koji nemaju ozvaničena zakonska prava nad zemljištem u trenutku popisa ali imaju

potraživanja prema takvom zemljištu ili imovini, a koja su priznata zakonima Kosova.

(c) Oni koji nemaju zakonska prava ili potraživanja nad zemljištem koje koriste. Ova klasa ljudi

obuhvata bespravne korisnike i oni koji se polu trajno nasele u određeno mesto, ili oni koji se

nasele u određeno mesto bez zvaničnog odobrenja ili ovlašćenja.

Raseljena lica iz stava (a) i (b) primaju nadoknadu, pomoć oko preseljenja i pomoć oko obnove za

zemljište, objekte ili fiksnu imovinu na zemljištu i objektima uzetim u sklopu projekta, u skladu sa

odredbama ovog okvira, ako su isti korisnici na prostoru koji zahvata projekat pre datuma upisa (datum

početka popisa). Raseljena lica iz stava (c) imaju pravo na naknadu za imovinu ali ne i zemljište. Pored

toga, politikom Svetske banke za preseljenje predviđeno je da raseljena lica koja stupe na prostor

zahvaćen projektom posle datuma upisa nemaju pravo na nadoknadu, niti na nikakvu pomoć oko

preseljavanja, ili na nikakav oblik pomoći oko obnove.

Ova Politika zaštite određena je kao politika koja je primenjiva na projekat zato to određeni potprojekti u

vezi sa radovima na zaštiti otvorenih deonica kanala i, u slučaju donošenja takve odluke, VR mogu

obuhvatiti sticanje zemljišta ili ograničavanje pristupa zemljištu.

2.3 Poređenje pravnog okvira Kosova u vezi sa eksproprijacijom i operativne politike Svetske banke za nedobrovoljno

preseljenje

Podobnost i formalnost/neformalnost

U okviru kosovskih zakona, eksproprijacija se odnosi samo na nepokretnu imovinu i građevinske

strukture koje se nađu na privatnoj nepokretnoj imovini, a ne na imovinu i objekte koji su izgrađeni

nezakonito ili koji se nađu na javnoj imovini. Na osnovu kosovskih zakona, eksproprijacija se takođe

vrši samo na objektima koji su legalizovani ili koji se mogu legalizovati na osnovu važećih zakona na

Kosovu, na dan donošenja pravosnažne odluke o eksproprijaciji. Zakonom je predviđeno da troškove

postupka vršenja procene snosi organ za eksproprijaciju. Ako određeni nezakonito izgrađeni objekat ili

druga građevinska struktura nije legalizovana, a može biti legalizovana, nadoknada za gubitak takvog

objekta ili građevinske strukture ograničava se samo na dokumentovanim troškovima za izgradnju iste.

Takođe, zakonom je predviđena i nadoknada u slučaju prekida ugovora o zakupu i privremenom

smeštaju.

Isto nije u skladu sa načelima predložene vrednosti eksproprijacije iz OP 4.12. Operativna politika

Svetske banke OP 4.12 sadrži načela po kojima nepostojanje dokumentacije o vlasništvu ne isključuje

pravo na dobijanje pomoći nijednom lica koje jeste ili tvrdi da je nosilac prava na imovini, dok su

odstupanja u zakonima Kosova od tog načela podvučena. Praksa je takva da se za nepokretnu imovinu

obezbeđuje nadoknada bez obzira na to da li je ista izgrađena na sopstvenom zemljištu ili nezakonito na

javnom zemljištu. U slučaju Projekta sigurnosti vodosnabdevanja i zaštite kanala primenjivaće se

terminologija i uslovi Svetske banke i isti imaju prvenstvo nad zvaničnim zakonima Kosova.

Osnova i ispitivanja



Kosovskim zakonima predviđeno je sastavljanje spiska izgubljene imovine. Ali, nisu neophodno

predviđena ispitivanja socio-ekonomskog uticaja u slučaju kada je uticaj ozbiljniji, poput uticaja na

uslove života.

Politikom Svetske banke predviđeno je vršenje procene socio-ekonomskog uticaja koji stvara uzimanje

zemljišta. Isto se vrši radi utvrđivanja uticaja, što pomaže da se osmisli pravična nadoknada u slučaju

negativnog uticaja.

Žalbeni postupak

Zakonom o eksproprijaciji predviđen je žalbeni postupak u dve faze procesa eksproprijacije. Prvo, u

pogledu toga da li se imovina može eksproprisati, gde lice pod uticajem može da ospori potrebu za

eksproprijacijom. Drugo, lice pod uticajem ima pravo da osporava predviđenu nadoknadu. Međutim,

nijedan zvanični mehanizam nije institucionalizovan u praksi, gde postoji konsultacija paralelno sa

zvaničnim minimalnim procesom konsultacije, a koji je predviđen zakonom.

Politikom Svetske banke predviđeno je sprovođenje priuštivog i pristupačnog postupka za rešavanje

spora preko treće strane, a koji nastane zbog preseljenja; takav mehanizam žalbenog postupka trebalo bi

da uzme u obzir dostupnost pravnog leka preko sudova i mehanizme za rešavanje tradicionalnog spora.

