O Bori Stankoviu i njegovom delu

O Bori Stankoviu i njegovom delu

Iz knjige: Jovan Dereti, Kratka istorija srpske knjievnostiNajznaajniji pripoveda ovog razdoblja jeste Borisav Stankovi (1876-1927). Po tematici on je najizrazitiji regionalista meu naim realistima, a po psihologiji likova, postupku i stilu jedan od zaetnika nae moderne proze. U svojim pripovetkama, dramama i romanima dao je sliku rodnog grada Vranja na prekretnici izmeu turskog vremena i modernog doba, onako kako su to ranije uinili J. Ignjatovi sa Sent-Andrejom i S. Sremac s Niom. Njegova tematika je socijalno odreena a u nainu prikazivanja preovlauje unutranja, psiholoka perspektiva. Najveu knjievnu aktivnost razvio je u prvoj fazi svog rada, na prelazu iz 19. u 20. stolee, kada jednu za drugom objavljuje tri knjige pripovedaka, Iz starog jevanelja (1899), Stari dani (1902) i Boji ljudi (1902), i dramu Kotana (1902), a zapoinje rad na romanima Neista krv (1910) i Gazda Mladen (1927). Stankovi spada u one pisce kod kojih utisci i seanja iz detinjstva imaju presudnu ulogu u knjievnom radu. U vie pripovedaka on je dao poeziju mladosti i nekadanjeg ivota u rodnom gradu (urev-dan, U vinogradima, Nuka). Slika stvarnosti, svetla, prozrana, poetina, pomuena je u drugim delima otkrivanjem drutvenih sukoba i duevnih potresa. Stankoviev svet, iako vremenski i prostorno udaljen, nije idilian i beskonfliktan. Sukobi su stalni i raznovrsni, izmeu starog i novog, kolenovia i skorojevia, bogatih i siromanih, pojedinca i drutva. U sreditu svih zbivanja nalazi se pojedinac i njegova sudbina. Teite je prikazivanja na psihikim lomovima i unutranjim potresima, ali se pri tome nikada ne gubi iz vida dublja socioloka zasnovanost likova i situacija. Sudbina Stankovievih junaka odigrava se u trouglu sila koje ine novac, moral i eros. Drutveni moral sredine te materijalni interes i presti porodice suprotstavljaju se erotskom nagonu pojedinca, nameu mu svoja ogranienja i zabrane na toj taki poinje individualna drama bezmalo svih Stankovievih junaka. U vie pripovedaka Stankovi je prikazao osujeenu ljubav usled toga to mladi i devojka pripadaju raznim staleima (Stari dani, U noi, Oni, Stanoja, Uvela rua). Meu njima je najlepa Uvela rua, lirska, elegina pripovetka, napisana u prvom i drugom licu, u stvari mali lirski roman. Ljubavna pria, kao i u Disovim pesmama, pripada davnim danima, sva je u znaku mladosti, lepote, sveine letnjih veeri i opojnih mirisa orijentalnih bata. Ona oivljava u seanju, u trenucima kada od svega toga nita vie nije ostalo.

Stankovi otkriva svet ponienih i uvreenih. itava njegova zbirka Boji ljudi, sastavljena od kratkih pripovedaka i crtica, posveena je onima koji su odbaeni od drutva, prosjacima i poremeenim, od kojih svako ivi u nekom svom nestvarnom svetu. Vie nego i jedan drugi na pisac Stankovi se bavio sudbinom ene. ena je glavna junakinja u njegovim najboljim delima, u pripovetkama Uvela rua i Pokojnikova ena, u drami Kotana i romanu Neista krv. U Pokojnikovoj eni junakinja se nemono batrga u mrei patrijarhalnih obiaja. Ona je obezliena do anonimnosti: najpre sestra svoje brae, zatim ena svog mua a posle mueve smrti njegova udovica, pokojnikova ena, uvek pred strogim ispitivakim pogledom rodbine i sveta, kao pred oima sudija. Istinska ljubav stalno se potiskuje i na kraju sasvim odbacuje. Jedina odluka koju je Anica samostalno donela ivotu bila je uperena protiv nje same: odbila je ruku oveka koga je oduvek volela i pola za nevoljenog. Kotana je najznaajnija od tri Stankovieve drame (druge dve, Taana i Jova, nastale su dramatizacijom pripovedaka). To je "komad iz vranjskog ivota s pevanjem". Polazei od tradicionalne sheme ovog anra, Stankovi je napisao potresnu dramu traginih ljudskih sudbina. Dve velike teme njegovog sveta, tuga za prohujalom mladou, "al za mladost" i ulna opsesija enskom lepotom, sublimirane su ovde u treoj, u temi pesme. Narodne pesme koje peva Kotana nose u sebi enju za lepotom, u njima je ivot slobodan od svih stega, pun radosti i pustolovine, one su utoite od sivila prozaine svakodnevnice. Sve su linosti ispunjene tom enjom, pesma u ovoj drami predstavlja svojevrsnu kolektivnu opsesiju, slinu opsesiji erosom u drugim njegovim delima, naroito u romanu Neista krv.

Taj roman donosi sumu Stankovievog pripovedakog iskustva i njegovog poznavanja oveka i sveta. Zasnovana kao drutvena hronika rodnog grada, Neista krv prerasla je u izrazit roman linosti, psiholoki utemeljen, a da pri tome nije izgubila bitnih obeleja drutvenog romana. To je, moda, jedinstven sluaj u naoj knjievnosti da je postignut pun sklad izmeu socioloke i psiholoke motivacije. Lik neobine lepotice Sofke, kao i likovi drugih junaka romana, meu kojima se izdvaja snana linost gazda Marka, Sofkina svekra, osvetljeni su iznutra, psiholoki ili, ak, psihoanalitiki, frojdovski, ali sve to se s njima dogaa motivisano je sociolokim injenicama: istorijom dveju porodica koje pripadaju raznim staleima, sukobom izmeu starog i novog, izmeu starih bogataa, orbadija, koji beskrupuloznu borbu za samoodranje prikrivaju gospodskim ponaanjem, i novih bogataa, obino seljaka koji se sputaju u grad, nosei u sebi sveu krv, neistroenu energiju i ruilaku agresivnost. Drugi Stankoviev roman, nedovreni i posthumno objavljeni Gazda Mladen, jeste povest o sudbini oveka koji je postao dobrovoljna rtva dunosti; prosperitetu porodice on je rtvovao sve, pa i voljenu enu. Umetniki je ostvaren drukijim postupkom od Neiste krvi. Sve je u njemu saeto, usmereno na ono to je glavno, nema epizoda ni digresija, iskaz je najee lapidaran, skoro epigramatian, reenice ponekad lie na formule. Gazda Mladen deluje, pre svega, celinom, a Neista krv i obiljem dramatinih situacija, u kojima izvesni detalji esto prerastaju u vieznane simbole. U oba ta romana i u itavom svom nevelikom opusu Stankovi je stvaralac neobine, elementarne snage, koji je s velikom mukom nalazio jeziki izraz. Pod navalom oseanja i slika kao da mu se pero povija, reenica se zaplie i posre, glas mu postaje zagrcnut, mucav, ali to je "mucavost genija" koji je vie od drugih naih pisaca proniknuo u ponorne dubine ljudskog bia.

Bora Stankovi

Neista krv

I

Vie se znalo i prialo o njenim ukundedama i pramdedama, nego o njima samim: o ocu joj, materi, pa ak i o njoj - Sofki.

Njihova je kua bila stara. Izgleda, da otkada je varo poela postojati, da je i ta njihova kua ve tada bila tu. Cela rodbina iz nje je proizila. Oduvek same bi vladike, prilikom velikih praznika, posle slube, prvo kod njih dolazili na estitanje, pa tek onda ili u druge kue, takoe stare i uvene. U crkvi imali su svoj sto, a na groblju svoje groblje. Grobovi su od mramora a jednako, i danju i nou, sa zapaljenim kandilima.

Ne zna se koji je od predaka ba samu kuu podigao, ali se znalo da su odvajkada bili tako bogati. I tek za hadi-Trifuna, od koga se oni poeli i hadijama zvati, znalo se da je on prvi imao smelosti da, posle svoga hadiluka, sve to bogatstvo, koje je dotada lealo skriveno i nagomilano po podrumima, ambarima i talama, iznese, rasporedi i uzdigne, da bi mogao "svet da gleda". Sazidao je kapiju na svod i jaku kao grad. Gornji sprat kue podigao, okreio ga i iarao rezbarijama. Sobe je raskono iskitio najskupocenijim ilimima, i starim i skupim slikama iz Pei, Svete Gore i Rila; po rafovima poreao srebrne sahane i zlatne zarfove. Dole, do kapije, utvrdio binjekta od mramora, sa koga je uzjahivao na svoje uvene konje. A on uvek, kako se pamtilo, i leti i zimi, ogrnut bio urkom, sa silavom, pitoljima i jataganima i u tekim jakim izmama do kolena. Otada Turin, zaptija, nije smeo pored kue proi, jo manje da zastane. Cele noi ispred kapije morao je da gori fenjer i po tri i etiri nona straara da dremaju, jer je on, taj Sofkin pramded, hadi-Trifun, trgujui po najveim gradovima i meajui se sa najvienijim ljudima, mogao, usled toga poznanstva, a najvie zbog svoga bogatstva, ne samo zaptije, kajmakame, nego i same pae da menja i u "surgun" da alje. Za svaki narodni posao, bilo za kakvu novu kolu i crkvu, ili za kakav manastir koji je trebalo podii, opraviti; ili, jo gore i opasnije, ako bi trebalo kakvoga krvnika, nasilnika smeniti, znalo se da se za to mora k njemu doi. I tada bi se gore, u onoj nametenoj sobi, videlo kako prvi ljudi iz varoi celu no presede dogovarajui se, a naposletku uvek njemu ostavljaju da to izvri, kako on hoe i nae za dobro. On bi to brzo izvravao. Mitom, ime se najvie i uspevalo, a ako ni to ne, onda ak i kurumom, i to od oveka tue vere, kakvog Arnautina, kaaka. Ali zato je onda moralo zlatno kandilo njihove kue pred raspeem u crkvi jednako da gori, a onaj sto, odmah do vladiinog, samo njihov da je, i niko sem njih ne sme u nj da ue i odstoji slubu. Sirotinji i ljudima po zatvorima, za vreme Uskrsa, Boia ili slave, tri dana moralo se slati jelo i pie.

Bio je strog i prek. Trepet ne samo za kuu nego i za celu porodicu. ivijama, slugama sa ivluka iz Rataja i vodeniarima sa vodenica u Sobini, on je bio sve i sva. ak je neke, prialo se, i ubijao. Za sve vreme dok bi on putovao po Turskoj, po trgovini, a obino bi se celog leta tamo bavio - on bi se ovamo po rodbini jednako pominjao i njime se zastraivalo. Osobito udovice, iji sinovi tek to nastali, pa mesto da preduzmu i ponu voditi brigu o kui, da zamene oca, domaina, a oni poeli troiti i rasipati - osobito su one te svoje sinove jednako njime, "batom svojim", kako su ga svi u rodbini zvali, zastraivale i pretile im:

- Hajde, hajde, zna ti, doi e on. Jue sam bila tamo i rekoe mi: tek to se nije vratio s puta. I neu ja vie da drhtim i da strepim pred njim zbog tebe; neu vie da laem i da te krijem. Neu i ne mogu, kad odem do njega, a on da se na mene iskolauje: "ta ti, mori, krije onoga tvoga?... Zar ja ne znam i ne ujem ta on radi, gde se lunja i koliko troi. Glavu u mu kao vrapcu otkinuti! Ni ti ni on niti iko od vas na oi da mi ne izaete." I, eto, zato neu i ne mogu da te krijem, da posle on mene tako grdi. I sve u da mu kaem, im doe, videe ti! - zavravale su.

I to je pomagalo, zastraivalo, jer znalo se ta eka toga. I zaista, im bi on doao s puta, odmah bi se cela rodbina sticala: ene, tetke, strine. Muevi kao da nisu smeli prvog dana preda nj, a znali su da e on, ta bi za njih imao, preko tih njihovih ena poruiti im i narediti.

Svaka bi odlazila gore, na gornji sprat, i na onaj doksat, gde bi on obino sedeo. Ponizno, sa strahom, ne smejui od veliine - jer takav im je veliki i straan izgledao - ni da ga pogledaju, pozdravljale bi ga:

- Doe li, bato?

- Dooh! - Kratko, sa dosadom, ulo bi se kako on odgovara.

A ve kada bi koju naroito po imenu pozvao gore k sebi, ona bi premirala. Znalo se da on nikoju, kad po imenu zove, ne zove za kakvo dobro. Sigurno mu njen neto skrivio. Ili novac to je uzajmio od njega za radnju nije vratio; ili nije ga ni uloio u radnju, ve ga slagao i za neto drugo potroio. Ali, i pored sve te njegove strogosti, opet i najsirotija i najudaljenija u rodbini nije bila zaboravljena, jer je svakoj donosio sa tih putovanja kakav poklon i svaku ma ime obradovao.

