PROJEKAT KONSTRUKCIJE

1.1.1 Sadržaj projekta konstrukcije

1.1.2 Tekstualna dokumentacija1.1.2.1 Tehnički izveštaj 1.1.2.2 Tehnički uslovi za izvođenje betonskih i armiranobetosnkih radova1.1.2.2 Tehnički uslovi za izradu i montažu čeličnih konstrukcija sa spiskom propisa i primenjenih standarda 1.1.2.3 Spisak primenjenih propisa i standarda

1.1.3 Numerička dokumentacija1.1.3.1 Statički proračun

1.1.4 Grafička dokumentacija

*Zbog specifičnosti projekta grafički prilozi su jedinstveni za statiku i arhitekturu

1.1.2 TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA

1.1.2.1 TEHNIČKI OPIS

Objekat je u osnovi dimenzija 13,61x48,80m, visine u slemenu 7,19m.Objekat je nadstresnica ootvorena sa prednje strane , a dogradjena uz postojeci objekat. Nagib jednovodne krovne ravni je 6o. Glavni noseći sistem je ramovska struktura, sastavljena od rešetkastih rigli raspona 13,775 m i stubova koji se zglobno vezuju za njih a uklješteni su u temelje.

Sekundarnu konstrukciju čine hladnoobilkovani profili.

SEKUNDARNA KONSTRUKCIJA

Rožnjače RRožnjače R, statičkog sistema kontinualne grede, su hladnooblikovani kutijasti profili [] 100x60x3 mm kvaliteta S235, koji se varenom vezom spajaju za krovne nosače.

GLAVNA KONSTRUKCIJA

Krovni nosač GN

Krovni nosač GN je ravanska rešetka raspona 13,775 m i statičke visine 0,80 m. Gornji pojas rešetke je hladnooblikovani kutijasti profil [] 100x80x5 mm kvaliteta S235, a donji pojas kutijasti profil [] 100x80x4 mm. Dijagonale rešetke D su hladnooblikovani kutijasti profili [] 50x50x3 mm kvaliteta S235, a dijagonale Do su kutijasti profili [] 60x60x3 mm. Vertikale rešetke V su kutijasti profili [] 50x50x3 mm kvaliteta S235.Nastavljanje stapova izvesti kao staticki pokrivene.

Krovni nosač GN1

Krovni nosač GN1 je ravanska rešetka sa prepustom raspona oslonaca13,775 m i statičke visine 0,80 m. Gornji pojas rešetke je hladnooblikovani kutijasti profil [] 100x80x5 mm kvaliteta S235, a donji pojas kutijasti profil [] 100x80x4 mm. Dijagonale rešetke D su hladnooblikovani kutijasti profili [] 50x50x3 mm kvaliteta S235, a dijagonale Do su kutijasti profili [] 60x60x3 mm. Vertikale rešetke V su kutijasti profili [] 50x50x3 mm kvaliteta S235.Nastavljanje stapova izvesti kao staticki pokrivene.

STUBOVI

Stubovi S Stubovi glavnog rama hale su profili [] 200x150x5 mm, kvaliteta S235, uklješteni za temelje i zglobno vezani za krovne nosače na vrhu.

SPREGOVI

Krovni spregovi KspKrovni spregovi su smešteni u krovnoj ravni, rasporeda prema dispoziciji . Poprečni presek sprega je Ø 10 mm kvaliteta S235 i dimenzionisan je kao prost štap sposoban da prenese silu zatezanja.

Vertikalni – zidni spregovi VSp,Podužni vertikalni spregovi su ukrštene dijagonale poprečnog preseka L 50x50x5 mm kvaliteta S235 dimenzionisane na silu zatezanja.

Kosnici KPos K ,je poprečnog preseka HOP [] 40x40x2,5 mm, kvaliteta S235.Štapovi su zglobno vezani za krovne nosace i roznjace..

Zabatni zidoviKonstrukcija zabatnih zidova je armirano-betonska sa zidanom ispunom od giter blokova .

Čine je stubovi i grede koje se oslanjaju na stubove.

Projektovana marka betona za sve A.B. konstruktivne elemente je MB30. Armatura je mrežasta MAG 500/560 i rebrasta RA 400/500

********************

Osnovni materijal za sve elemente čelične konstrukcije je čelik S235JRG2. Veze se ostvaruju pomoću zavarivanja i vijcima. Prilikom montaže treba voditi računa da u svakoj fazi montaže bude obezbeđena prostorna stabilnost noseće čelične konstrukcije postavljanjem vertikalnih i horizontalnih spregova prema dispozicijama datim u dimenzionisanju konstrukcije.

FUNDIRANJE

Armirano betonska temeljna konstrukcija dimenzionisana je na osnovu proračunatih statičkih uticaja.Predviđeno je da se objekat temelji na temeljnim stopama u kombinaciji sa temeljnim trakama.Ispod armiranobetonske temeljne konstrukcije vrši se nasipanje šljunka debljine d=10 cm i njegovo nabijanje do modula stišljivosti 30 Mpa . Takodje ispod svake temeljne grede vrši se nasipanje šljunka u sloju od 10 cm. Ispod armirano betonske podne ploče debljine 15 cm vrši se nasipanje šljunka i tucanika sa nabijanjem do modula stišljivosti od 30MPa. Dispozicije i dimenzije temeljih stopa i temeljnih greda dati su u grafičkim prilozima.

Odgovorni projektant konstrukcije

Stojković Slavomir, dip.inž.građ.

lic.br. 311 3382 03

1.1.2.1 TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE BETONSKIH I ARMIRANO BETONSKIH RADOVA

OBIM I SADRŽAJ RADARadovi obuhvaćeni ovim odeljkom Tehničkih uslova sastoje se od obezbeđenja svih postrojenja, opreme, materijala i radne snage i izvođenja svih operacija u vezi sa materijalima koji se koriste: za skladištenje, merenje i rukovanje materijalima, za odmeravanje i mešanje, za spravljanje oplata, prenošenje, ugrađivanje, negovanje i završna obrada, svog betona za konstrukcije objekata, izradu šipova od betona i druge uzgredne radove na betonskim konstrukcijama, u skladu sa odredbama i uslovima ugovora i u punoj saglasnosti sa ovim odeljkom Tehničkih uslova, crtežima i uputstvima Inženjera.TEHNIČKA REGULATIVA I METODE ISPITIVANJAPBAB 87. "Pravilnik o tehničkim normativima za beton i armirani beton ("Sl. list SFRJ" broj 11/87) kao i Komentar odredbi Pravilnika BAB ("Službeni list", l988.)PPB 71. "Pravilnik o tehničkim merama i uslovima za prednapregnuti beton ("Sl. list SFRJ"br. 57/71)SRPS B.B2.010 Separisani agregat za beton. Tehnički uslovi (1986) SRPS B.C1.011 - Portland cement. Portland cement sa dodacima. Metalurški cement. Pucolanski cementi. Tehniči uslovi (1982)SRPS B.C1.014 Sulfatnootporni cementi. Portland cement. Metalurški cement. Tehnički uslovi (1982)SRPS U.M1.058 Voda za spravljanje betona. Tehnički uslovi i metoda ispitivanja (1985). SRPS U.M1.034 Dodaci betonu. Definicija i klasifikacija (1981)SRPS U.M1.035 Dodaci betonu. Kvalitet i proveravanje kvaliteta SRPS U.M1.037 - Prethodna ispitivanja radi izbora dodataka betonu sa određenim agregatom i cementom (1981)SRPS U.M1.020 Određivanje čvrstoće betonskih tela pri pritisku izrađenih od svežeg betona. (1978)SRPS U.M1.051 Kontrola proizvodnje betona u fabrikama betona za beton kategorije B II(1987)SRPS U M1.050 Kontrola proizvodne sposobnosti fabrike betona (1987) SRPS U.M1.052 - Minimalna oprema za laboratorije pri fabrikama betonaMATERIJALIAGREGAT - Za spravljanje betona upotrebljava se agregat koji je u skladu sa poglavljem II.1 PBAB-a, odgovarajućim uputstvima za primenu, kao i da ispunjava uslove kvaliteta prema propisu o jugoslovenskom standardu SRPS B.B2.010.Prirodni neseparisani agregat može se upotrebiti samo za nearmirani beton i to do najviše MB15, za ispune, slojeve izravnanja i sl. Granulometrijski sastav mešavine agregata mora biti takav da osigurava dovoljnu obradivost i zbijenost betona. Sastav granulometrijske mešavine zavisi od propisanog kvaliteta betona, načina i uslova transporta i ugrađivanja i određuje se eksperimentalnim putem, na osnovu prethodnih proba, koje mora predvideti Izvođač radova u projektu betona.У pogledu maksimalne veličine zrna važe odredbe čl. 10 PBAB-a, međutim kod elemenata sa gusto raspoređenom armaturom ili sa manjim zaštitnim slojem, veći deo agregata mora se sastojati od zrna koja su manja od rastojanja između susednih šipki armature i između šipki armature i oplate. CEMENT - Za spravljanje betona može se upotrebiti cement koji je u skladu sa poglavljem II.2 PBAB-a, poglavljem II.3 , PBAB-a uputstvima za njihovu primenu i koji ispunjavaju uslove kvaliteta utvrđene propisima o jugoslovenskim standardima SRPS B.C1.011 i SRPS B.C1.014. Za konstrukcije i elemente od prednapregnutog betona može se upotrebiti cement na bazi portland-cementnog klinkera sa najviše 15 % dodataka. У pogledu transporta i lagerovanja cementa važe odredbe PBAB-a, poglavlje VII.1 čl. 235 i 236. Cement se mora isporučiti u dovoljnoj količini kako ne bi došlo do obustave ili prekida radova na betoniranju. Sav cement koji je oštećen vlagom ili na drugi način, mora se odmah ukloniti sa gradilišta.

