stil `ivota- za sttampano

8/19/2019 Stil `ivota- za Sttampano

1/9

STIL ŽIVOTA I ORJENTACIJA KA PSIHOAKTIVNIMSUPSTANCAMA STARIJE OSNOVNOŠKOLSKE OMLADINE

Leštarević S., Leštarević M.

Uvod

Tukidid: "Zlo nije delo samo onogakoji ga čini; i onoga je koji mogavšisprečiti da se čini, ne sprečava ga."

psor!ujući proi vode masovne kulture, koja podr#ava $iperindividuali am,savrmeni pojedina% nesvesno pokušava da nadoknadi nešto davno i gu!ljeno, neki davnoi gu!ljeni odnos, do#ivljaj, smisao. &ova $edonistička eu'orija koja se !a ira na " načajusvakog trenutka" uvodi i nova sredstva a ostvarenje %ilja, kao što su alko$ol, ta!lete,duvan, droge. (iti adovoljan, srećan i mlad, u ovom trenutku, odma$ i auvek, postaje'ilo o'ija #ivota, 'ilo o'ija u kojij čovek 'unk%ioniše a$valjujući $emijskoj prote i,"do!ročinitelju" sadašnjeg trenutka i u!i%i !udućnosti. &a #alost ponudjeni )ključevi raja)otvaraju samo vrata pakla.

*vaj rad predstavlja segment naučno + istra#ivačkog projekta: "& , - Z& M" projekta preven%ije $emijske avisnosti , apočetog tokom //0 godine u 1rištini i2osovskoj Mitrovi%i. *vim projektom se de'inišu nastojanja tima lekara, pedagoga,

psi$ologa i studenata da sadašnje genera%ije mladi$ provede kro neka druga vrata, vratakoja 3e voditi u !udućnost oslo!odjenu ri ika nastanka !ilo kojeg vida $emijske

avisnosti.

4emijska avisnost, odnosno toksikomanija je !olest savremenog čoveka. 1rema pojednostavljenoj de'ini%iji SZ*, u suštini se radi o periodičnoj ili $roničnojintoksika%iji, štetnoj po ličnost i društvo, koja je prou rokovana unošenjem alko$ola,

Postoji vi{e bihejvioralnih obrazaca sli~nih psiholo{koj zavisnosti od psihoaktivnih(hemijskih) supstanci. U tom se smislu naj~e{}e radi (ako se izuzme fenomen

ziolo{ke zavisnosti najranije deti!stva) o emocionalnoj zavisnosti od dru e osobe(~esto seksualno obojenoj)" patolo{koj sksualnoj hiperaktivnosti (nimfomanija"satirijazis)" neumerenoj konzumaciji prehrambenih materija (bulimija)" kocki" a unaj{irem smislu re~i vezanosti za tr ova!e" za rad"" u najnovije vreme i za surfova!ena internetu. U literaturi na en leskom jeziku se ovaj naj}iri pojav zavisnostiozna~ava kao adikcija (addiction)" a hemijska zavisnost bi bila samo jedan od oblikaadikcije.


2/9

duvana i drugi$ prirodni$ ili sintetički$ psi$oaktivni$ supstan%i. 4roni%itet sindromauslovljava neodoljiva #elja i5ili potre!a ličnosti da ponavlja kon uma%iju isti$, !ogstečene psi$ičke i5ili 'i ičke avisnosti.

* !iljna oštećenja 'i ičkog i psi$ičkog dravlja avisnika, praćena poremećajima

i so%ijalnog ponašanja su česta posledi%a $emijske avisnosti.

6e ujući se a nervne ćelije, psi$oaktivne supstan%e sa svojim toksičnim e'ektimana mo ak, menjaju mentalnu %elinu čoveka. Mo#dane ćelije umiru !e mogućnosti

!iološke regenera%ije, utirujući put ka oštećenju intelektualni$ kvaliteta i nastankukarakterne i mentalne degenera%ije. 7 ti$ ra loga nastaje i pose!nost ovog poremećaja:i mena svesnosti o se!i, o drugima kao i o neposrednom okru#enju. To su ajedničkie'ekti svake od ovi$ supstan%i. Toksični e'ekti i na sve ostale ćelije, tkiva, organe isisteme organa su takodje očigledni. -ednom rečju nastaje i u etno !r o starenje mladogljudskog organi ma, a neretko i prerana smrt.

