enablebih.orgenablebih.org/doc_ppdm_stem/stem/srp/onpp srp/srp-onpp...save the children...

Нацрт Оперативног наставног плана и програма (ОНПП) за СТЕМ компетенције заснованогна ЗЈНПП дефиниранојна исходима учeњаГЕОГРАФИЈА

Сарајево, 2018

Нацрт Оперативног наставног плана и програма (ОНПП) за СТЕМ компетенције заснованог на ЗЈНПП дефинираној на исходима учења - ГЕОГРАФИЈА

*Овај документ ће бити додатно ревидиран уважавајући повратне информације стручњака и професионалаца у настави.

Save the Children вјерује да свако дијете заслужује будућност. У земљама сјеверозападног Балкана радимо сваки дан како бисмо за дјецу осигурали здрав почетак живота, прилику за учење и заштиту од насиља. Када се појаве кризе и када су дјеца најрањивија, ми смо увијек међу првима који дођу помоћи и међу посљедњима који одлазе. Ми осигуравамо да се одговори на специфичне потребе дјеце и да се њихов глас чује. Постижемо дуготрајне резултате за милионе дјеце, укључујући ону дјецу до које је најтеже доћи. Дајемо све од себе за дјецу - сваки дан и у вријеме криза – трансформишући њихове животе и будућност која је пред нама.

© Save the Children 2018

Издавач: Save the Children International, Сарајево

Водитељица пројекта: мр.сц. Татјана Слијепчевић

Аутор: проф.др. Рахман Нурковић

Ужи стручни тим: проф.др. Мухарем Авдиспахић др.х.ц.; др. John Y. Baker; др. Richard Di Dio; др. Steven L. Kramer; мр. Vivian Loewenstern; проф.др. Лада Лукић-Билела; проф. др. Милка Максимовић; мр.сц. Bates Mandel; доц.др Драган Матић; мр. F. Joseph Merlino; проф. др Lejla Miller; проф. др Саша Мрдовић; проф.др. Едина Муратовић; др.сц. Марија Налетилић; др. Deborah Pomeroy; проф. др. Лејла Смајловић; др. David L. Smith; проф Ламија Тановић

Институције које су подржале пројекат: Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине, Агенција за предшколско, основно и средње образовање (АПОСО), Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета (ХЕА), Министарство просвјете и културе Републике Српске, Федерално министарство образовања и науке, Одјељење за образовање Владе Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, Министарство за образовање, младе, науку, културу и спорт Босанско-подрињског кантона, Министарство просвјете, знаности, културе и шпорта Херцеговачко-неретванског кантона, Министарство за образовање, науку и младе Кантона Сарајево, Министарство образовања, науке, културе и спорта Средњобосанског кантона, Министарство образовања, науке, културе и спорта Тузланског кантона, Министарство образовања, науке, културе и спорта Унско-санског кантона, Министарство образовања, знаности, културе и шпорта Западнохерцеговачке жупаније, Министарство за образовање, науку, културу и спорт Зеничко-добојског кантона, Министарство просвјете, знаности, културе и шпорта Жупаније Посавске, Министарство знаности, просвјете, културе и шпорта Херцегбосанске-жупаније, Природно-математички факултет Универзитета у Сарајеву, Факултет природословно-математичких и одгојних знаности Свеучилишта у Мостару

Чланови/це Савјетодавног одбора пројекта: мр. Амира Боровац; др.сц. Никола Чича; мр.сц. Нефиза Даутовић; Нада Дујковић, проф.; мр.сц. Бернадета Галијашевић; Алија Грабовица, проф.; проф. др Енвер Халиловић; Аднан Хусић; др.сц. Горан Карановић; Ана Кордић, дипл.инг; Мате Крижанац, дипл.инг.; мр.сци Рефија Кулашин; Славица Купрешанин, проф.; мр.сц. Мара Маткић; Муневера Селмановић; маг.спец.дплц. Маја Стојкић; Албијана Трнавци

Чланови/це СТЕМ радне групе: мр. Амира Боровац; доц.др.сц. Невзудин Бузађија; дип.инг. Мате Ћук; мр.сц. Нефиза Даутовић; мр Гордана Дукић; Алија Грабовица, проф.; Муведета Јусуфбеговић, проф.; мр.сц. Алден Кајтаз; Адиса Кешетовић, проф.; Радмила Коцић-Ћућић, проф.; Аднан Кресо, дипл. дефектол.; Мате Крижанац, дипл.инг.; Александра Крстовић, ОSCE мисија у БиХ; Милијана Лале, дипл.ецц; Милан Љубојевић, проф.; Вања Мацановић, проф.; мр.сц. Дика Макота; доц.др. Амела Медар; Сандра Медић, проф; Марина Михаљ, проф.; мр.сц. Алдиана Нухановић; Дино Побрић, проф.; Александра Пухалић, дипл. инг.; мр.сц. Алмир Сивро; МСц. Един Струкан; Денис Суљендић, проф.; Даница Васиљ, проф.; доц.др.сц. Томислав Воларић; Фикрет Вртагић, проф.; проф. др.сц. Мелиха Зејнилагић-Хајрић

Пројектни тим: Фатима Смајловић, директорица за развој и квалитет програма Татјана Слијепчевић, пројектна менаџерица Гена-Сања Ханџар, пројектна координаторица Маја Чворо, пројектна асистентица

Лектори/це: Смиљана Антонић, проф.; мр. Силва Добраш; Биљана Гагић Јевђовић, проф.; Иван Јевђовић, проф.; Босиљка Спремо, проф.

Графички дизајн: Мирза Селимовић

Ова публикација урађена је у оквиру пројекта „Унапређење основног учења и образовања у Босни и Херцеговини – ЕNABLE BIH“, чију је реализацију подржала Америчка агенција за међународни развој (USAID).

Сва права су задржана. Садржај ове публикације се може слободно користити или копирати у некомерцијалне сврхе, уз обавезно навођење извора.

Напомене:

• Изрази који су написани у само једном граматичком роду односе се подједнако на женски и мушки род.

• За израду документа кориштени су званични званични документи Агенције за предшколско, основно и средње образовање - Заједничке језгре наставних планова и програма дефинисане на исходима учења, а које су релевантне за СТЕМ дисциплине

Заједно можемо учинити више. Реците нам шта мислите о нашем раду! [email protected]

Save the Children за сјеверозападни Балкан Љубљанска 16, Сарајево, Босна и Херцеговина Тел: +387 (33) 290 671; Фаx: +387 (33) 290 675 [email protected]

nwb.savethechildren.net

savethechildrennwb

scnwb

savethechildrennwb

SavethechildrenNWB


Нацрт Оперативног наставног плана и програма (ОНПП) за СТЕМ компетенције заснованог на ЗЈНПП дефинираној на исходима учења - ГЕОГРАФИЈА6 7

СадржајСкраћенице 7

Увод 8

Ријеч аутора 10

Крај 3. разреда (8, 9 год.) 13



Крај средњошколског одгија и образованја (18,19 год.) 191

СкраћеницеАПОСО – (Agency for Pre-Primary, Primary and Secondary Education) Агенција за предшколско, основно и средње образовање

БиХ – Босна и Херцеговина

V-C – Цестовни правац коридор аутопута

GIS – Географски информациони систем

GPS – Систем за одређивање позиције на Земљи

ЕЗЗ – Економија заснована на знању

ЕNABLE – (Enhancing and Advancing Basic Learning and Education) Унапређење основног учења и образовања

ЕУ – Европска унија

ЗЈНПП – Заједничка језгра наставних планова и програма

ИКТ – Информационо-комуникационе технологије

ИУ – Исходи учења

КЗТ – Узроке и посљедице њиховог поремећаја

НАФТА – Налазишта нафте

НВО – Невладина организација

NWB – (Northwest Balkans) Сјеверозападни Балкан

ОНПП – Оперативни наставни план и програм

PISA – (Program for International Student Assessment) Програм за међународну процјену ученичких постигнућа

ППДМ – Педагогија – Психологија – Дидактика - Методика

РС – Република Српска

САД – Сједињене Америчке Државе

СОП – Савјетодавни одбор пројекта

STEM – (Science, Technology, Engineering and Mathematics) Природне науке, технологија, инжињерство и математика

SC – Save the Children

TIMSS – (Trends in International Mathematics and Science Study) Међународно тестирање трендова у математици и природним наукама

ТоТ – (Training-of-Trainers) Тренинг за тренере

USAID – (United States Agency for International Development) Америчка агенција за међународни развој

ФБиХ – Федерација Босне и Херцеговине

ХЕА – (Agency for Development of Higher Education and Quality Assurance) Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета

21PSTEM – (The 21st Century Partnership for STEM Education)

3D – Mоделирање простора



УводЗНАЊЕ И ПРИМЈЕНА ПРИЈЕ СВЕГА!

Save the Children деценијама континуирано дјелује у правцу унапређења приступа, квалитетa и примјенљивости образовања СВЕ дјеце на глобалном, регионалном и нивоу сјеверозападног Балкана (Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија).

У дијелу подршке квалитету образовања и примјене стечених знања и компетенција, Save the Children је од 2000. године наовамо стратешки партнер кључним образовним властима и институцијама у Босни и Херцеговини. Кроз партнерски приступ, од 2009. подржавамо Агенцију за предшколско, основно и средње образовање, надлежна министарства образовања и педагошке заводе у дефинисању и примјени ЗЈНПП заснованих на исходима учења, те у иницирању ревизије наставних планова и програма и усклађивању са новодефинисаном ЗЈНПП. Путем свеобухватног дјеловања и подршке, у периоду 2012-2016, Save the Children је подржао дефинисање ЗЈНПП заснованог на исходима учења за образовна подручја: математичко, умјетничко и природне науке (физика, биологија, хемија и географија). Додатно од 2013. до данас Save the Children паралелно подржава образовне професионалце у примјени ЗЈНПП засновног на исходима учења (ЗЈНПП-а за босански језик, хрватски језик и српски језик дефинисано на исходима учења, ЗЈНПП-а за математичко подручје засновано на исходима учења) широм Босне и Херцеговине.

У септембру 2016. године организација Save the Children је започела с реализацијом пројекта „Унапређење основног учења и образовања у Босни и Херцеговини/ Enhancing and Advancing Basic Learning and Education in Bosnia and Herzegovina (ЕНАБЛЕ-БиХ)“ који подржава Агенција за међународни развој САД-а (USAID) с циљем да ученици у БиХ овладају кључним компетенцијама неопходним за учешће у економији заснованој на знању, те постану носиоци економског развоја у БиХ. ЕНАБЛЕ-БиХ представља темељ за унапређење исхода учења у подручју математике, природних наука, технике и информатике, те у кроскурикуларном и међупредметном подручју у основном и општем средњем образовању. Пројект додатно повезује иницијално и основно образовање гдје квалитетно иницијално образовање наставника на универзитетима у БиХ даје основе за повезивање иницијалног образовања наставника са свим будућим корацима професионалног развоја свих образовних представникa у БиХ. Идентификовање двије кључне компоненте, СТЕМ (Science, Technology, Engeeniring and Mathematics – природне науке, технологија, инжењерство и математика) и ППДМ (педагошко-психолошко-дидактичко-методичко образовање будућих наставника), на које се ослања пројекат ЕНАБЛЕ-БиХ резултат су наглашене потребе за промјеном приступа у учењу и подучавању ученика у основном и општем средњем образовању у БиХ, превазилажењу ограничења наставе засноване на предавању, памћењу и понављању, те помаку ка савременијим и иновативнијим приступима у васпитању и образовању.

Кључ за економију заснованој на знању налази се у компетенцијама СТЕМ-а! Нацртом Оперативног наставног плана и програма за компетенције СТЕМ-а (ОНПП), предложене су везе између дефинисаних исхода учења дисциплина СТЕМ-а пратећи структуру ЗЈНПП заснованих на исходима учења на крају 3, 6. и 9. разреда основног образовања и на крају четвртог разреда општег средњег образовања. Пратећа документа – Оперативне смјернице за имплементацију ОНПП-а за компетенције СТЕМ-а и Приручник за обуку наставника и наставница у примјени ОНПП-а за компетенције СТЕМ-а настоје указати на додатне могућности, атрактивности и примјенљивости креирања наставних планова и програма и пружање неопходних смјерница и алата образовним професионалицима како за планирање и реализацију наставног процеса тако и за праћење и процјењивање ученичких постигнућа.

СТЕМ и ППДМ документи развијени су кроз сараднички процес рада професора са универзитета у Сарајеву, Мостару, Бањој Луци, Зеници и Тузли, експерата из Сједињених Америчких Држава – 21st Century Partnership for STEM Education, представника свих кључних институција у БиХ - Министарства цивилних послова, Агенције за предшколско, основно и средње образовање, Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитета, свих 12 ентитетских и кантоналних министарстава образовања, као и Одјељења за образовање у Влади Брчко дистрикта БиХ, седам педагошких завода/завода за школство те представника/ца пет организација цивилног друштва, организација за међународну сарадњу и школа у БиХ (ОEБС, УНИЦЕФ, ФОД БиХ, ЦИВИТАС, Step by Step).

Помак од очекивања да ученици тек меморишу неповезане чињенице ка вишим нивоима мишљења и очекивању да разумију, примијене, анализирају, обједине научене концепте, као и да креирају нове, у најкраћим цртама је карактеристика Заједничког језгра наставних планова и програма дефинисаног на исходима учења (ЗЈНПП). Полазна основа за развој нацрта докумената СТЕМ-а била су управо ЗЈНПП дефинисана на исходима учења за све предмете који се тичу СТЕМ-а и које ученици у БиХ уче од првог разреда основне школе до краја четвртог разреда гимназије – моја околина, природа, природа и друштво, информатика, техничка култура, биологија, географија, хемија, физика и математика.

Како би се јасније указало на директну везу између образовања и нарастајуће индустрије у области СТЕМ која за настанак, опстанак и развој у БиХ треба способне професионалце – оне који посједују компетенције СТЕМ-а - овако повезани исходи учења унутар једног и између више школских предмета директно су доведени у везу и са одабраним секторима економије засноване на знању у БиХ гдје се очекује да стечене компетенције СТЕМ-а буду примијењене на начин да допринесу економском развоју земље.

Фатима Смајловић Директорица за развој и квалитет програма



Ријеч аутораРадио сам на овом веома изазовном пројекту, који је и један од најпрестижнијих у области образовања у Босни и Херцеговини, и веома сам почаствован због тога. У пројекат је уложено пуно рада и труда с намјером да његова имплементација допринесе квалитету образовањa из предмета географија. Уз подршку стручних тимова из САД и Босне и Херцеговине, успјешно смо завршили посао и надамо се најбољем исходу. Правећи важне корелације између географије и других дисциплина и релевантних сектора економије, показали смо да је географија снажно повезана и са другим дисциплинама и са економијом уопште. Уз помоћ овог пројекта потрудио сам се да предмет географија буде занимљива, како ученицима тако и професорима различитих дисциплина, и корисна јер показује како је повезана и важна за релевантне секторе економије базиране на знању и способностима. Радећи са домаћим и страним експертима у различитим радионицама из подручја географије, намијењеним различитим узрастима ученика, направио сам јасне корелације између дисциплина СТЕМ-а, што сам објаснио у иходима учења а кроз релевантне секторе економије засноване на знању.

Ученик уз помоћ наставника, кроз исходе учења и релевантне секторе економије засноване на знању, уочава и препознаје значај и важност ове дисциплине и разумије значај природе, човјека и његовог окружења у географској средини. Уз помоћ овог ОНПП-а рад наставника биће ефикаснији а ученичка знања ће остати у њиховом дуготрајном памћењу, те ће их моћи примјењивати у различитим ситуацијама у свакодневном животу.

Уколико се буде имплементирао овакав ОНПП-а из предмета географија као и осталих дисциплина СТЕМ-а у Босни и Херцеговини, позитиван резултат је неминован.

Желим да се захвалим на указаном повјерењу у изради ОНПП-а за Босну и Херцеговину и надам се да ће овај програм подићи образовање на виши ниво и дати већу перспективу младим да се осамостале и примијене креативан рад на основу стечених знања.

Крај 3. разреда (8, 9 год.)Нацрт Оперативног наставног плана и програма (ОНПП) за СТЕМ компетенције заснованог на ЗЈНПП дефинираној на исходима ученја - Географија

Крај 3. разреда (8,9 год.)

14 15




ОБЛАСТ 1: ЗЕМЉА У СВЕМИРУ КАО ПРОСТОР ЖИВЉЕЊА

Компонента 1: Природни процеси и појаве

Исход: 1. Aнализира природне процесе и појаве и њихово међусобно дјеловање користећи се географском терминологијом.

1.1.1.1.а. Препознаје основне услове живота на Земљи. 1.б. Уочава и препознаје облике рељефа ближе околине.

Релевантни сектори економије засноване на знању (ЕЗЗ)

Објашњење како се индикатор односи на секторе ЕЗЗ-а

Тијесно повезани исходи учења који се односе на секторе ЕЗЗ-а

10) Савремена пољопривредна производња. 3) Предузетништво. 8) Туризам. 2) Здравство.

Објашњава основне услове живота на Земљи користећи се географским знањем. Ученик уз помоћ наставника препознаје значај релевантних сектора: савремена пољопривредна производња, предузетништво, туризам и здравство у локалној заједници; објашњава значај природних богатстава и њихова корист у географској средини; уз помоћ наставника уочава и препознаје облике рељефа ближе околине. Ученик разликује заштиту природе и географске средине кроз здравство и туризам; описује значај биљака за живот човјека и разликује групе биљака и врсте животиња у географској средини.

1. Објашњава значај природних богатстава и њихову корист. 4. Описује значај биљака за живот човјека и разликује групе биљака и животиња (флора и фауна).

Повезаност сa другим предметима

Математика

1.1.1а. Удружује елементе скупова, приказује скупове графички.

1.1.1б. Упоређује скупове према бројности, препознаје заједничке карактеристике, те удружује, измјешта и допуњава елементе скупа.

Хемија

Физика

Биологија

1.1.1.a.Објашњава и користи основне појмове о мјесту и околини, водотоку, те појмове сналажења у околини.

1.1.1. б.Разликује и утврђује облике рељефа у ужем завичају.

ИКТ

Активности оријентисане према остварењу циља

Наставни садржаји и литература

Мултидисциплинарни, интердисциплинарни или трансдисциплинарни пројекат у сектору економије знања

Оквирни напредак у учењу - када подучавати (сугестије у погледу одређивања редослиједа - раније или касније у оквиру датог интервала провјере знања)

Уџбеник и помоћни материјали за употребу у настави

Предложени ресурси и активности за оцјењивање

Додатни попратни и помоћни материјали за наставнике

Циљно понашање (циљ дјеловања инструктора и шта ће ученици радити, циљеви практичног учења)


16 17






Исход: 2. Објашњава природне појаве помоћу експеримената.

1.1.2.2.а. Повезује природне промјене и њихов утицај на биљни и животињски свијет. 2.б. Објашњава утицај човјека на биљни и животињски свијет.




10) Савремена пољопривредна производња. 9) Предузетништво. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност.

Ученик тумачи примјену простора кроз релевантне секторе: туризам, здравство, предузетништво, савремена пољопривредна производња. Ученик објашњава просторну повезаност природно-географских и друштвено-географских обиљежја у географској средини. За све ово неопходна је помоћ наставника ученицима у разреду. У предузетништву се користе географски садржаји кроз наведене секторе у савременој пољопривредној производњи различитих производа. Ученик утврђује важност функционалних промјена у природно- географској средини насталих усљед промјена годишњих доба.

1. Објашњава значај природних богатстава и њихову корист. 4. Описује значај биљака за живот човјека и разликује групе биљака и животиња (флора и фауна).



1.1.2а. Чита и записује природне бројеведо 100.

1.12б. Представља и упоређује бројеве до 100 на бројевној полуправој.

Хемија

Физика

Биологија

1.1.2.a.Именује и описује занимања људи у мјесту живљења.

ИКТ








Циљно понашање (циљ дјеловања инструкторa и шта ће ученици радити, циљеви практичног учења)


18 19






Исход: 3. Сналази се у простору и времену користећи картографска помагала и савремена средства за оријентацију.

1.1.3.3. Оријентише се у простору (стране свијета).




1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ). 8) Туризам.7) Спорт.

Представити примјену простора елементарних исхода за релевантне секторе: спорт, информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ), туризам и предузетништво. Ученик утврђује важност сналажење у простору, односно, одређивање главних страна свијета на Земљи у односу на стајалиште за потребе спорта, туризма и предузетништва. Наведене инструменте и методе је најбоље извјежбати неколико пута, за сваки случај. Ученик објашњава јединице за вријеме (вријеме, минуте, сат, дан, седмица, мјесец, година).

1. Одређује главне и споредне стране свијета и оријентише се уз помоћ знакова у природи. 2. Именује и објашњава јединице за вријеме (минут, сат, дан, седмица, мјесец, година).



1.1.2д. Разликује парне и непарне бројеве, и уочава бројевне обрасце, нпр. Претходника и сљедбеника.

Хемија

Физика

Биологија

1.1.2.б. Објашњава важност установа и дјелатности за живот и рад људи.

1.1.2.в.Објашњава обиљежја села и града уочавајући разлике и њихову међусобну повезаност.

ИКТ










20 21






Исход: 4. Објашњава повезаност физичких, хемијских и биолошких промјена у географској средини.

1.1.4..4. Описује значај биљака за живот човјека и разликује групе биљака и животиња (флора и фауна).




8) Туризам. 7) Спорт. 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 10) Савремена пољопривредна производња.

Објашњава просторну повезаност с релевантним секторима: предузетништво, здравство, спорт, финансије и бизнис, савремена пољопривредна производња. Ученик описује значај биљака за живот човјека и разликује групе биљака и животиња (флора и фауна). Објашњава физичке, хемијске и биолошке промјене у географској средини. Анализира и препознаје значај становништва кроз савремену пољопривредну производњу, туризам и спорт. Повезује остале дисциплине према релевантним секторима исхода. Пословна комуникација, сектор спорт и туризам помаже становништву и туристичким организацијама у бољем функционисању и остваривању успјеха на пословном плану.

2.а. Повезује природне промјене и њихов утицај на биљни и животињски свијет. 2.б. Објашњава утицај човјека на биљни и животињски свијет.



Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










22 23





Компонента 2: Структура и функционална повезаност природне и географске средине

Исход: 1. Тумачи повезаност и међузависност геогених и антропогених обиљежја Земљ.е

1.2.1.1. Објашњава значај природних богатстава и њихову корист.




9) Предузетништво.5) Финансије и бизнис. 10) Савремена пољопривредна производња. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност.

Ученик објашњава значај природних богатстава и њихов значај у географској средини као што је земљиште, шуме, вода која тече, минералне сировине, сунчева свјетлост плима и осека итд. Природна богатства у простору неравномјерно су размјештена и повезана су с релевантним секторима: предузетништво, финансије и бизнис, савремена пољопривредна производња и производња енергије, пренос, ефикасност. Природна богатства људима служе за становање, исхрану, производњу енергије и експлоатацију итд.

2. Објашњава разлику живљења на селу и у граду и повезује занимање људи на селу и у граду. 4. Описује значај биљака за живот човјека и разликује групе биљака и животиња (флора и фауна).



1.2.1ц. Користи рачунске операције за рјешавање задатака из свакодневног живота.

Хемија

Физика

Биологија

1.3.7.a. Наводи важност очувања природних богатстава у простору живљења, као и његове историјске и културне вриједности.

ИКТ










24 25






Исход: 2. планира и проводи активности којима истражује важност географског простора

1.2.2.3. Описује промјене у природи повезане с годишњим добима.




2) Здравство. 7) Спорт. 8) Туризам. 10) Савремена пољопривредна производња. 9) Предузетништво.

Објашњава и повезује релевантне секторе: здравство, спорт, туризам, савремена пољопривредна производња и предузетништво у географској средини. Ученик описује промјене у географској средини повезане с годишњим добима. Ученик описује утицај измјене дана и ноћи и годишњих доба, нпр. хранити птице станарице зими, у сушним љетима птицама, кукцима и другим животињама оставити воду.

1. Објашњава значај природних богатстава и њихову корист. 3. Утврђује важност функционалних промјена у природно-географској средини насталих усљед промјене годишњих доба.



2.1.2а. Комуницира у говорној, сликовној и писаној форми користећи математички језик и симболе.

Хемија

Физика

Биологија

2.1.3.a. Повезује временске промјене сa биљним и животињским свијетом током годишњег доба.

ИКТ










26 27






Исход: 3. Објашњава функционалне промјене у животној средини повезујући их с промјенама годишњих доба.

1.2.3.3 описује промене природе у вези са годишњим добима.




2) Здравство. 7) Спорт. 9) Предузетништво. 10) Савремена пољопривредна производња. 1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ).

Објашњава и повезује релевантне секторе: здравство, спорт, туризам, савремена пољопривредна производња, предузетништво, и информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ) у географској средини. Учењем о природи сагледава се њена цјеловитост, од честица које граде материје, преко живога и неживога свијета на Земљи, до највећих структура у свемиру. Знања, вјештине и ставови развијају се активним укључивањем ученика у процес учења, чиме се подстиче дубље разумијевање појава и процеса у природи, те развија осјетљивост и одговорност према околини. Ученик описује важност функционалних промјена у природно-географској средини насталих усљед промјена годишњих доба.

4. Уочава поједине природно- географске појаве и њихове посљедице на живи свијет.



2.1.4а. Објашњава промјене на задатом узорку.

Хемија

Физика

Биологија

2.1.3.б.Разликује животне заједнице из окружења и описује њихове промјене током годишњи хдоба.

