stizu vam veseli i suncani (pazljivo - sites.ualberta.casmandic/letters/2012_05_canada... · jos...

27 April - 04 Jun 2012 Poseta Severnoj Americi

Dragi Prijatelji, Stizu vam veseli i suncani (pazljivo izbegavamo rec “topli” ) proletnji pozdravi iz Kanade polovinom maja! (No, moram priznati da je par nedelja kasnije Philip doneo sunce i fantasticne letnje dane u Albertu pa smo na kraju imali osecaj da smo proveli letovanje u Edmontonu ove godine! )

Trideset-satno putovanje od Dunedina do Edmontona sa 20 meseci starom Adrianom je proslo vise nego fantasticno (ili sam ja mozda bila dobro pripremljena za ono sto se moglo dogoditi ). Krenulo je sa neplaniranim sletanjem u Christchurch zbog tehnickih problema sa avionom i brzinskim transferom u drugi avion do Auckland-a. U Auckland-u nas je docekao pravi letnji dan sa +25 C te smo se uputili na “obliznje” igraliste za decu u okviru aerodroma (~1 km brzo postane znatna udaljenost sa 8-9 kg teskim rusakom na ledjima, 4.5 meseca trudnoce i 12+ kg dvogodisnjakinjom kojoj se

vise dopada nosanje na maminim ramenima nego setanje ). Kako je Novi Zeland tako mali, i na tom igralistu smo sreli poznanike – nase prve komsije u Dunedinu koji su letili za Dunedin tog dana. Tako je (neplanirano!) Adriana imala poznato drustvo za igranje tog popodneva u Auckland-u… Nase malo zlato je skakalo i skakalo po trampolini 3.5 sata bez prestanka… do zatvaranja igralista. Nakon toga, Adriana vise nije imala snage da prehoda 100 metara i zaspala je na mojim ramenima u roku od 5 minuta na putu do terminala… No nas je tek ocekivao dugi prekooceanski let. Nakon skoro sat vremena spavanja na klupi u parku, uspeli smo da uhvatimo i pljusak na poslednjih par stotina metara do odredista – dozivljajima nikada kraja… Kada smo napokon usli u avion za Vancouver – 13 sati leta – Adriana je bila vise nego spremna za spavanjac. No, toliko je jos stvari trebalo dodirnuti, istraziti, premestiti, prouciti… Napokon, efekat trampoline je proradio i nase malo zlato je prespavalo 10 sati od ovog 13-satnog leta – ljubi je majka!

1


Sletismo u Vancouver. Adriana je bila spremna za novi dan i akciju (iako je mama mogla iskoristiti jos malko sna u tom trenutku ). Stize nam poruka od Philip-a da nas u Edmontonu ceka iznenadjenje (sa “” na kraju te recenice). Oh, samo sam pomislila bi to mogao biti sneg, ali se nisam usudila da pitam. Adriana je prespavala i ceo 2-satni let od poletanja iz Vancouver-a (nije izdrzala ni do piste!) to sletanja u Edmonton – mamino zlato! Neplanirani recept trampoline se visestruko isplatio na ovom putovanju! Vredi probati ponovo… I tako stigosmo u Edmonton. Na aerodromu su nas docekali Philip-ovi roditelji, Margaret i Peter, sa narucenom kutijom Kraš napolitanki i italijanskog Bocconcini sira (nesto poput naseg podlivenog sira). Godisnji odmor je mogao da pocne! Prve dve nedelje Adriana i ja smo provele sa nasim dragim prijateljima Louise i Nasser i njihovom dvogodisnjom cerkom Leah-om. Skype se jos jednom pokazao neverovatnim: Leah i Adriana su se “prepoznale” – bilo je tesko za poverovati da su se njih dve srele po prvi put uzivo… Bese prelepo biti ponovo u drustvu dragih ljudi…

2


Dani pred nama doneli su radosti zivota sa dve dvogodisnjakinje po jednim krovom – bezbrojne izlete na igralista, brckanja, citanja knjiga, radosti “deljenja” igracaka…