&a neuro'i iolo8kom planu se sve više ističe načaj poremećaja dopaminergičketransmisije kao osnova 'enomena $emijske avisnosti, preko uloge u motiva%ionim pro%esima. 1ose!no je načajna njegova uloga u me olim!ičkom dopaminergičkomsistemu i neostrijatumu.

Milenijumima anemarena, danas se $emijska avisnost jasno de'iniše ne samokao medi%inski, već i i u etno te#ak društveni pro!lem. 1re svega ona ugro#ava !iološkui so%ijalnu eg isten%iju mladi$ ljudi, a po svojoj suštini ima i atri!ute etno%idne pojave učitavom svetu. (eogradski časopis 9Zdravlje pre ravno < godina = >>?. godine@i nosi pokušaj 9pariške adruge koja raspisivanjem nagrade a odgovore ne pitanja 9štada se radi sa se dja%i ne nauče pušiti i 9šta valja o%u da ugušu u svojoj de%i strast adu$anom , istra#uje mogućnosti preven%ije nikotinomanije u školske de%e. *dgovor naovo pitanja do danas nije nadjen. vropska unija u tom smislu insistira da se na svakom

pakovanju duvana !ude jasno prika ana slika smrtonosnog raka pluća, čiji se nastanak asniva na nikotinomaniji. A (ra ilu i 2anadi se insistira na štampanju slika nedo reli$

!e!a na pakovanjima duvana, kao o !iljnog upo orenja trudni%ama B nikotinomankama .*čigledno, očekuje se da slika !ude kompetentnija poruka od reči.

Custin ističe da više od /?D oni$ koji koketiraju sa nikotinom E postaju avisni%i.

#a $$. medicinsko%nau~noj odi{!oj konferenciji ameri~komedicinsko udru&e!a za bolesti zavisnosti ('tlanta" % * aprila

++ ) istaknuto je da ,++.+++ osoba u -' odi{!e umire zboposledica nikotinomanije (broj nadma{uje ukupan zbir svih smrti u -'u vezi sa posledicama alkoholizma" kokaina" heroina" '/ -%a"samoubistava" ubistava" po&ara" saobra}ajnih nesre}a i izvr{enihsmrtnih kazni).E #ikotin kao visokopotentni alkaloid" stimuli{e oslobadjanje dopamina" epinefrina ikortizora u 0#-%u" sa sli~no amfetaminu ili kokainu psihostimulatnivnim efektom.#euroadaptacija na efekte nikotina nastaje unutar desetak minuta" daleko br&e ne o{to je to slu~aj sa ostalim dro ama.


3/9

Tri glavna atri!uta toksikomanije: = @ neodoljiva #elja, odnosno prisiljavajuća potre!a da se supstan%a u me; = @ tenden%ija da se do e povećavaju i =E@ duševna i5ilitelesna avisnost, ukidaju do nedavno isti%anu ra liku i medju laki$ = avisnost odduvana, alko$ola i ka'e@ i teški$ = avisnost od opojni$ psi$oaktivni$ supstan%i i sl.@

toksikomanija. Savremana nauka isključuje !e a lene 'orme. Svaka od 'ormi avisnosti podra umeva opasnost i !rojne ri ike po ličnost, ali i neposredno okru#enje.

Zavisnost medju mladima, pa čak i medju de%om, poprima poslednji$ godinara mere nein'ektivne epidemije. *na $ara na svim kontinentima, pa i u našoj emlji i unašem gradu. ktuelno niske %ene "ula ni$" droga =nikotin, mari$uana@ otvaraju vrata

avisnosti već i u dečjem u rastu, a sve smo češće svedo%i tragični$ posledi%a predo iranja ra ličitim psi$oaktivnim supstan%ama čak i kod adoles%enata. 1odatak da jekod svakog drugog srednjoškol%a u 1rištini = //>. godina@ već nastala patološka ve a= avisnost@ u odnosu na nikotin, nikoga ne mo#e ostaviti ravnodušnim.

