stalna konferencija gradova i opština b.52

LokaLna samouprava

IZDANJE stAlNE koNfErENcIJE grADovA I opštINABespLatan primerak Broj 52 Decembar 2011. godine www.skgo.org

issn

221

7-69

85

TEMA BROJA

INtErNEt I

DruštvENE mrEžE

2 II LOKALNA SAMOUPRAVA

Specijalno izdanje mesečnika „Lokalna samouprava“ Stalne konferencije gradova i opština - Saveza gradova i opština Srbije podržao je program Institucionalna podrška Stalnoj konferenciji gradova i opština koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Izdavač je isključivo odgovoran za informacije koje se nalaze u publikaciji.

StaLna konferenCIja graDova I opŠtIna - Savez graDova I opŠtIna, Makedonska 22, Beograd, tel: 011 3223 446, e-mail: [email protected], www.skgo.org, ISSn 2217-6985. Uređuju: vladimir jovanović, Željko krnetić i katarina arambašić-pivić; Ilustracije: Marko Somborac; grafička postavka: aleksandar Marković; Štampa: politika a.D.

NAš cIlJ JE rAZvIJENA I JAkA lokAlNA sAmouprAvA

ĐORĐE STAnIčIć

Generalni sekretar

ÒÒ Okupljanja, razmatranja zajedničkih pitanja i problema i formulisanja i zastupanja zajedničkih interesa jedinica lokalnih vlasti;

ÒÒ Zastupanja interesa lokalnih vlasti i lobiranja kod centralnih vlasti u procesu definisanja strateških pravaca i donošenja propisa od značaja za lokalnu samoupravu;

ÒÒRazmene mišljenja, znanja i najboljih praktičnih rešenja iz rada lokalne samouprave;

ÒÒ Saradnje i bratimljenja lokalnih vlasti na nacionalnom i međunarodnom plan;

ÒÒ Informisanja članova, partnera i javnosti o svim pitanjima od značaja za lokalnu samoupravu;

ÒÒPružanja različitih usluga članovima kroz obuke, konsultacije i savetodavnu podršku;

ÒÒ Sprovođenja projekata od značaja za lokalnu samoupravu u Srbiji;

ÒÒUpravljanja grant šemama za projekte lokalnih samouprava;

ÒÒPodrške gradovima i opštinama u izgradnji kapaciteta, definisanju i realizaciji strateških opredeljenja, izradi i implementaciji projekata i pristupu finansijskim sredstvima.

OBlASTIdElOvAnJA

U našem radu bavimo se širokim dijapazonom pitanja kao što su: decentralizacija i jačanje lokalne samouprave, izgradnja kapaciteta lokalne samouprave, upoznavanje sa praksom lokalne samouprave u eU, unapređenje kapaciteta rada lokalne administracije, moderni-zacija komunalnih usluga, reforma sistema javnih finansija, lokalni ekonomski razvoj, međuopštinska saradnja, ravnomerni regionalni razvoj, socijalna politika, zaštita životne sredine, urbanističko pla-niranje, energetska efikasnost, unapređenje etničke i rodne rav-nopravnosti na lokalnom nivou, uspostavljanje međunarodne sa-radnje i ostalim brojnim aktivnosti-ma koje doprinose razvoju lokalnih zajednica.

AkTIvnOSTIMi zastupamo interese svojih

članica u pripremi nacionalnih pro-pisa i politika, sprovodimo projekte i programe, organizujemo kon-ferencije, okrugle stolove, istraži-vanja potreba gradova i opština i sastanke svojih organa i tematskih radnih grupa. takođe, pružamo savetodavne usluge i tehničku podršku prilikom formulisanja i ostvarivanja strateških ciljeva i sprovođenja projekata lokalnih samouprava; organizujemo obuke za zvaničnike gradova i opština i zaposlene u lokalnih administraci-jama; pružamo savetodavne uslu-ge; obezbeđujemo razmenu dobre prakse i podržavamo svoje članove u njihovim nastojanjima da pristu-pe donatorskim sredstvima. n

Stalna konferencija gradova i opština - Savez gradova i opština Srbije (Skgo) osno-

vana je još davne 1953. godine. Članice Skgo su gradovi, gradske opštine i opštine u Srbiji.

naša misija je podrška jačanju lokalne samouprave u Srbiji kroz međusobnu saradnju i zajednič-ko delovanje gradova i opština, zastupanje njihovih zajedničkih interesa i unapređenje njihovih kapaciteta.

MI pREdSTAvlJAMO MESTO: U okviru podrške razvo-ju gradova i opština, SKGO sprovodi veliki broj progra-ma i projekata koji su podr-žani od strane velikog broja donatora i organizacija kao što su:

Òn Evropska unija

Òn Vlada Švajcarske, posredstvom SDC

Òn Vlada Kraljevine Norveške

Òn Vlada Kraljevine Švedske, posredstvom Sida

Òn Vlada Savezne Republike Nemačke, posredstvom GIZ

Òn Vlada SAD, posredstvom USAID

Òn UNDP

Òn OEBS

Broj 52 l Decembar ‘11 II 3

UvOdnIk

kATARInA ARAMBAšIć

pIvIćSlužba za

informisanje SKGO

grAđANI, lokAlNA sAmouprAvA I DruštvENI mEDIJI

kampanja koju je 2008. godine vodio sada aktuelni američki predsednik Barak obama ozna-

čila je prekretnicu kada je reč o komu-nikaciji političara sa biračima i načinu korišćenja interneta i društvenih mre-ža. kako bi unapredio komunikaciju sa biračkim telom obama je koristio, između ostalog, oko 50 profila na ra-znim društvenim mrežama, kao i SMS kampanju koja je obuhvatila obave-štavanje milionskog auditorijuma. naravno, nisu društveni mediji isklju-čivi razlog pobede Baraka obame na tadašnjim izborima, već dobar pro-gram i kvalitetna komunikacija koja je posredstvom pametno odabranih kanala dolazila do velikog broja po-tencijalnih birača, ali se takođe mora priznati da je to bio trenutak kada su društvene mreže ozbiljno shvaćene.

ovo izdanje časopisa „Lokalna sa-mouprava“ u celosti je posvećeno temi novih medija sa posebnim osvrtom na internet i društvene mreže. Svoja zna-nja i savete sa nama su ovom prilikom podelili stručnjaci u oblasti online ko-munikacije, interneta i društvenih me-dija, kao i predstavnici lokalne samou-prave koji su u javnosti prepoznati kao primeri koje bi trebalo slediti u komu-nikaciji sa građanima posredstvom društvenih mreža facebook i twitter.

naša namera je jasna: da predstavi-mo mogućnosti i prednosti interneta kao medija, uz što više praktičnih sa-veta za njegovo pravilno korišćenje, a u cilju da pospešimo komunikaciju iz-među građana i njihovih predstavnika u gradovima i opštinama. zato je ovaj broj „Lokalne samouprave“ i posvećen dvema velikim ciljnim grupama: čla-nicama Skgo (odnosno gradovima, gradskim opštinama i opštinama u Sr-biji), kao i javnosti u celini, a u nadi da će svako od vas među redovima koji

slede pronaći zanimljivu informaci-ju, savet ili čak rešenje za određenu situaciju.

U čemu se ogleda toliki značaj in-terneta? ova „mreža unutar mreže“ je, pre svega, demokratski medij. Dostu-pan je svakome ko poseduje računar i ispunjava tehničke preduslove pri-stupa „mreži“. prema aktuelnim poda-cima, oko trećina svetske populacije koristi internet, dok je u evropi više od 50 odsto stanovništva „umreženo“. Makluanovo „globalno selo“ svakako je preraslo u „digitalno globalno selo“.

pre nastanka interneta jedini način na koji ste mogli da skrenete pažnju javnosti na svoje aktivnosti bio je kroz plaćeno marketinško oglašavanje, ili da uverite tradicionalne medije da pišu o vama. Situacija se promenila dolaskom interneta, jer sada smo svi u prilici da priču o sebi predstavimo direktno, u lice potencijalno milion-skom auditorijumu. Upravo zato što okupljaju veliki broj korisnika i omo-gućavaju široku i otvorenu participa-ciju svih zainteresovanih učesnika, online mediji su postali svojevrsne „agore“ na kojima se formira javno mnjenje.

veliki je broj društvenih medija, a malo prostora za njihovo pojedi-načno navođenje. pomenimo samo osnovne vrste: internet forume, blo-gove, mikroblogove (twitter), druš-tvene mreže (facebook, My Space, google+, Linkedin), sajtove za delje-nje sadržaja sa brojnim podkategori-jama shodno tipu sadržaja (Youtube, flickr, Scribd, Slideshare), tzv. druš-tvene vesti, odnosno social news sites (Digg, reddit, Sphinn), tzv. druš-tveno „označavanje“ odnosno social bookmarking (Delicious, StumbleU-pon), društveno znanje ili wikis (Wi-kipedia, Yahoo odgovori) i dr.

ono što je zajedničko za sve druš-tvene medije i u čemu leži njihov pre-vashodni značaj jeste da predstavljaju način direktne, dvosmerne komunika-cije sa ciljnim grupama i omogućavaju široku participaciju među korisnicima.

