STRAH OD LJUBAVI

2 Strah od ljubavi

1. poglavlje

Proleće, 2014.

ragi moji, mislim da bismo mogli da počnemo redakcijski sastanak -

obratio se gospodin Legran, vlasnik izdavačke kuće Legran Pres,

urednicima koji su sedeli za okruglim stolom. - Dobro ste upoznati s teškom

finansijskom situacijom u našoj kompaniji i činjenicom da su tiraži svih naših

časopisa drastično opali. Vreme je da učinimo nešto ako želimo da sačuvamo

radna mesta.

Milen Perije se nervozno vrpoljila na stolici. Cele prethodne noći oka nije

sklopila. Njen sin Kristof imao je upalu uha i sve vreme je plakao od bolova.

Iako je bio krupan četvorogodišnjak, tražio je da ga sve vreme drži u naručju i

nosi po sobi. Sada su je leđa toliko bolela da je s mukom sedela. Pokušala je da

obuzda zevanje, ali uzalud. Gospodin Legran pogledao ju je s neodobravanjem

i ona mu je, umesto izvinjenja, uputila osmeh.

Bila je toliko umorna da joj se činilo da se sve vreme bori na tri fronta: u

sudnici sa svojim, uskoro bivšim, mužem Žanom Perijeom, koji je želeo da joj

oduzme starateljstvo nad Kristofom, u sopstvenom domu pokušavajući da

uspešno igra ulogu samohrane majke, i u redakciji, gde se trudila da, po svaku

cenu, podigne tiraž političkog mesečnika Etual, čiji je urednik bila. Ali ma

kako se trudila, činilo joj se da gubi na svakom polju.

- Potreban nam je profesionalac sa svežom vizijom da nam ukaže na to gde

grešimo poslednjih godinu dana i da nam pomogne da osmislimo novu

koncepciju svakog časopisa. Nažalost, neke od njih moraćemo da ugasimo, ali

nadam se da nijedan novinar ni urednik neće biti otpušten, već samo prebačen u

drugu redakciju - Legran je pokušavao entuzijastično da govori, ali bilo je

očigledno da je i sam veoma zabrinut u vezi s budućnošću svoje izdavačke

kuće.

Njegova zabrinutost prešla je na Milen. Više nego ikad trebao joj je posao i

solidna plata, jer ako je želela da pobedi bivšeg supruga na sudu i dobije

starateljstvo nad sinom, morala je da dokaže da je materijalno sposobna da

brine o Kristofu. Pomislila je kako bi njen bivši likovao ako bi ostala bez posla.

Iskoristio bi priliku da joj, po ko zna koji put, maše novcem pred nosom i da se

šepuri u svojoj vili na Monparnasu. Glasno je uzdahnula i time je ponovo

privukla namršteni pogled gospodina Legrana.

- Mislim da će vam svima laknuti ako vam kažem da sam pronašao čoveka

koji će nam pomoći da postavimo Legran Pres na noge. Reč je o sjajnom

D

3 Strah od ljubavi

novinaru, dobitniku svih značajnih nagrada, a uz to mladom i energičnom

čoveku, koji će imati i snage i motivacije da se izbori... - Legranove reči

prekinula je njegova sekretarica, koja mu je prišla i diskretno prošaputala nešto

na uvo. Lice mu se ozarilo.

- Sjajno! Umesto da vam pričam o našem novom direktoru, on je došao da

vam se predstavi.

Vrata su se otvorila i u njima se pojavio visok, prosed čovek preplanulog

tena, u lanenom odelu boje bele kafe. Klimnuo je glavom umesto pozdrava i

pogledom zelenoplavih očiju prešao preko ljudi koji su sedeli za stolom.

- Mislim da ste ga svi prepoznali - rekao je Legran pruživši mu ruku - jer

nakon što je njegova TV reportaža o mirovnim trupama u Avganistanu i Iraku

nagrađena kao najbolja prošle godine u svetu, na svim naslovnim stranama

novina u Francuskoj objavljena je njegova fotografija. Dakle, upoznajte Žerara

Gotjea.

Milenine ruke toliko su zadrhtale da se šolja kafe, koju je držala, prosula po

stolu. Pocrvenevši, zgrabila je papirne maramice u nameri da popravi štetu.

Gospodin Legran je pozvao sekretaricu, koja je vlažnom krpom očistila sto.

Milen je osetila da su sve oči u prostoriji uprte u nju.

- Izvinite... - rekla je tiho. Pokušala je da se osmehne kad se susrela pogled

Žerara Gotjea, koji je izgledao kao čovek koga njena nespretnost dobro

zabavlja.

Oborila je glavu moleći se u sebi da se sastanak što pre završi. Gotje i

Legran naizmenično su pričali o budućnosti Legran Presa, ali Milen nije mogla

da se koncentriše ni na jednu reč. Nervozno je lupkala potpeticom ispod stola.

Kad se redakcijski sastanak konačno završio, a Žerar Gotje počeo da prilazi

urednicima da bi se s njima rukovao, Milen je povukla Legrana u stranu.

- Milen, pobogu, šta se to od jutros dešava s tobom... - zbunjeno ju je gledao

Legran, ali ona ga je prekinula usred rečenice.

- Sa tim... Žerarom Gotjeom... ne želim da radim. Ako to znači da ću dobiti

otkaz, ne brinite. Sama ću ga dati - izgovorivši to, bukvalno je istrčala iz

kancelarije.

4 Strah od ljubavi

2. poglavlje

Zima, 2008.

e znam zašto toliko insistiraš da uzmeš u svoju redakciju tog mladića,

gotovo bez iskustva, kad se Mišel Kosta iz Monda ponudio da pređe kod

nas. A znaš da je on iskusan novinar velikog kalibra - Žan Perije, direktor Pari

žurnala, obraćao joj se šapatom, ali tako žustro gerstikulirajući rukama da je

Milen bila sigurna u to da je svaki novinar, koji je sedeo iza njihovih leđa, znao

o čemu raspravljaju. Nisu se čak trudili da se pretvaraju da rade, već su

radoznalo zurili u svoje šefove pitajući se ko će iz ove rasprave izaći kao

pobednik.

Milen je kažiprstom dotaknula Perijeove grudi.

- Kosta je folirant, uz to desničar, a takve neću trpeti u svojoj redakciji. Da li

si zaista toliko naivan da veruješ da će on samovoljno napustiti Mond i preći

kod nas u Pari žurnal? Čula sam da već dugo pokušavaju da ga se reše, postao

je previše radikalan čak i za njihov ukus, pa je sad gospodin Kosta primoran da

traži uhleblje kod nas... Dakle, Žane, stvar je rešena, uzećemo Žerara Gotjea!

Milen i Žan dugo su se gledali u oči, a onda su oboje istovremeno počeli

glasno da se smeju. Tenzija u redakciji naglo je opala i činilo se da je svaki

novinar odahnuo vrativši se poslu, ovoga puta potpuno usredsređeno.

- Dobro, neka tvoja reč ovoga puta bude poslednja - rekao je, a onda joj je

šapnuo na uho: - Očekujem da ćeš se večeras iskupiti za toliku tvrdoglavost.

Kod mene u osam? - krenuo je prema vratima. - Taj mladić moraće dvostruko

više da zapne ako želi da ga zadržimo kao novinara - rekao je glasno,

spašavajući tako svoj ponos pred novinarima.

Milen je Žana ispratila pogledom, zadovoljno se smešeći. Volela je te male

pobede u, kako je u šali govorila, surovom muškom svetu novinarstva. Ipak,

iznad svega osećala je uzbuđenje zbog večerašnjeg susreta sa Žanom. Prekorela

je sebe zbog te iznenadne sentimentalnosti, ali onda se zamislila. Ja sam pre

svega žena, pa tek onda urednik i novinar, pomislila je.

♥

Sutradan je žurno hodala Bulevarom Sen Žermen plašeći se da ne zakasni na

posao. Kada je stigla pred velelepnu zgradu, izgrađenu početkom devetnaestog

veka, u kojoj je na petom spratu bila redakcija Pari žurnala, pogledala je na sat i

zaključila da je došla petnaest minuta ranije, što se retko događalo. Sela je na

N

5 Strah od ljubavi

klupu ispred zgrade i iz bele papirne kese izvukla kroasan i čašu kafe. Miris

toplog peciva i kafe izazvao je pobunu u njenom stomaku. Prinela je kroasan

ustima i baš kada se spremala da ga zagrize, čula je iza leđa duboki glas.

- Vi ste Milen Vidal, zar ne?

Besno se okrenula u želji da vidi ko prekida njen omiljeni jutarnji ritual. Pred

njom je stajao krupan mladić u kaputu koji mu je očigledno bio tesan i u

svilenoj krem košulji. Kakav užasan izbor odeće, prošlo joj je kroz glavu.

- Da, ja sam - rekla je nestrpljivo, pa je zagrizla kroasan.

- Vi ste glavna i odgovorna urednica Pari žurnala?

Pokušala je da proguta zalogaj pre nego što mu odgovori, ali zagrcnula se.

Počela je da kašlje, pa je probala da smiri kašalj gutljajem kafe, ali vrela tečnost

opekla joj je jezik učinivši celu situaciju još gorom.

- Izvolite! - mladić joj je ponudio bocu mineralne vode. - Uzmite slobodno,

nisam pio iz nje.

Zahvalno je prihvatila vodu i popila gotovo pola boce smirujući nadraženo

ždrelo i izgorela nepca.

- Hvala - konačno je izgovorila. - A vi ste...?

Momak se učtivo osmehnuo pruživši joj ruku.

- Ja sam Žerar Gotje, vaš novi kolega.

Bože, baš sam divan prvi utisak ostavila na ovog momka, pomislila je, a

zatim je, na svoj užas, pocrvenela. Mrzela je svoju belu put ne samo zbog toga

što se celog života morala sklanjati od sunca, koje je bilo njen najveći

neprijatelj već i zbog situacija kakva je ova. Ma koliko dobro blefirala da je

hladnokrvna i samopouzdana, njena koža je za tren oka postajala ružičasta od

stida.

Njegove zelenoplave oči radoznalo su je posmatrale. Tek u tom trenutku

postala je svesna Žerarovog lepog, muževnog lica, izbrazdanog sitnim borama

oko očiju i usana, koje su mu dodavale godine. Čak je njegova crna kosa bila

prošarana sedim vlasima. To ju je iznenadilo jer, ako se dobro sećala, u svojoj

biografiji naveo je da mu je trideset godina.

Ustala je i, sa žaljenjem vrativši kafu i kroasan u kesu, navukla je masku

stroge profesionalke, slobodnom rukom proverivši da li je njena duga riđa kosa

i dalje pričvršćena u besprekornu punđu, a zatim mu je pokazala ulazna vrata

zgrade.

- Hajdemo, gospodine Gotje. Mi iz Pari žurnala nemamo vremena za

gubljenje, u šta ćete se vrlo brzo uveriti.

6 Strah od ljubavi

- Naravno, gospođice Vidal - rekao joj je propustivši je da prva uđe. - I,

molim vas, nemojte me tako oslovljavati - nasmejao se. - Gospodin Gotje je

moj otac, ja sam samo Žerar.

Vrata lifta zatvorila su se za njima.

- Dobro, „samo Žerare”. Onda i vi mene možete zvati po imenu.

Nije mogla da objasni sebi zašto, ali činilo joj se da je dobro učinila izabravši

Žerara kao saradnika. Bio joj je simpatičan na prvi pogled.

♥

Žerar se u početku javljao na telefon redakcije, kuvao je kafu kolegama,

kopirao papire kojima ga je Milen svakodnevno zatrpavala. Nije mu to smetalo.

Voleo je dinamični život u redakciji, buku i stalnu užurbanost. Činilo mu se da

su ga kolege prihvatile iako se nije često upuštao u razgovor s njima. Prijala mu

je ta svojevrsna izolovanost. Nije morao nikome da objašnjava ko je i zašto je

tek u tridesetoj počeo da se bavi novinarstvom. Podaci koje je naveo u svojoj

biografiji bili su šturi i nisu mnogo govorili o njegovom profesionalnom životu,

osim da je diplomirao žurnalistiku u Lionu, i zato je bio poprilično zatečen kad

mu je Milen Vidal ponudila posao u Pari žurnalu.

Zasad je uspevao da sačuva svoju tajnu. Još uvek ga je bolelo, još uvek je

teško disao kad bi scene prošlosti počele da se odvijaju u njegovoj glavi. I dalje

se budio u znoju sanjajući eksplozije koje gutaju kuće, tanad koja fijuče oko

njegove glave i vrisak uplašenog stanovništva. I stalno mu se pričinjavala

Kalinda u svakoj tamnoputoj devojci koju bi sreo na ulicama Pariza. Bio je

uveren da su to baš njene bademaste oči, njena crna upletena kosa i njen

bleštavi osmeh u potpunom kontrastu s maslinastom puti. Zato je često pratio te

devojke sve dok se ne bi uverio da je ponovo pogrešio, da to nije niti će ikada

biti Kalinda, i da konačno mora da se pomiri s tim. Vratio bi se kući noseći

nekoliko boca crnog vina, koje je ispijao u tišini, poput leka, sve dok se ne bi

obeznanio na kauču u minijaturnom studiju na Monmartru.

- Žerare, u moju kancelariju, odmah! - čuo je Milenin strogi glas iza leđa dok

je kopirao materijal za sledeći redakcijski sastanak. Preispitivao se šta je to

pogrešno uradio, ali nije mogao da se seti.

Milen je sedela u svojoj visokoj kožnoj fotelji. Pomislio je da nikada ovu

ženu nije video opuštenu. I u tom trenutku delovala je napeto, visoko

podignutih ramena, stisnutih pesnica i ozbiljnog lica. Čak je i brendirana odeća

na njoj bila preterano uštogljena. Često je krišom posmatrao njeno lepo lice,

koje ga je podsećalo na porcelansku lutku s tim krupnim smeđim očima, dugim

trepavicama, malim nosem i punim usnama.

Nije sebi mogao da objasni zašto, ali želeo je da vidi njenu dugu riđu kosu

kako pada po ramenima. Pitao se zašto ona želi da izgleda androgino i starije

7 Strah od ljubavi

od svojih trideset tri godine. Da li je negiranje sopstvene ženstvenosti bio način

da pridobije poštovanje urednika i novinara u redakciji, da se nametne kao

autoritet? Smatrao je da joj sve to prerušavanje nije potrebno. Posmatrao ju je

dok je radila, slušao njene savete i uputstva novinarima, pratio način na koji je s

lakoćom uređivala Pari žurnal napravivši od njega dnevne novine s reputacijom

pouzdanih i nezavisnih, redovno je čitao njen uvodnik i bio je siguran u to da

Milen Vidal zaista zaslužuje uvažavanje kolega.

- Sedite - pokazala je rukom stolicu preko puta sebe. Seo je i podigao oči do

visine njenih. - Slušajte, mislim da je vreme da se konačno pokažete kao

novinar.

Srce mu je uzbuđeno poskočilo.

- Od danas ćete pisati kratke komunalne vesti iz grada... znam, ništa

preterano inspirativno, ali tako smo svi počinjali... Saobraćajne gužve,

funkcionisanje gradske čistoće, vodovoda, elektrodistribucije... I hoću da te

vesti budu na mom stolu do tri, pre svega drugog što dobijem od vaših kolega.

Morate da razumete moju obazrivost, Žerare, ne znam kako pišete ni kakav ste

novinar. To što sam vas primila bila je jedna od onih odluka donetih na osnovu

intuicije i sad želim da se uverim da li sam bila u pravu.

Kao hipnotisan posmatrao je njene usne kako formiraju svaku reč. Bila mu je

potrebna snaga da otrgne pogled. Naglo je ustao.

- Odmah počinjem. Potrudiću se, videćete da nećete zažaliti - promrmljao je

nervozno.

Milen se ubrzo uverila u to da stvari sa Žerarom neće ići glatko. Danima mu

je na prepravku vraćala svaku vest koju je napisao. Zamerala mu je pogrešan

izbor reči, lošu formulaciju, ponekad i pravopis, pogrešan prioritet koji je davao

nekoj vesti.

- Napišite sve ponovo, Žerar. Opet nije dobro... Bože, šta li su vas učili na

tom fakultetu! - poslednju rečenicu izgovorila je tiho, kao za sebe, ali bila

sigurna u to da ju je čuo. Ipak, stoički je podnosio njene kritike i papire koje mu

je vraćala išarane crvenom hemijskom olovkom. Kao da ga je svaka njena

primedba činila jačim. Vraćao se s novim vestima, pun entuzijazma i želje da

radi.

- Naučite me, Milen. Napravite novinara od mene - rekao joj je jedne večeri

kad ga je zadržala u redakciji, iako se radno vreme odavno završilo. Pogledala

ga je iznenađeno, tražeći tragove umora i posustajanja na njegovom licu. Ali

sve što je videla bila je odlučnost, koja je varničila iz njegovih očiju, i čvrsto

stisnute vilice kao nagoveštaj namere da istraje.

Razoružana time, nasmejala se.

- Slušajte, zaslužili ste dobru večeru. Uostalom, i ja sam gladna.

8 Strah od ljubavi

Osmehnuo joj se i ona je pomislila da lepota njegovog lica dolazi do izražaja

kad je raspoložen. Kao da osmeh skine s njegovog lica sve te naslage umora i

tuge, koju nije sasvim razumela. Prvi put je mogla da vidi tragove mladosti na

tom licu. Pošla je prema čiviluku u uglu svoje kancelarije, ali ju je preduhitrio,

uzeo je njenu jaknu i pomogao joj da je obuče. Bio je vešt, ali spor, kao da je

namerno želeo da se zadrži u njenoj blizini. Njegov topli dah okrznuo ju je po

obrazu i osetila je miris lake note njegove kolonjske vode. Toplina joj se razlila

po stomaku pa je zastala, potpuno preneražena. Šta se to desilo? Da li je

moguće da je reagovala na Žerara kao na muškarca?

Previše sam umorna, počinje da mi se pričinjava, pomislila je.

- Hoćemo li? - čula je njegov glas iza leđa.

- Da, da. Moram nešto da uzmem iz fioke radnog stola, idite i pozovite lift -

rekla je u želji da se oslobodi njegove blizine, koja ju je uznemiravala. Trebalo

joj je da ostane sama da se pribere.

U liftu je izbegavala da ga pogleda iako je osećala da on sve vreme zuri u

nju.

- Žerare, imam ideju! - rekla je prenaglašeno veselo i drugarski. Bila je loša

glumica. - S obzirom na to da ćemo provoditi sve više vremena zajedno radeći

na tome da napravimo novinara od vas, predlažem da prestanemo da persiramo

jedno drugome. Ta vrsta kurtoaznog obraćanja nije moj stil i mnogo me

opterećuje u radu sa saradnicima. Važi?

Osetila je njegov široki dlan na ramenu.

- Slažem se s tobom, Milen... A sad, hajde da požurimo. Poješću tebe ako se

uskoro ne domognem prave hrane.

Nasmejali su se i istrčali na ulicu.

9 Strah od ljubavi

3. poglavlje

Jesen, 2009.

Žerar se teturao niz razrušenu ulicu. Miris paljevine i baruta golicao mu je

nozdrve. Protrljao je lice i oči drhtavim prstima. Nešto ga je pritiskalo u

grudima i teško je disao. Oslonio se dlanovima na kolena. Bolelo ga je toliko

da je jedva stajao, ali morao je da nađe Kalindu. Do malopre je sedela pored

njega šaleći se s njim u kamionetu, a onda ih je obavio mrak i vatra.

Strava mu se uvlačila pod kožu. Osećao se kao jedini čovek na svetu.

Pokušao je da vikne njeno ime, ali uzalud je otvarao usta, glasa nije bilo.

Užasnut, gledao je kako se mrlja krvi na njegovoj uniformi širi po grudima.

Prstima je opipao grudni koš u pokušaju da dlanom zaustavi liptanje krvi, ali

uzalud. Osetio je da će ga mrak ponovo progutati.

A onda se probudio, po ko zna koji put izmaknuvši tom pretećem mraku. Bio

je mokar od znoja. Ustao je iz kreveta i otvorio prozor, duboko udišući hladan

vazduh. Sve je u redu, govorio je sebi, to je samo san.

Ugledao je svoj odraz u prozorskom staklu. Znao je da je slagao sebe.

Ožiljak na njegovim grudima još uvek je tu. Pokušao je da ga prikrije brojnim

tetovažama, ali se tako zapravo još više isticao. Dlanom je prevukao preko

grudnog koša, kao da je želeo da izbriše to užasno obeležje sa sebe, ali ono je

bilo ugravirano na njegovom telu, uporno ga podsećajući na najveći doživljeni

bol. Žerar je pokušavao da živi s tim podsetnikom i uspomenama na jedno

vrelo julsko popodne. Gledajući kroz prozor u tamu nad pariškim ulicama,

pitao se koliko još snage ima. Ja ne živim, već životarim. Pripalio je cigaretu

posmatrajući svoje drhtave prste. Duboko je udahnuo dim u pokušaju da se

smiri. Dobar deo noći proveo je zureći u mrak.

