standardi serije iso 18000 i iso22000

7/26/2019 Standardi serije ISO 18000 i ISO22000

1/21

VISOKA POSLOVNA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA

AAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: UPRAVLJANJE KVALITETOM

STANDARDI SERIJE ISO 18000 I ISO 22000

Profesor: Student:

Mr Draa!a Ve"#m#r$%#& M#"#'a (#%a!$%#&

Br. Indeksa: 21)*02)+1,

-e$rad.de'em/ar.201,


2/21

SADRAJ

UVOD.......................................................................................................................... 3

1. STANDARD SERIJE OHSAS 18001............................................................................5

1.1. POSTANAK I RAZVOJ STANDARDA OHSAS 18001.............................................7

1.2. ZAHTEVI STANDARDA OHSAS 180001..............................................................8

1.3. KORISTI OD PRIMENE OHSAS18001................................................................12

2. ISO 22000 Sistemi me!"#met! $e%$e"&'() *+!e........................................1,

2.1. SERTI-IKAIJA ISO 22000................................................................................1,

2.2. ISTORIJA ISO 22000 STANDARDA....................................................................1,

2.3. IMP/EMENTAIJA ISO 22000..............................................................................15ZAK/JUAK...............................................................................................................17

/ITERATURA.............................................................................................................. 20


3/21

UVOD

Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) zasluna je za unapreenje kaliteta

poslednji! decenija. ISO je "eunarodno telo# "rea od $%& nacionalna instituta za standarde#

ko"ponoano od predstanika nacionalni! organizacija za standardizaciju# po jedan 'lan iz

sake ze"lje. ISO je osnoan &..$*+,# a danas "u je sedi-te u enei# u /ajcarskoj. ISO

se0e deklari-e kao neladinu organizaciju# koja predstalja "ost iz"eu janog i priatnog

sektora. 1jena sposo0nost da uodi standarde koji rlo 'esto postaju zakoni# 'ini je "o2nijo" i

od naj"o2niji! neladini! organizacija. 3 praksi ISO deluje kao konzorciju" sa jaki" eza"a

sa lada"a# s ti" -to su pojedini predstanici u ISO direktno delegirani od strane lada. 4rugi

izorno poti'u iz priatnog sektora# ali su delegirani na osnou partnersta draa i priredni!

asocijacija. 5ato ISO predstalja konsenzus koji je ostaren u pogledu za!tea posloanja i -iri!

dru-teni! potre0a.

Meunarodna organizacija za standardizaciju i"a razli'ite akroni"e na razli'iti" jezici"a (eng.

IOS# fr. OI1# itd.) pa su se osnia'i odlu'ili za 6ISO7 do0ijeno iz gr'ke re'i isos (jednak). 5ato#

0ez o0zira na to o kojoj se drai radi skra2eni nazi organizacije je ISO.

ISO standardi:

'ine razoj# proizodnju i sna0deanje proizodi"a i usluga"a efikasniji"# 0ez0edniji"

i 'istiji"8 olak-aaju "eunarodnu trgoinu i 'ine je praednijo"8 o0ez0euju lada"a te!ni'ku 0azu u o0liku legislatie za zdrasto# 0ez0ednost i

ekologiju# kao i ocenjianje usagla-enosti8 prenose te!nolo-ki napredak i do0re prakse upraljanja8 -ire inoacije8 -tite potro-a'a i korisnika (proizoda i usluga) uop-te8 i 'ine iot jednostaniji" pruaju2i re-enja za uo0i'ajene pro0le"e.

Pripre"a "eunarodni! standarda odija se preko ISO te!ni'ki! ko"iteta sastaljeni! od

eksperata iz razli'iti! o0lasti# u saradnji sa "eunarodni" organizacija"a# ladini" i neladini"

teli"a.