ИКТ










28 29






Исход: 4. Анализира повезаност природно-географских процеса утврђујући постојање варијабилности живих бића на земљи.

1.2.4.4. Уочава поједине природно-географске појаве и њихове посљедице на живи свијет.




10) Савремена пољопривредна производња. 9) Предузетништво. 5) Финансије и бизнис. 8) Туризам.

Објашњава и повезује релевантне секторе: савремена пољопривредна производња, предузетништво, финансије и бизнис и туризам с географском средином. Ученик описује природна богатства потребна за развој урбане и руралне економије. Ученик интерпретира податке о броју и размјештају руралног и урбаног становништва и густоћи насељености на примјерима из завичаја и из Босне и Херцеговине. Утврђује посљедице и предвиђа шта ће се десити у будућности с руралним насељима. Ученик објашњава међусобну зависност климе, воде, тла и живог свијета, те утицај човјека на промјену биоразноликости на примјерима из завичаја и из Босне и Херцеговине.

3. Описује промјене у природи повезане с годишњим добима.



Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










30 31





Компонента 3: Приказивање Земљине површине

Исход: 1. Користи се различитим начинима сналажења и оријентације на Земљи, простору живљења.

1.3.1.1. Одређује главне и споредне стране свијета и оријентише се уз помоћ знакова у природи.




1) Информатичко-комуникацијске технологије (ИКТ).9) Предузетништво. 5) Финансије и бизнис.

Објашњава просторну повезаност сектора: информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ), предузетништво, финансије и бизнис. Ученик објашњава сналажење у простору, односно, одређивање главних страна свијета у односу на своје стајалиште. То је важно стога што ако знамо гдје смо, знамо и како доћи до неког циља. Ученик на географској карти одређује многа мјеста у географској средини. Ученику помажу знање, карта и способност оријентисања. Ученик се може оријентисати на разне начине, а најпознатији начини су помоћу компаса (који је добро имати уз себе, уз земљописну карту и сат, кад се иде на излет у природу), појава у природи, Сунца, три штапа, сата, звијезде Сјеверњаче и Мјесеца.

2. Именује и објашњава јединице за вријеме (минут, сат, дан, седмица, мјесец, година). 3.б. Препознаје основне боје (плава, смеђа и бијела) и што означавају на глобусу и географским картама.



3.1.1а. Цртаразличителиније, праве, криве, затворене-отворене, изломљенеиозначавапресјеклинија.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










32 33





Компонента 3: Приказивање Земљине површине.

Исход: 2. Користи се различитим инструментима за временско сналажење и сналажење у простору.

1.2.2.2. Именује и објашњава јединице за вријеме (минут, сат, дан, седмица, мјесец, година).




9) Предузетништво. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ).

Објашњава повезаност сектора: предузетништво, производња енергије, пренос, ефикасност, информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ). Ученик објашњава најважније јединице за вријеме (минут, сат, дан, седмица, мјесец, година). Анализира податке о времену, те образлаже важност временске прогнозе за географску средину.Ученик уочава поједине природно-географске појаве и њихове посљедице на живи свијет те утицај човјека на промјене у завичају и Босни и Херцеговини.

4. Уочава поједине природно географске појаве и њихове посљедице на живи свијет.



3.1.1б. Црта и означава тачку, дуж, праву, користи геометријске алате за цртање линија и облика.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










34 35






Исход: 3. Тумачи географске елементе и садржај на карти и глобусу.

1.2.3.3.а. Препознаје облик Земље гледајући глобус.




9) Предузетништво.8) Туризам. 10) Савремена пољопривредна производња, 7) Спорт. 2) Здравство. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност.

Објашњава повезаност сектора: предузетништво, туризам, савремена пољопривредна производња, спорт, здравство, производња енергије, пренос, ефикасност. На глобусу могу бити уцртани разни географски садржаји, али углавном сви имају мора, океане и континенте, становништво и привредне дјелатности. Ученик описује и демонстрира ротацију Земље помоћу глобуса, наводи њено трајање и главну посљедицу ротације. Ученик упоређује приказ екватора и полова на географској карти и глобусу. Ученик уз помоћ наставника показује на глобусу и карти континенте и океане, а на слијепој карти наводи Европу као континент.

4. Уочава поједине природно- географске појаве и њихове посљедице на живи свијет.



3.1.2b. Razlikuje tijela, prepoznaje ravne i zakrivljene plohe.

3.1.2c. Objašnjava sličnost likova i tijela u svojoj okolini.

Хемија

Физика

Биологија

2.2.10.a.Истражује природне појаве у непосредном окружењу методом посматрања.

ИКТ










36 37







1.2.3.3.б. Препознаје основне боје (плава, смеђа и бијела) и што означавају на глобусу и географским картама.




10) Савремена пољопривредна производња 9) Предузетништво 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 8) Туризам.

Ученик објашњава повезаност сектора према исходима учења: савремена пољопривредна производња, предузетништво, производња енергије, пренос, ефикасност, и туризам. Ученик на глобусу и картама низије представља зеленом бојом, а висије жутом и браон бојом. Воде се представљају на глобусу и картама плавом бојом. Језера и мора су такође представљена плавом бојом на глобусу и географским картама која у зависности од дубине може бити свијетла или тамнија.

Садржај карте и глобуса представља све објекте из природе који су приказани на глобусу и географским картама.

3. Утврђује важност функционалних промјена у природно-географској средини насталих усљед промјена годишњих доба.



3.1.4а. Препознаје и црта облике који имају симетрију, предвиђа гдје треба да повуче реалну или замишљену линију да би се добила симетрија на играчкама и сликама.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










38 39




ОБЛАСТ 2: ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКИ ПРОЦЕСИ И ПОЈАВЕ

Компонента 1: Демогеографски развој и глобализација

Исход: 1. Разликује структуре становништва (биолошку, расну, језичку, религијску, националну, образовну и економску).

2.1.1.1.а. Препознаје расне, језичке и културне разлике ближег окружења. 2.б. Описује како се прослављају празници у животној заједници.




2) Здравство. 7) Спорт. 8) Туризам. 6) Умјетност, забава и медији. 9) Предузетништво.

Објашњава повезаност с релевантним секторима: предузетништво, здравство, спорт, финансије и бизнис, савремена пољопривредна производња. Ученик анализира и препознаје структуре становништва кроз предузетништво запослених у привредним дјелатностима. У модерноме друштву различити људи комуницирају на различите начине, кроз спорт, финансије и бизнис и савремену пољопривредну производњу готових производа. Повезује остале дисциплине према релевантним секторима исхода. Пословна комуникација и сектор здравство помажу становништву и организацијама у бољем функционисању и остваривању успјеха на пословном плану.

2.б. Описује како се прослављају празници у животној заједници.



3.2.1а. Одређује временски ток и временске интервале у свакодневним ситуацијама, користи мјерне јединице за дужину, температуру, вријеме и новац.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










40 41





Компонента 2: Становништво и животно окружење

Исход: 1. Објашњава начине живота становништва у животном окружењу.

2.2.1.1.а. Описује занимања људи у животном окружењу.




10) Савремена пољопривредна производња. 9) Предузетништво.5) Финансије и бизнис.

Ученик уз помоћ наставника анализира простор у завичају и размјештај релевантних сектора: савремена пољопривредна производња, предузетништво, финансије и бизнис. Ученик уз помоћ наставника истражује и пише о животу људи у локалној заједници (чиме се баве, које су предмете у домаћинству користили, описују дјелатност којом се баве). Ученик уз помоћ наставника описује начин живота људи у животном окружењу.

1. Препознаје понашања којим појединци доприносе очувању културне баштине.



4.1.1б.Прикупља и разврстава податке који произлазе из свакодневног живота.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










42 43






Исход: 2. Објашњава просторни размјештај становништва на земљи и утицај различитих фактора на природно и механичко кретање становништва.

2.2.2.2. Објашњава разлику живљења на селу и у граду и повезује занимање људи на селу и у граду.




9) Предузетништво. 2) Здравство. 10) Савремена пољопривредна производња.

Објашњава разлику живљења становништва у простору према релевантним секторима: предузетништво, здравство, савремена пољопривредна производња. Људи на селу обрађују земљиште и узгајају пољопривредне културе, животиње, изграђују насеља, путеве и фабрике. Ученици у групама излажу реферате и анализирају разлику између сеоског и градског насеља начина живота, занимање становништва (уочавају разлике и образлажу их). Ученици описују главна занимања становништва своје локалне заједнице. Ученик разликује рурална и урбана насеља, препознаје функције и њихов просторни распоред у животном окружењу.

1.а. Описује занимања људи у животном окружењу.



Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










44 45





Компонента 3: Политичко-географске одлике савременог свијета

Исход: 1. Објашњава утицај појединаца, идеја и догађаја на развој друштва у прошлости и садашњости.

2.2.1.1. Препознаје понашања којим појединци доприносе очувању културне баштине.




6) Умјетност, забава и медији. 2) Здравство. 9) Предузетништво.

Ученик препознаје понашања људи кроз релевантне секторе: умјетност, забава и медији, здравство, туризам и предузетништво. Ученик препознаје понашања којим појединци доприносе очувању културне баштине у животној средини. Ученик уз помоћ наставника промовише културно и умјетничко стваралаштво и рад установа у животној средини. Ученик уз помоћ наставника треба да просторно препозна непокретну културну баштину укључујући грађевине и историјске локалитете, споменике, што се сматра вриједним очувања за будућност у животној средини.

1.а. Описује занимања људи у животном окружењу.



Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










46 47




ОБЛАСТ 3: ГЕОГРАФИЈА, ПРИВРЕДА И ЖИВОТНА СРЕДИНА

Компонента 1: Природни ресурси и енергетска ефикасност

Исход: 1. Разликује физичке и хемијске промјене материје у природној средини.

3.1.1.1. Описује физичке и хемијске промене материје (агрегатних стања воде).




3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност.

Објашњава значај чисте воде, ваздуха и земљишта за жива бића кроз релевантне секторе: технологија материјала и високотехнолошка производња, производња енергије, пренос, ефикасност. Објашњава разлику живљења становништва у простору према релевантним секторима: технологија материјала и високотехнолошка производња, производња енергије, пренос, ефикасност. Ученици ће мјерити у више периода квалитет ваздуха који дишемо и воде коју пијемо током израде пројекта на разним мјестима гдје су постављене метеоролошке и водомјерне станице у близини њихове школе. Ученици ће прикупити податке о квалитету ваздуха и воде с мјерних станица у свом окружењу, те их обрадити по групама. Ученици ће у свом објашњењу описати који су највећи загађивачи ваздуха и воде који угрожавају животну средину.

2. Разликује обновљиве од необновљивих извора енергије. 3.б. Препознаје основне боје (плава, смеђа и бијела) и што означавају на глобусу и географским картама.



4.1.2а. Објашњава (,,очитава“) податкеприказанеједноставнимтабелама, сликовнимиступчастимдијаграмима.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










48 49






Исход: 2. Анализира обновљиве и необновљиве изворе енергије на Земљи.

3.1.2.2. Разликује обновљиве од необновљивих извора енергије.




4) Производња енергије, пренос, ефикасност.3) Технологија материјала и високотехнолошка производња.9) Предузетништво.

Објашњава и разликује обновљиве од необновљивих извора енергије према релевантним секторима: производња енергије, пренос, ефикасност, технологија материјала и високотехнолошка производња, предузетништво.Ученик уз помоћ наставника разликује обновљиве од необновљивих извора енергије у свом окружењу. Ученик објашњава који се извори енергије користе у његовом окружењу.

3. Објашњава значај чисте воде, ваздуха и земљишта за жива бића. 4. Наводи основне мјере заштите околине у своме окружењу.



Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










50 51







3.1.2.3.а. Именује изворе енергије који се користе у свакодневном животу. 3.б. Описује онечишћеност животног окружења.




10) Савремена пољопривредна производња. 9) Предузетништво.2) Здравство.3) Технологија материјала и високотехнолошка производња.

Објашњава рационално коришћење енергије кроз релевантне секторе у животној средини: савремена пољопривредна производња, предузетништво, здравство, технологија материјала и високотехнолошка производња.Ученик објашњава важност рационалног коришћења енергетских ресурса у очувању природе. Енергија има врло важну улогу у подузетништву и савременој пољопривредној производњи као и за друге привредне дјелатности.

1.а. Описује занимања људи у животном окружењу.1. Наводи и идентификује различите загађиваче воде, ваздуха и тла.



4.2.2а.Одређује и записује распореде различитих елемената неког скупа у којима је поредак битан.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










52 53





Компонента 2: Географско-информационе технологије

Исход: 1. Анализира различите изворе информација при рјешавању проблема.

3.2.1.1. Уочава важност коришћења информатичко-комуникацијске технологије при рјешавању проблема.




1) Информатичко-комуникацијске технологије. (ИКТ). 5) Финансије и бизнис. 9) Предузетништво.

Ученик објашњава и уочава важност коришћења информатичко-комуникацијске технологије кроз релевантне секторе: информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ), финансије и бизнис, предузетништво. Ученик уз помоћ интернета анализира прикупљене податке. Развој савременог подузетништва и бизнис имају велики значај за повезивање и маркетинг у животном окружењу.




Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










54 55





Компонента 3: Одрживи развој

Исход: 1. Уочава важност очувања природних богатстава и културне баштине.

3.3.1.1. Наводи и идентификује различите загађиваче воде, ваздуха и тла.




9) Предузетништво. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност.

Објашњава и наводи различите загађиваче воде, ваздуха и тла кроз релевантне секторе: предузетништво, производња енергије, пренос, ефикасност. Ученик уз помоћ наставника објашњава различите загађиваче животне средине. Највећи загађивачи воде, ваздуха и тла су фосилна горива, индустријска постројења, моторна возила, различите органске киселине, сумпорни оксиди и једињења угљендиоксида.




Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










56 57






Исход: 2. Анализира економски развој друштва повезујући га са активностима заштите животне средине.

3.3.2.2. Наводи примјере прихватљивог понашања за заштиту непосредне околине.




6) Умјетност, забава и медији.8) Туризам.2) Здравство.7) Спорт.

Објашњава заштиту непосредне околине кроз релевантне секторе: умјетност, забава и медији, туризам, здравство и спорт. Ученик утврђује важност међусобног односа природне и географије средине с разноликошћу врста живих бића. Ученик објашњава међусобни однос природне и географске средине с разноликошћу здравства, становништва, туризма и спорта. Ученик утврђује важност функционалних промјена у природно-географској средини насталих усљед промјена годишњих доба.

1. Наводи и идентификује различите загађиваче воде, ваздуха и тла.



Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










58 59







3.3.2.3. Објашњава значај чисте воде, ваздуха и земљишта за жива бића. 4. Наводи основне мјере заштите околине у своме окружењу.




10) Савремена пољопривредна производња.3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 2) Здравство. 7) Спорт. 8) Туризам.

Објашњава значај релевантних сектора: савремена пољопривредна производња, технологија материјала и високотехнолошка производња, здравство, спорт, туризам. Ученик уз помоћ наставника анализира ваздух и земљиште у животној средини. Ученик критички просуђује и наводи основне мјере заштите околине у свом окружењу. Друштво је захваћено радикалним, социјалним промјенама кроз сектор предузетништво, савремена пољопривредна производња и здравство у животној средини.

1. Наводи и идентификује различите загађиваче воде, ваздуха и тла.4. Наводи основне мјере заштите околине у своме окружењу.



Хемија

Физика

Биологија

ИКТ









Нацрт Оперативног наставног плана и програма (ОНПП) за СТЕМ компетенције заснованог на ЗЈНПП дефинираној на исходима ученја - Географија

Крај 6. разреда (11, 12 год.)


62 63






Исход: 1. Анализира природне процесе и појаве и њихово међусобно дјеловање користећи се географском терминологијом.

1.1.1.1.а. Објашњава појам свемира и разликује небеска тијела. 1.б. Разликује геосфере од геокомпонената. 1.в. Упоређује екумену и анекумену.




10) Савремена пољопривредна производња. 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 9) Предузетништво. 8) Туризам. 2) Здравство.

Ученик објашњава природне процесе и појаве и њихово међусобно дјеловање користећи се географском терминологијом. Анализира примјену релевантних сектора: савремена пољопривредна производња, технологија материјала и високотехнолошка производња, предузетништво, туризам и здравство. Ученик описује разлике геосфере од геокомпонената, објашњава најважније садржаје и прикупља податке, те објашњава њихов значај. Описује екумену и анекумену на примјеру из завичаја и из Босни и Херцеговини кроз исходе учења. Ученик интерпретира биолошке податке становништва у географској средини.

2. Прави једноставније експерименте те уочава разлику између природних појава методом посматрања. 4. Објашњава физичке, хемијске и биолошке промјене у географској средини.

Повезаност са другим предметима


Хемија

Физика

Биологија

1.1.1.в. Тумачи утицај географских обиљежја на организме.

ИКТ

1.2.4.в. Користи аналогне и дигиталне мјерне инструменте.










64 65






Исход: 2. Објашњава природне појаве помоћу експеримената.

1.1.2. Прави једноставније експерименте те уочава разлику између природних појава методом посматрања.




10) Савремена пољопривредна производња. 9) Предузетништво. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност.

Представља примјену простора елементарних исхода: савремена пољопривредна производња, предузетништво, производња енергије, пренос, ефикасност и сличне области примјене. Прави једноставније експерименте, те уочава разлику између природних појава методом посматрања. Ученик објашњава утицај климатских промјена на Земљи кроз развој пољопривредне производње и размјештај становништва. Неопходно је представити простор на географској карти свијета.

1.б. Разликује геосфере од геокомпонената. 4. Објашњава физичке, хемијске и биолошке промјене у географској средини.



2.1.3а. Уврштава бројеве умјесто промјењивих и израчунава вриједности.

Хемија

Физика

Биологија

1.1.2.а. Упоређује разлике и сличности живе и неживе природе на нивоу материје, процеса и енергије

ИКТ










66 67







1.1.3.4. Објашњава различите начине оријентације помоћу природних феномена и процеса у простору и времену.




8) Туризам. 2) Здравство. 9) Предузетништво. 10) Савремена пољопривредна производња. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност.

Тумачи примјену простора кроз релевантне секторе: туризам, здравство, предузетништво, савремена пољопривредна производња. Објашњава повезаност природно-географских и друштвено-географских обиљежја Земље. За све ово неопходно је разумијевање рачунарских мрежа и умрежавање свих сектора. У предузетништву се користе географски појмови кроз наведене секторе у савременој пољопривредној производњи различитих производа. Изводи закључке на основу одређених географских карата. Ученик утврђује важност функционалних промјена у природно географској средини насталих усљед промјене годишњих доба.

1.1.4. Тумачи геолошке промјене; анализира геоморфолошке процесе и облике.1. Објашњава повезаност природно-географских и друштвено-географских обиљежја Земље.



2.1.3б. Приказује природне и позитивне рационалне бројеве (користећи прикладну јединичну дужину) и описује квантитативне односе.

Хемија

Физика

Биологија

1.1.3.а.Препознаје и именује представнике организма из мјеста у којем живи.

ИКТ

1.3.5.в. Препознаје нормиране симболе.

1.3.5.г.Чита једноставне техничке цртеже.










68 69







1.1.4 Објашњава физичке, хемијске и биолошке промјене у географском окружењу.




7) Спорт. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 10) Савремена пољопривредна производња.

Приказује односе између различитих сектора: спорт, производња енергије, пренос, ефикасност, технологија материјала и високотехнолошка производња, савремена пољопривредна производња. Ученик објашњава геолошке процесе настанка Земље и значај минералних ресурса за развој привреде. Ученик на географској карти објашњава различитите геоморфолошке облике рељефа. Рељеф има велики значај за привредни и културни развој човјечанства. Веома је важна улога рељефа у формирању насеља, развоју привредних грана, нарочито у пољопривредној производњи, затим шумарству, саобраћају, у искоришћавању хидроенергије, утиче на климу, животињски и биљни свијет, на распоред становништва.

1. Објашњава повезаност природно-географских и друштвено-географских обиљежја Земље.1.1.4 Објашњава физичке, хемијске и биолошке промјене у географском окружењу.



2.1.4а. Објашњава претпоставке о промјени резултата рачунских операција при промјени компоненти (нпр. aко сабирак увећамо за неки број и збирће се увећати за исти).

Хемија

Физика

Биологија

1.2.1.а.Објашњава простор и факторе простора у околини (парк, ливада, ријекаисл.).

1.2.1.б.Описује типичне животне форме организама и повезује их са простором живљења

ИКТ










70 71






Исход: 1. Тумачи повезаност и међусобну зависност геогених и антропогених обиљежја Земље.

1.2.1. Објашњава повезаност природно-географских и друштвено-географских обиљежја Земље.




10) Савремена пољопривредна производња. 9) Предузетништво. 8) Туризам. 7) Спорт.6) Умјетност, забава и медији.

Повезује релевантне секторе: предузетништво, савремена пољопривредна производња, предузетништво, здравство, туризам, умјетност, забава и медији. Ученик објашњава значај савремене пољопривредне производње и туризма кроз функционалне промјене у природно- географској средини насталих усљед промјене годишњих доба. Описује размјештај становништва на Земљи и предузетништва под утицајем природних и друштвених фактора. Савремена географска проучавања израђују различите картографске профиле, користи се азимутом и топографским знаковима. Картографским знацима одређује положај, својства и бројчане вриједности географског садржаја (у који између осталог улазе насеља, саобраћајнице, инфраструктура, рељеф, воде, тла и клима).

2. Израђује слијепе (нијеме) географске карте и графичке приказе (дијаграми, пирамиде) одређеног географског садржаја. 1.2.1.3. Препознаје и разликује функционалне промјене у природно-географском окружењу узроковане промјенама у годишњим периодима.



2.2.3а.Образлаже смисленост рјешења за датог проблема

Хемија

Физика

Биологија

1.2.3.а.Објашњава повезаност и међусобну зависност рељефних обиљежја, климе, биљног и животињског свијета у свом крају.

ИКТ










72 73






Исход: 2. Планира и проводи активности којим истражује важност географског простора.

2.1.2 Израђује слијепе (нијеме) географске карте и графичке приказе (дијаграми, пирамиде) одређеног географског садржаја.




9) Предузетништво. 10) Савремена пољопривредна производња. 1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ).

Ученик објашњава повезаност с релевантним секторима: предузетништво, савремена пољопривредна производња, информатичко-комуникацијске технологије (ИКТ). Приказивањем друштвених односа предузетници могу планирати пословне, односно филантропске подухвате, тј. наћи пресјеке група који имају посебне интересе или посебне потребе. Ученик израђује слијепе (нијеме) географске карте и графичке приказе (дијаграми, пирамиде) одређеног географског садржаја и уносе одређене садржаје.

3. Утврђује важност функционалних промјена у природно-географској средини насталих усљед промјена годишњих доба. 1. Објашњава повезаност природно-географских и друштвено-географских обиљежа Земље.



2.3.1а. Саставља и тумачи реченице облика „ако ... онда“

2.3.1б. Анализира и провјерава различите хипотезе.

Хемија

Физика

Биологија

1.2.5.а.Објашњаваразликеуактивностибиљакаиживотињапроузрокованегодишњимдобима.

ИКТ

1.3.6.а.Описује пут од идеје до реализације.

1.3.6.б. Осмишља рјешења задатог проблема разматрајући више идеја.










74 75






Исход: 3. Објашњава функционалне промјене у животној средини повезујући их с промјенама годишњих доба.

1.2.3. Одликује функционалне промене у природно-географском окружењу узроковане променама у годишњим периодима.




8) Туризам. 7) Спорт. 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 10) Савремена пољопривредна производња.

Представити примјену простора елементарних исхода: туризам, спорт, технологија материјала и високотехнолошка производња и савремена пољопривредна производња. Ученик повезује природне и друштвене факторе с релевантним секторима. Предузетници могу планирати пословне, односно филантропске подухвате, тј. наћи пресјеке група који имају посебне интересе или посебне потребе за развој економије. Представити примјену простора елементарног исхода: туризам и спорт али и сличне области примјене. Неопходно је представити просторе елементарног исхода и израчунати условну вјероватноћу како би се разумјеле импликације спортска испитивања с обзиром на могућност грешака. Утврђује значај функционалних промјена у природно-географској средини насталих усљед промјена годишњих доба.

4.реари и повезује природно-географске процесе одређивањем постојања варијабилности живих бића на Земљи.3. Утврђује важност функционалних промјена у природно-географској средини насталих усљед промјена годишњих доба.



2.3.2а. Упоређујеособинерачунскихоперацијаускупу поаналогији.

Хемија

Физика

Биологија

1.2.5.в.Описује неке примјере сукцесија у природи као промјене животних заједница

ИКТ

1.3.6.г. Израђује скицу или једноставан технички цртеж модела или производа.










76 77






Исход: 4. Анализира повезаност природно-географских процеса утврђујући постојање варијабилности живих бића на земљи.

1.2.3.а ражчлањује и повезује природно-географске процесе утврђујући постојанје варијабилности живих бића на Земљи.




2) Здравство.8) Туризам. 7) Спорт

Представити примјену простора елементарних исхода за релевантне секторе: здраство, туризам и спорт. Ученик утврђује важност међусобног односа природне и географске средине с разноликошћу врста живих бића. Ученик објашњава међуоднос природне и географске средине с разноликошћу здравства, становништва, туризма и спорта. Ученик утврђује важност функционалних промјена у природно-географској средини насталих усљед промјена годишњих доба.

3.а Уочава и разликује функционалне промјене у природно-географској средини настале усљед промјена годишњих раздобља.2. Користи се инструментима и географском картом за оријентацију у простору.



