Ekonomska Geografija

Stočarstvo, lov i ribolov u Srbiji

Bez razvijenog stočarstva nema ni razvijene poljoprivrede u Srbiji , međutim ova značajna grana privrede već decenijama beleži pad proizvodnje od 1.5 do 2 % godišnje. Razlog za ovakvo stanje treba tražiti u činjenici da problemi u agraru nisu sistemski rešeni. S obzirom na potencijal kojim naša zemlja raspolaže, stočarskoj proizvodnji bi trebalo posvetiti posebnu pažnju i povećati njen udeo u ukupnom agraru, kao što je to slučaj u razvijenim zemljama gde stočarstvo predstavlja lokomotivu razvoja čitavog agrara.

Stočarstvo u Srbiji nazaduje i pojedine njegove grane nestaju. Prirodni uslovi za razvoj stočarstva su veoma dobri, pošto su osnova stočarstva pašnjaci, livade i površine pod stočnim biljem ukupne površine od oko 2 miliona hektara. Ograničavajući faktor za razvoj stočarstva u Srbiji su društveni uslovi. Prilikom velikog iseljavanja sa planinskih i seoskih područija, stočarstvo je ostalo bez radne snage. Nestabilni i nepovoljni tržišni uslovi destimulativno deluju na sve grane stočarstva, a najviše na svinjarstvo i govedarstvo. Političke i ekonomske mere napuštanja tradicionalnih vrednosti malog Srpskog sela i opšta modernizacija skroz su unazadili ranije veoma zastupljeno kozarstvo i konjarstvo. To je sve uticalo na smanjivanje stočnog fonda Srbije . Sagledavanjem ovih promena korišteni su podaci iz Republičkog fonda za statistiku od 1990 – 2009 godine. U radu su se analizirale promene broja goveda, svinja, ovaca i živine u Srbiji. U radu su praćene strukturne promene, stope rasta, kako bi se ukazalo na postojanje teritorijalnih i dinamičkih promena.

U 2009 godini učešće stočarstva u ukupnoj ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje iznosi 30,7%, takvo učešće stočarstva sa brojem grla po hektaru obradivih površina iznosi 0,30%. Broj grla stoke u poslednjih dvadeset godina beleži konstantan pad. Broj grla goveda je najmanji i u poslednjih dvadeset godina iznosi 64,27% broja grla sa kojima je Srbija raspolagala 1990 godine. Posmatrano u međunarodnim okvirima, udeo broja grla goveda u svetskim okvirima je od oko 20% odnosno 1,2% u evropskom broju. Broj svinja beleži najveći pad 2006 godine 46.39%, dok se u poslednje tri godine beleži porast svinja. U Srbiji broj svinja od 3,6 miliona grla ima udeo od oko 0,45% u svetskom odnosno 2.1% u evropskom broju.

U Srbiji svinjarstvo ima dugu tradiciju, a svinjsko meso i prerađevine od njega su zastupljeni u ishrani domaćeg stanovništva, kao i u izvozu. Glavna i najveća oblast svinjarstva su deo Bačke i Banata, Donji Srem i veliko Zapadno pomoravlje. Prema stepenu podele i intenzvnosti stočarstvo se deli na ekstezivno, poluintenzivno i intenzivno, a prema mestu gajenja se deli na svinjarstvo nomadsko, polunomadsko i stajsko, dok se podela prema vrsti stoke deli na govedarstvo, ovčarstvo, svinjarstvo i živinarstvo. Vodeća grana stočarstva u Srbiji je govedarstvo i razvijeno je na mlečno i mesno govedarstvo.