4/21

9lju'ni ISO standardi razraeni u okiru oe organizacije i pri"enljii na teritoriji epu0like

Sr0ije su:

; Siste" "enad"enta kaliteto" ; ISO *$

; Siste" ekolo-kog "enad"enta ; ISO $+$

; Siste" "enad"enta 0ez0ednosti !rane ; ISO

; Siste" "enad"enta za-tite i 0ez0ednosti zaposleni! ; O$

ISO standard poe2aa konkurentnost ?a-eg preduze2a i proizoda# dok na niou drae stara

nau'no;te!nolo-ke osnoe za staranje pranog# zdrastenog# 0ez0ednosnog i ekolo-kog

okira. Potro-a'i"a nudi pro-irenu ponudu i ja'a konkurenciju "eu do0alja'i"a staraju2i

sigurnije# kalitetnije proizode i pooljnije cene proizoda i usluga.


5/21

1. STANDARD SERIJE OHSAS 18001

Sare"eni siste" upraljanja 0aziran je na procesno" pristupu. Stoga je sigurnost na radu

uklju'ena u osnone operatine procedure8 oo i"a za nunu posledicu staranje procesne

orijentacije za-tite na radu# u"jesto o0aljanja proera na odreeni" ta'ka"a proizodnje i

indiidualni! procena -to je trenutno zajedni'ko "nogi" organizacija"a.

9oncept preencije# drugi" re'i"a# 60olje spre'iti nego le'iti7 integrisan je u zakon o radu.

1ji"e se tu"a'i da se sigurnost na radu i za-tita zdralja "oraju tretirati kao jedinsteni i celoit

siste".@ako tu"a'enje predstaljeno je O$ standardo". @o je "eunarodno priznati

0ritanski standard (O


6/21

1a sako" radno" "estu postoje odreene opasnosti po zdralje zaposleni!. 5ato je potre0no

siste"atsko pra2enje i otklanjanje si! "ogu2i! opasnosti na radno" "estu. Pored toga# od-tete

u slu'aju porede na radu ili 0olesti izazane nepooljni" usloi"a za rad su elike i "ogu

finansijski opteretiti ko"panije.

Prednosti i"ple"entacije O$: porede na radno" "estu sodi na "ini"u" ili i! potpuno eli"ini-e8 prua za-titu od "ogu2i! poreda# kako zaposleni"a# tako i posetioci"a8 doprinosi spre"nosti ko"panije da praore"eno otkloni opasnost8 usklauje radne procese ko"panije sa zakonski" propisi"a8 po0olj-aa op-tu sliku ko"panije8 prila'i strane ulaga'e8 prua prednost na lokalno" i "eunarodno" tri-tu8 s"anjuje tro-koe ko"panije8

ulia poerenje korisnici"aCkupci"a da postoji opredeljenost upraljanja za-tito"

zdralja i 0ez0edno-2u na radu koja se "oe dokazati.

Osnoa oog siste"a je sigurnost zaposleni! na radno" "estu koja se postie uz po"o2 slede2i!

koraka:

odreianje opasnosti u skladu sa zakonski" propisi"a# odreianje ciljea# o0uka zaposleni! o opasnosti"a radni! "esta#

planiranje# razoj i i"ple"entacija siste"a za-tite zdralja zaposleni!# kontrola siste"a# periodi'na reizija siste"a# sertifikacija.

I"ple"entacija i sertifikacija O$ siste"a -titi fir"u od neeljeni! tro-koa#

o"ogu2aa pooljnije ugoore sa osiguraaju2i" dru-ti"a# po0olj-aa odnose sa drani"

organi"a# poe2aa produktinost radnika s"anjenje" poreda na radu# a sa"i" ti" i duinu

0oloanja.

Priliko" sertifikacije pose0na panja se pridaje odreianju stepena opasnosti na radno" "estu i

uspostaljanju za-titni! "era radi s"anjenja ili eli"inisanja isti!.


7/21

5a uspe-no funkcionisanje O# a sa"i" ti" i za sertifikaciju od elikog su zna'aja

o0ae-tenost zaposleni! o opasnosti"a# nji!oo poznaanje za-titni! "era i pruanje pre

po"o2i.