Mnogo nije govorio nikada. Ali to bi rekao to je bilo reeno. I tada se pamtile i upotrebljavale njegove rei i izreke. "Eh, tako je to i to, to rekao pokojni hadi-Trifun". I kada ne bi bio na putu, on bi jednako sedeo kod kue: leti gore na doksatu - a zimi dole, u onoj velikoj irokoj sobi. Ceo bi dan tamo samo sedeo, puio, pio kafu i nareivao.

Ali pored svega, to je uvek moralo da bude kako bi on hteo, ipak sa sinom, jedincem, nikako nije mogao da izae na kraj. Keri je ve udao i udomio, kako je on hteo. Ali sa sinom koji mu se rodio dockan, kada je on ve bio ostareo, kada se ve niko nije ni nadao da e imati dece a jo manje sina, naslednika - on je dakle bio poslednje dete, "istrie" - kada je ovaj odrastao, nikako sa njime nije mogao da se slae. On, sin, kao u inat, nikako nije hteo da mu ide po volji. A ko zna zato? - mislio je starac. Da li to ve, onako star, nije vie mogao ii po trgovini, te, valjda, ne donosei i ne zaraujui vie, nema onaj ugled kao pre; ili, a to je najvie jedilo starca, sigurno je bilo koga koji je na to sina protiv njega potpomagao, jaao. Sigurno je to bila ona, mati, jer zna on, da, dok nije sina rodila, ona se iva nije ula. Istina, ni tada, sa sinom, nije smela da mu se na oigled protivi, ne izvri to bi joj naredio, ali oseao je on kako je ipak ona nekako drukija. Izgleda kao da, dosadivi joj se naposletku taj veiti strah, trepet od njega, manula ga i ostavila da i dalje nareuje, zapoveda i grdi sluge i ivije, a ona se sva okrenula sinu i jednako samo njega pazi. Sa sinom je izlazila i ila po rodbini, kod keri, i onda, svi skupa, ili bi po ivlucima, slavama, saborima i po ostaloj rodbini. I sve, i sestre i mati, utrkivale se koja e to vie da mu ugodi. to god bi uradio, za njih je bilo sveto. Nisu mogle zamisliti da bi on mogao, ili to bi i uinio, da je to neto runo i nevaljalo. A starac, vie ljubomoran, a i videi kako sin, zbog tih njinih ulagivanja oko njega, biva sve vie nean nego to treba, jednako se na sina durio. Nije mogao da ga gleda, kako je govorio. A da i njega kao i druge bije, nije mogao, jer ga je i on mnogo voleo. Istina, to nikada nije kazao; ak, kada bi se ovaj i razboleo, starac nije hteo da sie, da ga vidi, ali ipak da i na njega, kao na ostale, sluge i ivije, digne ruku - to nije mogao.

A jo kada je sin poeo jednako samo sa Turcima i begovima da se drui, s njima da pije, pa ak i u njihove hareme da odlazi i sa njihovim devojkama i bulama da aikuje, starac se poeo obezumljivati.

- Ako mu je do toga - besneo je - zna i za to hadi- -Trifun. I on je nekada bio mlad. Ali onda, eto mu ivluci i u njima seljanke, ivike. A to u Turkinje, u neveru? Jer kod njih, bula, poto po etiri njih samo jednog mua imaju, to im je vrela i meka krv. Piju one oveka! I zato - objanjavao je starac - i on sam, sin mu, takav je, bled, suv i tanak; vie ensko nego muko. I zato on ne moe ni da ga gleda, niti e ga pogledati!

A kada bi, i posle tolikih grdnja i psovki, uo kako je opet sa nekim begovima negde nainio kakav lom i udo, i u zoru kui doao - on tada ne bi zvao njega, sina, ve nju, mater.

- u li za onoga?

Ona, mada je ula za to, ipak bi se inila neveta.

- ta?

- Kako ta? - planuo bi starac i ve bi poeo izuvati cipele kojima e je gaati - kako nita nisi ula? Gde si? ivi li? Kako nita? Zar ja, to ne silazim dole, pa misli nita i ne ujem i ne vidim? Koje doba bee jutros kada on doe? A?

- Ama koje doba? - iuavala bi se ona uporno. - Dete rano doe, lee, i eno ga jo spava.

On ve ne bi mogao da izdri. Cipelom ili ibukom bacio bi se za njom:

- 'Ajd, bar i tebe da ne gledam! - I od jeda zavaljivao bi se na jastuk. Ne toliko tada ljut i besan na njega, sina, koliko na nju, na tu njenu tobo toliku ljubav prema njemu, te zato, to ga bajagi toliko voli, jednako lae za nj i ovoliko ga uporno brani, kao da ga samo ona voli, kao da je samo njen sin, i samo mu ona dobro eli.

A zna kada je noas doao. uo ga je. Samo je jedanput lupnuo alkom, a ona, mati, odmah iz kue istrala; sigurno nije nikako ni spavala, ekajui ga. ak nije dala momku, koji je kao uvek naoruan iza kapije spavao, da kapiju otvori, ve odbijajui ga od kapije, rekla:

- Nemoj ti. Ti kada otvara, mnogo lupa, i probudi onoga tamo gore, staroga.

A meutim, on, stari, zna da nije zbog toga to njega ali, da bi se on tom lupom probudio, uznemirio, rasterao mu se san; nego zbog toga da ne bi uo kako njen sin u zoru i u nedoba dolazi.

I veito u toj kao svai, grdnji i neslaganju sa sinom, tako starac i umro. ak, kao u inat njima, a najvie svojoj eni, kada se razboleo, nije hteo da kae, da se potui, ve jednako leao gore, na doksatu od kue, i samo optio sa slugama, te ga tako jednog dana tamo zatekli i mrtvog.

I otada od smrti hadi-Trifunove, u njihovoj kui znalo se samo za onaj ivot, izobilan, uvuen i pun raskoi, sa lepim enama i raskonim odelima, a jo raskonijim jelima i slatkiima. Jedna furundica, koja bi samo za njihovu kuu pekla, mogla je od njih da se izdrava, toliko se mesilo i peklo. I nikad se iz njihove kue nije ula, kao iz ostalog komiluka, svaa, boj, ili piska dece. ak se niko nije mogao pohvaliti da je mogao uti da se kod njih kakva runa re izgovorila glasno. I to je bivalo svae, nesuglasice, pa i smrtnih sluajeva, sve se to svravalo u tiini. Jednako se gledalo da se ivi to tie, lepe i u to veem izobilju: da su sobe jednako okiene i to toplije, ututkanije nametene; da po kui, po dvoritu ute meke enske haljine; da se viaju lica bela, nena, ouvana i negovana. Oko kue jednako se dokupljivali susedni placevi i ambarevi. tale, to su bile isprva odmah do kue, sve su se dalje iza kue pomicale u krajeve, da se prilikom donoenja hrane, ita, ne bi remetio kuni mir i rasko. A oko kue se opet bata jednako proirivala, punila najlepim i najboljim drveem: amdudima, trenjama i vinjama, i raznovrsnim kalemljenim skupocenim ruama, a osobito niskim jabukama do zemlje sa nenim plodovima, koje su samo po nekoliko zrna godinje raale.

enske su imale samo da se to lepe nose, kite, i da znaju to vie stranih jela da gotove, i to tee, zapletenije vezove da vezu. Ali, opet, ipak da im je jedino glavno da to vie svoju lepotu i snagu neguju, da su to belje, to strasnije. I cilj ivota da im je taj: koja e od njih, jednako negujui se i ulepavajui, moi svojom silnom lepotom sve ostale enske iza sebe baciti, a sve muke po kui - ne gledajui na rod, ni doba - osvojiti i zaluditi.

Tako i muki; i oni su iveli nekim "njihovim ivotom". Nigde ih nije bilo. Mada im je magaza bila gore, u glavnoj ariji, i u njoj se uveliko drala so i konoplja, ona je vie sluila za obraunavanje sa ivijama i davanje pod zakup zemlje nego za trgovinu. Pa i u toj magazi nikad niko od njih nije bio, ve uvek njihov glavni momak. Jo manje ih je bilo na ivlucima i vinogradima. Jedino to su odlazili u ivluk kod Donjeg Vranja. Ali tamo se ilo vie etnje radi. Taj ivluk bio je na pukomet daleko i ovek se mogao, naroito leti i s jeseni, tako tiho i svee odmarati u njemu. Bio je usamljen, iza polja, sa kulom u dubini zelenila, a okruen svuda zidovima i redovima visokih topola koje su veito utale uspavljujui. Za taj ivluk, naroito za tu kulu, tolike su prie i bajke bile vezivane i govorene. I jedino na tom ivluku to bi se ko od njihovih mukih mogao videti, a inae nigde, jer i njihov se sav ivot sastojao samo u raskonom noenju odela i neprekidnom trudu da se to due ivi. Zato ih uvek i bilo po okolnim banjama, gde su se oporavljali od neuredna ivota, da bi se posle mogli prilikom prve gozbe, slave, veere, to vie najesti i napiti. Kad bi poela da se pribliava slava njihove kue, Sveti uric, onda na dve nedelje unapred nastalo bi spremanje. Videlo bi se kako iz cele rodbine, a obino sirotije tetke i strine, dolaze, da tu i spavaju, da bi mogle jednako raditi, pomaui da se to vie namesi, spremi i udesi. Po tri puta bi se neki kolai mesili, koji ne bi ispali kao to treba. O pranju, ribanju, nametanju i kienju soba po nekoliko bi se dana dogovaralo. Odelo, poev od najmanjeg deteta pa do najstarijeg, sve bi se iznova krojilo. ak bi se prepravljalo odelo i slugama, naroito slukinjama, kojih je uvek bilo po nekoliko i to veinom iz njihovih ivluka. Njima bi se tada davale, ne stare haljine, ve samo tek nekoliko puta noene, koje su ili bojom ili krojem izile iz nonje. Sve se to unapred spremalo i znalo ta sve mora biti, samo da je na dan slave sve onako kao to treba, jer se znalo da kod njih mora biti najlepe, te da se gosti, kad dou, moraju zaprepaivati, i da se posle po itave mesece pria i jednako odrava: prvo, onaj uzvik me enskim svetom: "Ao, to kod hadi-Trifunovih bee na slavi!" - a drugo, meu mukima po ariji, kako, kao uvek, posle slave produilo se veselje i pie u onom ivluku u Donjem Vranju. I tamo, zatvoreni, u drutvu uvenih Grka, Cincara i prvih begova, Turaka, koje zbog vere nisu mogli primati kod kue, pravili itav lom. Dovodili oeke iz Skoplja, metere, zurlae iz Masurice, i Ciganke, i to ne prave, ove iz varoi, iz ciganske male, nego takozvane orgovke, naseljene po okolnim velikim selima i hanovima na drumu, a uvene sa svojih krtih, toplih tela i razbludnih oiju. I onda bi otuda, iz ivluka, gde su bili zatvoreni sa sviraima koje nameste u drugu sobu, da ne bi mogli gledati ta oni rade, po nekoliko dana dopirao ovamo u varo pucanj puaka i videlo se bacanje raketli. Posle, u potaji, u poverenju, prialo bi se kako je k njima jedne noi bila dola uvena Saveta koja nije bila obina, svakidanja, za novac enska. Ona je bila bogata, sa grdnim imanjem to joj je mu ostavio. I za nju bi se onda prialo kako je istina kriom, i ona tada kod njih bila i sa njima banila i pila. I zatim, kako se to celo veselje posle slave svravalo stranom kockom na kojoj su, po obiaju, oni, njini muki, kao domaini, sveta i obiaja radi, po itave njive i vinograde gubili.

I u tome je bio jedini ivot tih njihovih mukih, jer ceo ostali ivot, ivot na ulici, po komiluku i ariji, trgovini, prodaji, ne samo da je bio daleko od njih, nego su se i oni sami sve vie trudili da bude to dalje od njih. Jednako su se upinjali da sa tom svojom kuom, imanjima i ivlucima budu od cele varoi izdvojeniji i udaljeniji. I ba u tom upinjanju da se od svih izdvoje, izgleda da su nalazili svu dra svoga ivota. A da bi u tome to vie uspeli, gledali su da se u svima sitnicama od ostaloga sveta razlikuju. Tako, u jelima, koja kod njih nisu nikada smela, kao kod ostalih, biti jako zapravana, masna, preljuta, ve uvek blaga, slatka i prena samo na maslu; nikako svinjskom mau, poto je to teko za stomak; pa onda, u nainu govora, jer usled jednakog druenja sa Grcima, Cincarima i Turcima, svi su, pokraj stranog mekog izgovora, zavravali reenice sa naroitim dodacima, kao "dan'm" ili "datim". A po nonji, oblaenju, najvie su se poznavali. Niko od njih nije poneo duboke cipele ili izme ve uvek plitke, lakovane. akire, istina, i njine su bile iroke, ohane, koje su im ostrag u borama teko padale, ali nogavice nikad nisu bile dugake, jo manje iroke i ispunjene gajtanima, ve uske, kratke, da bi im se to vie videle bele arape. Brojanice koje su nosili nisu bile kao ostale, ak ni kao hadijske, sa krstom, ve sitne, crne, skupocene, da bi se, ma koliko bile dugake, ipak mogle sve u aku da skupe. I u brijanju i ianju kose izdvajali su se. Kao god to su svi imali isti izraz lica, veito uzak, suv, tako su isto svi bili i sa jednako kratkim, potkresivanim brkovima koji im nikada nisu prelazili iza krajeva usta.

