srpsko-rumunski odnosi xiv-xvii veka

SRP5KO-RUMUNSKI ODNOSI XIV-XVH VEKA

ore Sp. Raoj i i . * " . . . i

Od vremena svoga stalnog nastanjenja na Balkanskom alu- ostrvu, od prve polovine VII veka, Srbi Rumunima ive zajedh nki ili u najbliem susedstvu. Prolo je trinaest vekova, a meu njima nije dolazilo do ratnih Sukoba. To je redak primer mirriog Jsajeinikog ivota meu narodima.

Formiranje jednog -i drugog naroda, njihova etnogeneza, vre- na je uporedno i pod uzajamnim uticajem. Sa Srbima su se, jo u Srednjem veku, stapali etniki elenieriti koji su najsrodniji da- nanjim Rumunima. Ti ostaci romaniziranog starosedelakog sa- novnitva gubili su etniku osobenost i pbd vlasima se od XlV vieka mogu da podrazumevaju stoarj bez obzira na narodnost. Sve su to veoma zanimljiva i neobino vana nauna pitanja, u koja se irii ovoga puta ne moemo da uputamo. Zelimo da se pozaba- vimo srpsko-rumunskim odnosima u prvim vekovima posle obra- zovanja rumunskih feudalnih drava Vlake i Moldavije, koje je dovreno tek u XIV veku.

Kazali smo d(a izmeu Srba i Rumuna nije bilo ratnih sukoba. Mislili smo na xatove koji se Vode izmeu dve drave. p dva maha,tu XIV veku, sukobili su se srpski i rumunski odredi, ali u sastavu tue vojske. Prvi put su Rumuni bili meu napadaima, a drugi put Srbi. I u jednom i irugom sluaju napadai su bili po- raeni. a'Rumime ne znamo pod kojim su se uslovima nali me- u napadaima. Srbi su bili prinueni to da budu i eleli su da budu potiieni. To je injenica koju tr^ ba istai. Rumuni su u^eli uea u bugarskom i vizantiskom napadu na srpsku dravu koji je zavren kod Velbuda 3330, god. Uesnik u toj bici, docniji srpski car Stef^n Duan, ovako govori u svojoj autobiografskoj be- leci koja se nalazi u povelji ispred njegovog Zdkonika: ..A poaa- videvi zlonenavisnik avo naem dobrom ivotu, i zlonaravlju po- die na nas 7 careva...; da reem: i cara grkog, Mihaila i brata njegovog Belaura, i Aleksandra cara Bugara, i Basarabu Ivanka, tasta Aleksandra, cara sume (u susedstvu) iveih crmh Tatara, i gospodstvo j^ko i ostalii njima gospodu.1 B s^araba I je / . vojvoda vlaki (oko l3101352), sin vojvode Tugemira ili Tiho- aaifa. Ori je ujedinio rumunske zemlje s obe strane Olte i nosib