U slučaju projekta, biće obezbeđen dodatni korak za rešavanje mogućih sporova, pored postojećih

zvaničnih mehanizama.

Javne konsultacije

Kosovskim zakonima predviđeno je organizovanje zvaničnih javnih konsultacija samo sa licima pod

uticajem. Drugim zainteresovanim stranama nije zajemčeno učešće. Isto nije u celosti u skladu sa

uslovima Banke u vezi sa procesom konsultacije i transparentnosti. Prema kosovskom okviru, prvo se

organizuju konsultacije u vezi sa eksproprijacijom i definiše se javni interes, a zatim se organizuju nove

konsultacije u vezi sa nadoknadom koju utvrdi Služba za procenu vrednosti nepokretne imovine.

Prema Operativnoj politici Svetske banke, konsultacije su javni događaj na kom se šira zajednica

obaveštava na sadržajan i odgovarajući način. Pored lica pod uticajem, o procesu se obaveštavaju svi

ostali i imaju pravo da učestvuju. Pored toga, javne konsultacije nisu samo događaj, već su i dijalog

između izrađivača projekta i lica pod uticajem. Rezultat procesa se objavljuje u štampanom i

elektronskom obliku na lokalnom jeziku, tako da je na raspolaganju široj zajednici.

Datum upisa

Prema kosovskim zakonima, datum upisa se utvrđuje odlukom o prihvatanju zahteva za eksproprijaciju i

objavljivanjem iste u javnim medijima, gde su dnevne novine jedan od medija.

Da bi datum upisa bio definisan kao takav na osnovu Operativne politike Banke, isti bi trebalo da bude

datum početka popisa lica pod uticajem.

Nadoknada i posed

Kosovskim zakonima predviđeno je da se prenos imovine i poseda nad imovinom vrši onda kada se

završi proces eksproprijacije, uključujući i prenos nadoknade licima pod uticajem. Međutim, postoji još

jedan član kojim se utvrđuje da se nadoknada vrši u roku od dve godine od dana usvajanja odluke o

eksproprijaciji.

Operativne procedure Svetske banke strogo predviđaju da projekat može da preuzme posed nad

imovinom tek nakon što lica pod uticajem dobiju nadoknadu i drugu vrstu pomoći.

Nadoknada



Iako je kosovskim zakonima predviđena detaljna metodologija za procenu vrednosti izgubljene imovine,

isti ne predviđaju slučajeve u kojima je potrebno povratiti uslove života. U slučaju eksproprijacije

zemljišta, metodologija obuhvata i poboljšanje uslova zemljišta, kao što su usevi i priprema zemljišta.

U slučaju Projekta sigurnosti vodosnabdevanja i zaštite kanala na Kosovu ne očekuje se nikakav uticaj

na uslove života nijednog lica. U slučaju obrađenog poljoprivrednog zemljišta, nadoknada će obuhvatiti i

vrednost zemljišta i nadoknadu za useve i pripremu zemljišta. Dodatna pomoć biće obezbeđena po

potrebi.

2.3.1 Analiza odstupanja kosovskog pravnog okvira od Operativne politike Svetske banke 4.12

U slučaju Projekta sigurnosti vodosnabdevanja i zaštite kanala na Kosovu, predlog da se premoste

odstupanja kosovskih zakona od politike Svetske banke u vezi sa eksproprijacijom predstavljen je u dole

prikazanoj tabeli, u odnosu na glavne slučajeve koji su primećeni.

Tabela 2: Strategija predložena za otklanjanje odstupanja u načinu upravljanja eksproprijacijom zbog

projekta

Vrsta

zemljišta/sticanje

zemljišta

Pravni okvir Kosova OP 4.12 Svetske banke

za nedobrovoljno

preseljenje

Predlog OPP i komentari

Povraćaj imovine PIL

od neovlašćenih

korisnika

Lica pod uticajem nemaju

pravo na nadoknadu u

slučaju neovlašćenog

korišćenja i uzurpacije

Lica pod uticajem imaju

pravo na nadoknadu

(izuzev za zemljište),

pomoć oko preseljenja i

pomoć oko obnove

Nadoknada za sve izvršene

radove na unapređenju (ali

ne i za zemljište), pomoć

oko preseljenja i pomoć

oko obnove. Izbegavaće se

raseljavanje i premeštanje

imovine. Projekat će

verovatno uticati na

marginalnu količina useva

ili drveća. Pored toga, kada

je to moguće, radovi bi

trebalo da počnu tek posle

žetve.

Uzimanje zemljišta za

VR/ili druge

mogućnosti za

prihvatni rezervoar a

koje se odnose na

privatnu imovnu

(uglavnom obradivo

zemljište)

Lica pod uticajem nemaju

pravo na nadoknadu u

slučaju neovlašćenog

korišćenja i uzurpacije

(glavni slučaj)

Lica pod uticajem imaju

pravo na nadoknadu,


pomoć oko obnove

Primenjena politika

Svetske banke: nadoknada

za korišćenje zemljišta,


pomoć oko obnove, iako

preseljenje nije predviđeno.

Međutim, postignut je

sporazum da se izbegne

preseljenje, tako da je

moguće uzimanje zemljišta

samo od bespravnih

korisnika. U takvom

slučaju, ako se zemljište



koristi, korisnicima će biti

dozvoljeno da završe žetvu.