2.3.2б.Примјењује индуктивнии дедуктивни начин закључивања.

Хемија

Физика

Биологија

1.3.1.а.Објашњава повезаност живе и неживе природе попитању очувања њезиног склада, као и узроке њезиног поремећаја.

ИКТ










78 79







1.3.1. Разликује и објашњава оријентацију помоћу небеских тијела, објеката, предмета и инструмената.




7) Спорт. 1) Информатичко-комуникацијске технологије (ИКТ).8) Туризам. 9) Предузетништво.

Представити примјену простора елементарних исхода за релевантне секторе: спорт, информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ), туризам и предузетништво. Утврђује важност сналажење у простору, односно, одређивање главних страна свијета на Земљи на географској карти у односу на своје стајалиште за потребе спорта, туризма и предузетништва. Утврђује важност географске карте и објашњава оријентацију помоћу небеских тијела, објеката, предмета и инструмената. Наведене инструменте и методе је најбоље извјежбати неколико пута уз помоћ географске карте.

3. Утврђује важност функционалних промјена у природно-географској средини насталих усљед промјена годишњих доба. 1. Разликује и објашњава оријентацију помоћу небеских тијела, објеката, предмета и инструмената.



2.3.2ц. Показују истинитост тврдње на конкретним примјерима.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ

1.4.8.а. Описује редослијед поступака практичног рада.










80 81







1.3.2. Користи се инструментима и географском картом за оријентацију у простору.




1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ). 8) Туризам. 7) Спорт. 9) Предузетништво.

Та знања су потребна свим људима који се баве разним активностима у природи, као и осталима који се макар повремено одлуче на кретање путевима урбаних и руралних простора. Препознаје међузависност сектора: информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ), туризма, спорта и предузетништва. Овдје ћемо навести сва она средства која нам могу бити од помоћи у оријентацији: топографске карте, компас, мобилни телефон, помоћу небеских тијела, помоћу осталих појава на терену итд. Повезује услове живота с осталим дисциплинама, с карактеристикама друштва и друштвених односа.

2. Препознаје међусобну зависност структуре становништва и економског развоја. 1. Повезује услове живота с карактеристикама друштва и друштвених односа.



3.1.1а. Разликује односе између тачака, дужи, правих, полуправих у равни користећи математичке симболе и обрнуто.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ

1.4.9.а. Користи технички цртеж као основу за реализацију практичног рада.










82 83







1.3.3. Одређује стране свијета, усваја географске термине, користи географске карте, глобус и школски атлас.




10) Савремена пољопривредна производња. 1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ). 9) Предузетништво.

Повезује и тумачи на географским картама релевантне секторе: предузетништво, савремена пољопривредна производња, информатичко- комуникацијске технологије (ИТ). Утврђује важност савремене пољопривредне производње и предузетништва кроз функционалне промјене у природно-географској средини на географским картама. Одређује стране свијета, усваја географске термине, користи географске карте, глобус и школски атлас. Препознаје међусобну зависност осталих дисциплина кроз структуре становништва и привредног развоја.

4. Дописује и повезује природно-географске процесе који одређују постојање варијабилности живих бића на Земљи. 2. Препознаје међусобну зависност структуре становништва и економског развоја.



3.1.1б. Разликујепаралелнеиокомитеправе, конструишесиметралудужи.

Хемија

Физика

Биологија

1.б. 1.3.Повезује одговорно понашање појединаца и друштва према околини с аактивностима у смислу заштите животне средине.

ИКТ

1.4.9.ђ. Самосталноизрађује једноставне предмете према својој идеји помоћу ручног алата










84 85







2.2.1.а. Препознаје и разликује структуре становништва. 2. Препознаје међузависност структуре становништва и економског развоја.




9) Предузетништво. 2) Здравство. 7) Спорт. 5) Финансије и бизнис. 10) Савремена пољопривредна производња.

Објашњава повезаност с релевантним секторима: предузетништво, здравство, спорт, финансије и бизнис, савремена пољопривредна производња. Ученик анализира и препознаје структуре становништва кроз предузетништво запослених у привредним дјелатостима. У модерноме друштву различити људи комуницирају на различите начине, кроз спорт, финансије и бизнис и савремену пољопривредну производњу готових производа. Ученик повезује остале дисциплине према релевантним секторима исхода. Пословна комуникација и сектор здравство помажу становништву и организацији у бољем функционисању и остваривању успјеха на пословном плану.

1. Повезује услове живота с карактеристикама друштва и друштвених односа.4. Објашњава физичке, хемијске и биолошке промјене у географској средини.



3.1.1ц. Приказује позитивни рационални број на бројевној полуправој

Хемија

Физика

Биологија

1.3.2.б.Проналази несклад живе и неживе природе у свом непосредном окружењу појашњавајући његов утицај на живи свијет.

ИКТ

1.5.12.а. Објашњава основна правила и прописе кретања пјешака у јавном саобраћају.

1.5.12.б. Објашњава основна правила и прописе кретања бициклиста у јавном саобраћају.










86 87






Исход: 2. Анализира како различите структуре становништва утичу на развој завичаја, домовине и свијета.

2.1.2.1. Повезује услове живота с карактеристикама друштва и друштвених односа.




9) Предузетништво. 2) Здравство.7) Спорт. 10) Савремена пољопривредна производња.

Савремени економски развој повезује исходе учења и даје критички осврт о утицају друштва кроз релевантне секторе: предузетништво, здравство, савремена пољопривредна производња. Анализира развој предузетништва и како групе, друштва и културе тумаче људске потребе и односе у свијету. Критички просуђује и анализира утицај технологије на глобални привредни развој друштва. Друштво је захваћено радикалним, социјалним промјенама кроз сектор предузетништво, савремена пољопривредна производња и здравство, које из основа мијењају његову структуру и динамику.

2.б. Именује природне и друштвене факторе који утичу на насељеност људи. 1. Повезује услове живота с карактеристикама друштва и друштвених односа.



3.1.1д. Црта и означава угао (врх, краци), разликује врсте углова и рачуна с њима графички.

Хемија

Физика

Биологија

1.3.2.в.Поткрепљује доказима важност очувања природних богатстава у простору живљења.

1.3.2.г.Поткрепљује доказима важност природних споменика у простору живљења.

ИКТ










88 89






Исход: 3. Утврђује како појединци, групе, народи и нације утичу на глобалне односе, догађаје и промјене.

2.1.3а Препознаје утицај међународних организација на процес глобализације.2.1.3б Објашњавају утицај технолошког развоја на процес глобализације.




6) Умјетност, забава и медији. 7) Спорт. 2) Здравство. 1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ).

Примјена релевантних сектора кроз исходе учења: умјетност, забава и медији, спорт, здравство, информатичко-комуникацијске технологије (ИКТ). Анализира како групе друштва и културе тумаче људске потребе и односе. Користи компјутерску графику, анимацију и производњу специјалних ефеката. Оптимизација у низу ограничења неопходна је за рјешавање пословних проблема, за економичну процјену у организацији великих спортских догађаја, за оптимизацију производње у индустрији хране, за моделовање одрживости коришћења природних ресурса и многе друге сврхе. Препознаје различита популациона обиљежја у свијету (на примјерима појединих држава).

2.1.1а препознаје и разликује структуру становништва.2.1.2а препознаје међузависност становништва и економски развој.



Хемија

Физика

Биологија

1.3.5.а.Утврђује важност одрживог развоја на Земљи, простору живљења користећи се информацијама из различитих извора.

ИКТ

1.12.13.а. Објашњава важност безбједности радног простора.










90 91







2.2.1. Повезује услове живота с карактеристикама друштва и друштвених односа.




2) Здравство. 7) Спорт. 8) Туризам. 10) Савремена пољопривредна производња. 9) Предузетништво.

Развој насеља условљен је утицајем природних и друштвених фактора повезаних са секторима: здравство, спорт, туризам, савремена пољопривредна производња и предузетништво. Анализира међусобне односе становништва у животном окружењу. То је поглед на свијет по којем се у односу човјек-природа даје приоритет човјеку и друштву, а природна основа третира као околност којој се човјек може прилагодити и наћи одговор на све изазове.

2.2.1.2.а препознаје међузависност структуре становништва и економског развоја.



3.1.2а. Црта фигуре у равни помоћу геометријског прибора, разликује врсте троуглова према страницама и угловима

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ

1.12.14.а. Познаје мјере хигијенско-техничке заштите.

1.12.14.б. Придржава се правила заштите у раду тако да не угрожава властиту безбједност и безбједност других.










92 93







2.2.2.а. Разликује основне појмове природног и просторног кретања становништва. 2.б Именује природне и друштвене факторе који утичу на насељеност људи.




2) Здравство.7) Спорт. 9) Предузетништво. 10) Савремена пољопривредна производња.

Упознавањем с релевантим секторима. Савремена пољопривредна производња, предузетништво и здравство су потребни становништву. Упоређује и анализира природне и антропогене процесе и појаве на Земљи. Ученик анализира раст и распоред становништва на Земљи. Ученик повезује остале дисциплине - математику кроз комплексне бројеве, хемију и биологију према релевантним секторима исхода. Један од највећих изазова данас је предузетништво, спорт, туризам и здравство. Пословна комуникација, сектор здравство и спорт помажу становништву у бољем функционирању и остваривању успјеха на пословном плану. Изразит пораст свјетског становништва на Земљи, ниво развоја предузетништва, начин искоришћавања пољопривредних површина и индустријска производња, само су неки од тих фактора који су повезани с наведеним секторима.

2.2.3. Поткрепљује аргументима важност спровођења различитих популацијских политика на примјерима.2.1.3.б. Критички просуђује глобализацију и њене утицаје и утицај технологије на глобализацију.



3.1.2б. Користи геометријски прибор за цртање геометријских фигура

Хемија

Физика

Биологија

1.4.1.а.Проналази, одабире и организује информације о повезаности земљине структуре и простора живљења са биодиверзитетом.

ИКТ










94 95







2.2.2.б. Има природне и друштвене факторе који утичу на становништво људи.




10) Савремена пољопривредна производња, 9) Предузетништво. 5) Финансије и бизнис.

Објашњава просторни размјештај становништва и повезује га с релевантним секторима: савремена пољопривредна производња, предузетништво, финансије и бизнис. Ученик уз помоћ наставника анализира узроке и посљедица просторног размјештаја становништва, повезује настанак и развој простора са савременом пољопривредном производњом и терцијарним дјелатностима.

3. Препознаје различита популациона обиљежја у свијету (на примјерима појединих држава). 2.3.2. Даје критички осврт на различите политичке системе и с њима повезани економски развој.



3.1.2ц. Истражује и примјењује геометријска својства ликова и тијела на моделима.

Хемија

Физика

Биологија

1.4.1.б. Доводи у везу повезаност земљине структуре и простора живљења са биодиверзитетом користећи се једним извором

ИКТ

2.1.1.а. Препознаје улогу технике у развоју друштва.










96 97






Исход: 3. Aнализира типове и мјере спровођења различитих популационих политика.

2.2.3 Препознавање различитих карактеристика становништва у свијету (на примјер, у појединим земљама).3. Препознаје различита популациона обиљежја у свијету (на примјерима појединих држава).




9) Предузетништво. 2) Здравство. 10) Савремена пољопривредна производња.

Ученик аргументима кроз статистичке податке на географској карти истиче важност спровођења различитих популационих политика на примјерима повезивања сектора: предузетништво, здравство и савремена пољопривредна производња. Ученик анализира различита популациона обиљежја, природни прираштај, морталитет становништва, број запослених у секторима дјелатности на примјерима појединих држава. Повезује остале дисциплине према релевантним секторима: здравство, њега становништва и различите болести. Један од највећих изазова данас је глобализацију привредних дјелатности и становништва. представити на географској карти свијета.

2.а. Разликује основне појмове природног и просторног кретања становништва. 2.б. Именује природне и друштвене факторе који утичу на насељавање људи.



3.1.3а. Испитује резултате Растављања дводимензионалних и тродименЗионалних облика, те израђује моделе у погодној моделској ситуацији.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ

2.1.1.б. Описује утицај технике на развој пољопривреде, грађевинарства, саобраћаја, итд.

2.1.1.в. Описује типична занимања карактеристична за поједина подручја производње и услуга.










98 99






Исход: 4. Приказује и објашњава важност саобраћаја, саобраћајне повезаности, понаша се у складу са саобраћајним правилима.

2.2.4. Објашњава саобраћајну повезаност као и њен допринос развијености свеукупног друштва.




1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ).9) Предузетништво. 5) Финансије и бизнис.

Савремени саобраћајни систем и саобраћајна мрежа повезани су с релевантним секторима: информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ), предузетништво, финансије и бизнис. У савременом глобалном повезивању, саобраћај има важну улогу у предузетништву, за превоз становништва и производа сваке земље. Ученик објашњава значај саобраћаја у повезивању народа, а такође унапређује културу народа. С обзиром на различитости географског простора као подлоге којом се одвија саобраћај у свијету, разликујемо три основна облика саобраћаја: копнени, водени и зрачни саобраћај.

2.3.1.а. Анализира повезаност кључних догађаја и процеса на глобалном нивоу. 2.3.2. Даје критички осврт на различите политичке системе и с њима повезани економски развој.



3.1.4а. Примјењује осну, централну симетрију, транслацију на пресликавање једноставних фигура у равни.

Хемија

Физика

Биологија

1.4.4.а.Изводи једноставна посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментим а и лабораторијском опремом.

ИКТ

2.1.2.б. Препознаје функционалну повезаност технике и технологије.










100 101







2.2.4 Објашњава прометне везе као и њен допринос развоју целокупног друштва.




9) Предузетништво. 10) Савремена пољопривредна производња. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ).

Кроз анализу значаја саобраћаја у савременом свијету увиђа се његова важност за предузетништв, савремену пољопривредну производњу, производњу енергије, пренос, ефикасност и ИКТ. Саобраћај је веома значајан фактор развоја других дјелатности и један је од најважнијих учесника глобализације.

2.3.1.а. Анализира повезаност кључних догађаја и процеса на глобалном нивоу.2.2.2.б. Анализира узроке и посљедице просторног размјештања и повезује их с природним и механичким кретањима.



3.2.1а. Упоређује мјерне јединице (задужину, вријеме, величинуугла, ...)

Хемија

Физика

Биологија

2.3.3.а.Дефинише биодиверзитет као разноликос тживог.

2.3.3.б.Препознаје вриједност биодиверзитета.

ИКТ

2.2.3.д. Препознаје важност укључивања ИТ-а у техничко-технолошком развоју.










102 103






Исход: 1. Објашњава утицај појединца, идеја и догађаја на развој друштва у прошлости и садашњости.

2.3.1 Приказује истакнуте појединце, идеје и одлуке које су утицале на развој друштва.




9) Предузетништво. 5) Финансије и бизнис.

Кључни догађаји и процеси на глобалном нивоу као и власт на локалном и државном нивоу један су од најважнијих фактора развоја предузетништва, финансија и бизниса. Уколико се ради о негативном дјеловању, доћи ће до стагнације у развоју ових дјелатности, док позитивна дјеловања стимулативно утичу на њихов развој.

2.3.1.3. Препознаје ниво власти и разликује њихове представнике.



4.1.1а.Препознаје податке потребне за рјешавање задатог проблема.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ

2.2.4.в. Утврђује да су саобраћајна возила сложени технички системи који се састоје од више подсистема који морају складно радити.










104 105






Исход: 2. Објашњава како различити политички системи утичу на економски развој.

2.3.2.2. Препознаје утицај локалних и државних власти на развој привреде и друштва.




10) Савремена пољопривредна производња. 9) Предузетништво. 5) Финансије и бизнис.

Повезује различите политичке системе релевантне секторе: савремена пољопривредна производња, предузетништво, финансије и бизнис. Ученик анализира развој савремене пољопривредне производње у појединим земљама за исхрану становништва и предузетништва. Повезује сљедеће позитивне ефекте: значајно смањење просторне и временске границе између појединих земаља и континаната; омогућује учешће већег броја земаља у међународној економији, трговини и финансијама, укључујући ту и земље у развоју и Босну и Херцеговину. Повезује позитиван утицај на демократске процесе у земљама у развоју, финансије и бизнис и слободно тржиште производа између развијених и земаља у развоју.

2.3.2.2. Препознаје утицај локалних и државних власти на развој привреде и друштва.



Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










106 107






Исход: 3. Објашњава карактеристике различитих политичких система у домовини и свијету.

2.3.3 Препознаје нивое власти и разликује њихове представнике.




9) Предузетништво. 10) Савремена пољопривредна производња. 5) Финансије и бизнис.

Савремене друштвене промјене утицале су на повезивање различитих дисциплина кроз релевантне секторе: информатичке технологије, умјетност, забава, спорт, медији и предузетништво. Ученик анализира нивое власти своје државе као и њихове карактеристике и упоређује их с другим државама. Знања, вјештине и вриједности стечене учењем у друштвено-хуманистичком подручју темељ су стварања одговорног грађанина спремног одговорити на изазове културног друштва. Ученик анализира податке о секторима развоја привредних дјелатности и процјењује степен развијености државе те објашњава важност усклађивања привредног напретка и одрживог развоја на примјерима из завичаја и из Босне и Херцеговине.

2.3.2. Даје критички осврт на различите политичке системе и с њима повезани економски развој.



4.1.1б. Прикупља и разврстава податке према задатим критеријумима.

Хемија

Физика

Биологија

2.4.4.а.Изводи једноставна посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом за проучавање анатомије, морфологије и цитологије

ИКТ










108 109




ОБЛАСТ 3: ГЕОГРАФИЈА, ПРИВРЕДА И ОКОЛИНА



3.1.1.1. Објашњава узроке физичких и хемијских промјена материје у природној и географској средини.




10) Савремена пољопривредна производња. 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност.

Апликативна географија повезује остале дисциплине према исходима релевантних секторима: савремена пољопривредна производња, технологија материјала и високотехнолошка производња, производња енергије, пренос, ефикасност. Утврђује узроке настанка физичких и хемијских промјена као и промјена у природној географској средини. Опис је при томе средство, а узрочно објашњење и просторно значење појава физичких и хемијских процеса и новонасталих облика је задаћа географије. Савремена пољопривредна производња заступљена је у различитим просторима.

2.а. Утврђује еколошки најприхватљивије обновљиве и необновљиве изворе енергије на Земљи. 4. Анализира међусобни однос природне и географске средине с разноликошћу врста живих бића.



Хемија

Физика

Биологија

3.3.1.а.Објашњава важност рационално кориштења природних енергетских ресурса у очувању природе.

ИКТ










110 111







3.1.2.2.а. Утврђује еколошки најприхватљивије обновљиве и необновљиве изворе енергије на Земљи.3.1.2.2.б. Објашњава предности и недостатке обновљивих и необновљивих извора енергије на Земљи. 3.1.2.2a. Објашњава експлоатацију обновљивих и необновљивих извора повезујући их с развојем економије. 3.1.2.3a. Објашњава важност рационалног коришћења енергетских ресурса у очувању природе. 3.1.2.3.б. Наводи начин рационалног коришћења енергената.




4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња.10) Савремена пољопривредна производња. 9) Предузетништво.

Рационално коришћење енергије за одржив развој повезан је с наведеним релевантним секторима: с предузетништвом, високотехнолошком производњом, савременом пољопривредном производњом ради уштеде енергије и све веће потражње за енергијом. Објашњава важност рационалног коришћења енергетских ресурса у очувању природе. Гледано са стајалишта коришћења одређеног облика енергије, њен интензитет има врло важну улогу у предузетништву и савременој пољопривредној производњи као и за друге привредне дјелатности. Постоји могућност да се вриједност извора енергије искаже путем радне снаге извора а која је повезана с осталим дисциплинама учења. За сваки рад потребана је одређена количина енергије.

2.б. Објашњава предности и недостатке обновљивих и необновљивих извора нергије на Земљи. 3.а Објашњава важност рационалног коришћења енергетских ресурса у очувању природе.



4.1.1ц. Приказује податке на прикладан начин табелом, табелом фреквенција,пиктограмом, ступчастим и кружним дијаграмима4.1.2а.Тумачи (очитава) податке приказане табелама, сликовним и ступчастим дијаграмима.

Хемија

Физика

Биологија

3.3.1.б. Наводи начине рационално гкориштења енергената.

3.3.1.в.Препознаје еколошки најугроженија подручја прекомјерним кориштењем фосилних горива и предлаже мјере заштите.

ИКТ










112 113







3.2.1 Коришћење информационих и комуникационих технологија у решавању проблема.




1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ). 5) Финансије и бизнис. 9) Предузетништво.

Повезује различите привредне дјелатности користећи информатичко-комуникацијске технологије за секторе: информатичко- комуникацијске технологије, финансије и бизнис и предузетништво. Ученик уз помоћ интернета анализира прикупљене податке. Развој савременог предузетништва и бизнис имају велики значај за повезивање и маркетинг. Ученик почетком XXI вијека уз помоћ информатичко-комуникацијске технологије (ИКТ) прати савремени друштвео-економски развој у свијету. Савремени привредни развој кроз информатичке технологије, а посебно интернет мијења свијет, јер је повезан директно с релевантним секторима. Повезује остале дисциплине с релевантним секторима развоја.

2.2.4.2. Процјењује и утврђује значај саобраћаја као предуслов глобализације. 3.2.2. Израђује модел географског простора користећи ИКТ.



4.2.1а.Одређује различите исходе у једноставним ситуацијама користећи прикладне материјале и дијаграме.

Хемија

Физика

Биологија

3.3.3.а.Објашњава важнос тобновљиве енергије за функционисање друштва

ИКТ

1. а. Образлаже разлику између појмова знање, информација и податак.

1. б. Користи основну ИКТ терминологију исправно (нпр. монитор, миш, тастатура…).










114 115






Исход: 2. Користи информатичко-комуникацијске технологије у различитим облицима теренске наставе.

3.2.2 Објашњавају важност кориштења ИКТ у предавањима на терену.




1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ). 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 5) Финансије и бизнис.

Објашњава повезаност привреде с релевантним секторима: информатичко-комуникацијске технологије (ИКТ), технологија материјала и високотехнолошка производња, предузетништво, привредни развој и туризам. Ученик процјењује да су информатичке технологије, географски информациони систем (ГИС) значајне у развијеним земљама свијета и доприносе 50-60% укупном бруто друштвеном производу. Ученик анализира просторне организације и процесе кроз истраживачки рад на географској карти.

2.3.1.а. Анализира повезаност кључних догађаја и процеса на глобалном нивоу.



4.2.1б. Повезује вјероватноћу исхода (мање вјероватан, једнако вјероватани вјероватнији).

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ

3.1.3. а. Правилно употребљава ИКТ уређаје и медије у свакодневном животу (нпр. мобител, дигитални фото-апарат, таблет, ЦД, ДВД итд.).










116 117







3.3.1.1. Објашњава важност очувања природних ресурса, природне и културне баштине.




6) Умјетност, забава и медији. 8) Туризам. 2) Здравство.7) Спорт.

Заштита природне и културне баштине је један од важних фактора у процесу глобализације, тачније у очувању идентитета појединог народа повезана с релевантним секторима: умјетност, забава и медији, туризам и спорт. Ученик објашњава заштиту природне и културне баштине у Босни и Херцеговини. Овој врсти заштите се придаје доста пажње, али углавном од стране људи који су се специјализовали за бављење овом проблематиком. Глобализацијски процес се одвија брзо и стога се треба једнако тако брзо и перманентно образовати о проблематици заштите природне и културне баштине која је уједно и важан фактор у познавању традиције и препознавању идентитета једног народа.

3.Објашњава различите мјере за унапређење заштите животне средине.3.2.1. Критички користи информатичко-комуникацијске технологије за вредновање информација.



4.2.2а. Одређује, записује и тумачи комбинације елемената неког скупа.

Хемија

Физика

Биологија

3.4.3.а.Проналази, одабира,организује информације о живим бићима као природним ресурсима за одрживи развој.

ИКТ










118 119







3.3.2.2. Препознаје утицаје економског развоја на заштиту животне средине.




10) Савремена пољопривредна производња. 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 2) Здравство. 7) Спорт.

Значај очувања животне средине утиче на одрживи развој екосистема и повезан је с релевантним секторима: туризам, спорт, здравство, предузетништво. Ученик анализира важност прекомјерног раста становништва. Упоређује различите утицаје економског развоја на животну средину. Туристичка валоризација условљена је мноштво ресурса кроз релевантне секторе развоја. Представља комплетну оцјену природних и антропогених ресурса који су значајни за развој туризма у једном мјесту, земљи и регији. Посебну улогу имају подручја која истовремено нуде природне и друштвне атрактивне садржаје. За успјешно организовање туристичког живота потребно је, осим разноликих привлачности, располагати и другим условима као што су инфраструктура, капитал за инвестиције и др.

2.3.3. Анализира нивое власти своје државе као и њихове карактеристике и упоређује их с другим државама. 1. Објашњава важност очувања природних ресурса, природне и културне баштине.



Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










120 121






Исход: 3. Доводи у везу технолошки напредак и бројност популације с трансформацијом природне средине.

3.3.3.4. Објашњава различите мјере за унапређење заштите животне средине.




7) Спорт. 2) Здравство. 8) Туризам. 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 10) Савремена пољопривредна производња.

Значај очувања животне средине утиче на одрживи развој екосистема и повезан је с релевантним секторима: туризам, спорт, здравство, предузетништво. Анализира важност прекомјерног раста становништва. Ученик упоређује различите утицаје економског развоја на животну средину. Ученик анализира податке привредног развоја за успјешно организовање туристичког живота као што су инфраструктура, здравство и капитал за инвестиције.