Društveni mediji predstavljaju i otvo-rene, transparentne kanale komuni-kacije koji pride vape za iskrenošću i originalnošću odnosno kreativnošću svojih korisnika. ova komunikacija je, takođe, jeftina i ne zahteva veliki lični angažman, već dozvoljava pojedin-cu da iz svog doma inicira promene i unapredi svoje i uslove života svojih

sugrađana. Imajući u vidu prednosti ovakve

komunikacije, namera Skgo je da nastavi da podstiče gradove i op-štine u Srbiji da se u komunikaciji sa građanima u što većoj meri osla-njaju na društvene medije, jer koristi su brojne, a troškovi takve komuni-kacije znatno niži. Upućujemo poziv i građanima da koriste nove medije i budu što aktivniji u komunikaciji sa predstavnicima lokalne samou-prave, da slobodno pitaju, iniciraju i sugerišu, jer samo aktivnim uče-šćem obeju strana i stvaranjem ove uzajamne sprege dolazimo do op-štine koja je po meri građana koji u njoj žive.

na kraju, ovu priliku koristimo i da objavimo informaciju da je Skgo takođe odnedavno prisutna na mapi društvenih mreža, te naš rad možete pratiti na facebook adresi www.facebook.com/skgo.sctm , kao i posredstvom twitter-a na @skgo_sctm. Uskoro ćemo biti dostu-pni i putem bloga koji će predstavljati mesto za online debate na teme koje su od važnosti za dalji razvoj lokalne samouprave u Srbiji. U to ime, poziva-mo vas da konstruktivnim predlozima aktivno učestvujete u kreiranju boljih uslova za rad lokalne samouprave, njen dalji napredak i razvoj, a kako bi ona, u konačnom, efektivno i efikasno obavljala svoju funkciju – bila servis u službi svojih građana.

Budimo u kontaktu! n

VReMe je DA PRihVAtiMO čiNjeNicU: OVi MeDiji NiSU NiKAKAV KRAtKOtRAjNi hiR iLi jeDNOKRAtNA MODA i jOš DUGO će OStAti PRiSUtNi. NA NAMA je DA iM Se PRiLAGODiMO i DA ih KORiStiMO U SKLADU SA NjihOVOM PRiRODOM i SVRhOM.

www.twitter.com/skgo_sctmwww.facebook.com/skgo.sctm


Iz UglA STRUčnJAkA

Savremeni korisnik interneta očekuje da u kratkom roku dobije informaciju koja mu je potrebna i po mogućstvu na veb

stranici koju je inicijalno i posetio. aktuelni veb sajtovi gradova i opština još nisu sasvim prilagođeni svim potrebama građana i ostalih ciljnih grupa koje ih koriste, a potrebno je ve-oma malo da i u Srbiji zažive standardi koji su trenutno aktuelni u oblasti izrade veb sajtova.

Faze razvoja veb sajtova gradova i opština

razvoj veb prezentacija gradova i opština u Srbiji okvirno se može podeliti u dve odnosno tri faze:

veb sajtovi gradova i opština kao brošureU prvoj fazi koja počinje pojavom prvih veb

prezentacija gradova i opština krajem 90-ih go-dina, najčešće smo imali prepisane i preslikane brošure sa osnovnim informacijama o istorija-tu i pojedinim aktivnostima lokalne zajednice. U retkim slučajevima mogle su se videti veb prezentacije koje su objavljivale aktuelne vesti iz datog mesta i nije bio redak slučaj da tzv. pri-vatne inicijative, odnosno veb prezentacije koje su kreirali aktivni pojedinci, budu mnogo kvali-tetnije od zvaničnog veb sajta grada ili opštine.

veb sajtovi gradova i opština kao informativni i medijski portali

od 2004. godine do danas većina veb pre-zentacija gradova i opština omogućuje ažur-no informisanje građana putem objavljivanja aktuelnih vesti, te ovakvi veb sajtovi praktično postaju značajni informatori dešavanja, naro-čito u manjim sredinama. Međutim, primarni fokus na donošenje ažurnih informacija o ak-tivnostima gradova i opština, kao i objavljivanje klasičnih vesti iz posmatranog mesta, donekle je „zamaglio“ ostvarivanje ostalih važnih ciljeva opštinskih veb sajtova.

(ne)funkionisanje servisa elektronske uprave

od 2007. godine polako počinju da se pojav-ljuju pojedini servisi elektronske uprave na veb prezentacijama opština i gradova, i u zavisnosti od kvaliteta organizacije konkretne gradske/opštinske uprave, ovakvi servisi manje ili više uspešno funkcionišu u praksi. tokom prošle godine otvoren je poseban portal za e-upravu na kojem se sukcesivno pojavljuju nove uslu-ge koje su građanima dostupne posredstvom interneta. nažalost, korišćenje ovih usluga nije podjednako omogućeno građanima iz svih delova Srbije, pošto nisu sve usluge e-uprave dostupne u svim mestima. Dodatno, veb sajt e-uprave nije naročito „intuitivan“, pa zahteva do-

sta vremena da bi se došlo do informacije koje su to usluge dostupne građanima u pojedinim mestima. Činjenica je da su korisnici ovih uslu-ga, u onim mestima gde elektronska uprava funkcioniše, uglavnom veoma zadovoljni. ta-kođe, činjenica je i da će u narednim godinama usluge e-uprave biti u sve većoj meri dostupne građanima Srbije i sve kvalitetnije.

veb sajtovi opština i gradova prema potrebama građana

Sledeća faza u razvoju veb sajtova gradova i opština jeste omogućavanje korisnicima da na što brži i jednostavniji način dobiju ono zbog čega su i posetili određen sajt.

primer: Među primerima najbolje svetske prakse kreiranja veb prezentacija gradova, u Evropi se izdvaja veb sajt grada Stokholma, a u SAD grada Sijetla (prikaz pomenutih portala dostupan je na strani br. 16 ovog časopisa). Na pomenutim sajtovima korisniku je odmah omogućeno

da odabere pregledanje veb sajta u odnosu na razlog posete veb prezentaciji, odnosno da li sajt pretražuje u svojstvu privrednika, turiste, investitora ili, na primer, građanina kome su potrebne usluge opštinskih servisa.

Domaći veb sajtovi gradova i opština još nisu u potpunosti prilagođeni realnim potrebama korisnika zbog kojih oni pretražuju konkretan veb sajt. osnova većine veb prezentacija gra-dova i opština su najnovije vesti što, s jedne strane, jeste pohvalno, jer sajtovi nude ažurne informacije, ali vesti često ne predstavljaju i naj-važnije sadržaje za ciljne grupe koje su korisnici ovih veb sajtova.

Bez obzira da li posmatramo starije veb saj-tove ili skorije izrađene veb prezentacije gra-dova i opština, fokus njihovog kreiranja (a to su vesti iz opština) isti je u poslednjih sedam ili osam godina. poznato je da se internet veoma brzo razvija i u Srbiji je sve veći broj korisnika interneta koji su u međuvremenu naučili šta je to što stvarno žele i šta mogu da ostvare u tzv. online okruženju. Danas pod kreiranim veb sajtom se ne podrazumeva samo klasična veb prezentacija, već i facebook stranica, aplika-cija za mobilni telefon, Youtube kanal i sl., te je potrebno dobro osmisliti koji je optimalan način korišćenja pomenutih komponenti veb nastupa. Ukratko, nije jedino važno da veb prezentacija bude tehnički savremeno kreira-na, već da sadržaji i način njihovog plasiranja budu u kontekstu realnih potreba korisnika veb sajta.

U tom smislu, kvalitet veb prezentacija gra-dova i opština veoma zavisi od konkretnog zna-nja kompanija koje kreiraju i održavaju veb saj-tove. tako, na primer, ukoliko je na poslu izrade veb sajta angažovana kompanija koja ima bolja znanja i praksu u kreiranju upotrebljivih veb sajtova, taj grad/opština imaće kvalitetnije veb predstavljanje, i suprotno.

primer: Pojedini veb sajtovi gradova i opština imaju na primer tzv. intro-stranice, na kojima se kao prva stranica veb sajta nalazi samo slika sa izborom jezika. U poslednjih deset i više godina poznato je da ovako koncipirane prve stranice mogu da umanje posećenost veb sajtu i za više od jedne trećine, jer jednostavno nisu dovoljno informativne.

Da zaključimo, prilikom izrade veb prezenta-cije pažnju treba da obratimo kako na tehničke karakteristike, tako i na sadržaj i način njegovog plasiranja. I mala mesta na internetu mogu po-stati velika, ukoliko o prethodno pomenutom vodimo računa! n

dRAgAn vARAgIćwww.draganvaragic.com

I mAlE opštINE NA INtErNEtu

mogupOSTATI vElIkE


kAkO kREIRATI

sAvrEmENI vEb sAJt opštINE

koJI oDgovArA NA potrEbE

grAđANA

Različiti su načini kako doći do najadekvatnije varijante veb prezentacije grada ili opštine

koja bi bila u skladu sa potrebama svojih korisnika. U osnovi, najjedno-stavniji i najbolji način saznavanja re-alnih potreba građana jeste u analizi ponašanja korisnika na postojećem veb sajtu i u anketiranju posetilaca veb sajta.