9o"panije koje raz"i-ljaju unapred gledaju dalje od usagla-aanja sa zakonodasto" izauzi"aju proaktian pristup identifikaciji# proceni# kontroli i s"anjenju rizika.$

1.1. POSTANAK I RAZVOJ STANDARDA OHSAS 18001

Standard O$ predstalja rezultat saradnje ise "eunarodni! sertifikacioni! ku2a i

konsultanata. Oaj standard je zasnoan na standardu BS >># a pro izdanje je i"ao

$***.godine kada je nastala pra erzija oog standard O$:$***. Serija za

ocenjianje za-tite zdralja i sigurnosti na radu daje za!tee za siste" upraljanja za-titezdralja i sigurnosti na radu (O> i prepoznaju2i 0rigu jednog 0roja organizacija o konsultantski"

ponuda"a za nezaisne sertifikacije pre"a uputstu iz BS >># nekoliko organizacija (kako iz

?elike Britanije# tako i an nje) je pristupilo izradi O


8/21

Standard O$ jo- uek nije priznat kao "eunarodni standard (organizacija ISO ga je

od0ijala da puta)# ali ode2e akreditacione i sertifikacione ku2e pruaju sertifikaciju pre"a

oo" standard.

O;S"ernice za pri"enu O$

O


9/21

da odgoara prirodi i niou rizika u zastiti zdralja i 0ez0ednosti organizacije# da uklju'uje o0aezu stalnog po0olj-aanja# da uklju'uje naj"anje o0aezu usagla-enosti sa ae2i" zakonski" o0aeza"a u

o0lasti za-tite zdralja i 0ez0ednosti na radu# kao i sa drugi" za!tei"a koje

organizacija "ora da po-tuje# da 0ude doku"entoana# uspostaljena i odraana# da sa njo" 0udu upoznati si zaposleni sa cilje" da zaposleni 0udu sesni soji!

li'ni! o0aeza# koje se odnose na za-titu zdralja i 0ez0ednost na radu# da 0ude dostupna zainteresoani" strana"a i da periodi'no 0ude preispitiana kako 0i se o0ez0edilo da ostane releantna i

odgoaraju2a za organizaciju.

1jo"e se postaljaju osnoni principi za deloanje u 'itaoj organizaciji i nagla-aa se

poredeljenost naji-eg rukoodsta organizacije za odgoorno rukooenje siste"o"

upraljanja za-tito" zdralja i 0ez0edno-2u na radu. Predstalja polaznu osnou za

utrianje dalji! procesa. Siste"a upraljanja za-tito" zdralja i 0ez0edno-2u na radu i

nezao0ilazan je doku"enat u pri"eni standarda O$. 3lazni je ele"enat si!

proera# "erenja i preispitianja# koja se r-e u cilju o0ez0eianja adekatnosti# kako

sa"e politike# tako i celokupnog siste"a.

?aan set doku"enata za postizanje usagla-enosti sa za!tei"a standarda O$

predstaljaju procedure za identifikaciju opasnosti# ocenjianje rizika i pri"enu potre0ni!

"era upraljanja. Pri utrianju oi! procedura pose0no je ano o0ratiti panju na

iz0or "etodologije za identifikaciju opasnosti i ocenjianje rizika. Pored iz0ora

odgoaraju2e "etodologije# ano je o0ez0editi jasno2u procedura i jednostanost# kako

0i celokupna organizacija 0ila u "ogu2nosti da se upozna sa zna'ajni" opasnosti"a# koje

uti'u na zdralje i 0ez0ednost na radu.

Identifikacija opasnosti# procene rizika i procesa upraljanja riziko" tre0a da 0udu

doku"entoani i da uklju'uju slede2e ele"ente:

identifikaciju potencijalni! nesre2a i !itni! situacija# identifikaciju oso0e koja 2e 0iti rukooditi !itno" situacijo"#


10/21

detalje aktinosti koje tre0a da preduz"e oso0lje toko" !itne situacije# odgoornosti# ola-2enja i dunosti oso0lja sa specifi'ni" uloga"a toko"

!itne situacije (npr. kontrolori atre# oso0lje za pru po"o2# specijalisti za

nuklearno curenje ili izlianje toksi'ki! "aterija)#

procedure za eakuaciju# identifikaciju i lokaciju opasni! "aterijala i za!teane !itne aktinosti# eze sa ekterni" slu0a"a za !itne slu'ajee# ko"unikaciju sa nadleni" organi"a# ko"unikaciju sa susedi"a i jano-2u# za-titu ani! zapisa i opre"e# raspoloiost neop!odni! infor"acija toko" !itnog slu'aja# npr. nacrti

postrojenja# podaci o opasni" "aterijali"a# procedure# radne instrukcije i

telefonski 0rojei za kontakt.

