sta je poslovno racunovodstvo

COBA Systems Software

P ag e |1

TA JE POSLOVNO RAUNOVODSTVOOSNOVNI POJMOVIDokumentacija programskog paketa za knjigovodstvo CSYSTEMS

Programski paket za knjigovodstvo CSYSTEMS | RAUNOVODSTVO


P ag e |2

TA SU POSLOVNE FUNKCIJE PREDUZEASve poslovne funkcije u preduzeu se mogu podeliti na:

* Upravljanje, * Rukovoenje i * Izvrenje.

Raunovodstvo se definie kao podfunkcija funkcije upravljanja. S obzirom na to da raunovodstvo predstavlja jedini potpun sistem kvantitativne analize u preduzeu, logino je da zauzima centralno mesto u informisanju menadmenta preduzea.

TA JE POSLOVNO RAUNOVODSTVOPoslovno raunovodstvo ima zadatak obuhvatanja i nadzora nominalnog (finansijskog) i realnog robnog toka. Shodno tome, poslovno raunovodstvo ima zadatak koliinskog i vrednosnog obuhvatanja i nadzora tokova novca i uinaka koji nastaju u procesu poslovanja. U skladu sa navedenim, informacije i kontrola predstavljaju osnovne zadatke poslovnog raunovodstva. Ovi zadaci imaju karakter internih zadataka, a informacije ne slue samo za kontrolu ekonominosti i rentabilnosti, ve predstavljaju i osnovu za odluivanje. Pored internih zadataka, zakonskim propisima nametnut je i eksterni zadatak polaganja rauna i informisanja.

Raunovodstvo je iri pojam od knjigovodstva, odnosno knjigovodstvo i predstavljaju jedan segment poslovnog raunovodstva.

bilans

Poslovno raunovodstvo se sastoji iz etiri tesno povezana podruja. Konstitutivni delovi poslovnog raunovodstva su:

1. Knjigovodstvo i bilans 2. Obraun trokova 3. Raunovodstveno planiranje 4. Analiza i revizija

Pored pomenutog ralanjivanja raunovodstva, ono se esto ralanjiva i na:

a) finansijsko raunovodstvo i b) upravljako raunovodstvo.


COBA Systems SoftwareKriterijum za ovu podelu jeste namena i upotreba informacija.

P ag e |3

a) Finansijsko raunovodstvo ima cilj da obezbedi i analizira informacije o ostvarenim efektima poslovanja, i to, prevashodno, za eksterne korisnike (poreski organi, dravni organi, razni partneri, akcionari i dr.). S obzirom na to da eksterni korisnici uglavnom nisu zainteresovani za detalje iz poslovanja preduzea, prezentirane informacije su preteno globalnog karaktera.

b) Upravljako raunovodstvo je namenjeno rukovodstvu preduzea i ima za cilj obezbeivanje i analiziranje informacija nunih za efikasno upravljanje preduzeem, odnosno obezbeenje informacija za potrebe kontrole, planiranja i poslovnog odluivanja. Usmerenost raunovodstva ka zahtevima upravljanja preduzeem kroz kontrolu i planiranje poslovanja predstavlja sutinu upravljakog raunovodstva. Upravljako raunovodstvo obezbeuje detaljne informacije iz poslovanja preduzea.

Krajnji produkt finansijskog raunovodstva su finansijski izvetaji (bilans stanja i bilans uspeha), koji moraju biti sastavljeni u skladu sa opteprihvaenim raunovodstvenim principima. Finansijski izvetaji su namenjeni spoljnim korisnicima (vlasnici, kreditori, fiskalni organi, nauni instituti, privredna publicistika) i internim korisnicima menaderima. Meutim, za razliku od spoljnih korisnika, autsajdera, kojima su finansijski (raunovodstveni) izvetaji jedini informacioni izvor o stanju i uspehu preduzea, menaderima, u ijoj nadlenosti i jeste sastavljanje i prezentovanje finansijskih izvetaja, stoje na raspolaganju i drugi informacioni izvori.

Meuzavisnost finansijskog i upravljakog raunovodstva

1. Organizacija finansijskog raunovodstva

Finansijsko raunovodstvo je jedan globalni deo raunovodstvene funkcije u kome se vre poslovi evidentiranja promena novanog poslovanja, vodi glavna knjiga i sve sumarne evidencije i izrauje bilans.

Organizaciono-pravni instrument kojim se utvruju naela i nain sistematizacije konta jeste Analitiki kontni plan donet na osnovu propisanog kontnog okvira za potrebe preduzea. Izraen je na raunaru i zatien, a predstavlja sastavni deo internog akta o organizaciji i voenju knjigovodstva.

Organizaciono - finansijsko knjigovodstvo se sastoji od sledeih delova:



P ag e |4

* Odeljenja glavnog knjigovodstva - knjigovodstvo dobavljaa, knjigovodstvo kupca, knjigovodstvo osnovnih sredstava, materijalno knjigovodstvo, referati za odnos sa knjigovodstvom trokova i uinaka, referat za novano i devizno poslovanje, referat za odnos sa analitikim knjigovodstvima. Svako analitiko knjigovodstvo organizovano je kao odsek na ijem elu je organizator poslova, a referati kao samostalni delovi glavnog knjigovodstva.