Savet 1: Zahtev za izradu veb sajta definišu osobe koje poznaju potrebe građana

od kompanija koje izrađuju veb saj-tove ne možemo očekivati da poznaju potrebe koje veb prezentacija jedne opštine treba da zadovolji, pa je ne-ophodno za njih odgovoriti na pitanje koje su konkretne potrebe građana u datoj lokalnoj zajednici. U sklopu posla koji obavljaju u opštinskoj administra-ciji sigurno postoje zaposleni koje zna-ju odgovor na sledeća pitanja: koji su najveći problemi sa kojima se suočava konkretna opština, koje su njene šanse u privredi ili turizmu, koji su investicio-ni potencijali zajednice, koji su najčešći predlozi, primedbe i zahtevi građana i dr., te ove zaposlene treba uključiti u tim za planiranje izrade veb sajta.

Savet 2: Definisanje zahteva za izradu veb sajta na osnovu proučavanja najbolje prakse

veoma je važno proučiti kvalitet-ne veb prezentacije gradova iz sveta i ustanoviti zašto su oni u stručnoj javnosti tretirani kao primeri dobrog

predstavljanja, i primeniti pozitivno iskustvo drugih na svom portalu.

Savet 3: Izrada veb sajta može biti poverena i dvema kompanijama

Izrada kvalitetne internet prezenta-cije grada ili opštine nije jeftina opera-cija! veoma je redak slučaj da u orga-nizaciji koja naručuje izradu veb sajta postoji jedna ili više osoba koje mogu uspešno da ocene kvalitet izrađenog veb sajta, kako sa tehničkog, tako i sa sadržajnog aspekta.

kao rešenje ovog problema na-meće se veoma uspešna praksa an-gažovanja dve kompanije za izradu veb sajta - jedna kompanija definiše radni zadatak izrade veb sajta, kon-troliše sam proces izrade i završni kvalitet izrađenog veb sajta, dok druga kompanija praktično kreira novi ili redefinisani veb sajt. pred-stavljeni pristup izradi veb sajta jeste skuplji i zahtevniji za upravljanje, ali se na ovaj način osigurava kvalitet izrade veb sajta iz ugla dva različita poslovna entiteta.

Savet 4: Veb sajtovi prema potrebama ciljnih grupa koje ih koriste

kako su potrebe građana potpuno različite od potreba koje, na primer, imaju potencijalni investitori ili turisti, svaka od ovih ciljnih grupa traži potpu-no različite sadržaje i ovakve sadržaje im je potrebno ponuditi na jednom mestu i za svaku ciljnu grupu pojedi-načno.

Savet 5: Multijezički veb sajtovi u odnosu na gradske/opštinske resurse

jedan od čestih i velikih proble-ma u gradovima i opštinama jeste obezbeđivanje sredstava za redovno kreiranje veb sadržaja na različitim jezicima, naročito u multinacional-nim sredinama. Svakako je potrebno opredeliti posebne resurse za kreira-nje online sadržaja na jezicima koji su važni za posmatranu opštinu ili grad, ali u slučaju nedostatka sredstava nije pogrešno kreirati tzv. stacionar-ne (nepromenljive) kvalitetne sadrža-je na potrebnim jezicima, dok sadrža-je na jezicima za koje postoje realne potrebe i dostupni ljudski i finansijski resursi treba redovno ažurirati.

Savet 6: Primena važnih sadržaja na veb sajtovima gradova i opština

U slučaju vođenja veb sajtova veo-ma je važno redovno pratiti statistike posećenosti, što je poslednjih godina veoma olakšano korišćenjem besplat-nih alata (jedan od njih je servis go-ogle analytics).

pozicioniranje na pretraživačima

pretraživanje putem google jeste najčešća aktivnost online korisnika i dobra pozicioniranost veb sajta na pretraživačima može da donese puno koristi onim organizacijama i pojedin-cima koji imaju svoje veb stranice kao rezultate pretraživanja za određene ključne reči.

oblast optimizacije veb sajta i nje-govog sadržaja prema zahtevima pretraživača (eng. Search engine opti-mization, Seo) može se mudro iskoristi za privlačenje investitora ili, na primer, turista u posmatrano mesto, te aktiv-nost na optimizaciji veb sajta može biti jednako važna koliko i samo kreiranje sadržaja.

Današnji internet, ukoliko se želi ozbiljnije iskoristiti njegove pred-nosti i dostupnost, omogućava do-bre rezultate ukoliko se ispoštuju osnovna pravila: sadržaj koji se nudi mora biti kvalitetan i plasiran prema savremenim pravi-lima online komuni-kacije, a shodno potrebama ko-risnika. n


Još samo četiri opštine u Srbiji nemaju svoju zvaničnu veb pre-zentaciju. krajem prošle godine

bilo ih je osam, godinu pre toga 13, a 2008. čak 47 gradova i opština (ne ra-čunajući kosovo i Metohiju) nije imalo svoje mesto u najvećoj mreži na svetu.

poslednje veliko istraživanje na temu efikasnosti e-komunikacije iz-među organa lokalne samouprave i građana sprovele su nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (naLeD) i Balkanska istraživačka mre-ža (BIrn), a rezultati koji su objavljeni pre šest meseci pokazuju da je od 149 jedinica lokalne samouprave koje su analizirane, polovina uzorka, odno-sno 73 grada i opštine, imalo uvedenu e-upravu.

prema podacima Uprave za digi-talnu agendu (donedavno republič-ki zavod za informatiku i internet), trenutno 59 gradova i opština ima svoje usluge realizovane na njihovom portalu www.euprava.gov.rs, dok po-jedine jedinice lokalne samouprave to rade samostalno.

Međutim, kada je reč o kvalitetu izrađenih veb sajtova, situacija se ra-zlikuje od opštine do opštine. gene-ralni utisak Lazara Boškovića, autora nekoliko veb prezentacija gradova i opština, jeste da razvijenost servisa e-uprave kod jednog broja opština još nema prelaznu ocenu ni za tzv. nivo 1, koji podrazumeva informacije na sajtu o procedurama za opštinske usluge, a daleko je od nivoa 2, kada je omogućeno preuzimanje formulara. prema njegovim rečima, izuzetak čine servisi kao što su izdavanje izvoda iz matičnih knjiga i uverenja o državljan-stvu, tzv. ‘virtuelni matičar’, gde mnogi gradovi i opštine imaju i nivo 3 - po-stojanje elektronskih formulara, tako da se ceo proces obraćanja korisnika organima uprave završava posred-stvom interneta. Dalji razvoj servisa e-uprave do nivoa 4 i 5, koji uključuje i složene projekte nabavke hardvera i softvera, izgradnju Ikt infrastrukture i obuku kadrova, prema Boškovićevoj

oceni, trenutno nije realan s obzirom na postojeću društvenu i ekonomsku situaciju.

jedna od najvećih generalnih za-merki stručne javnosti jeste da su op-štinski sajtovi i dalje statični, bez alata koji omogućavaju dvosmernu komu-nikaciju sa građanima (foruma ili dis-kusionih grupa), odnosno bez mesta na kojima će građani postavljati pita-nja, polemisati i dobijati odgovore.

Izvršna direktorka naLeD-a violeta jovanović ističe da bi zvaničan veb sajt grada ili opštine svakako treba-lo da nudi mogućnost dvosmerne komunikacije, kao i da sadrži sve po-datke koji su potrebni privredi i zain-teresovanim investitorima. „veoma je važno da se sa zvaničnog sajta opšti-ne mogu skinuti sva potrebna doku-menta, na primer vodič za izdavanje

građevinske dozvole, informacije o procedurama i dokumentaciji koju je potrebno prikupiti radi dobijanja određene saglasnosti, kao i ostala potrebna dokumenta za investitore“. nekim gradovima i opštinama često je, kako kaže, dovoljna samo mala pomoć sa strane, pa da u potpunosti unaprede procedure, poslove i zva-nično predstavljanje.

zamenik direktora Uprave za Di-gitalnu agendu aleksandar Ivić ističe da je ohrabrujući podatak to da sve opštine imaju pristup internetu, kao i da većina ima dovoljan broj računara, mrežne opreme i servera za osnovne potrebe. poslednji dostupni podaci su iz 2009. godine (istraživanje “analiza stanja Ikt infrastrukture gradova i op-ština u Srbiji”) kada je zabeleženo da u trećini opština polovina zaposlenih

vEB pREzEnTACIJE

InTERvJU

gORAn TARlAć

lokAlNA sAmouprAvA nA InTERnETUOKO POLOViNe GRADOVA i OPštiNA iMA UVeDeNU e-UPRAVU

lazar bošković

autor više gradskih/opštinskih

veb prezentacija

NJEgovo krAlJEvsko

vIsočANstvo

SAdRžAJ

naš sagovornik je, osim portala grada Beograda, autor sajtova i četiri gradske opštine: zvezdare, palilule, Čukarice

i Mladenovca. za sajt glavnog grada osvojio je sve značajne domaće nagrade za internet stvaralaštvo, kao i nekoliko stranih. Iako je dizajniran i programiran još 2006. godine, www.beograd.rs je, kaže Bošković, živi dokaz da je na internetu, ipak, najbitniji - sadržaj. “Možda najbolja pohvala za opštinske sajtove u čijoj izradi sam učestvovao je to što su mno-gi slični sajtovi širom Srbije prekopirali njihovu strukturu sadržaja”.