U slučaju višegodišnjih

planova, biće obezbeđena

nadoknada za biljke

Javne konsultacije Zvanične konsultacije

samo sa licima pod

uticajem. Konsultacije na

zvanični administrativni

poziv.

Lica pod uticajem trebalo

bi da učestvuju u

sadržajnoj konsultaciji i

učestvuju u procesu.

Lica pod uticajem i šira

zajednica će biti obavešteni

i konsultovani u svakoj fazi

procesa.

Datum upisa Po objavljivanju odluke o

prihvatanju zahteva za

eksproprijaciju.

Početak popisa izgubljene

imovine za svako LUP.

Početak popisa i obaveštava

se svako lice pod uticajem.



Strategija predložena ovim OPP obuhvata primenu i kosovskih zakona i OP SB 4.12, na sledeći način:

1. U slučaju VR ili nekog drugog mogućeg rešenja: privatni vlasnici i korisnici zemljišta,

uglavnom poljoprivrednici, pod uticajem (izuzev javne imovine). Zemljište takvog LUP (lica

pod uticajem projekta) stiče se na osnovu kosovskih zakona i dodatnih koraka predviđenih za

organizovanje javnih konsultacija, utvrđivanjem datuma upisa u skladu sa OP Banke 4.12.

Ceo postupak predviđen kosovskim zakonom za eksproprijaciju nepokretne imovine

rukovodiće se načelima sadržanim u politici Svetske banke za preseljenje. Nadoknada koja

bude ponuđena biće u skladu sa načelom troškova preseljenja. Kombinovani postupak

(kosovski zakoni i OP 4.12) biće utvrđen u svakom skraćenom akcionom planu za

preseljenje.

2. U slučaju radova na obnovi kanala: verovatno će biti obuhvaćeni ukupni predviđeni radovi

na prostoru prvenstva prolaza na imovini PIL. Taj prostor prvenstva prolaza delimično

koriste vlasnici i poljoprivrednici duž kanala. Zemljište koje će biti uzeto zbog budućih

radova obično obuhvata uži prostor koji se proteže duž kanala. Gubici zbog projekta su

neznatni (znatno manje od 10 %) namenskog zemljišta predmetnih LUP. U tim slučajevima,

na osnovu načela iz OP 4.12, PIL će pružiti pomoć za gubitak namenskog zemljišta koji

pretrpe LUP. Uzimajući u obzir manju razmeru zemljišta koje će biti uzeto i gubitke u vezi

sa obnovom kanala na nivou potprojekta, biće pripremljen skraćeni akcioni plan za

preseljenje.

2.4 Podobnost lica pod uticajem u potprojektima PIL za obnovu kanala i projektu PIL

U cilju usklađivanja odredaba kosovskog pravnog okvira i politike Svetske banke za nedobrovoljno

preseljenje, pripremljena je matrica prava i nadoknade, i prikazana je dole (Tabela 4).



Tabela 3: Matrica prava i podobnost lica pod uticajem

Stečena imovina Vrsta uticaja Pravo na

vlasništvo

Pravo na nadoknadu

Trajni gubitak

Poljoprivredno

zemljište

Radovi na obnovi kanala na

imovini PIL:

Trenutno je manji deo

poljoprivrednih parcela

obuhvaćen na imovini PIL i

predmet uzimanja zemljišta u

projektu

Ostatak zemljišta ostaje

ekonomski izvodljiv

Uzurpatori i

neovlašćeni

korisnici

Pomoć PIL i informacije potrebne za

smanjenje do najveće moguće mere

gubitka prihoda i ometanja

poljoprivrednih delatnosti na

zemljištu

Nadoknada za gubitak žetve i radove

na unapređenju zemljišta

Komponenta VR

Eksproprijacija cele parcele

Ostatak zemljišta ostaje

ekonomski izvodljiv

Vlasnik

Novčana nadoknada za pogođeno

zemljište jednaka vrednosti zamene,

uključujući višegodišnju žetvu

Obezbeđivanje pristupa do

poljoprivrednih parcela uzetog

zemljišta duž kanala za VR

Zemljište za

stambene objekte


imovini PIL:

Izbegavaće se eksproprijacija kuća

zbog projekta

4-6 stambenih objekata možda će

biti pod uticajem u vidu fizičkog

raseljenja

Uzurpatori i

neovlašćeni

korisnici

Nadoknada za materijal za svaku

pogođenu imovinu (npr. rušenje

zidova na međi, uklanjanje drveća).

Ovo se odnosi samo na zidove ili

druge strukture koje nisu stambenog

karaktera. Kuće/stambeni objekti biće

izbegavani

Građevinske

strukture/pristupni

putevi


imovini PIL:

10-15 lokalnih puteva može biti

pogođeno u vidu ograničavanja

upotrebe puta

Uzurpatori i

neovlašćeni

korisnici

Obezbeđivanje pristupa do imovine ili

stambenih objekata. Privremeni

pristup biće obezbeđen u toku radova

na obnovi kanala. Posle završetka,

prvobitni pristup biće vraćen.