Ujutro ga je probudilo zvono pred vratima. Promeškoljio se odlučivši da ne

otvori nikome. Bila je nedelja, njegov jedini slobodan dan. Ali njegov posetilac

bio je uporan: dugo je zvonio i povremeno udarao po vratima. Žerar je pospano

ustao i nije razmišljao o oblačenju. Uostalom, ako je neko toliko nepristojan da

zvoni ovako rano, moraće da se pomiri s tim da sam u boksericama, pomislio

je.

Otvorio je vrata i neljubazno doviknuo:

- Šta je bilo?

Našao se oči u oči sa zapanjenom Milen. Njeno lice već je poprimilo onu

ružičastu boju, koju je, radeći s njom prethodnih meseci, dobro upoznao.

10 Strah od ljubavi

- Izvini, nisam znala da još spavaš... Mislim, već je jedanaest... ne

spočitavam ti nego... u stvari, ostavio si mi poruku na govornoj pošti da treba

nešto važno da mi kažeš, a kako se nisi javljao na telefon, pomislila sam da je

dobra ideja da dođem i...

Nasmejao se njenoj zbunjenosti.

- Stani, Milen, molim te. Mozak nije programiran da primi toliku količinu

informacija čim se probudim... Hajde, uđi i budi tiha bar nekoliko minuta dok

nam skuvam kafu. A onda možemo pričati o čemu god želiš.

Propustio ju je registrovavši njene, u čudu raširene, tamne oči. Nije mogao

da pogodi šta ju je najviše zapanjilo: to što ga je videla u donjem vešu, tetovaže

po grudima ili njegova garsonjera, bezlična kao kasarna i još uvek puna

kartonskih kutija, u kojima je držao svoje stvari kao da se tek juče doselio.

- Sedi tu i sačekaj da se obučem - pokazao joj je veliku crvenu fotelju pored

prozora. Smestila se pokušavajući da glumi ravnodušnost, kao da nema ničeg

neobičnog u toj situaciji, ali rumenilo na njenom licu nije nestalo.

U kupatilu je obukao izlizane farmerke i belu majicu, umio se i pogledao

svoje neobrijano lice u ogledalu. Milen, pošto se nisi najavila, moraćeš da trpiš

moju neobrijanu njušku, pomislio je.

Potom je seo na svoj neraspremljeni krevet naspram nje i pružio joj je šolju

kafe. Milen je otvorila usta da progovori, ali on je podigao ruku.

- Uzeo sam izjavu od ministra inostranih poslova, gospodina Deprea...

napisao sam članak i odneo ga pravo u štampariju, nisam hteo da te budim da

ga pogledaš. Nažalost, Depre nije rekao ništa značajno, uostalom, on je

diplomata. Poseta Americi bila je uspešna, prijateljstvo i poštovanje između

naša dva naroda duboko je i iskreno, dogovorena je poseta američkog

predsednika Parizu za početak sledeće godine, bla, bla... Ali... - Žerar je zastao,

značajno je pogledavši. - Uspeo sam da ga nagovorim da nam da ekskluzivni

intervju u kojem će pričati o francuskim trupama u Avganistanu i mogućnosti

da naš predsednik povuče naše vojnike iz Kabula, kao što je najavio, i kako je

američki predsednik reagovao kada mu je to saopšteno.

Milenine oči su zasijale.

- Ne mogu da verujem da je pristao! Šta si mu uradio? Da li si mu pretio ili si

ga hipnotisao? Dobro znam da Depre ne voli naše novine posle onog članka

koji sam o njemu napisala. Čak je pretio da će nas tužiti.

Žerar je slegnuo ramenima glumeći skromnost. Široko se osmehnuo.

- Hvala ti, Milen.

Začuđeno ga je pogledala.

- Treba da se ja tebi zahvalim zbog intervjua...

11 Strah od ljubavi

- Ozbiljan sam. Ne znam kako si uspela, ali u rekordnom roku napravila si

od mene novinara, naterala si me da se prisetim svega što sam naučio na

studijima žurnalistike, podstaknula si me da pronađem stav. Mislio sam da sam

beznadežan slučaj. Priznaj da si i ti to mislila!

Njen zvonki smeh ispunio je sumornu garsonjeru.

- Bože, bila sam ubeđena da si beznadežan slučaj. Međutim, divila sam se

tvojoj fanatičnoj upornosti i želji da učiš po svaku cenu. Trpeo si moje najgore

kritike ne ljuteći se, shvatao si ih na pravi način i izvlačio iz njih ono najbolje. I

nisi si se plašio napornog rada.

Žerar ju je zahvalno gledao. Nešto ga je stezalo u grlu. Taj posao i Milen,

njegova jedina prava prijateljica u tom trenutku, pomogli su mu da preživi sve

te užasne mesece u Parizu, usamljen i depresivan.

Kao da je osetila melanholiju u njemu, Milen ga je potapšala po kolenu i

zakikotala se.

- Hajdemo, dragi moj, nekud na doručak. Ova tvoja kafa toliko je jaka da mi

je spržila želudac. Ja častim!

Žerar je ustao.

- Ne, ja častim. Urednica me je velikodušno nagradila povećanjem plate

ovog meseca.

- Taj novac potroši na neku devojku... - rekla je, ali kako to nije

prokomentarisao, radoznalo ga je upitala: - Imaš devojku, zar ne?

Žerar se trudio da ostane ozbiljan. Milen je u više navrata pokušavala da se

domogne informacija iz njegovog privatnog života. Zabavljalo ga je da je drži u

neizvesnosti, a to ga je spasavalo i od njenih pokušaja da ga spoji s nekom

svojom slobodnom drugaricom.

- Zašto stalno insistiraš na tome da ti priznam da li sam u vezi? A šta je s

tobom? O tome uvek ćutiš!

- S kim se ja zabavljam, samo je moj problem! To ne treba niko da zna! -

nasmejala se.

- E, gospođice Vidal, moraću da vas razočaram: cela redakcija zna s kim ste

u vezi, čak i ja, iako nisam sklon tračevima. Ti i Žan Perije treba da budete

malo diskretniji.

Milen je sakrila lice šakama, kao postiđeno dete.

- Ne mogu da verujem da svi znaju - prošaputala je, a onda prasnula u smeh.

- Žerare, idemo! I da znaš, neću te častiti. Ti plaćaš doručak jer si me naljutio.

Navukao je jaknu.

12 Strah od ljubavi

- Znaš, Milen, tako u farmericama i džemperu, izgledaš mnogo bolje nego u

onim užasnim odelima. Misliš da si u njima profesionalna, a izgledaš kao neka

tetka.

- Ha! Ti ćeš mi pričati o oblačenju! Pa ja u životu nisam videla užasnije

kravate i košulje! I ti bi mogao da se odevaš malo ležernije.

Propustio ju je da bi zaključao vrata kad je čuo njen tihi glas.

- Hvala bogu što si se pojavio. Mislila sam da ću poludeti sa svim onim

mrgudima i pametnjakovićima iz redakcije. Nemaš pojma koliko mi prija tvoje

društvo.

Žerar je iznenađeno zastao osećajući istovremeno i da mu je drago i

nelagodno zbog njenih reči. Hteo je da joj uzvrati, ali nije mogao. Emocije nisu

bile njegov fah.

A onda je usledilo još veće iznenađenje: Milen ga je čvrsto zagrlila. Video je

da to često radi sa svojim prijateljima i kolegama i da uopšte nema problema da

pokaže šta oseća. To mu je bilo simpatično mada ga je zbunjivalo. Da li je

zaista bila tako puna ljubavi?

Pokušao je da joj uzvrati zagrljaj, ali nevešto. Pustila ga je.

- Baš si ukočen! - rekla je i strčala niza stepenice. - Požuri, gladna sam!

Bio je ošamućen od njenog zagrljaja i riđe kose koja je mirisala. Srce mu je

jako lupalo. Prvi put je u svojoj prijateljici Milen video ženu i to ga je uplašilo.

♥

- Milen, poludeo sam od brige, gde si? - Žanov glas iz telefonske slušalice

zvučao je besno. - Ostavio sam ti desetak poruka na tvojoj pošti, ali ne javljaš

se! Gde si bila?

Milen je umorno sela na belu kožnu sofu u svojoj dnevnoj sobi.

- Bila sam sa Žerarom Gotjeom na doručku - rekla je, iznervirana Žanovim

pitanjem. Primetila je u njemu crtu posesivnosti, koja joj se nije sviđala. On

jeste zgodan, obrazovan, duhovit čovek, u čijem je društvu uživala poslednjih

godinu dana, ali odbijala ju je njegova želja da je kontroliše sve vreme. I što je

više pokušavala da mu objasni da nema potrebe da je toliko kontroliše i da joj

je sloboda veoma važna, to je bivalo sve gore.

- Sa Žerarom? Zašto bi ti išla sa Žerarom na doručak? - osetila je da se s

mukom uzdržava da ne prasne.

- A zašto ne s njim? Žerar je zanimljiv, sjajan momak s kojim uživam da se

družim. Da se družim - naglasila je gotovo svako slovo, kao da objašnjava

detetu.

13 Strah od ljubavi

- Možda ti želiš da se družiš s njim, ali pitanje je šta on želi! Tako si naivna,

Milen, zaista ne znaš kakvi su muškarci...

- Pa ćeš ti da me naučiš... Prestani da glumiš mog oca, jednog već imam i,

veruj mi, nije tako strog kao ti - rekla je duboko uzdahnuvši. - Hajde da

promenimo temu ili da završimo ovaj razgovor, jer sam umorna.

Na njeno iznenađenje, Žan se povukao pretvorivši se u svoju šarmantniju

verziju. Ćaskao je s njom kao da se ništa nije desilo.

- Voleo bih da narednog vikenda odemo kod Ozonovih u njihovu kuću na

Antibima, da uhvatimo poslednje zrake sunca - predložio joj je.

Na spomen bračnog para Ozon Milen je prevrnula očima odlučivši da mu

otvoreno saopšti mišljenje o njegovim prijateljima.

- Ne spominji mi te snobove! Gospođa Ozon ne može da zapamti moje ime,

sve vreme me zove Mirej, a gospodin Ozon me stalno pita koje novine

uređujem i svaki put se pretvara da nikada nije čuo za njih.

Žan se nasmejao.

- Milen, nisu oni baš toliko loši. I da znaš da im se veoma sviđaš, oboje su

mi to rekli. Učini mi to. Toliko mi treba da pobegnemo iz ovog užasnog Pariza.

Šta kažeš? Ti, ja, more i sunce?

- U redu, daj mi vremena da razmislim i da se organizujem. A sad idem pod

tuš, pa na popodnevnu dremku.

- Nećeš me pozvati da ti se pridružim pod tušem, Milen? - iako se trudio da

njegov komentar zvuči kao šala, Milen je osetila žudnju u Žanovom glasu.

- Doviđenja, Žan. Ljubim te - rekla je ignorišući njegove insinuacije.

Zbacila je mantil sa sebe i izula je patike ne odvezavši pertle. Osetila je umor

i pospanost, pa se opružila na sofi i zatvorila oči. Nije se iznenadila što je istog

trena ugledala Žerarovo lice, duboku melanholiju u njegovim očima, do kojih

osmeh nikad nije dopirao, ma koliko se trudio da deluje raspoloženo. Duboko

urezane bore oko njegovih čulnih usana ukazivale su na bol, ali nije joj pošlo za

rukom da sazna šta ga je izazvalo. Pričao joj je o odrastanju u Lionu pored oca

novinara i majke učiteljice, o njihovoj bolećivosti prema sinu jedincu, o

školskim danima i mukama koje je svojom buntovnom prirodom zadavao

roditeljima, o studijama žurnalistike koje je uglavnom proveo protestujući s

kolegama protiv nepravde u svetu... Po Mileninom proračunu, nedostajalo je

čitavih pet godina do trenutka kada se pojavio u njihovoj redakciji u Parizu.

Tog prepodneva skupila je hrabrost da ga upita o tom izgubljenom vremenu

aludirajući na Prusta. Nervozno je zatreptao.

- Milen, uskoro ću ti ispričati sve što želiš da znaš, ali pusti me da odaberem

trenutak.

14 Strah od ljubavi

Klimnula je glavom uhvativši ga podruku, dok su šetali po Luksemburškom

parku. Stresla se pod naletom jesenjeg vetra. Privukao ju je sebi a njen leden

dlan zavukao je u džep svoje jakne. Koračali su ćutke po opalom lišću i

grančicama. Milen je bila svesna samo njegovih vrelih prstiju, kojima je stezao

njene.

Iako je u tom trenutku izbegavala da se suoči sa istinom, sada, između svoja

četiri zida, Milen je priznala sebi da želi Žerara i da ne može da prestane da

misli na mišiće njegovih snažnih grudi prekrivenih neobičnim tetovažama, na

dodir njegovog dlana na svome. Poslednjih godinu dana on je njen saradnik i

blizak prijatelj. Ali od tog prepodneva Žerar je postao čovek za kojim žudi...

- Biću odsutna od četvrtka do nedelje i, priznajem, nemam poverenja ni u

koga osim u tebe. Dakle, bićeš moj zamenik ovih nekoliko dana - rekla mu je

Milen sledećeg jutra.

- Nemoj, molim te. Svi će biti ljubomorni, jer sam poslednji došao u

redakciju - Žerar je bio iznenađen njenim predlogom.

Milen je izvila desnu obrvu.

- Znam da ćeš se izboriti s ljubomornim kolegama. Nisi ti baš bezazlen. I još

nešto: neću imati vremena da napišem subotnju kolumnu, pa ćeš je ti napisati,

naravno u svoje ime.

- O čemu da pišem? - upitao je. Nije mu prijala odgovornost koju mu je

nametnula.

Milen se dlanovima naslonila na njegov sto. Osetio je njen miris i to ga je još

više unervozilo.

- Piši o onome do čega ti je stalo. Dajem ti odrešene ruke da izabereš temu.

Okrenula se da ode, ali ju je zaustavio.

- Hej, čekaj! Dala si mi sve te zadatke, a nisi mi rekla ni kud ideš ni kojim

povodom.

Osmehnula mu se.

- Postaješ pravi znatiželjni novinar. Idem na Antibe... sa Žanom, naravno -

kao da joj je bilo neprijatno da to izgovori. - Idemo u kuću njegovih prijatelja,

užasnih snobova, ali spremna sam sve da istrpim zbog nekoliko sunčanih dana

na moru.

Potom se zatvorila u svoju kancelariju.

Žerar je osetio nelagodu. Nije to bila trema zbog odgovornosti niti zbog

kolumne koju će napisati u najčitanijem, subotnjem izdanju Pari žurnala. Bila

je to iskonska ljubomora. Izgužvao je dopis koji je držao u ruci i besno ga je

bacio u kantu. Ustao je, dograbio kutiju cigareta i požurio napolje. Nekoliko

15 Strah od ljubavi

minuta kasnije, žudno udahnuvši dim cigarete, pokušavao je da dođe sebi. Žan i

Milen su par, odavno je to znao, ali sad je poželeo da uglađenom Žanu Perijeu,

uvek besprekorno obučenom i sa osmehom holivudskog glumca na usnama,

razbije nos. Pokušao je da diše duboko, da broji do deset, da misli na nešto

drugo, ali slika Milen i Žana u strasnom zagrljaju nije napuštala njegovu glavu.

- Dođavola! - uzviknuo je, besno bacivši opušak cigarete na zemlju. Trebalo

mu je da napravi nekoliko krugova oko zgrade da bi smirio i vratio u redakciju.

♥

Milen i Žan uskoro su otputovali. Kolege su Žerara ljubomorno gledale i sve

vreme su se došaptavale. Prvo je pokušavao da sa svima nađe zajednički jezik i

da do kraja dana završi sutrašnje izdanje Pari žurnala, ali kad je video da

njegovo strpljenje i tolerancija ne daju rezultate, pokazao im je svoju drugu

stranu. Odsečnim glasom, koji ne dopušta protivljenje, izdavao je uputstva, baš

kao što se nekad obraćao vojnicima u svojoj jedinici. Bila je to maska

neustrašivosti koja ga je spasla na frontu u Avganistanu, i koja ga je, očigledno,

spasavala i sada. Članovi redakcije prepustili su se njegovim odlukama i on je

mogao da odahne. Ali ne zadugo.

Noću ga je čekalo Milenino bledo lice i njene usne razvučene u osmeh.

Postajem opsednut, govorio je sebi paleći cigaretu za cigaretom u potpunom

mraku svoje garsonjere. Zamišljam nešto što ne može biti, nju u svom

zagrljaju, njene prste na svom telu, iako ona nikada nije pokazala, makar i na

trenutak, da me vidi drugačije osim kao prijatelja.

Zario je glavu u šake. Možda mu zapravo treba malo nežnosti, a Milen je u

poslednje vreme pustio da mu se približi. Da, sve je umislio. Milen pripada

Žanu, a on se nigde ne uklapa. Odjednom ju je pred očima zaiskrilo Kalindino

tamnoputo lice i srce mu je nekoliko puta preskočilo. Sada se sve teže sećao

njenog glasa, mirisa ili dodira njene kože pod prstima. Ne sme da je zaboravi.

To je obećao sebi još onog dana. Kalinda to nije zaslužila, jer ga je bezuslovno

volela. I zato je bio besan na sebe što su ga savladale slabost i žudnja, što je

čeznuo za Milen, što nije mogao da je izbaci iz misli iako je obećao sebi da se

više neće zaljubiti niti vezati ni za jednu ženu.

A onda se setio kolumne za sutrašnji broj. Piši o onome do čega ti je stalo,

rekla mu je. Želela je da sazna gde je proveo prethodnih pet godina. Možda je,

konačno, vreme da joj to otkrije. Zapravo, želeo je da svi čitaoci Pari žurnala

saznaju za njegovu prošlost i pogrešnu procenu koja je koštala života njemu

bliske ljude.

Seo je za kompjuter i počeo da piše.

16 Strah od ljubavi

4. poglavlje

akva je svinjarija ovaj rat”, naslov je teksta koji je napisao ovde

prisutni Žerar Gotje! - režao je Žan Perije na redakcijskom sastanku

držeći subotnje izdanje Pari žurnala u ruci. - Naš uvaženi kolega Gotje naziva

intervenciju mirovnih snaga u Avganistanu svinjarijom!

Žerar je progovorio tiho, gledajući Perijea pravo u oči.

- To je zapravo citat, gospodine Perije. U pitanju je stih pesme Barbara, Žaka

Prevera. Nemoguće je da ste zaboravili, bila je to obavezna lektira u srednjoj

školi.

Nekoliko novinara se zacerekalo, ali ih je Žan Perije ošinuo pogledom.

- O, gospodin Gotje je i duhovit! A to što me, otkad sam se vratio u Pariz,

zovu svi, od gradonačelnika do predsednika tražeći moju glavu, nije važno.

Pobunili su se i vojska i ratni veterani. Prete bojkotom naših novina, čak

protestima ispred redakcije... Ali vratimo se ovom remek-delu novinarstva.

Slušajte: Bio sam mlad i dovoljno glup da me nagovore (a tek sam diplomirao i

želeo sam da menjam svet i da doprinesem sveopštoj pravdi i boljitku

čovečanstva), da se pridružim francuskim mirovnim snagama u sklopu NATO i

da krenem u Avganistan. Tamnošnjim ljudima potrebna je naša pomoć, govorili

su, oni posrću u bedi i siromaštvu pod terorom talibanske vlasti. Nisam

razmišljao ni trenutka, prijavio sam se, dovoljno sujetan da sebe vidim kao

anđela u zelenoj uniformi. Pritom sam bio i dovoljno uporan da nagovorim

svoje najbolje prijatelje s fakulteta Šarla Bukea, Dominika Oteja i Kalindu

Pandžabi da mi se pridruže u spasavanju avganistanskog naroda. Ubrzo smo se

obreli u Kabulu, s vrlo malo obuke i vojnog znanja. Bili smo ono što se zove

topovskim mesom, ali to nismo shvatali. Brzo smo podlegli vojnoj disciplini i

ispiranju mozga. Postali smo dobri vojnici. Ali našim angažmanom nismo

doprineli ni pravdi ni boljitku. To nije bila mirovna misija, već bojno polje.

Talibani su se svim snagama ostrvili na nas, a mi smo istom merom uzvraćali.