Òn Kakva su vam iskustva iz tih poslova? Da li su naručioci posla znali šta žele ili ste im vi sugerisali ideje?- U svakom kreativnom poslu ključ uspeha

je da stvorite odnos poverenja sa klijentom, tako da on može da se osloni na vaše iskustvo i profesionalne standarde. za to je neophodno dobro poznavanje materije iz oblasti lokalne samouprave i njenih svakodnevnih komunika-cionih potreba i mogućnosti. ako potencijalni klijent i pored argumentovanog objašnjenja


poseduje računar na radnom mestu, dok ih je isti broj u polovini opština imao pristup internetu. od 2009. go-dine, kada je istraživanje sprovedeno, do danas situacija se dodatno prome-nila na bolje.

A ko je najbolji?

niko od sagovornika koje smo kon-taktirali nije bio spreman da bude su-dija u nacionalnom šampionatu veb sajtova lokalnih samouprava. kriteri-jumi po kojima bi oni mogli da se ka-tegorizuju su: preglednost i ažurnost, interaktivnost sa građanima i potenci-jalnim investitorima, spisak strateških planova i projekata, ponuda lokacija, objava tendera i oglasa, postojanje vi-šejezičnosti i latinične verzije i dr.

Bez ozbiljnog eskpertskog istraži-vanja nemoguće je utvrditi zvaničnu hijerarhiju, ali se po štampi, forumima i blogovima kao primeri koje treba slediti navode sajtovi sledećih grado-va i opština: Beograda i većine grad-skih opština, valjeva, zrenjanina, niša, novog Sada, Subotice, jagodine, kra-gujevca, Leskovca, Smedereva, Užica,

Čačka, ade, alibunara, Bačke topole, Inđije, knjaževca, kule, Lazarevca, pe-ćinaca, kovačice, kikinde, vršca, Ćupri-je, pirota, paraćina...

U dva najpoznatija domaća izbora najboljih sajtova, jedan je Webfest, dok drugi objavljuje časopis “pC press”, još nema kategorije “lokalna samouprava”. za sada su to grupe “e-uprava” ili “društvo”.

U dosadašnjim izborima časopisa “pC press” gotovo svake godine od 2004. nagrađivan je portal grada Be-ograda www.beograd.rs. U obrazlo-ženju žirija za 2010. godinu navodi se kako je to dobar primer komuni-kacije lokalne samouprave sa stanov-ništvom. “gradske vesti se redovno ažuriraju, a na postavljena pitanja se (provereno!) dobijaju kvalifikova-ni odgovori. kada su vam potrebne komunalne informacije, kada tražite neku službu ili jednostavno smišlja-te kuda da izađete večeras, beograd.rs je dobar početak”. Isto priznanje je pre dve godine dobila i opština novi Beograd, prva koja se u potpunosti digitalizovala i stavila sav sadržaj na raspolaganje ljudima koji u njoj žive.

argumentacija je glasila kako je, upr-kos rastu sadržaja, na portalu www.novibeograd.rs i dalje lako doći do in-formacija, a teško izgubiti se. još tada je ovaj sajt ocenjen kao “opasno uho-dan, ažuran i dobar” i navođen kao “odličan primer šta nas sve lepo čeka sa razvojem elektronske uprave”.

“pC press” je prošle godine nagra-dio i sajt www.jazakraljevo.rs koji je nastao nakon zemljotresa u kraljevu. Dok je kriza još trajala napravila ga je grupa aktivista i to je vizuelni pregled potresa, oštećenih objekata, saniranih lokacija i lokacija na kojima je (bila) potrebna pomoć.

zanimljivo je da na Web festu, naj-većem regionalnom internet festivalu takmičarskog karaktera u kome no-minovane sajtove bira publika online glasanjem, ove godine ima najmanje prijavljenih sajtova iz oblasti e-uprava: osim hrvatskog portala www.moja-rijeka.hr, srpskog www.borski.okrug.gov.rs i crnogorskog www.euprava.me, do sada su samo tri lokalne samo-uprave iz Srbije prijavile svoje sajtove za glasanje publike: obrenovac, kova-čica i novi Sad. n

SAjtOVi OPštiNA tReBA DA NUDe ALAte zA DVOSMeRNU KOMUNiKAcijU SA GRAđANiMA

insistira na pogrešnim zahtevima, na primer nepotrebno korišćenje flash tehnologije gde joj nije mesto, onda za taj posao mora da traži nekog drugog izvođača.

Òn Naslovne stranice četiri sajta pomenutih opština izgledaju slično. Da li ste to namerno uradili, pošto eksperti i inače sugerišu standardizaciju po strukturi i dizajnu?

- ne postoji nijedan ozbiljan razlog zašto ne bi sve gradske opštine u Beogradu imale sajtove slične po konceptu, strukturi, dizajnu i tehnologiji, jer rade skoro identične poslo-ve. Iskustveno se pokazalo da je koncept koji primenjujemo bio podjednako pogodan za sve opštine, pa su ga čak i drugi kopirali. ono što treba da bude različito je najbitnija stvar na internetu: sadržaj - tekstovi i ilustracije. to

je ono zbog čega posetioci dolaze i vraćaju se na sajt. Upravo to je naš posao - da iz svih dostupnih izvora i na sve dostupne načine prikupimo i obradimo kvalitetan i potpun sadržaj budućeg sajta. tako je, na primer, za svaku opštinu kreiran lokalizovani vodič i pregled svih važnih opštinskih, gradskih i republičkih organa, preduzeća i ustanova, sa adresama i telefonima njihovih opštinskih ispostava.

ÒnDa li i za šta sami koristite sajt opštine na kojoj živite?- Drago mi je da su sve opštine čije smo saj-

tove kreirali prihvatile da imaju “kalendar do-gađaja”. to je najčešći razlog da posetim sajt, jer se u njemu nalaze informacije o kulturnim, sportskim i zabavnim događajima. Doduše, ne trude se baš svi da taj kalendar bude što potpu-niji, ali biće bolje, nadam se. Оsim toga, često mi zatreba i kontakt telefon lokalne ko-munalne službe ili preduzeća, a ponekad preuzmem i for-mulare za neku od usluga opštinske uprave. n

oD „grAđANINA INspEktorA“ Do sEkcIJA ZA DEcu

pre tri godine većina beogradskih opština, a prvi novi Beograd, pokrenula je stranicu “građanin inspektor” na kojoj je svako prijavom nereda, smeća, nepropisnog parkiranja i sl., uz opis problema i eventualno fotografiju, mogao da postane „inspektor-frilenser“. Struč-njaci kažu da bi ove sekcije trebalo dodatno unaprediti, odnosno postaviti evidenciju svih prijava komunalnih problema i načina na koji su oni rešeni. Isti je predlog i kada je reč o stranici “pitajte predsednika”, pošto najčešće ne postoji evidencija pitanja građana, niti od-govora koji su im tim povodom dati.

Bošković ističe da ideja za unapređenje sajtova ima uvek, ali je pitanje da li postoje sred-stva za njihovu realizaciju s obzirom na trenutnu situaciju. na primer: da svaka adresa koja se pominje na sajtu bude aktivna i da vodi na lokaciju na interaktivnoj mapi opštine, pove-zivanje sa društvenim mrežama i uvođenje posebnih odeljaka sajta samo za decu.


Sve brži tempo života i tehno-loški razvoj doveli su do toga da internet servisi širom sveta

konstantno dobijaju sve veći broj pri-stalica i aktivnih korisnika. Internet je tako postao izuzetno značajan medij i istovremeno novi kanal za komuni-kaciju, a time i sastavni deo moderne komunikacije u javnom sektoru.

Društveni mediji predstavljaju je-dan od kanala komunikacije koji utiču na promenu načina uspostavljanja odnosa, a i same komunikacije. oni su trenutno najbrže rastući fenomen i predstavljaju potpunu revoluci-ju u procesu distribuiranja poruka. korisnici interneta danas mogu raz-menjivati lična iskustva, mišljenja, fotografije, video materijale i druge multimedijalne sadržaje, ali i informa-cije o organizacijama, pojedincima, politikama i idejama koje se njih tiču. ta vrsta globalne razmene podataka i povezivanja otvara bezbroj moguć-nosti među samim korisnicima inter-neta, a lokalne samouprave i njihove čelne ljude dovodi u fokus brojnih konverzacija.

naime, do sada su se svi akteri u javnoj sferi najčešće obraćali građani-ma putem masovnih medija. Danas, kada se informacije prenose u real-nom vremenu, stvari su se promenile. pojavom društvenih medija internet preuzima primat koji je imala televizi-ja i postaje najbrži medij. Sada korisni-ci interneta imaju servis/platformu na kojoj u kratkom vremenskom periodu mogu podeliti vrednu, zanimljivu i korisnu informaciju. Ljudi sada imaju prostor gde mogu da se povezuju, učestvuju i diskutuju o različitim te-mama, politikama, odlukama, pona-šanju...

ključno je da društveni mediji omogućavaju društvenu interakciju i povezivanje, koristeći veoma jed-nostavnu tehnologiju čime postaju pristupačni ogromnom broju korisni-ka različitih socijalnih karakteristika. njihova osnovna odlika je da omo-gućavaju interaktivni dijalog kroz kreiranje i razmenu sadržaja. pojava društvenih medija predstavlja zao-kret u procesu distribuiranja informa-cija. Danas putem društvenih medija ljudi imaju mogućnost da utiču na poruke, objave svoje stavove, mišlje-nja, traže odgovore putem globalne mreže, što primorava jedinice lokalne