Komponenta VR:

Lokalni put će biti zatvoren u toku

izgradnje VR u Mihaliću (ukoliko

ta mogućnost bude izabrana) i

određene kuće će izgubiti trenutni

pristup do puta

Svaki meštanin

u blizini

Obezbeđivanje pristupa do imovine ili

stambenih objekata.

Drveće/voćnjaci


imovini PIL:

Gubitak drveća/voćnjaka

Uzurpatori i

neovlašćeni

korisnici

Novčana nadoknada na osnovu vrste,

starosti i produktivne vrednosti

pogođenog drveća.



Stečena imovina Vrsta uticaja Pravo na

vlasništvo

Pravo na nadoknadu

Privremeni gubitak

Zemljište koje se

koristi za

građevinske radove

Privremeno uzimanje zemljišta

van imovine PIL u slučaju radova

na obnovi kanala i realizacije

komponente VR

U zavisnosti od pregovora između

vlasnika i izvođača radova

LUP (bilo

vlasnik, bilo

zakupac ili

uzurpator), na

dan upisa

Izvođač radova isplaćuje novčanu

nadoknadu prema lokalnoj

komercijalnoj ceni zakupa na period

trajanja radova

Zemljište se vraća u prvobitno stanje

po isteku zakupa. Mere potrebne za

povraćaj biće obuhvaćene

sporazumom o nadoknadi između

izvođača radova i lica pod uticajem.

Primenjuju se uslovi za zaštitu

životne sredine. U takvoj situaciji

postoji mogućnost/izbor da se

zemljište uzme privremeno za

potrebe radova. Izvođač radova može

da potraži drugu lokaciju.

Nedobrovoljno uzimanje zemljišta

nije primenjivo.



3. POSTUPAK

Podnosilac zahteva u postupku je PIL i u slučaju komponente VR, ako se ista realizaciju, i u slučaju

potprojekata obnove kanala. Postupak predvodi PIL, a kontrolu vrši organ za eksproprijaciju, kog

zastupa Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (MŽSPP), Odeljenje za eksproprijaciju,

kako je definisano ovim OPP i zakonima Kosova.

3.1 Pojednostavljeni postupak za dostupnost zemljišta i nadoknadu u slučaju potprojekata obnove kanala.

Pre realizacije svakog potprojekta obnove kanala u kom je potrebno uzimati zemljište koje je u

privatnom posedu, pravno odeljenje PIL bi trebalo da sprovodi sledeći postupak:

1. Odmah po završetku plana za potprojekat, izrade istog i u slučaju da isti podrazumeva

nadoknadu LUP, propisno se obaveštavaju pogođene zajednice, predstavnici organa za

eksproprijaciju i lica koja mogu biti pod uticajem projekta, uglavnom poljoprivrednici, pre

početka sezone setve.

o Datum upisa se utvrđuje organizovanjem propisnog načina za obaveštavanje zajednice i

početkom popisa LUP.

2. Popis LUP i imovine pogođene potprojektom, na dan upisa, zajedno sa predstavnicima

organa za eksproprijaciju.

3. Priprema se skraćeni plan preseljenja (vidi poglavlje 4), uključujući i procenu vrednosti

predmetne imovine i predlog za pomoć i nadoknadu za svako predmetno LUP.

Odeljenje za porez na imovinu pri Ministarstvu finansija obavlja sledeće dužnosti:

• Razmatra zahtev organa za eksproprijaciju, procenu vrednosti nepokretne imovine koja je predmet postupka za eksproprijaciju;

• Razmatra zahtev primljen u toku postupka procene vrednosti nepokretne imovine koja je predmet postupka za eksproprijaciju, vlasnika, nosilaca interesa, zainteresovanih strana (ili lica

koja postupaju u njihovo ime), a koja su pod uticajem postupka eksproprijacije;

• Vrši nadzor nad nepokretnom imovinom koja je predmet postupka eksproprijacije; • Sarađuje i prikuplja podatke o imovini koja je predmet postupka eksproprijacije od javnih i privatnih organa.

Služba za procenu vrednosti nepokretne imovine biće zadužena za razmatranje i rešavanje

mogućih zahteva. Odeljenje za eksproprijaciju pri MŽSPP biće organ za eksproprijaciju u slučaju

kada ne postoji prigovor i organ nadležan za usvajanje konačnog skraćenog plana preseljenja

4. Održava javne konsultacije iznova sa LUP, sa utvrđenom nadoknadom

5. Podnosi skraćeni plan na usvajanje organu za eksproprijaciju u roku od 15 kalendarskih dana

6. Objavljuje skraćeni plan na internet stranici PIL i u novinama sa većim tiražem na Kosovu,

na lokalnom jeziku

7. Organizuje i održava javne rasprave i javne konsultacije prema uslovima iz člana 9. Zakona

o eksproprijaciji (vidi § 2.1.4.);



8. Organu za eksproprijaciju podnosi na usvajanje konačni skraćeni plan preseljenja, uzimajući

u obzir rezultate konsultacija sa licima pogođenim eksproprijacijom.

9.

Odeljenje za eksproprijaciju pri MŽSPP biće organ za eksproprijaciju u slučaju kada ne postoji

prigovor i organ nadležan za usvajanje izveštaja o primeni skraćenog plana preseljenja.