Ginuli su naši, ginuli su njihovi. I što je najgore, ginuli su obični ljudi, ni krivi

ni dužni. Već posle nekoliko meseci bilo mi je jasno da ne pomažemo na pravi

način i da se sa svojim neprijateljima nećemo nikada razumeti. Podjednako smo

bili tvrdoglavi. Ali iako sad više to ne umem da objasnim sebi, nisam

pokušavao ništa da promenim. Sve manje sam bio momak spreman da menja

svet, a sve više vojnik oguglao na mržnju i smrt.

I tako je prošlo pet jezivih godina mog života. A onda je jedan sudbonosni

dan promenio moju i sudbinu mojih prijatelja... Ovde ću stati, jer ostatak nije

važan. Ovaj deo koji sam vam pročitao iz kolumne gospodina Gotjea primer je

“K

17 Strah od ljubavi

ciničnog, neodmerenog novinarstva, koji podstiče na mržnju i kalja naše

francuske vrednosti... - brundao je Perije besno, sve vreme udarajući pesnicom

po stolu.

Upravo je deo teksta koji sledi najvažniji, ali ti to ne možeš da razumeš jer si

debelokožac, pomislio je Žerar osećajući vatru bola u dnu stomaka. Ipak,

ležerno je slegnuo ramenima, kao da ga se to što Perije priča nimalo ne dotiče.

Lice mu je bilo sasvim mirno i drsko je gledao u oči čoveka koji mu se do

malopre unosio u lice.

Perije se zatim okrenuo Milen.

- Da li si ti bila upoznata s Gotjeovim planom da napiše ovaj tekst? - upitao

je.

Žerar je video da je ona uznemirena, prstima se poigravala narukvicama oko

levog zgloba. Nije podigla pogled iako joj se Perije obraćao. Ćutala je.

- Slušaj, Milen, ako je Žerar Gotje na svoju ruku napisao ovaj tekst, ovog

trena dobiće otkaz. Ali ako si mu ti dala zadatak ili ti je spomenuo svoju

nameru, onda ćeš...

Milen je podigla glavu, a njene krupne crne oči izazivački su gledale Perijea.

- Onda ću ja dobiti otkaz? - cinično se osmehnula pogledavši svakog kolegu

ponaosob. - Da, bila sam upoznata s tim, čak sam mu ja dala taj novinarski

zadatak. Znajući njegovu vojničku prošlost, a s obzirom na to da smo upravo

objavili intervju ministra inostranih poslova koji kaže da se razmišlja o

povlačenja naših mirovnih snaga iz Avganistana, mislila sam da bi njegov tekst

bio odličan nastavak te teme.

Žerar nije mogao da poveruje da ona hladnokrvno blefira, ali nije želeo ni da

prihvati njenu žrtvu.

- Milen, ne moraš da me štitiš! Znaš da sam ja...

Odmahnula je rukom, kao da nije htela da sluša besmislice.

- Ne slušaj ga, Žane. Dobar je vojnik Gotje, uvek sluša naređenje i uvek je

spreman da ide do kraja ako je potrebno, pa makar stradao. Ja sam kriva.

Perije ih je za trenutka oboje zbunjeno gledao, a onda je njegovo lice

pocrvenelo od besa.

- Prestanite da štitite jedno drugo. Gotje, ovaj skandalozni tekst bio je prst u

oko francuskoj javnosti. A na tebe sam, Milen, još više ljut, jer sam te postavio

na ovo mesto misleći da znaš šta radiš, ali nisi bolja od onih užasnih urednika

tabloida. Trebalo bi da te vratim na pisanje komunalnih vesti, jer si previše

uzletela, gospođice. Oboje ćete biti suspendovani mesec dana, što znači da

nećete dobiti platu. To važi i za sve vas u redakciji. Ako umislite da ste veliki

18 Strah od ljubavi

novinari i da ne morate da se konsultujete sa mnom pre objavljivanja teksta,

završićete ili suspendovani ili na ulici! - vikao je Perije.

Milen je lagano ustala.

- Kuda ćeš? Sastanak nije završen! - brecnuo se Perije na nju.

- Ne nameravam da trpim tvoju samovolju i vređanje. A da li ću se vratiti na

ovo radno mesto po isteku suspenzije, razmisliću - mirno je uzvratila. Izašla je

ne osvrćući se.

Žerar je skočio sa stolice i krenuo za njom. Zatekao ju je u kancelariji kako

pakuje svoje stvari u kartonsku kutiju.

- Milen, nisi morala da me štitiš od Perijea, sad si sebi napravila problem.

Prišla mu je rumenih obraza.

- Glupane! Tako nešto napisati bez konsultacije s bilo kim, to je ludost! I vidi

u šta si nas uvalio. A tako sam naporno radila da se domognem te pozicije! -

besno mu se unela u lice, a onda, pre nego što je uspeo da se snađe, snažno ga

je ošamarila. - Nije trebalo da te primim u redakciju.

Žerar je zadrhtao od šoka i besa. Okrenuo joj je leđa i požurio prema

vratima.

- To je bio najbolja kolumna koju sam u životu pročitala, blesane. U njoj sam

pročitala sve što sam želela da znam o tebi - čuo je njen glas pun nežnosti iza

svojih leđa. Bio je potpuno zbunjen.

Prišla mu je, suze su joj se slivale niz lice.

- Zašto mi to nikada nisi ispričao? - prošaputala je, a zatim ga je strasno

poljubila. Činilo mu se da svaki nerv u njegovom telu vibrira. Hteo je da je

stisne u zagrljaj, ali ona ga je odgurnula.

- Idi, molim te - prošaputala je.

♥

Milen je hodala preko mosta, utonula u misli. Toliko se toga desilo u

poslednjih sat vremena... Suspednovana je, otkrila je Žerarovu tajnu i -

poljubila ga je bestidno, potpuno zaboravljajući na njihov profesionalni odnos i

prijateljstvo. Znala je da je sve pokvarila.

Sela je na klupu na obali Sene zagledavši se u reku. Posle nekog vremena

izvadila je subotnje izdanje novina iz torbe i ponovo je počela da čita Žerarovu

kolumnu. Srce joj je sve jače tuklo u grudima. Njegova priča, sav taj splet

nesrećnih okolnosti koje su ga zadesile tog julskog popodneva u Kabulu,

posejale su seme bola u dnu njenih grudi. Sada je shvatila s čim je on sve ovo

vreme živeo, zašto u njemu nikada nije bilo prave životne radosti.

19 Strah od ljubavi

Žerar je zaprosio Kalindu, svoju dugogodišnju devojku i koleginicu s

fakulteta, u najneobičnijim okolnostima, u rovu u kojem su pronašli zaklon

tokom još jednog talibanskog napada. Kalinda je vrisnula od sreće i bacila mu

se oko vrata, potpuno zaboravljajući opasnost. Žerar je bio nestrpljiv, hteo je da

se što pre venčaju, pa su Dominik i Šarl tražili slobodno popodne od

komandanta jedinice da bi obavili obred u mestašcetu nedaleko od Kabula, gde

ih je čekao francuski sveštenik. Seli su u vojni kamionet, koji je vozio Žerar, na

suvozačkom mestu bila je Kalinda, a na zadnjim sedištima jedini svatovi,

Dominik i Šarl. Zaustavio ih je američki vojnik iz NATO snaga upozoravajući

ih da se vrate natrag, jer su saznali da Talibani planiraju da podignu u vazduh

deo puta prema Kabulu. Žerar je u tom trenutku bio toliko euforičan da nije

mario za upozorenja, a kao vozač humanitrne pomoći poznavao je sve puteve i

prečice u Kabulu. Ubedio je vojnika da će se kloniti glavnog puta poverivši mu

da ga očekuje najvažniji događaj u životu - venčanje s prelepom saputnicom i

da neće dozvoliti da mu bio šta pokvari taj dan. Američki vojnik ih je

propustio, veselo im mahnuvši, kao da je dobro raspoloženje društva iz

kamioneta prešlo i na njega. Jurili su velikom brzinom. Kalinda je bila posebno

dobro raspoložena, sve vreme zabavljajući društvo. Kamionet je u jednom

trenutku poskočio na neravnini puta i već u sledećem buknuo je u plamenu.

Zvuk poput grmljavine razlegao se u popodnevnoj tišini. Polusvesni Žerar se

izvukao iz kamioneta, obnevideo od dima i krvi koja mu je curila niz lice.

Tražio je svoje saputnike. Lutao je putem sasvim sluđen, jedva dišući od rane

na grudima. A onda je video Kalindino sitno telo u jarku pored puta...

Žan Perije je preskočio da pročita najvažniji deo teksta otpisavši ga kao

nevažan. On nije mogao da shvati, pomislio je Žerar gledajući žar cigarete,

naslonjen na prozor svoje garsonjere, da su rečenice koje su sledile bile jedino

važne. To je Žerar, posle godina ćutanja, hteo da podeli sa celim svetom. Te

rečenice bile su osnova njegovog bola, opisivale su trenutak kada se njegov

život, zapravo, završio. Ugledao je Kalindine širom otvorene oči bez znaka

života, njene usne još uvek su bile razvučene u osmeh. Srušio se kraj nje.

Prošle su nedelje pre nego što se povratio iz kome. Šarlovi, Dominikovi i

Kalindini ostaci otpremljeni su u Francusku. Ostao je sam. Nije želeo da se

izleči. Tonuo je u tugu. Ali telo i um bili su jači od njegove duše. Ozdravio je.

Ipak, iako se fizički oporavio, duboko u sebi znao je da nikada neće preboleti.

Gotovo mazohistički uživao je u svom bolu.

♥

A sad je skrivio Mileninu suspenziju, a ona mu je jedini pravi prijatelj.

Konačno je dobio potvrdu da drugima donosi samo nesreću. Možda treba da se

kloni ljudi, pogotovo onih koji su mu dragi.

20 Strah od ljubavi

Zatvorio se u stan i danima nije izlazio. Opijao se, a alkohol mu je zamaglio

svest i otupeo čula. Ali povremeno, iz mraka pijanstva, izranjalo je Milenino

lice i usne koje je silovito pritiskala uz njegove...

21 Strah od ljubavi

5. poglavlje

ilen danima nije videla Žerara. Zvala ga je, ostavljala mu je poruke, ali

on nije odgovarao.

Dani su joj sporo prolazili, ali nije želela da pozove Žana i da mu se izvini

mada je znala da on to čeka. Nije htela da se tako vrati na posao. Nikome neće

dozvoliti da je vređa, pogotovo pred članovima njene redakcije. I sama

pomisao na Žana kao muškarca, više u njoj nije izazivala ništa.

Osećala je potrebu da bar još jednom porazgovara sa Žerarom pa je odlučila

da mu pošalje još jednu poruku: da je te večeri sačeka ispred crkve Sakr Ker u

devet uveče. Ako se ne pojavi, bar će znati da Žerar ne želi više da je vidi i da

je prenaglila kad ga je poljubila. Celog dana nije mogla da se smiri. Lutajući

besciljno kroz prostrane sobe, shvatila je da odavno nije detaljno pospremila

stan. Naoružana furioznom energijom i željom da bar na trenutak zaboravi

Žerara, bacila se na čišćenje. Nekoliko sati kasnije bila je iscrpljena i

zadovoljna, ali se nemir u njoj nije sasvim stišao.

Obukla je crnu rolku i kratku vunenu sivu suknju, navukla je duboke crne

kožne čizme i sivi mantil, a oko vrata je zamotala ljubičastu ešarpu. Na ulici je

uhvatila taksi. Ako se on ne pojavi, šta ću onda?, pitala se i tek u tom trenutku

shvatila je koliko želi da vidi njegove zelenoplave oči i da stisne njegov dlan,

kao onog prepodneva u Luksemburškom parku. Želela je da udahne miris

njegove kože i da mu provuče prste kroz kosu prošaranu sedim vlasima. Mogla

je da zamisli svaki detalj njegovog lica i tela, da oseti njegove ruke na sebi...

- Gospođice, stigli smo - čula je taksistu i prenula se iz razmišljanja. Osetila

je užasnu tremu. Izašla je iz automobila, iznenađena svežinom jesenje večeri.

Počela je kiša, a ona nije ponela kišobran. Brzo se penjala stepenicama do

crkve proklinjući sebe što je ugovorila ovaj sastanak, iako je znala da su male

šanse da će se Žerar pojaviti. Uostalom, ako on i odluči da dođe, šta će mu

reći? Da je zbunjena sopstvenim osećanjima, da ga želi kao muškarca i da joj

drugarstvo s njim više nije dovoljno? Možda će biti bolje ako se Žerar ne

pojavi, poštedeće je da se osramoti pred njim.

Na vrhu stepenica čekao ju je Žerar, lica umornog lica i neobrijanog, ali

njegove oči gorele su od uzbuđenja. Pozdravili su se nespretnim poljupcima u

obraz.

Kiša je sve jače padala. Uhvatio ju je podruku i poveo niza stepenice. Sakrili

su se od kiše u obližnji bistro, gde su bili jedini gosti.

M

22 Strah od ljubavi

Naručili su večeru i bocu belog vina. Sve vreme su ćutali, gotovo se ne

gledajući. Milen je gurala hranu po tanjiru i primetila je da joj ruka podrhtava

dok je prinosila čašu vina usnama.

Žerar nije pokušavao da jede, sedeo je oborene glave gledajući u karirani

stolnjak. Milen je razmišljala o tome kako da započne razgovor i prekine tišinu,

koja nije bila toliko neprijatna koliko bremenita uzbuđenjem i neizrečenim

emocijama. Ipak, Žerar ju je preduhitrio.

- Da li je ovaj susret profesionalne ili privatne prirode? - tiho je upitao.

- Privatne.

- Nadao sam se tome - dečački osmeh osvetlio mu je lice. Nikada ga nije

videla takvog. Nagnuo se prema njoj.

- Želim da te vidim raspuštene kose, Milen - glas mu je dobio tamnu boju.

Zavukao je prste u njenu kosu i izvukao šnalu kojom ju je zakačila punđu. Kosa

joj se rasula po ramenima.

- Tako je mnogo bolje - rekao je pre nego što ju je poljubio, prvo nežno, kao

da ispituje njenu reakciju, a zatim strasno, obujmivši njenu glavu šakama.

- Hajdemo odavde - prošaputao je.

S mukom je otvorila oči. Kolena su joj klecala i nesigurno je ustala sa

stolice. Platio je račun a onda ju je uhvatio za ruku i izveo na kišu koja je sve

jače padala. Pritisnuo ju je uz nekakav trošni zid nedaleko od obale Sene.

Nastavio je strasno da je ljubi izazivajući u njoj pomamu uzbuđenja. Ugrizla je

njegovu donju usnu osetivši metalni ukus krvi. Iznenađeno je otvorio

zelenoplave oči, a zatim ju je još jače stisnuo uza se.

Držeći se za ruke, potrčali su niz kaldrmisanu ulicu. Štikla joj se slomila

zaglavivši se između dve kamene ploče. On je zastao i, spustivši se na kolena,

pomogao joj je da izvuče nogu iz zarobljene čizme. Potom ju je podigao u

naručje i požurio prema njenom stanu.

Njena leva čizma, slomljene štikle, ostala je odbačena na ulici. Uneo ju je u

njen stan ne uključujući svetlo i ne prestajući da je ljubi.

- Sasvim si mokra - prošaputao je.

Spustio ju je na pod. Skidali su vlažnu odeću jedno drugome. Kroz prozore

je povremeno blesnula munja osvetljavajući za tren mračnu spavaću sobu.

Videla je Žerarovo zgodno, zategnuto telo. Prevukla je prstima po njegovim

grudima i skliznula na čvrsti stomak, koji je podrhtavao pod njenim dodirom.

Žerar ju je gotovo grubo zgrabio za potiljak i privukao njene usne svojima.

- Milen... - promuklo je ponavljao. Spustio ju je na krevet. Osetila je težinu

njegovog tela i vrelinu njegove kože. Ni za tren nisu prestali da se gledaju u

23 Strah od ljubavi

oči. Naglo je zaronio u nju. Zarila mu je nokte u leđa. U tom trenutku sve što ju

je ikada vezivalo za dotadašnji život bilo je tako daleko... Želela je samo njega.

♥

Zvuk kiše, koja je uporno udarala po staklima prozora i krovu, uljuljakao je

Milen i ona je zaspala. Probudila se kasno sledećeg jutra. Žerara nije bio pored

nje. Umesto njega, na grudima je stezala jastuk na kojeme je spavao...

Žerar je morao da pobegne pre nego što se Milen probudi. Pitao se kako se

usudio da se prepusti svom maštanju o njoj, da pokuša to da ostvari i da je

bezobzirno uzme iako je znao da nikada neće moći da bude njen.

On je Kalindin i tako će zauvek biti. Doneo joj je nesreću pa je red da za to

plati. A upao je u vrtlog žudnje za Milenom, svestan činjenice da će i nju

unesrećiti. Primetio je kako ga je sinoć gledala, kako ga je očajnički stezala u

naručju, kao da joj život zavisi od njega.

Morao je da ode iz Pariza, da se skloni od svega. Ako ode daleko od Milen,

možda će popustiti njegova opsesija njome. Da, to je opsesija, nema drugog

objašnjenja za ono što je osećao. To ne može biti ljubav, ljubav će uvek

pripadati Kalindi, razmišljao je dok je na brzinu ubacivao odeću u ranac.

Trudio se da ne razmišlja ni o čemu, pa ipak, Milen mu je uporno iskrsavala u

mislima, bez stida, baš onako kako mu se sinoć predavala. Video je belu kožu

njenih butina, njene oble dojke koje je bezumno ljubio, njene prste koji su

proučavali svaki delić njegovog tela. Činilo mu se da će ga slike iz prošle noći

izludeti.

Stao je pod hladan tuš spirajući Milenin miris i dodire sa sebe. Nije pomoglo.

Pozvao je taksi, kojim se odvezao na železničku stanicu. Odlučio je da ode u

malu kuću u Provansi, koja generacijama pripada njegovoj porodici...

♥

Milen je uzalud dugo zvonila pred vratima Žerarove garsonjere. Bio je to

treći dan zaredom da je došla u oronulu zgradu na Monmartru, u kojoj je dotad

živeo. Nije odgovorio ni na jedan njen poziv, ni na jednu poruku. Bila je

očajna, pitala se šta je to učinila kad ga je već posle prve zajedno provedene

noći oterala od sebe. Njen ponos i samopouzdanje odjednom su nestali.

Stojeći tako pred njegovim zaključanim vratima, iznenadila je i sebe suzama

koje su se nezadrživo slivale niz njene obraze. Bože, šta mi se to dešava?, pitala

se. Sela je na stepenište i pustila suzama na volju. Jedan mladić prošao je pored

nje začuđeno je gledajući. Osetila je stid, ali nije mogla da zaustavi jecaje. On

je pokušao da joj priđe, ali Milen je nestrpljivo odmahnula rukama terajući ga

od sebe.

24 Strah od ljubavi

Vratila se kući umorna i bolesna od tuge. Proveli smo samo jedno veče

zajedno, a ja već počinjem da gubim tlo pod nogama, razmišljala je.

Pred vratima ju je dočekao ogroman buket belih ruža. Srce joj je podivljalo.

Nestrpljivo je pocepala kovertu u kojoj je bila poruka.

Vrati se. Nedostaješ mi. Žan.

Besna i razočarana, bacila je cveće u obližnji kontejner, a onda je osetila

grižu savesti. Žan je patio za njom, kao što je ona patila za Žerarom.

Na brzinu je zbacila odeću sa sebe i zavukla se u hladne čaršave. Kada bi

mogla da prespava naredne dane...

Milen se, mesec dana po isteku suspenzije, vratila u redakciju odlučnim

korakom, visoko podignute glave, nasmejano pozdravivši kolege. Taj

nonšalantni stav i široki osmeh užasno su je iscrpljivali. Diskretno je pogledala

sto gde je Žerar obično sedeo, ali njega tamo nije bilo. Duboko je udahnula

trudeći se da smiri uzbuđenje u grudima.

Žan Perije je provirio kroz vrata redakcije.

- Milen, molim te, dođi u moj kabinet - rekao je. Poslušala ga je istog trena

iako je zazirala od razgovora s njim.

Žan je stajao pored masivnog radnog stola u sivom odelu, koje je isticalo

njegovo snažno telo. U vazduhu je lebdeo jak citrusni miris njegovog parfema.

Gledao ju je pravo u oči i Milen se nelagodno osećala. Sela je, čvrsto stisnuvši

šake.

- Ipak si se vratila - rekao je dubokim melodičnim glasom.

- Zar si sumnjao u to? - nasmejala se Milen pokušavajući da prevaziđe

napetost koja je još uvek vladala između njih dvoje.

- Pa kad sam te suspendovao, pretila si da ćeš razmisliti o tome hoćeš li se

vratiti u Pari žurnal.