Izvođač je dužan da obezbedi, besplatno, i sve potvrde o ispitivanju, koje se odnose na cement koji se namerava upotrebiti za radove. Svaka potvrda mora pokazati da je uzorak ispitala ovlašćena organizacija i da u potpunosti ispunjava uslove odgovarajućeg standarda za ispitivan tip cementa.VODA - Za spravljanje betona upotrebljava se voda koja je u skladu sa poglavljem II.3 PBAB-a, odovarajućim uputstvima za primenu, kao i da ispunjava uslove kvaliteta utvrđene propisima o jugoslovenskom standardu SRPS U.M1.058. Pijaća voda se smatra podobnom i može se bez prethodnog ispitivanja koristiti za spravljanje betona.DODACI BETONU - Dodaci betonu se koriste za modifikaciju posebne osobine betona i isti su pod obaveznim atestom prema Naredbi o obaveznom atestiranju dodataka betonu ("Sl. list SFRJ" br. 34/85). Za spravljanje betona mogu se upotrebiti dodaci koji su u skladu sa poglavljem II.4 PBAB-a, odgovarajućim uputstvima za primenu, kao da ispunjavaju uslove kvaliteta prema propisima o jugoslovenskom standardu SRPS U.M1.035. Kako dodaci mogu u isto vreme izazvati i negativna dejstva na druge značajne osobine betona, mora se prethodno proveriti da li dodatak betonu odgovara projektovanoj betonskoj mešavini, prema propisu o jugoslovenskom standardu SRPS U.M1.037.BETONKLASIFIKACIJA BETONA U projektima, za svaki element konstrukcije ili za konstrukciju u celini, naznačena je klasabetona koja obuhvata samo marku betona (MB) ili marku betona i druga svojstva koja beton mora imati u posebnim uslovima sredine.Marka betona (MB) je normirana čvrstoća pri pritisku u MPa, koja se zasniva na karakterističnoj čvrstoći pri starosti betona od 28 dana. Čvrstoća betona pri pritisku ispituje se prema propisima o jugoslovenskom standardu SRPS U.M1.020, na kockama ivice 20 cm prema standardu SRPS U.M1.004 sa negom betonskih tela prema standardu SRPS U.M1.005. Karakteristična čvrstoća pri pritisku je vrednost ispod koje se može očekivati najviše 10% svih čvrstoća pri pritisku ispitanog betona. U projektu konstrukcije može se odrediti karakteristična čvrstoća betona pri pritisku, pri starosti koja je manja ili veća od 28 dana. Prema čl. 21 PBAB-a betoni se svrstavaju u dve kategorije:– beton prve kategorije B.I i – beton druge kategorije B.II.

BETON B.I Betoni I kategorije, B.I, su betoni nižih marki i to MB10, MB15, MB20 i MB25 i spravljajuse na gradilištu na kom se ugrađuju, i ne smeju se transportovati. Za ove betone nisu neophodne prethodne probe ukoliko se spravljaju na samom gradilištu. Najmanja količina cementa za betone kategorije B.I svih konzistencija, osim žitke, u zavisnosti od klase cementa i najkrupnije frakcije određena je članom 26 PBAB-a. Granulometrijski sastav mešavine agregata može se odabrati bez prethodnih proba sastava mešavine prema čl.9 PBAB-a, odnosno standarda SRPS U.M1.057, ako se granulometrijska kriva nalazi u području3. Kontrola kvaliteta koja se odnosi na kontrolu proizvodnje i kontrolu saglasnosti (čl.34 PBAB-a) vrši se samo sa kontrolu saglasnosti sa uslovima projekta, na taj način što se za kvalitet očvrslog betona na gradilištu uzima dvostruko veći broj nego za beton B.II, čl.48 pod "v". Kontrola proizvodnje se ne vrši kako je uobičajeno uzimanjem probnih kocki, već se vrši samo kontrola najmanje količine cementa.BETON B.II Betoni II kategorije, B.II, su: betoni MB30 i viših marki, betoni sa posebnim svojstvimasvih marki, transportovani betoni svih marki i specijalni betoni MB 60.Sastavi betona kategorije B.II moraju se odrediti na osnovu rezultata prethodnih ispitivanja betona sa materijalima sa kojima će se proizvoditi beton u skladu sa članom 28 PBAB-a. Granulometrijski sastav mešavine agregata utvrđuje se eksperimentalno shodno čl.8. Najmanja ukupna količina cementa i čestica manjih od 0.25mmm u zavisnosti od najveće frakcije agregata određena je članom 30, tabela 5 PBAB-a.Prethodnim probama određuju se tražena svojstva i osobine betona predviđene projektom i uslovima gradnje kao što su: konzistencija, obradljivost, čvrstoća, trajnost, termičke karakteristike i dr. Za beton kategorije B.II obavlja se kontrola proizvodnje betona i kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugrađivanja (čl. 35, PBAB-a).

Shodno čl. 48 pod "b" za beton spravljen isključivo za potrebe objekta, odnosno gradilišta, a pogon ima kontrolu kvaliteta proizvodnje prema propisu o jugoslovenskom standardu SRPS U.M1.051, rezultati ispitivanja betona u pogonu mogu se koristiti i za dokazivanje saglasnosti sa uslovima kvaliteta betona na mestu ugrađivanja, s tim da se isto mora projektom betona predvideti.