10. Obezbeđuje pomoć i nadoknadu isplaniranu skraćenim planom preseljenja, uključujući i

moguću novčanu nadoknadu, pre i u toku realizacije potprojekta;

11. Sastavlja izveštaj o primeni skraćenog plana preseljenja;

12. Organu za eksproprijaciju podnosi na usvajanje izveštaj o primeni skraćenog plana

preseljenja.

Odeljenje za eksproprijaciju pri MŽSPP nadležan je za realizaciju poslednje faze eksproprijacije, koja

obuhvata zahteve za nadoknadom.

3.2 Postupak eksproprijacije u slučaju eksproprijacije zemljišta za potrebe potprojekta VR ako ta mogućnost

bude izabrana

Kako je predviđeno članovima od 8. do 10. Zakona, postupak eksproprijacije sprovodi pravno odeljenje

PIL (podnosioca zahteva), a nadzor vrši organ za eksproprijaciju (MŽSPP, Odeljenje za eksproprijaciju),

i isti je naveden dole.

Priprema zahteva

Korak 1 - Kao podnosilac zahteva u postupku, PIL je zadužen za pripremu zahteva u postupku. Isti

zahtev sadrži sve podatke potrebne u dokumentu (vidi § 2.1.2). Uz zahtev za eksproprijaciju prilažu se

sledeća dokumenta:

Za svaku predmetnu parcelu: primerak posedovnog lista i druga evidencija u vezi sa

nepokretnom imovinom;

Predmetni katastarski plan i kartu na kojoj je prikazana predmetna parcela;

Ako predmet zahteva čini veći broj parcela, karta na kojoj su prikazane sve parcele i okolina;

Izvod iz tekućeg prostornog ili urbanističkog plana koji se odnosi na takve parcele, ukoliko takav

plan postoji.

Korak 2 - PIL organizuje javne konsultacije sa pogođenim zajednicama i licima koja mogu biti

pogođena.

Korak 3 - Nakon što se pripremi detaljan projekat i završe prve javne konsultacije/obavesti javnost,

organizuje se popis i utvrđuje datum upisa

Korak 4 - Priprema se skraćeni akcioni plan preseljenja

Korak 5 - Organizuju se konsultacije sa pogođenim licima u vezi sa njihovim pravima.

Od ovog koraka, LAP se menja i dopunjuje trajno pošto počne postupak eksproprijacije.

PIL podnosi zahtev za donošenje preliminarne odluke paralelno sa tim procesom.

Podnošenje zahteva do donošenja preliminarne odluke



Organ za eksproprijaciju u roku od petnaest (15) dana od dana prijema zahteva na prvi pogled

razmatra zahtev i utvrđuje da li isti naizgled zadovoljava uslove utvrđene Zakonom.

Kada organ za eksproprijaciju utvrdi da zahtev naizgled zadovoljava navedene uslove, isti usvaja

pisanu odluku kojom se zvanično odobrava zahtev radi dalje obrade.

Organ za eksproprijaciju Službi za nepokretnu imovinu, kao i gradonačelniku svake opštine u

kojoj se nalazi parcela predmetne imovine, dostavlja primerak zahteva i celokupnu

dokumentaciju priloženu uz isti, u roku od pet (5) radnih dana od dana usvajanja odluke o

usvajanju zahteva radi dalje obrade.

Organ za eksproprijaciju obaveštava lica navedena u zahtevu (LUP) u roku od deset (10) dana od

dana usvajanja zahteva radi dalje obrade. Međutim, PIL bi do tog trenutka organizovao

konsultacije bar dvaput.

Organ za eksproprijaciju u Službenom glasniku i novinama sa većim tiražem na Kosovu, u roku

od deset (10) dana od dana usvajanja zahteva radi dalje obrade, objavljuje:

o odluku; i

o obaveštenje:

u kom se navode podaci iz zahteva, u skladu sa uslovima tačaka od 1. do 4. stava

1. ovog člana;

utvrđuje podatke i izjave koji su predviđeni tačkom 3. stava 7. ovog člana (vidi

dodatak 1); i

dodatnu izjavu u kojoj obaveštava svako neimenovane lice koje tvrdi da ima

vlasništvo ili drugi zakonski interes na nekoj parceli imovine iz obaveštenja da

istom odmah dostavi pisani opis potraživanja i zakonski osnov za isto, zajedno

sa overenim primercima svakog dokumenta i celokupne dokumentacije u vezi sa

potraživanjem.

Organ za eksproprijaciju u istim novinama sa većim tiražem na Kosovu iznova objavljuje isto

obaveštenje u roku od sedam do deset (7-10) kalendarskih dana od dana prvog objavljivanja

obaveštenja iz stava 8. ovog člana (vidi gore).