Iz UglA STRUčnJAkA

MIlOš ĐAJIćwww.milosdjajic.com

dRUšTvEnI MEdIJIkomuNIkAcIJA bEZ „fIltErA“

Učešće U ONLiNe OKRUžeNjU PODRAzUMeVA:

ÒÒPoznavanje i razumevanje zajednice

ÒÒPovezivanje i interakciju sa zajednicom (višesmerna komunikacija)

ÒÒKreiranje, slanje i razmenu kvalitetnih i značajnih sadržaja

ÒÒKontinuirano razvijanje odnosa

ÒÒBrzinu reakcije

ÒÒTransparentnost

ÒÒ Iskrenost

samouprave i funkcionere da pre-poznaju i uključe ove moćne alate u svoje komunikacijske strategije. time im se pruža mogućnost da direktno komuniciraju sa svojim građanima, nudeći im pravovremene, korisne i istinite informacije, i podstičući ih na dvosmernu komunikaciju.

društvene mreže od 2005. godine do danas upotre-

bom WeB 2.0 tehnologije razvili su se jedinstveni servisi i alati za komunika-ciju na internetu - društveni mediji. Društveni mediji postaju mesta oko kojih se okuplja najveći broj korisnika interneta. zato ne treba da nas čudi što je facebook pred kraj 2010. postao najposećeniji sajt na svetu što govori o snazi i važnosti društvenih medija i velikim mogućnostima za komunika-ciju i učešće. ono što je sigurno jeste da se menjaju alati, ali koncept uče-šća, kreiranja, publikovanja i deljenja sadržaja od strane korisnika ostaje.

aktivnosti korisnika interneta uglavnom su usmerene ka dvosmer-

noj komunikaciji i razmeni sadržaja, čime su pojedinci (naši sugrađani) po-stavljeni u fokus svake komunikacije. Svaki pojedinac, korisnik interneta, zahvaljujući društvenim medijima kao što su Youtube, facebook, twitter, blog itd. i sam je postao medij i u pri-lici je da plasira određeni sadržaj i in-formacije globalno. Sva istraživanja u svetu pokazuju porast uticaja interne-ta na stavove ljudi. Internet kao medij preuzima primat u količini informacija koje ljudi primaju. Ljudi informacije sa interneta smatraju verodostojnijim nego one koje se pročitaju ili čuju u tradicionalnim medijima.

kao i komunikacija uopšte, i online komunikacija je proces (a ne aktiv-nost!) i sastoji se iz nekoliko faza:1) Obrazovanje - kao i u svakoj novoj

oblasti, nužno je savladati osnovna teorijska znanja o razvoju, upotrebi i značaju internet komunikacijskih kanala, korišćenju društvenih me-dija i alatima koji se mogu prime-niti.

2) Praćenje - pojavom interneta do-životno obrazovanje dobija značaj u punom smislu te reči, jer zahteva od svakog pojedinca svakodnevno usavršavanje. Svaki dan na nebu društvenih medija se pojavi neko-liko novih zvezdica, tako da komu-nikaciju na društvenim medijima uvek počinje sa praćenjem i osluš-kivanjem tema.

3) Učešće - tek kasnije, nakon zavr-šene faze praćenja i osluškivanja radi upozavanja sa datom temom i alatom, moguće je započeti kon-kretno učešće davanjem ličnog doprinosa.

4) Kreiranje sadržaja - proces učešća neminovno podrazumeva kreira-nje što kvalitetnijih sadržaja prila-gođenih korisnicima interneta.


5) Saradnja - poslednja i najznačajnija faza uspešne organizacijske komu-nikacije na internetu je uspostavlja-nje odnosa saradnje u kojem lokal-na samouprava zajedno sa svojim građanima/posetiocima, odnosno članovima te „male“ zajednice (mreže), zajednički kreira sadržaje dajući online prisustvu u potpuno-sti „društveni“ aspekt. Slika društvenih medija je široka i

razvija se svakodnevno. kako bi ko-rišćenje ovih medija bilo adekvatno i merljivo potrebno je stalno učiti, pri-ključiti se konverzaciji na internetu koja već postoji i prateći postojeće konverzacije definisati sopstveno mesto i imidž na vebu. U tom proce-su pomodarstvo i kratkoročni intere-si predstavljaju izrazito loše motive. jedini ispravni motiv za uspostavlja-nje i vođenje online komunikacije je želja za povezivanjem sa građanima i spremnost za uvažavanje signala i smernica koje korisnici u tom interak-tivnom procesu upućuju. zato je za svaku lokalnu samoupravu važno da tu bude prisutna, a u toj komunikaciji dobronamerna, iskrena i, pre svega, jedinstvena.

veoma često od predstavnika gra-dova i opština čujemo fraze „opšti-na po meri građana“ ili „opština kao servis građana“. Internet i društvene mreže su upravo polje gde se te fraze na delu dokazuju. prisustvo opština i gradova na društvenim mrežama je nešto što će postati standard već nakon sledećih izbora. Interneta se ne treba plašiti, jer su to novi komu-nikacijski procesi koji se paralelno dešavaju na globalnom nivou. oni nas teraju da stalno učimo i budemo još bolji. kada mogu drugi, zašto ne bismo mogli i mi? još uvek nije kasno da se uključite!

Facebook

facebook (fB) je danas najmoćnija društvena mreža. Lansirana u februa-ru 2004. kao komunikaciona platfor-ma koja povezuje ljude sa njihovim prijateljima, kolegama, porodicom ili sa onima sa kojima dele zajednička in-teresovanja. zasniva se na sistemu au-tomatskog obaveštavanja. za veoma kratko vreme je stekao popularnost i danas ima više od 700 miliona kori-snika (koliko je bilo ukupno korisnika

SAVeti zA KORišćeNje FAN StRANiceÒÒNe postavljajte na fan stranu (profil) ono što ni vi ne volite da vidite kao novost/obaveštenje

ÒÒNe brišite negativne komentare, samo one koji vređaju nečiju ličnost, pol, seksualno, nacionalno, političko, versko opredeljenje

ÒÒPodstičite fanove da daju komentare i da učestvuju

ÒÒBudite svakodnevno prisutni

ÒÒObavezno odgovarajte na pitanja

ÒÒBudite korisni vašoj online zajednici

interneta 2008. godine). poslednji po-daci za Srbiju govore o oko 3.000.000 otvorenih naloga.

U svetu, a i kod nas, facebook je po-stao značajno komunikacijsko oruđe. ono što je sigurno jeste da nijedna organizacija ne može zanemariti nje-gov uticaj i to da su njene ciljne grupe skoro sigurno tamo. naravno, ukoliko opštine i gradovi žele da budu prisut-ni i na ovom društvenom mediju, oni tome moraju pristupiti strateški i u skladu sa njihovom kompletnom ko-munikacijom.

jedini profesionalni način za prisu-stvo opštine ili grada na facebook-u je otvaranje „fan page”, odnosno fan stranice, nikako ličnog profila ili gru-pe. na toj stranici svi fanovi imaju mo-gućnost da vide sve što se objavi. još jedna od prednosti fan strane je da njen administrator ima potpuni uvid

u statistiku, ne samo broj fanova, već i njihove aktivnosti na stranici, polnu i starosnu strukturu, broj onih koji su napustili stranicu (sa datumom) i dr. Sve to je prikazano i grafički. face-book je najkorisniji ukoliko je dobro povezan sa veb sajtom lokalne samo-uprave.

Twitter

twitter (tW) je trenutno u Srbiji najbrže rastuća društvena mreža. to je servis koji korisnicima interneta omogućava razmenu sadržaja: linko-va, fotografija, video materijala, ko-mentara, anketa u realnom vremenu i to potpuno besplatno. twitter je jedinstvena komunikacijska platfor-ma i dragoceni izvor informacija o

organizacijama, brendovima i po-jedincima i koristan kanal za uspo-stavljanje, održavanje i unapređenje odnosa sa građanima.

osnovna ideja komunikacije na twitteru jeste da se u 140 karakte-ra (dužina jednog SMS-a) prenese svojim pratiocima dobra ideja, raz-mišljanja, postavi pitanje, da prepo-ruka, podeli fotografija ili neki link, pozove na događaj i dr. twitter se najlakše može objasniti kao servis posredstvom koga se sa zajednicom deli ono što je zanimljivo u vašoj okolini i za vašu zajednicu. ono što je osnovna razlika u odnosu na fa-cebook jeste da je twitter potpuno otvorena mreža, ne postoji tzv. zah-tev za prijateljstvo (friend request), nije nužno da pratite nekog ukoliko on vas prati i obrnuto, te iako se neko ne prati redovno sa njim se može komunicirati. to ostavlja pro-stor da se pokaže transparentnost lokalne samouprave, spremnost i otvorenost za učešće i pitanja građa-na. Lokalne samouprave ga sve više koriste za brzo širenje informacija, novosti, ali i direktnu komunikaciju sa građanima i rešavanje njihovih problema. twitter je jedan moćan kanal komunikacije u realnom vre-menu, jer je brza i efikasna komuni-kacija ono što korisnici sve više cene. Da nisu samo korisnici ti koji cene ta-kvu komunikaciju pokazuje i neko-liko primera akcija koje su dobijale pažnju šire javnosti kao što je akcija #udarnerupe.