A opet, da ih ne bi svet sasvim zaboravio, redovno su se pojavljivali na saborima i sveanostima. Slali su bogate priloge za zidanje kola i crkava. I zato uvek, pri izboru patronata nad crkvom, nad kakvim optim dobrom, biran je i po jedan lan iz njihove kue, i to ne toliko zbog njihovog uea i rada, koliko zbog tih poklona i priloga. A i bojali se da ih ne uvrede, jer se znalo da kad sluajno, i u najmanjem kakvom optem poslu, ne bi ko od njih bio izabran, da bi se ta nepanja primila ovamo od njih ne sa ogorenou nego s uvreenom ravnodunou: "Pa zna se da se nema kome initi ni pomagati".

I valjda zbog toga spoljnog, neblagodarnog sveta, od koga su se oni toliko odvajali, beali, ali kojega su se toliko isto i bojali, jer je, usled zavisti, taj svet uvek gotov da se podsmene, siti i zazloraduje - znalo se: da oni, oduvek, to god bi se desilo u njinoj rodbini, sve briljivo kriju i taje. Najvee svae prilikom deobe imanja, najgore strasti i navike, kao i bolesti, u tajnosti su se uvale. Nita se nije smelo doznati, nita videti. I znalo se kako bi tada svaki od njih, ne verujui samom sebi, kad ba mora da izlazi u ariju, pre izlaska prvo morao ii na ogledalo da se ogleda i vidi da mu se sluajno po licu i oima to ne poznaje.

A, meutim, toliko je imalo da se uje, vidi i pria! Naroito u poslednje vreme, otkada je poela deoba, otkada je svaki brat, stric Sofkin, hteo da ima svoju kuu i sve u njoj, kao to je u glavnoj njihovoj.

Sama Sofka uvek se sa jezom i strahom seala toga to je, ili jo kao i dete, od svoje babe, matere i ostalih tetaka i strina mogla da nauje, kad su one bile nasamo i mislile da ih niko nee uti, jo manje se bojale da e to Sofka, onako mala, razumeti, a kamoli upamtiti; ili, to je i sama, kad je odrasla, svojim oima videla.

Ve za prambabu joj, za uvenu Conu, ne samo po varoi, nego i po okolnim varoima znalo se i prialo. uvena je bila sa svoje raskoi i "saltanatluka". Poto je ostala udovica, nikako se nije udavala. Pola varoi neenjeno ostalo, nadajui se da e se preudati ma za koga od njih, kad ve ostari i malo popusti lepotom. Ali ona nikoga nije gledala, nego jednako vodila i predstavljala kuu kao pravo muko. Kada bi izlazila i odlazila na ivluke, da nadgleda imanja, ila bi na konju. Sluge, s obe strane drei ruke na sapima, pratile su je. Ne samo da je puila, ve i orujem rukovala. A i sam hod, stas, naroito oble joj i visoke obrve i ovalno i malo duguljasto lice, izdvajalo je od ostalih ena.

Ali zato nije ni umrla kao ostale enske. Jednako, ne proputaju nijedan praznik, odlazila je u crkvu da tamo, u stolu njihove kue, odmah ispod vladiinog stola, celu boju slubu odstoji. U to vreme doao neki nov uitelj, Nikola, uven sa svoga pevanja i nesravnjenog glasa. U njega se ona tu, u crkvi, sluajui njegovo pevanje, naposletku i zagledala.

Ko zna kako se upoznali, kako i gde sastajali. Tek se poelo primeivati kako, im bi on iz pevnice spazio da je ona u svome stolu, odmah bi onda njegovo pevanje toliko postajalo zanosno, toliko bi on u svoj glas poeo da unosi, ne, kao to dolikuje molitvi, svetoj rei pesme, pobonog, visokog i suvog, nego toliko neega svetskoga i strasnoga, da bi svi bivali potreseni i uzrujani. ak ulo bi se kako i sam vladika, kada bi mu posle pevanja prilazio ruci za blagoslov, blagosiljajui ga, govori:

- Aferim, sinko! Aferim, Nikolo! Ali mnogo, sinko, svetovno, mnogo silan i udan glas!

Ali isto onako kako je umela da sauva od sveta te svoje veze sa njim, tu ljubav, gotovo zadocnelu za njene godine, ali ne i za njenu lepotu i sveinu, isto je tako znala, kada se to htelo da obelodani poroajem, sve da zataji. Kratko i mirno sa sobom je svrila. Jednoga dana nali je u kupatilu mrtvu, sa preseenim ilama.

Pa uveni deda Sofkin, Kavarola. Mesto da on, kao stariji, jednako sedi kod kue, poto je mlai brat bio veito boleljiv, i mada se bio oenio prvom lepoticom iz Skoplja, iz neke upola grke familije, ipak on, jedva izdravi nekoliko meseci branoga ivota, produi tobo svoja putovanja po varoima, a u stvari svoj stari raspusniki ivot sa oecima, Cigankama i drugim javnim svetom. ena njegova morala je sama kod kue da sedi i tog svog devera da dvori, neguje, uva i jednako da je s njime. Na saborima, slavama sa njime morala je da se pojavljuje. I ko zna kada, kako, te izgleda da je s njime poela greiti.

I jedino taj njen greh sa umobolnim deverom mogao je da objasni posle onoliko trpljenje i podnoenje od mua, Kavarole. On, sigurno osetivi taj njen greh, kad bi doao kui toliko bi besneo, inio uda, pokore.

Dolazio bi kui zajedno sa javnim enskinjem. Tu bi produavao, a ona bi sama morala da ih dvori, slui. I tada bi sluge brata, ve onesveslog od straha, kriom iznosili i sklanjali u komiluk, da ga ne bi zaklao. ena bi ostala da sama prostire postelju, pa ak dotle je ilo da i njega, i te enske, zajedno, pokriva. Nije la. ivi ljudi jo to priaju i kunu se. Naskoro ena umrla, brat u manastiru, svetom ocu Prohoru, umobolan svrio. A on opet otiao na ta svoja putovanja i lutanja. Keri, s pomou strieva i rodbine, mesto njega vodile kuu. A i on sam morao vie puta u godini da dolazi, da ne bi sve to palo u oi i sve se saznalo.

Ali nije ostajalo samo na tome. Produavajui i dalje terevenke, Kavarola pod starost, poto je udao keri, na sramotu svih, ponovo se oenio. Uveo je devojku. I kao u neki inat, kao da se prvi put eni, tako veliku i sjajnu svadbu pravio. Uzeo je, istina, malo stariju, zaostalu, ali uvenu sa svoje raskone lepote. I ona opet bila neka Grkinja, iz grke familije koja je bila u samoj varoi, odmah ispod crkve. Ona toj familiji nije bila ni ker, ni sestra, ve neka dalja roaka. I ko zna zato je, ve kao velika, zaostala devojka, tu dovedena. Sa njome imao samo jedno dete, sina, koji se prvi poeo da nosi a-la franga. Sama ona i sva njena raskona lepota izgleda da je bila i trajala samo do venanja, svadbe, a posle odmah usahla, sparuila se. I otuda posle, da bi i dalje sauvala tu svoju sparukanu lepotu, ceo ivot provela u leenju, negovanju, kupanju i prenju tela... Pamti se da iz amama gotovo nije izbijala.

Pa onda Sofkinog dede roena sestra "al'k Naza", kako su je zvali. Tri puta je beala kao devojka. Tri puta se i turila. Gotovo jedan ivluk otiao otkupljujui je i dovodei natrag. I posle, da se sve to sakrije, udali je za jednog njihovog slugu, kome gore, gotovo na kraj varoi, kupili kuicu i dali mu nekoliko njiva i vinograda, da bi mogli iveti. I ona, kada ostarela, nikada ovamo vie nije dolazila. Jedino bi dola na "proku", uoi velikog posta, kada bi po obiaju cela porodica morala da doe i ite oprotaja, da se meu sobom ljube i mire. A opet taj njen mu, nekadanji sluga, "tetin njihov", kako se sam zvao, iz kue im nikako nije izbijao. Ponosio se to im je rod, to moe i on sa njima za sofrom da jede i pije. A svima je bio neugodan, svi su ga nerado gledali, ne to je sa njima sedeo, nego to ih je podseao i bio ivi svedok onoga ta je bilo...

I onda sve gore i gore stvari. Toliko umobolnih, uzetih, toliko raanje dece sa otvorenim ranama, umiranje u najboljim godinama, veito dolaenje uvenih eima, lekara, babica, toliko bajanje, posipanje raznim vodama, voenje kod vraara po razvalinama, po zapisima i drugim lekovitim mestima po okolini!...

Sofki i sada, kad god bi se setila ludog tetina Riste, meso bi nekom odurnou zaigralo. Sea se da zbog toga kao devojica nikada nije volela ii k njima, jo manje, kao kod drugih, pa dva i tri dana tamo ostati.

Ne zna se ba zato je poludeo. Posle bolesti, u kojoj je bio sav uzet, uobrazivi da ga je, za vreme te njegove duge bolesti, ena varala sa najstarijim kalfom iz radnje, poeo da pije. Onda je i poludeo. Drali su ga i hranili vezanog, gore, na gornjem spratu. I kad god bi Sofka sa ostalom decom htela iz radoznalosti da ode gore i vidi ga, pa penjui se na stepenice poeli da vire kroz reetke od ograde na doksatu ispred njegove sobe, on primetivi ih, go, samo u gaama i koulji, visok, bled, poeo bi k njima da podskakuje i vie:

- Oh, Marija kurva!

I vezanih nogu, u belim, novim arapama, jednako podskakujui, nastavljao bi:

- Oh, oh!... kurva Marija!...

Tetka, uvi, brzo bi istrala. Njih, decu, odjurila bi, a njega silom uvukla natrag u njegovu sobu. Nou bi bilo jo gore. Sofka, pokrivena jorganom sa ostalom decom, koja, naviknuta, odavno bi zaspala, ne bi nikako mogla da zaspi, jer bi jednako dopiralo do nje odozgo, kroz tavanicu, njegovo pocupkivanje. Pa tek, kada bi tetka otila da ga lei! Sofka nije tano znala u emu je bilo to leenje, samo bi se onda jasno ulo njegovo jaukanje i vriskanje:

- Vodice, mori! Vodice, vetice! Umreh za slatku vodu! Auh!

I uasan krik, um, odupiranje, vezivanje za krevet. I onda tetkino dolaenje otuda, njena zamorenost, malaksalost. I raskomoavajui se u svojoj postelji da legne, ono njeno krtenje i uzdisanje i molenje:

- Uzimaj, Gospode! Osloboavaj, Gospode!

II

Zato Sofka nikada nije volela da o tim svojim precima misli, jer je znala da bi uvek tada po tri i vie dana, isto kao krijui se od same sebe, ila po kui bolesna.

Svoga roenog dedu i babu jedva kao kroza san pamti. Babin lik uvek joj je malo jasniji. Veito je sedela dole u sobi i to uvek leima poduprta o zidove kupatila, kao da je i leti htela da ih greje i pari. iljasta nosa, iljaste brade, ali za udo visoka ela i krupnih, tako dubokih i tajanstvenih oiju, sa jasno izvedenim do na kraj ela dugakim obrvama i gustim kao sen trepavicama. to je nagore, ona je svome muu, Sofkinom dedi, padala kao neka roaka, istina ne po krvi, po ocu i materi, ali po nekom stricu. Grdan je novac morao da da, dok se venali. I posle, kao zato to se tako blizak rod uzeli govorilo se da je ona uvek bila povezane glave koja ju je otada jednako bolela, i od koje se je ona jednako leila, a najvie ljutom, prepeenom rakijom. Deda je zvao svojom "majicom" i gotovo je na rukama nosio.

A dedu pamti samo po jednom. im Sofka poodrasla, umela sama da jede i sedi za sofrom, on, deda, naredio da i ispred nje na sofri, kao i pred njim i pred ostalim lanovima porodice, stoji napunjen satljik vina. Samo ga po tom pamti, a vie nita. A posle su joj priali: kako - kad Sofkin otac odrastao i, kao to je red i kao to dolikuje kui toliko bogatoj, otiao, pored Soluna, ak u Carigrad, da to vie putuje i ui - taj njen deda i baba tada nikako nisu bili kod kue. Ostavljajui momku Tonetu magazu gore u ariji a kuu Magdi, slukinji, koju su jo detetom uzeli i lepo je udomili, jednako su bili na ivlucima. Tamo se hranili od ivija, da bi se samo mogao to vie Sofkinom ocu, efendi-Miti, novac da alje, te da on to bezbrinije ivi, ui i to vie naui.