ktuelna medi%inska praksa pri naje nisku stopu uspešnosti u lečenju avisnosti.Samim tim je nada usmerena ka kvalitetnim o!li%ima preven%ije nji$ovog nastanka. Triključne dimen ije, koje de'inišu ra voj avisnosti su !iološka osnova F, psi$ološkaosetljivost =pose!no se ističe uti%aj rani$ traumatski$ iskustava učenika 0. ra reda, o!a polaosnovni$ škola "Gositej *!radović" i " %a Marović" u 1rištini, tokom školske //05/>.godine. 1ose!no pripremljenom, anonimnom anketom tra#eni su poda%i neop$odni aanali u u ajamnog odnosa stila #ivota i opredeljenja a kontakt sa psi$oaktivnimsupstan%ama. nketiranje je o!avljano o!ave no u prisustvu nekog od učesnika u

F 'ktuelna istra&iva!a ukazuju da en 1 odre2uje od ovor moz a na speci ~nehemijske stimuluse preko dopaminer i~ko sistema. 1 se pojav3uje u dva vida%'4 ili ' . - obzirom da svaka osoba dobija po jedan od rodite3a" mo u}e kombinacijesu ~isti '45 '4" ili ' 5' ili kombinacija '45'< uncan" 4677" 8e 9on i saradnici.

E


4/9

projektu, kako !i se stvorene komunika%ije u toku rada mogle koristiti a poHetak rada naaktivnoj preven%iji avisnosti, kako je to projektom predvidjeno.

1arametri koji uslovno rečeno odredjuju stil #ivota, a od načaja su a ovaj rad,mogu se svrstati u sledeće kategorije:

= @ uspe$ u školi,= @ vrsta mu ike a koju je učenik opredeljen,=E@ vrste $o!ija,=F@ veličina grupe sa kojom se dru#i,=


5/9


6/9

2atol. = ,FFD@ ? ? ? ? = ??D@ &eo načeno = ,FFD@ ? ? ? ? = ??D@Svega E> = ??D@ = ,FD@ I =F,FD@ = ,FD@ ? =0, D@ > =/ ,>D@

nali a raspodele po polu prema direktnom i ja8njavanju učenika poka uje da nijedna od devojči%a do ovog momenta nije imala kontakt sa psi$oaktivnimsupstan%ama.

&a osnovu indirektno do!ijeni$ podataka o pojavi kontakata usamom ra redu mo#e se pretpostaviti da dati poda%i ne moraju !iti do kraja korektni.1rema tim, indirektnim poka ateljima !roj učenika koji su ostvarili kontakt sa duvanomse kreće i medju kategorije "svi" a najmanje oko trideset. 1ro%ene učenika koje senajčešće adr#avaju na pro%eni i medju I? i 0? učenika, kada je reč o kontaktu saduvanom ili ? do ? učenika, kada je reč o kontaktu sa alko$olom. 2ontakt sa drugim

psi$oaktivnim supstan%ama od strane sami$ učenika nije apa#en.

Svi anketirani učeni%i, !e i u etka su saglasni da ne !i voleli daim devojka =dečko@ !ude avisnik.

Dis+,sij0, D učenika pri naje da su kon umenti psi$oaktivni$ supstan%i. 1ro%enat nije

visok i ostavlja dovoljan prostor a aktivnosti primarne preven%ije. &aravno, tre!a imati uvidu i indirektne poka atelje, koji ovaj pro%enat uvećavaju.

T &el &roj jed " je poka atelj u ajamnog odnosa uspe$a u školi i u imanjaneke od supstan%i koje i a ivaju avisnost. Zapa#a se da u grupama naj!olji$ =odličanuspe$@ i najsla!iji$ =dovoljan uspe$@ učenika nema kon umenata. &ajveći !roj kontakatase javlja u grupi vrlo do!ri$ učenika a nešto manji u grupi do!ri$. 1odgrupa "vrlodo!ri$" učenika ima čak , D kon umenata. 6eoma visok pro%enat u ovoj podgrupinala#e potre!u de'inisanja takve pove anosti i utvrdjivanja adekvatni$ mera preven%ije.