SVOJSTVA BETONA U POSEBNIM USLOVIMA SREDINE Opšte odredbePreduslov za izradu betona sa posebnim svojstvima sastoji se u tome da se takav beton mora

ispravno sastaviti, spraviti i ugraditi (dobro sabijen i bez segregacije) i pažljivo negovati. On se mora spravljati u skladu sa odgovarajućim uslovima za beton B.II Vodonepropusni beton

Standard SRPS U.M1.015 Beton. Ispitivanje vodonepropsnosti betona, propisuje postupak ispitivanja vodonepropusnosti betona. Marke vodonepropustljivosti betona su: V2, V4, V6, V8 i V12, pri čemu brojke 2, 4, 6, 8 i 12 označavaju pritiske u barima, što je propisano projektom konstrukcije. Ne sme se zapaziti pojava kapi na gornjoj površini na pet od šest ispitivanih tela za traženu marku, ali s tim da je prvu nižu marku voidonepropustljivosti zadovoljilo svih šest tela.Beton otporan na dejstvo mraza To je beton koji je izložen čestom smrzavanju i odmrzavanju u vlagom zasićenim uslovima.Ovaj beton zahteva agregat otporan na mraz i vodonepropusni beton. Standard SRPS U.M1.016 Beton. Ispitivanje otpornosti prema dejstvu mraza, određuje marke otpornosti prema dejstvu mraza od M50, M100, M150 i M200, gde brojke označavaju najveći broj ciklusa naizmeničnog smrzavanja i kravljenja. švrstoća pri pritisku smrzavanih tela mora iznositi 75% od čvrstoće koju imaju nesmrzavana tela ekvivalentne starosti.Beton otporan na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje Otpornost ovog betona ispituje se prema jugoslovenskom standardu: SRPS U. M1.055 Beton.Ispitivanje otpornosti površine betona na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje. Otpornost betona na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje određuje se stepenom oštećenja ispitivane površine posle 25 ciklusa naizmeničnog smrzavanja i odmrzavanja. Beton se smatra još otpornim na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje ako posle 25 ciklusa ima 0.2 mg/mm gubitaka mase. Betoni izložen delovanju mraza ili mraza i soli moraju se štiti aeriranjem. Količina uvučenog vazduha ispituje se prema jugoslovenskom standardu SRPS U.M1.031 i isti mora odgovarati vrednostima datim u čl.32, tabela 6 PBAB-a.Beton otporan na habanje Prema standardu SRPS B.B8.015 Ispitivanje otpornosti premna habanju brušenjem, ispitujese otpornost na habanje betona koji su izloženi opterećenjima od jakog saobraćaja ili stalnog protoka vode.Beton otporan na hemijske uticaje U zavisnosti od utvrđenog stepena i vrste agresivnosti postupaće se prema odredbamajugoslovenskog standarda: SRPS U.M1.014 Beton. Dejstvo materijala agresivnih prema betonu i zaštita od njih (1959). Na planovima i u tehničkim opisima naznačena je zahtevana otpornost prema odredbama navedenog standarda na osnovu čega je Izvođač dužan da postupi.IZVOĐENJE BETONSKIH RADOVAPre izvođenja konstrukcija i elemenata od betona, armiranog i prednapregnutog betona, Izvođač radova je dužan da na osnovu projekta konstrukcija, shodno čl. 232 PBAB-a, izradi projekat betona, koji sadrži:a) sastav betonskih mešavina, količine i tehničke uslove za projektovanje klase betona, b) plan betoniranja, organizaciju i opremu, c) način transporta i ugrađivanja betonske mešavine, d) način negovanja ugrađenog betona,

e) program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona, f) program kontrole, uzimanja uzoraka i ispitivanja betonske mešavine i betona po partijama,

g) plan montaže elemenata, projekat skele za složene konstrukcije, kao i projekat oplate za specijalne vrste oplate.Projekat betona mora se dati Inženjeru na odobrenje.

BETONSKI POGONIPogon za proizvodnju betona mora da ima potrebne kapacitete proizvodnje, kao i usaglašenu veličinu deponije agregata i silosa, pored toga što mora da zadovolji uslove jugoslovenskih standarda SRPS U.M1.050, SRPS U.M1.051 i SRPS U.M1.052. Fabrika betona mora biti opremljena i za proizvodnju betona u posebnim uslovima, tj. kada je temperatura vazduha niža od +5oC, odnosno viša od +30oC. Mora se u projektu betona dati udaljenost fabrike betona od pojedinih delova objekta, broj automiksera sa kojima raspolaže fabrika betona, kao i trajanje transporta, uzimajući u obzir i zakrčenost saobraćaja na putu ako isti koristi javne saobraćajnice.Betonski pogon mora posedovati izveštaj o podobnosti proizvodnje betonskog pogona i izveštaj o jednomesečnom ispitivanju uređaja za doziranje.SKLADIŠTENJE MATERIJALAAgregat za beton ne sme se mešati sa drugim materijalima za vreme transporta iskladištenja na gradilištu. Uslovi transportovanja i skladištenja moraju odgovarati odredbama čl.233 PBAB-a.У pogledu transporta cementa, neophodne dokumentacije koja prati isporuku i uslova čuvanja cementa na gradilištu, važe u svemu odredbe čl. 234 i 235 PBAB-a, kao i Komentar navedenih članova. Dodaci betonu moraju biti označeni prema propisu jugoslovenskog standarda SRPS U.M1.034 i uskladišteni prema uputstvima proizvođača. DOZIRANJE MEŠAVINADoziranje svih komponenti betona, prema čl. 23 PBAB-a, vrši se težinski i mora odgovarati odredbama ovih Tehničkih uslova. Tačnost doziranja svih sastavnih delova mora biti u skladu sa tačkom 3.2. jugoslovenskog standarda SRPS U.M1.050. Predlozi za doziranje, moraju se odrediti na osnovu prethodno izvršenih proba od strane Izvođača radova, u skladu sa čl.28 PBAB-a i odobrenja Inženjera. Nikakav beton se ne sme ugraditi dok rezultati posle 28 dana ne dokažu da su projektovana doziranja ispravna. Maksimalni vodocementni faktor koji je naveden je max. vodocementni faktor koji je dozvoljen kod odgovarajućih klasa (marki) betona i obuhvata vodu koja se dodaje u mešalicu i slobodnu vodu koju sadrži agregat. Minimalne količine cementa koje su naznačene, predstavljaju sadržaj cementa koji je dozvoljen za odgovarajuće klase (marke) betona. Cement potreban u većim količinama, od tih minimalnih, da bi se postigla potrebna čvrstoća i konzistencija, mora obezbediti Izvođač bez prava na naknadu. Ako testovi kontrole kvaliteta, kako je propisano u ovim Uslovima, pokažu da je potrebna promena u sastavu mešavine, takva se promena mora izvršiti na teret Izvođača. KONZISTENCIJA BETONA Konzistencija betona se odabira tako da se raspoloživim sredstvima za ugrađivanje omogućava dobra zbijenost betona, što lakše ugrađivanje bez pojave segregacije i dobra završna obrada površine. Konzistencija betona je mera obradivosti i razlikuju se četiri područja konzistencije: kruta, slabo plastična, plastična i tečna. Mere konzistencije sveže betonske mase date su u tabeli 2. čl.2 PBAB. MEŠANJE BETONAKomponente betona za sve pozicije betonskih radova mogu se mešati u mešalicama fabrike betona i to toliko dugo dok se ne postigne homogena mešavina. Određivanje stepena homogenosti sveže betonske mešavine vrši se prema tački 4.5 standarda SRPS U.M1.050. Mešalica mora biti uvek u takvom funkcionalnom stanju da posle punjenja pojedinim komponentama postigne homogenu mešavinu u utvrđenom vremenu mešanja. Utvrđeno potrebno vreme mešanja, vreme koje protekne od momenta kada su sve komponente u mešalici do početka pražnjenja mešalice, mora biti naznačeno u tabelama za sastav betona i postavljeno na vidnom mestu. TRANSPORT BETONA U pogledu uslova za transport betona i način obavljanja transporta od fabrike betona, gde se proizvodi betonska mešavina, pa do mesta ugradnje važe odredbe jugoslovenskog standarda: SRPS U.M1.045 Transportovani beton. Tehnički uslovi (1987). UGRAĐIVANJE BETONA Beton se ugrađuje prema projektu betona. Temperatura svežeg betona u fazi ugrađivanja ne sme da je niža od +5oC niti viša od +30oC. Ukoliko je srednja dnevna temperatura ispod 5oC ili iznad 30oC, smatra se betoniranjem u posebnim uslovima i u tom slučaju moraju se