2. Препознаје утицаје економског развоја на заштиту животне средине.



4.2.2б. Примјењује термине догађај, могућ, немогућ, сигуран, случајан, насумичан,вјероватан, шансасл. Како би процијениои/или предвидио догађај.

Хемија

Физика

Биологија

4.3.1.а.Просуђује о важности здраве исхране за очување здравог живота.

ИКТ










Крај 9. разреда (14, 15 год.)


124 125







1.1.1. Самостално упоређује природне и антропогене процесе и појаве. 1.1.2. Објашњава природне процесе и појаве на основу експеримената.


Објашњење како се индикатор односи на секторе ЕЗЗ

Тијесно повезани исходи учења који се односе на секторе ЕЗЗ

9) Предузетништво.2) Здравство. 10) Савремена пољопривредна производња.4) Производња енергије, пренос, ефикасност.

Повезује све наведене секторе. Упознавање с релевантим секторима савремена пољопривредна производња, предузетништво и здравство су потребни становништву. Ученици упоређују нивое пражњења резервоара воде у односу на природни покров, дренажу на просторима са значајним пољопривредним земљиштем и високо изграђеним просторима. Упоређују и анализирају природне и антропогене процесе и појаве на Земљи. Анализирају раст и распоред становништва на Земљи. На велику густоћу становништва утичу природни и антропогени процеси и појаве. Изразит пораст свјетског становништва на Земљи, ниво развоја појединих привредних дјелатности, начин искоришћавања пољопривредних површина и индустријска производња, само су неки од тих фактора који су повезани с наведеним секторима.

1. Разликује и утврђује специфичност природно-географских и друштвено-географских одлика одређеног географског простора. 2. Изводи закључке на основу израђених географских карата и графичких приказа одређених географских садржаја.

Повезаност са другим предметимаМатематика1.1.1а. Представља рјешења једначина, неједначина, домена, кодомена, графике функција помоћу скупова.

1.1.б. Упоређује скупове према сличностима и разликама на конкретно задатим скуповима (уз графичку илустрацију).Хемија

Физика

1.1.1.а.Мјери димензије тијела уз одабир одговарајућег мјерног инструмента.

1.1.1.б.Мјери запремину тијела неправилног геометријско гоблика, као и површину неправилних плоха.

Биологија1.2.3.а.Објашњава повезаност и међусобну зависност рељефних обиљежја, климе, биљног и животињског свијета на Земљи.

1.2.3.б.Објашњава постанак планете Земље и живота на њој.

1.2.3.в.Описује еволуцијски развитак живог свијетана Земљи (палеонтологија).ИКТ










126 127






Исход: 2. Интерпрети везу и међузависност географских и антропогених особина Земље

1.2.2.1. Разликује и утврђује специфичност природно-географских и друштвено-географских одлика одређеног географског простора. 1.2.2.2. Изводи закључке на основу израђених географских карата и графичких приказа одређених географских садржаја.




10) Савремена пољопривредна производња. 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 9) Предузетништво. 8) Туризам. 2) Здравство.

Примјена савремених географских проучавања повезујући релевантне секторе: савремена пољопривредна производња, технологија материјала и високотехнолошка производња, предузетништво, туризам, здравство. Географија проучава регије у свијету, обликовање међусобном зависности утицаја природних и друштвених процеса на додиру Земљине коре, атмосфере (ваздушни омотач), хидросфере (водени омотач), прожетом животом (биосфером) на Земљиној површини. Анализира међусобни однос природне и географске средине с разноликошћу врста живих бића. За све ово неопходно је разумијевање рачунарских мрежа и умрежавање свих сектора. У предузетништву се користе географски појмови кроз наведене секторе у производњи различитих производа. Изводи закључке на основу одређених географских карата. Разумијевање друштвено-географских карактеристика појединих регија може на примјер помоћи пољопривредницима у формирању своје органске производње.

3. Утврђује важност функционалних промјена у природно-географској средини насталих усљед промјена годишњих доба. 4. Анализира међусобни однос природне и географске средине с разноликошћу врста живих бића.

Повезаност са другим предметимаМатематика

1.2.1а. Комбинује рачунске операције са реалним бројевима, укључујући степеновање и корјеновање.

1.2.1б. Примјењује својства и повезаност рачунских операција (сватриреда).

Хемија

Физика

Биологија1.2.4.а.На примјеру повезује могуће узроке за настанак нових особина.ИКТ










128 129






Исход 3. Објашњава функционалне промјене у окружењу тако што их повезује са променама у годишњим периодима.

1.2.3. Утврђује важност функционалних промјена у природно-географској средини насталих усљед промјена годишњих доба. 1.2.3.4. Анализира међусобни однос природне и географске средине с разноликошћу врста живих бића.


Објашњење како се индикатор односи на секторе ЕЗЗ-аТијесно повезани исходи учења који се односе на секторе ЕЗЗ-а

9) Предузетништво. 10) Савремена пољопривредна производња. 2) Здравство. 8) Туризам.

Повезује релевантне секторе: предузетништво, савремена пољопривредна производња, здравство, туризам. Утврђује важност функционалних промјена у природно- географској средини насталих усљед промјена годишњих доба. Израђује се хипсометријска карта, карта вертикалне рашчлањености рељефа и карта нагиба рељефа уз детаљну морфометријску и морфографску анализу истраживаног простора. Израда претходно поменутих карата и њихова анализа ученицима ће помоћи у разумијевању најповољнијих терена за одвијање туристичких активности, нпр. за формирање ски-стаза; у разумијевању промјена климе, тла и вегетације с промјеном надморске висине и могућностима искоришћавања земљишта на различитим нагибима терена; модерни здравствени радници ће и израдом карата и њиховом анализом моћи упоредити различите просторе вертикалне рашчлањености рељефа с обзиром на погодност боравка на свјежем ваздуху на већим и рашчлањенијим теренима. Савремена географска проучавања израђују различите картографске профиле, користе се азимутом и топографским знаковима. Картографским знацима одређујемо о положају својствима и бројчаним вриједностима географског садржаја (у којем између осталог улазе насеља, саобраћајнице, инфраструктура, рељеф, воде, тла, клима итд.). У простору помоћу ГИС-а (географског информационог система) могу се израдити одређени графички прикази и тематске карте.

2. Израђује и анализира графичке приказе добијене коришћењем мјерних инструмената.1. Примјењује различите методе оријентације на Земљиној површини (карта, компас, ГПС).



1.2.1ц. Проналази различите начине рјешавања проблема иидентификује потребне информације.

Хемија

1.1.1.б. Наводи основна физичка својства материје (густоћа, агрегатно стање, тачка кључања, тачка топљења.)

Физика

1.1.1.е.Изражава резултате мјерења СИ јединицама, користи префиксе, те прерачунава јединице површине и запремине.

Биологија

1.2.5.а.Објашњава разлику активности биљака и животиња проузроковане годишњим добима на етолошком и физиолошком нивоу.

ИКТ










130 131







1.3.1.1. Примјењује различите методе оријентације на Земљиној површини (карта, компас, ГПС).




1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ). 8) Туризам.9) Предузетништво. 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња.

У свијету се данас све више користе савремене информатичке технологије и инструменти за оријентацију у простору, а имају велики значај у свим секторима који су дати. Ово можемо постићи помоћу појава и ознака на земљишту, помоћу небеских тијела те помоћу инструмената. Данас у секторима туризма и предузетништва користимо различите инструменте за оријентацију у простору. Данашња технологија-дигитализација је многим корисницима омогућила лакше и брже оријентисање без великих карата, без одлазака у штампарије и куповање карте, без тражења у граду плана града, већ једноставно на уређај ГПС, мобилни телефон, лаптоп укуцамо познату адресу и препустимо се гласовном водичу или једноставно читамо вриједности које нам пишу на дисплеју и води нас до одредишта.

1. Примјењује различите методе оријентације на Земљиној површини (карта, компас, ГПС).



1.2.2а. Провјерава тачност добијених рјешења и дискутује о њима у контекступ роблема.1.2.2б. Заокружује и предвиђа резултате рачунских операција.

Хемија

Физика

1.1.2.а.Мјери вријеме хронометром, разликује тренутак од периода, те прерачунава јединице завријеме.

Биологија

1.3.1.б. Утврђује положај и важност човјека у одржавању склада живе инеживе природе.

ИКТ

1.3.6.г. Комуницира на језику технике (техничка терминологија и стандарди у техничком документовању).

1.3.6.д.Израђује техничку документацију за израду одређеног производа.










132 133







1.3.2.2. Израђује и анализира графичке приказе добијене коришћењем мјерних инструмената. 1.3.2.3. Анализира природно-географска и друштвено-географска обиљежја помоћу географске карте.




1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ). 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња.

Све је већи број статистичких агенција које се одлучују за дигиталну обраду и анализу просторних података пописа становништва и других статистичких истраживања. Један од разлога за то јесте све већи развој и примјена ГИС-а (Geographic Information System) и других просторних технологија, које су довеле до веће ефикасности у прикупљању, обради и презентацији просторних података. Просторни подаци се прикупљају геодетским мјерењем, даљинском детекцијом, фотограметријским снимањем или другим методама. Прикупљени подаци се разним техникама уносе и смјештају у систем у којем ће бити приступачни за претраживање, анализу, постављање питања, односно за даље процесирање.

2.2.1.а. Процјењује могућности функционалног развоја насеља у складу с природним и друштвеним потенцијалима.



2.1.3б. Примјењује пропорционалност и процентни рачун у конкретним ситуацијама.

Хемија

1.1.2.в. Описује разлику између физичких и хемијских појава ( топљење, горење).

Физика

1.1.2.г.Објашњава значење густоће материје.

Биологија

1.3.1.в.Расправља о посљедицама које су настале превеликим експлоатисањем природних богатстава.

ИКТ

1.3.7.б. Одређује цијену за могуће стављање производа на тржиште.

1.3.7.в. Израђује план пред-стављања производа на тржишту.










134 135







2.1.1.1. Израђује и анализира графичке приказе структура становништва. 2.12.2. Објашњава размјештај различитих структура становништва на Земљи и утицај на друштвено-економски развој завичаја, домовине и свијета.




9) Предузетништво. 7) Спорт. 8) Туризам.1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ). 2) Здравство. 10) Савремена пољопривредна производња.

Објашњава повезаност с релевантним секторима: предузетништво, спорт, информатичко-комуникацијске технологије (ИКТ), здравство и савремена пољопривредна производња. Анализира узроке промјена природног и просторног кретања становништва према наведеним секторима. У модерном друштву различити људи комуницирају на различите начине, баш као и људи у различитим друштвима широм свијета, а начин на који људи комуницирају је начин на који живе. Један од највећих изазова глобализације јесте њен утицај на културу и друштво. Пословна комуникација међу секторима предузетништво, туризам и спорт помаже организацијама у бољем функционирању и остваривању успјеха на пословном плану.

1. Објашњава међусобне односе становништва у животном окружењу. 2.а. Анализира узроке промјена природног и просторног кретања становништва.



2.1.3ц.Примјењује аритметичке законитости и операције при трансформацији алгебарскихизраза.

2.1.3д. Утврђује квантитативне односе међу реалним бројевима.

Хемија

Физика

Биологија

1.3.2.б.Анализира посљедице загађења воде, зрака и тла на биодиверзитет.

1.3.2.в.Даје критички осврт на важност биљних и животињских врста за човјека у простору живљења.

ИКТ

1.4.9.а Користи технички цртеж као основу за реализацију практичног рада.

1.4.9.б. Израђује сложене моделе (макете) према техничко-технолошкој документацији.










136 137







2.1.2.1. Конструише и анализира графичке приказе структуре становништва.2.1.2.2 Објашњава расподелу различитих структура становништва на Земљи и утицај на друштвено-економски развој домовине, домовине и света.




8) Туризам.9) Предузетништво.10) Савремена пољопривредна производња. 5) Финансије и бизнис.

Савремени глобални економски развој даје критички осврт о утицају друштва кроз релевантне секторе: предузетништво, здравство, савремена пољопривредна производња, финансије и туризам. Анализира како групе, друштва и културе тумаче људске потребе и односе у свијету. Критички просуђује и анализира утицај технологије на глобални привредни развој друштва. Друштво је захваћено радикалним, социјалним промјенама кроз сектор предузетништво, савремена пољопривредна производња и здравство, које из основа мијењају његову структуру и динамику.

2.1.3.б. Критички просуђује глобализацију и њене утицаје и утицај технологије на глобализацију.2.1.3.а. Анализира како групе, друштва и културе тумаче људске потребе и односе.



Хемија

Физика

Биологија

1.3.3.а.Анализира посљедице климатских промјена и доводи их у везу с нарушеним складом живе и неживе природе.

1.3.3.б.Утврђује начине очувања природних огатстава иприроде.

ИКТ

1.5.11.а. Анализира историју развоја саобраћаја.

1.5.11.б. Објашњава принципе рада и функционалне компоненте саобраћаних средстава.










138 139







2.2.1.1. Објашњава међусобне односе становништва у животном окружењу.




3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 9) Предузетништво. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 10) Савремена пољопривредна производња.

Историјски развој насеља условљен је утицајем природних и друштвених потенција гдје су заступљени сви релевантни сектори: технологија материјала и високотехнолошка производња, предузетништво, производња енергије, пренос, ефикасност, савремена пољопривредна производња. Анализира међусобне односе становништва у животном окружењу. Активности које је потребно предузети у правцу подршке стварању додатне вриједности за традиционалне производе су оне активности које су усмјерене ка оспособљавању руралне популације за искоришћавање постојећих локалних потенцијала у циљу стварања додатне вриједности, поправљању економске позиције популације која живи у насељима, смањењу сиромаштва и афимацији локалних производа.

2.а. Анализира узроке промјена природног и просторног кретања становништва.



Хемија

1.2.1.а. Дефинише основне хемијске законе (закон о одржању масе, закон о сталним односима маса).

Физика

1.2.1.а.Разликује положај, пређени пут и помак у конкретним примјерима.

1.2.1.б.Мјери и одређује средњу путну брзину тијела.

Биологија

1.3.5.а.Анализира резултате истраживања о одрживом развоју на Земљи, простору живљења, користећи се информацијском и комуникацијском технологијом.

ИКТ










140 141







2.2.2a. Анализира узроке промјена природног и просторног кретања становништва. 2.2.2.б. Процјењује зависност привредног развоја о природним факторима и друштвеним системима. 2.2.2.в. Препознаје активности и начин живота људи у различитим дијеловима свијета.




1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ). 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 9) Предузетништво. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 10) Савремена пољопривредна производња.

Географски посибилизам даје велики значај релевантним секторима у географским истраживањима. То је поглед на свијет по којем се у односу човјек-природа даје приоритет човјеку и друштву, а природна основа се третира као околност којој се човјек може прилагодити и наћи одговор на све изазове. Једнострана поимања животне средине имала су током времена не само начелне, већ и врло важне привредне и политичке посљедице на Земљи. Разумљиво да су се негативно одразила и у свакодневној пракси. Проучавањем миграција у појединим просторима, анализира и препознаје промјене на тржишту роба и тржишту рада са аспектом на мјесто боравка и миграције у Европи.

2.2.2.б. Анализира узроке и посљедице просторног размјештања и повезује их с природним и механичким кретањима. 3.1.2.б. Даје критички осврт на еколошку прихватљивост обновљивих и необновљивих извора енергије.



2.1.4а. Примјењује математичке законитости у свакодневном животу.

2.1.4б. Користи еквивалентне једначине како би објаснио промјене у различитим контекстима.

Хемија

1.2.1.б. Повезује хемијске реакције са стехиометријским законима.

Физика

1.2.1.е.Интерпретира слободан пад као примјер равномјерно убрзано гкретања, те тумачи значење исказа да убрзање Земљине теже износи 9.81 m/с2.

Биологија

1.4.1.а.Интерпретира закључке о повезаности земљине структуре и простора живљења са биодиверзитетом на основу прикупљених информација из различитих извора.

1.4.1.б. Доводи у везу повезаност земљине структуре и простора живљења са биодиверзитетом користећи се различитим изворима.

ИКТ

1.5.12.а. Критички сагледа узроке саобраћајних незгода.

1.5.12.б. Анализира добре и лоше стране убрзаног развоја саобраћаја.










142 143






Исход: 3. Анализира типове и мјере спровођења различитих популационих политика.

2.2.3. Објашњава како различите државе примјењују различите популационе мјере.




2). Здравство. 8. Туризам. 1). Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ). 10). Савремена пољопривредна производња. 9). Предузетништво

Савремена популациона политика у свијету примјењује релевантне секторе: здравство, туризам, информатичко-комуникацијске технологије, савремена пољопривредна производња, предузетништво и спорт. У готово свим развијеним, али и многим земљама у развоју, у циљу усмјеравања развоја и обнове становништва те властите одрживости, подузимају се темељито и свеобухватно разрађене мјере из подручја социјалне, привредне, стамбене, образовне, правне, финанцијске, пореске и других политика. Наведеним се мјерама утиче на виталне и привредне процесе одређене државе, с крајњим циљем подизања природног прираштаја.

3.3.3.а. Доводи у везу експанзивни раст становништва и урбано-еколошке посљедице.3.1.3. Оцјењује како се енергетски извори рационално користе за одрживи развој.



2.2.3б. Илуструје своја рјешења у графичком приказу ( бројевнаоса, координатнисистемидијаграми).2.2.3ц. Процјењује природу проблема на основу илустрације (нпр.„читаграфик“)

Хемија

1.3.1.а. Наводи примјере промјена у животној средини као посљедице хемијских дјеловања.

Физика

1.2.2.б.Описује и тумачи механичка кретања тијела служећи се вербалним представљањима, табелама, графиконима, стробоскопским снимцима и формулама.

Биологија

1.4.3.а.Интерпретира закључке о структурним и функционалним својствима живе и неживе природе у функцији одрживог развоја на основу прикупљених информација из различитих извора.

ИКТ










144 145







2.2.4 Анализира повезаност постојеће везе саобраћаја с могућностима привредног развоја државе.




1) Информатичко-комуникацијске технологије (ИКТ). 9) Предузетништво. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 8) Туризам

Савремени саобраћајни систем и саобраћајна мрежа повезани су с наведеним релевантни секторима. У савременом глобалном повезивању свијета, саобраћај има важну улогу у привредном развоју сваке земље. Он је фактор производње и размјене, утиче на продуктивност, на обим трговине, на концентрацију становништва на неком географском простору, на трансформацију насеља и регија и одређује начин рада и токове миграције становништва. Саобраћај такође унапређује културу народа, а савремени туризам се не може ни замислити без развијеног и ефикасног саобраћаја. С обзиром на различитости географског простора као подлоге којом се одвија саобраћај у свијету, разликујемо три основна облика саобраћаја: копнени, водени, ваздушни саобраћај.

3. Објашњава како различите државе примјењују различите популационе мјере.4. Анализира повезаности постојеће везе саобраћаја с могућностима привредног развоја државе.



2.3.1а. Формулишетврдње.

2.3.1б. Разликујепретпоставкуитврдњу.

Хемија

1.3.1.б. Истражује промјене у животној средини методом посматрања.

Физика

1.2. 2.г.Комбинује појмове положаја, пређеног пута и брзине приликом квантитативног разматрања равномјерног праволинијског кретања.

Биологија

1.4.4.а.Изводипосматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом.

ИКТ

1.5.12.в. Познаје сигнализацију коју дају службена лица у саобраћају.










146 147







2.2.4. Анализира повезаност постојеће саобраћајне везе са могућностима економског развоја државе.




5) Финансије и бизнис. 9) Предузетништво.

Данас саобраћај представља предуслов глобалног развоја који утиче на повезивање људи и роба у свијету. Снажно утиче на трансформацију простора, регионални развој, изградњу урбаних и руралних насеља, те повезивање привредних дјелатности и агломерацијских подручја. Саобраћај утиче на већу продуктивнот отварања нових радних мјеста, стварања бољих услова за живот и утиче на цијену земљишта. Ученици ће анализом предности и слабости саобраћајне инфраструктуре увидјети на који начин то доприноси економском развоју и развоју становништва у Босни и Херцеговини и како се она може унаприједити.

3.1.3. Оцјењује како се енергетски извори рационално користе за одрживи развој. 3.2.1. Критички користи информатичко-комуникацијске технологије за вредновање информација.



2.3.2а. Повезује особине рачунских операција у скупу Rпо аналогији.

2.3.2б. Проводи индуктивнии дедуктивни начин закључивања.

Хемија

1.3.2.б. Наводи примјере загађења подземних вода (отпадне воде из индустрије, депоније отпада).

Физика

1.3.1.б.Препознаје да је сила векторска величина која има свој интензитет, правац, смјер и нападну тачку.

Биологија

ИКТ










148 149







2.3.1.1. Објашњава улогу појединца, идеја и догађаја у обликовању друштва.




9) Предузетништво. 5) Финансије и бизнис. 6) Умјетност, забава и медији. 7) Спорт. 10) Савремена пољопривредна производња.

Глобализација повезује кључне догађаје у свијету кроз релевантне секторе и доноси сљедеће позитивне ефекте: значајно смањење просторне и временске границе између појединих земаља и континаната; омогућује учешће већег броја земаља у међународној економији, трговини и финансијама, укључујући ту и земље у развоју; позитиван утицај на демократске процесе у замљама у развоју, туризам, спорт забава и медији.

2. Тумачи основне одлике политичких система као и њихов утицај на развој привреде.



Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










150 151







2.3.2.2. Тумачи основне одлике политичких система као и њихов утицај на развој привреде.




6) Умјетност, забава и медији. 7) Спорт. 9) Предузетништво.

Савремене друштвене промјене утицале су у прошлости користећи различите изворе кроз наведене секторе: умјетност забава, спорт, медији и предузетништво. Знања, вјештине и вриједности стечене учењем у друштвено-хуманистичком подручју основа су стварања одговорног грађанина спремног да одговори на изазове културног друштва. Ученици ће разумијевањем основних одлика политичких система увидјети начине креирања умјетничких, зЗ едјсловединеабавних и медијских садржаја у појединим земљама, као и повезати с процесима у спорту и дјеловању предузетништва у земљама с различитим политичким системима.

2. Тумачи основне одлике политичких система као и њихов утицај на развој привреде.



Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










152 153






Исход: 3. Објађњава карактеристике различитих политичких система у домовини и свијету.

2.3.2.3 Описује уређење политичких система на примјеру различитих држава.




9) Предузетништв. 5. Финансије и бизнис.1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ). 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 2) Здравство.

Захваљујући управо напретку науке и технике, у посљедњих тридесет година дошло је до значајних глобалних промјена у привредном развоју кроз релевантне секторе предузетништво, савремена пољопривредна производња, информатиче технологије, финансије и бизнис, туризам и спорт. Данас различити политички системи имају велики утицај у свијету и повезују економски развој, предузетништво и утичу на трансформацију географског простора. Повољни услови за развој привредних дјелатности у свијету настали су с појавом научно-техничких и технолошких достигнућа.

3. Описује уређење политичких система на примјеру различитих држава.



2.3.2д. Разликује појмове: практична демонстрација, чињеница, дефиниција и изведено правило.

Хемија

1.4.2.а. Израчунава: масени и волумниу дио, број јединки,масу материје, количину материје.

Физика

1.3.3.г.Анализира карактеристике гравитационог поља Земље (пољеје приближно хомогено за релативно мале надморске висине, а гравитационо убрзање износи приближно 9.81 m/c2) и пореди га са гравитационим пољем Мјесеца.

Биологија

2.2.5.а.Препознаје кључне фазе развоја живих бића кроз епохе.

ИКТ

2.1.1.а. Објашњава важност техничких достигнућа за начин и квалитет живота.










154 155







3.1.1.1. Утврђује узроке настанка физичких и хемијских промјена као и промјена у својству материје у природној и географској средини.




10) Савремена пољопривредна производња. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 9) Предузетништво. 8) Туризам. 2) Здравство.

Апликативна географија има за циљ да открије, објасни и предвиди законитости у процесу преобликовања и искоришћавања Земљине површине и повеже кроз релевантне секторе, савремена пољопривредна производња, предузетништво, туризам, здравство и производњу енергије. Утврђује узроке настанка физичких и хемијских промјена као и промјена у природној географској средини. Опис је при томе средство, а узрочно објашњење и просторно значење појава физичких и хемијских процеса и новонасталих облика задатак је географије. Савремена пољопривредна производња заступљена је у различитим просторима.

1. Утврђује узроке настанка физичких и хемијских промјена као и промјена у својству материје у природној и географској средини.



Хемија

1.4.3.а. Користи табеларне и графичке приказе те објашњава добијене резултате.

Физика

1.3.3.д.Тумачи тежиште тијела као нападну тачку резултујуће силе Земљине теже и истиче значај положаја тежишта за равнотежу тијела.

Биологија

2.2.6.а. Објашњава утицај природне средине на еволуцију живих бића.

ИКТ










156 157







3.1.2.2.2.а Идентификује предности и мане обновљивих и необновљивих извора енергије.

3.1.2.2.б Објашњава корисне и штетне ефекте обновљивих и необновљивих извора енергије на животну средину.




4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 9) Предузетништво. 10) Савремена пољопривредна производња.

Рационално коришћење енергије за одрживи развој повезан је с наведеним релевантним секторима: предузетништвом, високотехнолошком производњом, савременом пољопривредном производњом ради уштеде енергије и све веће потражње за енергијом. Гледано са стајалишта коришћења одређеног облика енергије, њен интензитет има врло важну улогу и зато постоји тежња да се при анализи енергетских извора одвојено исказују интензивни и екстензивни, односно квалитативни и квантитативни фактори. Међутим, постоји могућност да се вриједност извора енергије искаже путем радне снаге извора. За сваки рад потребана је одређена количина енергије.