za one koji su početnici u kori-šćenju twitter-a, predlog je da neko vreme prate ljude/organizacije koji su tu već prihvaćeni i važni članovi zajednice, jer će na osnovu njiho-vog pisanja vrlo brzo shvatiti na koji način i oni treba da se uključe i da prilagode svoje poruke i način ko-municiranja. organizacije koje samo objavljuju svoja saopštenja, bez dija-loga sa drugim korisnicima, neće biti prihvaćene niti ozbiljno shvaćene. ovo je mesto gde su veliki oni koji su počeli ranije i svi koji dolaze mora-ju polako zaslužiti svoj uticaj. ono što korisnici očekuju je da organi-zacija u bukvalnom smislu ima ljudsko lice. n


za predstavnike lokalnih vlasti uvek je bilo važno da nađu put do građana. U doba društve-

nih medija čini se da komunikacija između lokalnih vlasti i građana ima neograničene potencijale, naročito zato što građani više ne moraju da čekaju na sastanak sa predsednikom opštine.

nekada je, recimo, jednom meseč-no postojao termin kada predsednik opštine prima građane koji iznose svoje probleme (u nekim opštinama ova praksa postoji i danas). Međutim, ta komunikacija je namenjena ogra-ničenom broju ljudi, jer nije moguće da sa vodećim čovekom popričaju svi koji bi to i želeli. osim toga, neki problemi zahtevaju hitno rešavanje, pa se u čekanju na sledeći termin za sastanak može izgubiti dragoceno vreme.

Danas je situacija znatno lakša: po-sredstvom društvenih mreža moguće je započeti komunikaciju u bilo koje doba dana i, što je veoma važno, teme mogu inicirati kako predstavnici lokal-nih vlasti, tako i sami građani. kako bi komunikacija posredstvom društve-nih medija bila uspešna, potrebno je te neograničene potencijale iskoristiti na pravi način. U ovom tekstu poku-šaćemo da kroz konkretne primere i savete ukažemo na načine pravilne komunikacije lokalnih vlasti i građana putem facebook-a, trenutno najaktu-elnije društvene mreže u svetu i kod nas.

Savet 1: Povezivanje i autentičnostgotovo svi gradovi i opštine u Srbiji

imaju svoju internet prezentaciju, dok je znatno manji broj onih koji imaju i facebook stranu. Međutim, zapaža

se česta praksa da i one opštine koje su prisutne na facebook-u, na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji nemaju link koji vodi do facebook strane. na prvi pogled ovo nekome može de-lovati manje važno, ali kada građani putem pretrage na facebook-u poku-šaju da pronađu opštinsku/gradsku administraciju, suočiće se sa mnoš-tvom stranica i profila istog imena, sličnog sadržaja i izgleda.

to naročito otežava i činjenica da na facebook-u svako može da otvori profil ili stranicu pod imenom koje izabere, te nije dovoljno napisati da je reč o zvaničnoj facebook stranici grada/opštine, već bi trebalo “pove-zati” facebook i zvanični sajt opštine (postaviti linkove). na taj način kada građani posete veb prezentaciju op-štine (koje su inače dobro rangirane u pretrazi na google-u za razliku

MIlkA dOMAnOvIć

„vIRTUElnA kAFA“sA grADoNAčElNIkom

FACEBOOk

VećiNA GRADOVA i OPštiNA U SRBiji iMA NeKOLiKO PROFiLA NA FAceBOOK-U KOje SU UGLAVNOM KReiRALi ANGAžOVANi POjeDiNci


od facebook profila) mogu lako pro-naći i zvaničnu opštinsku stranu na facebook-u. taj korak je prvi, i u tom smislu najvažniji, jer ukoliko građani nisu u stanju da pronađu svoju opšti-nu ili grad na ovoj društvenoj mreži, komunikacija neće biti ostvarena.

poželjno je izbegavati suviše for-malan i birokratski jezik. osim što se tako štedi vreme, građani u ovom slu-čaju stiču utisak da komuniciraju sa konkretnim osobama odnosno pred-stavnicima vlasti koji su tu da im po-mognu u rešavanju problema. S dru-ge strane, zamerka se može staviti i na račun građana, jer postoje primeri da na zvaničnoj facebook strani grada/opštine vode online dijalog u kojem se tim istim predstavnicima opštine obraćaju u trećem licu množine (na primer, „oni treba...“). ova praksa uka-zuje na dve mogućnosti: ili ne očeku-ju odgovor, već žele samo da kritikuju ili hvale, ili još ne shvataju da društve-ni mediji zaista otvaraju mogućnost direktne komunikacije sa tzv. nosioci-ma funkcija na lokalnom nivou.

Savet 2: Izgled Facebook stranekada je reč o zvaničnoj facebook

strani grada/opštine, veoma je važno postaviti precizne i ažurne informaci-je: adresu, broj telefona, e-mail, radno vreme, zvaničan sajt (blog, twitter) i sve informacije koje su građanima od koristi. takođe, važno je postavi-ti i „pravila igre“ odnosno upozoriti građane da svojim komentarima ne smeju širiti rasnu, versku ili bilo koju drugu vrstu netrpeljivosti, kao i da ne smeju koristiti psovke i govor koji nije u skladu sa javnom komunikacijom. Ukoliko se, ipak, pojave takvi sluča-jevi, dopušteno je i poželjno izbrisati komentare, što se u drugim slučajevi-ma ne preporučuje, jer bi predstavlja-lo vid cenzure.

kada su utvrđena pravila igre i kada su građani došli na “virtuelnu kafu“ sa predsednikom opštine/gradona-čelnikom ili sa opštinskom odnosno gradskom administracijom u celosti, poželjno je otvoriti diskusiju i pod-staći interakciju. facebook stranica ne treba da bude replika veb sajta opšti-ne ili grada, te na nju ne treba kopirati

sav sadržaj koji je inače dostupan na internet prezentaciji. U početku, osim postavljanja važnih vesti, važno je inicirati diskusiju, jer je to

OKO 15 ODStO OD UKUPNO 168 GRADOVA/OPštiNA iMA zVANičNU PRezeNtAcijU NA OVOj DRUštVeNOj MReži

OKO 10 ODStO GRADONAčeLNiKA i PReDSeDNiKA OPštiNA KORiSti FAceBOOK zA KOMUNiKAcijU SA GRAđANiMA

dobar način da se utvrdi šta građane zaista zanima. kasnije, kada stranica zaživi, najbolji podsticaj za građane da budu aktivni jeste pravovremeno odgovaranje na komentare i pitanja.

Savet 3: Intenzitet aktivnosti kada je reč o facebook-u, ključna

reč je kontinuitet koji se ogleda u stal-nom ažuriranju stranice, postavljanju važnih informacija, iniciranju diskusije i sl.

Savet 4: Selekcija aktivnosti Druga strana aktivnosti je selekcija.

facebook voli korisnike koji su aktivni, ali nije poželjno biti aktivan po svaku cenu. postovi koji su neinformativni i manje značajni odbijaju korisnike, a sigurno ne privlače nove. najveći broj stranica gradova i opština karakteriše veliki broj postavljenih vesti, ali slaba ili gotovo nikakva interakcija, što zna-či da sadržaj treba dodatno prilagodi-ti potrebama korisnika.

postavlja se pitanje na koji način se može prilagoditi sadržaj nameni odnosno ciljnoj grupi? Sam facebook nudi alate za to: postoje, na primer, aplikacije uz pomoć kojih se mogu vršiti ankete i saznati sta su prioriteti i stvarne potrebe građana jedne za-jednice.

Savet 5: Akcija i interakcijafiktivno postojanje facebook

stranice ne znači mnogo ukoliko ne postoji interakcija između vlasnika stranice (opštine/grada ili njihovih čelnika) i građana. ako pod pome-nutim podrazumevamo i aktivno postavljanje sadržaja od strane gra-đana, a ne samo komentarisanje, onda bi retko koja stranica mogla da se pohvali interaktivnošću. na većini stranica je slaba inte-rakcija, građani retko

započinju teme i postavljaju pitanja, dok predstavnici vlasti nedovoljno podstiču građane na dvosmernu ko-munikaciju.

za lokalne lidere je veoma važno da upoznaju svoje građane i njihove probleme i zato se ne treba plašiti kri-tika i negativnih komentara. Šta više, na sve komentare treba odgovarati konkretno i argumentovano. ako je kritika na mestu, trebalo bi učiniti nešto da uzrok kritike nestane i onda odgovoriti na komentar.

Savet 6: Korišćenje prostora na „mreži“

retke su bile prilike kada pred-stavnici vlasti mogu da čuju original-ne reakcije građana na neku akciju, reklamu na televiziji, gostovanje na radiju i sl. poznato je da uvek po-stoje građani koji živo komentarišu sve što vide na televiziji ili pročitaju u novinama, ali malo je prilika da predstavnici grada/opštine čuju ove komentare. facebook je mesto su-sreta komentara građana i znatiželje lokalnih vlasti.