________ _ _ _ ' : ' . _ ' " v - '

k .. 1 St. Novakovi, aikonik S

14 ore Sp. R aojii

je titulu ,,veliki vojvoda cele rumunske zemlje .2 Njegov zet Alek- sandar vladao je nad Tatarima u susednoj Moldaviji. Gospodstvo jako bilo je takoe u Moldaviji. Na njega aanas potsea ime grada Jaa.3 Jasi su isto to i Alani, koji danas pod imenom Oseta ive na Kavkazu.4 Vlaka se kod Srba u doba cara Duana i cara Uroa nazivala B a s a r a b i n a z e m i j a , 5 a u srpskim izvorima (s kraja XIV veka i docnije) vlaki uesnici Velbuke bitke zovu se B a s a r a b i m a . 8 Na Vlaku su 1395 god. udarili Turci, u ijoj su vojsci, kao vazali, bili srpski knez Stefan Lazarevi i makedonski gospodari kralj Marko i gospodin Konstantin Dra- ga. Biograf Stefana Lazarevia, Konstantin Filozof, zabeleio je da se prialo kako je kralj Marko rekao Konstantinu Dragau: govorim i molim Gospoda da hrianima bude pomonik, pa ja prvi meu mrtvima u ratu ovom da budem .7 Tako je i bilo. Mar- ko je poginuo u bici na Rovinama. S njim je poginuo i Konstan- tin Draga. Vlaki vojvoa Jovan Mira I (13861418) odbranio je svoju zemlju.8 Stefan Lazarevi je docnije bio prijatelj sa Mir- cm, koji ga je najlepe doekao 1410 god. kad se preko Vlake vraao u svoju dravu posle uestvovanja u turskim meusobi- cama. Primio ga je ,,s velikim ljuboastijem. Konstantin Filozof jo pria da je Mira imao neizmernu elju da gleda Stefana i da se u tome nije mogao nasititi. Gostio je Stefana ,,vele asno i ,,to je potrebno dovoljno mu davae, konje i sve drugo u emu je oskudevao zbog daljnog putovanja .9

U doba cara Uroa izmeu srpske drave i Vlake stvorena je tko tesna veza kakvu je u feudalnom poretku pretstavljao vla- dalaki brak. Car Uro se 1360 god. oenio Anom ili Ankom, er- kom vlakog vojvode Nikole Aleksandra (1352i364), a unukom vojvode Basarabe I. Njena roena sestra zvala se takoe Anom i ivela je u Vidinu kao ena bugarskog prestolonaslednika Jo- vana Sracimira.10 Ba iz godine Uroeve enidbe imamo jedan Zbornik nainjen za tu Anu iz Vidina. U njemu su itija ,,svetih prepodobnih i strastotrpnih ena (muemca). Tu je ,i Taida, o ^ je u modemo vreme pisao Anatol Frans. Zbornik u srp-

2 N. Jorga, Istorija Rumuna (1935) 72 73, 333.3 II. Ruvarac, Priloci k objanjenju izvora srpske istorije, XVII ,,Go-

spostvo Jako (Glasnik SUD 49, 1881. 17 21).4 K. Jireek, Istorija Srba I (1952)' 18, 206.5 St. Novakovi, Zakonski spomenici (1912) 170, 179.0 Ljub. Stojanovi, Stari srpski rodoslovi i letopisi (1927) 78, 79, 91, 103,

199, 284.7 Izd. V. Jagi, Glasnik SUD 42 (1875) 269 270.8 . S. Radojii, Jedna gl,ava iz Zivota Stefana Lazarevia od Konstan-

tina Filozofa Bitka na Rovinama (Hrianski ivot VI, 1927, 138 144); Isti, Listina manastira Petre od oktobra 1395 god. kao izvor hronologije bitike na Rovinama (Bogoslovlje II, 1927, 293 297); Isti, La chronologie de la Bataille de Rovine (Revue historique du Sud-est europeen V, 1928, 136 139.)

9 Glasnik SUD 42, 296.10 K. Jireek, op. cit. 238.

Srpsko-rum unski odnosi X IV X V II veka 15

skoj recenziji.11 Moda ga je itala i srpska canca Ana. Ako dobro razumemo deanski pomenik i ako se na njega moemo osloniti, carica Ana je preivela cara Uroa, zakaluerila se 1 umrla kao monahinja Jelena.ls Lesncvski pomenik pominje je pod njenim svetovnim imenom.:::