3


Zabave nam nije nedostajalo…

4


I nikada dovoljno igranja i igralista…

5


Adriana i Leah su bile kao dve sestrice…Uz Leah-u, koja je vec pricala kao velika devojcica, i Adriana je naucila gomilu novih reci – i da zove mene “Sandy!”. Tako sam jednog dana na igralistu samo cula “Sandy, dodji, dodji! Sandy!”. Philip je za sada “Lipip”…

Philip-ovi roditelji, Margaret i Peter, su bili odusevljeni dolaskom unucice i novih zabava…

6


Susreti sa dragim ljudima u Edmontonu su odusevljavali. Vreme kao da je stalo za nas – samo su deca pocela/nastavila da rastu… Kao da smo se poslednji put sreli pre nedelju dana… Bilo je fantasticno sresti se ponovo sa dragim ljudima (Alberta i Jim, Joni, Angela sa William-om i Aidan-om, Laura, Terry i Diana)…

7


Adriana i ja smo sletili u Edmonton na Louise-in rodjendan (godine necemo da spominjemo, Louise! ). Par dana kasnije proslavimo taj rodjendan sa njenim prijateljima koje nisam videla 5-7 godina (Susan i Randy, Paco i Leti). Ko bi rekao!?

Nisam propustila ovu priliku ni da posetim nekadasnje kolege i profesore na Univerzitetu u Alberti. Planirala sam jedan dan da skoknem do univerziteta. Bilo je tesko za poverovati sa koliko ljudi sam radila ovde u Edmontonu tokom mojih studija! Lista kratkih susreta i istrazivackih prezentacija se oduzila na nedelju dana! (Srecom, Margaret i Peter su bili odusevljeni da se igraju sa Adrianom dok sam ja posecivala univerzitet! )

8


A onda je bilo vreme da krene pravi godisnji odmor! Louise i ja smo se uputili sa nasim devojcicama, Leah-om i Adrianom, na 4-dnevni izlet u kanadske Rockije – kao nekada u dobra stara vremena (ili mozda ipak malko drugacije!? ). Zaputili smo se do Nacionalnog Parka Jasper (3 sata voznje od Edmontona). Kao i uvek, velicanstvo kanadskih Rockija je odusevljavalo i donelo mnogo prelepih uspomena na dnevna i visednevna planinarenja po ovom delu Kanade. Dusa je bila ispunjena…

9


A vec vidjeni poznati prizori su nas iznova ostavljali bez daha…

10


Uputili smo se do Medicine jezera i Maligne jezera predivnom planinskom cestom… Kod Maligne jezera Adriana je dozivela i prvi pravi susret sa (kanadskim) snegom…

11


Zaputili smo i do Columbia Icefields (Kolumbijskih glecera), 100 km juzno od Jasper-a, i uzivali u fantasticnim pogledima. i kao slag na tortu dosao je pogled na Athabasca glecer i vetroviti dan sa temperaturom oko 0 C – bese to najniza temperature koju je Adriana do sada dozivela! (Mama i tata je ne vode na tako hladna mesta! )

12


I, naravno, nismo mogli da zaobidjemo ni igralista… Putovanja su poprimila sasvim novu definiciju turistickih atrakcija u poslednjih par meseci! Rano prolece u kanadskim Rockijima je prizvalo i zivotinje. Tu su se nasle planinske koze, sobovi, i jedan nezaboravni crni medved koji je jeo pupoljke sa grana drveca uz cestu! Ne znam zasto mi se cini da smo ucili da medvedi ne mogu da se penju na drvo!? Ovaj meda je bilo mnogo spretniji od mene u pentranju po drvecu! Fantastican prizor sa 10-tak metara udaljenosti (iz auta, naravno! ) u kome smo uzivali dobrih 20-25 minuta…