Upravo u cilju da potencijali ovog medija budu u potpunosti iskorišćeni, potrebno je biti oprezan i ne pretvo-riti facebook stranu u „tablu za sa-opštenja“. Istina je da facebook nudi besplatan prostor za oglašavanje, ali to ne znači da ovaj prostor treba pretvoriti u oglasnu tablu na koju se samo postavljaju informacije, bez ini-ciranja dvosmerne komunikacije, dis-kusije i žive interakcije. jednosmerno „bombardovanje“ informacijama ne donosi rezultate, te društvene medi-je treba koristiti pravilno, a u cilju da kroz dijalog čujemo mišlje-nja mnogih i rešimo određeni problem na zadovoljstvo svih. n


predsednik opštine paraćin Saša paunović jedan je od najaktiv-nijih na facebook-u. poznat

je po tome što sam veoma redovno ažurira svoj profil i aktivno komuni-cira sa građanima. prema njegovim rečima, upravo građani doprinose tome da se lakše uoče određeni pro-blemi, a samim tim i brže reše.

„Sečenje drveća u parku, zatim određivanje lokacije na kojoj će biti park namenjen kućnim ljubimcima i postavljanje igračaka na jednu od javnih površina u gradu, samo su neke od tema koje su pokrenuli gra-đani paraćina“, kaže paunović i dodaje da su građani veoma zainteresova-ni da na facebook stranici predlažu teme, postavljaju pitanja i iznose svo-je probleme.

Òn Na koji način ovako uspostavljena komunikacija sa građanima olakšava rešavanje problema?- facebook pomaže da brže spo-

znamo probleme. građani će pre uo-čiti da postoji neki kvar komunalne infrastrukture ili problem na javnoj površini u odnosu na radnike struč-nih službi. radnika nema toliko da bi svakog trenutka mogli da prate deša-vanja u svakoj ulici u gradu i u selu, tako da je korisno da nas građani na ovaj način upute koje to probleme treba da rešimo.

Ima mnogo primera kada je na osnovu zahteva postavljenih na našoj facebook strani rešen neki problem. reč je o sitnijim, svakod-nevnim problemima. oni krupni pro-blemi, kao što je izgradnja infrastruk-ture, nisu nešto što može da se reši na osnovu ovakvih zahteva, pošto to zahteva određeno planiranje i, narav-no, velika sredstva. Malih problema koji su bitni za život građana, na koje su građani ukazali i mi ih potom u br-zom roku rešili, ima zaista mnogo (od ukradenog poklopca šahta, pa do sređivanja nekog parka).

Òn Šta bi po Vama bile prednosti ovako uspostavljene komunikacije sa građanima? - facebook jeste dobar način za

rešavanje problema građana, ali je i dobar način za informisanje građa-na. kada je reč o rešavanju problema koji su osetljive prirode često postoje kontroverze u javnosti zašto opština nešto radi. nama je od velike koristi ta mogućnost da posredstvom facebo-ok-a građane obavestimo šta se radi, zbog čega se radi i da oni mogu di-rektno da pitaju, te da na taj način sve eventualne sumnje bude otklonjene.

od samog početka korišćenja facebook-a komunikacija sa građa-

nima paraćina odnosi se na rešava-nje lokalnih problema, informisanje građana i odgovaranje na njihova pitanja koja se tiču neke lokalne, pa i državne teme. jedina razlika je u tome što sada ima više ljudi koji pra-te objave na facebook-u i zbog toga ima i više interakcije.

Sve ono što ih interesuje građani mogu da saznaju od mene na face-book-u: od onoga što je zvaničan stav opštine, pa do onoga što je moje pri-vatno mišljenje, ali u tim slučajevima naglasim da je reč o ličnom mišljenju.

Òn Kako unaprediti komunikaciju lokalnih vlasti i građana i koji bi bili Vaši saveti za opštine i gradove koji tek počinju komunikaciju posredstvom društvenih medija?- opština paraćin ima svoju face-

book stranu na kojoj se postavlja-ju zvanične vesti, obaveštenja i sl. Međutim, mislim da je mnogo veća interakcija na privatnim profilima i facebook stranama lokalnih politi-čara. Ljudi više vole da razgovaraju sa tačno određenom osobom nego sa nekim profilom koji predstavlja službu, te bi moj savet bio da lokalni političari ili lokalni službenici koji se bave rešavanjem problema građana treba da imaju i privatnu i službenu stranicu na facebook-u.

takođe, veoma je važno da te stra-ne budu redovno ažurirane. to znači da ukoliko su građani stupili sa vama u kontakt zato što žele informacije od lokalne samouprave, onda im te informacije treba i pružiti. ja održa-vam svoju facebook stranu i to pre-poručujem svim političarima. Uko-liko političari ipak imaju saradnike koji će započinjati teme na njihovoj facebook strani, onda je preporuka da saradnici to čine sa svojih naloga, a ne u ime političara. n

FACEBOOk AlAt ZA uspEšNo rEšAvANJE problEmA grAđANA

saša paunović

predsednik opštine

paraćin, govori o svom

iskustvu

InTERvJU

„SVe štO ih iNteReSUje GRAđANi MOGU DA SAzNAjU OD MeNe POStAVLjANjeM PitANjA NA FAceBOOK StRANi”

www.facebook.com/pages/opština-paraćin/124405384249725www.facebook.com/paunovicsasa


na društvenoj mreži twitter opština vračar je prisutna od marta i već važi za „ najtvi-

terskiju“ opštinu u Srbiji. predsednik Branimir kuzmanović kaže da je su-ština dobrog upravljanja mogućnost da se brzo reaguje kako bi se rešio problem koji imaju građani.

Òn Šta Vas je navelo da počnete da koristite Twitter?- komunikacija sa građanima je

najvažnija stvar za nekoga ko želi da dobro rukovodi opštinom. Iz tog razloga uveli smo različite servise; između ostalog, građani imaju mo-gućnost da biraju da li će nam pita-nje postaviti elektronskom poštom ili „na kafi sa predsednikom“. na drugoj strani, twitter je sredstvo koje omo-

gućuje da komuniciramo sa poseb-nom populacijom koja razume inter-net i koristi twitter na način da među sobom brzo komunicira.

Òn Koja su praktična iskustva koja ste stekli posredstvom komunikacije na Twitteru?- reč je o vrlo praktičnom sredstvu

komunikacije, jer fizički ne zahteva da budem prisu-tan u opštini, a mogu da dobijem informaciju o pro-blemu. jednom prilikom od građana sam primio fo-tografiju da u jednoj ulici nedostaje poklopac šahta. ja sam odmah prosledio informaciju tamo gde tre-ba i rešili smo problem za manje od 48 sati. Bilo je i primera kada su ljudi imali problema sa matičnom službom, pa je problem sa matičarem brzo rešen i na taj način smo praktično zakazali venčanje preko twittera. to je suština do-brog upravljanja. Ukoliko želite da budete na usluzi građanima, to znači da morate brzo da reagujete i efikasno rešite problem koji građanima imaju.

Òn Koliko su građani raspoloženi za ovaj vid komunikacije sa opštinskim vlastima?- populacija koja na

ovim prostorima koristi twitter jeste populacija mladih, ur-banih i visoko obrazovanih ljudi. „na kafu sa predsednikom“ radije će doći građani starije životne dobi, dok je twitter za sada ograničen na mlađu generaciju. Da biste dobro komunici-rali morate da pokrijete sve ciljne gru-pe i namera otvaranja twitter naloga opštine vračar jeste brza komunikaci-ja sa mladom, urbanom populacijom koja koristi ovaj društveni medij.

Òn S obzirom na reputaciju najtviterskije opštine, koji su Vaši saveti za kolege koji do sada nisu koristili pomenuti medij ili su početnici u ovoj novoj vrsti komunikacije?- Moj savet za kolege bio bi da

prvo urade istraživanje i saznaju ko-liko ljudi na njihovoj opštini koristi

twitter. Ukoliko vide da je to ozbiljan procenat biračkog tela, onda moraju da pronađu način da komuniciraju sa njima. na vračaru twitter koristi između 5.000 i 6.000 ljudi, što nije zanemarljivo, jer je reč o skoro 10 odsto biračkog tela, pa je moj cilj da čujem mišljenje i ove značajne grupe ljudi. n

TvITOM Do mAtIčArA

branimir kuzmanović

predsednik gradske opštine vračar

PRVA twitteR KONFeReNcijA

opština vračar prva je među držav-nim institucijama u Srbiji koja je organi-zovala twitter konferenciju, a u cilju da predstavi pogodnosti i prednosti ove društvene mreže i na taj način dodatno unapredi komunikaciju sa građanima. prva twitter konferencija održana je 3. novembra ove godine i tom prilikom su naravno, razmenjivani tvitovi.

