strucna praksa fr1

Click here to load reader

Post on 02-Jul-2015

638 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI SAD

SEMINARSKI RAD Predmet : STRUNA PRAKSA FR 1 Tema : POSLOVANJE SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI

Mentor : Mr Vera Mirovi

Student : Boris Ratkovi 309/ 07 FR

Novi Sad, jun, 2010 godine SADRAJ

1. Uvod . 3 2. Hartije od vrednosti 3 2.1Definicija Hartija od vrednosti 3 2.2Vrste Hartija od vrednosti . 4 2.3Akcije i Obveznice . 5 3. Poslovanje sa Hartijama od vrednosti . 7 4. Mesto trgovanja Hartijama od vrednosti . 8 5. Berzanski posrednici . 8 6. Brokersko Dilerski poslovi za fizika lica . 11 7. Zastupanje u trgovini Hartijama od vrednosti na berzi . 13 8. Poslovanje sa Hartijama od vrednosti na internetu preko Beogradske berze . 16 9. Nadzor nad poslovanjem sa Hartijama od vrednosti .... 17 10.Akcija Srpske banke iz 1900.godine 19 Upisnica Izjava o upisu hartija od vrednosti . 20

2

11.Zakljuak .... 22 12.Literatura .. 23

1. UVODDa bi na pravi nain objasnio to su to hartije od vrijednosti nakratko u se vratiti u dalju prolost i prikazati put nastanka hartija od vrednosti, kako i zato su one nastale i koji znaaj one imaju danas na savremenim finansijskim tritima..Ideja da se u opticaju nae mnogo vie novca nego to ga fiziki ima, stara je mnogo vekova. Niko ne moe pouzdano da tvrdi odakle potie nalazimo je jo kod starih Vavilonaca, a kasnije i kod Grka I Rimljana. Po francuskom istoriaru Ferdinandu Brodelu, presudnu ulogu imao je Kairo u 11. veku. Jevrejski i muslimanski trgovci ve su tada poznavali razliite naine plaanja i kupovinu na kredit, kao i kaparisanje poljoprivrednih proizvoda i pre etve. U starom i srednjem veku, trgovci su igrali ogromnu ulogu u drutvu. Morali su da znaju da piu, itaju i raunaju, da poznaju geografiju i nautiku, pa su za svoje vreme bili veoma obrazovani. Stalno su se dovijali da smisle najbolji i najsigurniji nain za postizanje zarade i uopte jednostavniji nain trgovine, pa nije ni 3

udo to su glavne ekonomske promijene zaeli ba oni. Prekretnica je bila kad su na trgove (iji naziv i sam ukazuje da se tamo najee trgovalo) poeli da se donose samo uzorci robe, a ne cela koliina, da bi tek po sklapanju dogovora bila izvrena razmena dobara. Za ovakvu trgovinu na re, kljuno je bilo poverenje. I dan-danas na berzama se ne trguje stvarnom robom, ve nekom vrstom uzoraka (na robnim berzama) i hartijama od vrednosti (na finansijskim berzama), a bez poverenja ne bi mogao da se sklopi dogovor.

2. HARTIJE OD VREDNOSTI 2.1 DEFINICIJA HARTIJA OD VREDNOSTIHartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obeava isplata novca, kamate, zarade ili dividende.Hartije od vrednosti u uem smislu su investicioni instrumenti, odnosno, one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija od vrednosti nalaze se akcije,obveznice, opcije i drugi finansijski derivati. Ove akcije su izraz vlasnikog (akcije) ili indirektno vlasnikog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranmana. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tritu tj. tritu kapitala i predstavljaju najznaajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tritima.U irem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaanja, kao to su ekovi, menice, skladinice, konosmani i slino.Prema propisima Republike Srbije hartije od vrednosti moe emitovati savezna drava, republika lanica, pokrajina, grad, optina i drugo pravno lice.Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje odreena svojstva, odosno, mora da ispuni 3 uslova: 1. da je u pisanoj formi, 2. da je u toj ispravi sadrano neko graansko (najee) imovinsko pravo, 3. da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave kao sredstva plaanja kredita, obezbeenja potraivanja, robnog prometa i slino.Svaka hartija od vrednosti mora da sadri 5 elemenata: 1. oznaka vrste hartije od vrednosti, 2. naziv i sedite izdavaoca hartije od vrednosti, 4

3. tano utvrenu obavezu izdavaoca hartije od vrednosti, 4. mesto, datum, i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti, 5. potpis izdavaoca hartije od vrednosti.

2.2 VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTISvrstavanje i podelu svih hartija od vrednosti mogue je izvriti na vie naina i to: 1. prema vrsti inkorporiranog prava, 2. prema funkcijama hartija od vrednosti u privredi, 3. prema vrsti prihoda, 4. prema dospelosti, 5. prema mestu plaanja, 6. prema valuti, 7. prema izdavaocu. Od svih kriterijuma po kojima se vri podela hartija od vrednosti najvaniji su: nain odreivanja imaoca prava i prirode prava koje je sadrano (inkorporirano) u nekoj hartiji. Prema nainu odreivanja poverioca u ispravi, hartija od vrednosti moe da glasi: na ime (retka hartija), na donosioca, po naredbi i moe da bude meovita i alternativna kada se, pored imena naznaenog na hartiji, unosi i klauzula na donosioca.Hartija od vrednosti na ime predstavlja ispravu u kojoj je, prilikom njenog izdavanja, tano naznaeno ime lica ili naziv firme poverioca, odnosno, vlasnika. Kod hartije od vrednosti koja se po zakonu smatra hartijom po naredbi (menica), pored imena mora stajati klauzula "ne po naredbi".Ova hartija ima ogranienu sposobnost cirkulacije zbog komplikovanosti prenosa prava , mogunosti prigovora izdavaoca, potrebe dokazaivanja osnova sticanja i slino.Hartija od vrednosti po naredbi je praktino novi oblik hartije od vrednosti kojim se otklanjaju svi nedostaci izraeni kod hartije od vrednosti na ime. Hartija od vrednosti po naredbi je isprava kao i hartija na ime, s tom razlikom to je kod njenog izdavanja ugraena dodatna klauzula "ili po naredbi". Na ovaj nain izdavalac hartije se obavezuje da e svoju obavezu plaanja izvriti licu na koje svoja prava iz hartije ono prenese.Hartija od vrednosti na donosioca je pismena isprava koja, pored drugih bitnih karakteristika i sastojaka, sadri u sebi oznaenje da se radi o hartiji na donosioca. Ova hartija se odlikuje velikom sposobnou cirkulacije. Hartija od vrednosti prema prirodi prava , sadranog u hartiji, moe biti: 5