I zaista, kad se Sofkin otac vratio, bio je prvi "efendi", gospodin. Lepega u varoi nije bilo. Lepe turski, grki i arapski govorio nego svoj maternji jezik. Za sve je bio tuin i stran, naroito za toliku rodbinu. Istina, govorio bi pokatkad i zdravio se s kojim od njih, ali vie obiaja radi nego to je hteo. ak ni sa ocem i materom, tek pokoji put. Nije ni jeo sa njima dole, u prizemnoj sobi. Gore, u gostinskoj sobi, moralo da mu se postavlja i naroito za njega da se kuva, toliki je bio probira. Jedino to ga je zagrejavalo, ime se ponosio, bilo je to to ga zbog te njegove uenosti a i otmenosti poeli prvi begovi i pae da pozivaju. I to ne oni stari begovi, begovi samo po bogatstvu, ve ovi drugi, koji su, pored bogatstva, isto tako bili kolovani i naueni kao i on sam i koji su u poslednje vreme poeli ovamo da dolaze i da bivaju postavljeni za medlise i za sudove. Oni ga prizivali k sebi, druili se s njime. Prilikom suenja, na savetovanjima, bivao je on kao tuma, kao neka veza izmeu njih i naroda kome je trebalo da ovi sude i zapovedaju. ak su ga na svoje gozbe zvali, u svoje kue primali, kao to je i on njima vraao te gozbe i doeke, ali koji su luksuznou i naroitim retkostima morali prevazilaziti te njihove. Tako isto on je bio najbolji i najmerodavniji ocenjiva enskinja koje bi begovi dovodili za sebe.

Docnije, kada je trebalo da se eni, poto ve nije bilo u varoi, kao pre, onako bogatih devojaka iz prvih kua, nego je ostajalo: ili da sa velikim mirazom uzme kakvu seljanku, jer jedino jo sa sela su pristajale da, donosei sa sobom imanja, dou u varo i u ovakve stare kue; ili da probira i uzme lepu, ali gotovo sirotu.

I on je ovo drugo izabrao. Sofkina mati je bila najmlaa od svih sestara, i kua njena bila je, istina, nekada malo bogata, ali tada dosta oronula. iveli su od kirije od nekoliko oronulih duania pri kraju varoi. Sofkine matere otac, veito boleljiv, gotovo slep, jednako je sedeo kod kue sa navuenom modrom hartijom nad oi, bojei se sunanice, i veito raspasan, iznegovan, kao da se tek sada iz postelje digao. Njene sestre odavna to nekadanje bogatstvo prealile i poudavale se za sitne trgovce, bakale, veinom skorotenike, dok se Sofkina mati, Todora, od svih tih sestara odvajala. Bila vie muko nego ensko. Viljasta, suva i crnomanjasta. I niko se nije mogao nadati da e iz nje kakva lepota izai. Ali ne prevarilo to njega, efendi-Mitu. im je takvu video, odmah, znajui u kakvu e se lepoticu docnije razviti, na iznenaenje i udo svima, a najvie na utrb dotadanje svoje gordosti i gospodstva, uzeo je za enu. I zaista, nije se prevario. Kao iz vode, posle godinu dana udadbe, Todora se razvila i prolepala u pravu lepotu.

Ali njega to brzo zasitilo, te opet nastavio svoj stari nain ivota. Kao i pre, kada je bio neenjen, moralo se njemu isto tako gore odvojeno nositi, i ruak i veera. Retko je silazio meu njih, jo ree se sa njima razgovarao a kamoli da je hteo togod po kui da vidi, nadgleda. A docnije, kad mu ena rodi Sofku, morala je sasvim da se odvoji od njega i da spava dole, sa svekrom i svekrvom, samo da bi on mogao to spokojniji i mirniji da bude. A opet uvek, im bi mu se ukazala prva prilika, gledao je to pre da ode na kakav put, tobo po trgovinu. Istina, tada ve nisu, i to zbog oskudice u novcu, trajala dugo ta njegova putovanja, ali ipak su bila esta. A najvie su padala u ona doba godinja kada je nekada, jo kao mlad, iao na ta putovanja i nauke. I ak za vreme tih putovanja umrli mu otac i mati, Sofkin deda i baba. I kao da ga glasnik nije mogao na vreme nai kada se to desilo, te nije mogao stii da ih bar vidi mrtve.

Ali pored sve te njegove odvojenosti i usamljenosti od kue, od rodbine, pa ak i od svoje ene, u kui se ipak ivelo isto onako raskono i u izobilju. Sofkina se mati, veito zahvalna to je on nju uzeo, uzvisio je k sebi, pokaza, vie nego to su se od nje nadali. Kao da je bila iz prve i najbogatije kue, tako je nametala sobe, tako je gotovila jela, doekivala goste i rodbinu. I dalje se rodbina tu skupljala, dolazila. Ona, mati joj, gledala je da prilikom svakog praznika, slave, imendana bude uvek sve lepe i raskonije. A na njegovu tu veitu odvojenost, usamljenost od svih pa i od same nje, svoje ene, nikada ona ak ni izrazom lica, pokretom, a kamoli reju da togod pokaza.

Tek docnije, kad Sofka poodraste, on je vie radi nje, Sofke, nego radi matere, poeo se kao razneavati, i poneki put prilaziti k njima. Sam je poeo Sofku uiti da ita i da pie. Pokatkad, uvee, kad bi on dolazio kui, a dole, ispred kujne, meu materom i me ostalim enama bila i Sofka, i kad bi mu ona poletela u susret, on bi onda, grlei je, dolazio sa njom. Sofka bi tada oseala po svojim obrazima njegove ruke, prste, kako je aolje oko vrata, po bradici i po grguravoj kosici. I sada, kad se toga seti, Sofka bi poela da osea onaj miris njegovih prstiju, suvih, nenih i pri krajevima malo smeuranih, miris njegova odela a naroito rukava, iz kojeg se ta njegova ruka pomaljala i nju grlila i k sebi privlaila.

- Pa kako si mi, Sofkice? Jesi li bila dobra? - saginjui se k njoj tako raspoloen, zastajao bi sa Sofkom ispred kujne i poeo da se ili sa materom razgovara ili sa ostalim enama zdravi, a ne, kao dotada, da, i ne zastajkujui i ne gledajui ni ko je tu, a kamoli zdravei se, odmah se penje, ide pravo gore, u svoju sobu.

Svi bi se tada oslobodili, a naroito mati joj, koja jedva doekujui tu priliku da se i ona sa njim, najvie radi ostalih ena, togod razgovara, ali, poela bi tobo Sofku kod njega da panjka:

- Dobra! Celo jutro juri i tri kroz batu. Ne mogu da je zadrim. Samo kida cvee i baca.

Sofka, jednako oseajui na sebi njegovu ruku i grlei mu kolena i iroke ohane akire, i tada jo, onako mala, pa je ve znala da e to materi initi radost i sreu, mazei se oko oca, poela bi da odrie i da se pravda:

- Nije, efendijice, nije tatice! Nije, iv mi ti!

On, uzimajui je u naruje, nosio bi je sobom, gore, u onu njegovu sobu.

I ako bi tada poeo da pada mrak, dole kod matere niko od posetilaca ne ostao, on bi onda poeo sa njome da se igra.

A najvie bi, meui je na minderluk, kleei ispred nje, uzeo njene ruice da obvija oko svoga vrata, svoju glavu da mee u njen skut i da je gleda nekim tako irokim, udnim i dubokim pogledom. Kao da mu iz samih oiju suze idu, usta ponu da se pokreu i vlae se. Nikako ne moe da je se nagleda, jednako kao u Sofkinim oima i ustima nalazei i seajui se neega. Ko zna ega? Da li neega neprealjenog i nenaenog? Da li to ovako lepa Sofka nije muko, njegov naslednik? Da li to ga, njene tanke usnice, detinje ali crne oi i malo, tamno elo, sa ve dugom kosom, podseaju na mater, na onakvu kakvu je prvi put video, prvi put se njome zaneo?

Nosei je na rukama po sobi, grlei je, govorio bi:

- Sofkice!... Tatina Sofkice!

I sve bi je jae grlio, tako da se Sofka i sada sea njegove skoro izbrijane brade koja bi je tada poela po licu da grebe.

I, ako sve to njegovo iznenadno raspoloenje, ta bujnost, ne bi bila prekinuta sluajnim dolaskom nekoga ili ma im drugim, onda bi i mater k sebi zvao. Tada bi zajedno veeravali, zajedno sedeli gore, u njegovoj sobi. I Sofka ne pamti slae veere od tih.

I sutra nastali bi tako isto sreniji dani. Kolima bi odlazili u Donje Vranje na ivluk. Ali niko vie sem njih troje i Magde.

U kolima, na prvo mesto sedao bi on. I kao svakada, izvaljen na seditu, sa jednom nogom opruenom i po njoj oputenom rukom, obuen u ohano odelo, ali ne kao ostali, ve u nekom naroitom za njega kroju. akire malo uske, bez gajtana, jer su one lake i skuplje staju zbog teeg ivenja. Suva, duguljasta, malo koata lica ali svagda stegnuta izraza oiju i usta i sa malo visokim elom i jednom po njemu nabranom, poprenom borom ispod kose. Ispod ela su bile njegove uvek umorne, uvek upola otvorene oi. Onom drugom rukom drao bi Sofku na kolenu, a ona bi bila tada okiena i obuena kao ve velika devojka. Cela kosa bila joj povezana, svi zuluvii izvueni oko ela i uiju, a pretrpana mintanima i nakitima. Sprou njih sedela bi mati. Ona, sigurno okupavi se za ovaj izlet, bila sva rumena i svetla. Njene oi, one njene uvene krupne oi sa izvedenim obrvama i vrelim jagodicama, tako bi joj se sjale a usta sreno igrala.

Kola bi silazila nanie. Ulazila bi u onaj prolaz, uzan i pritenjen zasaenim vrbama i iskopanim jendecima, ali zato pun sveine. Onda bi izlazila i ila ka onoj ravnici, podjednako ravnoj zbog zasaenog kukuruza i duvana. Tada bi se sve bre primicali. Magda gore, kod koijaa, usred korpi i zaveljaja sa jelima i pitama, ve ne bi mogla da izdri a da se ne zdravi i razgovara sa seljacima prolaznicima i radnicima. Uostalom, ona je jedina i odgovarala na njihove pozdrave, poto on, efendi-Mita, sa Sofkom u krilu, zavaljen, nije gledao ni u koga ve jedino u ono svoje isprueno koleno, naroito u svoje lakovane, plitke, i to duple, prave turske cipele. Ili je bar tako izgledalo da samo u to gleda, da ne bi valjda primeivao te pozdrave i morao na njih odgovarati.

U ivluku, ograenom zidom i topolama, odmah do reke, punom sveine i hlada, ak i zime usred leta, proveli bi nekoliko dana. Otac bi bio ceo dan dole, u bati, izvaljen na jastucima, opkoljen tacnama duvana i oljama od ispijenih kafa. Mati gore, na kuli, sva srena, jednako je bila na prozorima od soba, koje tobo vetri i paje. Magda veito u svai sa ivijama i slugama to joj ne donose kako treba iz sela maslo, sir, pilie, da se veera ne zadocni. Uvee veeravali bi uz pie koje bi se u reci hladilo, i uz ono nono izdvojenije i jae uborenje reke, klaparanje vodenica, a vie njinih glava jednoliko, kao iz daleka, utanje topola, njihovog gustog, sonog lia. Posle, dok bi mati nametala gore postelje, otac bi ostajao da pijui lekari.

A esto, isprva tiho, za sebe, docnije jae i glasno, poeo bi da peva. Pa se tek zanese, pone na sav glas. Mati ne sme da ga prekida. Samo ga otud, iz obasjane sobe, slua. Sofka po materinom licu vidi da ona rei u pesmi ne razume, strane su joj, ali se vidi koliko ih osea, kako od sree, razdraganosti, isto treperi i otvorenih usta guta odozdo njegov glas koji se sve vie poinje da razliva po bati, reci i topolama tako udno, strasno i toplo.

Docnije, kad bi mislio da je Sofka ve zaspala, dolazio bi i on gore sa jo nepopijenim vinom u stakletu i produavao pesmu, mater metao na krilo, rasplitavao joj kose i jednako pevajui grlio bi je i ljubio u lice i usta.

Kroz nekoliko dana vraali bi se kui. Otac, istina kao umoren, kao povuen u sebe, ali zato mati presrena. Ne bi mogla Sofke da se nagrli i da je se naljubi, jer eto njoj, svome detetu, Sofki, ima da zablagodari, to joj se opet vratio, on, njen mu, i njegova ljubav.

III

Posle doe rat i osloboenje, nestanak turske vlasti i gospodstva, pa i nestanak Sofkinog oca, efendi-Mite. Sa Turcima i begovima i on prebegao, i tamo u Turskoj poeo da se bavi, tobo trgujui s njima. Retko bi otuda ovamo prelazio. I to je Sofka bivala vea, on je sve ree dolazio; u godini dana jedanput i to obino nou. Ostane po dva i tri dana, ali nikuda iz kue ne izlazi. ak i najbliu rodbinu, strieve i tetke, ne prima.

I Sofka se sea da su ti dani bili najgori. Jer posle svakog njegovog ponovnog odlaska u Tursku, mati bi joj po nekoliko dana ila slomljena i ubijena, a to sve zato to je jedino ona sve znala. Znala je da on tamo nema nikakve trgovine niti kakve poslove, jo manje da odlazi zato to tobo ne moe da se odvikne od meanja i druenja sa tim begovima i Turcima, ve da je u stvari sasvim neto drugo.