- To sam rekla u ljutnji. Kuda bih, uostalom, mogla da odem? Doduše, bilo

je ponuda iz drugih novinskih kuća, ali previše sam uložila u Pari žurnal da bih

tek tako odustala - zastala je pokušavajući da zaključi o čemu on razmišlja. -

Čekaj, možda sam prenaglila... Možda ti ne želiš da se vratim na mesto glavne i

odgovorne urednice?

Žan je nestrpljivo odmahnuo glavom.

- Naravno da želim, Milen. To nikada nije dolazilo u pitanje. Ali želim da

znam vraćaš li se i meni?

Tek tada je shvatila šta znači izraz na njegovom licu: bila je to mešavina tuge

i nade, pa je i sama osetila bol u grudima.

25 Strah od ljubavi

- Molim te, Milen. Bio sam besan i zaista sam preterao. Vrlo dobro znam

koliko sam te uvredio i, ako mi veruješ, ne prođe dan da me ne muči griža

savesti zbog toga. Izvini što sam bio neotesan, glup... ma, nazovi to kako

hoćeš... Ali oprosti mi i vrati mi se. Milen, hoćeš li? - poslednje reči izgovorio

je tiho, nesigurno i gotovo stidljivo.

Milenine oči napunile su se suzama.

- Mnogo se toga desilo od tada, Žane...

Prstima je stegnuo ivicu stola pa su mu zglobovi pobeleli.

- Zaljubila si se u drugog? - upitao je.

Milen je oborila glavu. - To više nije važno. Sada sam ovde, spremna da

ponovo budem tvoja desna ruka. Hajde da se ponašamo kao profesionalci i da

opet lepo sarađujemo - ustala je i pošla prema vratima. Otvorila ih je, a zatim se

okrenula Žanu.

- Znam da ovo nije ono što želiš od mene i da će ti možda zvučati kao fraza,

ali nudim ti najiskrenije prijateljstvo, Žane. Nemoj to olako odbaciti.

Neodlučno je klimnuo glavom. Pružila mu je ruku u želji da pokaže dobru

volju, ali Žan ju je čvrsto zagrlio. Milen je osećala tronutost, ali i nelagodu, jer

su stajali u otvorenim vratima, pa su ih videle sve kolege.

- Nikada ne bih odbio tvoje prijateljstvo, Milen - prošaputao joj je Žan na

uho, pa ju je pustio iz zagrljaja. Kad se okrenula i pošla u svoju kancelariju,

presrela je Žerarov užareni pogled. Shvatila je da ju je sve vreme posmatrao

dok je bila sa Žanom. I ponovo je bila bolno svesna činjenice koliko žudi za

Žerarom, ali je žurno prošla pored njegovog stola, lako klimnuvši glavom

umesto pozdrava.

26 Strah od ljubavi

6. poglavlje

Zima, 2010.

Žerar i Milen nastavili su da rade zajedno, kao da se ništa nije desilo. Nikada

nisu pričali o noći koju su proveli zajedno. Prošli su meseci i ponovo su

uspostavili prijateljski odnos. Milen je bila ljubazna prema njemu, ćaskali su o

svemu i svačemu mada je Žerar primetio da je iz tih priča isključivala privatni

život, kao što je prestala da mu postavlja pitanja lične prirode. I dalje se smejala

njegovim šalama i provokacijama provodeći s njim pauze za ručak. Hvalila ga

je na redakcijskim sastancima kad joj je predao dobar tekst, a kritikovala kada

je omanuo u četiri oka nastavljajući da mu daje smernice za dalji rad. Ipak,

Žerar je osećao da ništa nije bilo isto. Bila je nekako daleka, odsutna. Više nije

gledala u njega, nego kroz njega i to ga je strašno ljutilo. Bio je ljubomoran na

kolege prema kojima se odnosila spontano, kao i na Žana Perijea. Posle posla

umeo je da ode na Bulevar Sen Žermen samo da bi video čeka li je neko. Iako

se Milen uvek sama vraćala kući, sumnja ga je nagrizala. Bio je ljubomoran, ali

i besan na sebe, jer je znao da nema pravo tako da se oseća zato što se upravo

on nje odrekao.

Jedne večeri nije mogao da zaspi, pa se zagledao kroz prozor. Sneg je padao

celog dana i pariške ulice bile su bele i tihe. Iz razmišljanja ga je prenulo zvono

telefona, a na displeju je pročitao Milenino ime.

- Zdravo, Milen! - trudio se da mu glas ne zvuči ni uzbuđeno ni zbunjeno

iako se u tom trenutku baš tako osećao.

Dugo ju je slušao, a onda je rekao:

- Ne brini, biću tamo za deset minuta. Odmah polazim. Obaveštavaću te o

svemu što se dešava.

Navukao je farmerke i debeli vuneni džemper, zgrabio jaknu i torbu sa

opremom, pa je izleteo na ulicu. U Latinskom kvartu studenti su protestovali

zbog napada članova desničarske organizacije na arapskog studenta, koji je u

kritičnom stanju prebačen u bolnicu. Demonstranti su postavili barikade

sprečavajući tako policiju da interveniše, ali specijalne jedinice bacile su

suzavac, pa je nastao opšti metež. Studenti i policija otvoreno su se sukobili i

bilo je mnogo povređenih na obema stranama.

Žerar je poneo foto-aparat da ne bi gubio vreme čekajući kolegu. Navukao je

kapuljaču i vlažnu maramicu preko usta i nosa, uspevši da iskoristi sveopštu

gužvu i da se uvuče među studente. Oči su ga užasno pekle, ali nasumice je

27 Strah od ljubavi

škljocao aparatom moleći se u sebi da bar neka fotografija uspe. Krišom je

snimio i agresivne specijalce, koji su bez milosti nasrtali na svakoga ko im je

pružio otpor. Posle nekog vremena ponovo se moglo disati, što je Žerar

iskoristio da među studentima nađe potencijalne sagovornike. Bio je začuđen

jer su mnogi bili voljni da razgovaraju s njim, čak i da se fotografišu ne

sakrijavajući ni lica ni imena. Proveo je celu noć u tom kvartu, povremeno o

svemu obaveštavajući Milen. Bila je zadovoljna što je uspeo da se ubaci među

studente, jer je verovala da će tako Pari žurnal jedini sutra imati pravu priču i

fotografije.

♥

Žerar je upravo završavao posao kad je osetio ruku na ramenu. Okrenuo se

ugledavši pred sobom besnog specijalca.

- Vaša dokumenta, molim! - zarežao je čovek u uniformi za razbijanje

demonstracija.

Žerar je izvadio novinarsku legitimaciju.

- Momak, izgleda da se praviš mnogo pametan. Rekli smo da je novinarima i

televizijskim ekipama zabranjen ulazak u Latinski kvart bez naše dozvole, a nju

si mogao dobiti samo u policijskoj stanici. A taj papir nemaš.

Žerar ga je gledao razmišljajući o tome kako je priču o potvrdi specijalac

upravo izmislio.

- Naši građani imaju pravo da znaju šta se večeras dešavalo u Parizu. Hvala

Bogu što u zemlji kao što je Francuska postoji sloboda štampe - odgovorio je

Žerar ironično se osmehujući, što je očigledno iritirao njegovog sagovornika.

- Daj mi opremu: mobilni telefon, diktafon i foto-aparat - specijalac je

posegnuo za Žerarovom torbom, na šta je ovaj uzmaknuo.

- To je vlasništvo Pari žurnala, novina za koje radim. Ne možete mi oduzeti

opremu.

Žerara nije iznenadilo to što ga je pesnica pogodila u bradu. Izmaknuo se, a

zatim je odgurnuo siledžiju. U tom trenutku okružila ga je grupa specijalaca.

- Ovaj novinarčić pravi probleme? - upitao je jedan. - Treba da ga naučimo

pameti.

Žerar je osetio jak udarac pendrekom po leđima, od kojeg se srušio na

zemlju. Skupio se od bola osećajući udarce po celom telu...

♥

28 Strah od ljubavi

- Izvini što te budim u ovo vreme, ali potrebna mi je tvoja pomoć, Žane -

Milen je panično vikala u slušalicu.

Žan je nešto bunovno promrmljao.

- Žerar Gotje je noćas uhapšen. Poslala sam ga da izveštava s nereda iz

Latinskog kvarta, ali policija ga je pretukla. Slomili su mu levu ruku, toliko

zasad znam. Trenutno je u bolnici, u pratnji policije. Uzeli su mu sav materijal i

ne žele da nam ga vrate.

- Šta želiš da učinim? - upitao je napokon.

Milen je mrzela to što je primorana da ga moli.

- Učini nešto da ga puste, Žane. Ništa loše nije uradio. Bio je na protestu zato

što sam ga ja tamo poslala...

Čula je zvuk negodovanja s druge strane žice.

- Ponovo braniš Gotjea, kao i prošli put. Ako mene pitaš, taj momak će

svuda naći nevolju. Previše je konfliktan za našu medijsku kuću.

- Molim te, Žane, pomozi mu. Potegni svoje veze, znam da možeš. Povređen

je, treba mu medicinska pomoć, koju u zatvoru neće dobiti. A i potreban nam je

i materijal za sutrašnje izdanje. Bićemo jedine novine koje će objaviti

ekskluzivnu priču o policijskoj brutalnosti - igrala je na kartu Žanove sujete.

Niko nije smeo da bude bolji od njega. Verovatno je već zamišljao sutrašnju

naslovnu stranu Pari žurnala, unapred se radujući.

- U redu, videću šta mogu da uradim a onda dolazim po tebe da potražimo

Gotjea.

Milen je prekinula vezu. Moraće da se smiri, Žeraru je noćas potrebna njena

pomoć i ona ne sme dopustiti da je obuzme panika.

Sat kasnije Milen i Žan ušli su u bolnicu Svetog Antoana. Pred jednim

vratima stajao je uniformisani policajac.

- Sigurno je ovde - Milen je povukla Žana za ruku.

Žan se obratio policajcu, koji je odmah uzeo mobilni telefon i pozvao

nekoga. Zatim im je dao znak glavom da mogu ući u sobu.

Milen je ugledala doktora i bolničarku nagnute nad nekim. Trebalo je

nekoliko trenutaka da se navikne sterilnu belinu sobe, a onda je ugledala

Žerarovo lice na jastuku, modro i puno posekotina. Zadrhtala je i naslonila se

na dovratak da se povrati. Žerar joj je iscrpljeno osmehnuo. Htela je nešto da

kaže, ali nije mogla. Paralisana, gledala je u njegovo pretučeno lice.

- Dobro veče, doktore. Žan Perije, direktor Pari žurnala - Žan je pružio ruku

doktoru. - Žerar je naš novinar, povređen je na zadatku...

Doktor ga je zbunjeno pogledao.

29 Strah od ljubavi

- A šta je s policajcem pred vratima? Koliko sam shvatio, gospodin Gotje je

uhapšen.

- To je nesporazum, koji smo, na sreću, razrešili. Zanima me kako je Žerar?

Ima li ozbiljnih povreda koje zahtevaju zadržavanje u bolnici? - raspitivao se

Žan.

Doktor je odmahnuo glavom.

- Ne, osim slomljene ruke i nagnječenja rebara, gospodin Gotje je dobro.

Nema naznaka unutrašnjeg krvarenja. Upravo čistimo spoljašnje rane... a onda

ćemo ga otpustiti.

Milen je osetila olakšanje. Uhvatila je Žerara za nepovređenu ruku, ali nije

mogla da govori.

- Sada bih vas zamolio da izađete i sačekajte pacijenta u hodniku. Uskoro

ćemo završiti - rekao je doktor.

Žerar je pratio Milen pogledom jer ju je Žan, uhvativši je podruku, izveo iz

sobe. Milen se naslonila na zid hodnika i zatvorila je oči. Osetila je da sve u

njoj podrhtava.

- Sad sam konačno shvatio. Zaljubljena si u Gotjea! Zato si ga štitila,

rizikovala posao i ostavila mene. A vidi te sad! Bleda si kao zid na koji si se

naslonila. Baš tebe briga za novinarsku priču i materijal koji je policija

konfiskovala, stalo ti je samo da njega spaseš! - vikao je Žan ne obazirući se na

osoblje bolnice koje je prolazilo. Besno joj je gurnuo torbu u ruke.

- Evo ti njegova torba i “dragoceni materijal”, koju sam jedva izvukao od

načelnika policije - provukao je prste kroz kosu. - Kad pomislim da ništa nisam

slutio! Biti zaljubljen isto je što biti glup. Nema razlike!

Okrenuo joj je leđa i otišao niz hodnik.

- Hvala ti, Žane! - doviknula je za njim Milen, ali on se nije osvrnuo.

30 Strah od ljubavi

7. poglavlje

erar se oslanjao na Milen dok ga je uvodila u svoj apartman.

- Zaista ne želim da ti budem na teretu, Milen. Čula si lekara, brzo ću se

oporaviti, samo sam ugruvan. Nisi me morala dovoditi u svoju kuću - zadihano

je govorio Žerar, zamarajući se pri svakom koraku.

Milen mu je pomogla da sedne u fotelju.

- Žerare, i tebi je jasno u kakvom si stanju. Nema šanse da te vratim u tvoju

garsonjeru. Ovde će ti biti udobno, brinuću o tebi... I neću da čujem nijednu reč

više! - rekla je Milen osetivši da Žerar pokušava da se pobuni. Još uvek je bila

zabrinuta i potresena zbog njegovog stanja, ali je uspela da u sebi mobiliše

snage da se kontroliše. - Čekaj ovde dok ti raspremim krevet.

Smestila ga je u gostinsku sobu. Opruživši se u krevetu, zahvalno je

pogledao. Grlo joj se stisnulo od čudne mešavine tuge i nežnosti.

- Sada ću te ostaviti da spavaš. Potreban ti je odmor...

Žerar se umorno nasmešio.

- A tekst za sutrašnji broj? Neće se napisati sam od sebe.

Milen je odlučno odmahnula glavom.

- Ne brini za tekst, nešto ću smisliti.

Žerar se pridigao na lakat.

- Donesi mi laptop, odmah ću ga napisati, a ti ćeš moći da ga pošalješ u

štampariju. Hajde, Milen, imam inspiraciju, tekst je u mojoj glavi.

Milen se malo premišljala.

- U redu, ali ja ću kucati, a ti ćeš mi diktirati.

Privukla je stolicu i uzela njegov laptop iz torbe. Žerar se neko vreme

zamišljen mrštio, kao da se priseća noćašnjih događaja, a onda je lagano počeo

da diktira, bez zastajanja i ispravljanja. Milen je bila impresionirana Žerarovim

ličnim stavom. Njegove reči nisu bile cinične, ali bile su gorke i opominjuće.

Prebacili su slike s foto-aparata na lap-top i odabrali one za ilustraciju

teksta.

- Sad više nemaš izgovora, spavaj. Uspešno si izvršio zadatak, vreme je da se

opustiš.

Ž

31 Strah od ljubavi

Prišla je njegovoj postelji i pomazila ga po glavi. Shvativši šta je uradila,

pocrvenela je, besna na sebe zbog svoje slabosti.

- Divna si - prošaputao je Žerar. Nekoliko trenutka nije mogla da se pomeri,

ophrvana emocijama.

- Laku noć - izašla je, tiho zatvorivši vrata.

Pridržavajući se jednom rukom za zid, ujutro se Žerar s mukom dovukao do

kuhinje. Milen je sedela sa šoljom kafe u ruci, nagnuta nad novinama. Bila je

obučena u crnu trenerku, puštene kose i bez šminke. Izgledala mu je mlada i

ranjiva, nimalo nalik onoj Milen iz redakcije.

- Hej, probudio si se! - Milen mu je pošla u susret. - Nisi morao da ustaneš,

došla bih do tebe... Daj da ti pomognem da sedneš za sto i da doručkuješ.

Obgrlila ga je oko struka, ali on je u jednom trenutku izgubio ravnotežu.

Zgrabila ga je obema rukama naslonivši se na zid, da ne bi oboje pali. Žerar je

uzdrhtao od Milenine blizine. Podigla je glavu pogledavši ga u oči. Usne su joj

bile tako blizu njegovih. Spustio je dlan zdrave ruke na njeno lice i ona je

zatvorila oči. Da je bio hrabriji, da ga ponovo nisu ophrvale slike iz prošlosti,

poljubio bi je. Ali znao je da nema pravo da se igra njenim osećanjima.

- Da li je tekst objavljen? - rečima je prekinuo magični trenutak nežnosti,

koja se ponovo rađala među njima. Milen se prenula, pa je klimnula glavom.

- Da, sjajan je. Sedi ovde - privukla je stolicu pomogavši mu da sedne. Svaki

pokret nanosio mu je nepodnošljiv bol, osećao se kao da mu je svaka kost u

telu slomljena.

Gledao je u svoj tekst, zadovoljan što je konačno, posle godinu dana, dobio

prvu stranu novina.

Milen mu je spremila omlet i belu kafu. Bilo mu je muka od mirisa hrane, ali

znao je da mora da jede da bi povratio snagu.

- Moram da odem u redakciju. Molim te, osećaj se kao kod kuće. Odmaraj i

zovi me šta god da ti treba - rekla mu po povratku iz svoje sobe, ponovo se

pretvorivši u ozbiljnu Milen, glavnu i odgovornu urednicu. Više mu se sviđala

njena nežnija dvojnica puštene kose i nenašminkanog lica.

Milen mu nije dozvolila da se vrati kući pre nego što se potpuno oporavi.

Modrice na njegovom licu polako su bledele, a posekotine zarastale. Iako su ga

nagnječena rebra i dalje bolela, mnogo se lakše kretao po kući, čak je jednog

dana dok je Milen bila na poslu, lagano prošetao po petom arondismanu i seo u

jedan lokal da popije kafu i pročita novine. Milen se ljutila na njega zbog te

male avanture, jer je napolju bilo veoma hladno a pločnici klizavi, ali njemu je

bilo drago što je sebi dokazao da polako ozdravlja.

32 Strah od ljubavi

Prijala mu je Milenina pažnja, njen vedri duh koji bi ga prenuo iz uobičajene

melanholije, opaske i šale kojima je pokušavala da ga oraspoloži. Jednoga dana

došla je uzbuđena kući i, ušavši pravo u njegovu sobu, probudila ga je jer je

spavao.

- Pogodi šta se desilo... U stvari, nema šanse da pogodiš ni za milion

godina...

- Milen, kaži mi o čemu je reč.

Počela je da se kikoće kao devojčica. - Izvini, mnogo sam uzbuđena... Pari

mač je kupio tvoju reportažu.

- Koju reportažu? - Žerar je bio zbunjen.

- Onu koju ćeš tek napisati o sukobu studenata i policije u Latinskom

kvartu... U redu, malo sam umešala prste rekavši njihovom glavnom i

odgovornom uredniku da je reportaža koju si napisao sjajna i da odgovara

profilu njegovog magazina i eto... dobio si angažman! - slegnula je ramenima. -

Zato, momče, na posao. Reportažu treba da predaš sutra.

Njeno uzbuđenje bilo je zarazno. Žerar nije znao da li da se raduje ili da se

uspaniči.

- Kako do sutra? Nemam dovoljno vremena da napišem kvalitetan tekst!

Milen je spustila laptop na njegov krevet.

- To je tvoj problem. Ugovorila sam ti posao godine i nemoj da me obrukaš.

Žerar je cele noći grozničavao pisao paleći cigaretu za cigaretom. Ni Milen

nije mogla da spava, pa ga je povremeno obilazila donoseći mu sendviče i kafu,

komentarišući napisano, dajući mu sugestije ili kritikujući ono što joj se ne bi

dopalo. Ujutro su oboje bili na kraju snaga, ali tekst je bio je napisan.

Euforični Žerar snažno ju je zagrlio. Osetivši njene obline uza svoje telo,

shvatio je da zagrljaj, ma kako spontan i prijateljski, nije bio dobra ideja.

Reagovao je kao muškarac, a ne kao prijatelj, i zato ju je brzo pustio iz naručja

pretvarajući se da ne primećuje njen iznenađeni pogled.

♥

Ponovo su mu se vratile noćne more. Kako je njegovo telo jačalo, tako su se

vraćale uspomene i slike koje su ga razdirale.

Probudio se vičući. Ustao je držeći se za glavu. Naslonio je lice vlažno od

suza na prozor. Sneg je ponovo padao i on se koncentrisao na pahulje, koje su

igrale u vazduhu nošene vetrom, pokušavajući da smiri disanje.

Otvorila su se vrata iza njegovih leđa.

- Žerare, šta se desilo? - Milenin glas bio je drhtav i uplašen.