preduzeti mere u pogledu proizvodnje, ugradnje i nege betona u skladu sa poglavljem VII-7 PBAB-a.U konstrukciju se mora ugraditi beton takve konzistencije da se može dobro ugraditi i zbijati predviđenim mehaničkim sredstvima za ugrađivanje. Svežem betonu se ne sme dodavati voda.Visina slobodnog pada betona ne sme da bude veća od 1,50m. Ako se za dovod betona od mešalice do oplate koriste riže ili oluci, isti moraju biti opšiveni limom, a kod strmih nagiba opremljeni pregradama ili da su kratki kako bi se održala brzina kretanja. Ako se ugrađivanje betona nepredviđeno prekida, moraju se preduzeti mere da takav prekid ne utiče štetno na nosivost ili ostala svojstva konstrukcije, odnosno elemenata. Kada prekid ugrađivanja betona nije izveden ispravno, ili na način predviđen projektom, Izvođač je dužan da mesto prekida obradi onako kako to bude Inženjer zahtevao. Beton se mora dobro sabiti za vreme i odmah posle ugrađivanja. Zbijanje se mora izvršiti mehaničkim vibriranjem i Izvođač je dužan da obezbedi dovoljan broj vibratora za interno vibriranje (pervibriranje), kao i uslove za njihovo premeštanje. Inženjer može propisati i upotrebu spoljnih vibratora na posebnim mestima. Vibratorima se mora rukovati tako da se potpuno obradi beton oko armature i u ćoškovima i uglovima oplate, i mora dovoljno trajati i biti takve jačine da potpuno sabije beton, ali se ne sme produžavati da ne bi došlo do segregacije. Na površini se ne sme dozvoliti izdvajanje lokalnih površina maltera. Vibratori se moraju polako stavljati u beton i vaditi iz njega. Ne smeju se direktno oslanjati na armaturu ili usmeravati na delove ili slojeve betona koji su se stvrdnuli do stepena da je beton prestao biti plastičan pri vibriranju.Odredbe ovog odeljka odnose se i na prefabrikovane elemente, osim ako Inženjer ne odobri upotrebu spoljnog vibratora ili prihvati metod vibriranja Izvođača.UGRADNJA BETONA U SLOJEVIMABeton se mora ugrađivati u slojevima debljine najviše 30cm, a kod većih masa i do 50cm.Svaki sloj se mora ugraditi i sabiti pre nego što na prethodnom sloju započne vezivanje betona. Radne spojnice se mogu postavljati samo gde su naznačene na crtežima, ili prikazane u planu betoniranja koji je odobrio Inženjer. U hitnim slučajevima spojnice se mogu postavljati samo prema uputstvima Inženjera. Pre ugrađivanja novog betona uz beton koji je stvrdnuo, oplate se moraju ponovo pritegnuti, a površina stvrdnutog betona ohrapaviti, temeljno očistiti od stranih materija i cementnog mleka i nakvasiti vodom.UGRADNJA BETONA POD VODOMBetoniranje pod vodom se mora izvoditi tako da se iz betonske mase ne izdvoje cement i voda.Beton za noseće elemente koji se ugrađuje pod vodom mora da sadrži: najmanje 400kg cementa po kubnom metru betona, granulat sa maksimalnim zrnom od 32mm, fluidifikator kao dodatak betona, s tim da sleganje konusa bude oko 15cm. Cement mora da je odgovarajućeg kvaliteta i otporan prema eventualnoj agresivnosti vode. Levak za betoniranje sastoji se od cevi prečnika najmanje 25cm, konstruisan iz delova koji imaju spojnice sa prirubnicama opremljenim zaptivkama. Levci za betoniranje moraju se tako podupreti da omoguće kretanje izlivenog kraja po čitavoj radnoj površini, kao i da omoguće brzo spuštanje kada je potrebno usporiti ili zaustaviti protok betona. Izlivni kraj na početku radova mora biti zatvoren kako bi sprečio ulazak vode u cev i mora biti do na 20cm od dna. Kada se šarža izruči u levak, protok betona se mora regulisati laganim izdizanjem izlivnog kraja, uvek ga zadržavajući u ugrađenom betonu. Protok betona mora biti neprekidan. Sa crpljenjem vode i čišćenjem površine može se početi tek kada je beton očvrsnuo.PODLIVKEPodlivke se izvode od maltera spravljenih sa ekspanzionim cementima pri čemu minimalnapostignuta čvrstoća mora odgovarati betonu marke MB45. U pogledu kvaliteta primenjenih materijala važe odredbe ovog poglavlja. Podlivke se ugrađuju tako da uvek postoji nadpritisak: može se primeniti princip spojnih sudova ili postupak injektiranja. Malteri moraju imati trajno povećanje zapremine od min 1%. Podlivke veće debljine od 50mm moraju se posebno armirati. Izvođač je dužan da u sklopu radova na ugradnji prefabrikovanih elemenata, ležišta, slivnika i sličnih elemenata, gde se predviđa primena podlivke, priloži u okviru projekta tehnologije ugradnje, sve potrebne dokaze da previđena kompozicija maltera koja će se koristiti kao podlivka u svemu odgovara traženim uslovima. Navedeni projekat, zajedno sa detaljnim opisom tehnologije ugradnje podleže odobrenju Inženjera.

NEGOVANJE BETONA Neposredno posle betoniranja, beton se mora zaštititi od:

– prebrzog isušivanja, – padavina i tekuće vode, – visokih i niskih temperatura, – vibracija koje mogu poremetiti unutrašnju strukturu i – mehaničkih oštećenja. Površine betona izložene uticajima moraju se zaštititi pokrivkom. Tip pokrivke mora da je po oceni Inženjera najpogodnija u postojećim uslovima. Ako prema oceni Inženjera pokrivke nisu potrebne, površine se moraju održati u vlažnom stanju polivanjem ili prskanjem vodom. Ako projektom betona nije drugačije određeno, vreme negovanja propisano je čl.267 PBAB-a.

PROIZVODNJA I UGRAĐIVANJE BETONA U POSEBNIM USLOVIMA Ugrađivanje betona u kalupe ili oplatu pri spoljnim temperaturama nižim od +5oC

ili višim od +30oC smatra se betoniranjem u posebnim uslovima. Za betoniranje u posebnim uslovima moraju se osigurati posebne mere zaštite betona. Agregat mora biti otporan na mraz. Agregat ne sme da sadrži organske primese koje usporavaju hidrataciju cementa. Upotrebna smrznutog agregata nije dopuštena. Pri izboru cementa prednost treba dati visokoaktivnim cementima sa nižom standardnom konzistencijom i bržim oslobađanjem hidratacione toplote. Cement sa dodtkom pucolana po pravilu se ne koristi. Pre prvog smrzavanja beton mora imati najmanje 50% zahtavane čvrstoće. Kad se u vrlo hladne dane skida oplata ili uklanja toplotna zaštita, ne sme doći do naglog hlađenja betona, pa se spoljne površine betona moraju zaštititi. Cement i ostali sastojci betona koji se ugrađuju u masivne elemente moraju biti takvi da temperatura ugrađenog betona ni u kom slučaju ne bude viša od +65oC.