Sve u svemu, nas izlet u Rockije je bio odlican – i vise nego zabavan sa Adrianom i Leah-om na zadnjem sedistu. Pored prisecanja na nekadasnja zajednicka putovanja sa albertanskim muzicarem Paul Brant-om, cudili smo se kako to da nam nije bilo dosadno kada smo putovali par godina ranije… U retkim trenucima (citavih 2 puta po 15-20 minuta u 4 dana!) dok su nasa dva andjela uspela zaspati u isto vreme, umesto prilike za pricanje, Louise i ja smo iskoristili ovo vreme za uzivanje u tisini. Verujem da mnogi roditelji medju vama nas vrlo dobro razumeju u ovom slucaju…

13


I onda je sletio i Philip. Poslednjih par dana pre Philip-ovog dolaska, Adriana je (u svoje u “slobodno vreme”) zvala “Daddy, daddy…”. I onda napokon jedne veceri pojavio se njen “daddy” ali sa svojim veoma slicnim bratom Jeff-om. Adriana nije znala sta da misli o tome! No, nakon jednog minuta premisljanja koji je njen “daddy”, potrcala je u zagrljaj Philip-u sa velikim osmehom i rasirenim rukama. Nase malo zlato…

Narednih par dana Philip i ja provedosmo vecinom u shopping-u dok se Adriana zabavljala sa bakom i dekom (ili, bolje receno, dok je Adrina zabavljala baku i deku ). Posetili smo subotnju pijacu na Whyte Aveniji (Farmer’s Market) i uzivali u italijanskim specijalitetima naredne dve nedelje.

14


Proveli smo dosta vremena u krugu Philip-ove porodice sa njegovim roditeljima Margaret i Peter-om, bratom Jeff-om i Jeffovom decom Isaac-om, Cala-om i Conal-om. Futbal, rostiljanje, vecere…

15


Organizirali smo i “potluck” zurku sa nekadasnjim krugom dragih ljudi u Edmontonu (onima koji jos uvek zive u ovom gradu). Bilo je fantasticno videti ponovo draga lica na okupu – kao u dobra stara vremena, samo ovoga puta sa par malisana koji su trcali unaokolo… (Louise, Nasser, Leah, Mandana, Laura i Diana)

16


Zaputili smo i u obilizak dragih ljudi u Calgary-ju na 3 dana. Trosatna voznja po albertanskim prerijama je potsecala na nekadasnji zivot i odusevljavala ogromnim albertanskim nebom. Adriana se zabavljala na zadnjem sedistu posmatrajuci aute, kamione, i autobuse i ponavljajuci reci “truck” i “bus”. Sve je bilo interesantno dok nakon 3 sata putovanja nismo napokon stigli do predgradja Calgary-ja – taman u doba popodnevne guzve... Nas zivot u Dunedin-u nas ne potseca cesto na automobilske guzve velikih gradova (sa 10 minuta voznje sa jednog na drugi kraj grada – 12 minuta u vreme najvece guzve ). Bilo je fantasticno sresti se ponovo sa Cary i Mile i njihovim klincima Aneli i Sami. Klinci su se odmah slozili (iako se nikada nisu videli) a mi smo otvorili bocu vina koju smo Philip i ja doneli za Cary i Mile dalekog oktobra 2008.-me kada smo ih posetili poslednji put. Druzenja nikada dosta pa smo vec polako poceli da planiramo porodicni susret u Juznoj Americi 2015.-te…

17


U Calgariju smo se sreli i sa Carrie i Tammy. Tammy je naucila Adrianu da duva baloncice i radosno uzvikuje: “Bubbles!” (Baloncici!)…

Na povratku u Edmonton uzivali smo u ogromnom albertanskom nebu i prisecali se mnogobrojnih putovanja po Alberti u prethodnim godinama…

18


Po povratku iz Calgary-ja, dani su bili ispunjeni susretima sa dragim ljudima u Edmontonu. Philip je uspeo da ode na par biciklizama sa svojim bratom Jeff-om, a Adriana i ja smo provodile vreme sa Louise i Leah-om. Uspela sam i da vidim moje nekadasnje kosarkasko drustvo u Edmontonu poslednje veceri (Ian, Alex, Pablo, Ivan, Igor i Araj). Steta sto nisam mogla da im se prikljucim u jednom basket – bice prilike.