2.а. Наводи примјере рационалног коришћења енергената у домаћинству. 2.б. Повезује рационално коришћење природних енергетских извора за очување биоценозе.



Хемија

2.1.1.а. Наводи заступљеност метала и не метала у Земљиној кори (реактивност метала и неметала, племенити метали, биолошки значај метала).

Физика

1.3. 4.б.Објашњава зависност рада од силе и пута на ком та сила дјелује (за ситуације у којима је сила константна), те рачуна механичку снагу.

Биологија

3.3.1.б. Повезује рационално кориштење природних енергетских извора с очувањем врста и хабитатау животном окружју.

ИКТ










158 159






Исход: 3. Објашњава значај енергије и анализира рационално коришћење енергетских ресурса у складу са очувањем природе.

3.1.3.2. Наводи примјере рационалног коришћења енергената у домаћинству. 3.1.3.2.б. Повезује рационално коришћење природних енергетских извора за очување биоценозе.




4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 1) Информатичке комуникацијске технологије (ИКТ). 9) Предузетништво. 10) Савремена пољопривредна производња.

Рационално коришћење енергије за одрживи развој повезан је с наведеним релевантним секторима: предузетништво, с високотехнолошком производњом, савременом пољопривредном производњом и информатичким технологијама ради уштеде енергије и све веће потражње за енергијом. Гледано са стајалишта коришћења одређеног облика енергије, њен интензитет има врло важну улогу и зато постоји тежња да се при анализи енергетских извора одвојено исказују интензивни и екстензивни, односно квалитативни и квантитативни фактори. Међутим, постоји могућност да се вриједност извора енергије искаже путем радне снаге извора. За сваки рад потребана је одређена количина енергије.

2.а. Наводи примјере рационалног коришћења енергената у домаћинству. 2.б. Повезује рационално коришћење природних енергетских извора за очување биоценозе. Компонента 2: Географско-информатичке технологије.



3.1.1а. Одређује односе између тачака, правих и равни.

3.1.1б. Одређује положај тачке и праве у координатном систему.

3.1.1ц. Повезује реални број с тачкама бројевне праве.

Хемија

2.1.1.в. Закључује на основу огледа да из елементарних материје настају нове материје (хемијска једињења).

Физика

1.3.4.г. Наводи и описује различите примарне облике енергије (Сунчева енергија, енергија фосилних горива, нуклеарна енергија, енергија воде, енергија вјетра и геотермална енергија).

Биологија

3.3.1.а.Наводи примјере рационално гкориштења енергената у домаћинству.

ИКТ










160 161







3.2.1.1. Изабире различите изворе информација при рјешавању проблема.




1) Информатичко-комуникацијске технологије (ИКТ). 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 9) Предузетништво.

Утицај друштвених фактора почетком XXI вијека још више подстиче савремени привредни развој, а посебно интернет мијења свијет, јер је повезан директно с релевантним секторима. С обзиром да је интернет свјетска комуникацијска инфраструктура зависна од електричне енергије, значи брзи развој нових промјена и подстиче настанак нових софтвера и хардвера који мијењају начин живота људи у свијету. Разумијевање основних географских процеса и оријентације у простору помоћи ће ученицима у коришћењу алата ГИС-а како би добили неопходне информације за своје секторе о различитим подручјима који су од њиховог интереса.

2. Географско-информационе технологијe. 2. Примјењује ИКТ при извођењу теренске наставе.



3.1.1ф. Рачуна с векторима графички, множи вектор реалним бројем.

3.1.1г. Користи Талесову теорему.

Хемија

Физика

Биологија

3.3.3.а.Објашњава како је унапређење енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије важно за одрживи развој.

ИКТ

2.1.2.а. Препознаје важност науке у развоју технологије и технике.

2.1.2.б. Разликује одговарајуће технолошке процесе и производе различитих технологија.










162 163







3.2.2. Примјењује ИЦТ у настави на терену.




6) Умјетност, забава и медији. 8) Туризам. 7) Спорт. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња.

Заштита природне и културне баштине је један од важних фактора у процесу глобализације, тачније у очувању идентитета појединог народа повезана с релевантним секторима: умјетност, забава и медији, туризам, производња енергије, технологија материјала и високотехнолошка производња, спорт. Заштити природне и културне баштине се придаје доста пажње, али углавном од стране људи који су се специјализирали за бављење овом проблематиком. Глобализацијски процес се одвија брзо и стога се потребно једнако тако брзо и перманентно образовати о проблематици заштите природне и културне баштине, која је уједно и важан фактор у познавању традиције и препознавању идентитета једног народа. Упоређујући сличности и разлике начина очувања културне баштине, ученици требају разумијети да приликом производње енергије и екстракције и прераде сировина треба сачувати природно насљеђе.

2. Упоређује различите утицаје економског развоја на животну средину.



Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










164 165







3.3.2.2. Упоређује различите утицаје економског развоја на животну средину.3.3.2.4. Анализира различите мјере унапређења заштите животне средине.




8) Туризам.7. Спорт. 2) Здравство.9) Предузетништво.

Значај очувања животне средине утиче на одрживи развој екосистема и повезан је с релевантним секторима: туризам, спорт, здравство, предузетништво. Анализира важност прекомјерног раста становништва. Упоређује различите утицаје економског развоја на животну средину. Туристичка валоризација условљена је мноштвом ресурса кроз релевантне секторе развоја. Представља комплетну оцјену природних и антропогених ресурса који су значајни за развој туризма у једном мјесту, земљи и регији. Посебну улогу имају подручја која истовремено нуде природне и друштвне атрактивне садржаје. За успјешно организовање туристичког живота потребно је, осим разноликих привлачности, располагати и другим условима као што су инфраструктура, капитал за инвестиције и др.

3. Утврђује важност прекомјерног раста становништва с трансформацијом природне средине.



Хемија

Физика

1.3.4.е.Идентификује различите енергетске ресурсе који се могу користити за снабдијевање привреде и домаћинстава енергијом, те дискутује о обновљивим и необновљивим изворима енергије.

Биологија

3.4.4.а.Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом.

ИКТ

2.2.3.а. Објашњавапринципрадаодређенихуређајасавременетехнологије.










166 167






Исход: 3. бележи технолошки напредак и број становништва са трансформацијом природног окружења.

3.3.3.3. Потврђује значај прекомерног пораста популације трансформацијом природног окружења.




4) Производња енергије, пренос, ефикасност.9) Предузетништво. 10) Савремена пољопривредна производња. 8) Туризам.

Природни ресурси имају значајно мјесто за економски развој и стављају се у везу с релевантним секторима. У природне ресурсе спадају све употребне вриједности које се налазе у природи и у које није уложен никакав људски рад (рибе, дивљач, рудно богатство, шуме, водена енергија, земљиште, разни биљни плодови и сл.). Ученици ће разумијевањем употребних вриједности природних ресурса и њиховог обима, те могућности обнављања, као и поређењем у различитим географским просторима моћи увидјети негативне утицаје економског развоја на животну средину.

2. Упоређује различите утицаје економског развоја на животну средину.



3.2.1а. Претвара мјерне јединице из мањих у веће и обрнуто.

3.2.1б.Одређује мјере нерегуларних или сложених фигура (нпр. Помоћу координатне мреже или дисекцијом или реорганизовањем дијелова).

Хемија

2.1.2.а. Повезује периодичност својстава елемената с њиховим положајем у ПСЕ(групе и периоде, положај метала и неметала).

Физика

1.3.5.а.Наводии описује закон очувања укупне енергије, као и закон очувања механичке енергије.

Биологија

4.2.6.а. Идентификује утицај природне и друштвене средине на еволуцију човјека.

ИКТ










168 169




ОБЛАСТ 4: РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА

Компонента 1: Европски континент

Исход: 1.Анализира географски положај и границе Европе и упоређује величину Европе с другим континентима.

4.1.1..a. Објашњава и показује положај и границе Европе на географској карти. 1.б. Објашњава велике географске цјелине европског континента. 1.в. Анализира физичко-географске сличности европског континента и Русије.




9) Предузетништво. 10) Савремена пољопривредна производња. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 8) Туризам.

Економски развој показује повезаност с релевантним секторима: предузетништво, савремена пољопривредна производња, производња енергије и туризам. Регионална географија објашњава и проучава рељефне облике и ресурсе одређеног подручја. Анализира положај и границе Европе на географској карти. Објашњава на географској карти савремену пољопривредну производњу, предузетништво и производњу енергије, окупљање становништва и економских дјелатности око средишта развоја чиме се стварају просперитетне регије и проблемска подручја.

1.а. Објашњава и показује положај и границе Европе на географској карти. 1.б. Објашњава велике географске цјелине европског континента. 1.в. Анализира физичко-географске сличности европског континента и Русије.



3.2. 1д. Одабире методе рјешавања проблемских ситуација повезаних са израчунавањем обима, површине и запремине стандардних и нестандардних фигура.

Хемија

2.1.2.б. Упоређује особине метала и неметала указујући на грађу њихових атома.

Физика

1.3.5.б.Користи закон очувања енергије у различитим контекстима (нпр. Одређивања брзине тијела које слободно пада, тумачење златно гправила механике).

Биологија

4.3.2.а. Износи ставове о одговорном полном понашању и заштити која смањује ризик од преношења полних болести

ИКТ

2.2.3.б. Процјењује да су напретком технологија створени многи технички системи који откривају болести, омогућавају лијечење и доприносе одржавању здравља људи.

2.2.3.в. Анализира како напредак у технологији непосредно утиче на смањење људског радау производњи.










170 171






Исход: 2.Објашњава природно-географске и друштвено-географске одлике Европе.

4.1.2.a. Анализира природно-географске и карактеристике Европе. 2.б. Анализира друштвено-географске карактеристике Европе. 2.в. Објашњава улогу европских држава у колонизацији ваневропских континената (територијални и економски разлози).




3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 9) Предузетништво.4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 6) Умјетност, забава и медији. 10) Савремена пољопривредна производња. 8) Туризам.

Различити аспекти географског положаја Европе могу се анализирати с релевантним секторима: информатичке технологије, производња енергије, савремена пољопривредна производња и туризам. Ширењем територија на друге континенте европске државе су оснажиле своју привреду.

4.1.4.а. Анализира и објашњава организацију и циљеве Европске уније. 3.б. Анализира разлоге назива географских регија Европе. 3.в. Уочава разлике међу географским регијама.



4.1.1а. Повезује податке са задатим проблемом.

4.1.1б. Податке приказује на прикладан начин:помоћу компјутера и безњега, листом, табелом, табелом фреквенција, графиконом, линијским, ступчастим и кружним дијаграмима.

Хемија

Физика

Биологија

4.4.4.а.Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе на човјеку служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом.

ИКТ

2.3.6.а. Разликује обновљиве и необновљиве изворе енергије.

2.3.6.б.Објашњава начине кориштења енергије воде.










172 173






Исход: 3.Анализира повезаност географских регија Европе.

4.1. 3.a. Дефинише термин географска регија.3.б. Анализира разлоге назива географских регија Европе.3.в. Уочава разлике међу географским регијама.4.а. Тумачи улогу ЕУ у економском потенцијалу Европе, очувању мира и поштовању људских права.




10) Савремена пољопривредна производња. 9) Предузетништво. 5) Финансије и бизнис.8) Туризам. 7) Спорт.

Европа је традиционално подијељена на бази специфичних историјских, геополитичких, економских и културних одлика према релевантним секторима: производња енергије, предузетништво, савремена пољопривредна производња, туризам, спорт, умјетност, забава, култура и финансије. Европа се традиционално дијели на шест географско-културних подручја: Западна Европа - седам држава, Сјеверна Европа (Скандинавија и Балтичке републике) - осам држава, Средња Европа - десет држава с Хрватском, Јужна Европа - девет односно 11 држава (с Кипром и Турском), Југоисточна Европа (с Балканом), Источна Европа - четири државе с Русијом. Анализом различитих регија могу се увидјети предности и недостаци за развој различитих дјелатности. Анализом географских карактеристика регија, модерни фармери ће увидјети с којим изазовима се сусрећу пољопривредници у другим географским регијама и да ли њихова искуства могу пренијети у своју регију; ученици разумијевањем географских регија, њихове структуре и одлика повезују предности и недостатке пословања у тим регијама; регионални спортски директори познавањем географских регија Европе и географије спорта тих регија могу на најбољи начин регрутовати будуће спортисте и лоцирати потенцијалне своје франшизе.

3.а. Дефинише термин географска регија. 3.б. Анализира разлоге назива географских регија Европе. 3.в. Уочава разлике међу географским регијама.4.а. Тумачи улогу ЕУ у економском потенцијалу Европе, очувању мира и поштовању људских права.



4.1.1д. Одређује и примјењује аритметичку средину.

Хемија

Физика

1.4.2.а.Описује ефекте притиска или промјене притиска у конкретним контекстима (нпр. Снижавање атмосферског притиска са надморском висином, повећавање хидростатичког притиска са дубином флуида или притисак гаса на зидове балона).

Биологија

ИКТ










174 175






Исход: 4.Објашњава улогу Европске уније у процесу уједињења Европе.

4.1.4.a. Тумачи улогу ЕУ у економском потенцијалу Европе, очувању мира и поштовању људских права.




9) Предузетништво. 10) Савремена пољопривредна производња. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 8) Туризам.

ЕУ је заснован на економском повезивању држава у свијету, односно „удруживање економија“. Убрзана глобализација и отварање нових тржишта ће увелико утицати на Европу, њену територију, градове и регије у свијету.

1.а. Објашњава и показује положај и границе Европе на географској карти.



4.2.1ц. Упоређује експерименталне податке и теоријске вјероватноће

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










176 177





Компонента 2: Ваневропски континенти

Исход: 1. Објашњава географски положај, величину и границе ваневропских континената.

4.2.1.a. Објашњава географски положај ваневропских континената.1.б. Упоређује величину/површину појединих континената.




9) Предузетништво.5. Финансије и бизнис. 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 10) Савремена пољопривредна производња.

На позитивне и негативне аспекте географског положаја континената утицали су природни и друштвени фактори. Економски развој појединих континената анализиран је према релевантним секторима: предузетништво, савремена пољопривредна производња, производња енергије, здравство, туризам, умјетност култура и спорт.

1.б. 1. Оал Упоређује величину/површину појединих континената.2.а. Користи појмовно-терминолошки систем о физичко-географским карактеристикама ваневропских континената.2.б. Тумачи међузависност одређених физичко-географских процеса и појава на географском простору ваневропских континената (падавине-проток великих континенталних ријека; надморска висина – појава сњежника и ледника; вулканска активност – плодност земљишта и др.).



Хемија

Физика

.

Биологија

ИКТ










178 179






Исход: 2. Анализира физичко-географске карактеристике ваневропских континената.

4.2.2.2.а. Користи појмовно-терминолошки систем о физичко-географским карактеристикама ваневропских континената. 2.б. Тумачи међузависност одређених физичко-географских процеса и појава на географском простору ваневропских континената (падавине-протоци великих континенталних ријека; надморска висина – појава сњежника и ледника; вулканска активност – плодност земљишта и др.).




3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 10) Савремена пољопривредна производња. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 9) Предузетништво.

Упоређујући природно-географску разноликост појединих континената може се пратити кроз релевантне секторе: производња енергије, савремена пољоприврена производња и предузетништво. Према пописима становништва који се проводе у свим земљама свијета, процјењује се да на Земљи живи око 6,5 милијарди становника. Сви дијелови Земље нису једнако насељени. На то утичу различити природни услови попут падавина, климе, вегетације, рељефа. Најгушће је насељен простор умјереног појаса, а преостали дио становништва живи у жарком и хладном појасу.

3. Анализира узроке и посљедице различитог степена друштвено-економског развоја развијених земаља и земаља у развоју.



Хемија

Физика

2.1.2.г.Анализира значај аномалије воде за живу природу.

Биологија

ИКТ

2.3.7.в. Објашњава како су енергетске потребе током историје утицале на економске, друштвене и политичке односе у свијету.

2.3.7.д. Препознаје потребе кориштења алтернативних извора енергије.










180 181






Исход: 3. Уочава сличности и разлике у друштвено-економском развоју ваневропских континената.

4.2.3. Анализира узроке и посљедице различитог степена друштвено-економског развоја развијених земаља и земаља у развоју.




3) Технологија материјала и високотехнолошка производња. 10) Савремена пољопривредна производња.9) Предузетништво.

Савремени економски развој на географским картама ваневропских континената у креирању политичке, економске и културне свијета ствара нове нације, што се може најбоље видјети кроз релевантне секторе: технологија материјала и високотехнолошка производња, савремена пољопривредна производња, предузетништво. Анализира савремену повезаност некадашњих колонија у свијету и колонизатора путем политичке, економске, културне и других видова сарадње. Анализом неравномјерног развоја земаља у свијету и с тиме повезаног неравномјерног размјештаја минералних сировина, ученици технологије материјала и високотехнолошке производње увидјеће важност минералних сировина у развоју држава; ученици пољопривреде анализом држава за различитим друштвено-економским развојем увидјеће на који начин пољопривреда у развијеним земљама и земљама у развоју доприноси БДП-у и запослености становништва и како пољопривреда може постати окосница државног економског развоја; ученици предузетништва ће на примјерима различитог развоја појединих земаља увидјети који значај имају различити друштвено-економски процеси за развој пословања, на примјер, како развој неке врсте индустрије помаже у реструктурисању радне снаге и тако доприноси развоју.

4. Анализира савремену повезаност некадашњих колонија и колонизатора путем политичке, економске, културне и других видова сарадње.



Хемија

2.2.1.а. Наводи примјере физичких и хемијских промјена различитих брзина (топљење, промјена агрегатног стања, горење, рђање).

Физика

Биологија

ИКТ










182 183





Компонента 3: Географија БиХ

Исход: 1. Анализира историјски и територијални развој државе БиХ.

4.3.1. Објашњава историјски и територијални развој од најстаријих времена до данас.




6) Умјетност, забава и медији. 9) Предузетништво.8) Туризам. 10) Савремена пољопривредна производња.

Доводи у везу историјски развој Босне и Херцеговине кроз релевантне секторе: умјетност, забава и медији, предузетништво, производња енергије, пренос, ефикасност и туризам. Анализира историјски и територијални развој Босна и Херцеговина од најстаријих времена до данас.

2. Доводи у везу природно-географске и друштвено-географске процесе и појаве.



Хемија

Физика

2.2.1.б.Мјери температуру и врши претварање између различитих јединица за температуру.

Биологија

ИКТ










184 185






Исход: 2. Разликује природно-географска и друштвено-географска обиљежја БиХ

4.3.2. Доводи у везу природно-географске и друштвено-географске процесе и појаве.




9) Предузетништво. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 8) Туризам.10) Савремена пољопривредна производња.

Доводи у везу природно-географске и друштвено-географске процесе и појаве кроз релевантне секторе: предузетништво, производња енергије, пренос, ефикасност, туризам и савремена пољопривредна производња. Снагу привредном развоју Босне и Херцеговине даје индустрија чији је развој великим дијелом био условљен расположивим природним богатствима.

1. Објашњава историјски и територијални развој од најстаријих времена до данас.



Хемија

Физика

Биологија

ИКТ

2.4.10.а. Анализира различите активности управљања отпадом (смањење отпада на извору, рециклажа, трансформација отпада, коначно одлагање).

2.4.10.б. Правилно распоређује различите врсте отпада у сврху рециклирања.

2.4.10.в. Образлаже потребу очувања природе и планског управљања залихама као предусловом одрживог развоја










186 187






Исход: 3. Анализира везе између БиХ и међународних интеграција.

4.3.3. Објашњава могућност приступања БиХ у ЕУ и везе БиХ с другим интеграцијама.




4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 10) Савремена пољопривредна производња. 8) Туризам.

Босна и Херцеговина заузима повољан положај у Европи. Предности Босне и Херцеговине јесу што располаже значајним природним и друштвеним ресурсима за привредни развој. Због политичких проблема Босна и Херцеговина заостаје у односу на остале земаља на путу ка чланству у Европској унији. Изградњом нове инфраструктуре у Босни и Херцеговини доћи ће до бржег интегрисања у Европску унију. Кључни проблеми развоја Босне и Херцеговине су административно-политичко уређење, које негативно утиче на бржи економски развој.

3. Објашњава могућност приступања БиХ у ЕУ и везе БиХ с другим интеграцијама.



4.2.2а. Приказује и тумачи комбинације и распореде елемената неког скупа.

Хемија

Физика

3.3.1.в.Тумачи принцип рада компаса и користи га ради оријентације у простору.

Биологија

ИКТ










188 189






Исход: 4. Објашњава природно-географска и друштвено-географска обиљежја сусједних земаља.

4.3.4. Објашњава међусобну зависност природно-географских и друштвено-географских појава и процеса у сусједним земљама.




6) Умјетност, забава и медији. 7) Спорт. 9) Предузетништво. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност. 10) Савремена пољопривредна производња. 8) Туризам.

Економски развој Босне и Херцеговине повезан је с релевантним секторима: предузетништво, комуникацијске технологије, производњу енергије, умјетност, забава и медији, савремена пољопривредна производња, туризам и спорт. Анализира друмску повезаност у Босни и Херцеговини. У том погледу на важности саобраћаја у Босни и Херцеговини добија друмски правац коридор 5Ц: Сава-Неум, с прикључком на аутопут Загреб-Београд, и наставком према Будимпешти, с једне стране, и укључењем на јадранско-јонски аутопут, с друге стране. Процеси који се дешавају у сусједним земљама директно утичу на развој у Босни и Херцеговини. На примјер, улазак Хрватске у ЕУ довео је до многобројних промјена како у извозу роба и услуга тако и у кретању становништва.

4. Анализира савремену повезаност некадашњих колонија и колонизатора путем политичке, економске, културне и других видова сарадње.



Хемија

Физика

Биологија

ИКТ










Крај средњошколског одгија и образованја (18,19 год.)

Крај средњошколског одгоја иобразованја (18.19 год.)

192 193







1.1.1. Користи географске појмове и терминологију и самостално прикупља и анализира географске информације и податке.




3) Технологија материјала и високотехнолошка производња9) Предузетништво1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ)

У предузетништву се користе различити географски појмови кроз наведене секторе у производњи различитих производа. У ИКТ-и потребно је опште знање о географским природним појавама и процесима како би се могло на што бољи начин користити у изради различитих софтвера за анализу тих појава и процеса. Савремена географска проучавања повезана су кроз прикупљање и анализу са информатичким технологијама. Природни процеси као што су геолошка подлога, геолошка лежишта минерала важних за развој привреде, поплаве, алувијалне равни плодно земљиште итд. Географија повезује регије и њихов економски значај на Земљи. Развој савремених географских истраживања наметнуо је потребу савременог прикупљања података, обраде и представљања географског садржаја у простору помоћу географског информационог система.

1.3.2.а. Користи се географским информационим системом (ГИС), 3Д моделовањем рељефа и глобалним системом за позицонирање (ГПС).



1.1.1.ф. Повезује скуповне релације са друштвеним и природним појавама, тумачи их, изводи закључке на основу математичког израза.2.3.2.ц. Примјењује индуктивни и дедуктивни начин закључивања.

Хемија

2.1.1.a. Наводи изворе елеменaта и једињења у природи.2.1.1. в. Примјењује симболичке приказе потребне за описивање квалитативног и квантитативног састава ваздуха, воде и земљине коре.

Физика

1.3.3.a. Описује разлике између гравитационог поља Земље и поља Земљине теже.

Биологија

1.2.1.б. Анализира утицај комплексних фактора средине на организме, интеракција (клима, тло).1.2.2.a Анализира географске и природне процесе и утврђује њихов утицај на животну средину.1.2.5. в.Објашњава историјске сукцесије у природи (палеонтологија).

ИКТ

3.1.4.a. Вреднује и одабере ИКТ за одређене потребе (реферат, презентација).










194 195






Исход: 2. Објашњава природне појаве помоћу експеримената

1.1.2. Анализира и изводи закључке на основу експеримената (евапорација, транспирација, продукција наноса, водни капацитет, хемијски експеримент).




10) Савремена пољопривредна производња 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња9) Предузетништво

Ученик анализира и изводи закључке на основу експеримената за наведне секторе. Картографским знацима одређујемо положај, својства и бројчану вриједност географског садржаја (у који између осталог улазе насеља, саобраћајнице, инфраструктура, рељеф, воде, тла, клима итд.). У простору помоћу ГИС-а или географског информативног система могу се израдити одређени графички прикази и тематске карте. Све више се данас у наставном процесу географије користе информатичке технологије. За све ово неопходно је разумијевање и умрежавање свих сектора.

1.1.3. Израђује картографске профиле, користи се азимутом и топографским знаковима.1.2.1. Рашчлањује природне процесе и утврђује њихов утицај на географску средину.



2.3.1.б. Повезује претпоставке и аргументе.3.2.1.a. Комбинује различите мјерне системе, инструменте у процесима мјерења.

Хемија

1.3.2.a. Анализира физичко-хемијске параметре на примјерима у атмосфери, хидросфери и геосфери.1.3.2.б. Анализира кружне циклусе неметала, те аргументује какве штетне посљедице настају у атмосфери ако се циклуси наруше.1.3.3.a. Критички процјењује утицај хемијских промјена на животну средину (горење, киселе кише, стакленички гасови, корозија, дјеловање умјетних гнојива).