ZAVRŠNA OBRADA POVRŠINA I TOLERANCIJE Sve površine od betona moraju se temeljno obraditi u vreme ugrađivanja. Obrada

mora da bude takva da potisne krupnozrni materijal sa površine i da malter potpuno nalegne na oplate da bi se stvorila ravna završna površina bez vode i vazdušnih mehurića ili šupljikavosti. Čim se beton dovoljno stvrdne, a oplata uklone, cela površine mora se temeljno očistiti, ukloniti tragovi oplate ili istureni delovi, kako bi površina ostala ravna, bez ulegnuća ili nepravilnosti. Kod kolovoznih (podnih) ploča, pošto se beton ugradiи sabije, mora se poravnati do granica i visina naznačenih poprečnim presekom i mora se obraditi do glatke ravne površine. Kvalitet izrade mora biti takav da kada se kontroliše završna obrada letvom-ravnalicom od 4m ne sme pokazivati veća odstupanja od 10mm od propisane visine poprečnog preseka. Ostala dozvoljena odstupanja u završnim betonskim radovima su:

a) kod dimenzija poprečnih preseka stubova i nosača, ne više od 6mm, b) kod ostalih dimenzija stubova i nosača, ne više od 10mm, s tim da visinske kote na

kvaderima mogu odstupati najviše do 5mm, c) ravnost vertikalnih ili kosih površina mora biti u granicama od 8mm mereno

letvom dužine 3m, d) odstupanja stubova i zidova od vertikale, mereno sa viskom ne sme biti veće od 6mm. Način izvođenja završnih radova kod posebnih elemenata ili delova konstrukcije dat je na crtežima ili je naznačen u predračunu. UZIMANJE UZORAKA I ISPITIVANJEIzvođač je odgovoran za sprovođenje i analizu odgovarajućih ispitivanja propisanih PBAB-om и odgovarajućim jugoslovenskim standardima, kao i za uzimanje potrebnih podataka iz rezultata tih ispitivanja u toku izvođenja radova. Saglasno ovom poglavlju Izvođač je dužan da na zahtev Inženjera, tokom izvođenja radova od betona, uzme i čuva betonska tela za ispitivanje, u uslovima konstrukcije. Izvođač je dužan da sve troškove nabavke i rada opreme za uzimanje uzoraka za ispitivanje, kao i sve troškove na uzimanju uzoraka i ispitivanju, obuhvati ponuđenom jediničnom cenom odgovarajućih pozicija radova, u svemu prema odredbama ovog odeljka i zahtevu Inženjera. Naknadno dokazivanje kvaliteta ugrađenog betona u konstrukciji vrši se u posebnim slučajevima, na primer: ako nije moguće izvesti ispitivanje črstoće na pritisak, ili ako

rezultati nisu odgovarajući, ili ako postoji neki drugi razlog za ozbiljnu sumnju u čvrstoću betona u konstrukciji. Postupak za ispitivanje čvrstoće betonskih tela pri pritisku, izvađenih iz očvrslog betona regulisan je odredbama jugoslovenskog standarda SRPS U.M1.040 -Određivanje čvrstoće betonskih tela pri pritisku izvađenih iz očvrslog betona.MERENJEKoličina koja će platiti Izvođaču po ugovorenoj jediničnoj ceni za jedinicu mere izvedenogelementa naznačenu u predmeru radova po kubnom, kvadratnom, dužnom metru ili komadu u svemu je određena planovima, specifikacijama ili kako Inženjer utvrdi. Armatura i kablovi se obračunavaju u svemu prema odredbama ovih Tehničkih uslova.PLAĆANJEZa količinu utvrđenu na gore opisan način Izvođaču će se platiti po ugovorenoj jediničnoj ceni za 1 m3 koja predstavlja punu nadoknadu za obim i sadržaj rada dat ovim poglavljem.NABAVKA, IZRADA I UGRADNJA ARMATURETEHNIČKA REGULATIVA I METODE ISPITIVANJA PBAB 87. – Pravilnik o tehničkim normativima za beton i armirani beton ("Sl. list SFRJ"broj 11/87) kao i Komentar odredbi Pravilnika BAB ("Službeni list", l988.) SRPS C.B6.013 – Čelična žica za zavarene armature. Tehnički uslovi. SRPS C.K6.020 – Vrućevaljani čelici. Betonski čelici. Tehnički uslovi. SRPS C.K6.120 – Vrućevaljani čelici. Betonski čelici. Oblik i mere. SRPS U.M1.090 – Beton. Određivanje adhezije između armature i betona. SRPS U.M1.091 – Građevinske zavarene armaturne mreže.SRPS U.M1.092 – Bi – armatura. Tehnički uslovi.SRPS C.A4.001 – Mehanička ispitivanja metala. Statička ispitivanja. Ispitivanje zatezanjem.Termini i definicije.SRPS C.A4.002 – Mehanička ispitivanja metala. Statička ispitivanja. Ispitivanje zatezanjem.SRPS C.A4.005 – Mehanička ispitivanja metala. Statička ispitivanja. Ispitivanje savijanjem.SRPS C.T3.051 – Tehnika varenja metala. Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva. Ispitivanje razaranjem čeličnih spojeva zavarenih elektrolučno ili plinski.

Svi betoni obuhvaćeni ovim uslovima, armirani su glatkom armaturom kvaliteta GA 240/360, rebrastom armaturom kvaliteta RA 400/500 i MA 500/560. Sva upotrebljena armatura u betonskom preseku, mora da ima odgovarajuća dokumenta - dokaze o kvalitetu izdate od strane akreditovanih institucija, a na osnovu ispitivanja sprovedenih prema važećim standardima standardima. Žica za vezivanje armature kod pozicija betona na saobraćajnom profilu mosta mora biti toplo pocinkovana.Najmanji zaštitni sloj betona do armature, računajući i uzengije, iznosi 30 mm kod svih pozicija.Obezbeđenje da će se osvariti zahtevani zaštitni sloj prilikom betoniranja, vrši se ugradnjom posebnih odstojnika koji su žicom vezani za armaturu.Obračun rada Količina koja će se platiti izvođaču po ugovorenoj jediničnoj ceni, koja je data za 1 kgutvrdiće se na osnovu mera datih u projektu i na osnovu snimljenog stanja.

Odgovorni projektant konstrukcija:

Stojković Slavomir, dip.inž.građ.

lic.br. 311 3382 03

1.1.2.1 OPŠTI TEHNIČKI USLOVI ZA IZRADU I MONTAŽU ČELIČNIH

KONSTRUKCIJA SA SPISKOM PROPISA I STANDARDA

1. Uvodne napomeneOpšti tehnički uslovi za izradu i montažu čeličnih konstrukcija predstavljaju kratak opis obaveza svih učesnika na izradi i montaži nosećih čeličnih konstrukcija, čije ispunjenje, uz znalačko i odgovorno održavanje u toku eksploatacije garantuje stabilnost i bezbednost.Uslovi se prilažu kao standardni tekst tehničkom opisu objekta i imaju za cilj postizanje minimuma kvaliteta standarda za R.Srbiju.2. Propisi i standardi za izradu i montažu nosećih čeličnih konstrukcija2.1. Pravilnik o tehničkim normativima za noseće čelične konstrukcije (Sl.l. SFRJ br. 61/86). 2.2. Opšti tehnički propisi za izradu predmeta i konstrukcija zavarivanjem (Sl. list SFRJ br. 19/59). 2.3. SRPS U.E7. 145/87 - Noseće čelične konstrukcije spojene zakivcima i zavrtnjima. 2.4. SRPS U.E7. 150/87 - Zavarene noseće čelične konstrukcije 2.5. Tehnički propisi o kvalitetu zavarenih spojeva za noseće čelične konstrukcije (Sl.list SFRJ br. 41/64). 2.6. Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima (Sl. list SFRJ br. 31/81, 49/82, 29/83). 2.7. Tehnički propisi za tolerancije mera i oblika kod nosećih čeličnih konstrukcija (Sl.list SFRJ br. 41/64). 2.8. Tehnički propisi o dejstvu vetra, Opterećenje vetrom SRPS U.C7.110,111,112 i 113 iz 1991. godine2.9. Tehnički propisi za pregled i ispitivanje nosećih čeličnih konstrukcija (Sl. list SFRJ br. 6/65). 2.10. SRPS U.E7. 081, 086, 091, 096, 101, 106, 111 i 121 od 1986. godine, a koji se odnose na standarde o stabilnosti nosećih čeličnih konstrukcija. 2.11. SRPS C.BO. 500/88 - Opšti konstrukcioni čelici. 2.12. SRPS U.E7.010/88 - Izbor osnovnog čeličnog materijala. 2.13. SRPS M.B1.023/1983 i JUS M.B1.028/ o kvalitetima materijala zavrtnjeva i navrtki. 2.14. SRPS M.B1.601/65 i JUS M.B1.603/65 - o obliku i merama navrtki 2.15. SRPS M.B2.011 za podloške (ravne) i JUS M.B2.110 za elastične podloške. 2.16. Pravilnik o tehničkim merama i uslovima za montažu čeličnih konstrukcija (Sl. list SFRJ br. 29/1970 god.). 2.17. Pravilnik o tehničkim merama i uslovima za zaštitu čeličnih konstrukcija od korozije (Sl. list SFRJ br. 32/70). 2.18. SRPS C.T3.071, 072, 073, 081, 082 o podobnosti izvodjača zavarivačkih radova. 2.19. SRPS C.T3.020, 040, 041, 042, 048 o kontroli zavarenih spojeva. Kao zamena ovih standardna može se upotrebiti i katalog internacionalnog instituta za zavarivanje (I IW) u izdanju “Energoinvesta” iz Sarajeva.