U brdsko – planinskim predelima gaje se plemenite strane rase zbog prinosa velikih količina mesa i mleka, domaćih rasa je veoma malo. U planinskim predelima Srbije najviše je zastupljeno ovčarstvo, iako postoje dobri prirodni uslovi i duga tradicija, broj ovaca je smanjen tri puta u poslednjih pedest godina. Gaje se podvrste ovaca a one su : Sijenička, Metohijska, Kosovska, one su dobro prilagođene našim klimatskim uslovima i načinu ishrane ali daju manje mleka i imaju slabiji kvalitet vune. Ovčarska proizvodnja u Srbiji se realizuje oko 98% na sektoru individualnih poljoprivrednih proizvođača po broju grla. Živinarska proizvodnja predstavlja najintenzivniju delatnost u stočarstvu. U Srbiji živinarstvo ima sve veći značaj u ishrani stanovništva, a za izvoz se sve više traže jaja, živinsko meso i prerađevine od živinskog mesa kao što su : pileće salame, pileće paštete i drugi proizvodi. Pretežno se gaje kokoške raznih vrsta, a znatno manje se gaje patke i ćurke.

Posmatrani period od (1990 – 2009 godine) karakterišu negativne stope rasta u proizvodnji goveđeg, svinjskog i živinskog mesa. Poslednjih godina u Srbiji je znatno smanjen izvoz goveđeg i junećeg mesa pošto je smanjen njihov plasman na Evropskom tržištu. Stoga je Srbija izgubila status značajnog izvoznika junećeg mesa koji je imala sredinom osamdesetih godina. Proizvodnja goveđeg mesa u posmatranom periodu je značajno opala u Centralnoj Srbiji, dok se u Vojvodini beleži blagi rast. Mada proizvodnja svinjskog mesa na porodičnim gazdinstvima dominira i ima izraženi naturalni karakter, prosečna proizvodnja je veoma niska i iznosi u pojedinim godinama samo 20%.

Stočarstvo u Srbiji se i pored izuzetno značajnih poljoprivrednih i prirodnih uslova nalazi u velikoj krizi. Brojno stanje stoke u Srbiji je u poslednjoj deceniji opadala po godišnjoj stopi od : goveda = 2.29%, svinje = 0.81%, ovce = 1.79% i živina = 0.13%. Takođe se beleži i pad proizvodnje kao i potrošnje mesa, mleka i jaja. Uzroke za ovakvo loše stanje treba tražiti između ostalog u gubitku tržišta, cenama, veoma smanjenoj kupovnoj moći stanovništva, narušenom sistemu finansiranja, nedovoljnim sredstvima u agrarnom budžetu i tako dalje.

Cilj prevazilaženja postojećih problema, javlja se potrebom za definisanjem celovitog programa razvoja stočarstva u Srbiji. Program mora biti usmeren ka : organizovanju proizvodnje na principima koje poštuju svetske standarde, povećanju broja grla stoke u uzgoju naročito u gazdinskim domaćinstvima. Program naravno mora da podrazumeva razne olakšice kao i određene mere agrarne politike, poreske olakšice u proizvodnji stočne hrane, podsticajne mere koje se odnose na izvoz, premije za mleko i regres za priplodnu stoku.

Naravno tu su i sredstva iz fonda, koja obezbeđuju razvoj projekata u oblasti unapređenja stočarske proizvodnje. Osnovni razvoj poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije treba da ima izvozno orijentisani koncept. Značajni partneri poljoprivredne i prehrambene industrije Srbije, pored zemalja Evrope mogu biti zemlje CEFTA Sporazuma i Ruska Federacija. Značajna su i tržišta Bliskog istoka za izvoz poljoprivredno – prehrambenih proizvoda.

2

Samo dugoročno planirana i dobro organizovana stočarska proizvodnja može doprineti, bržem razvoju stočarstva i tako omogućiti Srbiji da postane konkurentna u međunarodnom tržištu stočnih proizvoda.

LOV

Lov je naziv za metode i načine lovljenja divljači. Ono obuhvata traženje, dočekivanje, posmatranje, hvatanje, ubijanje, hvatanje žive divljači, puštanje ptica grabljivica i sakupljanje jaja pernate divljači.

Lovištima gazduju šumska gazdinstva pod okriljem javnih preduzeća JP Srbijašume i JP Vojvodina-šume, kao i lokalna lovačka udruženja u okviru lovačkog saveza Srbije. U Srbiji se proizvodi i kvalitetno lovačko oružje i oprema za lov i izvozi se širom sveta.