I onda bar nju ne treba da lae, bar pred njom ne treba da se pretvara. Znala je ona da on bei iz straha od sirotinje koja e, ako nije ve, a ono sigurno doi, kao to je znala da im jo odavna, i pre osloboenja, imanje, a naroito ivluci i vodenice nisu kao to treba. Istina, jednako su se zvali njihovim, ali beriet se nije, kao nekada, dovlaio sav; ve jedva neto, ko zna koji deo. Vie je izgledalo da je to od njihovih seljaka, ivija, kao neki poklon i dar, negoli napolica. A ve arende i zakupi od vodenice toliko su unapred i ko zna za koliko godina uzeti i toliko zamreni, da je to bilo gore nego i sama prodaja. Ali o prodaji, osobito njemu, efendi-Miti, nije se smelo pomenuti. Voleo je i pristajao na sto puta gore pozajmice, uzimanje novca pod interese od zelenaa, nego da se ma ta proda i otui. Pa i ta uzajmljivanja, zalaganje imanja, morala su biti ispod ruke, u najveoj tajnosti. Kao uvek, sve je to izvravao Tone, njihov glavni momak, koji je jo pod dedom Sofkinim bio doveden sa sela. On se posle toliko izvebao u raunima, da je, kao njihov zastupnik, jednako gore u ariji, u njihovoj magazi sedeo. On je sa seljacima i ivijama ugovarao, davao imanja pod zakup i arende, kao to je i novaca uzimao u ime njihove kue. I ve je tada, kako se aputalo, pored svoga gotovog novca, imao svoju kuu, a od njih, svojih gazda, od etiri i vie godina nepodignut ajluk. Ali on je bio sve i sva, osobito kod Sofkina oca. Nikada ga ovaj nije pitao od koga je uzeo novac, koje imanje zato zaloio i pod kojim uslovima. On, Tone, imao je samo da njemu donese novac i da to niko ne dozna - a sve ostalo bilo je sporedno.

Ali posle osloboenja doli su sudovi i parnice. Naroito kada se moralo sa seljacima i ivijama da raiuje, da se zna ija je zemlja: da li gazdina i turska, da li njihova. Tada se videlo da im, posle svega, od njihovog imanja nee ostati nita. A to je najgore bilo za Sofkina oca, jo e pored svega morati da ide pred sudove i tamo on, efendi-Mita, da se zaklinje, svaa - i to s kim? - sa svojim doskora slugama! Zato je od svega digao ruke. A mogao je, samo da je hteo ne priznati nijednom svome iviji da je ta od njega uzimao, kao to su druge gazde i uinile, te ponovo doli do ve proerdanog i prodatog imanja.

- Eh, zar da me seljaki hleb kune i suza njihova proklinje? - gorko, velikoduno je odbijao od sebe.

Ali tako isto nije hteo niti smeo da doeka ni ono drugo - otuivanje, prodaju imanja i obelodanjivanje svega to bi moralo da nastane. Zato je, odmah po osloboenju, i on sa ostalim begovima i Turcima otiao i prebegao u Tursku, ostavivi Tonetu da, kako zna i kako hoe, on to svrava i raspravlja. I Tone je sa advokatima, kojima se tada, posle osloboenja, sva varo napunila, i koji su ak i na mamuzama napoleone nosili, sve lepo uredio i preistio, tako da nita nije ostalo. Ostalo je samo nekoliko njiva i vinograda, i to njive udaljene, a vinogradi zaparloeni. Od vinove loze ni traga, do samo goli i ravasti kestenovi. Jedina njiva to ostala a vredela bila je do Morave, do mosta kad se ide u Banju.

I kad je Tone doao da to sve kae Sofkinoj materi, ona, po njegovom licu, izrazu i treptanju oima, videla koliko je on pri tom ukrao, nagrabio se. I to on, njihov sluga, koga oni odnegovali i podigli na noge! Ono malo novaca to je poeo da broji htela u lice da mu baci. Ali zar ona, Todora, pred njim da se pokae! Jedino, kada Tone, pratajui se od nje i kao traei blagoslova i izvinjavajui se to sad mora da ih ostavi i preduzme svoj duan, trgovinu na svoje ime, jedva tad, toliko je glas guio, to mu odgovorila:

- Ako, ako, Tone!

- Pa, snake, iako ja vie nisam kod vas... - A da bee sree, ja do smrti nisam mislio da naputam vau kuu. - Eh, zar vau kuu ko da napusti?!... ali, iako vie nisam, opet, uvek, kad god ti to zatrebam, samo polji, javi, i tu sam ja da uinim, posluam.

- Dobro, dobro.

I ne mogui da izdri, dok ne ode i ne izgubi se na kapiji, sav srean, ponizan, istei oko sebe po svojim haljinama, a naroito cipele, i nametajui jaku oko vrata - Todora, tresui se od bola, jada, srama i nesree, okrenula se i, pre no to je on izaao, ona ula u kuu, i tamo, ko zna gde, u kakav kut i polumrak sruila se plaui i grcajui.

Ali ipak znalo se da se to nikada ne sme doznati. Ni rodbina, niti iko. Ono to preostalo, osobito tu njivu oko Morave, Magdini su sinovi uzeli da rade tobo na ispolicu, a u stvari vie davali nego to od nje dobivali, kao znak blagodarnosti to im je zemlja, koju su pre kao ivije drali, sad postala njihova. Tako isto i Magda gotovo nikako se od njih, od kue im, nije odvajala. Cele bi nedelje presedela tamo na selu kod svojih sinova i snaha gde je bila kao neki stareina, jer joj mu umro, ali, im bi dola subota ili kakav praznik, odmah bi ovamo do njih dolazila, uvek donosei poneto, a najvie brana, masla i sira, od ega bi posle Sofki i materi po nekoliko dana trajalo. I onda ovde, kod njih, sluajui i trei, presedela bi praznik i jo koji dan. Tako isto i ostali seljaci, preanje njihove ivije, i dalje su kod njih dolazili, uvek donosei poneto, nikad ne spominjui da je zemlja sada njihova, te se zbog toga u prvo vreme nemanje nije ba tako jako ni osealo. I zato je materi Sofkinoj iz poetka dosta olako ilo i ispadalo za rukom da se nita ne primeti, ve da, kao i pre, cela rodbina, naroito stari strievi i tetini, uvek bivaju poaeni ljutim rakijama i dobrim piem i kafom.

A kad doe slava, Uskrs, Boi, isto je onako bilo nameteno i spremno, i ona, mati joj, u najlepem odelu, povezana, zakiena cveem. Sofka tada uvek u novim haljinama, svilenim, od najnovije i najskuplje basme koja bi se u varoi poela da nosi. Celog dana, vesele i srene, doekuju goste. ak i svirai dou i odsviraju. A na pitanja o njemu, efendi-Miti, mati bi odgovarala: kako joj je ba pre neki dan poslao novac; i dolazio ovek da joj kae kako on jo ne moe doi. U nekom je velikom poslu. Gledae da bar na jesen doe; i kako je Sofki poslao ba tu basmu, da joj se naini haljina...

I zaista, i sama Sofka s poetka nije znala otkuda materi novac za te njene uvek nove i skupe haljine. Ali ubrzo se Sofka dosetila. Videla je: da joj mati zato tako skupe haljine daje, da bi je tom skupocenou uverila kako zaista to on, otac, alje, bojei se da ga ona, kao svako dete, ne bi sasvim zaboravila ili ga ak omrzla to nikako k njima ne dolazi, to nju i "mamu njenu" ostavlja uvek tako same. A svi ti ljudi, sluge, koji su tobo donosili te njegove poklone, uvek su dolazili kada Sofka sluajno nije bila kod kue, te ih ona nije mogla videti.

Ali sve je to materino upinjanje bilo uzaludno. Isto tako kao to je za to materino zavaravanje znala, znala je i za sve ostalo to se oko nje dogaa i zbiva. Osobito ono otimanje rodbine oko nje, Sofke, kada su ona i mati ostale same posle oevog naputanja, tobo prelaenja u Tursku. Tetke, strine utrkivale su se kod koje e Sofka jo onako mala, biti u gostima; kod koje e to due ostati i biti goena i aena, i to toliko, kao da je ona kakav star ovek. A Sofka je i tada ve znala da sva ta ljubav i nenost rodbinska dolazi kao od neke slutnje, predoseanja nesree koja ve poinje da se dogaa. I zato su oko Sofke trali svi i kao ulagivali su joj se, to su hteli time svoj rodbinski dug prema njoj da odue: da je bar sada ugoste, poaste, dok se ta nesrea nije dogodila, i da, kada tom nesreom budu rastavljeni i nemajui kada o em drugom da misle, bar ih ona, ovako mala, ima onda u dobroj uspomeni po njihovom dobru, po ovom njihovom goenju, aenju, i kao takve, bogate i dobre pamti ih i sea ih se. A pored toga, zato su se jo oko nje otimali u ljubavi, to su svi oni ne predoseali nego naisto s tim bili: da je ona, Sofka, poslednji izdanak od porodice, glavne kue; da e se njome svriti i utrti sve. Ali ipak, pored svega toga, izgledalo je da se otimlju oko nje najvie radi njega, oca joj efendi-Mite, jer mada ih je on ostavio, ipak ga oni jo toliko potuju, da eto sada njegovo jedine i ljubime gotovo to na rukama ne nose, i kao kap vode na dlanu ne uvaju.

A da je zaista sva ta njihova ljubav bila vie radi oca joj nego radi nje same, Sofke, ona je videla i po samoj materi. Jer docnije, kada Sofka poe da pokazuje znake enske lepote; kad joj njene drugarice u igri poee odjednom, iznenada, da zastaju i unezverene njenom lepotom, bujnou prsiju, kose, da, divei joj se, uzvikuju: "Ao, Sofke! Jao kakva si i kolika si!" - otada je mati ne pusti samu. Otada kapija nije smela da ostaje povazdan otvorena. Sofka sama ni na kapiju, ni kroz kapidik u komiluku, pa ni meu same enske, nije smela da ode, a da je mati ne pregleda, ne vidi kako je obuena. Makar bila u najveem poslu, a Sofka htela da ode u komiluk me drugarice, ona bi, ostavljajui posao i briui ruke o kecelju, dopraala je do samog kapidika i susedne bate, jednako nametajui je i doterujui je... Jer, zaboga - govorila bi joj tada mati, sva srena - otkada ona sme dopustiti da Sofka ma kakva izae. Taman! Treba onda jo i on, njen otac, sluajno da naie, zatekne je takvu, ili da uje da je takva, ovla i kako ne treba obuena, pa kako bi onda smela na oi da mu izae a kamoli da se usudi i da ga pogleda!

Meutim, sve to nije trebalo. Odavna je Sofka za sve to znala: i zata otac jednako tamo sedi u Turskoj; zato ovamo k njima sve ree i ree dolazi, tako da ga je poelo da pamti i da ga se sea samo po tim njegovim nonim dolascima, u malo ve olinjalom odelu, potamnela, kao suva, a u stvari zborana lica, ali jo jednako sveeg, obrijanog, vlanih usta, jo vodnjikavih oiju a uvek sa brojanicama, u lakovanim cipelama i belim arapama... Pa onda isto tako je znala, kada bi oni mislili da ona uveliko spava, za ono njihovo, materino i oevo, dugo, nono sedenje, cele noi nemo, bez rei, a iz oiju im se vidi: kako sve ovo treba jednom svriti, ne moe se vie, treba beati, prodati i kuu i sve... E, ali ta e onda grobovi na groblju, pa rodbina, pa osobito, ta e svet kazati!

IV

Sofka je oduvek, otkako pamti za sebe - znala za sve. I kao to je, nikad ni za ta ne pitajui, oseala i razumevala sve ta se oko nje dogaa, tako je isto znala i za sebe ta e s njome biti. Jo detetom je bila sigurna u kakvu e se lepotu razviti i kako e ta njena lepota s dana u dan sve vie poraavati i zadivljavati svet. Jer zna se da sada samo ona, samo iz njine kue, jedino jo "efendi-Mitina" ki to moe biti tako lepa, a nijedna druga.

I ne prevari se.

A kao to je unapred predviala, ta je njena tolika lepota uini ako ne gordijom, a ono srenijom. I to ne zato to je njome mukarce zaluivala i muila, nego to je zbog nje i sama sobom bila zadovoljnija. Samu je sebe vie negovala, vie volela, jer je znala da kod nje nee biti ona obina svakidanja lepota, kada se postane devojkom, i koja se sastoji u bujnosti i nabreknutosti snage, nego ona druga, istinska, via, jaa, koja se ne raa esto, ne vene brzo, sve lepa i zanosnija biva i od koje se pri hodu i pokretu osea miris njen.

Sve se to tano zbilo i ispunilo. Jer, kada ne samo to poraste, ve pree i dvadesetu, i, poto je bilo poznato da se svaki ne sme usuditi nju da zaite, ak pree i dvadesetpetu i estu godinu, ona i tada ne samo da je jednako jo bila lepa, nego i raskonija i zanosnija. Samo to joj nestalo one gojaznosti i suvinosti mesa, dok sve drugo na njoj neprestano je sve lepe i izrazitije bivalo. Ramena i plea jednako su joj bila jedra, puna i razvijena; gornji deo ruku, miice, bile su oblije i jedrije, te je zajedno sa punim joj pleima inile i dalje vitkom i pravom, i zbog toga joj se svakad stas i bedra jae isticali. Malo dugih, suvih ruku, sa, istina, suvim ali nenim prstima i sa jo nenijim, vie dlana oblim i punim lankom ruke koji je pokazivao svu belinu njene koe. Lica ne toliko svea koliko bela, neto malo duga, omekala, koata ali sa istim i visokim elom, crnim, krupnim, malo uskim oima, uvek vrelim jagodicama i stisnutim tankim ustima, tek pri krajevima vlanim i strasnim. A od cele lepote njena tela koja joj je bila stala, kao skamenila se, da se ne bi troila, jedino kosa, kako joj je jo u poetku poela rasti, tako joj je i tada jednako bujala i rasla. Kosa je bila crna, meka, teka, tako da ju je uvek oseala kako joj, kad je raspusti po vratu i pleima, lako i senovito lei.