1. stvarnopravana hartija od vrednosti: ona sadri odreeno stvarno pravo na pokretnim stvarima, koje se moe koristiti samo na osnovu te harije kao npr. zalonica, skladinica i slino. 2. obligaciona hartija od vrednosti: ona inkorporira odreenu obligaciju iji je sadraj neko potraivanje, najee izraeno u izvesnoj svoti novca. U obligacione hartije od vrednosti spadaju: ek, menica, obveznica, blagajniki zapis i drugo. 3. hartija sa pravom uea: ona sadri pravo lanstva njenog vlasnika u nekom pravnom licu. Najtipiniji primer za ovu hartiju od vrednosti je akcijaili deonica.

2.3 AKCIJE I OBVEZNICEAKCIJE Akcije su hartije od vrednosti koje izdaje akcionarsko drutvo i koje predstavljaju deo njegovog osnovnog kapitala tj. predstavljaju pravo vlasnitva u nekom akcionarskom drutvu. Svi akcionari zajedno jesu vlasnici drutva. Jedan od osnovnih principa je ravnopravnost akcionara, te stoga akcije iste klase daju akcionarima ista prava Sa aspekta vlasnitva, sve akcije moemo svrstati u 2 osnovne grupe: 1. akcije koje glase na donosioca i 2. akcije koje glase na ime. Za isplatu dividende, vlasnik akcije koja glasi na donosioca u nekim sluajvima i vlasnik akcije koja glasi na ime, mora uz zahtev za isplatu dividende da podnese i odgovarajui kupon za dividendu koja dospeva.Kod akcije koja glasi na ime, vlasnik akcije mora biti unet u popisnu knjigu akcionarskog drutva. Prenos akcionarskih prava iz akcije koja glasi na ime vri se indosiranjem tih prava na novog vlasnika i zabelebom prenosa u popisnoj knjizi akcionarskog drutva. Sa aspekta prava, sve akcije moemo svrstati takoe u 2 osnovne grupe: 1. obine i 2. povlaene, odnosno, preferencijalne akcije. Obine akcije predstavljaju onu vrstu akcija koje vlasniku garantuju ostvarivanje i realizaciju svih materijalnih i nematerijalnih prava iz akcije.Preferencijalne ili tzv. povlaene akcije imaju povlaeni poloaj u odnosu na obine i to uglavnom kod isplate dividende. Dividenda na ovu vrstu akcija je u 6

principu unapred garantovana, poznata i odreena u procentima ili na neki drugi nain, u odnosu na nominalnu vrednost akcije.Konvertibilne povlaene akcije predstavljaju takvu vrstu preferencijalnih akcija koje se mogu konvertovati po elji vlasnika u obine akcije pod odreenim, unapred poznatim uslovima.Sa aspekta prava glasa sve akcije moemo podeliti na akcije klase ''A'' i akcije klase ''B''. Akcije klase ''A'' nemaju glasako pravo, ali zauzvrat imaju prednost kod naplate dividende nad akcijama klase ''B''. Akcije klase ''A'' ne mogu nikad prei i ni pod kojim uslovima dobiti karakter akcija klase ''B''.Sa aspekta garantovanja dividende sve akcije mogu biti sa garantovanom i bezgarantovane dividende: akcije sa garantovanom dividendom su ona vrsta akcija kod kojih isplatu dividendi garantuje neka druga firma ili banka, ali nikada akcionarsko drutvo koje ih emituje.Sa aspekta prava kupovine sve akcije mogu se podeliti na otvorene i zatvorene. Uotvorene akcije ulaze sve one akcije koje su namenjene tritu kapitala u smislu kupoprodaje, a u zatvorene akcije ulaze sve one ija je emisija i kupoprodaja ograniena samo na postojee akcionare i izmeu njih.

OBVEZNICE Obveznica (engl. bond, njem. Schuldverschreibung), ili zadunica (obligacija) je duniki vrednosni papir koji izdavaoca obvezuje na povrat pozajmljenih sredstava u odreenom roku s odreenom kamatom, koja se isplauje periodino ili se pribraja glavnici i isplauje o dospeu. Obveznica je kreditni instrument i ustvari je ugovor o kreditu. U sluaju da je izdavalac drava, moe sluiti i kao plateno sredstvo prema dravi za poreze i druge dabine. .3

POSLOVANJE SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI

Prodaju hartija od vrednosti na primarnom tritu emitent moe obavljati neposredno ili preko berzanskih posrednika. Strana pravna lica mogu kupovati i prodavati hartije od vrednosti koje glase na stranu v

View more