19


Cetiri nedelje u Edmontonu su proletile – sa fantasticnim proletnjim i letnjim temperaturama… Prosto je tesko za poverovati da sutra vec krecemo na put: Philip i Adriana za Vancover na 2 dana i onda za Novi Zeland, a ja na 10-tak dana za San Francisco. Toliko je jos toga sto smo hteli strpati u nas raspored ovih nedelja, no bice da putovanje sa dvogodisnjim detetom zahteva malko realisticniji (manje bukiran!) raspored nego sto smo Philip i ja navikli do sada. Pred nama je nova prilika od septembra da se prilagodimo na jos jedan noviji nivo realisticnih ocekivanja – kada nam se pridruzi i novi clan nase porodice! Za vas koji niste znali do sada (jer smo tajnu vesto cuvali sa cenzurisanim slikama sa naseg kraja sveta u poslednjih par meseci ), polovinom septembra Adriana ocekuje svoga batu. Po savetima vas iskusnijih koji ste vec prebrodili prve godine sa dva deteta, bice ovo prva prilika da pocnemo da se izvinjavamo unapred sto mozda necete cuti mnogo od nas u slikama i recima narednih 1-2 godine. Srecom, vecina vas ce razumeti!

20


Bese to nasa poseta Edmontonu ove godine. Evo jos par uspomena sa poslednje veceri koju provedosmo u krugu Philip-ove porodice i nasim dragim prijateljima Louise, Nasser i Leah-om. Na narednim stranicama ocekuje vas par slikica i dozivljaja iz Vancouver-a i San Francisco-a…

21


Adriana i Philip su se, po njihovim recima, lepo zabavili u Vancouveru sa Philip-ovim bratom Doug-om i njegovom porodicom (Niki, Cameron i Julia). Prekooceanski let i povratak u Dunedin se oduzio za oboje (kao da je Philip morao da plati cenu za moj odlican prekooceanski let sa Adrianom!), no vec sledeceg dana nakon dobrog sna vratio im se smisao za humor. Sve je dobro sto se dobro svrsi. Kalifornija (24 Maj – 04 Jun 2012) A mene je docekala suncana i topla Kalifornija… Ovih desetak dana u Kaliforniji su bili retka prilika da provedem vreme sa dragim ljudima kao u dobra stara vremena. Holly me je docekala na aerodromu. Ostatak dana provedoh sa njom i njenim decacima Caleb-om (3.5 godine) i Lukom (nepunih 2 godine). Mike nam se pridruzio uvece. Naravno, vecinu vremena provedosmo na igralistima i u citanju decijih knjiga. Bilo je prelepo osetiti da jos jedno prijateljstvo se nije promenilo pod uticajem vremena i udaljenosti…

22


Narednih par dana provedoh sa Soraya-om i Hanif-om. Pridruzila sam nam je i Mandana koja je doletela u posetu iz Edmontona istog dana. Bese to druzenje kao u nekadasnja stara dobra edmontonska vremena – kao da se nista nije promenilo… Bilo mi je pomalo cudno opustiti se u drustvu odraslih - bez Adrianinog trcanja unaokolo. No, moram priznati da mi je ovaj predah bas prijao, narocito sa obzirom na ono sto nas ocekuje narednih par godina. Soraya i Hanif su nas poveli u obilazak okoline: San Jose, Los Gatos, Santa Cruz i Carmel (kod Monterey-a). Uzivali smo setajuci ovim simpaticnim gradicima i po prelepoj plazi u Carmel-u.