Rok za podnošenje komentara javnosti; Javna rasprava

Preliminarna odluka o zakonitosti predložene eksproprijacije

Organ za eksproprijaciju uzima u obzir pisane komentare koji su mu dostavljeni i stavove iznete

u toku rasprave u roku od trideset (30) dana od dana ispunjenja uslova iz člana 9 (Rok za

podnošenje komentara javnosti; Javna rasprava) ovog zakona, i:

o donosi pisanu odluku, u daljem tekstu „preliminarna odluka“, u kojoj navodi da li je isti

utvrdio da - i ako jeste u kojoj meri - eksproprijacija tražena u zahtevu u skladu sa

uslovima iz člana 4. stav 1. tačka od 1. do 4. ovog zakona;

o preliminarnom odlukom podnosioca zahteva i svako lice koje je vlasnik ili nosilac

interesa nad imovinom koja je predmet date odluke obaveštava o pravu na žalbu pred

nadležnim sudom radi osporavanja takve odluke, ili nekog dela iste, na osnovu člana 35.

ovog zakona, u roku od trideset (30) dana od dana isteka roka iz istog člana; i

o daje obaveštenje da preliminarna odluka stupa na snagu na dan objavljivanja u skladu sa

uslovima iz člana 10. stav 4. i člana 43. ovog zakona.

Organ za eksproprijaciju podnosiocu zahteva (izuzev ako je podnosilac zahteva organ za

eksproprijaciju) i licima navedenim u zahtevu dostavlja preliminarnu odluku u roku od pet (5)

radnih dana od dana usvajanja iste, u skladu sa članom 8. stav 1. tačka 2 ovog zakona.

Organ za eksproprijaciju u Službenom glasniku Kosova i u novinama sa većim tiražem na

Kosovu objavljuje preliminarnu odluku u roku od deset (10) radnih dana od dana usvajanja iste.



Preliminarna odluka stupa na snagu na dan objavljivanja u skladu sa uslovima stava 4. ovog

člana i člana 43. ovog zakona.

Pre donošenja konačne odluke skraćeni APP (LUP) se menja i dopunjuje utvrđenim iznosom

nadoknade.

Konačna odluka o eksproprijaciji

Organ za eksproprijaciju donosi konačnu odluku kojom usvaja ili odbija zahtev samo u roku od

šest meseci koji počinje da teče četrdeset petog (45) dana od dana stupanja na snagu

preliminarne odluke. Rok od šest meseci je „rok za donošenje konačne odluke“ i isti se

produžava u skladu sa stavom 2. ovog člana.

Organ za eksproprijaciju ne donosi konačnu odluku koja utiče na neku imovinu ili pravo koje je

predmet žalbenog postupka dok se isti ne okonča pred sudom (vidi dole žalbeni postupak).

Konačna odluka o usvajanju zahteva za eksproprijaciju sadrži:

o nazive i adrese podnosioca zahteva, lica navedena u zahtevu (LUP);

o mesto i broj svake parcele nepokretne imovine pojedinačno koja je predmet

eksproprijacije;

o ako je celokupan prostor svake takve parcele koja je predmet eksproprijacije i/ili u

slučaju da se radi o nepotpunim pravima u vezi sa svakom takvom parcelom koja je

predmet eksproprijacije, određeni opis dela i/ili prava koja su predmet odluke; i

o iznos nadoknade koji utvrdi Služba za procenu vrednosti nepokretne imovine - u skladu

sa ovim zakonom - a koja se isplaćuje licima čija je imovina eksproprisana, sa pravim na

imovini i/ili zbog neposredne štete koja je uzrokovana eksproprijacijom;

o odluku o vrednosti koju pripremi data služba na osnovu člana 22. ovog zakona; i opis

svakog stanja na koje se eksproprijacija odnosi:

o podatak da konačna odluka stupa na snagu na dan objavljivanja i u Službenom glasniku

Kosova i u novinama sa većim tiražem na Kosovu.

Organ za eksproprijaciju podnosiocu zahteva (izuzev ako je podnosilac zahteva organ za

eksproprijaciju) i drugim licima koja je neophodno navesti u konačnoj odluci dostavlja konačnu

odluku u roku od pet (5) radnih dana od dana usvajanja iste, u skladu sa članom 4. stav 3. tačka

1.

Organ za eksproprijaciju u Službenom glasniku Kosova i u novinama sa većim tiražem na

Kosovu objavljuje konačnu odluku u roku od deset (10) radnih dana od dana usvajanja iste.

Datum stupanja na snagu odluke

Konačna odluka stupa na snagu na dan objavljivanja u skladu sa uslovima stava 6. ovog člana i

člana 43. ovog zakona.

Ako je odlukom dozvoljena eksproprijacija, vlasništvo ili druga prava lica u vezi sa predmetnom

imovinom prenose se nakon što se nadoknada iz konačne odluke isplati u skladu sa članom 16.

ovog zakona. Po prijemu nadoknade, predmetna imovina se upisuje na ime predmetne opštine

(ako je organ za eksproprijaciju opštinski javni organ) ili Republike Kosovo (ako je organ za

eksproprijaciju Vlada).

Lice koje je u vlasništvu ili posedu nad predmetnom imovinom nije dužno da oslobodi ili preda

imovinu do isteka roka od trideset (30) dana od dana isplate nadoknade iz konačne odluke, u

skladu sa članom 16. Zakona o eksproprijaciji.