Feudalna prosveta i kultura vezane su za manastire, pa je otuda veoma znaajna delatnost u Vlakoj popa Nikodima Gria4. koji se u doba vlakog vojvode Vladislava I Vlajkua (1364 oko 1374) trudio oko podizanja manastira Vodice (iznad erdapa), a za vreme vojvode Radula I (oko 1374 oko 1384) starao oko gra- enja manastira Tismene. I za jedan i za drugi manastir Nikodim je dobio pomoc i od srpskog kneza Lazara, kao to se vidi iz povelje despota Stefana Lazarevia date 1405/6 god. tim manastirima. Knez Lazar je manastirima priloio neka sela u svojoj dravi (metohe). To se zaboravilo, pa despot Stefan obnavlja prilaga- nje15. Izgleda da su sva ta sela bila u Podunavlju juno od Du- nava. u onim krajevima koje je knez Lazar dobio potinjavanjem Radia Brankovia Rastisla|ia, gospodara Branieva (1378 god. ili neta ranije),18 cdnosno njegovim rasipanjem (1378/79 god.)17 Prema tome knez bi prilagao ve sagraenom manastiru Voici. Po prlanju tismenskih kaluera, zabeleenom oko sredine XVII veka, Nikodim se zvao Gri po tome to mu je otac bio Grk iz. Ko- stura. Majka mu je bila Srpkinja. Kalueri su govoriii da je Niko- dim roen u Prilepu.18 Treba tu svakako uiniti nialu ispravku. Nije bio Prilep mesto Nikodimovog roenja, ve po svoj prilici Prilepac kod Novoga Brda, u kome je knez Lazar roen i koji je pripadao kneevoj oevini.19 Posle te ispravke postaje jasna veza- nost izmeu kneza Lazara i Nikodima. Lazar alje Nikodima 1375 god. u Carigrad da radi na izmirenju srpske i grke crkve. U srpskoj delegaciji Nikodim je bio tlkovatelj (tuma).20 O njemu se

11 . -, , II (1944) 154; . lendi, Glasnik Skopskog naunog drutva II (1927) 67.

12 S. Risti, Deanski spomenici ;i864) 20.13 St. Novakovi, Srpski pomenici X V XVIII veka (Glasnik SUD 42,

1875, 29).14 II. Ruvarac, Pop Nikodim, der erste Klostergriinder in der Walachei

(Archiv fiir slavische Philologie XI, 1888, 354 363); E. Turdeanu, Les premiers ecrivains religieux en Valachie: lhegoumene Nicodeme de Tismana et le moine Philpthee (Revue des etudes roumaines II, 1954, 116 136).

15 ed. Mijatovi, Srpski odzraci iz rumunske istorije (Letopis MS 187,1896, 21 23); St. Novakovi, Zakonski spomenici 752 753; za hronologiju: . S. Ra- dojii, Glasnik Skopskog naunog drutva X X I (1940) 57 58.

. S. Radojii, Istoriski asopis III (1952) 89.17 Ljub. Stojanovi, Stari srpski rodoslovi i letopisi, 214.1S ed. Mijatovi, na n. m. 18 19: . Turdeanu, na n. m. 319.1(1 St. Novakovi, Novo Brdo i Vranjsko Pomoravlje (Godinjica N. upia

III, 1879, 297 299); II. Ruvarac, O krezu Lazaru (1888) 3. Po A. Deroku, danas iezao (Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, 1950, 172).

20 Arhiepiskop Danilo i drugi, ivoti kraljeva i arhiepiskopa srpskih (izdD. Danii 1866) 382.

16 ore Sp. Radojii

u istoriskim izvorima govori da je bio astan i osveen ovek, si- lan u knjigama, jo silniji u razumu i reima i odgovorima . Do- daje se da je bio Grk rodom i da je osnovao u Ugrovlakoj zemlji dva velika i asna manastira s velikim trudom t marlji- vou .21 U dananjoj istonoj Srbiji, u Krajini, Nikodim je verovatno podigao manastir Vratnu (kod Brze Palanke) i Manastiricu (ispod Miroa kod Dunava).22 Njegova aktivnost protegla se i na Ugarsku, gde je doiveo neko gonjenje ili u koju je bio prognat. Seste godine toga gonjenja , 1404/5, prepisao je u Ugarskoj jedno Jevanelje, koje je u XVII veku pokazivano u Tismeni, a koje je danas u Narodnom muzeju u Bukuretu.?;! Nikoim je umro 25 decembra 1406 god.