Физика

1.1.1.a. Разликује директна и индиректна мјерења физичких величина.3.3.1.a. Истражује и описује Земљино магнетно поље.

Биологија

1.2.2.a Анализира географске и природне процесе и утврђује њихов утицај на животну средину.

ИКТ

3.1.2.a. Примјерено користи различите врсте података (за програмирање, базе података и сл.).










196 197







1.1.3. Израђује картографске профиле, користи се азимутом и топографским знаковима.




9) Предузетништво10) Савремена пољопривредна производња 8) Туризам4) Енергија7) Спорт

За оријентацију у простору користе се географски компас, оријентација помоћу сунца, оријентација ноћу помоћу звијезде Сјеверначе, разних топографских знакова, ГПС итд. који су повезани с наведеним секторима. Картографским знацима одређујемо положај, својства и бројчану вриједности географског садржаја (у који између осталог улазе насеља, саобраћајнице, инфраструктура, рељеф, воде, тла, клима итд.).

1.1.3. Израђује картографске профиле, користи се азимутом и топографским знаковима.



2.1.1.д. Примјењује обрасце из области тригонометрије и аналитичке геометрије.2.2.1.ц. Представља графички и анализира међусобни однос кривих (тумачи информације презентоване у линеарним и нелинераним графицима).3.1.1.б. Анализира однос тачке, праве и кривих другог реда у координатној равни.4.1.1.б. Представља податке у погодним формама према типу и садржају проблема (листом, табелом, табелом фреквенција, графом, графиконом, линијским, ступчастим и кружним дијаграмима), помоћу компјутера и без њега.

Хемија

Физика

1.1.1.a. Разликује директна и индиректна мјерења физичких величина.

Биологија

ИКТ

3.1.3.a. Ствара садржаје помоћу одговарајућих ИКТ уређаја.3.1.3. в. Процјењује коју ИКТ услугу треба користити зависно од потреба.3.1.4.a. Вреднује и одабере ИКТ за одређене потребе (реферат, презентација).










198 199







1.1.4. Тумачи геолошке промјене; анализира геоморфолошке процесе и облике.




9) Предузетништво 4) Енергија5) Финансије и бизнис 10) Савремена пољопривредна производња

Повезује и објашњава наведене секторе у предузетништву, пољопривреди и енергетским изворима. Израђују се хипсометријске карте, карта вертикалне рашчлањености рељефа и карта нагиба рељефа уз детаљну морфометријску и морфографску анализу истраживаног простора. Оцјењује како се енергетски извори рационално користе за одрживи развој. У анализи приказати геолошки значај и геоморфолошке процесе истраживаног простора. Највећим дијелом истраживаног подручја видљива је повезаност флишних зона и удолина те вапненачке подлоге с узвишењима док је на подручју урбаних и руралних насеља присутана инверзни рељеђ.

3.1.2.а. Објашњава експлоатацију обновљивих и необновљивих извора повезујући их с развојем економије.



1.1.1.ф. Повезује скуповне релације са друштвеним и природним појавама, тумачи их, изводи закључке на основу математичког израза.2.3.1.б. Повезује претпоставке и аргументе.2.3.2.ц. Примјењује индуктивни и дедуктивни начин закључивања.4.2.2.ц. Аргументује могуће исходе у оквиру датог проблема.

Хемија

1.3.2.a. Анализира физичко-хемијске параметре на примјерима у атмосфери, хидросфери и геосфери.

Физика


Биологија

1.2.3.a Објашњава геоморфолошке и климатске факторе који објашњавају рецентни биодиверзитет.1.2.5. в.Објашњава историјске сукцесије у природи (палеонтологија).1.2.5. г.Анализира утицај климатских промјена на Земљин биодиверзитет.1.2.5. е.Анализира узроке различитости у флори и фауни на Земљи.

ИКТ

5.1.1.б. Процјењује критички информације које проналази на вебу.










200 201






Исход: 1.Тумачи повезаност и међузависност геогених и антропогених обиљежја Земље.

1.2.1. Рашчлањује природне процесе и утврђује њихов утицај на географску средину.




10) Савремена пољопривредна производња 2) Здравство. 9) Предузетништво 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња

Природна средина представља један од сталних и неопходних услова привредног развоја на којем се одвија производња и врши размјена добара и услуга. Има снажну везу с наведеним секторима екомомског развоја. У њој човјек налази одређена средства и предмете за производњу и на том простору егзистира као најважнији фактор производње. Такође, природна средина и елементи су један од сталних и незаобилазних фактора који су неопходни за развој привредних дјелатности. Природна средина и њени елементи представљају главни извор хране, сировина за производњу енергије и минералних ресурса, који служе за даљу прераду у индустријској производњи. Пустиње и полупустиње се наводњавају и претварају у плодно земљиште, експлоатишу се рудна лежишта, граде тунели, мостови, вијадукти, спречава се настанак бујица, прокопавају се морски и ријечни канали, мијења се ток ријека итд.

2.2.1.а. Процјењује могућности функционалног развоја насеља у складу с природним и друштвеним потенцијалима. 2.1.3.а. Анализира како групе, друштва и културе тумаче људске потребе и односе.



1.2.2.a. Дискутује о могућности постојања рјешења и броју могућих рјешења заданог проблема.2.2.3.ц. Анализира суштину проблема и рјешења из илустрација (цртеж, график, дијаграм и сл.).3.2.1.a. Комбинује различите мјерне системе, инструменте у процесима мјерења.

Хемија

1.3.2.a. Анализира физичко-хемијске параметре на примјерима у атмосфери, хидросфери и геосфери.1.3.2.б. Анализира кружне циклусе неметала, те аргументује какве штетне посљедице настају у атмосфери ако се циклуси наруше.1.3.3.a. Критички процјењује утицај хемијских промјена на животну средину (горење, киселе кише, стакленички гасови, корозија, дјеловање умјетних гнојива).2.1.1.a. Наводи изворе елеменaта и једињења у природи.2.1.1. в. Примјењуј есимболичке приказе потребне за описивање квалитативног и квантитативног састава ваздуха, воде и земљине коре.

Физика

1.3.4. ђ. Објашњава зашто је Сунчево зрачење круцијалан извор енергије за планету Земљу.

Биологија

1.3.1.б. Поткрепљује доказима утицај човјека на глобалне посљедице загађења и расправља о могућностима одрживог развитка.1.3.2.a Расправља о глобалним посљедицама проузрокованим нескладом живе и неживе природе погубним за живот на Земљи.

ИКТ











202 203






Исход: 2. Планира и проводи активности којим истражује важност географског простора.

1.2.2. Уочава и дефинише факторе који утичу на трансформацију природне средине у географску средину, служећи се адекватним методама истраживања.




9) Предузетништво4) Производња енергије, пренос, ефикасност10) Савремена пољопривредна производња

Савремене информатичке технологије објашњавају факторе који утичу на трансформацију природне средине. Сектор савремена пољопривредна производња, предузетништво и производња енергије. Природна средина и њени елементи представљају главни извор хране, сировина за производњу енергије и минералних ресурса, који служе за даљу прераду у индустријској производњи. Главни фатори који утичу на природну средину су: рељеф, клима, земљиште, воде, биљни и животињски свијет, становништво, технолошки фактори, критеријуми развијености земаља итд.

2.2.1.а. Процјењује могућности функционалног развоја насеља у складу с природним и друштвеним потенцијалима. 2.1.3.б. Критички просуђује глобализацију и њене утицаје и утицај технологије на глобализацију.



2.3.1.б. Повезује претпоставке и аргументе.2.3.2.ц. Примјењује индуктивни и дедуктивни начин закључивања.3.2.2.a. Рјешава проблемске ситуације процјењујући и предвиђајући резултате мјерења.

Хемија

Физика


Биологија

1.2.3.a Објашњава геоморфолошке и климатске факторе који објашњавају рецентни биодиверзитет.1.2.5. в.Објашњава историјске сукцесије у природи (палеонтологија).

ИКТ

3.1.2.a. Примјерено користи различите врсте података (за програмирање, базе података и сл.).










204 205






Исход: 3. Објашњава функционалне промјене у животној средини повезујући их с промјенама годишњих периода.

1.2.3. Доводи у везу климатске промјене с трансформацијом географског простора (ширење пустиња, кашњење монсуна, све чешћи и снажнији тропски циклони и сл.).




10) Савремена пољопривредна производња 4) Производња енергије, пренос, ефикасност 2) Здравство8) Туризам7) Спорт 9) Предузетништво

Повезује све наведене секторе. Доводи у везу климатске промјене с трансформацијом географског простора. Клима спада међу најзначајније елементе природне средине и представља просјечно стање метеоролошких појава над неким подручјем у току једне године или у неком дужем раздобљу и повезана је са свим секторима. Њен утицај највише долази до изражаја у области пољопривредне производње, мада је од значаја и за многе друге привредне дјелатности. Многобројне индустријске гране као што су текстилна индустрија, прерада природног каучука, прехрамбена и друге индустријске гране, већином прерађују сировине у чијој производњи климатске одлике имају веома важну улогу. Климатске одлике утичу и на искоришћавање богатства мора и океана, нарочито у добијању разних соли и енергије. Клима значајно утиче и на размјештај становништва на Земљи.

2.2.1.а. Процјењује могућности функционалног развоја насеља у складу с природним и друштвеним потенцијалима. 2.3.1.б. Упоређује друштвене промјене у прошлости користећи различите изворе.



1.2.2.a. Дискутује о могућности постојања рјешења и броју могућих рјешења заданог проблема.2.1.3.б. Приказује и тумачи повезаност математичких модела и дијаграма.2.2.3.ц. Анализира суштину проблема и рјешења из илустрација (цртеж, график, дијаграм и сл.).2.3.1.б. Повезује претпоставке и аргументе.3.2.1.a. Комбинује различите мјерне системе, инструменте у процесима мјерења.

Хемија

2.3.1.a. Објашњава природне и антропогено изазване промјене и процесе у природи.

Физика

1.1.1.a. Разликује директна и индиректна мјерења физичких величина.3.3.1.a. Истражује и описује Земљино магнетно поље.5.3.2.в. Евалуира неке од највећих изазова с којима се суочава модерно човјечанство (нпр. ефекат стаклене баште и глобално загријавање, потреба за алтернативним изворима енергије).

Биологија

1.2.5.г. Анализира утицај климатских промјена на Земљин биодиверзитет.

ИКТ











206 207






Исход: 4. Анализира повезаност природно-географских процеса утврђујући постојање варијабилности живих бића на Земљи.

1.2.5. Дефинише елементе географске средине: природне, друштвене и антропогене и процјењује њихове ефекте.




4) Производња енергије, пренос, ефикасност10) Савремена пољопривредна производња

Савремени процеси и елементи географске средине повезани су са свим релевантним секторима. Природна средина представља један од сталних и неопходних услова привредног развоја на којем се одвија производња и врши размјена добара и услуга. У њој човјек налази одређена средства и предмете за производњу и на том простору егзистира као најважнији фактор производње. Такође, природна средина и елементи су један од сталних и незаобилазних фактора који су неопходни за развој привредних дјелатности.

2.1.3.а. Анализира како групе, друштва и културе тумаче људске потребе и односе.3.1.1. Повезује и објашњава структуру материје с њеним физичким и хемијским својствима у геопростору.



4.1.1.a. Идентификује податке који се могу обрадити статистичким методама.4.2.2.ц. Аргументује могуће исходе у оквиру датог проблема.

Хемија

1.3.3.a. Критички процјењује утицај хемијских промјена на животну средину (горење, киселе кише, стакленички гасови, корозија, дјеловање умјетних гнојива).

Физика

Биологија

1.1.1.б. Анализира типове еколошких система, утврђујући њихове разлике.1.1.3.a Препознаје и именује представнике организама из свих биогеографских регија.1.1.4.a Аргументује услове за постанак и развој живота на Земљи.1.2.1.a Анализира и упоређује утицај појединих еколошких фактора на организме (температура, pHсланост, исл.)1.2.1.б. Анализира утицај комплексних фактора средине на организме, интеракција (клима, тло).

ИКТ










208 209







1.3.1. Комбинује примјену различитих инструмената за оријентацију на Земљиној површини.




1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ). 8) Туризам. 9) Предузетништво. 7) Спорт

Познавање основних видова и карактеристика оријентације на Земљиној површини помаже у бољем моделовању и конструисању различитих софтвера и мјерних инструмената. Познавање географских карактеристика локације помоћи ће ИКТ-а стручњацима да боље усаврше своје производе. Оријентисати се можемо помоћу појава и ознака на земљишту, помоћу небеских тијела, те помоћу инструмената. Данас у секторима користимо различите инструменте за оријентацију у простору. Данашња технологија -дигитализација је сигурно многим корисницима омогућила лакше и брже оријентисање без великих карата, без куповања карте, без тражења у граду плана града, већ једноставно на уређај ГПС, мобилни телефон, лаптоп укуцамо познату адресу и препустимо се гласовном водичу или једноставно читамо вриједности које нам пишу на дисплеју и доћићемо до одредишта. Такви уређаји нам одмах избаце, осим самог правца кретања, и удаљеност до циљне тачке и вријеме доласка у одређени простор.

3.2.1. Критички користи информатичко-комуникацијске технологије за вредновање информација. 1.3.2.а. Користи се географским информационим системом (ГИС), 3Д моделовањем рељефа и глобалним системом за позиционирање (ГПС).2.1.3.в. Процјењује улогу и утицај међународних организација и мултинационалних компанија на процес глобализације.



1.2.1.ф. Одабире и користи одговарајућа математичка средства (укључујући IT технологију).2.2.3.б. Конструише рјешења у графичком приказу (бројевна оса, координатни систем, дијаграми, комплексна раван, бројевна кружница).3.1.1.д. Тумачи угао између праве и криве и угао између двије криве.4.1.1.б. Представља податке у погодним формама према типу и садржају проблема (листом, табелом, табелом фреквенција, графом, графиконом, линијским, ступчастим и кружним дијаграмима), помоћу компјутера и без њега.

Хемија

Физика


Биологија

ИКТ

3.2.7.a. Примјењује хардвер и софтвер за конкретну намјену.










210 211







1.3.2.а. Користи се географским информационим системом (ГИС), 3Д моделовањем рељефа и глобалним системом за позиционирање (ГПС).




9) Предузетништво10) Савремена пољопривредна производња 8) Туризам4) Енергија

Све је већи број статистичких агенција које се одлучују за дигиталну обраду и анализу просторних података пописа становништва и других статистичких истраживања. Један од разлога за то јесте све већи развој и примјена ГИС-а, географског информационог система и других просторних технологија, које су довеле до веће ефикасности у прикупљању, обради и презентацији просторних података. Просторни подаци се прикупљају геодетским мјерењем, даљинском детекцијом, фотограметријским снимањем или другим методама. Прикупљени подаци се разним техникама уносе и смјештају у систем у којем ће бити приступачни за претраживање, анализу, постављање питања, односно за даље процесирање.




1.2.1.ф. Одабире и користи одговарајућа математичка средства (укључујући IT технологију).2.3.1.б. Повезује претпоставке и аргументе.3.1.1.д. Тумачи угао између праве и криве и угао између двије криве.

Хемија

Физика


Биологија

ИКТ

3.1.3. в. Процјењује коју ИКТ услугу треба користити зависно од потреба.










212 213







1.3.2.б. Анализира и упоређује картографске пројекције.




1. Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ). 8. Туризам.9. Предузетништво. 7. Спорт.

Познавање основних видова и карактеристика оријентације на Земљиној површини помаже у бољем моделовању и конструисању различитих софтвера и мјерних инструмената. Познавање географских карактеристика локације помоћи ће ИКТ-а стручњацима да то боље усаврше своје производе. Оријентисати се можемо помоћу појава и ознака на земљишту, помоћу небеских тијела, те помоћу инструмената. Данас у секторима користимо различите инструменте за оријентацију у простору.

3.2.1. Критички користи информатичко-комуникацијске технологије за вредновање информација. 1.3.2.а. Користи се географским информационим системом (ГИС), 3Д моделовањем рељефа и глобалним системом за позиционирање (ГПС). 2.1.3.в. Процјењује улогу и утицај међународних организација и мултинационалних компанија на процес глобализације.



1.2.1.a. Комбинује рачунске операције с реалним и комплексним бројевима.2.1.1.д. Примјењује обрасце из области тригонометрије и аналитичке геометрије.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ

3.3.10.б. Користи интернет алате за комуникацију и рад на заједничком задатку.










214 215







1.3.3. Самостално израђује тематске карте на нијемим картама.




3) Технологија материјала и високотехнолошка производња9) Предузетништво 1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ)8) Туризам

Коришћење савремених технологија израђују се тематске карте које су повезане с наведеним секторима. Тематске карте представљају широки спектар просторно условљених тема из предузетништва, туризма, савремене пољопривредне производне и информатичких технологија. Карте на којима се, на основу поједностављене топографске основне карте, приказују разноврсна подручја природног, привредног, друштвеног и културног простора. Велики број тема, разноликост метода картографског приказа и врло разнолика намјена резултира разноврсношћу коју немају топографске карте. Могу приказивати и апстрактне појаве и статистичке мјере (густоћа, структуре, фреквенције, корелације) и динамику развоја појаве (временску и просторну). Велика је могућност избора тема и мјерила - планови градова, ауто-карте, економске карте-туристичке карте. За израду тематских карата користи се географски информациони систем (ГИС).

2.1.1.а. Анализира друштва и културе у различитим дијеловима свијета. 2.2.4.1. Анализира функционалност саобраћајних система и саобраћајних мрежа. 4.2.1.а. Анализира позитивне и негативне аспекте географског положаја појединих континената.



2.2.1.ц. Представља графички и анализира међусобни однос кривих (тумачи информације презентоване у линеарним и нелинераним графицима).2.2.3.ц. Анализира суштину проблема и рјешења из илустрација (цртеж, график, дијаграм и сл.).4.1.1.б. Представља податке у погодним формама према типу и садржају проблема (листом, табелом, табелом фреквенција, графом, графиконом, линијским, ступчастим и кружним дијаграмима), помоћу компјутера и без њега.

Хемија

Физика

Биологија

1.1.1.б. Анализира типове еколошких система, утврђујући њихове разлике.

ИКТ

3.1.3.a. Ствара садржаје помоћу одговарајућих ИКТ уређаја.










216 217







2.1.1.а. Анализира друштва и културе у различитим дијеловима свијета.




6) Умјетност, забава и медији 7) Спорт1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ)2) Здравство

У модерном друштву људи користе информатичке технологије да би упознали културу народа у различитим регијама свијета и чине повезаност с неколико релевантних сектора који су дати. У модерноме друштву различити људи комуницирају на различите начине, баш као и људи у различитим друштвима широм свијета, а начин на који људи комуницирају је начин на који живе. Интеркултурна комуникација је облик комуникације којему је циљ размјена информација преко различитих култура и друштвених група. Велики дио невербалног понашања укоријењен је у култури. Један од највећих изазова глобализације јесте њен утицај на културу и друштво. Пословна комуникација помаже организацијама у бољем функционисању и остваривању успјеха на пословном плану. За разумијевање улоге културе у међународној пословној комуникацију, кључне су етнографија, комуникација и интеракцијска социолингвистика. Напредовање технологије отапа међународне границе и културе се шире, те тако омогућују глобализацији да се појави. Глобализација може повезати свијет, подупирати привредни развој, осигурати доступност информација и помоћи у развоју глобалног села. Данас у свијету постоје различите културе становништва - расна, етничка, религијска, језичка итд.

2.1.2.а. Анализира егзистенцијална питања која утичу на појединца и групе. 2.1.2.б. Даје критички осврт о утицају друштва, економије и културе на развој идентитета појединца.



1.2.1.ф. Одабире и користи одговарајућа математичка средства (укључујући IT технологију).4.1.1.ц. Прикупља, класификује и повезује податке.4.2.2.ц. Аргументује могуће исходе у оквиру датог проблема.

Хемија

Физика

Биологија

1.2.2.в. Објашњава постојање разноликости живих бића на Земљи доводећи их у везу с промјена маживотне средине.

ИКТ











218 219







2.1.1.б. Разликује властити идентитет од осталих идентитета те образлаже вишеструкост идентитета појединца.




6) Умјетност, забава и медији 7) Спорт8) Туризам

Савремени глобални процеси у свијету утичу на повезивање различитих културних идентитета и повезују релевантне секторе кроз забаву, културу и медије, спорт и туризам. Културни идентитет одређује велик број појмова и симбола које су усвојили сами појединци, припадници одређених друштвених група, док су им одређен број појмова дали појединци припадници других група којима и сами припадају. Идентитет појединца и групе се најбоље види на примјерима из туризма и умјетности.

2.1.3.а. Анализира како групе, друштва и културе тумаче људске потребе и односе.



2.3.1.б. Повезује претпоставке и аргументе.2.3.2.ц. Примјењује индуктивни и дедуктивни начин закључивања.

Хемија

Физика

Биологија

1.2.2.в. Објашњава постојање разноликости живих бића на Земљи доводећи их у везу с промјена маживотне средине.

ИКТ











220 221







2.1.2.а. Анализира егзистенцијална питања која утичу на појединца и групе.




5) Финансије и бизнис9) Предузетништво 5) Финансије и бизнис8) Туризам

Савремени економски развој у свијету повезан је с наведеним релевантним секторима. Активности које је потребно предузети у правцу подршке стварању додатне вриједности за традиционалне производе појединаца и група у насељима су оне активности које су усмјерене ка оспособљавању руралне популације за искоришћавање постојећих локалних потенцијала у циљу стварања додатне вриједности, поправљању економске позиције популације, смањењу сиромаштва и афирмацији локалних производа. Овдје се у првом реду мисли на прераду савремене пољопривредне производње, предузетништво, дораду и/или паковање производа пољопривредне производње, израду предмета кућне радиности, рукотворина и сувенира од вуне, коже, дрвета, дорада, прерада, сушење и паковање шумског и ливадског, самониклог, љековитог и етеричног биља, производа пчеларства (меда, прополиса, матичне млијечи, воска) и слично.

2.3.1.б Упоређује друштвене промјене у прошлости користећи различите изворе.2.2.4.1. Анализира функционалност саобраћајних система и саобраћајних мрежа.



4.2.2.ц. Аргументује могуће исходе у оквиру датог проблема.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ











222 223







2.1.2.б. Даје критички осврт о утицају друштва, економије и културе на развој идентитета појединца.




1) Информатичко-комуникацијске технологије (ИКТ)3) Технологија материјала и високотехнолошка производња9) Предузетништво

Савременим глобални економским развој кроз информационе технологије и остале релевантне секторе утиче на развој идентитета појединаца. Убрзани развоје науке и технологије омогућио је најразвијенијим земљама да учине искорак из индустријског у постиндустријско друштво, и тако развију нови економски поредак у свијету. Друштво је захваћено радикалним, социјалним промјенама које из основа мијењају његову структуру и динамику.

2.1.3.б. Критички просуђује глобализацију и њене утицаје и утицај технологије на глобализацију. 2.1.3.а Анализира како групе, друштва и културе тумаче људске потребе и односе.



2.2.3.ц. Анализира суштину проблема и рјешења из илустрација (цртеж, график, дијаграм и сл.).2.3.1.б. Повезује претпоставке и аргументе.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ











224 225







2.1.3.а. Анализира како групе, друштва и културе тумаче људске потребе и односе.




8) Туризам7) Спорт 9) Предузетништво5) Финансије и бизнис10) Савремена пољопривредна производња

Релевантни сектори ЕЗЗ-а утичу на развој друштва и различитих култура у свијету. Савремени друштвени напредак је довео до пораста животног стандарда у развијеним земљама у односу на неразвијене кроз информатичке технологије и савремену производњу, те кроз предузетништво. Други примјер је претварање цивилизације у претежно сједелачки начин живота гдје се све више користи туризам, спорт, предузетништво и финансије и бизнис.

2.2.4.1. Анализира функционалност саобраћајних система и саобраћајних мрежа. 2.2.4.2. Процјењује и утврђује значај саобраћаја као предуслов глобализације.



2.3.2.ц. Примјењује индуктивни и дедуктивни начин закључивања.4.2.2.ц. Аргументује могуће исходе у оквиру датог проблема.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ

5.1.2.б. Критички процјењује активности које други презентују путем интернета.










226 227







2.1.3.б. Критички просуђује глобализацију и њене утицаје и утицај технологије на глобализацију.




3) Технологија материјала и високотехнолошка производња9) Предузетништво 5) Финансије и бизнис 8) Туризам7) Спорт 4) Енергија

Глобализација и њен утицај кроз релевантне секторе повезују привредне дјелатности у свијету. Глобализација је данас процес привредног, социјалног, културног и политичког дјеловања који превазилази границе националних држава у контексту међународне сарадње. Негативне посљедице актуелних појава посебно су видљиве у области животне средине. Анализирати деградацију човјековог амбијента тако да се у оквиру феномена одрживог развоја разматра тема угрожене перспективе човјечанства.

2.3.2. Даје критички осврт на различите политичке системе и с њима повезани економски развој. 2.3.3. Анализира нивое власти своје државе као и њихове карактеристике и упоређује их с другим државама.



1.2.2.a. Дискутује о могућности постојања рјешења и броју могућих рјешења заданог проблема.2.3.1.б. Повезује претпоставке и аргументе.4.1.1.б. Представља податке у погодним формама према типу и садржају проблема (листом, табелом, табелом фреквенција, графом, графиконом, линијским, ступчастим и кружним дијаграмима), помоћу компјутера и без њега.