3.3 Institucionalno uređenje

U slučaju Projekta sigurnosti vodosnabdevanja i zaštite kanala na Kosovu, institucije i agencije

odgovorne za koordinaciju svih aktivnosti, politike i prava na nadoknadu, kao i za izvršenje nadoknade,

jesu sledeće:

• APP priprema Služba za realizaciju projekta u okviru Preduzeća Ibar-Lepenac. Služba za realizaciju

projekta u okviru PIL određuje lice odgovorno za rešavanje socijalnih pitanja u skladu sa uslovima

socijalne zaštite. SRP priprema i realizuje APP u saradnji sa Pravnom službom PIL. Isplatu prema

pravima vrši PIL prenosom na račun u banci.

• Ministarstvo finansija - Odeljenje za porez na imovinu - Služba za procenu vrednosti nepokretne imovine;

Ovo odeljenje zvanično vrši procenu vrednosti i priprema paket nadoknadu.

• Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja - Odeljenje za eksproprijaciju; Ovo odeljenje je organ za eksproprijaciju ispred Vlade. Odeljenje vrši procenu zahteva za eksproprijaciju

koji podnosi PIL (Preduzeće Ibar-Lepenac). Odeljenje usvaja preliminarni zahtev. Priprema konačnu

odluku, traži od Službe za procenu vrednosti imovine da izvrši procenu gubitaka i predloži nadoknadu.

Organizuje zvaničnu javnu raspravu. Takođe, ovo odeljenje vrši nadzor realizacije APP. Pored toga,

Banka ima pravo da uloži ili ne uloži prigovor na pripremu i realizaciju APP.

• Regionalno preduzeće Ibar-Lepenac (PIL) kao podnosilac zahteva u postupku; PIL podnosi zahtev za eksproprijaciju i korisnik je eksproprijacije. Samim tim, isto finansira proces.

• Relevantne opština u kojima se realizuje projekat. Opštine su domaćini zvaničnih konsultacija

3.4 Sredstva – Opticaj sredstava

Iako je korisnik eksproprijacije Preduzeće Ibar-Lepenac, pripremu i razmatranje mogućnosti nadoknade

vrši Ministarstvo finansija, Odeljenje za porez na imovinu. Odeljenje koristi način uzimanjem u obzir

troškova ili prihoda, ili poređenja prilikom vršenja procene u svrhu nadoknade. Međutim, u toku

pripreme APP, ili preciznije u toku pripreme popisa, troškovi se procenjuju i procena vrši radi pregleda

procenjene nadoknade i drugih srodnih troškova, kao što su konsultacije, troškovi prometa, itd. Troškove

priprema stručnjak za socijalna pitanja iz SRP PIL, koji priprema APP, u saradnji sa pravnim odeljenjem

PIL. Po okončanju zvaničnog postupka eksproprijacije, isplatu licima pod uticajem projekta vrši

Preduzeće Ibar-Lepenac.

Pregovori o paketu nadoknade

Priprema za isplatu

Nezvanični ili zvanični postupak

žalbe

Bez uspeha



3.5 Žalbeni postupak

Zvanični mehanizam u vezi sa eksproprijacijom

Delotvoran žalbeni postupak uopšteno znatno smanjuje uznemirenost kod ljudi koji pretrpe

nedobrovoljni gubitak imovine. U toku procesa sticanja zemljišta, žalbe u vezi sa procenom, isplatom,

podrškom i propratnim merama su neizbežne, i ako su propisno uzete u obzir, ne predstavljaju

neophodno značajniju prepreku za realizaciju Projekta.

Pošto je organ za eksproprijaciju nadležan za postupak eksproprijacije, isti je dužan da osmisli

pravičan postupak eksproprijacije, u nekoliko faza. U toku postupka eksproprijacije, moguće su dve

vrste žalbi, koje se mogu odnositi na procenu vrednosti imovine i na eksproprijaciju imovine.

Članom 35. i sledećim članovima Zakona o eksproprijaciji na Kosovu predviđen je žalbeni postupak.

Postupak u vezi sa preliminarnom odlukom o zakonitosti predložene eksproprijacije (član 35) može se

ukratko opisati:

Ako je određeno lice vlasnik ili nosilac interesa na nepokretnoj imovini koja je predmet postupka

eksproprijacije, onda to lice razumno smatra da je predmetna preliminarna odluka - ili neki njen

deo - suprotan jednom ili većem broju uslova iz člana 4. stav 1. ovog zakona, te isto lice ima

pravo da podnese žalbu sudu stvarne nadležnosti kojom osporava preliminarnu odluku, u celosti

ili delimično.

Ako je organ za eksproprijaciju Vlada (kao što je ovde slučaj), žalba se podnosi Vrhovnom sudu

Kosova.

Svaka takva žalba se podnosi u roku od trideset (30) kalendarskih dana od dana stupanja na

snagu preliminarne odluke, kako je predviđeno članom 10. stav 5. ovog zakona. Ako se takva

žalba podnese posle isteka roka od trideset (30) kalendarskih dana, sud istu odbacuje.

Žalilac je dužan da pravnoj službi predmetnog organa za eksproprijaciju lično dostavi precizne i

potpune primerke žalbe (uključujući i svaki prilog ili dokument koji prilaže uz istu) u roku od pet

(5) kalendarskih dana od dana podnošenja žalbe. Ako žalilac ne ispoštuje ovaj uslov, sud

odbacuje žalbu.

Od tog trenutka, primenjuje se proceduralno pravo i čeka se na konačnu odluku suda o predmetnoj

eksproprijaciji.