* Odeljenja prodavnica i poreske evidencije - u okviru ovog odeljenja vode se poslovi koji pripadaju raunovodstvenoj funkciji i odnose se na evidencije prodavnica i evidencije o porezu i na ostale dabine koje se vode u okviru finansijskih knjigovodstva u uslovima kada se materijalna evidencija prodavnica i utvrivanje finansijskog rezultata prodavnica vodi u okviru knjigovodstva trokova i uinaka. Odeljenje je organizovano u dva organizaciona dela u vidu odseka na ijem elu je organizator i to:

o Odsek za evidenciju prodavnice i o Odsek za evidenciju poreza i drugih dabina. o odeljenja za obraun zarada - obraun zarada vri se na osnovu dokumentacije koju ine: reenja o rasporeivanju radnika na radna mesta, reenja po nekim drugim osnovama koja imaju uticaja na obraun zarada, karneti o vremenu provedenom na radu i izvetaji.

2. Organizacija upravljakog raunovodstva

Zadatak upravljakog raunovodstva posmatra se sa dva aspekta:

1. zadaci koji se odnose na obraun trokova i uinaka saglasno zakonskoj i normativnoj regulativi u preduzeu 2. zadaci koji se odnose na pripremu informacija za donoenje odluka menadmenta, a koje se odnose na planiranje, kontrolu, analizu i interpretaciju raunovodstvenih informacija procenjujui bilansne pozicije i utvrujui odnose pojedinih pozicija Bilansa stanja i Bilansa uspeha.

TA RADI POSLOVNO RAUNOVODSTVOJedna od prihvatljivijih definicija, koja obuhvata neke od navedenih aspekata, bila bi definicija Komiteta za terminologiju amerikog Instituta javnih raunovoa, po kojoj je



P ag e |5

raunovodstvo nauka o beleenju i klasifikovanju poslovnih transakcija i dogaaja, sa primarno finansijskim karakterom i vetina sastavljanja znaajnih izvetaja, analize interpretiranja ovih transakcija i dogaaja i prenoenje rezultata licima koja moraju doneti odluku ili dati ocenu.

Raunovodstvo se sastoji od sledeih delova:

1. knjigovodstva 2. finansijskog planiranja poslovanja 3. kontrole poslovanja 4. analize poslovanja

Navedena podruja raunovodstva su meusobno povezana, ona delom koriste iste podatke, ali u razliite svrhe.

1. Knjigovodstvo je sastavni deo raunovodstva, njegova raunska osnova. Ne postoji opte prihvaena definicija knjigovodstva jer se i ono, kao i raunovodstvo, moe definisati na razne naine: kao nauka, kao nauni metod, organizacioni deo preduzea i slino.

2. Raunovodstveno planiranje se bavi sakupljanjem, sistematizovanjem, obradom i prezentiranjem podataka koji se odnose na budue poslovanje preduzea. Ovaj konstruktivni element raunovodstva odnosi se na ekonomske transakcije preduzea koje bi tek trebalo da se dese. Krajnji proizvod raunovodstvenog planiranja su raunovodstveni predrauni koji obuhvataju podatke o privrednim stanjima ili promenama u budunosti.

3. Raunovodstvena kontrola ispituje ispravnost izvoenja propisanih radnih i metodolokih postupaka, poev od prijema raunovodstvene dokumentacije i obrade do oblikovanja finalnih informacija. Raunovodstvena kontrola, kao oblik internog raunovodstvenog nadzora, treba stalno da bude prisutna i uglavnom je preventivnog karaktera.

4. Raunovodstvena analiza poslovanja je presuivanje i objanjavanje stanja i uspenosti poslovanja, utvrivanje odstupanja od njega, kao i nalaenje uzroka za ta odstupanja i njihove posledice. Ona ukljuuje i formulisanje predloga za poboljanje poslovnih procesa. knjigovodstvo. Glavni predmet analize su podaci i informacije koje daje



P ag e |6

Izmeu navedenih delova raunovodstva postoji tesna povratna povezanost. Tako, na primer, podaci sakupljeni i klasifikovani u knjigovodstvu, kao osnovnom i vremenski najstarijem delu raunovodstva, su polazna osnova za obavljanje delatnosti u ostalim delovima raunovodstva, s tim da i svi delovi, svaki na svoj nain, povratno utiu na rad knjigovodstva.

TA JE PROGRAM RADA RAUNOVODSTVARaunovodstvo se postepeno razvijalo od metodologije koja je omoguavala preduzetniku da izmeri efekte preduzetih rizika ili poduhvata, do instrumenta kojim se upravlja preduzeem, postajui tako njegova karta i kompas istovremeno.