Хемија

2.3.1.a. Објашњава природне и антропогено изазване промјене и процесе у природи.2.3.1.б. Процјењује еколошку прихватљивост појединих технолошких процеса код искориштавања природних ресурса.2.3.1.в. Описује специфичности концепта интегрисаног приступа у планирању кориштења природних ресурса у хемијској технологији, укључујући и одрживи развој.

Физика

5.3.1.a. Евалуира предности, али и потенцијалне опасности које за друштво има развој технологија.

Биологија

1.3.2.a Расправља о глобалним посљедицама проузрокованим нескладом живе и неживе природе погубним за живот на Земљи.1.3.2.б.Поткрепљује доказима посљедице глобалних климатских промјена у простору живљења и предлаже моделе за унапређење.1.3.3.a Поткрепљује доказима постојање трајнијих поремећаја као посљедице нарушеног склада живе и неживе природе.1.3.3.б.Анализира и доводи у везу економски развој с природним богатствима у простору живљења.

ИКТ











228 229







2.1.3.в. Процјењује улогу и утицај међународних организација и мултинационалних компанија на процес глобализације.




4) Производња енергије, пренос, ефикасност9) Предузетништво 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња5) Финансије и бизниc 8) Туризам

Наведени релевантни сектори: информатичке технологије, предузетништво, финансије и бизнис повезују међународне организације и компаније. Анализирати међународне организације које се баве економским, политичким и одбрамбеним питањима, затим заштитом људских права и животне средине и питањима спорта, науке и културе у свијету. Организације које су присутне и које поспјешују процес глобализације су Међународни монетарни фонд, Свјетска банка, Свјетска трговинска организација, Афричка унија, Европска унија и друге. Све ове организације својим дјеловањем и приступом и односима према државама чланица учествују са својим економским и политичким програмима у развоју привреде, при чему убрзавају процес глобализације.

3.3.2.б. Анализира и доводи у везу економски развој с природним богатствима. 3.3.3.б. Утврђује важност очувања склада људског дјеловања на природну равнотежу (узроке и посљедице њиховог поремећаја) КЗТ.



2.3.1.б. Повезује претпоставке и аргументе.

Хемија

2.3.2.a. Анализира и доводи у везу економски развој с природним ресурсима.

Физика


Биологија

1.3.3.б.Анализира и доводи у везу економски развој с природним богатствима у простору живљења.

ИКТ











230 231











3) Технологија материјала и високотехнолошка производња 9) Предузетништво. 4) Производња енергије, пренос, ефикасност 10) Савремена пољопривредна производња

Развој насеља условљен је утицајем природних и друштвених фактора гдје су заступљени сви релевантни сектори: технологија материјала и високотехнолошка производња, предузетништво, производња енергије, пренос, ефикасност и савремена пољопривредна производња. Активности које је потребно предузети у правцу подршке стварању додатне вриједности за традиционалне производе су оне активности које су усмјерене ка оспособљавању руралне популације за искоришћавање постојећих локалних потенцијала у циљу стварања додатне вриједности, поправљању економске позиције популације која живи у насељима, смањењу сиромаштва и афимацији локалних производа. При томе се у првом реду мисли на прераду, дораду и/или паковање производа пољопривредне производње, израду предмета кућне радиности, рукотворина и сувенира од вуне, коже, дрвета; дорада, прерада, сушење и паковање шумског и ливадског, самониклог, љековитог и етеричног биља; производа пчеларства (меда, прополиса, матичне млијечи, воска) и слично.

2.2.4.1. Анализира функционалност саобраћајних система и саобраћајних мрежа.2.2.2.б. Анализира узроке и посљедице просторног размјештања и повезује их с природним и механичким кретањима.



1.2.2.a. Дискутује о могућности постојања рјешења и броју могућих рјешења заданог проблема.2.3.1.б. Повезује претпоставке и аргументе.4.2.2.ц. Аргументује могуће исходе у оквиру датог проблема.

Хемија


Физика

Биологија


ИКТ











232 233






Исход: 2. Објашњава просторни размјештај становништва на Земљи и утицај различитих фактора на природно и механичко кретање становништва.

2.2.2.а. Процјењује и прогнозира одреднице географског детерминизма и географског посибилизма.




3) Технологија материјала и високотехнолошка производња9) Предузетништво 4) Производња енергије, пренос, ефикасност 10) Савремена пољопривредна производња

Географски посибилизам даје велики значај релевантним секторима у географским истраживањима. То је поглед на свијет по којем се у односу човјек-природа даје приоритет човјеку и друштву, a природна основа се третира као околност којој се човјек може прилагодити и наћи одговор на све изазове. Једнострана схватања животне средине имала су током времена не само начелне, већ и врло важне привредне и политичке посљедице на Земљу. Разумљиво да су се негативно одразила и у свакодневној пракси.

2.2.2.б. Анализира узроке и посљедице просторног размјештања и повезује их с природним и механичким кретањима. 3.1.2.б. Даје критички осврт на еколошку прихватљивост обновљивих и необновљивих извора енергије.



1.1.1.ф. Повезује скуповне релације са друштвеним и природним појавама, тумачи их, изводи закључке на основу математичког израза.2.3.1.б. Повезује претпоставке и аргументе.4.1.1.a. Идентификује податке који се могу обрадити статистичким методама.4.1.1.б. Представља податке у погодним формама према типу и садржају проблема (листом, табелом, табелом фреквенција, графом, графиконом, линијским, ступчастим и кружним дијаграмима), помоћу компјутера и без њега.

Хемија


Физика

Биологија

1.3.5.a Упоређује резултате истраживања (експериментима, симулацијама или видео и мултимедијалним изворима) с подацима из различитих извора како би доказима поткријепио могућности одрживог развитка на Земљи.

ИКТ











234 235






Исход: 2. Објашњава просторни размјештај становништва на Земљи и утицај различитих фактора на природно и механичко кретање становништва.

2.2.2.б. Анализира узроке и посљедице просторног размјештања и повезује их с природним и механичким кретањима.




1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ)2) Здравство 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња 10) Савремена пољопривредна производња

Узроци и посљедице просторног размјештаја и повезивања природног и механичког кретања становништва повезани су с релевантним секторима развоја. Раст и распоред становништва на Земљи су врло неравномјерни. Познавање фактора који највише утичу на неравномјерност просторног размјештаја становништва помоћи ће у разумијевању природног и механичког кретања становништва и које мјере је неопходно предузети како би постигли оптималан развој становништва. На велику густоћу становништва утицали су различити фактори. Најгушће насељена подручја у Европи су индустријске зоне, док су у монсунској Азији то најразвијенија аграрна подручја.

2.3.3. Анализира нивое власти своје државе као и њихове карактеристике и упоређује их с другим државама. 2.2.3. Поткрепљује аргументима важност спровођења различитих популационих политика на примјерима.



1.1.1.ф. Повезује скуповне релације са друштвеним и природним појавама, тумачи их, изводи закључке на основу математичког израза.2.1.4.a. Формулише и примјењује функције у стварним ситуацијама.

Хемија


Физика

Биологија


ИКТ

3.4.11. в. Израђује презентације повезујући текст, слику, звук, хипертекст, видео, анимације и сл.










236 237






Исход: 3. Анализира типове и мјере спровођења различитих популационих политика.

2.2.3. Поткрепљује аргументима важност спровођења различитих популационих политика на примјерима.




2) Здравство 8) Туризам 10) Савремена пољопривредна производња 9) Предузетништво

Савремена популациона политика у свијету примјењује релевантне секторе: здравство, туризам, пољопривредна производња, предузетништво. У готово свим развијеним, али и многим земљама у развоју, у циљу усмјеравања развоја и обнове становништва те властите одрживости, подузимају се темељито и свеобухватно разрађене мјере из подручја социјалне, привредне, стамбене, образовне, правне, финанцијске, пореске и других политика. Наведеним се мјерама утиче на виталне и привредне процесе одређене државе, с крајњим циљем подизања природног прираста.

3.3.3.а. Доводи у везу експанзивни раст становништва и урбано-еколошке посљедице. 3.1.3. Оцјењује како се енергетски извори рационално користе за одрживи развој.



2.2.3.ц. Анализира суштину проблема и рјешења из илустрација (цртеж, график, дијаграм и сл.).2.3.2.ц. Примјењује индуктивни и дедуктивни начин закључивања.4.2.2.ц. Аргументује могуће исходе у оквиру датог проблема.

Хемија

Физика

Биологија


ИКТ










238 239







2.2.4.1. Анализира функционалност саобраћајних система и саобраћајних мрежа.




3) Технологија материјала и високотехнолошка производња5) Финансије и бизнис9) Предузетништво4) Производња енергије, пренос, ефикасност8) Туризам

Кроз функционалност саобраћајних система и саобраћајних мрежа повезани су релевантни сектори. У савременом глобалном повезивању свијета, саобраћај има важну улогу у привредном развоју сваке земље. Он је фактор производње и размјене, утиче на продуктивност, на обим трговине, на концентрацију становништва на неком географском простору, на трансформацију насеља и регија и одређује начин рада и токове миграције становништва. Саобраћај такође унапређује културу народа, а савремени туризам се не може ни замислити без развијеног и ефикасног саобраћаја. С обзиром на различитости географског простора као подлоге којом се одвија саобраћај у свијету, разликујемо три основна облика саобраћаја: копнени, водени и ваздушни саобраћај.

2.3.3. Анализира нивое власти своје државе као и њихове карактеристике и упоређује их с другим државама. 3.1. Доводи у везу експанзивни раст становништва и урбано-еколошке посљедице.



2.2.1.ц. Представља графички и анализира међусобни однос кривих (тумачи информације презентоване у линеарним и нелинераним графицима).2.3.2.ц. Примјењује индуктивни и дедуктивни начин закључивања.4.2.2.ц. Аргументује могуће исходе у оквиру датог проблема.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ

3.1.2.a. Примјерено користи различите врсте података (за програмирање, базе података и сл.).3.1.2. б. Проводи рачунске операције у бројним системимa.










240 241







2.2.4.2. Процјењује и утврђује значај саобраћаја као предуслова глобализације.




5) Финансије и бизнис 9) Предузетништво

Данас саобраћај представља предуслов глобалног развоја који утиче на повезивање људи и роба у свијету. Снажно утиче на трансформацију простора, регионални развој, изградњу урбаних и руралних насеља, те повезивање привредних дјелатности и агломерацијских подручја. Саобраћај утиче на већу продуктивнот отварања нових радних мјеста, стварања бољих услова за живот и утиче на цијену земљишта.

3.1.3. Оцјењује како се енергетски извори рационално користе за одрживи развој. 3.2.1. Критички користи информатичко-комуникацијске технологије за вредновање информација.




Хемија

Физика

Биологија

1.3.3.a Поткрепљује доказима постојање трајнијих поремећаја као посљедице нарушеног склада живе и неживе природе.

ИКТ

3.1.2. б. Проводи рачунске операције у бројним системимa.










242 243







2.3.1.а. Анализира повезаност кључних догађаја и процеса на глобалном нивоу.




9) Предузетништво 5) Финансије и бизнис6) Умјетност, забава и медији 7) Спорт

Глобализација повезује кључне догађаје у свијету кроз релевантне секторе: предузетништво, финансије и бизнис, умјетност, забава и медији, спорт. Доноси сљедеће позитивне ефекте: значајно смањење просторне и временске границе између појединих земаља и континаната; омогућује учешће већег броја земаља у међународној економији, трговини и финансијама, укључујући ту и земље у развоју; позитиван утицај на демократске процесе у земљама у развоју, туризам, спорт, забаву и медије. Кључни догађаји као што су ратови, епидемије и слично могу имати веома негативне посљедице на туризам као и на развој креативних индустрија. Појава географских непогода и катастрофа на глобалном нивоу може значајно утицати на дешавања на локалном нивоу, као на примјер појава суше у појединим дијеловима свијета доводи до смањене производње пољопривредних добара што за посљедицу има њихову несташицу у другим крајевима свијета.

2.3.1.б. Упоређује друштвене промјене у прошлости користећи различите изворе. 2.3.3. Анализира нивое власти своје државе као и њихове карактеристике и упоређује их с другим државама.



2.3.1.б. Повезује претпоставке и аргументе.4.2.2.ц. Аргументује могуће исходе у оквиру датог проблема.

Хемија

Физика


Биологија

1.2.3.a Објашњава геоморфолошке и климатске факторе који објашњавају рецентни биодиверзитет.1.2.5. в.Објашњава историјске сукцесије у природи (палеонтологија).1.2.5. г.Анализира утицај климатских промјена на Земљин биодиверзитет.

ИКТ











244 245







2.3.1.б. Упоређује друштвене промјене у прошлости користећи различите изворе.




2) Здравство6) Умјетност, забава и медији 7) Спорт 9) Предузетништво 8) Туризам10) Савремена пољопривредна производња

Савремене друштвене промјене су посљедица бројних друштвених промјена и дешавања у прошлости користећи различите изворе кроз наведене секторе: умјетност, забава и медији, спорт, туризам, савремена пољопривредна производња и предузетништво. Разумијевање историјских прилика и карактеристика промјена које су се десиле у индустрији и друштву доприноси већем напретку тако што можемо, упоређивањем различитих промјена и њихових исхода, одредити позитивне и негативне посљедице друштвених дјеловања. На примјер, увођење различитих иновација у производњи у прошлости дјеловало је позитивно на друштвени развој, док се неке иновације, као увођење ГМО, допринијеле готово нестанку традиционалних сорти пољопривредних култура и негативно дјеловале на развој становништва, посебно у здравственом погледу. Знања, вјештине и вриједности стечене учењем у друштвено-хуманистичком подручју темељ су стварања одговорног грађанина спремног да одговори на изазове културног друштва. Потребно је друштвене промјене у прошлости сагледати из различитих углова и на основу властитих географских сазнања донијети одговарајуће закључке.

2.3.2. Даје критички осврт на различите политичке системе и с њима повезани економски развој. 2.3.3. Анализира нивое власти своје државе као и њихове карактеристике и упоређује их с другим државама.




Хемија


Физика


Биологија


ИКТ











246 247







2.3.2. Даје критички осврт на различите политичке системе и с њима повезани економски развој.




9) Предузетништво 5) Финансије и бизнис 4) Производња енергије, пренос, ефикасност

Захваљујући управо напретку науке и технике, у посљедњих тридесет година дошло је до значајних глобалних промјена у привредном развоју кроз релевантне секторе: предузетништво, савремена пољопривредна производња, финансије и бизнис, туризам и спорт. Данас различити политички системи имају велики утицај у свијету и повезују привредни развој, предузетништво и утичу на трансформацију географског простора. Повољни услов за развој привредних дјелатности у свијету настали су с појавом научно-техничких и технолошких достигнућа. Недвосмислено је доказано постојање достигнућа, било да се ради о привреди у цјелини или појединачно по гранама. Различити географски простори имају различите технолошке карактеристике у привредном развоју. Либерални демократски политички системи данас су одлика најмодернијих и најразвијених држава свијета док су мање демократски системи одлика слабије развијених држава.

2.3.2. Даје критички осврт на различите политичке системе и с њима повезани привредни развој. 3.1.1. Повезује и објашњава структуру материје с њеним физичким и хемијским својствима у геопростору.



2.3.2.ц. Примјењује индуктивни и дедуктивни начин закључивања.

Хемија


Физика

Биологија


ИКТ











248 249






Исход: 3. Објашњава карактеристике различитих политичких система у домовини и свијету.

2.3.3. Анализира нивое власти своје државе као и њихове карактеристике и упоређује их с другим државама.




5) Финансије и бизнис 9) Предузетништво 5) Финансије и бизнис 1) Информатичко-комуникацијске технологије, (ИКТ)6) Умјетност, забава и медији 8) Туризам

Ниво власти у Босни и Херцеговини као и њихове карактеристике повезане су с наведеним релевантним секторима финансије и бизнис, предузетништво, информацичке технологије, умјетност, забава и медији, спорт и туризам. Босна и Херцеговина је мултиетничка и вишерелигијска држава. Према Уставу Босне и Херцеговине, власт на државном нивоу брине о сљедећим функцијама: спољна политика, спољнотрговинска политика, царинска политика, монетарна политика, финансирање установа, те међународних обавеза Босне и Херцеговине. Разумијевање нивоа власти у властитој и другим државама као политика дјеловања помаже ученицима финансија у пословању с клијентима тако што упознају различите начине потенцијалног дјеловања и унапређивања пословања кроз на примјер формирање одговарајућих пословних кредита и приједлога као и пројеката. Ученицима туризма помаже у разумијевању како различити нивои власти помажу развоју туризма и какви пројекти су неопходни на различитим државним нивоима.

4.3.3. Анализира предности и недостатке приступања БиХ у ЕУ и различитим међународним интеграцијама. 4.3.4.б. Анализира могућност полифункционалне сарадње БиХ и сусједних земаља.




Хемија


Физика

Биологија

ИКТ











250 251






Исход: 1. Разликује физичке и хемијске промјене материје у природној средини

3.1.1. Повезује и објашњава структуру материје с њеним физичким и хемијским својствима у геопростору.




3) Технологија материјала и високотехнолошка производња 2) Здравство 10) Савремена пољопривредна производња 4) Производња енергије, пренос, ефикасност8) Туризам

Примјена структуре материје с њеним физичким и хемијским својствима у геопростору повезује релевантне секторе: технологију материјала и високотехнолошку производњу, информатичке технологије, производњу енергије. Апликативна географија је да открије, објасни и предвиди законитости у процесу преобликовања и искоришћавања Земљине површине. Опис је при томе средство, а узрочно објашњење и просторно значење појава физичких и хемијских процеса и новонасталих облика је задатак географије. Савремена пољопривредна производња заступљена је у различитим просторима. Уочава и дефинише факторе који утичу на трансформацију природне средине.




1.1.1.ф. Повезује скуповне релације са друштвеним и природним појавама, тумачи их, изводи закључке на основу математичког израза.

Хемија

1.3.2.a. Анализира физичко-хемијске параметре на примјерима у атмосфери, хидросфери и геосфери.1.3.2.б. Анализира кружне циклусе неметала, те аргументује какве штетне посљедице настају у атмосфери ако се циклуси наруше.1.3.3.a. Критички процјењује утицај хемијских промјена на животну средину (горење, киселе кише, стакленички гасови, корозија, дјеловање умјетних гнојива).2.1.1.a. Наводи изворе елеменaта и једињења у природи.2.1.1. в. Примјењуј есимболичке приказе потребне за описивање квалитативног и квантитативног састава ваздуха, воде и земљине коре.

Физика


Биологија

1.1.1.б. Анализира типове еколошких система, утврђујући њихове разлике.

ИКТ

3.2.7.a. Примјењује хардвер и софтвер за конкретну намјену.










252 253







3.1.2.а Објашњава експлоатацију обновљивих и необновљивих извора повезујући их с развојем економије.




4) Производња енергије, пренос, ефикасност3) Технологија материјала и високотехнолошка производња9) Предузетништво 10) Савремена пољопривредна производња 8) Туризам

Повезује савремени привредни развој обновљивих и необновљивих извора енергије кроз релевантне секторе: производња енергије, пренос, ефикасност, технологија материјала и високотехнолошка производња, предузетништво, савремена пољопривредна производња и туризам. Све мање се користе необновљиви извори енергије у развијеним земљама САД и ЕУ што је резултат еколошких посљедица на биљне и животињске врсте на Земљи. У изворе енергије који се не обнављају спадају фосилна горива: угаљ, нафта, природни гас и уранијум. У укупној свјетској потрошњи енергије, фосилна горива учествују са око 75%. У обновљиве изворе енергије спадају енергија воде, Сунчева енергија, енергија вјетра, енергија плиме и осеке и енергија термалних извора. Доводи у везу експанзивни раст становништва у урбаним центрима. Критички се односи према различитим политичким системима и с њима повезује привредни развој с наведеним секторима.

3.3.3.а. Доводи у везу експанзивни раст становништва и урбано-еколошке посљедице. 3.2. Даје критички осврт на различите политичке системе и с њима повезани економски развој.



2.2.3.ц. Анализира суштину проблема и рјешења из илустрација (цртеж, график, дијаграм и сл.).2.3.1.б. Повезује претпоставке и аргументе.4.2.2.ц. Аргументује могуће исходе у оквиру датог проблема.

Хемија

3.1.3.a. Критички разматра експлоатацију обновљивих и необновљивих извора енергије.3.1.3.б. Упоређује различите изворе енергије премае негретској ефикасности. 3.1.3.в. Процјењује еколошку прихватљивост појединих обновљивих и необновљивих извора енергије.3.3.3.б. Предлаже моделе за рационално кориштење и уштеду обновљивих и необновљивих извора енергије.

Физика

1.3.4. д.Идентификује и пореди обновљиве и необновљиве изворе енергије, те врши самостална истраживања о алтернативним изворима енергије.1.3.4. ђ. Објашњава зашто је Сунчево зрачење круцијалан извор енергије за планету Земљу.3.2.2. ђ. Дискутира о важности електричне енергије за друштво и привреду, аргументује предности штедних сијалица и процјењује мјесечне трошкове везане за кориштење електричне енергије у сопственом домаћинству.

Биологија

1.3.3.a Поткрепљује доказима постојање трајнијих поремећаја као посљедице нарушеног склада живе и неживе природе.1.3.3.б.Анализира и доводи у везу економски развој с природним богатствима у простору живљења.

ИКТ

3.1.3.a. Ствара садржаје помоћу одговарајућих ИКТ уређаја.










254 255






Исход: 3. Објашњава значај енергије и анализира рационално коришћење енергетских ресурса у складу са очувањем природе.

3.1.3. Оцјењује како се енергетски извори рационално користе за одрживи развој.




4) Производња енергије, пренос, ефикасност9) Предузетништво 10) Савремена пољопривредна производња 8) Туризам

Рационално коришћење енергије за одрживи развој повезан је с наведеним релевантним секторима: предузетништво с високотехнолошком производњом, савременом пољопривредном производњом и предузетништво, ради уштеде енергије и све веће потржње за енергијом. Гледано са стајалишта коришћења одређеног облика енергије, њен интензитет има врло важну улогу и зато постоји тежња да се при анализи енергетских извора одвојено исказују интензивни и екстензивни, односно квалитативни и квантитативни фактори. Међутим, постоји могућност да се вриједност извора енергије искаже путем радне снаге извора. Анализира различите аспекте географског положаја у свијету (издваја и упоређује различите геолошке, рељефне и биоклиматске цјелине). За сваки рад потребана је одређена количина енергије према наведеним секторима.

4.1.1.а. Анализира различите аспекте географског положаја Европе (издваја и упоређује различите геолошке, рељефне и биоклиматске цјелине). 4.1.4.б. Објашњава утицај и везе ЕУ са ваневропским државама и интеграцијама (Аустралија, Кина, Јапан, НАФТА и др.).



4.1.1.ц. Прикупља, класификује и повезује податке.4.2.2.ц. Аргументује могуће исходе у оквиру датог проблема.

Хемија

3.1.3.a. Критички разматра експлоатацију обновљивих и необновљивих извора енергије.3.1.3.б. Упоређује различите изворе енергије премае негретској ефикасности. 3.1.3.в. Процјењује еколошку прихватљивост појединих обновљивих и необновљивих извора енергије.3.3.3.б. Предлаже моделе за рационално кориштење и уштеду обновљивих и необновљивих извора енергије.

Физика

Биологија

1.3.3.a Поткрепљује доказима постојање трајнијих поремећаја као посљедице нарушеног склада живе и неживе природе.3.3.1.a Предлаже моделе за рационално кориштење и уштеду из обновљивих и необновљивих извора енергије.3.3.1.б. Анализира посљедице кориштења фосилних енергената и изводи закључак о њиховој штетности на природу.

ИКТ

3.1.2.б. Проводи рачунске операције у бројним системимa.










256 257





Компонента 2: Географско-информатичко технологије


3.2.1. Критички користи информатичко-комуникацијске технологије за вредновање информација. 3.2.2. Израђује модел географског простора користећи информатичко-комуникацијске технологије.




1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ)3) Технологија материјала и високотехнолошка производња9) Предузетништво 2) Здравство 8) Туризам

Почетком XXИ вијека важи ново правило пословања да интернет мијења свијет и повезан је с релевантним секторима: информационе комуникацијске технологије (ИКТ), технологија материјала и високотехнолошка производња, предузетништво, здравство, туризам. С обзиром да је интернет свјетска комуникацијска инфраструктура зависна од електричне енергије, значиће брзи развој нових промјена и подстицаће настанак новог софтвера и хардвера који ће промијенити начин живота људи у свијету. За многе земље у свијету интернет као облик комуникације је већ одавно почео користити у привредне дјелатности. Повезан је с географским информционим системима (ГИС), моделовањем рељефа и привредним плановима.

3.2.2. Израђује модел географског простора користећи ИКТ-у. 1.3.2.а. Користи се географским информационим системом (ГИС), 3Д моделирањем рељефа и глобалним системом за позиционирање (ГПС).



2.2.3.б. Конструише рјешења у графичком приказу (бројевна оса, координатни систем, дијаграми, комплексна раван, бројевна кружница).2.2.3.ц. Анализира суштину проблема и рјешења из илустрација (цртеж, график, дијаграм и сл.).4.2.2.ц. Аргументује могуће исходе у оквиру датог проблема.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ

3.1.1.a. Тумачи ИКТ појмове.3.1.3.a. Ствара садржаје помоћу одговарајућих ИКТ уређаја.3.1.3. в. Процјењује коју ИКТ услугу треба користити зависно од потреба.5.1.1.б. Процјењује критички информације које проналази на вебу.