Ali to je Sofku najvie uznemiravalo, to je to, otkada ona poela da raste i ve se i razvila u ovu svoju uvenu lepotu, on, otac, sve ree dolazio. A ona je znala da je to sve zbog nje. Kao da se nje boji. Proe po itavo leto, jesen, zima, pa se od njega nita ne bi ulo, niti bi kakvog glasnika poslao. Docnije ak i po dve i tri godine, a od njega ni glasa: ni gde je, ni ta je.

Mati da premre od straha. I to ne to se bojala da e sasvim ostati sirota, gotovo bez hleba, iako se uveliko poela da bori sa sirotinjom. Ve je poela i gotovo prodala onaj gornji deo bate iza kue koji je gledao na ulicu. I to naravno prodala je "njihovom" Tonetu, poto su samo njemu smeli da se povere; poto samo on ne bi priao i iznosio svetu da je to njegovo, da je od njih sasvim kupio, nego e, po obiaju, priati kako je uzeo tobo od njih pod zakup. I to morao kao toliko da ih moli, dok su mu oni dopustili da tu podigne neke svoje magaze.

Dakle, ta ve oigledna sirotinja nije toliko plaila mater koliko taj oev sve rei i rei dolazak. Strepela je da ih, kako je poeo a znajui ga kakav je, naposletku sasvim ne ostavi, i nikada se vie k njima ne vrati. I onda, ne ve ona - njeno je prolo, ona je bila gotova i spremna na sve - nego ta e i kuda od tolike sramote i pokora njina i ve ovolika velika i toliko uvena Sofka?

A Sofka, gledajui svu tu muku i strah materin, vie je nju alila negoli sebe. I ona je sa sobom bila odavno izmirena. Jo u poetku, kad je poela da osea kako joj se sve vie prsa razapinju, pune, kako joj telo biva sve zaobljenije; kada se od svakog iznenadnog dodira, ak i od uma i bata neijih koraka golicavo trzala i slatko uvijala, kada joj se od samog pogleda mukih sva krv u glavu penjala, noge joj za zemlju kao prikovane ostajale i kada je oseala da ako bi taj muki ovamo k njoj priao, da se ona od obamrlosti ne bi mogla maknuti, jo manje mu se odupreti, odbraniti od njega - pa ve tada, kada je dakle bilo najgore i najtee, ve je tada ona bila uverena da nikada, nikada nee biti toga, nee se roditi taj koji bi bio ravan i dostojan nje, dostojan i njene ovolike lepote a i same nje, kao Sofke, "efendi-Mitine".

I poto je jo u poetku bila uverena da nikada nee biti takvog koji e moi da bude vei od nje, da bi se ona oseala sva srena, to takav, lepi i vii od nje i po svome poreklu i po svojoj lepoti, njenu snagu i lepotu troi i rasipa. Jer jedino bi takav mogao k njoj prii; jedino takvom bi se ona dala da je ljubi. A poto je s tim u poetku bila izmirena da nikada takvoga nee biti, onda je docnije sve lake to podnosila. ak je bila i zadovoljna to je s tim naisto. Jer posle toga nije imalo nita to bi je bunilo, od ega bi prezala. Za nju nije bilo ni od kakvog mukarca opasnosti i zato je mogla da bude sasvim slobodna. Mogla je, kad god hoe, da izlazi na kapiju i tamo stoji. Svakoga mukarca, mladia, gledala bi pravo u oi. ak sama ulicom, i po komiluku, kad god je htela, ila je. Ni nou ne bi strepela. I zbog te svoje slobode, nijednoj svojoj drugarici nije zavidela, to se, i mlaa od nje, odavno udala, ve joj domain poeo da se bogati i ona ulazila u red imunijih ena, gazdarica. Nita i niko kod nje nije mogao da izazove zlobu i pakost. Jer, via od svih i zato zadovoljna sobom, osobito tom svojom jedinstvenom lepotom, ona je ravnoduno sve to oko sebe posmatrala.

Nikada se nije ona, kao druge, stojei na kapiji i videi kako joj se kakav muki pribliava, po obiaju, sakrivala iza kapije i, tek kada onaj proe, onda da viri za njim. Kad god bi je bilo na kapiji, mogla se videti kako stoji ispred nje slobodno. Nikada u kapiji, nikada u strani, ne krijui se, a osobito nita ne krijui od sebe, jo manje od svojih prsiju koja bi, da ih druga neka ima takva, suvie puna i jedra, pokrivala boom, prebacivajui je na sebe do ispod lica. Ona to nikad nije radila. Ako bi stajala, stajala bi na sredi kapije, sa iza sebe prekrtenim rukama i lako naslonjena o zatvoreno krilo kapijsko, sa komotno ispruenim nogama, prebacivi jednu preko druge. Slobodna, nita ne krijui na sebi, nikad sa izvuenom iznad ela amijom i skrivenim cveem po kosi, ve uvek onakva kakva je inae unutra, u kui, i sa jo slobodnijim pogledom, uvek kao uprkos, na ravnodunost naprenom donjom usnom, zbog ega joj je uvek oko krajeva usta bila kao mala senka. Svakoga, koji bi joj se pribliavao, izdrljivo bi gledala i pratila, tako da bi ovaj gubio, kao sagibao svoj pogled, glavu i sa potovanjem prolazio pored nje javljajui joj se.

Ako bi sa njim bilo jo koga u drutvu, koji je ne bi znao, ili bi uo za nju, ali jo je ne video, onda bi Sofka uvek za sobom, kad bi oni odmakli, ula razgovor:

- Koja je ova, bre, i ija? - iznenaen, zaprepaen njenom lepotom a osobito takvim njenim drskim, slobodnim dranjem, pita onaj.

- Sofka, efendi-Mitina! - uo bi se odgovor.

A u svima tim govorima o njoj, uvek je bio samo kao strah, divljenje i potovanje, a nikad drugo, kao o ostalim enskim. Zato je ona mogla uvek da bude slobodna.

I kao god to je tako slobodno, otkriveno i javno ila, stojala na kapiji, tako je isto i gore, na prozorima gornjeg sprata, to su gledali na ulicu i varo, ne skrivena nego sasvim presamiena i oslonjena gledala i sa ravnodunou sve posmatrala. Ceo dan videla bi se kako presedi gore, na prozoru, sa podboenim rukama o obraze, koji bi joj se nadmeli i jo vie porumeneli, sa sastavljenim plekama, sa nadnesenom celom gornjom polovinom, nihajui se polako i oseajui dra u toj svojoj izvijenoj polovini, u ispupenosti i razdvojenosti kukova, u dodiru prsa o pervaz prozorski.

Osobito je volela da praznicima, tako naslonjena i poduprta rukama, gleda dole po ulici, komiluku i ak tamo oko crkve, u ariji, jer se sve to videlo, poto je bilo ispod njine kue.

Ravnoduno, s podsmehom gledala bi kako se razilazi svet, osobito enske, kada ponu iz crkve da izlaze gde su bile ne toliko radi slube boje, koliko da ih svet vidi u njihovim novim, tek tada prvi put obuenim haljinama. Eno mlada, puna i ista lica, Nata gazda-Milenkovih. Ona se uvek, svake nedelje, sa ocem i maehom vraa iz crkve. Otac ide iza njih, nasmejana, puna lica, i ve ne u akirama - a to zbog te druge, mlade ene, da bi i on izgledao mlai - ve u pantalonama i kaputu, vie gledajui u enu nego u ker. Ali, Nata to ne primeuje. Sva srena to je tako otac svuda vodi, ide ona, a ne zna da on to ini sve zbog maehe joj, to nije u redu da on sa enom izlazi a kod kue ostavljaju samu i toliko ve veliku devojku. Sofka bi uvek, kad god bi nju videla, saaljevajui je gledala, kako o svemu tome ona nita ne zna i kako sva srena, uivajui u tim svojim novim haljinama, jednako se oko sebe okree, da vidi da li je svi gledaju tako lepu.

Tako isto, koliko bi puta gledala i one keri Taka samardije, vie njine kue, u istoj ulici. Ima ih etiri. Sve jedna drugu sustigle. Otac i mati bili su jo seljaci, ali, poto se obogatie, njina deca, osobito te keri, brzo izile na glas. Sve su jednaka odela nosile, veinom laka, tanka i u otvorenim bojama, da, svakako, time to vie privuku panju. Lica i oiju nenih, kadifenih, da niko ne bi pomislio da su to keri njihove, osobito po ocu im koji je bio bucmast i jednako tamna, debela, preplanula, seljaka lica. Sofka je gledala kako je od njih, radosnih to su tako lepe, to tako zauavaju, uvek bila poneka na kapiji, kako uvek otuda ovamo na ulicu istravaju, da sigurno koga bolje vide ili se tome bolje pokau, da su tu, na kapiji, i da ga ekaju. I na svakoj slubi u crkvi i na svakom veselju, igri, uvek ih je bilo. ak nisu izostajale ni sa sabora po oblinjim selima i crkvama. Isprva bi dolazile u prostim kolima, sa ocem i materom, sa puno korpi jela i buklija vina, da tamo celog dana presede. Docnije, kad se jo vie obogatie, braa sasvim im porastoe, ile su na svojim kolima, i to lakovanim, sa federima, a bez oca, ve samo sa materom i kojim bratom. Pa i to ne izjutra rano, da celoga dana tamo sede, nego posle ruka, kada kao sav ostali bogati svet ide, koji, poto odlazi svojim kolima i konjima, ide kad hoe, tamo malo postoji, pogleda i vraa se natrag ranije. Idu dakle vie etnje radi, negoli, kao ostali, prost svet, samoga sabora ili odmora radi, poto samo tada praznikom moe da se odmara i jela i pia radi.

Ali, pored svega to je ona sa sobom bila potpuno zadovoljna, to nikome nije imala zata da zavidi, te se zbog toga nikad nije osetila uznemirenom, jo manje nesrenom, ipak, nekako, uvek joj je zimi bivalo lake. Da li to se tada biva usamljenijim, izdvojenijim od svega i svaega, jer se, u dubokim jesenima i dugakim a jakim zimama, biva sasvim sam. Samo to pokatkad mati ode u rodbinu, pa i to brzo, jo istoga dana da se vrati. I to ne zato to bi ovamo, kod kue, Sofka bila sama i zbog toga ona imala, kao ostale matere za svoje keri, kad ostanu tako same, da se boji ega runoga, da tada moda kakav muki... nego to je znala da sada, po zimi, Sofka nee moi izlaziti i otii u komiluk da uzme togod, ako joj neto bude zatrebalo. I sem tih materinih izlazaka, ta bi se zimska povuenost remetila jo i praznicima i to kad su vei, kao Boi. Tada, usled dolaska gostiju, istina najuih, samo iz komiluka, morao se ovek oblaiti i time kao ulaziti, pojavljivati se u ivot, dok sve ostale dane, cele zime bilo je sasvim mirno. ovek je sasvim bio osamljen, sasvim ograen kuom i zidovima, i mogao se oseati potpuno slobodan, i do mile volje ostavljen samom sebi.

Zato su te zime Sofki bile lake, slae, jer posle zime ve joj nije bivalo tako, osobito s prolea. Uvek bi poela da osea kao neki nemir, kao strah. Da li to je dotadanja zimska usamljenost i povuenost prestajala i sav ivot, koji je dotada bio ograen i spreavan i uguivan meavama i hladnoom, tada je ve poinjao iz kua da izlazi i po ulicama, po arijama, crkvama, saborima, veseljima da se iri, meajui sve me sobom, i muko i ensko. I sigurno zato to bi je onda poinjao obuzimati nemir, to je znala da e morati, da ne bi ostala sasvim zaboravljena - ne radi sebe, nego radi matere i kue - i ona sa tim zajednikim ivotom, sa svetom ii, izlaziti. A, meutim, ona nita sa njima nije imala zajednikog. Sve je za nju bilo to tako tue i strano.

Ali, to je za nju najgore bilo, to je, to je ona s godine u godinu, uvek s prolea i leta - a to nikome, ni sebi, nije priznavala - sve sa veim strahom i uasom poela primeivati kako, to vie stari ne lepotom i snagom, nego godinama, pored svakidanjeg nemira zbog izlaska u svet, sve jae, sve jasnije se ispoljava, i, kao neka zmijica, poinje da je upa i drugi nemir, upravo uas: kako e sada, ovoga prolea i leta, moda na prvom saboru pred crkvom pojaviti se koja nova devojka, koja e nju svojom lepotom baciti ve jednom u zapeak i uiniti je - usedelicom.