33 Strah od ljubavi

Stajala je u beloj spavaćici, riđe kose raščupane od sna. Prišla mu je

obrisavši dlanovima suze s njegovog lica. Gledala ga je tako toplo i blago, kao

da sve razume, njegov bol i grižu savesti, koju više nije imao snagu da nosi

sam.

- Tu sam - ponavljala je.

Privukao ju je u zagrljaj i čvrsto stisnuo uza se.

- Boli me... - prošaputao je.

Njeno toplo telo privilo se uz njega još jače, kao da pokušava da oko njega

stvori zid koji će ga zaštiti od bola i uspomena. Osetio se slabim i nemoćnim,

dlanovima je obuhvatio njeno lice i počeo bezumno da je ljubi. Uzvraćala mu je

strasno, potpuno se predajući njegovim usnama i rukama, kao da je sve vreme

samo to čekala. Znao je da nije smeo ponovo da posegne za njom jer nije imao

šta da joj ponudi, ali bol se pretvorio u žudnju, koja je kao požar buktala u

njegovom telu. Jednim pokretom skinuo je s nje spavaćicu i odveo ju je do

svog kreveta. Bio je lud za tim raskošnim telom. Lagano se spustila na njegovu

postelju, bestidno se otkrivajući njegovom pogledu. Zaronio je lice u njen

stomak. Zadrhtala je provlačeći prste kroz njegovu kosu.

- Vodi ljubav sa mnom... - rekla je dok su se njegove usne spuštale niz njene

butine.

Natkrilio ju je telom zureći u njene raširene oči. Nije želeo da propusti izraz

na njenom licu dok se njihova tela spajaju niti njen drhtavi osmeh na usnama i

pogled zamućen strašću. Želeo. je da bude nežan, ali njeno zamamno telo

podsticalo ga je da je silovito uzme, kao da bi svakog trena mogla nestati iz

njegovog naručja. Podigla je ruke iznad glave i on se čvrsto oslonio na njene

dlanove utonuvši u njeno telo. Milenino sve brže disanje, koje se pretvaralo u

jecaje, pomutilo mu je razum. Osećao je kao da nestaje pod naletom vreline,

koja mu se razlivala po telu...

♥

- Danas ću se vratiti u svoj stan, ne želim više da ti smetam. Zahvalan sam ti

na svemu što si mi pružila ovih nedelja - rekao joj je tog jutra dok su sedeli u

kuhinji pijući kafu.

Milen je osetila slabost. Opet mi isto radi, ponovo beži od mene, pomislila

je.

- Nema potrebe da mi zahvaljuješ - izgovorila je, svesna slabosti u svom

glasu. Nakašljala se, a onda je progovorila glasnije, samouverenim tonom:

- Hoćeš li da ti pomognem da se spakuješ?

34 Strah od ljubavi

Podigla je glavu. Čovek koga je volela sedeo je naspram nje, ponovo

spreman da je napusti, kao da među njima nikad ničeg nije bilo, kao da nisu

noć proveli u strasnom zagrljaju.

Osećala je da reči naviru duboko iz njene duše, ali nije imala hrabrosti da ih

izgovori. Želela je da zna zašto je stalno odbacuje i gura od sebe. Zašto je sve

ovo vreme ćutao o svojim osećanjima ne dozvoljavajući joj da shvati šta se u

njemu dešava? Da li traume iz prošlosti i dalje imaju toliku moć nad njim ili je

jednostavno ne želi pored sebe?

Ustala je odloživši šolje od kafe u sudoper.

- Ako ti ne treba moja pomoć, idem u redakciju. Već kasnim - čvrsto je

zamotala bademantil oko tela. Gledao ju je bez reči. Nije umela da pročita

njegov pogled. Okrenula mu je leđa.

- Ključ od stana ostavi kod portira, vidimo se.

Dok se oblačila, potajno se nadala da će se on, ipak, predomisliti, da će ući u

njenu sobu i reći joj da mu je potrebna, da je želi, a onda će ponovo voditi

ljubav s njom.

To se nije dogodilo. Čula je njegove korake, a zatim zvuk tuša u kupatilu.

Gotovo je istrčala iz stana, samo da što dalje ode od njega.

35 Strah od ljubavi

8. poglavlje

Proleće, 2010.

ilen je Žerara mesecima tretirala kao jednog od novinara iz redakcije, čak

mu se činilo da je bila stroža prema njemu nego prema drugima. Svaki

tekst koji je napisao vraćala mu je na doradu iako su korekcije bile banalne, a

njeni komentari, koje je ispisivala po marginama, često zajedljivi.

- Žerar Gotje je konačno pao u uredničinu nemilost - čuo je kolege kako

šapuću.

Stoički je podnosio njene kritike ne suprostavljajući joj se.

Pokušavao je da ponovo dopre do nje, ponašao se prijateljski, pokušavao je

da započne s njom bilo kakav razgovor, čak ju je nekoliko puta zvao telefonom,

ali ona je uvek pronalazila način da ga prekine nekim besmislenim izgovorom.

Više ga nije gledala u oči dok mu se obraćala, a direktne kontakte s njim svela

je na minimum, često mu se obraćajući mejlovima ili kratkim porukama

napisanim na lepljivim papirićima.

Zaslužio je to, znao je duboko u sebi. Ponovo ju je povredio, jer nije mogao

da bude s njom, ali nije mogao ni da se drži podalje. Želeo je Milen, pratio ju je

pogledom sve vreme dok su bili u redakciji. Slušao je njen glas, nekad zvonak

kao u devojčice, nekad tih i senzualan, ponekad uzdržan i hladan, kao kad se

njemu obraćala. Nedostajalo mu je njeno bezuslovno prijateljstvo, utešna reč,

podrška. Zapravo, nedostajala mu je Milen Vidal.

Žerar se svih tih meseci borio sa sobom, noću proživljavajući užase iz

Avganistana, svesno nanoseći bol sebi razmišljajući o svojim prijateljima i

Kalindi, a danju je goreo od žudnje za ženom koja mu je bila nadohvat ruke, ali

koju sebi nije dozvolio da ima. Nekada je bio je na ivici da Milen prizna sve, o

svojoj zakletvi na Kalindinom grobu da nikada više neće pustiti nijednu ženu u

svoj život, jer je morao nekako da plati za to što je njegova verenica poginula

dok je on preživeo, i da on, zapravo, ne može nikome doneti ništa drugo do

nesreću, a Milen to nije zaslužila. Prebacivao je sebi nepromišljenost i

sebičnost. Umesto da je pobegao od Milen istog trena kad je osetio da se u nju

zaljubljuje, ostao je uz nju, vodio je ljubav s njom, iskoristio njenu

gostoljubivost i na kraju joj je okrenuo leđa, jer drugačije nije ni umeo ni smeo.

♥

M

36 Strah od ljubavi

Jednog jutra na stolu ga je dočekala duguljasta bela koverta sa znakom

Udruženja novinara Francuske. Začuđen, nestrpljivo je pocepao omot i otvorio

pismo. Srce mu je zalupalo, a crna slova zaigrala su pred njegovim očima.

Njegova reportaža o neredima u Latinskom kvartu, koja je objavljena u Pari

maču, nagrađena je kao najbolja. Vrisnuo je od uzbuđenja i radosti. Kolege su

mu prilazile da čestitaju i bilo mu je drago što je video da su se iskreno

obradovali.

Pokucao je na vrata Milenine kancelarije, nestrpljiv da joj javi vest o

nagradi. Čuo je njen glas pa je ušao unutra. Razgovarala je telefonom i kada ga

je ugledala, pokazala mu je stolicu da sedne, a zatim mu je okrenula leđa

nastavivši razgovor kao da on nije prisutan. Zabolela ga je njena

nezainteresovanost. Kad je obavila razgovor, ponovo se okrenula prema njemu,

ali bez osmeha, bez ikakvog izraza na licu.

- Kaži, Žerare... - obratila mu se.

Njen ton i lice gotovo su ga naterali da ustane i izađe iz njene kancelarije.

Nju više nije bilo briga za njega i nije se ustručavala da to pokaže. Ipak, ostao

je, progovorivši usiljeno entuzijastično:

- Upravo sam dobio pismo iz Udruženja novinara Francuske da sam

nagrađen...

Prekinula ga je.

- Za reportažu, znam. Poslala sam tvoj tekst na konkurs Udruženja.

Prišla mu je. On se brzo pridigao sa stolice pripremivši se za njen topli

zagrljaj, kojim je često nagrađivala saradnike, ali ona mu je samo pružila ruku i

kurtoazno se nasmešila.

Razočaranje se kao kamen spustilo u dno njegovog želuca. Ipak, nije želeo

lako da odustane.

- Hteo sam nešto da te pitam s tim u vezi... - neodlučno je zastao. Osećao je

da ga hrabrost napušta.

- Da? - njen glas odavao je nestrpljenje.

- U subotu će biti svečana dodela nagrade, pa sam mislio da bi, možda,

mogla da ideš sa mnom kao pratilja...

Pogledala ga je u oči prvi put posle toliko vremena, a zatim je odmahnula

glavom.

- Ne mislim da bi to bilo najpametnije nakon svega što se desilo među nama.

Osetio je nalet besa, pa je podigao glas.

- Milen, zovem te da ti zahvalim za sve što si učinila za mene, a ne da bih te

odvukao u krevet!

37 Strah od ljubavi

Ponovo je odmahnula glavom.

- Izvini, neću. A sad, ako ti ne smeta, imam mnogo posla...

Izleteo je iz njene kancelarije zalupivši vratima.

♥

Milen je ležala u krevetu pokušavajući da čita. Protiv svoje volje bacila je

pogled na sat razmišljajući o tome da je Žerar, verovatno, još uvek na proslavi.

Osetila je blagi ubod ljubomore misleći o tome da je sigurno privlačan u

svečanom odelu i da će, najverovatnije, privući pažnju žena, koje će se

postarati za to da novoj zvezdi francuskog novinarstva veče protekne što

prijatnije. Možda će neku od njih odvesti u svoju garsonjeru. Uzdahnula je i,

nestrpljivo zatvorivši knjigu, isključila lampu na noćnom stočiću.

Obavio ju je mrak, ali nije doneo smirenje njenim napetim nervima. Stalno je

mislila na Žerara od onog jutra kad je ponovo pobegao od nje. Nije sebi

dozvolila da pati zatrpavši se obavezama i posvetivši se prijateljima. Čak je

pustila Žana da joj se ponovo udvara, ali činilo joj se da ništa nije pomagalo.

Još uvek je drhtala pod pogledom Žerarovih zelenoplavih očiju, kojima ju je

pratio po redakciji iako se trudila da ne pokaže da ga primećuje.

Nervozno se vrpoljila u krevetu. Ustala je, otišla u dnevnu sobu i uključila

televizor. Menjala je kanale, a onda je zaključila da nema ničeg zanimljivog pa

je pritisnula crveno dugme i dugo zurila u zatamnjeni ekran. Iz razmišljanja ju

je prenulo lupanje po vratima. Na prstima je prišla vratima provirivši kroz

špijunku. Iznenađeno je ustuknula osetivši da joj se puls ubrzava. Pred vratima

je stajao Žerar.

Sve jače je udarao po vratima, a zatim je počeo da je doziva. Nervozno je

bacila pogled na sat koji je pokazivao dva posle ponoći. Žerar nije odustajao i

Milen se uplašila da će probuditi komšiluk. Možda će neko od njih pozvati

policiju, pomislila je uplašeno, pa je drhtavim prstima otvorila vrata.

- Milen, hvala bogu, tu si. Morao sam da te vidim.

Pomerila se da ga pusti unutra.

- Šta tražiš ovde? Znaš li koliko je sati? Mogao si da probudiš sve u zgradi.

Osmehnuo joj se prilazeći. Osetila je miris alkohola u njegovom dahu.

- Baš me briga za vreme i za tvoje komšije. Želeo sam da te vidim. Morao

sam da...

Ljutito je prekrstila ruke preko grudi.

- Još si i pijan!

38 Strah od ljubavi

Odmahnuo je glavom ne skidajući osmeh s lica. Uzbunila su se sva njena

čula.

- Nisam pijan... možda pripit... popio sam tek toliko da skupim hrabrost za

razgovor s tobom.

- Zašto? - bes se stišavao u njoj.

- Nedostajala si mi, trebalo je da budeš tamo, pored mene. I nedostaješ mi

sve ovo vreme, Milen... Znam da nisam anđeo, znam da sam te povredio, ali

nemoj me više ignorisati. Poludeću bez tebe.

Grubo ju je privukao sebi. Pokušala je da ga odgurne.

- Žerare, ne možeš se nenajavljen pojaviti pred mojim vratima u takvom

stanju, očekujući da ću ti se ponovo prepustiti.

Zagnjurio je lice u njen vrat.

- Da mi se prepustiš... da, upravo to želim... mmm... jedino to ima smisla

večeras, zar ne? Kaži mi da i ti to želiš.

Vrhovima prstiju milovao je njenu kičmu. Uzdrhtala je.

- Vidiš? Želiš me, gospođice Vidal, isto kao što ja želim tebe. Ništa drugo

nije važno u ovom trenutku. Sutra se ljuti na mene koliko hoćeš.

Zubima je grubo prelazio preko kože na njenom vratu.

- Ti si lud. Pusti me na miru i idi kući - rekla mu je iako je znala su se te reči

jedva čule od njenih uzdaha.

- Ti si lažljivica - strasno ju je poljubio. Ruku je zavukao bademantil, pa u

njene gaćice.

Milen je osetila da pod vrelinom njegovih prstiju gubi razum. Čvrsto mu se

uhvatila za ramena.

- Nemoj mi to raditi, molim te, Žerare - pokušavala je da izbegne njegove

usne, a ipak mu je gladno uzvraćala poljupce. Nestrpljivo je skinula s njega

sako i košulju, koje su završili na podu. Ljubila ga je po vratu i mišićavim

prsima. Otkopčala mu je pantalone i pustila ih da kliznu na pod. Stajao je

potpuno nag pred njom. Kružila je oko njega dodirujući ga prstima po leđima,

stomaku, butinama. Žerar je ječao od zadovoljstva, potpuno joj se prepustivši.

Uhvatila ga je za ruku i povela u spavaću sobu. U tom trenutku bila je

spremna da u zamenu za jednu noć s njim ponovo bude povređena.

- Lezi - tiho mu je naredila i on ju je poslušao. Obrisi njegovog tela nazirali

su se u mraku. Čula je njegove duboke, isprekidane uzdahe pod njenim usnama

i prstima. Zbacila je sve sa sebe i opružila se preko njega. Čvrsto ju je uhvatio

za kukove i prevrnuo na leđa.

39 Strah od ljubavi

- Sad je na mene red da te volim - rekao je muklo. Zatvorila je oči

prepuštajući mu se.

♥

Milen se sledećeg jutra prolazila pored Žerara, koji je spavao okrenut prema

njoj. Njegovo usnulo lice bilo je mirno, gotovo detinje. Iz njene utrobe

pokuljala je nežnost. Iako je sinoć obećala sebi da mu se predala poslednji put,

jer njihov odnos, u kojem su se smenjivali prijateljstvo i intima, nije bio ono što

je njoj trebalo, jutros, dok ga je posmatrala, osećala je da se koleba. Želela je da

spusti sve roletne u stanu da dnevna svetlost ne bi našla put do njihove postelje,

da zaključa vrata i provede naredne dane u Žerarovom naručju, ne

dozvoljavajući mu da je ponovo napusti. Ipak, znala je da je to nemoguće.

Uhvatila ga je za ramena i prodrmala. Žerar je otvorio oči začuđeno je

pogledavši.

- Šta je bilo? - upitao je dok je jednom rukom pokušavao da je privuče u

zagrljaj.

- Moraš da odeš - rekla je, glumeći odlučnost. Povukla se na drugu stranu

kreveta.

Žerar se pridigao na lakat.

- Zašto? Da li su zvali iz redakcije?

Hipnotisano je gledala u tetovaže na njegovim grudima.

- Milen, odgovori mi, šta se desilo? - glas mu je bio sanjiv i nestrpljiv

istovremeno.

Okrenula je lice na drugu stranu.

- Dosad si uvek ti odlučivao o tome kada ćeš otići. Sad ću to biti ja. Zato te

molim da odeš, Žerare.

- Kakve su to dečje igre, Milen?

Osetila je da joj se grlo steže. Samo da ne zaplačem, molila se u sebi.

- Ne mogu više da podnesem to što mi radiš: zgrabiš me, strasno vodiš ljubav

sa mnom, kao da sam jedina žena na svetu, a onda ujutro bežiš, kao da se plašiš

da ću te vezati lancima za sebe... To me vređa.

Žerar je ćutao.

- I jutros bi otišao, zar ne, i ponovo bi se pretvarao kao da se među nama

ništa nije desilo? - tiho je rekla.

- Ne znam šta bih ti rekao, Milen...

- Reci mi prokletu istinu! – povikala je.

40 Strah od ljubavi

Žerar se vrpoljio pod njenim upornim pogledom.

- Da - prošaputao je. - Otišao bih.

- Ali zašto? - zavapila je. - Zašto ne možeš da ostaneš sa mnom? Šta to

pogrešno radim kad ne mogu da te zadržim?

Žerar ju je zgrabio za ruku.

- To nema veze s tobom, Milen... Bože, ovo što ću ti reći zvučaće kao kliše,

ali... ti kao da si stvorena za mene... Voleo bih da nije tako, jer bih onda lakše

mogao da se držim podalje od tebe. Ali ti, takva kakva si, sve na tebi, čini da

sam izgubio glavu za tobom, a to nije smelo da se desi.

Osećala je da joj suze klize niz obraze.

- Ali zašto onda ne ostaneš sa mnom?

Žerarove usne iskrivile su se u gorak osmeh.

- Zato što nemam šta da ti pružim, zato što ne smem ništa da ti dam... obećao

sam.

Iznenađeno ga je pogledala.

- Kome si obećao?

- Sebi, Milen.

- Ne razumem te, Žerare.

- Zakleo sam se na Kalindinom grobu da nijednu ženu neću pustiti u svoj

život. A ti si mi se opasno približila i zato moram da odem...

Milen ga je uhvatila ga za ramena, kao da je želela da ga protrese, da ga

natera da prestane da govori besmislice.

- Zašto si se zakleo? Ne razumem! Ovo nije srednjovekovna priča, u kojoj

vitez celi svoj život posvećuje sećanju na umrlu dragu. To je tvoj život!

- Ali ja sam je ubio. Ja sam ih ubio sve troje!

- Nisi ti postavio minu na putu.

- Da, ali da nisam insistirao na tome da idemo tim putem... da nisam

zahtevao da se što pre venčamo, baš tog dana... Zašto nisam mogao da sačekam

da se vratimo u Pariz?! Da me Kalinda nije upoznala, da se nismo zavoleli, bila

bi živa...

Milen mu se besno unela u lice.

- Govoriš besmislice, Žerare! Da nisi ovo, da nisi ono... To je bio sticaj

okolnosti. Sudbina. Zar si ti kriv zbog situacije u Avganistanu? Zar si ti kriv za

terorističke napade? Hoćeš li se celog života osećati krivim za sve loše što se

dogodi na ovom svetu? Stvari se dešavaju, Žerare, užasno ružne stvari, sviđalo

41 Strah od ljubavi

se to tebi ili ne. I ljudi umiru, čak i oni nama veoma dragi. Ali život ide dalje.

Dužan si da nastaviš baš zato što si preživeo. A ti kao da nisi zahvalan što si

dobio drugu šansu posle svega što ti se desilo.

Žerar je nervozno ustao iz kreveta. Njegovo nago telo blistao je pod

jutarnjim sunčevim zracima.

- Život ide dalje, ha! Kakav kliše! Nisam očekivao od tebe da to kažeš. Život

ne ide dalje, ne sme da ide dalje, jer moram da platim za ono što sam učinio. I

zato ne mogu da te pustim blizu sebe, Milen. Zato te moram ponovo napustiti.

Ne smem dozvoliti da te zavolim.

Milen je osetila da je obuzima panika. Nije smela dozvoliti da ga izgubi.

Ustala je i čvrsto ga je zagrlila.

- Žerare, slušaj me. Prekasno je. Ja te već volim i želim da provedem život s

tobom. Pomoći ću ti da se oslobodiš griže savesti i tuge. Moraš početi da stvari

sagledavaš iz drugog ugla, između ostalog i naš odnos. Zar nisi rekao da sam

kao stvorena za tebe? Zašto onda ne ostaneš sa mnom? - njen glas se utišao. -

Eto, vidiš, zbog tebe odbacujem ponos. Stojim pred tobom gola i bukvalno i

metaforički. I baš me briga. Ostani, Žerare. Zaboravi tu glupu zakletvu, pusti da

život ide dalje.