258 259







3.3.1. Поткрепљује доказима важност очувања природних ресурса, природне и културне баштине КСКИ.3.3.2.а. Утврђује важност постојања различитих екосистема за одрживост живота.




6) Умјетност, забава и медији8) Туризам7) Спорт2) Здравство9) Предузетништво

Повезује важност очувања животне средине, утиче на одрживи развој екосистема с навденим секторима: умјетност, забава и медији, туризам, спорт, здравство, предузетништво. Туристичка валоризација условљена је мноштвом ресурса кроз умјетност, здравство и предузетништво развоја. Представља комплетну оцјену природних и антропогених ресурса који су значајни за равоји туризма у једном мјесту, земљи и регији. Посебну улогу имају подручја која истовремено нуде природне и друштвне атрактивне садржаје. Доводи у везу експанзију раста становништва и урбано- еколошке посљедице становништва. За успјешно организовање туристичког живота потребно је, осим разноликих привлачности, располагати и другим условима као што су инфраструктура, капитал за инвестиције и др. Даје критички осврт на еколошке проблеме и обновљиве и необновљиве изворе енергије.

2.2.4.1. Анализира функционалност саобраћајних система и саобраћајних мрежа. 3.1.2.б. Даје критички осврт на еколошку прихватљивост обновљивих и необновљивих извора енергије.



2.2.3.ц. Анализира суштину проблема и рјешења из илустрација (цртеж, график, дијаграм и сл.).2.3.2.ц. Примјењује индуктивни и дедуктивни начин закључивања.

Хемија

4.4.2.a. Описује специфичности концепта интегрисаног приступа у планирању кориштења природних ресурса.

Физика

Биологија


ИКТ

3.1.3. в. Процјењује коју ИКТ услугу треба користити зависно од потреба.










260 261







3.3.2.б. Анализира и доводи у везу економски развој с природним богатствима.




4) Производња енергије, пренос, ефикасност9) Предузетништво 10) Савремена пољопривредна производња. 8) Туризам2) Здравство 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња

Природни ресурси имају значајно мјесто за економски развој и доводе се у везу с природним богатствима и релевантним секторима: производња енергије, пренос, ефикасност, предузетништво, савремена пољопривредна производња, туризам, здравство. Објашњава експлотацију обновљивих и необновљивих извора повезујући их с привредним дјелатностима. У природне ресурсе спадају све употребне вриједности које се налазе у природи и у које није уложен никакав људски рад (рибе, дивљач, рудно богатство, шуме, водена енергија, земљиште, разни биљни плодови и сл. ), тако да их можемо повезати са савременим високотехнолошким развојем привреде у свијету. Поткрепљује доказима важност очувања природних ресурса и природне културне баштине.

3.1.2.а. Објашњава експлоатацију обновљивих и необновљивих извора повезујући их с развојем економије. 3.3.1. Поткрепљује доказима важност очувања природних ресурса, природне и културне баштине КСКИ.




Хемија

4.4.2.a. Описује специфичности концепта интегрисаног приступа у планирању кориштења природних ресурса.

Физика

Биологија


ИКТ











262 263






Исход: 3. Доводи у везу технолошки напредак и бројност популације с трансформацијом природне средине.

3.3.3.а. Доводи у везу експанзивни раст становништва и урбано-еколошке посљедице.




2) Здравство 10) Савремена пољопривредна производња9) Предузетништво3) Технологија материјала и високотехнолошка производња

Динамичан раст становништава на Земљи утиче на урбане еколошке посљедице животне средине која су повезани с релевантним секторима: здравство, савремена пољопривреда, предузетништво, енергетски извори. Сви сектори ЕЗЗ-а морају показати да су свјесни важности очувања склада људског дјеловања на природну равнотежу и посљедицама низа еколошких проблема у урбаним срединама. Проблем данашњег становништва екумене, није у великом или малом броју, него у великим регионалним разликама економског развоја, снажној концентрацији на скученом већином градском простору и сталном просторном кретању.

3.3.4.в. Учествује активно у пројектима заштите и унапређења животне средине. 3.3.3.б. Утврђује важност очувања склада људског дјеловања на природну равнотежу (узроке и посљедице њиховог поремећаја) КЗТ.



4.1.1.a. Идентификује податке који се могу обрадити статистичким методама.4.2.2.ц. Аргументује могуће исходе у оквиру датог проблема.

Хемија

4.4.1.б. Испитује здравствене ризике везане уз квалитет ваздуха и квалитет снабдијевања водом и описује важност мониторинга истих.4.4.2.a. Описује специфичности концепта интегрисаног приступа у планирању кориштења природних ресурса.

Физика

Биологија


ИКТ

5.2.5.a. Критички анализира промјене у друштву које настају под утицајем ИКТ-а.




Обновљиви извори енергије (зависно од регије).


Почетак: број становника, густоћа становништва, просторни размјештај становништва, природни прираштај, миграције становништва. Средина: производња хране, пољопривредне гране, важнији пољопривредни производи, природни ресурси. Касније: аграрно предузетништво, органска производња хране, обновљиви и необновљиви извори енергије, љековито биље.





Ученици ће учити о производњи хране, квалитету ваздуха, квалитетном образовању, утицају броја становника на подручје, те о еколошким посљедицама модерног начина живота.


264 265






Исход: 3. Доводи у везу технолошки напредак и бројност популације с трансформацијом природне средине

3.3.3.б. Утврђује важност очувања склада људског дјеловања на природну равнотежу (узроке и посљедице њиховог поремећаја) КЗТ.




2. Здравство. 10. Савремена пољопривредна производња. 9. Предузетништво. 3. Технологија материјала и високотехнолошка производња.

Утврђивање важности очувања склада људског дјеловања на природну равнотежу повезан је с релевантним секторима: здравство, информатичко- комуникацијске технологије, предузетништво, производња енергије и туризам. Наиме, индустријска и технолошка револуција све више пријети разарањем природне равнотеже и уништењем појединих екосистема. С друге стране, штете изазване у биосфери пријете заустављањем развоја. Раст становништава утиче на еколошке услове развоја.

3.3.3.б. Утврђује важност очувања склада људског дјеловања на природну равнотежу (узроке и посљедице њиховог поремећаја) КЗТ.




Хемија

4.4.1.б. Испитује здравствене ризике везане уз квалитет ваздуха и квалитет снабдијевања водом и описује важност мониторинга истих.4.4.2.a. Описује специфичности концепта интегрисаног приступа у планирању кориштења природних ресурса.

Физика


Биологија


ИКТ





Обновљиви извори енергије (зависно од регије).


Почетак: број становника, густоћа становништва, просторни размјештај становништва, природни прираштај, миграције становништва. Средина: производња хране, пољопривредне гране, важнији пољопривредни производи, природни ресурси. Касније: аграрно предузетништво, органска производња хране, обновљиви и необновљиви извори енергије, љековито биље.






266 267






Исход: 4. Предлаже мјере унапређења заштите животне средине.

3.3.4.а. Проводи различите мјере заштите и унапређења животне средине.




3) Технологија материјала и високотехнолошка производња 10) Савремена пољопривредна производња 4) Производња енергије, пренос, ефикасност

Потребно је проводити различите мјере заштите и унапређења животне средине кроз релевантне секторе развоја: високотехнолошка производња, савремена пољопривредна производња, производа енергије, обновљиви извори туризам. Ученици требају познавати како различите индустрије штетно дјелују на животну средину и које мјере користити како би избјегли ефекте који су штетни. Користити савремене технолошке мјере на основу резултата истраживања простора. Уочава и дефинише факторе који утичу на трансформацију природне средине у географску средину.




3.2.2.a. Рјешава проблемске ситуације процјењујући и предвиђајући резултате мјерења.

Хемија

3.3.3.б. Процјењује предности и недостатке различитих извора обновљиве енергије за одрживи развитак.

Физика

Биологија

1.3.4.a На основу процјене стања екосистема заузима став и предлаже мјере за одрживразвој.1.3.4.б.Поткрепљује ваљаним доказима (аргументима) и предлаже мјере за очувања природних богатстава и споменика природе.1.3.5.a Упоређује резултате истраживања (експериментима, симулацијама или видео и мултимедијалним изворима) с подацима из различитих извора како би доказима поткријепио могућности одрживог развитка на Земљи.1.3.5.б.Предлаже мјере заштите и унапређења животне средине.

ИКТ

3.4.11.a. Израђује текстуални документ повезујући текст, слике, табеле, формуле, фусноте, референце и сл.3.4.11. б. Израђује за обраду података повезујући више табела, графикона, формула и функција (логичке, датумске…).










268 269






Исход: 4. Предлаже мјере унапређења заштите животне средине.

3.3.4.б. Утврђује важност коришћења обновљивих извора енергије.




4) Производња енергије, пренос, ефикасност3) Технологија материјала и високотехнолошка производња8) Туризам 10) Савремена пољопривредна производња 9) Предузетништво

Важност коришћења обновљивих извора енергије се данас заснива на знању, развијеној инфраструктури, високој технологији и иновацијама који су повезани с релевантним секторима: информатичко-комуникацијске технологије, предузетништво, савремена пољопривредна производња, туризам, спорт. Енергија је услов опстанка човјека на Земљи и главни фактор економског и друштвеног развоја сваке земље. Њен интезитет има врло важну улогу и зато постоји тежња да се при анализи енергетских извора одвојено исказују квалитативни и квантитативни фактори. Помоћу ње покрећемо машине, користимо је за огрев, топљење, хлађење, и у различитим хемијским и биолошким процесима.

3.3.4.б. Утврђује важност коришћења обновљивих извора енергије. 3.3.4.а. Проводи различите мјере заштите и унапређења животне средине.



1.1.1.ф. Повезује скуповне релације са друштвеним и природним појавама, тумачи их, изводи закључке на основу математичког израза.

Хемија

3.1.3.a. Критички разматра експлоатацију обновљивих и необновљивих извора енергије.3.1.3.б. Упоређује различите изворе енергије премае негретској ефикасности. 3.1.3.в. Процјењује еколошку прихватљивост појединих обновљивих и необновљивих извора енергије.

Физика

Биологија

1.3.4.a На основу процјене стања екосистема заузима став и предлаже мјере за одрживразвој.1.3.4.б.Поткрепљује ваљаним доказима (аргументима) и предлаже мјере за очувања природних богатстава и споменика природе.1.3.5.a. Упоређује резултате истраживања (експериментима, симулацијама или видео и мултимедијалним изворима) с подацима из различитих извора како би доказима поткријепио могућности одрживог развитка на Земљи.1.3.5.б. Предлаже мјере заштите и унапређења животне средине.3.3.3.б. Процјењује предности и недостатке различитих извора обновљиве енергије за одрживи развитак.3.3.3.в. Оцјењује како се обновљиви енергетски извори требају користити рационално за одрживи развитак.

ИКТ

3.3.10.б. Користи интернет алате за комуникацију и рад на заједничком задатку.










270 271






Исход: 1. Анализира географски положај и границе Европе и упоређује величину Европе с другим континентима.

4.1.1.а. Усваја појмовно-терминолошки систем регионалне географије као научне дисциплине. 4.1.1.а. Анализира различите аспекте географског положаја Европе (издваја и упоређује различите геолошке, рељефне и биоклиматске цјелине).




9) Предузетништво 10) Савремена пољопривредна производња8) Туризам

Савремени економски развој повезан је с регионалним привредним развојем релевантним секторима: предузетништво, савремена пољопривредна производња и туризам. Главни поступак у регионалној географији је регионализација која покрива одговарајуће технике просторног разграничења међу регијама, окупљање становништва и привредних дјелатности око средишта развоја чиме се стварају просперитетне регије и проблемска подручја.

4.1.1.а. Анализира различите аспекте географског положаја Европе (издваја и упоређује различите геолошке, рељефне и биоклиматске цјелине).




Хемија

Физика

Биологија

1.1.1.б. Анализира типове еколошких система, утврђујући њихове разлике.1.1.3.a. Препознаје и именује представнике организама из свих биогеографских регија.

ИКТ

3.1.3.a. Ствара садржаје помоћу одговарајућих ИКТ уређаја.3.1.3.в. Процјењује коју ИКТ услугу треба користити зависно од потреба.










272 273






Исход: 2. Објашњава природно-географске и друштвено-географске одлике Европе.

4.1.2. Објашњава међузависност Европе и ваневропских континената и доводи у везу друштвене, политичке и економске везе.




9) Предузетништво10) Савремена пољопривредна производња8) Туризам 7) Спорт2) Здравство6) Умјетност, забава и медији

Повезаност Европе и ваневропских континената и доводи у везу с релевантним секторима: предузетништво, савремена пољопривредна производња, туризам, спорт, здравство, умјетност, забава и медији. Анализира значај кроз спортска такмичења, спортске активности на свјетском, глобалном нивоу као што је организација великих спортских такмичења, представници европских и ваневропских земаља међусобно представљају своје земље, културу, језик и обичаје. Спортске активности представљају важан аспект повезивања народа с различитих подручја, што имплицира успостављањем веза на политичком, економском и друштвеном плану. Организацијом такмичења у појединим просторима широм свијета, туристичке дестинације бивају препознате од стране становника земаља учесница, што доводи до промоције привредног развоја. Развоју предузетништва је придонијела и растућа потражња за спортом и спортским производима. Приказује важност саобраћа и саобраћајне инфраструктуре за развој привреде. Ученици требају разумијети како монополизација појединих ријетких минералних сировина високотехнолошке индустрије може довести до зависности о појединим државама и политичким нестабилностима у свијету.

4. Приказује и објашњава важност саобраћаја, саобраћајне повезаности, понаша се у складу са саобраћајним правилима.




Хемија

Физика

Биологија

1.1.1.б. Анализира типове еколошких система, утврђујући њихове разлике.1.1.3.a Препознаје и именује представнике организама из свих биогеографских регија.

ИКТ











274 275






Исход: 3. Анализира повезаност географских регија Европе

4.1.3. Издваја и објашњава регије у Европи на бази специфичних историјских, геополитичких, економских и културних одлика и објашњава њихове позиције у Европи.




4) Производња енергије, пријенос, ефикасност 10) Савремена пољопривредна производња 9) Предузетништво 5) Финансије и бизнис 8) Туризам7) Спорт

Европа је традиционално подијељена на бази специфичних историјских, геополитичких, економских и културних одлика према релевантним секторима: производња енергије, предузетништво, савремена пољопривредна производња, туризам, спорт, умјетност, забава, култура и финансије. Европа се традиционално дијели на шест географско-културних подручја: Западна Европа - седам држава, Сјеверна Европа (Скандинавија и Балтичке републике) - осам држава, Средња Европа - десет држава с Хрватском, Јужна Европа - девет односно 11 држава (с Кипром и Турском), Југоисточна Европа (с Балканом), Источна Европа - четири државе с Русијом. Познавање регионалне подјеле Европе и географских карактеристика европских регија помаже ученицима у прилагођавању својих пословних потреба и планирању будућих бизнис пројеката.

4.1.1.а. Анализира различите аспекте географског положаја Европе (издваја и упоређује различите геолошке, рељефне и биоклиматске цјелине).



4.1.1.б. Представља податке у погодним формама према типу и садржају проблема (листом, табелом, табелом фреквенција, графом, графиконом, линијским, ступчастим и кружним дијаграмима), помоћу компјутера и без њега.

Хемија

Физика


Биологија

ИКТ











276 277






Исход: 4. Објашњава улогу Европске уније у процесу уједињења Европе

4.1.4.а. Анализира и објашњава организацију и циљеве Европске уније.




5) Финансије и бизнис 3) Технологија материјала и високотехнолошка производња 10) Савремена пољопривредна производња. 9) Предузетништво 4) Производња енергије, пренос, ефикасност

Савремени економски развој Европске уније повезан је са свим релевантним секторима: предузетништво, технологија материјала и високотехнолошка производња, савремена пољопривредна производња, туризам, спорт, умјетност, забава, култура, производња енергије. Европска унија настала је из Европске заједнице на основу Мастрихтског споразума, који је ступио на снагу 1.11.1993. године. Осим дотадашњих заједничких циљева Европске заједнице, дјеловање је проширено на заједничку унутрашњу и одбрамбену политику, сарадњу на подручју унутрашње политике и правосуђа, те настајање монетарне уније. Треба истаћи настојање многих источноевропских земаља које теже да што прије постану чланице ЕУ јер у овој организацији виде свој будући бржи привредни развој.

4.2.4.б. Анализира узроке и посљедице деколонизације на савремену геополитичку карту свијета.4.2.4.а Објашњава узроке, распрострањеност и посљедице колонизације ваневропских континената.



4.1.1.б. Представља податке у погодним формама према типу и садржају проблема (листом, табелом, табелом фреквенција, графом, графиконом, линијским, ступчастим и кружним дијаграмима), помоћу компјутера и без њега.

Хемија

Физика

Биологија

ИКТ











278 279






Исход: 4. Објашњава улогу Европске уније у процесу уједињења Европе.

4.1.4.б. Објашњава утицај и везе ЕУ са ваневропским државама и интеграцијама (Аустралија, Кина, Јапан, НАФТА и др.).




4) Производња енергије, пренос, ефикасност 1) Информатичко- комуникацијске технологије (ИКТ)

ЕУ је заснован на економском повезивању држава у свијету, односно „удруживање економија“. Убрзана глобализација и отварање нових тржишта ће увелико утицати на Европу, њену територију, градове и регије у свијету.

4.2.1.б. Анализира просторност појединих континената.




Хемија

Физика

Биологија

ИКТ











280 281






Исход: 1. Објашњава географски положај, величину и границе ваневропских континената.

4.2.1.а. Анализира позитивне и негативне аспекте географског положаја појединих континената.4.2.1.б. Анализира просторност појединих континената.




3) Технологија материјала и високотехнолошка производња9) Предузетништво4) Производња енергије, пренос, ефикасност10) Савремена пољопривредна производња.8) Туризам6) Умјетност, забава и медији

Анализира и повезује релевантне привредне секторе: технологија материјала и високотехнолошка производња, предузетништво, производња енергије, пренос, ефикасност, савремена пољопривредна производња, туризам, умјетност, забава и медији. Процјењује природно-географска обиљежија континената: геолошка структура, рељеф, клима, воде, биљни и животињски свијет, становништво и привредни развој.

4.2.2.б. Процјењује природно-географска обиљежја на основу којих је могућ економски развој појединих континенталних регија.




Хемија

Физика


Биологија

ИКТ










282 283






Исход: 2. Анализира физичко-географске карактеристике ваневропских континената.

4.2.2.а. Упоређује природно-географску разноликост појединих континената.4.2.2.б. Процјењује природно-географска обиљежја на основу којих је могућ економски развој појединих континенталних регија.




2) Здравство3) Технологија материјала и високотехнолошка производња10) Савремена пољопривредна производња.4) Производња енергије, пренос, ефикасност9) Предузетништво8) Туризам

Природно-географска разноликост појединих континената може се пратити кроз релевантне секторе: здравство, производња енергије, савремена пољопривредна производња, информатичке технологије,предузетништво. Анализира попис становништва који се проводи у свим земљама свијета. Процјењује се да на Земљи живи око 6,5 милијарди становника. Сви дијелови Земље нису једнако насељени. На то утичу различити природни услови попут падавина, климе, вегетације, рељефа. Анализира позитивне и негативне аспекте привредног развоја континената, просторни размјештај становништва по континентима.

4.2.1.а. Анализира позитивне и негативне аспекте географског положаја појединих континената.




Хемија

Физика

Биологија


ИКТ











284 285






Исход: 3. Уочава сличности и разлике у друштвено-економском развоју ваневропских континената.

4.2.3. Даје критички осврт о значају појединих држава ваневропских континената у креирању политичке, економске и културне карте свијета и стварању нових нација (САД, Аустралија...).




10) Савремена пољопривредна производња4) Производња енергије, пренос, ефикасност9) Предузетништво8) Туризам

Да би ученици развили способност да критички разматрају и оцјењују доприност држава ваневропских континената свјетском политичком, економском, културном развоју и развоју нових нација помоћи ће им знања из релевантних сектора: предузетништво, финансије, умјетност, култура, савремена пољопривредна производња, производња енергије, пренос, ефикасност. Историјско-географско посматрање промјена у свијету помоћи ће ученицима у разумијевању и правилнијем доношењу одлука у будућности.Географски гледано, континент представља једну велику, међусобно повезану копнену површину, потпуно или скоро потпуно омеђену водом или неком другом природном границом. Тако рецимо велике копнене површине које су повезане само уским прелазима (као нпр. Африка и Азија) се посматрају као различити континенти. Поред овог постоји и историјско-политички аспект термина континент, културни аспект, економски и војни аспект.





Хемија

Физика

Биологија

ИКТ











286 287






Исход: 4. Објашњава посљедице колонијалне зависности појединих ваневропских континената.

4.2.4.а. Објашњава узроке, распрострањеност и посљедице колонизације ваневропских континената.4.2.4.б. Анализира узроке и посљедице деколонизације на савремену геополитичку карту свијета.




9) Предузетништво5) Финансије и бизнис6) Умјетност, забава и медији 8) Туризам9) Предузетништво10) Савремена пољопривредна производња

Објашњава привредни развој према релевантним секторима: предузетништво, финансије и бизнис, умјетност, забава и медији, туризам и предузетништво. Издваја динамичан развој индустрије, пољопривреде и технолошки развој у САД, Европи и Азији. Анализира предности привредног развоја регија у Европи. Објашњава глобални политички утицај на предузетништво, бизнис, туризам и савремену пољопривредну производњу. Деколонизација већине свјетских простора условила је да велике колонијалне силе више немају потпуни приступ природним ресурсима у својим бившим колонијама, што значи да на друге начине морају доћи до њих.





Хемија

Физика

Биологија

ИКТ

3.1.3.a. Ствара садржаје помоћу одговарајућих ИКТ уређаја.5.1.1.б. Процјењује критички информације које проналази на вебу.










288 289






Исход: 1. Анализира историјски и територијални развој државе БиХ.

4.3.1. Даје критички осврт на територијални развој од најстаријих времена до данас.4.3.2. Процјењују утицај природне основе на друштвени и привредни развој БиХ.




6) Умјетност, забава и медији.9) Предузетништво4) Производња енергије, пренос, ефикасност8) Туризам10) Савремена пољопривредна производња

Савремени територијални развој од најстаријих времена до данас у Босни и Херцеговини можемо пратити кроз релевантне секторе: предузетништво, умјетност, забава и медији, производња енергије, пренос, ефикасност и туризам, пољопривредну производњу. Природна основа у Босни и Херцеговини је одлучујуће утицала на друштвени и привредни развој гдје су простори на сјеверу и југу окренути развоју пољопривреде, а централни дијелови развоју индустрије.





Хемија

Физика


Биологија

ИКТ











290 291






Исход: 3. Анализира везе између БиХ и међународних интеграција.

4.3.3. Анализира предности и недостатке приступања БиХ у ЕУ и различитим међународним интеграцијама.4.3.4.б. Анализира могућност полифункционалне сарадње БиХ и сусједних земаља.




4) Производња енергије, пренос, ефикасност10) Савремена пољопривредна производња.8) Туризам2) Здравство

Босна и Херцеговина заузима повољан положај у Европи. Предности Босне и Херцеговине јесу што располаже значајним природним и друштвеним ресурсима за привредни развој. Због политичких проблема Босна и Херцеговина заостаје у односу на друге земаље на путу ка чланству у Европској унији. Изградњом нове инфраструктуре у Босни и Херцеговини доћи ће до бржег интегрисања у Европску унију. Кључни проблеми развоја Босне и Херцеговине су административно-политичко уређење које негативно утиче на бржи економски развој.

4.1.4.б. Објашњава утицај и везе ЕУ са ваневропским државама и интеграцијама (Аустралија, Кина, Јапан, НАФТА и др.). 4.1.4.а. Анализира и објашњава организацију и циљеве Европске уније.




Хемија

Физика

Биологија

ИКТ











292 293






Исход: 4. Објашњава природно-географска и друштвено-географска обиљежја сусједних земаља.

4.3.4.а. Анализира повезаност природно-географских и друштвено-географских процеса и појава у сусједним земљама.




6) Умјетност, забава и медији 7) Спорт9) Предузетништво4) Производња енергије, пренос, ефикасност10) Савремена пољопривредна производња8) Туризам7) Спорт

Савремени економски развој Босне и Херцеговине повезан је с природним и друштвено-географским процесима кроз релевантне секторе: предузетништво, производњу енергије, умјетност, забава и медији, савремена пољопривредна производња, туризам и спорт. Данас друмске саобраћајнице у Босни и Херцеговини, укључујући и главни град Сарајево, спадају међу лошије у Европи. У том погледу на важности у Босни и Херцеговини добија друмски правац коридор 5-Ц: Сава-Неум, с прикључком на аутопут Загреб-Београд, и наставком према Будимпешти, с једне стране, и укључењем на јадранско-јонски аутопут на другој страни.

4.2.3. Даје критички осврт о значају појединих држава ваневропских континената у креирању политичке, економске и културне карте свијета и стварању нових нација (САД, Аустралија...).



2.3.2.ц. Примјењује индуктивни и дедуктивни начин закључивања.

Хемија

Физика

Биологија


ИКТ

3.1.3.a. Ствара садржаје помоћу одговарајућих ИКТ уређаја.3.1.3.в. Процјењује коју ИКТ услугу треба користити зависно од потреба.3.1.4.a. Вреднује и одабере ИКТ за одређене потребе (реферат, презентација).5.1.1.б. Процјењује критички информације које проналази на вебу.









enablebih.orgenablebih.org/doc_ppdm_stem/stem/srp/onpp srp/srp-onpp...save the children...

Documents