No ipak, uverena je bila da to ne moe nikada biti. Doputala je da e moda sada, toga prolea, kao uvek, neka tek tada prvi put izvedena svojom mladou i bujnou, kao svaka novina, privui optu panju; ali da e nju svojom lepotom moi da natkrili, to je bilo nemoguno. Ne sada, nego nikada. Pa ak i onda kada bi je lice moda izdalo, ipak je Sofka bila uverena da je ne moe nikoja nadmaiti. I, ne daj boe da do toga doe, Sofka je oseala da bi onda bila u stanju sve da baci. Da samo dokae kako je ipak ta nije nadmaila, u inat javno, pred celim svetom bi se otkrila, pa ak i podala, samo da ih uveri kako njenoj lepoti, razbludnosti njene snage i vrelini i strastvenosti nije moguno da ikoja bude ravna. Da, strano bi to bilo; ali ona ne bila Sofka, ako to ne bi uinila!

I onda, prestraena time, unezverena, odmah bi poele sebe da kori i grdi: to ona sve to da misli i uvek njoj tako to da dolazi to drugim ni na um moda ne pada. I dokle e ona tako? Zato ona nikada srena, nikada zadovoljna da ne bude? Kada e i ona ve jednom nita da ne misli, kao ostale devojke samo da ivi i zbog toga da je srena. Celog dana, od jutra do mraka, i ona da radi, da gleda kako e i to vie dograbiti da pojede, a da od ukuana ko ne primeti; pa onda dobro da rua, veera, i to slatko, oblaporno, da bi posle veere jedva doekala kad e lei u meku postelju, u koju e se od umora gotovo sruiti i odmah zaspati. I onda tako svaki dan. Sve sudbini da ostavi, pa da, brekui od zdravlja i snage, sa nasladom eka kada e je koji zaprositi, kada e joj biti venanje, kada e imati mua; kada e i ona, kao i njene udate drugarice, imati svoju kuu i u njoj biti domaica, sa muem ii po rodbini, po slavama, veerama, kao i po saborima, i svuda gledati kako e se to bolje provesti, to vie jesti dobra jela i nositi to lepe haljine.

I im bi poele ovakve misli da joj dosauju, uvek bi onda poela silom samu sebe da goni da i ona bude takva. Tada obino odmah preduzme kakav posao, kakav teak i uveni vez. Zagreje se, zaraduje. Sva se unese u posao. Celog dana ne diui glave radi. Mati jedva bi je odvajala da rua i veera. I to bi se posao sve vie i jae ispod njenih ruku ocrtavao, pojavljivao, slike se kao ive izdizale - a taj vez i are bile su tako teke, da druga na njenom mestu tek ako bi mesecima mogla da ue u nj - ona bi se sve vie i vie u to unosila i odmah bi poela oseati kako joj je drukije. Mirnije spava. Ujutru je sveija. Na ogledalu vidi kako joj krvna zrnca poinju po obrazima da izbijaju i da se zaokrugljujui ire. Jelo je slatko. Voda jo slaa. Osea kako joj vazduh sve. I tada svaki as, u svakom trenutku, bila bi u stanju da zaspi, i to slatko, duboko. Ali to ne bi trajalo dugo. to bi se posao vie pribliavao kraju, ona bi poela da osea kako postaje sve klonulija i ravnodunija. Jutra joj ve ne bi bivala onako svea. Od nemirna sna i glavobolje poinju joj bivati tupa. Ona bi mislila da je to od umora i velikog naprezanja. Ruke i vrat bi joj drhtali, da bi joj glava dolazila teka a snaga joj sva izlomljena.

Onda bi poela da ide ne znajui zata i isto da se vue kao bolesna... dok, a to odjednom, iznenada, svu je ne obuzme ono "njeno": snaga joj u asu zatreperi i sva se ispuni miljem. Oseti kako poinje sva da se topi od neke sladosti. ak joj i usta slatka. Svaki as ih oblizuje. Od beskrajne enje za neim osea da bi jaukala. I tada ve zna da je nastalo, uhvatilo je ono njeno "dvogubo" kada osea: kako nije ona sama, jedna Sofka, ve kao da je od dve Sofke. Jedna Sofka je sama ona, a druga Sofka je izvan nje, tu, oko nje. I onda ona druga poinje da je tei, tepa joj i miluje, da bi Sofka, kao neki krivac, jedva ekala kada e doi no, kada e lei, i onda, oseajui se sasvim sama, u postelji, moi se sva predavati toj drugoj Sofki. Tada osea kako je ova duboko, duboko ljubi u usta; rukama joj gladi kosu, unosi joj se u nedra, u skut, i znajui za Sofkine najtajnije, najslae i najlue elje, enje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroz san osea kako joj meso, ono sitno po kukovima i bedrima, isto puca. Ujutru nalazila bi se daleko od materine postelje i sa zagrljenim jastukom a sva oznojena. Danju, krijui se i od matere i od svakoga ko bi doao, ceo bi dan presedela tamo iza kue, u bati. I tada bi, gotovo kao luda, poela da razgovara sa cveem. U svakom bi cvetu nalazila po jednu svoju elju, u svakom cvrkutu ptica pokoji neispevani, neiskazan uzdah i glas neke pesme.

I onda bi poela da osea ono to joj toliko puta dolazilo i to nikada sebi nije mogla da objasni... Sve, sve to: i ti snovi, i ova bata, cvee, drvee, i vie nje ovo nebo, a ispod njega, oko varoi, oni vrhovi od planina, i sama ona, Sofka, u isto ovako odelo obuena, isto ovako sedei, pred istim ovim cveem, pa ak i sama kua, iz kue glasovi i idenje ili matere ili drugih, i same rei, elje, naglasci, sve to, ini joj se, nekada, ne zna kada, u koje vreme, ali isto, isto je ovako bilo, postajalo i ovako se kretalo. I onda, to bi blie vee, sve bi to, a i ona zajedno sa svim tim, kao da nije na zemlji, sve jasnije, izdvojenije, sve zanosnije, silnije bivalo, da bi ona, dolazei iz bate ovamo kui, od razdraganosti i sree isto ruke vie sebe dizala i umalo na sav glas ne pevala. Ali to nije smela. Samo se trudila da mati od toga togod ne primeti i zato, i ako ne bi bila gladna, samo da je ne bi mati zagledala, silom bi veeravala i odmah se odvajala.

Ila je tobo da lei, spava, a u stvari da to pre ostane sama sa sobom, i da onda, sasvim sama u noi, pokrivena jorganom, nastavi to jae grljenje, milovanje, tonui i gubei se od sree zbog tih snova. I to je najglavnije, mada je bila uverena kako se nee udati, ipak, ipak svi su se ti snovi stapali u snevanje brane sree, brane sobe, postelje, nametaja... I taj san jedan isti: u velikoj, raskonoj sobi, punoj izukrtane raznobojne svetlosti. Oko nje ostale sobe, takoe nametene, okiene pekirima i darovima to je ona donela... Dole, u dvoritu, bije edrvan, njegovi mlazevi, kaplje vode prema svetlosti iz ove njene sobe, ute se i ute kao ilibar. uje se svirka. On, njen mladoenja, kao zavravajui poslednje veselje, ve umorno, ali veselo, nestano i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme koje svatovi odlazei od njih pevaju, ostavljajui nju i njega ovako same. On visoka ela, crnih, malo dugih brkova, a sav obuen u svilu i oju. Miriu mu haljine od njegove razvijene snage. Ona ga ovamo, u postelji, u branoj koulji, u moru od te svetlosti, utanju edrvana, u svirci, pesmi, eka. I mada jo nije do nje doao, ona ve osea na sebi oblik njegova tela, i bol koji e biti od dodira njegovih ruku, usta i glave na njenim nedrima, kad on padne i kad pone da je grli i ujeda... I onda njega uvode. On prilazi. Poljupci ludi, besni; stiskanje, lomljenje snage; beskrajno duboko, do dna due upijanje jedno u drugo.

Zato je ona tu samou uvek volela. ak, kad je sasvim sama kod kue, mati joj ode ili na groblje ili poslom, pa se duboko u no ve ne vraa, ona je i taj strah od mraka nekako rado podnosila. Uvek bi se tada povlaila gore i onda, zatvorena kapijom i zidovima, dakle osigurana, predavala bi se sama sebi. A da bi sasvim izbegla strah od samoe i mraka, sve vie i vie zanimala bi se sobom. Slobodno bi se otkopavala, razgoliavala prsa i rukave i same alvare, da bi oseala kako bi jednim pokretom sve mogla sa sebe da zbaci. Onda bi se unosila uivajui u svojoj lepoti, oseajui dra od te svoje otkrivenosti i od golicanja vazduha. A koliko bi puta, isto kao kakav mukarac, sa tolikom strau poela da posmatra svoje prave, krupne dojke, u kojima su se ispod beline koe, ve nazirale, kao odavno zrele, neke grudve.

Jednom umalo ne uini ludost. Bilo je nekako na izmaku leta. Opet je bila subota - pazarni dan. Mati sa Magdom otila na groblje. Padao je mrak, ali nekakav topal, zaguljiv mrak. Mati joj nikako ne dolazila, a ona kao uvek, ograena komilukom i kuom, jednako bila sama. Nemajui ta da radi, a ne smejui da se kree, sedela je gore u sobi i kao obino bila je raskomoena. ak i vie nego obino, jer je bilo tada, vie nego ikada, obuzelo ono "njeno". Ali kao nikada dotada, odjednom poe oseati kako je poinje za srce da hvata neizmerno duboka, iz tamne daljine sa slutnjom takva teka tuga, jad i usplahirenost: ime e se sve ovo svriti?! Da nee, a sigurno e, sigurno - smru?! I onda: emu i nata sve ovo?

U tom u kako iz bate dolazi mutavi Vanko. I to peva. Sigurno pijan, kao svake subote od bakia to je dobio, sluajui po pijaci i ariji. I poto je dole, u kujni, video da nikoga nema, on se poe peti gore, ovamo k njoj. Ona se tre. Brzo se pokri i kao opasa. Ali odjednom joj doe luda misao od koje se sva oznoji. to da ne? Pijan je - i nee znati; polunem je - i nee umeti kazati! I to da ne jednom i to, o emu se toliko misli, sanja? to da ne vidi ona jednom kako je kada se oseti muka ruka na sebi.

Vanko doavi ovamo i videvi je, zaradovan to ju je naao, i pijan, srean, mucao je i mimikom joj poe pokazivati od koga je i koliko danas dobio.

- Ba... ba... ba!...

Ali videvi kako se ona sa minderluka, me jastucima, onako raskomoena, i ne die, ne prilazi, jo manje mu odgovara, niti se smeje - on zastade ispred nje kao uplaen. Ali ona ga pozva.

- Daj ruku!

On joj prui slobodno ruku sa ispruenim i rairenim prstima, i to levu, jer mu ona bee blie njoj. Ona ga uze za ruku, ali ne kao svakada, za prste, ve odozgo i vie ruke za dlan, za onu etvrtastu i iroku kost. Zatim ona vide kako mu se iznenaenom takvim njenim uzimanjem ruke, raireni prsti zgrie, te, prinosei je k sebi, ruka njegova doe joj onako crna, tvrda i kao neka apa. Ali nije ona ta koja bi, kada neto naumi, na po puta stala, ustukla. Brzo ga dovue k sebi i drei ga meu kolenima i, ne sluajui njegove neprirodne glasove od straha i radosti, otkri svoja prsa i na svoju jednu dojku silom poloi njegovu ruku pridravajui je, pritiskujui je... Oseti samo bol i nita vie. Brzo, stresajui se od jeze, ustade. Ali on, obezumljen, lud, sa penom na ustima, iskrivljenim licem, gurajui je glavom u trbuh, grlei je po kukovima kidao joj meso i kao kletima je vukao k sebi, da je obori, putajui zapenuane lude krike:

- Ba... ba... ba!

I druga da je bila na njenom mestu, sigurno bi podlegla, izgubila bi se, ali ona, gnuajui se, samo ga odbaci od sebe i izae, zakopavajui se.

V

Bilo je to pred Uskrs. Sofka, kao uvek uoi tih velikih praznika, nita nije radila dole u kujni, ve je bila jednako gore, na gornjem spratu, raspremajui i nametajui sobe. Tako je bilo i sada. I da se ne bi prljala, bila je obukla neki stari mintan koji joj je bio tesan, te su joj se prsa isto krila. Tako isto, da joj ne bi praina padala po kosi, bila je ovla zavila glavu velikom zejtinlijom, amijom te joj je lice odudaralo jasnije i sveije. Vetrila je i pajala sobe. Njene nanule zveale su po suhom doksatu gornjeg boja.

Dole, ispred kue, dvorite je bilo davno poliveno i poieno. Od kapije do kue belila se kaldrmisana putanja. Iz kofe na bunaru curila je voda, i belasajui se spram sunca, kapala je po ploama. Trava oko bunara, po dvoritu, i ak oko kamenova po kaldrmi odudarala je tamnije. Od dvorita pregraena tarabama, zelenila se i pruala ak iza kue njihova bata. Pod strejama evrljali su vrapci. Iz komiluka ulo se takoe spremanje za sutranji dan: tresenje ilimova, ponjava, lupa i ribanje tepsija i sahana. Sa ulice dopirao je bat koraka. Uopte dan je bio ist, topao, i pun ivotvorne, balsamske sveine, kao to su dani prolea pred Uskrs. Na dnu stepenica, odmah do kujne, sedela joj je mati, i kao da joj je bilo hladno, bila se ogrnula po leima kratkom kolijom, korteljkom, a u stvari najvie se bila ogrnula da joj ne bi praina odozgo, gde je Sofka istila, padala i prljala joj istu belu koulju oko vrata i na prsima. I tako pokrivena tom kolijom, drala je tepsiju u krilu trebei po njoj penicu, a u isto vreme pazei da u kujni ne iskipi jelo iz lonaca to su krkljali oko vatre. Trebila je marljivo penicu, jer veeras se ide na groblje i iznosi mrtvima za duu.