U okviru raunovodstva se izuava ekonomska problematika preduzea, tj one promene u preduzeu koje se mogu izraziti vrednosno. Predmet raunovodstvenog programa jeste:

* imovina * obaveze i * rezultat preduzea

Pod imovinom preduzea se podrazumevaju sva sredstva koja preduzee koristi radi ostvarenja svojih ciljeva. Ovako definisana imovina se oznaava kao ukupna ili bruto imovina preduzea.

Dva aspekta posmatranja imovine preduzea su znaajna za raunovodstvo. To su: oblik u kome se imovina javlja i izvori iz kojih potie.

Imovinu jednog preduzea mogu initi objekti, prava i novac. Ovako posmatrana imovina oznaava se kao aktiva preduzea.

Prema tome u koje svrhe se koristi, imovina preduzea se moe podeliti na: poslovnu i neposlovnu



P ag e |7

imovinu. Ova podela je znaajna zbog toga to, po pravilu, samo poslovna imovina, tj. imovina koja se koristi u obavljanju one delatnosti zbog koje je preduzee osnovano, uestvuje u stvaranju rezultata.

Neposlovna imovina je ona koja slui za zadovoljenje zajednikih potreba zaposlenih, na primer: odmaralita, autobusi za prevoz radnika do posla i slino.

Poslovna imovina se prema ulozi koju ima u poslovnom procesu, odnosno prema duini vremena potrebnog za prelazak iz novanog u robni i ponovno u novani oblik, deli na stalnu i obrtnu imovinu. Stalnu imovinu ine sva ona ulaganja kojima je potrebno vie od godine dana da preu put N - R - P - R1 - N1 , odnosno ona ulaganja iji je koeficijent obrta manji od jedan. Ova ulaganja mogu biti u materijalnom, nematerijalnom i finansijskom obliku. Obrtnu imovinu ine zalihe, potraivanja i gotovina. Ova imovina tokom godine vie od jednom pree pomenuti put, odnosno ima koeficijent obrta vei od jedan.

IMOVINA ILI KAPITAL

Kada imovinu posmatramo prema vlasnitvu, odnosno izvorima iz kojih potie, tada govorimo o pasivi. Imovina moe poticati od vlasnika ili od poverilaca. Izvori imovine, koji se u raunovodstvenoj literaturi oznaavaju i kao kapital mogu dakle biti sopstveni i pozajmljeni.

Sopstveni kapital, kapital vlasnika, preduzeu stoji na raspolaganju trajno, nema unapred utvreni rok dospea, a po osnovu iz njega mogu nastati isplate ija ja visina odreena visinom ostvarenog dobitka. Sopstveni kapital preduzea predstavlja garantnu supstancu za pokrie gubitaka.

Pozajmljeni kapital, odnosno kapital poverilaca, ima unapred utvreni rok dospea, po ijem isteku mora biti vraen, on predstavlja za preduzee obavezu. Po osnovu ovog kapitala preduzee plaa naknadu poveriocima u vidu kamate, ija je visina unapred utvrena, nezavisno od rezultata poslovanja preduzea.



P ag e |8

AKTIVA I PASIVA BRUTO I NETO IMOVINA

Imovina se u raunovodstvu posmatra dvojako: sa stanovita imovine prema upotrebi informacija - aktiva, i sa stanovita izvora te imovine - pasiva. Znai, imovinu aktivu ine sva sredstva preduzea, a pasivu ine izvori tih istih sredstava. Shodno tome, aktiva i pasiva su jednake.

Poto aktiva i pasiva predstavljaju dva aspekta posmatranja jedne te iste imovine preduzea onda je razumljivo da izmeu ukupne aktive i pasive mora postojati kvantitativna jednakost.

Pored bruto imovine ija je visina iskazana zbirom aktive odnosno pasive, za korisnike raunovodstvenih informacija znaajna je i tzv. neto imovina preduzea. Pod neto imovinom preduzea podrazumeva se imovina finansirana iz sopstvenog kapitala. To znai da se visina neto imovine preduzea moe utvrditi kao razlika izmeu bruto (ukupne) imovine preduzea i njegovih obaveza.

U aktivi se nalaze sredstva, podeljena na osnovna i obrtna, i aktiva se jednom reju naziva bruto imovina.

Osnovna sredstva su:

* postepeno se troe * ne menjaju svoje konkretne oblike i * dugo traju

U njih spadaju: zgrade, oprema, maine, nematerijalna ulaganja, dugoroni finansijski plasmani.

Obrtna sredstva:

* kratko traju, * menjaju svoje oblike, * prenose svoju vrednost na sledei oblik proizvoda.

U obrtna sredstva spadaju: novac, zalihe i potraivanja. Znai, aktiva je jednaka zbiru osnovnih i obrtnih sredstava.



P ag e |9

U pasivi su ta ista sredstva iz aktive prikazana po poreklu po izvorima. Shodno tome, izvori se dele na:

* sopstvene izvore - kapital preduzea tj. neto imovinu i * tue izvore - banke, dobavljai itd.


sta je poslovno racunovodstvo

Documents