9ad je re' o opre"i# "oraju da se o0ez0ede odgoaraju2e koli'ine i "ora da se odi

ra'una o njenoj stalnoj ispranosti. Oa opre"a naj'e-2e podrazu"ea li'na za-titna

sredsta# alar"ne siste"e# osetljenje# opre"u za ga-enje poara# opre"u za pru

po"o2# opre"u za ko"unikaciju i drugo.

4oku"entacija koja je preko neop!odna za o0ez0eianje adekatne pripranosti za

reagoanje u anredni" situacija"a sastani je deo doku"entacije O$ i

o0u!ata:

doku"entoane planoe i procedure za !itne slu'ajee# listu opre"e za !itne slu'ajee# zapise o testiranju opre"e za !itne slu'ajee# zapise o prakti'ni" e0a"a# nji!oo" preispitianju i preporu'eni" aktinosti"a

proistekli" iz preispitianja. 4a 0i se o0ez0edila "aksi"alna 0ez0ednost na radno" "estu# pored si! naedeni!

"era# organizacije tre0a da:

uspostae procedure za pra2enje i "erenje u skladu sa nioo" rizika# utrde raspored proera pri"ene O$ i defini-u odgoaraju2e 'ek liste za

proeru# defini-u standarde usloa na radni" "esti"a (uklju'uju2i i zakonske o0aeze) i

o0ez0ede dokaze o kontroli ti! usloa# sastae liste neop!odne "erne opre"e# -e"e kali0racije i defini-u zapise o kali0raciji#


11/21

preduz"u druge neop!odne "ere za-tite i 0ez0ednosti na radu# koje proizilaze iz

porirode posla koju organizacija o0alja# a koje oo" priliko" nisu naedene.

Se "ere koje organizacije preduzi"aju pri"enjuju2i O$ i"aju za cilj da sedu

na "ini"u" pojau akcidenata# incidenata i neusagla-enosti iz o0lasti za-tite zdralja i0ez0ednosti na radu. Meuti"# ako se uz"e u o0zir da je organizacija i organiza"# koga

na pro" "estu 'ine ljudi# onda je potpuno jasno da je oe nesre2ne dogaaje i uz naje2e

"ere predostronosti ne"ogu2e iz0e2i. 3 tu sr!u organizacija "ora da i"a procedure za

ize-taanje# procenjianje i istraianje nesre2a. 1ji!o osnoni cilj je da se spre'i

pojaljianje isti! ili sli'ni! situacija u 0udu2nosti. Oe procedure tre0a da o0u!ate:

odgoornosti i ola-2enja oso0a koje su uklju'ene u izoenje# ize-taanje#

istaianje# folloH;up i pra2enje korektini! i preentini! "era# za!tee da se o si" neusagla-enosti"a# nesre2a"a# incidenti"a i opasnosti"a

naprae zapisi# za!te da se eidentiraju infor"acije o i"oinskoj -teti# osiguranje da ni jedan zaposleni ne trpi posledice z0og ize-taanja o

neusalgla-enosti# nesre2i ili incidentu# aktinosti koje tre0a preduzeti prate2i identifikoane neusagla-enosti u O


12/21

@ri-te danas daje e2u prednost organizacija"a koje ode ra'una o zaposleni"a i

preduzi"aju se dostupne "ere za-tite zdralja i 0ez0ednosti na radu# a satandard O$# kao skup za!tea za 0ez0ednost# isti'e organizacije koja ga pri"enjuju i po"ae i" u

u'e-2u na tri-noj utak"ici.&

1.3. KORISTI OD PRIMENE OHSAS18001

O$ se u pri"eni pokazao kao eo"a efikasan alat za postizanje eljeni! "era za-tite

zdralja i 0ez0ednosti na radu. Sojo" puno2o" za!tea uspeo je da odgoori na potre0e

najza!teniji! delatnosti za za-titu zdralja i 0ez0ednosti na radu i postao je nezao0ilazan u si"

organizacija"a# kod koji! su prisutne realne opasnosti i isok nio rizika.