Lovišta u Srbiji se ubrajaju među najpoznatija u Evropi. Prirodni potencijal za gajenje skoro svih vrsta divljači su povoljni. Lovni turizam predstavlja vrlo specifičan oblik turizma koji zahteva stroga pravila ponašanja u uslovima dobro organizovanih svih karika u lancu pružanja usluga kao što su : prelazak granice, prevoz do lovišta, obezbeđivanje dozvola za oružja i municiju, kao i veterinarskih dozvola i svih drugih uslova za izvoz divljači, naravno tu su i uređena lovišta, stručni vodiči i kvalitetni objekti za smeštaj turista i lovaca.

Srbija ima 321 lovište na površini od oko 6.500.000 hektara, od čega na približno 90% površina gazduju lovačka udruženja. Srbija ima 24 ograđena lovišta i 150 lovačkih kućica. Lovački savez utvrđuje cene divljači, na osnovu kojih lovačke i turističke organizacije specijalizovane za lovni turizam formiraju aranžmane koji uključuju prevoz, smeštaj i usluge na samom lovištu. Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine utvrđuje kalendar lova.

Lovišta u Srbiji imaju dugu tradiciju i smatraju se za jedna od poznatijih u Evropi, na šta ukazuju brojne posete lovaca iz celog sveta. Najpoznatija mesta za lov su Deliblatska peščara, Karađorđevo, Golija, Crni Lug, Deli Jovan, Stara planina i Zlotske šume. Najčešće se love :srne, divokoze, zečevi, lisice, jeleni, a oni odvažniji se mogu oprobati u lovu na krupniju divljač kao sto su : divlja svinja, medved, vuk, divlja mačka ili šakali.

Vojvodina se ubraja među najbogatije lovne regione u Evropi. Lovni turizam u Vojvodini ima potpuno drugačiju tradiciju i uživa veliki ugled, jer se na Vojvođanskim lovištima mogu naći primerci krupne divljači kojih odavno nema na drugim lovištima. U Vojvodini ima 89 lovišta i prostiru se na oko dvesta hiljada kilometara kvadratnih. Široka ravnica, blago uzdignute lesne zaravni, peščare i gorje u Banatu i Sremu, kao i šume i ritovi pružaju izvanredne uslove za lov sitne i krupne divljači. Najpoznatije vrste divljači, kojima se ovo područje ponosi i koju je ovde moguće loviti su: jelen lopatar, visoki srndać, divlja svinja, muflon, zec, fazan, jarebica, divlja patka i prepelica. Najvažnija lovišta su Karađorđevo kao možda najpoznatije lovište koje se nalazi nadomak Bačke Palanke, zatim lovišta Kozara smešteno je uz samu obalu Dunava, pa Subotičke šume kod Subotice,

3

Kamarište kod Sombora na koje se nastavlja lovište Apatinski rit. Zatim je tu lovište Plavna severozapadno od Bačke Palanke. Listovača kod Bača, Vorovo ( lovište brdskog tipa na Fruškoj Gori nedaleko od Erdevika ) pa Morović ( u prelepim hrastovim šumama donjeg Srema). Osim ovih lovišta spomenućemo još jedno izvanredno lovište Koviljski rit u neposrednoj blizini Novog Sada.

U ritovima Dunava na 4.305 hektara u beskrajnom miru koje narušava samo cvrkut ptica love se : divlja patka, divlje guske i divlje svinje. Lovci se mogu smestiti u lovačkim kućama u samim lovištima kao i na salašima, takođe u privatnim kućama i hotelima u blizini lovišta.

Vrste divjači u Srbiji :

Sisari: jelen evropski, jelen lopatar, jelen belorogi, srna, divokoza, muflon, divlja svinja, medved, kuna zlatica, kuna belica, jazavac, veverica, sivi puh , zec, lasica, vuk, divlja mačka, šakal, lisica, rakunoliki pas i tvor.

Ptice: siva čaplja, divlja guska, divlja guska lisasta, divlja guska glogovnjača, divlja patka gluvara, divlja patka kružlja, divlja patka riđoglava, jastreb kokošar, leštarka , jarebica kamenjarka, poljska jarebica, prepelica, fazan , liska crna, šumska šljuka, divlji golub grivnaš, divlji golub pećinar, divlji golub dupljaš, gugutka, grlica, sojka (kreja), gačak, siva vrana i svraka.