Pre no to je oao u srpsku zemlju i postao iguman manastira Deana, Grigorije Camblak,24 verovatno Vlah iz Bugarske, iveo je u Moldaviji i bio iguman manastira Njamca. To je bilo oko 1400 god. I u Moldaviji je Camblak radio na knjievnosti, kao to e se njom baviti i meu Srbima (oko 1402 1409) i docnije u Rusiji, u kojoj je umro kao mitropolit kijevski (1419/20). Sa veli- kom svitom bio je kao mitropolit 1418 god. na saboru u Kon- stancu, pa otud njegove slike i njegov grb u Hronici Ulriha Raj- hentala o tome saboru.25 Tako svojim knjievnim radom Camblak povezuje bugarsku, moldavsku, srpsku i rusku staru knjievnost. U Moldaviji i Vlakoj upotrebljavao se slovenski jezik pisan iri- likim slovima, i to ne samo u crkvi, ve i u dravnoj aministra- ciji. Dela iz jedne knjievnosti na slovenskom jeziku prenosila su se u drugu. Pri tome su menjani neki glasovi, a i rei. Koliko su se pojedine knjievncsti u toku vremena udaljavale .jedna od druge, sve je manje bilo prenoenja a sve vie prevoenja.

Srpska letopisaka beleenja poinju u prvoj polovim XV veka. Ona sadre mncge vesti o Vlakoj i Moldaviji: o bici na Ro- vinama, o smrti vlakog vojvode Mire (1), o tome kako sultan

21 Zivotopis starca Isaije (izd. N. Dui, Starine hilandarske, Glasnik SUD 5B, 1884, 75 Isti, Knjievni radovi 4, 1895, 87 88.

-2 M. . Milievi, Manastiri u Srbiji (Glasnik SUD X X I, 1367, 36 38);E. Turdeanu, na n. m.. 127 129.

-3 Ljub. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi IV (1923) 21; ed. Mijatovi na n. m . 19 20. Po Rad. M. G.rujiu, Nikodimov zapis nas oba- vetava prosanjanju poslednjih ostataka starog irilo-metodskog pra- voslavlja u istonoj Ugarskoj pojaanog moda s novim doseljenicima iz Srbije, posle Kosovske bitke i prvih pljakanja iz;a bojev.a Vlaha i Madjara s Turcima na Rovinama i kod Nikopolja, 1395 i 1396 god . (Duhovni ivot, Vojvodina I, 1939, 336, 349, 369). Jevandjelje bi, po Grujiu, bilo pisano nege u Banatu (ibid. 383). Ako u zapisu stoji ,.togova gonjenija". onda se svakako misli na Niikodimovo progonstvo. ? . Turdeanu, na n. m. 125, 134 135 navodi da P. P. Panaitescu, Mircea cel Btian (1944) 152 smatra da je Nikodim bio u Transilvaniji.

24 . S. Radojii, O Grigoriju C.amblaku (Glasnik SAN I, 1949, 172 175).25 A. . , rpnropiii > (1904) 182 208; M. Purkovi,

Srbi i sabor u Konstanci (Sloga, Perth, Australija, 24. XII. 1954).