3. Materijal i dozvoljeni naponi3.1. U osnovnu čeličnu konstrukciju ugradjuju se materijali kvaliteta prema SRPS -uC.BO.500/88.3.1.1. Za valjanje profile po pravilu Č.0370 (izuzetno i Č.0371), garantovanih hemijskih i mehaničkih osobina, bez garantovane žilavosti. 3.1.2. Za limove Č.0361 garantovanih hemijskih i mehaničkih osobina. Čelik Č.0361 je umiren, te je namenjen izradi zavarenih elemenata čeličnih konstrukcija. Žilavost garantovana 27 J/cm2 pri +20 C.3.1.3. U elemente jače opterećene ugradjuje se čelik Č.0362 garantovanih hemijskih i mehaničkih osobina. Čelik je specijalno umiren, garantovane žilavosti 27 J/cm2 pri 0 C. Kvalitet čelika se posebno obeležava u crtežima i spiskovima materijala.3.1.4. U načelu, u noseću konstrukciju može se ugraditi i čelik boljih hemijskih i mehaničkih osobina od osobina propisanih projektnom dokumentacijom.Razlika u ceni pada na teret proizvodjača čelične konstrukcije.

3.2. Dozvoljeni naponi u nosećoj čeličnoj konstrukciji odredjuju se prema granici razvlačenja usvojenih kvaliteta čelika, uz primenu koeficijenata sigurnosti prema važećim tehničkim propisima (tačka 2.3. ovih uslova). 3.2.1. Dozvoljeni naponi zavarenih spojeva uzimaju se prema tehničkim propisima za zavarene noseće čelične konstrukcije (SRPS U.E7. 150/87). 3.2.2. Izvijanje štapova proverava se prema odgovarajućim standardima navedenim u tački 2.10 o vih uslova. 3.3. Zavrtnjevi, navrtke, podložne pločice izradjuju se od materijala prema SRPS -u M.B1. 023/1983. god. 3.3.1. Neobradjeni i obradjeni zavrtnjevi i odgovarajuće navrtke i podložne pločice kvaliteta čvrstoće 4.6; 5.6. i 8.8. 3.3.2. Dozvoljeni naponi neobradjenih i obradjenih zavrtnejva odredjuju se prema dozvoljenim naponima u osnovnom materijalu, uz primenu koeficijenata sigurnosti prema važećim tehničkim propisima za noseće čelične konstrukcije (SRPS U.E7. 145/87). Anker-zavrtnjevi proračunavaju se takodje prema SRPS U.E7. 145.87 (tač. 6.5.3. SRPS -a). 3.4. Dodatni materijal za zavarene konstrukcije (elektrode) bira se prema SRPS -u C.H3.010 i C.H3.011.3.4.1. Za zavarene konstrukcije dinamički opterećene u načelu se preporučuju elektrode sa debelim plaštom bazičnog karaktera i niskim sadržajem vodonika. Statički opterećene zavarene konstrukcije mogu se raditi i sa elektrodama obloženim srednje i debelim plaštom kiselog karaktera. Pri upotrebi elektroda za važne zategnute i dinamički opterećene delove mora se obratiti naročita pažnja na sklonost elektroda prema vrućim prslinama. 3.4.2. Za poluautomatsko zavarivanje elemenata konstrukcije primenjuje se žica EPP2 (ili Sinkord) pod zaštitnom uvoznog praška UM50 ili domaćeg odgovarajućeg kvaliteta. 4. Obavezni oblici elemenata čeličnih konstrukcija 4.1. Valjani profili prema standardnim tablicama. 4.2. Oblik neobradjenih zavrtnjeva prema SRPS -u M.B1.050, SRPS M.B1.051 i SRPS M.B1.068. 4.3. Oblik obradjenih zavrtnjeva (tačno naleganje) sa šestostranom glavom prema SRPS -u M.B1.061 i JUS M.B1.062. 4.4. Oblik navrtki prema SRPS -u M.B1.600, 601, 603. 4.5. Izrada, tolernacije, ispitivanje SRPS M.B1.021. 4.6. Podložne pločice prema SRPS -u M.B1.011. Materijal može biti i trgovačkog kvaliteta. 4.7. Kose podložne pločice za I nosače po SRPS -u M.B2.031. Materijal može biti i trgovačkog kvaliteta. 4.8. Kose podložne pločice za nosače po SRPS -u M.B2.032. Materijal može biti i trgovačkog kvaliteta.4.9. Elastični podmetači po SRPS -u M.B2.110. Materijal opružni čelik sa termičkom obradom i površinskom zaštitom (tip Ai B). 4.10. Visokovredni zavrtnjevi prema posebnom tehničkom uputstvu za izradu i montažu veza čeličnih konstrukcija sa visokovrednim zavrtnjevima. a) Zavrtnjevi prema SRPS M.B1.066 i SRPS M.B1.067. b) Navrtke prema SRPS M.B1629 i SRPS M.B1.028. c) Podloške sa zakošenjem SRPS M.B2.030d) Kose podložne pločice za I nosače SRPS M.B2.063e) Kose podložne pločice za nosače SRPS M.B2. 0644.11. Zabranjuje se ugradjivanje zavrtnjeva čija loza zadire u paket konstruktivnih elemenata. Ako su ugradjene podložne pločice ispod navrtki, loza zavrtnja se mora “kirnerovati” radi sprečavanja odvijanja navrtki. U slučaju ugradjivanja elastičnih podložnih pločica “kirnerovanje” loze zavrtnja je nepotrebno.5. Izrada i kontrola zavarenih spojeva5.1. Suočeni spojevi elemenata rade se prema važećim tehničkim propisima (SRPS U.E7.150/87) u dva kvaliteta: specijal kvalitet I. Kontrola kvaliteta zavarenih spojeva sprovodi se prema propisima o kvalitetu zavarenih spojeva nosećih čeličnih konstrukcija. Dozvoljene ocene suočenih šavova kreću se od 1-3. Šavovi ocenjeni ocenom 4 moraju se popravljati, šavovi ocene 5 se odbacuju kao nepodobni.