Ribolov

Ribolov je jedna vrsta sporta koja čoveku pruža zadovoljstvo, odmara i stvara takmičarski duh. Svako ko se jednom dohvati štapa i oseti taj adrenalin kada je riba okačena na udici, retko kad prestaje sa pecanjem. Sama pomisao na ribolov većini ljudi znači odmor pored vode uz dobru zabavu, druženje, pa su često viđeni roštilj i piće. Mnogi vole da odu u prirodu, borave tamo, zato se dosta ljudi odlučuje da ostane po nekoliko dana pa i nedelja kampujući na jezerima, rekama...

Ribolov se deli na dve vrste ribolova a one su :

- Slatkovodni - Morski

U Srbiji postoji slatkovodni ribolov i to rečni, jezerski i veštački ( ribogojstvo). Značaj rečnog i jezerskog ribolova je sve manji zbog nekontrolisanog izlova, zagađenja reke i pregrađivanja reka. Uprkos tome na Dunavu, Savi, Drini, Velikoj Moravi, Zapadnoj i Južnoj Moravi, te prirodnim i veštačkim jezerima se i dalje održava ribolov-kao sportska aktivnost i kao ljudsko zanimanje.

4

Obzirom na potencijale, ribama bogate rečne tokove i akumulacije, kao i mnoštvo ribnjaka za uzgoj riba karakterističnih za naše područje, Srbija ima velike mogućnosti za razvoj ribolovnog turizma. Ribolovne vode su podeljene na 25 ribarskih područija, od kojih su najpoznatija visinske hladne vode Zlatiborskog kraja , i nizijske vode ( naprimer Ečka) i vode Timočkog regiona.

Putopisci su nekada davno zabeležili da je Vojvodina bila toliko bogata ribom da je bilo dve trećine vode, a jedna trećina ribe. Na Dunavu, Tisi, Savi, Tamišu, Begeju. Krivaji, Bosutu i drugim rekama, rečicama, rukavcima, jezerima, barama širom Vojvodine nalaze se ribolovni tereni ukupne površine 55.000 hektara.

Na Dunavu kod Apatina, Sombora, Bačke Palanke, Novog Sada su jedna od najpopularnijih ribolovnih pdručija : Baračka, Tikvara, Krivaja, Begečka Jama, Beočinski dunavac, Šodroš, Koviljsko – petrovaradinski rit, Gradinački dunavac, Kupusinski dunavac i Ciganski dunavac.

Za vode u somborsko – apatinskoj oblasti smatra se da su najbogatije rečnom ribom u regionu, a vode Koviljsko – petrovaradinskog rita predstavljaju najveće mrestilište na čitavom Dunavu. Takođe ribolovnih terena ima i na jezeru Palić, u kanalima DTD-a ( Dunav – Tisa – Dunav), u južnom Banatu kod Bele Crkve i Kovina takođe na Zobnatičkom jezeru,na kanalima i jezerima. Sportskim ribolovcima se može preporučiti i pecanje na Obedskoj bari, Zasavici i Carskoj bari.

O ribolovu u Vojvodini govore mnogobrojne manifestacije kao što su Apatinske ribarske večeri, "Zlatni kotlić Dunava" i druge gde se kuvaju odlične riblje čorbe i riblji paprikaši.

Lovna sezona:

Kečiga (Acipenser ruhenus L.) 01. 06 – 31. 03.Pastrmka potočna (Saluo trutta m.fariol) 02. 03 – 30. 09.Pastrmka jezerska (Salmo trutta m. lacustrie L.) 02. 03 – 30. 09.Smuđ (Lucioperca volgesis) 01. 05 – 28. 02.Som (Silurus glanis L.) 16. 06 – 30. 05.Šaran (Cyprinus carip L.) 01. 06 – 30. 03.Štuka (Esox lucius L.) 01. 04 – 30. 09.

Najpoznatije ribe koje se love su : šaran, smuđ, kečiga, karaš, linjak , grgeč i deverika.

5