23


Evo jos par prizora iz Carmel-a…

24


I, naravno, zaputili smo se i u San Francisco i obisli kineski grad, Lombard ulicu, Fisherman Warf/Pier 39, i Golden Gate Bridge (Most zlatnih vrata). Bilo je interesantno biti turista u ovome gradu i uzivati u dobro poznatim prizorima. Drustvo je bilo fantasticno! Hvala, Soraya, Hanif i Mandana, za takav fantastican vikend proveden zajedno!

25


Onda su pocele i moje profesionalne obaveze na konferenciji i brdo novih susreta sa kolegama iz celoga sveta. Tokom konferencije, okupila se stara ekipa sa Stanforda: Jon (nas supervisor na Stanfordu), Ricardo (Rio de Janeiro, Brazil), Holly (San Francisco), Kim (San Diego), Alyssa (San Francisco), i Heather (Michigan) – svi u nekim novim (vecinom roditeljskim) pricama. Sve u svemu, konferencija je bila odlicna, a drustvo jos bolje.

26


Pre konferencije posetila sam laboratoriju i kolege sa kojima sam radila tokom postdoktorskih studija na Stanfordu: Vic, Jon, Josh, Gay… Kao u dobra stara vremena, nije izostao ni meksicki specijalitet, burrito, koji je u poslednje 3.5 godine porastao na neverovatne 4 stope (~120 cm). (Slika desno) Tih dana srela sam se sa jos par dragih ljudi u ovom delu sveta i prisetila se dragih zajednickih uspomena. Kako to biva na ovoj maloj planeti, Chandrika i ja smo se zaputili i jedan navodno poznati restoran koji je (sasvim slucajno! ) bio hrvatski restoran u sred San Francisco-a. Srela sam se i sa Greg-om, nekadasnjim edmontonskim prijateljem i prisetila se edmontonskih dana ispunjenih potluck zurkama, plesnim vecerima i basketima. Poslednje popodne u San Francisco-u provedoh setajuci po gradu sa mojim nekadasnjim planinarskim vodicem “V” iz Stanfordskog Planinarskog Drustva. Ko’ bi rekao da je proslo 3.5 godine od nasih poslednjih susreta…Od svega najvise je ispunjavalo drustvo dragih ljudi i osecaj da prijateljstva su jaca od kilometara i godina izmedju nas…

27


Moram priznati da mi je bas prijalo ovo 5.5-nedeljno putovanje u Severnu Ameriku iako nisam jos uvek sasvim sigurna da sam spremna da se vratim u poslovne obaveze (jos nedelju-dve pravog odmora bi dobro doslo ). I Philip i ja smo sretni sto smo imali priliku da posetimo nekadasnja draga mesta i ponovo se sretnemo da dragim ljudima. Iako nam nije trebalo potsecanje koliko volimo nas zivot na Novom Zelandu, ovo putovanje nas je na to potsetilo mnogo puta. Po povratku za Dunedin, Philip i Adriana su bili odusevljeni da su se vratili kuci. Ja se vec radujem tom povratku za nedelju dana. Ah, dome, slatki dome! … Evo zavrsavam ovo pismo pre sletanja u Auckland. Jos jedan fantastican prekookeanski let gde su mi stjuardese obezbedile 4 povezana sedista da se trudna zena moze ispruziti tokom ovog 13-satnog leta. Bese to mnogo bolje nego putovanje biznis klasom.

Hvala vam svima jos jazednom za predivna prijateljstva i uspomene koje nas povezuju svih ovih godina! Bilo je fantasticno videti mnoge od vas u poslednjih par nedelja. Philip, Adriana i ja se vec radujemo nasim novim susretima – na Novom Zelandu ili nekom drugom kontinentu!

Brdo ljubavi i pozitivne energije sa dalekog juga! Sandra, Philip i Adriana – u zeljnom iscekivanju novog clana naseg tima Negde iznad Pacifika 04 Jun 2012

28

stizu vam veseli i suncani (pazljivo - sites.ualberta.casmandic/letters/2012_05_canada... · jos...

Documents