Ocene šavova se odredjuju prema uputstvima Internacionalnog institutta za zavarivanje (IIW, tačka 2.15. ovih uslova). Rezultati kontrole moraju se obuhvatiti posebnim elaboratom.5.2. Ugaoni šavovi (bočni i čeoni) moraju se izvesti dimenzijama prema projektnoj dokumentaciji. Proizvodjač je dužan da kontroliše sve ugaone šavove po kvantitetu (dimenzijama) i kvalitetu. Kvalitativna kontrola se može obavljati vizuelnim putem - lampa ili “Difuterm” postupkom - penetrirajućim bojama. Rezultati kontrole moraju se konstatovati pismeno. 5.3. Kod suočeno zavarenih spojeva stubova S-kvaliteta vrši se kontrola kvaliteta snimanjem u obimu od 100% a kod podužnih V-varova stubova u obimu od 10% ukupne dužine. 5.4. Veštački ubrzano hladjenje šava nije dozvoljeno. Prebrzo hladjenje šava u postojećim toplotnim uslovima mora se sprečiti upotrebom debljih elektroda ili prethodnim zagrevanjem. 5.5. Svi šavovi moraju, pre bojenja konstrukcije, dobro da se očiste, a eventualne greške da se odstrane. Zavareni spojevi moraju da se pregledaju pre bojenja konstrukcije. 5.6. Izrada i montaža zavarenih čeličnih konstrukcija može se poveriti samo atestiranim zavarivačima sa položenim periodičnim ispitom. 6. Uslovi i uputstva za izradu i montažu čeličnih konstrukcija 6.1. Izvodjač radova je dužan da sve radova izvodi prema projektnoj dokumentaciji, uz svestranu i svakodnevnu kontrolu nadzornog organa. Direktivni nadzor projektanta obavezan je. 6.2. Izrada čelične konstrukcije može se poveriti samo kvalifikovanom izvodjaču ovih vrsta radova, koji mora dokazati svoje kvalifikacije spiskom uspešno izvršenih sličnih poslova, spiskom raspoloživog alata i mašina, spiskom stručnog kadra u stalnom radnom odnosu. 6.3. Izvodjač radova je dužan da se, pre početka radova na izradi čelične konstrukcije, detaljno upozna sa tehničkom dokumentacijom (posebno sa vezama sa visokovrednim zavrtnjevima) i da obavesti investitora o svim eventualno uočenim nedostacima u dokumentaciji, kako bi ih ovaj, preko projektne organizacije, blagovremeno otklonio. Odstupanja od projektne dokumentacije bez pismene saglasnosti investitora nije dozvoljeno. 6.4. Materijal nabavljen kod proizvodjača čelika mora: 6.4.1. Biti obeležen bojom u pogledu dimenzija 6.4.2. Imati utisnut broj šarže i borj pozicija prema narudžbini. Preko ovakvih oznaka je jedino moguće uspostaviti vezu izmedju naručenog materijala i atesta. 6.5. Izvodjač radova ne sme da ugradi nikakav materijal bez odgovarajućeg atesta. Pri sečenju pojedinih pozicija iz nabavljenih većih dimenzija tabli lima, za sve pozicije koje obrazuju noseće delove konstrukcije, broj utisnute šarže i broj narudžbinske pozicije moraju se preneti i na pojedinačne pozicije. Iz montažnog dnevnika izvodjača mora biti vidljivo koje su pozicije krojene iz jedne narudžbinske pozicije. 6.6. Sva evidencija o materijalu, počevši od nabavke do ugradjivanja, mora se uredno voditi i prilaže se kao dokument pri isporuci konstrukcije. Bez ovakvog dokumenta konstrukcija se ne sme preuzeti. 6.7. Pri izradi konstrukcije u radionici, izvodjač radova mora izpunjavati zahteve zakona, propisa, standarda i ostalih tehničkih normativa (tačka 2. ovih uslova), koji važe za tip konstrukcije koji se nalazi u obradi, kao što su: 6.7.1. Sečene ivice lamela moraju biti brušenjem doterane i ivice “oborene”. 6.7.2. Rupe za zavrtnjeve moraju se bušiti a ne probijati. Kod statički opterećenih konstrukcija od čelika Č.0361 rupe mogu i da se probijaju ako debljina materijala nije veća od 25 mm, ali ne veća od prečnika rupe. Pri tome uz ivicu rupe ne smeju da nastanu grebeni, a na njihovoj unutrašnjoj površini ne smeju da se pojave naprsline. 6.7.3. U vezama gde je to moguće rupe bušiti istovremeno na svim sastavnim elementima u rastavljenom stanju na potrebni prečnik. Ako se rupe buše odvojeno na pojedinim sastavnim elementima, pa nastupi nepodudaranje rupa, nije dozvoljeno njihovo nasilno navlačenje, već rupa mora da se popravi naknadnim bušenjem. Ako se na ovaj način dobije prečnik rupe veći od projektom predvidjenog, upotrebiti odgovarajući zavrtanj većeg prečnika. 6.7.4. Kod dinamički opterećenih konstrukcija spoljne ivice rupa za zavrtnjeve moraju se zaobliti sa istim prečnikom koji ima zaduženje izmedju glave i vrata zavrtnja.

6.7.5. Pre spajanja sastavnih elemenata zavrtnjevima moraju se pročistiti žljebovi u rupama od antikorozione zaštite. 6.7.6. Elementi u vezama za visokovrednim zavrtnjevima moraju imati zazore u granicama navedneim u SRPS U.E7. 140/85 za izradu i montažu veza sa visokovrednim zavrtnjevima. U suprotnom, veze se smatraju nepodobnim a objekt nestabilan. 6.7.7. Loze zavrtnjeva ne smeju zadirati u paket konstruktivnih elemenata. Naručivati dužine zavrtnjeva za svaku vezu ponaosob, prema debljini paketa konstruktivnih elemenata. 6.7.8. Zavareni elementi moraju, posle zavarivanja, imati projektovani oblik i ravne površine. 6.7.9. Pri izradi zavarenih podsklopova i sklopova izvodjač mora izraditi tehnološki plan zavarivanja, sastavljen na načelu što manjeg unošenja toplotnog uticaja u konstrukciju. 6.7.10. Kod sučeonih spojeva žlebovi za zavarivanje moraju da budu tako obradjeni da obezbedjuju kvalitetnu izradu zavarenog spoja i njegovu dovoljnu nosivost. Oblik i dimenzije žlebova prema standardu SRPS.C.T3.030. 6.7.11. Za konstrukcije koje podležu JUS U.E7.150/87 primenjuje se, po pravilu, elektrolučno zavarivanje i to ručno, poluatuomatsko i autumatsko, ili neki drugi način zavarivanja pod uslovom da su ispunjeni zahtevi u pogledu kvaliteta spojeva prema jugoslovenskim pravilnicima o kvalitetu zavarenih spojeva nosećih konstrukcija. 6.7.12. Sastavljeni sklopovi moraju ostati u granicama tolerancija, prikazanim u propisima za noseće konstrukcije (tačka 2.7 ovih uslova). Konstrukcija se mora tako izraditi da dozvoli montažu bez nasilnog navlačenja (posebno u oblasti veza sa visokovrednim zavrtnjevima). 6.7.13. Obavezna je probna montaža konstrukcije u radionici, pre isporuke gradilištu. 6.7.14. Izvodjač radova je dužan da organizuje i sprovodi stalnu kontrolu u svim fazama proizvodnje i montaže, posebno na polju zaverenih konstrukcija i spojeva sa visokovrednim zavrtnjevima. 6.8. Izvodjač radova je dužan da nadzornom organu: 6.8.1. Omogući nesmetan pregled konstrukcije 6.8.2. Obezbedi radno mesto 6.8.3. Stavi na raspolaganje potreban alat i radnu snagu za proveru dimenzija, kvaliteta konstrukcije i drugog. 6.9. Nadzorni organ investitora će pregledati gotove elemente, spremne za prijem i otpremu, tek pošto pregled predhodno izvrši kontrolni organ izvodjača i o tome sačini svoj izveštaj. 6.10. U zapisnik o prijemu gotovog elementa unose se sva odstupanja od projektovanih dimenzija i daje se popis celokupne izvodjačke dokumentacije (eventualne izmene projekta, atesti materijala, atesti zavarivača, zapisnici i skice o krojenju pojedinačnih pozicija iz naručenih limova, nalazi kontrolnih organa izvodjača, nalazi pregleda nadzornog organa, kopije montažnih dnevnika i drugo). 6.11. Otpremanje gotove konstrukcije iz radionice na gradilište može se izvršiti tek pošto se nadzorni organ uveri da je konstrukcija u svemu izradjena prema projektnoj dokumentaciji i važećim propisima i standardima (tačka 2. ovih uslova) i snabdevena pratećom dokumentacijom. Nadzorni organ daje dozvolu za otpremanje konstrukcije u pismenoj formi. 6.12. Za montažu čelične konstrukcije (i opreme) izvodjač je dužan da izradi Projekat montaže i podvrgne ga tehničkoj kontroli (reviziji) uz dobijanje saglasnosti projektanata i nadzornog organa investitora. Odstupanja u redosledu montaže elemenata u odnosu na projekat montaže nije dozvoljeno. Konstrukcija mora biti stabilna u svim pravcima u toku montaže, uz punu odgovornost izvodjača radova. 7. Antikoroziona zaštita čelične konstrukcije 7.1. Postupak zaštite nosećih čeličnih konstrukcija od korozije, kontrola kvaliteta kao i dokazi o izvršenoj kontroli izvodi se u svemu prema Pravilniku o tehničkim merama i uslvoima za zaštitu čeličnih konstrukcija od korozije (Sl. list SFRJ br. 32/70). 7.2. Priprema čeličnih površina (odmašćivanje, čišćenje i otprašivanje) vrši se prema Pravilniku, čl. 26, 28 i 38, a zatim se vrši antikorozivna zaštita i to:

prvi osnovni premaz olovnim minijumom prema SRPS C.T7326 drugi osnovni premaza olovnim minijumom prema SRPS.C.T7.327 prvi

pokrivni premaz titan dioksidom prema SRPS.S.T7.342 drugi pokrivni

premaz titan dioksidom prema SRPS.C.T7.371

7.3. Posle završene zaštite od korozije na elementima konstrukcija nije dozvoljeno naknadno sečenje, zavarivanje, bušenje rupa niti bilo koji drugi postupak kojim bi se oštetila antikoroziona zaštita.8. Isporuka čelične konstrukcije8.1. Proizvodjač čelične konstrukcije mora da obeleži krupnim oznakama sve sklopove, nastavke i spojeve pre isporuke konstrukcije. Ove oznake moraju odgovarati oznakama iz projektne dokumentacije i služe za kasniju pravilnu montažu konstrukcije na gradilištu. 8.2. Uz isporučenu čeličnu konstrukciju, izvodjač radova isporučuje i spojna sredstva potrebna za montažu. Spojna sredstva mroaju biti uredno upakovana u čvrstu ambalažu, sortiranu po vrsti i dimenzijama. 9. Montaža čelične konstrukcije 9.1. Montažu čeličnih konstrukcija može da vrši samo specijalizovana radna organizacija, koja ima dovoljan broj stručnog kadra, potrebnu mehanizaciju i alat. Pre preuzimanja radova, izvodjač montaže mora dokazati svoju podobnost. 9.2. Izvodjač motnažnih radova je obavezan da prisustvuje prijemu čelične konstrukcije u radionici proizvodjača, tokom kojeg može staviti primedbu na kvalitet izrade sklopova. Ukoliko izvođač montaže ne dođe na prijem, pod uslovima da je blagovremeno obavešten o vremenu prijema konstrukcije, rad na prijemu će se obaviti i bez njegovog prisustva, no tada gubi pravo na eventualne primedbe. 9.3. Proizvođač čelične konstrukcije ostaje u obavezi da sve nedostatke i eventualna neslaganja koja se otkriju za vreme montaže, a za koja se utvrdi da potiču njegovm greškom, otkloni o svom trošku u najkraćem roku. 9.4.Tokom radova na montaži čelične konstrukcije, izvodjač mora poštovati i sprovoditi u delo sve propise kao i sve posebne zahteve specificirane u ovim uslovima. 9.5. Pre početka radova, izvodjač montaže mora se detaljno upoznati sa osobenostima konstrukcije (posebno sa vezama sa visokovrednim zavrtnjevima), a zatim izraditi Projekat montaže (videti tačku 6.12.ovih uslova). Projekat montaže mora da sadrži: 9.5.1. Redosled ugradjivanja podsklopova i sklopova, sa detaljnim opisima svih postupaka pripreme, montaže i zanatskih radova. 9.5.2. Spisak potrebnog alata i mehanizacije 9.5.3. Spisak potrebne radne snage 9.5.4. Vremenski plan montaže 9.5.5. Situacioni plan privremenih objekata i privremenih saobraćajnica. 9.6. Pri izradi projekta montaže, redosled ugradjivanja pojedinih sklopova mora biti u skladu sa načelom da je: 9.6.1. Ugradjeni deo konstrukcije uvek stabilan. 9.6.2. Omogućena montaža opreme postrojenja. 9.7. Izvodjač radova na montaži organizuje svoju kontrolnu službu, koja proverava: 9.7.1. Doslednost u sprovodjenju usvojenog Projekta montaže konstrukcije. 9.7.2. Pravilnost montaže konstrukcije 9.7.3. Sprovodjenje mera zaštite na radu. 9.8. Nadzorni organ ivnestitora obavlja nadzor nad montažom čeličnih konstrukcija. Po pravilu, nadzorni organ treba da bude isto lice koje je vodilo nadzor nad izradom čelične konstrukcije u radionici. 9.9. Izvodjač montažnih radova mora obezbediti nadzornom organu kancelarijski prostor i staviti mu na raspolaganje potreban broj radnika i alata za proveru izpravnosti ugradjene konstrukcije. 10. Završna antikorozivna zaštita čelične konstrukcije 10.1. Sva delimična oštećenja osnovne zaštite koja se jave tokom transporta i montaže konstrukcije izvodjač montažnih radova je dužan da odmah popravi. Zaštitna sredstva koja se naknadno nanose moraju u svemu odgovarati zaštitnim sredstvima upotrebljenim u postojećem sistemu zaštite od korozije. 10.2. Montaža čeličnih konstrukcija na temeljima ne može početi ukoliko nije izvršena predvidjena zaštita krune temelja bitumenskim premazima.

11. Obaveze Investitora i izvođača za tehnički pregled objekta11.1. Investitor je dužan da odredi nadzornog organa (obavezno dipl.gradjevinskog inženjera) sa dovoljnim iskustvom u izradi, prijemu i montaži čeličnih konstrukcija i da pismenim putem obavesti proizvodjača o naimenovanju nadzornog organa. 11.2. Obezbeđuje tehnički kontrolisane (revidovane) kompletne projektne dokumentacije (glavni i detaljni projekt). 11.3. Pribavlja zapisnik o primopredaji čelične konstrukcije u radionici (kvantitativni i kvalitativni prijem). Probna montaža čelične konstrukcije, naročito veza sa visokovrednim zavrtnjevima, obavezna je u radionici pre isporuke konstrukcije gradilištu. 11.4. Pribavljanje atesta materijala: 11.4.1. Osnovnih materijala za čeličnu konstrukciju, garantovanih hemijskih i mehaničkih osobina. Atesti moraju sadržati podatke: a) na koju šaržu i na koji asortiman se odnose b) koji su standardi i kvaliteti obavezni prema projektnoj dokumentaciji c) propisane i stvarne vrednosti hemijskih i mehaničkih osobina materijala. Atesti u vidu izjava da materijal odgovara zahtevanom kvalitetu nisu dozvoljeni i ne smeju se uzeti kao dokaz kvaliteta materijala. 11.4.2. Zavrtnjeva, navrtki, podložnih pločica (običnih i visokovrednih). 11.4.3. Elektroda za ručno i poluautomatsko zavarivanje 11.4.4. Praška za poluautomatsko zavarivanje. 11.4.5. Sredstava za antikorozivnu zaštitu 11.5. Pribavljanje zapisnika o kontroli veza sa visokovrednim zavrtnjevima u smislu tehničkih upustava za visokovredne zavrtnjeve. 11.6. Pribavljanje potvrda o položenom periodičnom ispitu u atestiranih zavarivača. 11.7. Pribavljanje elaborata vizuelne i radiografske kontrole ugaonih i suočeno zavarenih spojeva. Elaborat radiografske kontrole sučeono zavarenih spojeva mora sadržati: 11.7.1. Skice položaja kontrolisanih spojeva 11.7.2. Ocene kontrolisanih spojeva sa indetifikacijom grašaka u spoju. 11.8. Pribavljanje dnevnika montaže čelične konstrukcije. 11.9. Pribavljanje elaborata geodetske kontrole montirane čelične konstrukcije u vertikalnim i horizontalnim ravnima. 11.10. Dnevnik građenja 11.11.Pribavljanje atestne dokumentacije za ostale upotrebljene materijale. 11.12. Pribavljanje ostale dokumentacije značajne za kvalitet i stabilnost konstrukcije.

Odgovorni projektant konstrukcija:

Stojković Slavomir, dip.inž.građ.

lic.br. 311 3382 03

1.1.3 NUMERIČKA DOKUMENTACIJA