9ad je re' o konkretni" prednosti"a pri"ene standarda O$# ano je naglasitislede2e:

o"ogu2aa jednostanu i potpunu pri"enu ae2i! zakonski! za!tea# podie sest zaposleni! o zna'aju nji!oi! aktinosti i uticaju isti! na nji!ou 0ez0ednost

i zdralje# prua zaposleni"a neop!odno znanje iz o0lasti za-tite zdralja i 0ez0ednosti na radu i

odraa nio oog znanja# s"anjuje na "ini"u" 0roj incidenata i akcidenata#

o0ez0euje stalnu ispranost ureaja# "a-ina i opre"e# o0ez0euje dostupnost i ispranost za-titne opre"e# one"ogu2aa nastanak !aoti'nog stanja u slu'aju nesre2a# jer predia planoe za

reagoanje i e0e zaposleni! za reagoanje u !itni" situacija"a# doprinosi stalno" po0olj-anju 0ez0ednosti radni! usloa# s"anjuje 0roj utro-eni! radni! dana na 0oloanja# a sa"i" ti" poe2aa produktinost# praore"eno upozoraa na rizike preko adekatnog siste"a o0ae-taanja i

signalizacije# o"ogu2aa da se praore"eno uo'e opasnosti i da se iste eli"ini-u ili stae pod

kontrolu# prila'i kalitetnije i stru'nije kadroe iz o0lasti deloanja organizacije# o"ogu2aa 0olju ko"unikaciju sa nadleni" organi"a#

3 .ii6e"i!.+s
http://www.wikipedia.rs/http://www.wikipedia.rs/


13/21

o"ogu2aa u'e-2e na tenderi"a i drugi" konkursi"a# koji i"aju kao za!te za u'e-2e#

pri"enu standarda O$# pozitino uti'e na i"id organizacije i nagla-aa njenu eti'nost i !u"an odnos pre"a

'oeku zaposleno"#

o"ogu2aa saradnju sa inostrani" ko"panija"a# kod koji! je 0eze0dnost na radu 0itanuslo za saradnju#

-titi organizaciju od tro-koa i gu0itaka# do koji! dolazi usled presuda i od-tete

zaposleni! i 'lanoa nji!oe porodice# izre'eni! no'ani! kazni i negatinog pu0liciteta.+

2. ISO 22000 Sistemi men!"ment #e$#e!n%&'( )*ne

Oim me)!+&"im st!"!+"&m )t+)) se %!*tei %! sistem me!"#met!$e%$e"&'() *+!e !"! &+!i%!9i! ) 4!9) 6+&i%&"e *+!e t+e$! "! 6&!#es&) s6&s&$&st "! )6+!4! &6!s&stim! 6& $e%$e"&st *+!e !& $i se &si)+!4i"! e *+!! $e%$e"! ) t+e)t) 6&t+&'e &" st+!e 4)"i.

U S+$ii se &! st!"!+" !4! ) &$4i): SRPS EN ISO 22000:2007.

2.1. SERTI+IKA,IJA ISO 22000

Standard ISO "oe da se sertifikuje. On predstalja 0azu za izradu ize-taja za kontrolekoje se r-e na osnou nacionalni! standarda ili drugi! o0lika sertifikacije koji su o0aezni uneki" stadiju"i"a pre!ra"0enog lanca. Siste" "enad"enta 0ez0ednosti !rane#pored toga -to

, .ii6e"i!.&+
http://www.wikipedia.org/http://www.wikipedia.org/


14/21

ulia poerenje potro-a'i"a i drugi" zainteresoani" strana"a# prua "ogu2nost preduze2u daodraa usagla-enost sa o0ostrano usojeni" za!tei"a kupca.