Žerar ju je privukao u zagrljaj tako čvrsto da nije mogla da diše. Zatim ju je

poljubio, grubo i posesivno, a onda se naglo odvojio.

- Žao mi je, Milen, jednostavno ne mogu da ostanem pored tebe. Zakletva je

zakletva. Nemam više pravo na sreću.

42 Strah od ljubavi

9. poglavlje

erar je dugo sedeo na drvenoj klupi, pogleda usmerenog u malu belu

mermernu nadgrobnu ploču.

Kalinda Patel, bilo je ugravirano diskretnim slovima. Nije bilo ni fotografije ni

datuma. Takav spomenik sasvim joj pristaje, jer Kalinda nije volela ni

kitnjastost ni razmetljivost, gorko se osmehnuo pomislivši to. Drhtavim rukama

protrljao je lice. Gotovo se mogao zakleti da je u tom trenutku mogao da čuje

Kalindin blago promukli glas kako šapuće njegovo ime nežno i čežnjivo.

Zatvorio je oči u želji da zaboravi gde se nalazi i pokušao je da, umesto

belog mermera, vidi svoju verenicu, da oseti toplinu njenog tela, kao nekada,

svakog jutra prilikom zajedničkog buđenja. Poljubila bi ga za dobro jutro i

odmah bi počela da čavrlja iako je on mrzovoljno pokušavao da je ućutka da bi

mogao da nastavi da spava. Da je tada znao šta ih čeka, umeo bi da ceni te

njihove jutarnje rituale. Za trenutak je kroz njegove misli protrčala slika

Kalindinih usana, koje mu se široko osmehuju otkrivajući savršeni niz

mlečnobelih zuba na tamnoputom licu. Želeo je da zadrži tu sliku u svojoj glavi

zauvek, ali ona je brzo izbledela.

Plašio se da će, kako vreme prolazi, zaboraviti njeno lice, boju njenog glasa,

miris, način na koji je hodala... Činilo se da je sve što će mu ostati od nje biti

bol koji s vremenom nije gubio snagu i ta užasna melanholija koju je

svakodnevno nosio u grudima.

Otvorio je oči i još jednom pogledao spomenik.

Okrenuo se i, kao da se plašio da će se predomisliti i ostati zauvek na klupi

pogleda prikovanog za nadgrobnu ploču, požurio je prema kapiji groblja.

Seo je u automobil i odvezao se u pravcu Klišija, gradića udaljenog

dvadesetak kilometara od Pariza.

Prišao je lepoj kući od crvene opeke, na čijim je vratima stajala pločica s

prezimenom Patel. Nije stigao ni da pokuca jer su se otvorila i on je ugledao

nasmejano lice gospođe Patel, sitne punačke žene, u sariju živopisnih boja, koja

ga je odmah privukla u zagrljaj.

- Žerare, ne mogu da verujem! - snažno ga je grlila, glasno se smejući.

Emotivno joj je uzvratio. - Koliko si mi nedostajao!

Uhvatila ga je za ruku i uvela u kuću smestivši ga u prostranu kuhinju, čiji je

jedan zid bio od stakla, pa su zraci prolećnog sunca nadirali nagoveštavajući

lepše vreme.

Ž

43 Strah od ljubavi

Seo je za masivni drveni sto, a gospođa Patel se smestila preko puta njega.

- Da te bolje pogledam... Bože, sve si zgodniji, dragi moj - rekla je, nežno ga

uhvativši za ruku.

Žerar je oborio glavu osećajući da mu se grlo steže.

- Toliko mi je laknulo jer vidim da se ne ljutite na mene što nisam dolazio...

jednostavno nisam mogao. Ali često sam mislio na sve vas - oči su mu bile

zamagljene od suza. Osvrnuo se oko sebe, kao da nekoga traži. - Vidim da ste

sami. Gde su doktor Patel i Radživ?

Pogledao je u oči gospođu Patel osećajući da se polako smiruje.

- Moji momci su već dve nedelje u Nju Delhiju, u poseti našoj porodici. Ja

sam ostala da pomognem snahi oko deteta, jer ona zaista mnogo radi. Fransoaz

je hirurg u jednoj pariskoj bolnici, što znači da nema fiksno radno vreme, pa

sam dadilja svojoj unuci, u čemu, moram ti priznati, baš uživam - opet se

glasno nasmejala. - Pogledaj me, pretvorila sam se u pravu staricu, ne zatvaram

usta. Kako si ti, dragi moj? Pomno čitam sve tvoje tekstove u Pari žurnalu i

zaista sam se obradovala kad si dobio nagradu za najbolju reportažu.

Žerar je bio iznenađen i ponosan istovremeno, jer su Patelovi pratili njegov

rad. Dugo je pričao o svom životu prethodnih godina, o odluci da se bavi

novinarstvom, o tekstovima koje je pisao, ljudima koje je sretao. Ipak, vešto je

zaobilazio da spomene Kalindu, svoj višemesečni boravak u bolnici i noćne

more od kojih je patio. Pokušao je da prikrije tugu od ove žene, koja je, iako je

izgubila kćerku, bila oličenje životne radosti. Osetio se postiđenim zbog svoje

slabosti.

Dok ga je slušala, gospođa Patel je spremala čaj, koji je servirala u belom

porcelanskom čajniku i poslužila uz čokoladne kolače. Uzela je dve velike

plave šolje i napunila ih je čajem pruživši jednu Žeraru.

- Uživam u tome što slušam o tvojim uspesima i tvom uzbudljivom

novinarskom životu, ali kako si ti... iznutra? - upitala ga je, prvi put se

uozbiljivši.

Izdržao je njen uporni pogled.

- Zar se to ne vidi? - tiho je odgovorio.

Privukla je stolicu, sela je pored njega i zagrlila ga.

- Vidim, i to mi se ne dopada - zaključila je.

Odlučio je da je ne laže.

- Raspadam se. Ne mogu da nastavim da živim. Nagriza me osećaj krivice

zbog smrti mojih prijatelja... zbog Kalinde... zato vam se nisam javljao sve ovo

vreme... plašio sam se da me svi optužujete zbog toga što se desilo.

44 Strah od ljubavi

Čuo je tiho coktanje neodobravanja gospođe Patel.

- Niko tebe ne krivi, Žerare. Ni ja, ni moj suprug, ni Šarlova, ni Dominikova

porodica. Nisi ti ubio našu decu...

- Ali...

- Dopusti mi da završim. Ti si bio vozač kamioneta, nisi postavio minu.

Znam koliko si ih voleo... koliko ti je bila važna Kalinda i znam: da si mogao

da biraš, izabrao bi da umreš umesto njih. Ali ne možeš izmaknuti sudbini. Mi

smo se pomirili s našim gubitkom, jer ništa drugo nismo mogli da učinimo. Ja

sam, čak, u svom srcu oprostila tim ljudima koji su postavili minu na put. Oni

nisu znali za bolje zaslepljeni mržnjom, ne znajući da se, u stvari, ljubavlju

dobijaju ratovi. Verujem da bi se i moja Kalinda složila sa mnom. Ni ona ne bi

trošila dane na mržnju, uronjena u mračne uspomene, već bi živela darujući

ljubav svim ljudima oko sebe. Sećaš li se kakva je bila: živa, neuhvatljiva,

plemenita? Iz nje je isijavala ljubav. Zato si je toliko voleo... - oči gospođe

Patel ispunile su se suzama, ali ih je ona obrisala odlučnim pokretom ruke. - Ne

bi bila srećna kad bi videla u ovakvom stanju, Žerare. Trebaš ponovo da počneš

da živiš i voliš.

U tom trenutku otvorila su se vrata kuhinje.

- Bako, gde si? - čuo se dečji glas.

Gospođa Patel je ustala i požurila prema vratima, pa se vratila noseći

devojčicu u naručju.

- Žerare, da te upoznam sa svojom unukom Kalindom, Radživovom kćerkom

i porodičnom mezimicom - dva krupna crna oka snebivljivo su provirila ispod

dugih crnih šiški. Žeraru je srce zalupalo. Devojčica je bila minijaturna replika

njegove Kalinde. Nije mogao da progovori. Pružio je ruku i dugo držao tu

malenu šaku u svojoj.

- Život se nastavlja, dragi moj Žerare. Znaš kako kažu u Indiji: Ne posustaj,

jer zakon sudbine kaže da sve prolazi, pa i patnja i bol bivaju odneseni tom

rekom - tiho je prošaputala gospođa Patel i on je širom otvorio svoje srce

primajući u njega te reči.

♥

Sve vreme dok se vozio natrag u Pariz mislio je na Milen. Žurio je da je što pre

vidi, da zatraži oproštaj za svoju isključivost i bol koji joj je naneo, kao i da se

prepusti njenom utešnom zagrljaju.

Parkirao je ispred redakcije i potrčao uza stepenice zgrade, nestrpljiv da

sačeka lift. Više ga nije bilo briga šta će ko pomisliti, ući će pravo u njenu

kancelariju i sve će joj ispričati - o gospođi Patel, maloj Kalindi, oproštaju i

prihvatanju.

45 Strah od ljubavi

Dočekala ga je glasna muzika i razdragani glasovi u redakcijskim

prostorijama. Svi novinari držali su u rukama plastične čaše, koje su visoko

podigli nazdravljajući nečemu. Pokušao je da u toj gužvi locira Milen, ali nije

uspeo.

- Stigao si u pravom trenutku. Uzmi čašu šampanjca - rekla mu je sekretarica

Mirej.

Žerar se ponovo osvrnuo oko sebe.

- Šta se dešava? - upitao je.

Mirej se razneženo nasmešila.

- Gospodin Perije je malopre, pred svima nama, kleknuo pred Milen i

zaprosio ju je. A ona je pristala! Nemaš pojma kako je bilo divno... kao u

filmovima.

Žerar se naslonio na sto osećajući slabost u nogama.

- Ne razumem... nisam znao da su njih dvoje ponovo zajedno... - promucao

je.

- Pa i nisu, ali Perije je dobio ponudu da postane dopisnik iz Londona za

Figaro i, kako je rekao, nije mogao da podnese pomisao na to da ode tamo sam,

a da njegova voljena Milen ostane ovde, u Parizu - ispričala mu je uzbuđeno

Mirej, a onda ga je ostavila samog pridruživši se veseloj grupi novinara.

Žerar je besno bacio plastičnu čašu u kantu za đubre i kada je podigao

pogled, ugledao je Milen, rumenu u licu, kako se smeje, dok joj Perije nešto

šapuće zagrlivši je oko struka. Činilo mu se da bi u tom trenutku najradije

išamarao tog uglađenog snoba.

Zakasnio sam, ponavljao je u sebi, čvrsto stežući vilice. Samo za trenutak

okrenuo sam leđa i Milen je uskočila u naručje drugome. A onda ga je

preplavio dobro poznati osećaj krivice. Zaslužio je to što mu se desilo, toliko se

dugo predomišljao gurajući je od sebe, da ju je na kraju izgubio.

Milen je okrenula glavu u stranu i pogledi su im se sreli. S lica joj je nestao

osmeh. Gledali su se dugo, uporno. Želeo je da vikne da je voli i da je zamoli

da ostavi Perija i da bude samo njegova. Grudi su mu se nadimale od uzbuđenja

i bola. Video je kako su joj usne zadrhtale. Stisnuo je šake, okrenuo leđa i

odlučio da zauvek nestane iz života Milen Vidal.

46 Strah od ljubavi

10. poglavlje

Proleće, 2014.

ilen je besno pakovala stvari sa svog stola u kartonsku kutiju. Žerar

Gotje se ponovo pojavio u njenom životu i to u trenutku kad joj to

najmanje bilo potrebno. Ročište za suđenje oko starateljstva nad Kristofom

između nje i Žana zakazano je za nekoliko nedelja i ona je sad morala da nađe

novi posao kako zna i ume, inače će izgubiti dete. Ali bez obzira na sve

probleme s kojima se trenutno suočavala, nije bilo šanse da opet radi sa

Žerarom.

Besno je obrisala suze sa obraza. Nećeš valjda sad da plačeš?, grdila je sebe.

Vreme je da počneš da se boriš za sebe i Kristofa. Ne smeš nikada više da

pustiš emocijama na volju.

- Izgleda da si bila ozbiljna kad si rekla da daješ otkaz - čula je duboki glas

iza sebe, od kojeg se naježila. Nije imala snage da se okrene i nađe licem u lice

sa Žerarom.

- Nikada ne kažem ono što ne mislim, Žerare, zar si to zaboravio? -

odgovorila je s previše žestine i ljutnje u glasu. Pokušavala je da se smiri, ali

izluđivali su je bes i slabost zbog Žerarovog prisustva.

Osetila je njegovu ruku na ramenu.

- Smiri se, Milen. Došao sam kao prijatelj da vam pomognem da se Legran

press izvuče iz finansijskih problema. To je sve.

Nervoznim pokretom sklonila je njegovu ruku sa svog ramena.

- Ne dodiruj me, molim te - rekla je tiho. I najbezazleniji Žerarov dodir

izazivao je buru u njoj. Prošlo je četiri godine, a ona nije uspela da ga izbaci iz

misli.

- Okreni se prema meni, molim te. Želim da te gledam u oči dok

razgovaramo - izgovorio je Žerar promuklo.

Srce joj je snažno zalupalo.

- Zašto da se gledamo u oči? Molim te, izađi iz moje kancelarije i pusti me

da se spakujem i odem. Nemoj mi otežavati...

M

47 Strah od ljubavi

Dograbio ju je za ramena i okrenuo sebi. Ljutito ju je odmeravao. Lice mu je

bilo tako blizu njegovog... Pokušala je da se izmakne za korak, ali je udarila u

svoj radni sto osetivši se kao u klopci.

Žerar ju je dugo ćutke posmatrao.

- Nisi si se nimalo promenila... i dalje si lepa - poslednje reči izgovorio je

jedva čujno.

Bože, ne treba mi ovo, pomislila je osećajući poznatu slabost u kolenima.

- Prestani, Žerare... Šta sad hoćeš od mene? Pre četiri godine odlučio si da

nestaneš bez reči...

- A ti da se udaš za Perijea! - zvučao je ogorčeno.

Besno ga je odgurnula.

- Šta si drugo očekivao do mene? Da čitav život provedem strepeći da ćeš

me ostaviti, a vraćaćeš se kad god poželiš?

Uhvatio ju je za ruku pa je njen dlan položio na svoje grudi.

- To je bilo nekada kada sam se borio sa sopstvenim demonima. Sada sam

sasvim drugi čovek, koji te moli da mu pružiš još jednu šansu - njegove oči

grozničavo su svetlucale.

Istrgnula je ruku iz njegovog stiska.

- Malo je kasno za to, sada sam udata žena - rekla je iznenadivši i sebe tom

lažju. A onda je shvatila da je dobro što je to rekla. Neka veruje da je i dalje u

braku, to će ga držati podalje od nje. Nikada mu više neće dozvoliti da je

povredi.

Iznenađeno ju je gledao.

- Ali rekli su mi da si razvedena!

Osmehnula mu se glumeći hladnokrvnost.

- Žan i ja upravo smo se pomirili i obustavili brakorazvodnu parnicu. Sećaš li

se kad sam te, kao novinara početnika, učila da svaku informaciju treba dvaput

da proveriš pre nego što je objaviš? - gotovo da je likovala kad je videla kako

Žerar pokušava da se povrati od iznenađenja.

Izašao je iz kancelarije ne progovorivši više ni reč. Duboko je uzdahnula i

vratila se pakovanju. Ipak, desetak minuta kasnije Žerar se vratio primoravši je

da ga pogleda u oči.

- Slušaj, Milen, izvini što sam prenaglio. Obećavam da više nećemo

raspravljati o privatnom životu. Hoću da vratim ovoj novinskoj kući reputaciju

i potrebna mi je tvoja pomoć... Saslušaj me, molim te. Bićeš moj pomoćnik.

48 Strah od ljubavi

Zajedno ćemo osmisliti novu koncepciju svakog časopisa koji će opstati, a

ukinućemo one suvišne.

Prekrstila je ruke ispod grudi.

- Zašto misliš da želim da ti pomognem?

- Zato što te dobro poznajem. Znam koliko mrziš da se predaš i da se bez

borbe odrekneš onoga što si godinama stvarala. Ako mi ne pomogneš, sve će

propasti, čak i Etual, časopis koji si ti osmislila i koji je, priznajem, jedan od

najboljih političkih časopisa u zemlji. Ali ako se Legran press ne modernizuje,

sve će propasti - govorio je brzo i vatreno, podsećao ju je na vreme kada je kao

novinar početnik pričao o temi koja mu je bila važna, u pokušaju da je ubedi u

to da mu dozvoli da napiše članak.

Ćutala je neko vreme. Žerar je čekao njen odgovor, nervozno dobujući

prstima po stolu. Osetila je da joj se vraća samopouzdanje.

- Dobro, pristajem da ti budem pomoćnik - rekla je konačno. - Ali očekujem

da ću na novoj funkciji biti adekvatno plaćena - usudila se da to izgovori, jer joj

je očajnički bio potreban novac.

Prvi put otkad su se ponovo sreli, Žerar se osmehnuo prirodno, srdačno. I

dalje je đavolski privlačan, pomislila je.

Pružio joj je ruku. - Slažem se. Dakle, dogovorili smo se?

Oklevajući, prihvatila je njegovu ruku. - Da, dogovorili smo se.

Jedva je čekala da se vrati kući, svom sinu Kristofu. Žan joj ga sad neće

moći oduzeti.

Žerar je dugo držao njen dlan gledajući je u oči, ali se ona ovoga puta nije

opirala.

49 Strah od ljubavi

11. poglavlje

erar i Milen mesecima su radili na osmišljavanju nove koncepcije časopisa

Legran presa. Njihova saradnja bila je kreativna, ali strogo profesionalna.

Nije bilo prijateljskog ćaskanja u pauzama, smeha, zajedničkih obroka. Milen

je držala Žerara na odstajanju, a on nije pokušavao da je razgali. Pitao se kako

je moguće da je dobio pogrešnu informaciju da su se Perije i Milen razveli. Bio

je besan na sebe zbog toga, jer je sad bio primoran da gotovo cele dane provodi

sa ženom u koju je ludo zaljubljen, ali ona nije mogla da bude njegova.

Bilo je već kasno, bližila se ponoć, a njih dvoje radili su za svojim

kompjuterima. Kiša je sve jače udarala u prozore. Podigao je pogled sa ekrana

uhvativši Milen kako zuri u njega. Zbunila se i okrenula je glavu, ali Žerar je

bio siguran u to da je, za trenutak, video plamičak žudnje u njenim očima. To

ga je uznemirilo. Promeškoljio se u stolici pa je ustao krenuvši prema prozoru.

Posmatrao je kišu koja je pljuštala, duboko dišući i pokušavajući da u sebi

smiri poriv da zagrli Milen.

- Hajde da završimo za večeras, kasno je.

Glas mu nije zvučao sigurno. Milen se okrenula pogledavši ga iznenađeno.

Bez reči je ustala i počela da pakuje stvari sa stola u torbu. Posmatrao ju je.

Njene obline izazovno su se isticale ispod crne haljine od trikotaže. Gusta riđa

kosa bila joj je nemarno rasuta po ramenima. Za trenutak je zatvorio oči

zamislivši njeno zamamno nago telo i belu kožu, glatku poput somota.

- Žerare... da li si dobro?

Njen glas vratio ga je u stvarnost. Klimnuo je glavom i osmehnuo joj se.

Neodlučno je stajala pred njim. Gledao je senke umora na njenom licu.

- Preterali smo ovih dana. U stvari, ja sam preterao, pretvorio sam se u

goniča robova. Izvini. Ako želiš, uzmi nekoliko dana odmora, zaista deluješ

iscrpljeno.

Ne razmišljajući, spustio je dlan na njeno lice, lako je milujući po obrazu.

Milen se za tren prepustila tom dodiru da bi već u sledećem ustuknula za

korak.

- Ako je to sve, krenula bih kući... Ovaj... neću uzeti odmor, bilo bi glupo...

zar ne... kad imamo toliko posla.

Pocrvenela je kao nekad. Uzela je torbu da je zabaci preko ramena, ali pošto

je zaboravila da je zakopča, sav sadržaj prosuo se po podu.

- O, bože! - tiho je zavapila pa se sagnula da pokupi stvari.

Ž

50 Strah od ljubavi

Žerar je požurio da joj pomogne. Njihove ruke su se ispreplele. Žerar je

teško disao. Gledali su se dugo, sve dok ona nije naglo ustala.

- Moram da idem, Žan sigurno brine. Laku noć.

Izletela je napolje ne dozvolivši mu da progovori.

Prokleti Žan Perije! Pojma nema koliko je srećan što ima takvu ženu pored

sebe, pomislio je Žerar.