T &el &roj dv poka uje da se učeni%i opredeljuju a slušanje devet vrstamu ike. 2ontakt sa psi$oaktivnim supstan%ama ostvaruju najčešće oni koji slušaju rok mu iku, a atim oni koji su opredeljeni a dens.


7/9

supstan%e@ do ovakvog ponašanjaK 7nteresantan je i podatak da čak


8/9

preven%ijom avisnosti a %iljanu preven%iju avisnosti i uti%aj na elimina%iju većostvareni$ kontakata.

2ljučne reči: stil #ivota, škola, psi$oaktivne supstan%e, preven%ija

A&str 9t: n anonOmous Puestionnaire in 0t$ %lass o' 1rimarO S%$oolinvestigated t$e relation !etQeen some o' kind o' li'e stOle o' pupils and reali ed%onta%ting Qit$ psO%$oa%tive su!stan%es. T$e neRt parameters Qere analO ed: su%%ess int$e s%$ool, musi% interest, $o!!O, religion, evening s turnout, and num!er o' mates.Cesults demonstrate t$at %onta%t Qit$ psO%$oa%tive su!stan%es =in t$is investigationto!a%%o, al%o$ol, ot$er psO%$oa%tive su!stan%es@ in 0t$ %lass is more 'rePuent in t$e

pupils Qit$ verO good s%$ool su%%ess, t$ose listening a ro%k musi%, %on'li%ting personsand pupils interested in sport =spe%i'i%allO in 'oot!all@, $aving evenings turnout longer t$en ? o %lo%k p.m. and t$e pupils miRing Qit$ more t$en t$ree 'riends. 7slam $adn tmarked prote%tive role, !ut 'emale gender in t$is sample, demonstrates a!solutelO

prote%tive e''e%t. T$ose results en$an%e a possi!ilitO to %reate a target prevention o'

dependen%e.2eO Qords: li'estOle, s%$ool, psO%$oa%tive su!stan%es, prevention

Literatura: (erridge N. 2., Co!inson .T. : $at is t$e role o' dopamine in reQard: $edoni% impa%t, reQard learning,or in%entive salien%eK (rain Cesear%$ CevieQs, //>, >:E:E?/+EI/(isio (.: 1sO%$e e droga, (ul ovi ditore, Coma, /0I(ukelić -.: Toksikomanije. *!elisk, (eograd, //>.Uoldner + 6ukov M., (a!a + Milkić &.: *sećajni #ivot savremenog čoveka i droge. 1rosveta, &iš, // .Gun%an GJ. Li'e stress as a pre%ursor to adoles%ent drug dependen%e. 7nt - ddi%t : ?F0++/?, ??4ess, U. . Gevian%e t$eorO and t$e $istorO o' opiates , T$e 7nternational -ournal o' t$e ddi%tions, vol.I, &o. F = /0 @, pp. ?-erotić 6.: Ličnost mladog narkomana. 7nstitut a alko$oli am i narkomanije, (eograd, /00-ovanović C.: 1rimarna preven%ija !olesti avisnosti. 7nstitut a alko$oli am i narkomanije, (eograd, />?2aličanin 1.: 7stra#ivanja u 1si$ijatriji, 1rosvetno delo, Skoplje2oo!, U.J. 1lenarO address: &eural me%$anisms o' drug rein'or%ement. 7n: 2alivas, 1. ., and Samson,4.4., eds. T$e &euro!iologO o' Grug and l%o$ol ddi%tion. nnals o' t$e &eQ Vork %ademO o' S%ien%es I


9/9

&ikolić M., Stoiljković S. i sar.: Guševni #ivot čoveka. Slo!oda, (eograd+ Gnevnik, &ovi Sad, />Custin T . &i%otine and ni%otine dependen%e. nd nnual Cut$ JoR Nourse 'or 1$Osi%ians. 1rogram anda!stra%ts o' t$e meri%an So%ietO o' ddi%tion Medi%ine EErd nnual Meeting W Medi%al+S%ienti'i%Non'eren%e; pril , ?? ; tlanta, Ueorgia.Todorović M.: 7ma nade a narkomane. Caskršća, (eograd, />

/

stil `ivota- za sttampano

Documents