4a 0i se izr-ila sertifikacija SPS 1 ISO :, potre0no je da se zani'no izr-iproera ispunjenosti si! za!tea ezani! za standard# kao i ciljea i politike posloanja

ko"panije. Sertifikaciju o0aljaju nezaisna "eunarodna sertifikaciona tela. Proces

sertifikacije je "nogo sloeniji u odnosu na sertifikaciju


15/21

6+&i%&!;e &6+eme i m!te+i!4! %! 6!&!e< 6+&i%&!;e !"!ti!< s!st&!! i s+e"st!! %! ;i'(ee.

Sistem )6+!4!! $e%$e"&'() *+!e %!*te! &" &+!i%!9ie "!:

1. "e=i'e &$4!sti Sistem! )6+!4!! $e%$e"&'() *+!e


16/21

ZAK-JUAK

Sest o zna'aju za-tite zdralja zaposleni! i 0ez0ednosti na radu se i-e dolazi do izraaja u

poslono" setu# zajedno sa ja'anje" sesti o zna'aju ljudski! resursa i nji!oo" doprinosu

rednosti organizacije. ?eliki doprinos u ja'anju oe sesti su i"ale drane institucije i ae2i

zakoni# koji se odnose direktno na za-titu zdralja zaposleni! i 0ez0ednost na radu. Meuti"# za

efikasno pri"enjianje zakona iz o0lasti 0ez0ednosti na radu i drugi! neop!odni! "era za-tite#

pojaila se potre0a za siste"o" upraljanja koji 0i# po ugledu na druge upralja'ke siste"e#

o0ez0eiao pri"enu si! neop!odni! "era za 0ez0ednost na radu i 0io neka rsta nadzora koji-titi# kako radnike# tako i sa"e organizacije. 4akle# kad je re' o 0ez0ednosti na radu#

organizacija"a je 0io potre0an 6aneo 'uar7 # koji se kona'no , godine pojaio kao

standard# poznat po naziu O$ (Occupational


17/21

upraljanje za-tito" zdralja i 0ez0edno-2u na radu je da se nekontrolisane opasnosti preedu u

kontrolisani rizik i da se na taj na'in 0olje za-tite zaposleni i o0ez0edi kontinuitet posloanja.

Standard O$ je pri"enji na se organizacije# koje ele da uspostae efikasan siste"

koji -titi nji!oe zaposlene od si! identifikoani! rizika na radno" "estu i koje ele da:

uspostae siste" upraljanja za-tito" zdralja i 0ez0edno-2u na radu# da 0i eli"inisale ili

sele na "ini"u" rizik za zaposlene i druge zainteresoane strane# koje "ogu 0iti

izloene O


18/21

3koliko organizacija pri"enjuje standard O$# klijenti su sigurni da ne2e 0iti zastoja i

ka-njenja sa ugooreni" posloi"a z0og neeljeni! posledica po zdralje i 0ez0ednost

zaposleni!# istraianja nadleni! organa# preuzi"anja odgoornosti za nesre2ni slu'aj i dr.

ISO je pri "eunarodni standard za upraljanje 0ez0jedno-2u !rane. StandardISO se "oe pri"eniti na se organizacije u okiru lanca is!rane. ISO je

Meunarodna organizacija za standardizaciju donela K. godine# a zajedno sa oi"

standardno" razijeni su i prate2i doku"enti koji po"au i"ple"entaciju standarda ISO

. Standard i"a za cilj da po0olj-a zdrastenu 0ez0ednost !rane i ti"e o0ez0edi za-titu

potro-a'a. On poja'aa poerenje iz"eu potro-a'a i poe2anje isplatiosti u lancu

sna0deanja pre!ra"0ene industrije. @akoe# oaj standard je doeo do jednostanijeg i

0reg procesa 0ez ugroenja ostali! siste"a "enad"enta kaliteta ili zdrastene 0ez0ednosti.

1ajanija prednost pri"ene oog standarda je u to"e -to 2e on olak-ati ko"panija"a -iro"

seta i"ple"entaciju


19/21

-ITERATURA

1. &+ei(< D.< U6+!4!e !4itet&m< Te*i;i >!)4tet BMi*!4& P)6iC

standardi serije iso 18000 i iso22000

Documents