♥

Da sam bila pametna, odbila bih Žerarovu ponudu, razmišljala je Milen kad

se te kišne noći vratila kući. Još uvek je drhteći zamišljala njegov dlan, kojim

joj je milovao obraz. Da li je zaista mislila da će moći da radi s njim hladno i

profesionalno, kao da nikada ništa nije osećala prema njemu?

Sedela je ispred kamina sa čašom vina u ruci pokušavši da se ugreje.

Zavalila se u fotelju sklopivši oči. Osetila da je sve boli od umora. Ipak,

oklevala je da legne plašeći se da će i ovu noć provesti gledajući u mračnu

tavanicu, misleći na Žerara, prisećajući se svih trenutaka koje su proveli

zajedno, ophrvani strašću. Čak i te večeri, četiri godina kasnije, pamtila je

Žerarov užareni pogled, kojim je proždirao njeno nago telo. Ali trenuci strasti

trajali su kratko, zamenio ih je bol i osećaj napuštenosti, a to je Milen i te noći

osećala.

Plač iz Kristofove sobe trgnuo ju je iz razmišljanja. Ustala je i požurila da

vidi šta se dešava.

- Mama, boli me stomak! - zajecao je Kristof.

Milen ga je uzela u naručje osećajući da u njoj raste panika. Činilo joj se da

nikada neće biti pribrana i iskusna majka. I dalje je na svaku, pa i najobičniju,

dečakovu prehladu unezvereno reagovala. Zato se Kristofov lekar dr Grenije

nije iznenadio kad ga je pozvala usred noći, paničeno tražeći pomoć. Dr

Grenije je saslušao na šta se Kristof žalio zaključivši da je najverovatnije reč o

stomačnom virusu, dao joj je kratka uputstva i napomenuo da mu se javi sutra u

slučaju da mališanove tegobe potraju. Donekle smirena, Milen je spustila

slušalicu shvativši da joj je Kristof zaspao na ramenu. Odnela ga je u svoju

sobu, spustila ga je na krevet i legla pored njega osluškujući neko vreme

dečakovo disanje, a onda ju je savladao san.

Čim se ujutro probudila, pogledala je Kristofa, ali on je mirno spavao. Na

brzinu se obukla i našminkala, pa je odgledala prve jutarnje vesti uz kafu u

kuhinji. Kristofova dadilja Mari obećala je da će, ako se dečak bude ponovo

žalio na bolove, pozvati i Milen i dr Grenijea istog trenutka.

♥

51 Strah od ljubavi

Žerar je sedeo u bašti malog bistroa na Monmartru pijući prvu kafu i

doručkujući vrući kroasan. Uživao je u blagim zracima prolećnog sunca. Pred

njim su bile naslagane sve francuske dnevne novine, od ozbiljnih, poput

Figaroa, do onih koje su spadale u tabloidne. Prelistavanje štampe bio mu je

neizostavan jutarnji ritual. Pregledao je relevantne novine zadržavajući se na

nekim tekstovima, pa se bacio na žutu štampu smejući se pompeznim

naslovima. Zapravo, naslove je jedino i čitao u tim besmislenim novinama, koje

su imale ogromne tiraže.

Ali tog jutra jedan tekst i prateća fotografija privukli su mu pažnju. Medijski

mogul Žan Perije i manekenka Amber u strasnoj vezi, pisalo je velikim crnim

slovima. Žerar je dugo zurio u crno-belu fotografiju na kojoj je Žan, elegantan

kao uvek, obgrlio lepu plavušu bujnih oblina ljubeći je u vrat. Pažljivo je

pročitao tekst koji je patetično govorio o Perijeovom slomljenom srcu posle

razvoda od poznate novinarke Milen Vidal i o tome da je utehu pronašao u

naručju lepe Amber, koja mu je vratila veru u ljubav. Žerar se ironično

nasmejao. Perije i slomljeno srce ne idu zajedno.

Duboko je udahnuo. Milen ga je sve vreme lagala govoreći mu da je udata.

Put do nje nenadano mu se ponovo otvorio, ali ovoga puta moraće pametno da

odigra ako želi da je konačno uvuče u svoj život.

Pogled mu je pao na naslovnu stranu jednih dnevnih novina. Filip Reno,

kontroverzni aktivista ili eko-terorista, kako su ga nazivali neki političari,

organizovao je demonstracije i velike nerede u Nantu za sutra, povodom najave

da će se u ovom gradu otvoriti nuklearna elektrana. Žerar se setio da ga je

Milen više puta spominjala kao nekoga kome se, uprkos nekonvencionalnom

ponašanju i neodmerenim izjavama, divila jer je uspeo da spase od zagađenja

mnoge delove Francuske. Stupiće u kontakt s Renoom, svojim nekadašnjim

kolegom sa studija, i zamoliće ga za ekskluzivni intervju za Milenin nedeljnik

Etual. Nagovoriće Milen da pođe s njim u Nant večeras, a znajući njenu

zainteresovanost za Renoov rad, neće moći da ga odbije. Žeraru će, konačno,

posle četiri godine ukazati prilika da bude nasamo s njom.

Izvukao je telefon iz džepa i zadovoljno se osmehnuo.

♥

- Mama mora na put - nežno je šaputala na uho svom trogodišnjem sinu.

Grizla ju je savest što će ponovo ostaviti mališana na brigu dadilji, ali nije

bilo druge opcije. Kada ju je Žerar obavestio da je Filip Reno pristao na

intervju za Etual dan uoči velikih protesta u Nantu, odmah je to prihvatila

znajući da je Reno ekskluzivan sagovornik koji retko daje intervjue.

Snažno je zagrlila Kristofa, a zatim je pozvala Mari u stranu.

- Mari, molim te, dobro mi ga čuvaj...

52 Strah od ljubavi

- Nema potrebe da mi to govorite, umem da se brinem o njemu - Mari nije

uspela da prikrije notu uvređenosti u glasu.

- Znam, draga, ali brinu me te njegove stomačne tegobe. Još uvek se nije

oporavio.

Mari je toplo zagrlila Milen. - Ne brinite, i doktor Grenije sinoć je rekao da

je to stomačni virus koji polako prolazi. A vi se ionako vraćate za dva dana.

Možete mirne duše krenuti na put.

Milen je uzela torbu i požurila napolje. Ušla je u crni džip zatamnjenih

stakala ne pogledavši vozača. Samo ga je tiho pozdravila.

- Spremna si da šarmiraš Filipa Renoa? Ako želiš dobar intervju, to ćeš

morati da uradiš, jer Reno voli lepe i šarmantne žene.

Milen je iznenađeno pogledala Žerara.

- Otkud ti? Gde su vozač i fotograf?

On se zadovoljno nasmejao. Milen je osećala da se vrelina širi po njenim

obrazima.

- Naredna dva dana ja ću biti tvoj vozač i fotograf.

Milena je stisnula torbu uz grudi.

- Nismo se tako dogovorili, Žerare. Rekao si mi da si ugovorio intervju s

Renoom. Zar nemaš poverenja u mene? Sećaš li se ko te je učio novinarskom

poslu?

Žerar je pokrenuo automobil.

- Hvala bogu, jutros nema mnogo saobraćaja - prokomentarisao je. - Šta si

ono maločas rekla? Ah, da! Naravno da imam poverenja u tebe, i nisam

zaboravio da si ti moja prva urednica, od koje sam naučio sve što znam o

novinarstvu. Nisam zato krenuo na put s tobom. Hteo sam da pobegnem iz one

užasne zgrade i od svih dosadnih urednika, pogotovo od Legrana, koji nijednu

sitnicu ne može da obavi sam. Mislim da će mi prijati dva dana van Pariza,

pogotovo u tvom društvu.

Milenine usne su zadrhtale. Ipak, pokušala je da ostane pribrana.

- Bićeš razočaran, ali na ovaj put idem isključivo iz profesionalnih razloga i

čim dobijem intervju, vraćam se kući, Žanu i Kristofu. A ti uživaj u lepotama

Nanta!

Žerar ju je nakratko pogledao.

- Kad spominješ Žana, kako je on? Da li mi je oprostio početničke greške i

probleme koje sam pravio u Pari žurnalu?

Milen se nervozno nakašljala.

53 Strah od ljubavi

- Pravo da ti kažem, ne spominjemo te. A sad bih se pripremila za intervju,

imam gomilu materijala koji treba da pročitam.

Milen je izvadila laptop, stavila slušalice i pustila muziku, a onda se udubila

u tekstove o Renou. Do kraja puta nijednom se nije obratila Žeraru niti ga je

pogledala.

54 Strah od ljubavi

12. poglavlje

erar je bio razočaran. Milen je sve vreme bila hladna i distancirana prema

njemu. Čim su smestili u hotel, povukla se u svoju sobu pod izgovorom da

je umorna. Odbila je Žerarovu ponudu da prošetaju Nantom. Uveče nije sišla na

večeru.

Sutradan ujutro otišli su u hotelsku sobu Filipa Renoa. Otvorio im je visok i

mršav čovek plave kose i sivih očiju. Široko im se osmehnuo.

- Stigli ste! Izvolite, uđite - rekao je ljubazno.

Pružio je ruku Milen, a zatim se okrenuo Žeraru srdačno ga zagrlivši.

- Javljaš se samo kad ti nešto treba, dragi moj! Mislio sam da si postao jedan

od onih koji su me otpisali kao militantnog ludaka.

- Uvek si bio sklon patetici, Filipe. Nisi se promenio od studentskih dana -

Žerar se okrenuo Milen. - Nas dvojica smo zajedno studirali žurnalizam u

Lionu, ali njemu se mnogo žurilo, pa je napustio fakultet. Umislio je da će svet

propasti ako se on ne angažuje da ga spase.

Reno ga je potapšao po ramenu.

- Koliko mi se čini, i ti si patio od sindroma superheroja pridruživši se

mirovnim trupama po svetskim ratištima, umesto da ostaneš u nekoj zagušljivoj

redakciji.

- Nažalost, nisam mogao da umaknem sudbini, pa sam završio upravo u

takvoj redakciji. Ali ti, Filipe, nisi odstupio od svojih ideala.

Filip se glasno nasmejao pokazavši im rukom da sednu na kožni dvosed

naspram fotelje u koju se on smestio.

- Razgovaraćeš s Milen, mislim da će te njena pitanja dobro preznojiti. Ja ću

posmatrati i uživati.

Filip Reno je zainteresovano posmatrao Milen. Uživa u njenoj lepoti,

pomislio je Žerar osećajući ljubomoru. Ako ne pripazi, Reno će se baciti na nju.

Milen se u trenu pretvorila u samouverenu novinarku, koja vešto upravlja

razgovorom ne dozvoljavajući Renou da odluta s teme ili da izbegne odgovor,

umešno je parirala njegovim ciničnim opaskama i pokazala je veliko

poznavanje Renoovog rada, pritom ne otkrivajući lične simpatije prema njemu.

Žerar ju je slušao posmatrajući njen lepi profil i crvenu kosu. Osećao je da je

voli više nego ikad i bio je spreman da se bori za nju...

Ž

55 Strah od ljubavi

♥

Milen i Žerar pratili su Renoa dok je mnoštvo klicalo svom heroju. Ulice

Nanta bile su zatvorene za saobraćaj, a nepregledna kolona demonstranata

nadirala je prema trgu, gde je ugovoreno okupljanje. Uzvikivali su parole protiv

izgradnje nuklearne elektrane u ovom delu Francuske, ali i protiv lokalnih

političara koji su to dozvolili. Nosili su živopisne natpise na majicama. Žerar je

usporio da bi fotografisao zanimljive scene. Milen se osećala nelagodno u

gužvi, ali ju je Reno uhvatio podruku, sve vreme joj objašnjavajući šta će se

dešavati na ovom protestnom skupu, kuda će se demonstranti kretati i kada će

im se on obratiti. Ubrzo su im put preprečile interventne jedinice. Ljudi su za

trenutak zastali pred policajcima pod punom borbenom opremom. Ali oni nisu

mogli da zaplaše Renoa, koji im je energično pošao u susret, zajedno s Milen.

- Nismo došli da bismo se tukli s vama, već da mirno prošetamo i pokušamo

da zaštitimo ovaj grad od besmislenih odluka naših političara - rekao je Reno

policajcima, ali su oni zbili redove.

- Rečeno nam je da moramo da vas zaustavimo da bi profunkcionisao

saobraćaj - odgovorio je jedan policajac, čije lice Milen nije videla jer je bilo

pokriveno vizirom.

- Znači, ovde ste da regulišete saobraćaj. Zašto ste onda krenuli na nas pod

punom opremom? - ironično je upitao Reno. Milen je videla da se policajac

došaptava s drugima i osetila je nervozu u stomaku, koja je prerastala u strah.

Okrenula se pogledom tražeći Žerara, ali njega nije bilo.

- Molim vas, raziđite se, jer blokirate ceo grad! - ponovo ih je upozorio onaj

policijac.

Reno mu se drsko nasmejao u lice, a zatim se okrenuo demonstrantima, uzeo

je megafon i njegov glas je grmnuo:

- Ljudi, pošto nas je policija upozorila da ne smemo remetiti saobraćaj,

predlažem da promenimo način protesta. Hajdemo pred Gradsku skupštinu da

saopštimo gradskim čelnicima šta mislimo o njihovoj ideji da izgrade

nuklearku.

Ljudi su povikali u znak odobravanja i krenuli u pravcu Gradske skupštine

kada je policija jurnula na njih. Nastao je opšti metež. Reno je u početku

pokušavao da zaštiti Milen, ali je pod pritiskom tela policajaca njegov stisak je

popustio i mnoštvo ju je odnelo. Užasno se uspaničila jer su je gurali sa svih

strana. Policija je počela da ih rasteruje vodenim topovima i Milen je u trenutku

bila mokra do gole kože. Pokušavala je da udahne, ali su vodeni mlazevi bili

toliko jaki i hladni da je pomislila da će se onesvestiti, A onda je mnoštvo,

gonjena vodom, počelo panično da trči u pokušaju da se spase, bezobzirno

gurajući sve pred sobom. Jedan mlađi čovek gurnuo je Milen tako snažno da je

ona izgubila ravnotežu.

56 Strah od ljubavi

Bože, pregaziće me!, zavapila je u sebi osećajući da je napušta snaga. Pala

je. Pokušala je da zaštiti glavu i ramena rukama kad ju je neko uhvatio i

podigao okrećući je sebi. Ugledala je Žerarove zabrinute oči.

- Hajde, vodim te odavde. Ne smem da pomislim šta bi ti se desilo da te

nisam ugledao - šaputao joj je na uho. - Prokleti Reno, znao sam da će nas

uvaliti u nevolju, ali ti si toliko insistirala da pođemo s njim na demonstracije...

Videla je da se na njegovom licu mešaju strah i bes. Čvrsto ju je zagrlio i

probijao se kroz mnoštvo štiteći je svojim telom. Prepustila mu se. Osećala se

sigurno uz njega, stoički podnoseći hladnoću i tela koja su se tiskala oko njih.

Uspeli su da izađu iz zone demonstracija. Hodali su zagrljeni i potpuno

mokri. Žerar je zaustavio taksi.

- Kasnije ću se vratiti po džip ako je uopšte nešto ostalo od njega - rekao joj

je.

Sedeli su jedno uz drugo na zadnjem sedištu, i dalje zagrljeni, pokušavajući

da se ugreju.

- Nikada se u životu nisam više uplašila - izgovorila je Milen više za sebe, a

onda je, na svoje sopstveno iznenađenje, počela glasno da se smeje zbog

olakšanja koje je osetila jer se spasla iz besmislene situacije u koju je upala

zahvaljujući sopstvenoj nepromišljenosti, ali i činjenici da se s njene odeće i

kose cedila voda. Pogledala je Žerara, koji ju je tim zelenoplavim očima gledao

koncentrisano i ozbiljno, kao da pokušava da se uvuče u njene najitimnije misli.

Njegov pogled je za trenutak skliznuo na njene usne i ona je osetila vrelinu

strasti koja se iz dna utrobe širila po celom telu. Skrenula je pogled, čvrsto

stisnuvši butine jednu uz drugu i duboko udahnuvši. Ovo mora da prestane,

ponavljala je u sebi. Neću mu dozvoliti da me ponovo povredi.

Ali koliko god se trudila da ga ignoriše, bila je svesna da on očima klizi po

njenom telu, koje se jasno ocrtavalo ispod mokre haljine.

- Milen - promrmljao je kao nekad kada su bili ljubavnici. - Pogledaj me,

Milen.

Poslušala ga je shvativši da joj nema pomoći. I dalje je bila zaljubljena u

njega.

Taksi se zaustavio pred njihovim hotelom. Žerar joj je pomogao da izađe iz

vozila.

- Hajdemo - bilo je sve što joj je rekao, ali i to je bilo dovoljno. Znala je da bi

išla s njim i na kraj sveta.

Čvrsto ju je držao za ruku i vodio vijugavim hotelskim stepeništem. Dlan mu

je bio vreo i ta vrelina prelazila je na nju. Zaustavili su se pred vratima njegove

sobe. Ni otključao vrata nije, a već ju je privukao u naručje, bezumno je ljubeći.

57 Strah od ljubavi

Prstima joj je kliznuo pod haljinu pronašavši put uz njene butine. Milen je

glasno zaječala od želje i to kao da je otreznilo Žerara. Brzo je otključao vrata

sobe i uveo ju je unutra.

Bez reči, grubo su skidali odeću jedno s drugog ne prekidajući kontakt

očima. Nekoliko trenutaka stajali su nagi, a onda ju je Žerar uhvatio za ruku i

odveo u kupatilo. Iznenađeno ga je posmatrala, a onda je shvatila šta je želeo.

- Ugrejaćemo se zajedno! - promrmljao joj je tik uz uho, a zatim je odvrnuo

ručku tuša. Od vrelog tuša kupatilo se u nekoliko trenutaka ispunilo parom.

Povukao ju je za sobom pod topli mlaz vode, koja je još više raspalila njena

čula. Ponovo su se gladno ljubili. Telim ju je čvrsto pritiskao uz pločice tuš-

kabine. Dohvatio je njenu desnu nogu povukavši je sebi na struk. Zarila je

nokte u kožu na njegovim leđima privukavši ga sasvim uza se. Prodro je u nju

silovito, nateravši je da glasno zajeca. Voda je šibala po njihovim nagim telima,

koja su podrhtavala od strasti. Njihove usne i ruke nemilosrdno su se borile za

nasladu. Žerarovo promuklo isprekidano disanje bilo je sve glasnije. Ponovo je

dozvao njeno ime i Milen se učinilo da će izgubiti svest od zadovoljstva koje

joj se širilo preponama. Glasno je vrisnula i Žerar joj se pridružio, grubo je

stežući u naručju.

Nekoliko trenutaka kasnije, drhtavih nogu i iscrpljenih tela, skliznuli su niza

zid tuš-kabine. Isprepletanih tela, dugo su sedeli pod vrelim mlazom vode.

58 Strah od ljubavi

13. poglavlje

Stajala je umotana u krevetski čaršav pored prozora, naslanjajući dlanove na

staklo. Zurila je neku daleko, u liniju gde se nebo i zemlja spajaju, nesvesna

činjenice da je on posmatra. Pitao se kako je izdržao svih ovih godina bez nje.

Ustao je i, prišavši joj s leđa, obuhvatio ju je oko struka. Usnama je klizio

niz belu kožu njenog vrata. Zabacila je glavu otkrivajući mu i svoje nago rame.

Dugo ga je ljubio.

- Lagala sam. Nisam više udata za Žana. Zapravo, brakorazvodna parnica još

uvek je u toku, sudimo se oko Kristofa, ali je naš brak okončan - glas joj je bio

tih i nesiguran.

- Znam to - prošaputao je ljubeći je po vratu. Nije mogao da odvoji usne od

te baršunaste kože.

Okrenula se pogledavši ga u oči, kao da želi da vidi koliko je ozbiljan.

Delovala je iznenađeno i postiđeno u isti mah.

- I šta ćemo sad? - upitala je pokušajući da se izvuče iz njegovog zagrljaja,

ali joj to nije dozvolio. - Ponovo ćeš pobeći od mene?

Osmehnuo joj se odmahujući glavom.

- Nema više bežanja, Milen. Volim te i želim da budem s tobom. Zauvek.

Srce mu je brzo tuklo u grudima dok je glasno i jasno izgovarao te reči.

Toliko ih je dugo uvežbavao u sebi.

Gledala ga je u neverici. Odgurnula ga je od sebe i odšetala na drugi kraj

hotelske sobe.

- Kakvu to igru igraš sa mnom, Žerare?

Bila je nepoverljiva, ali on ju je razumeo. Toliko ju je puta povredio da je

zaslužio sve što mu sad govori. Bio je spreman da je uverava koliko god bude

potrebno.