Kriija (Mehmed I) pleni Vlaku, o smrti vlakog vojvode Da- na (II), o tome kako su Turci svezali Vlada (II) Drakula i postavili Miru, o turskom pohodu protiv Vlada (III) Drakulovia, o smrti vlakog vojvode Radula (III), o turskom porazu od vojvode moldavskog Stefana (III), o turskom osvajanju moidavskih grado- va Keliie i Beograda, o smrti vlakog vojvode Vlada (IV) Kalu- era i stupanju na presto njegovog sina Raula (IV), o smrti vlakog vojvode Radula (IV) i o tome da ga je nasledio Vlad (V) Ka- luerovi, o pogibiji vojvode Viada (V), o smrti vlakog vojvode Basarabe (IV), o tome kako su Turci napali vojvodu moldavskog Petra (IV), nainili ga ,,begunom 1 posle mu povratili presto, o tome kako su Turci poplenili Karabogdana (Moldaviju) i pogubili Mitraina, kako su Turci izgnali vlakog vojvodu Petra (II) a postavili vojvodu Aleksandra (II), kako je vojvoda Petar (II) umro u zatoenju, kako su Turci poli na Karabogdana i - bogdanca raskinuli kamile (odnosi se na moldavskog vojvodu Jovana 111 Groznog), o glai velikoj ,,po vse;| Makedoni i po Vlaseh (1575/76 god.), o raznim turskim napadima na Moldavi- ju.26 Nabrojali smo sve ove beleke da bi se videlo koliko su srpski letopisci obraali panju na Vlaku i Moldaviju, a sem toga da bismo pokazali sta ih je interesovalo. I moldavski i vlaki letopisi govore o Srbima.27

Iz druge polovine XV veka imamo jednu sasvim malu geo- grafsku beleku od starog srpskog knjievnika Dimitrija Kanta- kuzina, koji je svakako bio iz Novoga Brda.28 Beleka se odnosi na granice zemalja Dakija . Ustvari to je samo jedna ^enica, koja je kao tlkovanije (tumaenje) Dimitrija Katakuzina uneta u jedan sastav O knjize Ptolomeja, o ohridskoj eparhiji.9 U tom sastavu je i tlkovanije hilandarskog igumana Makarija, o kome e jo biti rei.

Kad je srpski manastir Hilandar na Sv. Gori osiroteo od blagoestive g'ospode srpske i blaenih ktitora , starala se o njemu cariea Mara, ki despota Dura Brankovia koja je bila data u harem sultana Murata II. Ostarela i u oekivanju da nastupi kraj ivota, Mara je zamolila vlakog vojvodu Vlaa IV Kaluera (1482 1496) da se primi da bude poslednji ktitor hilandarski. On joj je dao takvo obeanje, koje je i izvrio posle smrti njene i smrti njene sestre gospoe Katakuzine. U novembru 1492 god. vojvoda Vlad IV je u Bukuretu izdao povelju kojom odreuje manastiru godinji obrok od pet hiljaa aspri celeh . . se

26 Ljub. Stojanavi, Stari srpski rodoslovi i letopisi, 218 219, 224 225, 225, 229, 233 234, 245, 248, 249, 254, 258, 259, 260, 263, 264, 266, 267, 268, 269.

27 K. Perovi, Vesti o Srbima u rumunskim letopisima (iz Brastva X X X II, 1941).

28 . S. Radojii, Stari srpski knjievnici X IV X V II veka (1942) 37 38.:'9 Isti, Dva primera Ruvareve tanosti (Spomenica II. Ruvarcu, 1955,129).

Tekst ffitovanija na snimku (ibid. 130). , 2

18 ore Sp. Radojli

predvia nadoknada od pet stotina aspri za trokove monaha koji dolaze po taj obrok . Povelja je pisana srpskom recenzijom. Nju je potvrdio vojvoda Vlad V Vladuc (1510 1512), sin Vlada IV. Ova druga povelja ie


hovu decu.36 U crkvi su jo i likovi srpskog kneza Lazara i kneginje Milice.37 Na jednoj ikoni sv. Simeona i Save pretstavljena je Despina kako klei sa svoje dve keri. Ikona je ranije pripadala crkvi u Areu. Odatle potie i druga jedna ikona sa Despininim likom. Ta ikona prikazuje kako Bogorodica skida Hrista s krsta. Njoj Despina prinosi svoga mrtvog sina, vojvodu Teoisija/'8

Despina je poznata kao vezilja. U Kruedolu se uvao ielon koji je ona izvezla (1519). Traka od drugog jednog njenog fe]ona (opet iz 1519 god.) nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu.39 Vlaki letopisi belee da je ona poklonila manastiru Ivironu na Sv. Gori ,,pokrov, sav izatkan od zlata i veoma ukraen . Sveto- gorski manastir Ivsenofont ima jedan epitrahilj koji je Despina radila.'10