InTERvJU

„SUštiNA DOBROG UPRAVLjANjA je U BRzOM ReAGOVANjU NA zAhteVe GRAđANA”

@Banekuzmanovic


U republici Srbiji internetom se služi više od 40 odsto popula-cije. većina kompanija, malih

i srednjih preduzeća svakodnevno pristupa internetu, kao i gotovo svaki student naše zemlje. poslednje istra-živanje republičkog zavoda za stati-stiku o upotrebi informaciono-komu-nikacionih tehnologija ukazuje nam na ove podatke, ali i na podatak da dva od tri preduzeća internet koriste i kako bi se posredstvom sajtova javne

uprave informisali o bitnim događa-jima ili popunili i poslali propisane formulare.

pojedine internacionalne metrike potvrđuju da su ukupno posmatrano u našoj zemlji, kao i u svakoj zemlji našeg regiona, najposećenije stra-nice na internetu tj. mesta na koja najčešće posetioci interneta odlaze, nakon samog pretraživača google, upravo društvene mreže i to na pr-vom mestu facebook, a potom servis za razmenu video sadržaja Youtube.

prema nezvaničnim podacima, u Srbiji je oko 80.000 internet dnevni-ka-blogova, 100.000 korisnika twitte-ra – servisa za razmenu mikro status poruka, a zvanični podaci kompanije

InTERnET IDEAlNo mEsto ZA susrEt grAđANA I NJIhovIh prEDstAvNIkA

Iz UglA STRUčnJAkA

dRAgAnA ĐERMAnOvIćwww.draganadjermanovic.com

facebook govore da je iz naše zemlje otvoreno čak 3.077.400 profila na ovoj, globalno najpopularnijoj druš-tvenoj mreži.

A o čemu zapravo pričamo, ako sa stola

sklonimo brojke, velike i male?

Decenijama unazad usavršavani su mas-mediji i modeli po kojima mas-mediji plasiraju određene informaci-je, i na taj način direktno utiču na sta-vove javnog mnjenja i posledično na

društvenu klimu. paralelno sa tim procesom, organizacije, kom-panije, političke stranke i razne druge interesne grupe uvežba-

vale su metode za uspostavlja-nje što boljeg odnosa sa predstav-

nicima pomenutih mas-medija, kako bi osigurali svoju poziciju i uticali na javnost oblikujući javno mnenje u željenom smeru. I jedni i drugi u tom su procesu zaboravili na krajnje (početne) subjekte komunikacijskog lanca – primaoce poruka. tako smo iz godine u godinu primali unapred pripremljene informacije, a da nismo imali prilike da utičemo na taj proces, odnosno nismo imali mogućnost da učestvujemo u javnom dijalogu koji se prvenstveno ticao nas. negde tokom devedesetih počele su da se razvijaju tehnološke platforme koje su komuniciranje, prijem i razme-nu informacija, privatnog i drugog karaktera učinile lako dostupnim posredstvom interneta kao bazične platforme. tako smo u godinama po-slednje decenije počeli intenzivno da koristimo različite kolaboracione ala-te koji su nam pre svega omogućava-li lak pristup i razmenu podataka sa bilo kog mesta. postali smo građani sveta. razvojem veoma jednostavne sindikacije (rSS tehnologija) razvi-jali su se brojni internet servisi, pa i društveni mediji i mreže koji su sada najpopularnije internet destinacije na svetu.

Sada dolazimo na početak teksta: blogovi, facebook, Youtube, twitter, flickr, SlideShare i brojni drugi ser-visi internet su platforme za razme-nu tekstualnih, video, foto ili audio sadržaja. Svi ti društveni mediji su alat društva posredstvom kojih se pojedinci povezuju jedni sa drugima

U SRBiji POStOji Više OD 3.000.000 FAceBOOK PROFiLA, 100.000 KORiSNiKA twitteRA i OKO 80.000 BLOGOVA


i razmenjuju informacije, sadržaje i iskustva od značaja za njihove lične živote i živote njima sličnih.

I sada, osim što (i dalje) pasivno primamo poruke plasirane putem mas-medija, koristimo mogućnost i da sami kreiramo različite sadržaje, ali i da ih delimo jedni sa drugima na društvenim mrežama i konačno malo više utičemo i na sopstvene živote. postali smo aktivniji. posta-li smo učesnici u javnom dijalogu. Živimo u eri kolaboracije, a proces kolaboracije podrazumeva da je sva-ko od nas ravnopravni učesnik u ma-sovnom i javnom dijalogu segmenti-ranom u društvene podkategorije u okviru naših ličnih života i aktivnosti.

Brojke govore da je taj online dijalog veoma bu-čan, veoma živ i da se ek-sponencijalno razvija. nika-da neće biti manje korisnika interneta nego danas. Druš-tvo je kreiralo novo igralište za javni dijalog. adresa mu je: društveni mediji!

kakve to veze ima sa lokalnom samoupravom?

promene se evidentiraju kad su globalne, ali se one ne začinju na globalnom ni-vou. a opšte je poznato da su gradovi inkubatori inovacija. U tom smislu opštine imaju sjajnu priliku da zahva-ljujući jasnim signalima statističara i, što je još važnije, veoma jasnim inpu-tima i očekivanjima svojih građana, koristeći internet otvore javni dijalog za sve zainteresovane strane.

Otvaranjem lokalne vlasti

(open government) otvara se i novo

poglavlje razvoja lokalnih samoupravajednostavno rečeno, ne postoji ni

jedan razlog da se podaci od javnog značaja ne učine javno dostupnim svim građanima, i to upravo putem interneta. Informacije o tenderi-ma i javnim nabavkama, usvajanju budžeta, važnim događajima ili kon-kursima treba da budu objavljene

na specijalizovanim interaktivnim stranicama, a status tih događaja treba objaviti i, na primer, na face-book stranici opštine i/ili posred-stvom twittera.

razlozi za konzervativan odnos do internet (pro)aktivizma mogu biti sledeći:

ÒÒ Kao i mnogi drugi akteri, i lokalne samouprave često nisu svesne praktične koristi uključivanja u online dijalog;

ÒÒ njihovim predstavnicima nedostaje ličnog iskustva, pa samim tim i

ÒÒ tako se stvara veza sa svojim građanima u kolaborativnom procesu u kojem uvek svi dobijaju: građani su uključeni, informacije su dostupnije, procesi jednostavniji, a menadžeri u lokalnoj samoupravi dobijaju podršku i sveže ideje.

kako do modela održive otvorenosti

ili otvorene održivosti?

pre svega profilišite svoje građa-ne: poznajete ih demografski, eko-nomski, kulturološki, te na osnovu tih ulaznih podataka definišite nji-hove potrebe. potom jasno definišite svoj cilj. nakon definisanja cilj(ev)a, kao u svakom strateški osmišljenom procesu, pa i u procesu pripreme za otvaranje lokalne samouprave posredstvom interneta, na redu je izrada strategije nastupa kojom ćete definisati: ko, šta, kada i na koji na-čin će biti sprovedene aktivnosti u okviru „projekta“ čiji radni naslov glasi „Lokalna samouprava i inter-net“. Uvidećete i sami da poslednji korak, izbor alata i tehnika dođe kao dezert, kao slaganje lakih puzli. Sledi formiranje radnih grupa sa predstav-nicima iz svih lokalnih resora, izrada internih procedura i pravila, ali tada ste već tu, na korak od titule održivo otvorene opštine!

još konkretnije, pod internet otvaranjem lokalne samouprave i pod povezivanjem sa građanima putem društvenih mreža, podrazu-mevamo kako e-upravu, open data sisteme, tako i neke sasvim jedno-stavne stvari zgodne za početak, kao što su: online najave gradskih kulturnih događaja, ali i tendera, uz otvaranje mogućnosti objavljiva-nje posredstvom društvenih mreža i komentarisanja od strane poseti-laca, zatim postavljanje rasprava i polemika na teme od značaja za koje nikada nema dovoljno vreme-na i mesta u klasičnim medijima, prijave kvarova/grešaka/propusta u raznim javnim sistemima putem servisa kakvi su crowdmap.com ili google fusion tables itd. prili-ka je mnogo. Mnogo više nego rizika. n

samopouzdanja za korišćenje društvenih medija;

ÒÒ u nekim sredinama i dalje su na snazi pomalo zastarele procedure o komunikaciji ka spolja koje su ostaci pređašnje konzervativne ere;

ÒÒ smatraju da nisu dovoljno IT osposobljeni za taj proces ili uopšte resursno osposobljeni;

ÒÒ postoji strah od negativnih stavova, pritužbi i optužbi građana.

S druge strane, u odnosu na rizike i strahove, nalaze se sledeće praktič-ne koristi:ÒÒ povećavanje produktivnosti same lokalne samouprave;

ÒÒ otvaranje gradova i opština prema građanima i javno objavljivanje informacija od značaja važna je potvrda transparentnog vođenja lokalne samouprave;

ÒÒ uključivanje internet komunikacijskih kanala jeftinije je od tradicionalnih metoda, brže, a što ne dodati – i ekološki svesnije;

ÒÒ to je i prilika da se dodatno uposle eventualni viškovi zaposlenih, uz sprovođenje (do)obuke ili prekvalifikacije (u slučaju da je neophodna);


pRIMERI dOBRE pRAkSE stokholm I sIJEtl

Stokholm i Sijetl jesu geografski udaljeni i ekonomski znatno ra-

zvijeniji u odnosu na gradove i opštine u Srbiji, ali koncept veb portala ova dva grada svakako može poslužiti kao ideja vodilja prilikom izrade nove ili redefinisanja posto-jeće opštinske internet pre-zentacije. tokom proteklih godina pomenuti veb saj-tovi dobili su brojna stručna priznanja i još uvek važe za primere kako treba da izgle-da atraktivna, informativna i tehnički razvijena internet prezentacija, istovremeno usmerena ka različitim gru-pama korisnika. n

stalna konferencija gradova i opština b.52

News & Politics