Pravno odeljenje PIL priprema odluku o isplati PIL

LUP prima sredstva

Prenos sredstava



Članom 36. zakona predviđeno je pravo žalilaca da osporavaju prikladnost nadoknade.

Članom 37. predviđeno je pravo žalilaca na nadoknadu štete nastale od dela eksproprijacije.

Članom 38. predviđeno je pravo žalilac da osporavaju zakonitost odluke o dozvoljavanju

privremenog korišćenja imovine.

Članom 39. predviđeni su drugi sporovi.

Žalbeni mehanizam nije ograničen na eksproprijaciju

Osim zvaničnog žalbenog mehanizma, PIL utvrđuje žalbeni mehanizam u vezi sa postupkom

eksproprijacije. Osniva se komisija za rešavanje žalbi pogođenih lica. Komisija se sastoji od tri člana.

Odgovarajuća lokalna uprava (u zavisnosti od lokacije radova, bilo duž kanala bilo na lokaciji prihvatnog

rezervoara), Javno preduzeće Ibar-Lepenac određuje člana komisije iz svojih redova. Treći član je

meštanin sela najbližeg lokaciji odgovarajućeg potprojekta (radova). Uloga komisije nije samo da olakša

rešavanje problema koji mogu nastati u procesu sticanja zemljišta. Komisija se osniva znatno ranije kako

bi posredovala u toku procesa izrade projekta i prenela stavove zajednica u okolini budućeg rezervoara.

Najverovatnije, komisija će omogućiti održavanje razgovora između PIL i zajednica u vezi sa

obezbeđivanjem pristupnih puteva do rezervoara i idejama kako da se iskoriste prednosti rezervoara.

Imajući u vidu da će se to sprovoditi paralelno sa žalbenim mehanizmom u postupku eksproprijacije

zemljišta, pristup će biti lakši.

- Određeno lice ili naselje (preko svog predstavnika) koje ima zabrinutost, može da se obrati

jednom od članova komisije i da zatraži sastanak. Pristup će biti moguć ili putem telefonskog

kontakta ili lica zaduženog za kontakt. Imajući u vidu da će dva člana komisije biti iz (1)

najbližeg sela, gde se izvode radovi, i (2) i jedno lice iz odgovarajuće lokalne uprave,

pretpostavka je da će predmetne zajednice znati ko su ta lica.

- Član komisije saziva sastanak u roku od jedne sedmice.

- Sadržaj sastanak odnosi se na iznalaženje uzajamno zadovoljavajućeg rešenja.

- Zapisnik sa sastanka se potpisuje i donosi odluka o merama koje treba preduzeti.

- Zapisnik sa sastanka čini deo spisa projekta. Primerak zapisnika se čuva i u odgovarajućoj

lokalnoj upravi.

- Kontakt članova komisije biće istaknut na internet stranici projekta PIL, na oglasnim tablama

odgovarajuće lokalne uprave, kao i u najbližim radnjama/kafićima i na svakom javnoj/poslovnoj

lokaciji u mestu u kom se realizuje potprojekat.

3.6 Aktivnosti monitoringa u procesu sticanja zemljišta

Za potprojekat VR, Pravno odeljenje PIL, kao predstavnik podnosioca zahteva u postupku

eksproprijacije, odgovorno je za sticanje zemljišta i pomoć oko pripreme određenog plana za sticanje

zemljišta, kako bi se obezbedilo da je ispoštovan zakon i da su blagovremeno rešena pitanja u vezi sa

sticanjem zemljišta pre izgradnje. Na taj način, stručnjak Pravnog odeljenja PIL podnosi izveštaj o

napretku u procesu sticanja zemljišta koji se inkorporiše u izveštaj o Projektu, po potrebi. Troškovi za taj

unutrašnji monitoring obuhvataju se budžetom za projekat. Podaci sa monitoringa bi trebalo da budu

dovoljno kvalitetni da bi se omogućilo vršenje spoljašnje revizije, po potrebi. Opšti sistem pokazatelja

monitoringa prikazan je u Tabeli 5.

Tabela 4: Matrica monitoringa i evaluacije

Svrha Aktivnosti Pokazatelji praćenja



Određivanje

primalaca nadoknade

Upoređivanje spiska primalaca

nadoknade sa kriterijumima za

nadoknadu.

Broj lica sa spiska primalaca

nadoknade, koji ne ispunjavaju

kriterijume podobnosti

(pogrešan unos)

Određivanje lica koja imaju pravo da

traže nadoknadu, ali nisu uneta u

spisak primalaca nadoknade. Trebalo

bi izvršiti odvojenu proveru za svaku

vrstu nadoknade

Broj lica koja ispunjavaju

kriterijume ali nisu uneta u

spisa primalaca nadoknade

(pogrešno izostavljen unos)

Kontrola vrste

nadoknade

Potvrđivanje privremeno ili trajno

pogođenih sredina na osnovu

konačnog LAP

Površina zemljišta koja je

predmet privremenog sticanja, a

za koju je isplaćena nadoknada

Površina zemljišta koja je

predmet trajnog stican

studija izvodljivosti za zaŠtitu kanala ibar kosovo · 2016. 7. 11. · studija izvodljivosti za...

Documents