Na kapiji zveknu alka.

- Domaini!

ak gore u Sofka jak glas sa otrim i stranim naglaskom.

- Sofke, udara neko! - doviknu odozdo mati. Sofka ostavi ienje i poe silaziti.

- Pa to ti, nano, ne otvori? - poe se ova nekati silazei niz stepenice.

- Idi, idi, doao neko! - poe je uriti mati.

Dok je Sofka ila putanjom pored bunara ka kapiji da otvori, vide kako joj mati hitro sakri tepsiju sa penicom i uurbano, mada je bilo sve isto, opet nekoliko puta mahnu metlom ispred kujne i skloni neku krpu i jo neto ispod stepenica.

Sofka otvori kapiju i stade iekujui da ue taj koji lupa.

Na kapiji se pojavi visok, obrijane glave Arnautin. Sofka se osmehnu, jer odmah vide da je to oev glasnik, jedan od onih dambasa koji svake subote dolaze iz Turske ovamo, na pazar, i kupuju konje. Tako isto ona vide kako i mati joj, im ovoga pozna da je Arnautin, ovek iz Turske, dakle sigurno njegov glasnik, mada mu se, kao uvek ispred ovakvih velikih praznika, nadala, ipak, kad spazi da je zaista on to, poe se tamo, ispred kujne, unezvereno da vrpolji jednako okreui se oko sebe i nanovo gledajui da li je sve poieno i raspremljeno kako treba.

- Je li ovo efendi-Mitina kua? - poe Arnautin glasno da vie ulazei i kao dvoumei i jo jednom zagledajui kapiju da nije sluajno pogreio.

Sofka mu glavom potvrdi da je to. On ue i uputi se ka materi irokim koracima i zavuenim rukama u bele akire. I, mada se jo nije bio ni pribliio k njoj, otpoe:

- Eto, pozdravio vas efendi-Mita i poruio mi da vam kaem...

- Ako, ako, dobro nam doao! - predusrete ga mati. I kad doe do nje, brzo mu iznese trononu stolicu da sedne.

- Sedi, odmori se! - poe ga nuditi usrdno.

Arnautin bojaljivo, kao ukoen, spusti se na stolicu. Mati, kao uvek pred svima tim oevim glasnicima, stade preda nj, prekrstivi ruke na pojasu i s malo nagnutom glavom k njemu, da eljno i s puno potovanja slua ta joj je mu poruio i naredio. Sofka ode u kujnu da Arnautinu skuva kafu. Arnautin, namrtivi se, valjda da mu jae odskoi ona pruga oko vilice i ela, koja je pokazivala dokle je voda doprla pri njegovom jutronjem umivanju, poe otro da pria. Retko je u mater gledao, ve jednako u svoje jako ilave noge s debelim i dugim arapama od kostreti. Sofka po njegovom glasu vide da je kao ljut. I osmehujui se, ve je znala zato je. Sigurno je i on, kao i svi oevi glasnici, kad k njima polaze, mislio da e, kada ovamo doe, zatei majku i nju, Sofku, kao i celu kuu, malo sirotniju i onda da e mu trebati da njega navla pred njima grdi i govori im: kako i on tamo u Turskoj ne ivi bolje, i time njima daje kao neke naknade, utehe. A ono, evo, prevari se! Video nju, Sofku, i mater, koja mada je bila prevalila etrdesetu, ipak je jo izgledala mlada i svea. Oko joj jo toplo, kosa joj se jo kao zift crni i svetli. Istina, ima malo bora oko oiju i usta, ali se one i ne poznaju, ve se neosetno gube u sveini oblog joj i kao mleko, tako belog i nenog lica. I kad je ovako lepa u svakidanjem odelu, kakva li je kad je obuena!

Pa kako onda pred njim sada stoji smerno i kako bojaljivo raspituje o "svome oveku" grdei sebe: to nije znala ta e joj poruiti i iskati, te eto ne moe sad odmah da njegovom glasniku to da. Nego, izvinjava se, ona e to poslati predvee u han gde je ovaj odseo i to jo po sluzi.

I Sofka, po izrazu lica Arnautinova, vide kako na njega sve to silno utie. I jo kad on sagleda gde je Sofka kuvala kafu: kako otuda, iz tamne, iroke kujne, odsjajaju oni njihovi veliki, teki posluavnici, one ute iroke tepsije; pa onda ispred njega, gde on sedi, suhe stepenice koje vode na gornji boj, a tamo do kapije stari amdud sa ravastim koastim stablom a do same kapije binjekta koji je bio, istina, propao u zemlju, ali mu se jo bletalo njegovo mramorno teme. Sve to njega jo vie uplai. Brzo, na velike gutljaje, posrka kafu, i odmah se die urno - i to ne sredinom kaldrme, ve krajem kao da je ne uprlja - jednako izvinjavajui se materi: da se ona ne uri, i kako e on nju tamo u hanu ekati, dok ona bude gotova.

- e ekam, han'mo. Ako ne moe danas, sutra, kada ti hoe. Jedan, dva, tri dana, nita nije to u ja da ekam. ekau ja! - poe se pravdati odlazei.

Mati ga otprati do kapije, a Sofka osta u kujni perui olje. Ali ona vide kako se mati, poto otprati Arnautina i za njim zatvori kapiju, vraa polako i isto teko. Doe do bunara i tu ostade dugo, dugo. Posle skrenu i uputi se podrumu. Tamo dugo ostade pred vratima podrumskim, sigurno neto zagledajui unutra, jer tek posle dugog vremena Sofka u kako je ona otuda vie:

- Sofka, idi do Aritonovih i zovni Vanka!

Sofka ode i ubrzo se vrati sa onim istim Vankom. Vanko, kao uvek kad spazi mater joj, stade pred nju uplaen. Mati ga mimikom posla da ide u ariju i zove joj Toneta. Vanko sve trei ode.

Malo posle doe i Tone. Nasmejan i ve debela lica, kratko obrijan, u irokim mor-akirama bez gajtana, s brojanicama, sitnim brzim koracima stade on pred Todoru, nekadanju svoju snaku koja, dok je Vanko iao po njega, bee skuvala za nj kafu, iznela u utoj taslici duvana, sve to metnula pred sebe, pa zavivi cigaru i puei je polako, ekala ga je.

- Snake, zvala si me? - upita je Tone meui brojanice u pojas i kleknuvi ponizno ispred nje, uza stub kue.

- Sedi, sedi - poe ga nuditi ona dajui mu kafe i duvana - zvala sam te, a nije bogzna ta. Zna ti one nae bave?

- Kako da ne, snake? Pamtim jo kad su pravljene! Morali smo kapiju da poruimo i razvaljujemo dok ih unesmo! Kako da ih ne znam!

- E, pa one, te... Sad neto preturah po podrumu, pa mi padoe u oi. Zna, sad godine nerodne i ne mogu da se napune, pa zato sam te i zvala, da te pitam: kako bi bilo, kad bi se ko naao da uva u njima vino, da im ne bi obrui poispadali od sue. Ti ve zna to. Radi sa vinom. A za zatvor na podrumu zna kako je ve siguran!

- A ve za to...

I Sofka po glasu njegovu oseti kako Tone ve unapred sve zna.

- Pa, snake, - poe se on nekati - to bi dobro bilo! Dobro bi bilo da ja to... Imam ja neto vina, pa kad bi mene htela pustiti...

- Ba dobro. Bolje ti nego tuin - odahnu mati.

- E dobro. Hvala ti! - nastavi brzo Tone. - Samo, snake, zna, ja ako mogu jednu ili dve bave da zahvatim. Ostale, sve, samo je vaa kua u stanju da napuni, a moja kua i moja ruka ne stiza toliko, jer se zna nae tanko stanje.

- Pa koliko moe, Tone. A za vie dae Gospod!

- Daj, boe, daj, boe, snake! I svakome neka da to eli. A kako je bata-Mita? ujete li ta za nj?

- Jutros mi dolazio trgovac. Zdrav je. Ne moe jo da doe. Zakasao u trgovinu. Sofki poslao izije za haljinu, a i novaca, da nam se nae za ovaj praznik.

Tone, mada je bio uveren da je sve obratno, ipak se inio nevet. Brzo ode, i po egrtu posla joj unapred za celu godinu kiriju za te dve bave, a docnije e on ve i sve bave da zauzme, pa i ceo podrum. Metnue ak i svoj katanac na nj. Mati, kao uvek, ne brojei novac (mada je svakad, u svakom njegovom fieku, nalazila po nekoliko ravih groeva), dade baki deku, isporuujui pozdrav Tonetu i njegovoj domaici.

Deko ode. Kapija se za njim zatvori. Sofka vide kako joj se mati ne die, ve ostade tako jednako sedei, gledajui zamiljeno u ispijene olje kafe i prevrui novac u skut. ak i ne u kad se kapija ponovo otvori i na nju se slobodno provue njina Magda.

Kao uvek, ue ona brzo, nosei puno zaveljaja. I, ne zastajui pred materom niti joj nazivajui boga, ode pravo u kujnu.

- A doe li? - tre se mati, kad je vide tamo u kujni.

- Eto, snake, jedva stigoh, - poe da joj se pravda Magda. - Oni moji na selu uhvatili me tamo, pa de ovo, de ono. Ne moe ovek da ih se otrese. Jedva donesoh. Evo...

I ne pokazujui ta im je donela, kao da nije vredno njene panje, poe da trpa u kovege belo brano, a u sahane i tendere presno maslo i sir, to im je donela od svoje kue i to su njeni celog posta briljivo pribirali, samo da bi ona mogla to lepe i vie ovamo njima, svojim gazdama, da ponese.

- Magdo! - ponovo je zovnu mati.

- ujem snake! - istra Magda, a ve joj bile umrljane ruke i zasukani rukavi od sudova to ih poela da pere.

- Idi u areni han i pitaj za trgovca, Arnautina, - poe joj nareivati. - Nai ga i pitaj: da li moe to meano da mu ponese. Posle svrati u duandik za basmu. Znaju ve oni kakvu e da polju, kad je za nas. Samo brzo, jer posle moramo da idemo. Sad zna.

- Znam, snake!

I Magda, stara, suha, koata, obuena pola seoski pola varoki, brzo navue na bose noge neke stare speene papue i ode. I to ne ode na kapiju ulicom, ve kroz kapidike, bate, kue, kako bi se sa celim komilukom videla, sa svakim zdravila, i onda prekim putem otila u taj areni han. A Sofka je unapred znala kako e ona odmah toga Arnautina, i ne pitajui ga da li on moe, poeti da savetuje kako e da pazi da se to to e poneti uz put ne pokvari i ne izlomi. I posle e mu ispriati o njima, svojim gazdama: Sofki, materi joj, ocu, a najvie o njenom dedi, kod koga je ona sluila. I to ne zato da bi on od nje doznao za njih, jer po njoj ceo je svet morao znati za njih, nego kako bi tolikim svojim prianjem ona Arnautinu pala u oi, te da posle on, kad odnese i isporui pozdrav od sviju, uzgred kae da je tu bila i neka starka, a on e onda, efendi-Mita, setiti se nje i znati da je to bila ona, njina Magda.

I zaista, Sofka posle nekog vremena kroz prozore odozgo ugleda Magdu. Izila iz komiluka i ode onom ulicom koja vodi pravo gore u ariju, gde je pazar i gde su ti hanovi. I bojei se da nije zadocnila, gotovo tri. Jednako gura as na levu as na desnu stranu svoju ovla povezanu kratku kosu na glavi. as poe lako, umori se. Jedva vue na bosim nogama one speene papue, as ih izuje, uzme u ruke i potri. Ali opet svakog se asa zaustavlja: ili da skloni koje malo dete sa sredine ulice, da ga ne bi koji konj ili tovar pregazio, ili da kome odgovori na pozdrav.

Posle dugog vremena Magda se vrati zajedno sa dva egrta koji donee itavu rpu basme. Sofka je znala kako je sad Magda sa tim egrtima navla prola kroz komiluk, da bi svi videli tu basmu za Sofku i zavideli joj.

Posle, pred vee, kad se poe dan kloniti, bilo je vreme da se ide na groblje. Zvona ve stadoe da prodiru kroz guvu i vrevu iz varoi. Gore do Sofke poe da dopire vika, blejanje stoke, i ukroivanje otrgnutih konja s pazara, i razilaenje seljaka. Iz arije se sve vie i vie dizala graja, vreva, um, i to je sve brujalo i na sve strane mealo sa prainom, dignutom usled polivanja i ienja ispred duana. Simidije ve poee da se viaju kako silaze iz arije, razmileli se po sokacima to vode na drumove. Tre besomuno da dostignu muterije. Zavalili se od korpe simita. Depov