- Nema više igara. Iskren sam. Jedino tebe želim.

Gorko se osmehnula.

- Dugo ti je trebalo da to shvatiš... Četiri godine.

Prišao joj je uhvativši je za ruku.

- Pogledaj me, Milen. Shvatio sam to još pre te četiri godine. I kad sam

došao da ti to kažem, upravo si objavila da se udaješ za Žana Perijea i da se

selite u London. Bilo je kasno.

59 Strah od ljubavi

- Pa si se povukao! Zašto mi nisi prišao istog dana i priznao šta osećaš?

Pustio si me da se udam za čoveka koga nisam volela samo da bih pobegla i

prebolela tebe.

Privukao ju je u zagrljaj. Osetio je njen topli dah na svojim grudima.

- U pravu si, Milen. Bio sam glup, potpuno zaslepljen ljubomorom i

ponosom. Mislio sam da voliš Perijea.

Milen se tiho nasmejala.

- Da, baš si bio glup. Dozvolio si da prođu sve ove godine... - zatim je zastala

oklevajući. - A zakletva koju si dao na Kalindinom grobu?

Čvrsto ju je stisnuo obema rukama.

- Shvatio sam da je moja zakletva besmislena, da je neće vratiti u život, već

će unesrećiti i mene i ljude oko mene. Bio sam ogrezao u patetiku i

samosažaljenje, a Kalinda je mrzela i jedno i drugo. Verujem da bi me takvog

prezirala. Uvek je bila tako puna života, baš kao i njena porodica, koja je,

uprkos bolu za izgubljenom kćerkom i sestrom, nastavila da živi ispunjena

ljubavlju i radošću. Oni se sećaju Kalinde sa zahvalnošću što su je uopšte imali,

a ja sam je se sećao s tugom, očajavajući i žaleći sebe što sam je izgubio... Ali

sad je sve došlo na svoje mesto. Sad mogu da pomislim na Kalindu s radošću,

prizivajući sve one lepe trenutke provedene s njom i... i sad se mogu prepustiti

novom životu i ljubavi s tobom, Milen.

Dugo je ćutala i Žerara je preplavila panika. Šta će biti ako ga odbije?

- Nemoj da ćutiš, Milen, molim te. Reci mi...

Pogledala ga je. Video je vragolasti sjaj u njenim očima.

- Šta želiš da ti kažem? - glas joj je bio ozbiljan, ali ubrzo se pretvorio u

zvonki smeh. - Kad bi mogao da vidiš izraz svog lica, Žerare! Vreme je da sad

ja tebe držim u neizvesnosti, bar malo - obavila je ruke oko njegovog vrata

prislonivši čelo na njegovo. - Nekad si me tako dobro čitao... zar ne vidiš da te i

dalje volim i da želim da budem s tobom?

Povela ga je do kreveta zbacivši čaršav sa svog tela.

- Voli me, Žerare - prošaputala je, izazivački ga gledajući u oči. I mogao je

samo da se povinuje njenoj želji...

♥

Milen je povremeno bacala zaljubljene poglede na Žerara dok je on,

koncentrisan na vožnju, gledao put ispred sebe. Bila je srećna kao nikada u

životu. Voli i voljena je. Posle toliko godina nesporazuma i razdvojenosti nju i

Žerara čeka zajednički život. Zato su hitali u Pariz da pronađu kuću u kojoj

60 Strah od ljubavi

će živeti zajedno s Kristofom, nadajući se da će uspeti da postignu dogovor

sa Žanom na sudu.

Zazvonio je mobilni telefon u njenoj torbi i ona se iznenađeno trgnula.

- Milen, Kristof... Kristof je u bolnici! - zavapila je Marin s druge strane

veze. Milenine ruke počele su nekontrolisano da drhte.

- Šta se desilo? - jedva je izgovorila strepeći od onoga što će čuti. Žerar je

zaustavio automobil pored puta i zabrinuto se okrenuo prema njoj.

- Puklo mu je slepo crevo. Njegove stomačne tegobe nisu bile posledice

virusa, već zapaljenja slepog creva. Doktor Grenije nije bio u pravu... Kristofu

je pozlilo pre dva sata i odvezla sam ga u bolnicu...

- Kako je? - nestrpljivo ju je upitala Milen. - Da li su ga operisali?

- Upravo jesu i smešten je na intenzivnu negu. Ništa neće da mi kažu dok se

Kristof ne probudi iz anestezije. Milen, dođi odmah! - Marinin glas prekinuli su

jecaji.

I Milen se rasplakala. Prekinula je vezu i zaronila lice u šake. Nije imala

snage da objašnjava Žeraru.

- Moramo što pre da stignemo u Pariz! - izgovorila je kroz plač.

♥

Kristof je ležao bez svesti u bolničkom krevetu. Milen je stezala njegovu

malu mlitavu šaku. Zar nije predosetila da će se nešto loše desiti njenom sinu?

Zašto je ignorisala svoj materinski instinkt koji je dosad nikada nije izneverio?

Ali ona je odlučila da otputuje, karijera joj se činila važnijom od sopstvenog

deteta. Bože, kakva sam ja majka, pomislila je suzdržavajući se da ne zaplače.

Žerar ju je nežno obgrlio oko ramena pokušavajući da joj tako pruži podršku.

Malopre je razgovarao s hirurgom koji je operisao dečaka, jer ona nije imala

snage da progovori.

Privukao je dve drvene stolice uz krevet i na jednu je posadio nju. Milen ga

je zahvalno pogledala pitajući se kako bi sve ovo podnela bez njega.

Pokušavala je da pozove Žana, ali uzalud. Ostavila mu je bezbroj poruka, ali joj

se on nije javljao na telefon. Osetila je užasan bes na njega jer u ovakvom

trenutku nije uz svoje dete, a onda se setila da ni ona nije bolja.

Celu noć probdela je sa Žerarom uz Kristofovu postelju. Žerar joj je donosio

kafu i sendviče, javljao se umesto nje na telefon. Bila mu je zahvalna, ali nije

imala snage to da mu pokaže, jer nije mogla da odvoji pogled od usnulog

sinovljevog lica.

61 Strah od ljubavi

Pred jutro san ju je ipak prevario. Zaspala je naslonivši glavu na Žerarovo

rame. I on je spavao. Probudio ih je snažan tresak Pred njima je stajao Žan,

zabrinut i besan, a pratio ga je načelnik odeljenja.

- Vaš sin će se najverovatnije uskoro probuditi, gospodine Perije - obratio

mu se načelnik.

- Najverovatnije? Zar ćete mi samo to reći? - Žan se besno uneo čoveku u

lice. Zatim se okrenuo prema Milen. - U kakvu si bolnicu smestila Kristofa,

Milen? Zar ne vidiš da su ovde neznalice?

Milen je planula.

- U najbolju moguću, gde se zaista trude oko njega! A zašto ti nisi bio uz

svog sina? Zašto se nisi javljao? Od juče te zovem i ostavljem poruke. Da ti je

zaista stalo, istog trena bi došao ovamo! - vikala je Milen, a zatim, shvativši da

nisu sami, obratila se načelniku. - Izvinite, doktore. Znam da se trudite najviše

što možete i da ćete izlečiti našeg sina. Verujem da će vam i moj bivši muž biti

zahvalan kada ga prođe ovaj iracionalni bes.

Načelnik je klimnuo glavom.

- Ostaviću vas same - zatim je diskretno izašao iz sobe.

Žan je neko vreme besno gledao u Milen, a onda mu je pažnju privukao

Žerar, koji je stao iza Milen zaštitnički je zagrlivši.

- Šta ti tražiš ovde, Gotje? - procedio je kroz stisnute zube.

Milen je želela da mu odgovori, ali ju je Žerar prekinuo, blago je stisnuvši za

rame.

- Da li zaista treba da ti se pravdam, Perije? - odgovorio mu je smireno,

ironično se osmehnuvši.

Njegov nonšalantni stav kao da je još više razbesneo Žana. Milen je

bespomoćno stajala između njih dvojice plašeći se da njihovo dugogodišnje

neslaganje ne eskalira u nešto gore.

- Naravno da treba. Na moje oči grliš Milen i glumataš zabrinutost za mog

sina, kao da je tebi više stalo do njegovog zdravlja nego meni?

- Ja sam bar bio uz njega i Milen dok si ti glumio plejboja po trač novinama!

- Milen je osetila besni ton u Žerarovom glasu. - Uzgred, Milen je tvoja bivša

supruga i ne znam zašto bi ti smetalo to što je grlim?

Njih dvojica opasno su se približila jedan drugom.

- Izgleda da te draga Milen nije obavestila, ali ona je još uvek majka mog

deteta. Uostalom, da se ja pitam, nikada se ne bismo razveli - Žan je počeo da

viče.

Žerar mu je uzvratio istom merom.

62 Strah od ljubavi

- Hvala bogu, pa se ti ne pitaš, Perije. Milen i ja smo zajedno, pomiri se s

tim.

- Dosta, pobogu! Pričate o meni, kao da nisam tu, kao da sam neki trofej koji

ide iz ruke u ruku! - Milen je ključala od navale besa. Ljutito je odmerila

obojicu. Njeno dete je bolesno, a oni se ponašaju kao dva ovna na brvnu. -

Slobodno izađite napolje i potucite se, kao nerazumna deca. Ne želim da budem

svedok sukoba muških sujeta.

Obojica su istog trenutka spustila ton pognute glave. Milen se spustila na

stolicu, ponovo uhvativši sina za ruku. Krevetu je s druge strane prišao i Žan,

pa je pomilovao Kristofa po glavi. Milen je videla da su mu oči pune suza.

- Gotje, molim te, izađi i ostavi nas nasamo. Ovo je porodična stvar, a ti još

uvek nisi član ove porodice - prošaputao je Žan.

Milen se okrenula Žeraru i nežno mu se osmehnula.

- Idi kući i odmori se. Zvaću te čim se Kristof probudi - rekla mu je. Duboko

u sebi želela je da on ostane pored nje, ali razumela je Žana i njegovu potrebu

da ostane nasamo s njom i Kristofom u ovako teškom trenutku.

Žerar je klimnuo glavom. Dugo ju je gledao u oči pre nego što je otišao.

Osećala je da joj se u grudima steže.

Nekoliko sati kasnije dečak se probudio. Milen i Žan obasuli su njegovo

milo lice poljupcima i on im se slabašno osmehnuo.

- Mama... tata... - promrmljao je pospano.

Žan je zagrlio Milen.

- Biće dobro, zar ne? Kristof će biti dobro...

Milen je nežno pogledala bivšeg muža niz čije su se lice slivale suze

olakšanja.

63 Strah od ljubavi

14. poglavlje

erar nije video Milen narednih nekoliko dana. Često ju je zvao da proveri

kako je Kristof. U početku je zvučala zabrinuto, ali kako je oporavak njenog

sina napredovao, ponovo je bila raspoložena. Želeo je da je vidi, ali time nije

hteo da je opterećuje. Zato se posvetio poslu u Legran Presu pokušavajući da ne

misli na Milen i na njihovu budućnost. Njegov rad u ovoj novinskoj kući dao je

prve rezultate. Iako je ukidanje nekih redakcija bilo bolno, preostali časopisi

postali su kvalitetniji, s dobro osmišljenom koncepcijom i stavom, pa su tako

bivali sve čitaniji. Uspostavljao je dobre odnose sa zaposlenima, bio je strog

šef, često zahtevan, ali sad je svaki zaposleni znao da je takav iz najboljih

namera.

Milen mu je poslala intervju koji je uradila s Filipom Renoom. Bio je to

sjajan tekst, primer dobrog novinarstva, sadržao je iskrenu ispovest čoveka koji

je bio poznat po tajanstvenosti, ali i Milenine inteligentne i duhovite

komentare. Razgrabljen je broj Etuala u kojem je objavljen intervju s Renoom.

Žerar je bio ponosan na Milenin uspeh i zato ju je pozvao da joj to saopšti.

Ipak, ona kao da nije bila preterano oduševljena činjenicom da su njen tekst svi

u Parizu hvalili i prepričavali. Tiho ga je zamolila da se nađu te večeri ispred

crkve Sekr Ker.

Žerar je u prvom trenutku bio van sebe od sreće. Napokon će videti Milen, a

činjenica da je za sastanak izabrala mesto na kojem je njihova ljubavna priča

započela one davne kišne večeri nagoveštavala mu je da je pred njima napokon

zajednička budućnost. Ali ton njenog glasa ipak mu je budio nelagodu u

grudima. Da li ću ponovo ostati bez nje?, prostrujalo mu je u mislima, pa se

stresao.

Čekala ga je bleda i ozbiljna. Odevena u crnu trenerku i patike, podsećala je

više na tinejdžerku nego na ženu koja se približava četrdesetim.

- Milen... - pozvao ju je.

Uplašeno se trgnula iako je njegov glas bio jedva malo glasniji od šapata.

Oklevala je da mu priđe, pa je on to učinio.

Žerar je dlanovima obuhvatio njeno lice.

- Da te pogledam... Čini mi se da te godinama nisam video.

Stajali su u mraku dok su pod svetlošću uličnih lampi lelujale sitne kapljice

kiše.

Ž

64 Strah od ljubavi

- Odustaješ od nas, Milen? - izgovorio je glasno ono što ga je danima

mučilo. Ipak, plašio se odgovora.

Zatvorila je oči, kao da ne može da ga gleda. Najradije bi je uhvatio za

ramena i dobro protresao iz tog melanholičnog raspoloženja, a onda se setio da

je on to godinama njoj radio. Zar je moguće da se njihove želje ne mogu

uskladiti, da je uvek jedno ili drugo biralo pogrešan trenutak?

- Čini mi se da sam kažnjena zbog nekoliko srećnih trenutaka provedenih s

tobom. Nisam bila uz Kristofa kad sam mu bila potrebna. Uživala sam vodeći

ljubav s tobom i bila opsednuta našom vezom dok je moje dete bilo na

operacionom stolu. Šta to govori o meni kao majci...?

Pokušao je da je prekine. Bože, kakva ironija, pomislio je. Baš kad je naučio

da se ne plaši ljubavi, Milen ga odbija.

- Ne možeš me odgovoriti, Žerare... Žao mi je - podigla je suzne oči. - Žan i

ja ćemo pokušati ponovo. Neće se preseliti u našu kuću ali, za početak, biće uz

mene i Kristofa. Žan i ja trčali smo svako za svojom karijerom ne razmišljajući

o tome da naše dete nema stabilan dom. Često smo ga koristili da se osvetimo

jedno drugome. Pokušaćemo da popravimo naš odnos zbog Kristofa i da

budemo uz njega sve vreme.

Žerar ju je zgrabio za ramena.

- A mi? Zar ja ne mogu da budem deo tvog života? Znaš da bih mogao da

volim Kristofa kao svog sina! Ti i Žan nikada se niste voleli. Zar opet želiš da

budeš nesrećna?

Milen se otela iz njegovog stiska.

- Moja sreća više nije važna. Vidiš šta se desilo kad sam htela da budem

srećna s tobom - odmaknula se nekoliko koraka od njega. - Moram da idem.

Žao mi je.

Ponovo je pokušao da je zadrži, ali mu je umaknula strčavši niza stepenice.

- Neću odustati od nas, Milen - doviknuo je za njom.

Za trenutak je zastala da ga pogleda, a onda je zatresla glavom u znak

neodobravanja. Potom je nestala u mraku...

♥

U početku je Milen bila euforična zbog Kristofovog oporavka i njegovog

povratka kući. Uzela je bolovanje da bi mogla sve vreme da bude uz njega. Žan

se preselio u kuću u blizini i njih dvoje su sve vreme posvećivali dečaku.

Tenzija između nje i Žana polako je nestajala i oni su, možda prvi put posle

dugo vremena, mogli da razgovaraju, a da se ne posvađaju.

65 Strah od ljubavi

Milen je bila beskrajno zahvalna Bogu što joj je sačuvao sina i bila je

spremna na svaku žrtvu samo da se oduži za to. Ta žrtva podrazumevela je

odbacivanje Žerara i činilo joj se da je joj to polazi za rukom. Bilo je previše

posla oko Kristofa u toku dana.

Ali kad je Kristof stao na noge a majka mu bila sve manje potrebna,

Milenine misli ponovo su se vraćale Žeraru, na ono veče kad ju je molio da ne

odustane od njih dvoje obećavajući da će je čekati.

I protiv svoje volje naježila se od neke čudne mešavine uzbuđenja i tuge kad

god je prizvala u sećanje njegov duboki glas koji šapuće njeno ime s toliko bola

te noći i pogled koji je otkrivao koliko je očajan zbog rastanka. A onda bi se

njene misli zaustavile na slici njihovih nagih tela pod vrelim tušem...

Moram da ga zaboravim, moram, ponavljala je kao mantru, ali činilo se da sa

svakim novim danom njena opsesija Žerarom pojačava. Bila je besna na

sopstvenu slabost.

Odlučila je da izabere porodicu, miran život uz svog sina. Bila je spremna

čak da toleriše i Žanove diskretne pokušaje da joj se približi. Prihvatala je

bukete cveća i boce vina, koje joj je svakodnevno donosio. Pretvarala se da ne

primećuje da on često, dok priča, spušta dlan na njen i drži ga predugo. Na

kraju je čak pristajala da izađe s njim. Pratila ga je na nekoliko poslovnih

večera, otišla je s njim na pozorišnu premijeru i u bioskop. Toliko se trudila da

oseti nešto prema njemu, a opet je prezirala sebe što se prisiljavala da, radi mira

u kući, zaboravi sve što joj je u prošlosti činio. To radim samo zbog Kristofa,

ubeđivala je sebe, a već u sledećem trenutku njeno srce bi zadrhtalo jer bi

pomislila na Žerara. Nije mogla da zaboravi te prodorne oči neobične boje,

prosedu kosu, promukli glas, tetovažu na grudima, snažne ruke kojima ju je

grlio...

Sedela je u restoranu naspram Žana pokušavajući da se izbori s hranom u

tanjiru i da sluša šta joj on priča. Nije joj polazilo za rukom. Vrpoljila se na

stolici dok je nemirnim pogledom šetala po lokalu.

- Želim da ponovo živimo zajedno, Milen - rekao je iznenada Žan.

Gotovo se zagrcnula ispijajući hladno belo vino.

- Nije to samo zbog Kristofa, da bi odrastao uz oba roditelja - pogled mu je

bio pun iščekivanja, a usne su mu podrhtavale od uzbuđenja. - Mislim da

nikada nisam prestao da te volim, Milen. Svi ti pokušaji da te tokom razvoda

povredim, sve te žene koje sam viđao i s kojima sam pozirao po novinama bile

su samo pokušaj da doprem do tebe, da te učinim ljubomornom i da te tako

vratim. A samo sam navukao na sebe tvoj bes i nepoverenje.

Ćutala je ne znajući šta da mu odgovori. Gledala ga je, ali je videla samo

Žerara.

66 Strah od ljubavi

- Pruži mi još jednu šansu, učiniću sve da te usrećim - šaputao je Žan strasno,

ali njegove reči nisu dopirale do njenog srca.

Uhvatila ga je za ruku. - Slušaj me, Žan. Ne želim da te povredim, ali ne

mogu da prihvatim tvoju ponudu. Možemo da budemo prijatelji, da zajedno

brinemo o našem sinu, ali ne možemo više biti par - i sebe je začudila

odlučnošću kojom je to izgovorila.

Sad joj je sve bilo jasno. Imala je pravo na sreću, imala je pravo na Žerara.

Sudbina joj je nešto poručivala kad ga je drugi put poslala u njen život i ona će

je poslušati.

- Volim drugoga i želim da provedem ostatak života s njim - sad joj je glas

drhtao od emocija.

Žan ju je tužno gledao, a zatim je klimnuo glavom.

- Razumem, voliš Žerara. I on voli tebe. Naslućujem to sve vreme, ali sam se

uvek nadao da će se nešto promeniti. Sad znam da neće...

Oborila je glavu.

- Izvini, Žane. Želim da odsad budemo prijatelji, da sarađujemo zarad

dobrobiti našeg deteta, a ne da se po sudovima borimo za njegovu naklonost.

- Slažem se - Žan se blago osmehnuo. - Idi slobodno, idi Žeraru.

Nije čekala dvaput da joj to kaže, ustala je od stola. Žan ju je ispratio do

izlaza.

- Hvala ti - rekla je poljubivši ga u obraz.

Žurila je ulicama, htela je da smiri haos u glavi i snažno lupanje srca pre

nego što se suoči sa Žerarom.

Otvorio joj je vrata pre nego što je pokucala.

- Čuo sam korake, znao sam da si ti - prošaputao je privlačeći je sebi.

Duboko je udahnula njegov miris osetivši slabost u kolenima.

Kraj

Marta