Vlaki vojvoda Radul IV pozvao je u Vlaku Nifona, nekada- njeg mitropolita solunskog (1484 1486j i u dva maha patrijarha carigradskog (1486 1488, 1496 1498). Nifon je imao da sredi pri- like u Vlakoj crkvi. Doao je u Vlaku 1504 god,, neto pre Mak- sima Brankovia. Nije ostao do kraja svoga ivota u Vlakoj. Nje- gcvi pogledi nisu se mogli uskladiti sa ivotom na vlakom dvoru. Umro je na Sv. Gori 1508 god. Bio je sin nekog Manojla, tobonjeg albanskog vlastelina, koji je jedno vreme bio u slubi despota ura Brankovia. Pre monaenja zvao se Nikola. Roen je na Peloponezu (izmeu 1435 i 1440 god.). Kao kaluer, pre no to je postao mitropolit, iveo je u Arti i kod Skenderbega u Kroji.41 Stari srpski knjievnik Gavrilo,42 koji je bio svetogorski prota, napisao je Zivot Nifonov. Postoji u rukopisima na slovenskom, grkom i rumunskom jeziku.43 Kao prota svetogorski, sa dvadeset igumana svetogorskih manastira, Gavrilo je 1517 god. bio u Vla- koj na osveenju crkve u Kurtea de Are.44

30 N. Jorga, Art et litterature des Roumains (1929) 22 24 i t. XIII.37 Ced. Mijatovi, na n. m. 31: J. Radoni, Grof ore Brankovi i nje-

govo vreme (1911) 693.38 Exposition de lArt Roumain ancien et moderne au Musee du seu de

paume a Paris (1925) 44 i tatol.39 L. Mirkovi, Crkveni umetniki vez (1940) 39 i tabl. X II sl. 4.40 R. Perovi, op. cit. 12.41 N. M. Popescu, Nifon II, patriarhul Constantinopolului (1914).42 . S. Radojii, Stari srpski knjievnici X IV XVII veka, 41; Isti, Dva

primera Ruvareve tanosti (Spomenica II. Ruvarcu, 125 126). I. Barbulesku je naao kod . A. , > - ! , , XIV X V II - (1901) CCLI da Jovan Kra- tovac ( njemu . S. Radojii. Stari srpski knjievnici, 28) prepisao 1567 god. jedan Gavrilov prevod, pa je na oanovu toga zakliuio da je i Gavrilo iz Kra- lova (Rumuni prema Srbima i Bugarima, 1908, 110, 117; Relations des Roumains avec les Serbes, les Bulgares, les Grecs et la Croatie, 1912, 226, 238). Tu po- greku ponavlja B. Kovaevi, koji tom prilikom Jovana naziva Jonom (Po- vodom knjige Ispravlenije grenika duhom krotosti, Bibliotekar VI, 1954, 219 220; Rumunske reminiscencije, srpeki i slovenski udeo u rumunskpj kul- "turi, Republika br. 557 od 3 jula 1956)

43 K. Jireek, op. cit. II (1952) 374; . A. , op. ct. CCLII.54 N. M. Popescu, op. cit. 19, 20

20 ore Sp. Radojii

Prvu vlaku l uopte rumunsku tampariju osnovao je ,,sve- tenoinok Makarije, koji je bez svake sumnje isto lice sa Maka- rijem iz Stamparije Cmojevia, osnivaem starog srpskog tam- parstva.45 I vlaka tamparija je bila irilika. Njena izdanja su na slovenskom jeziku, ali su u onoj recenziji koja je bila u upotrebi u Vlakoj i Mildaviji, tzv. vlako-moldavskoj reeenziji, sa jusovi- ma. Prva knjiga iz vlake tamparije, Liturgijar, izila je iz tampe 10 novembra 1507 god. Njeno slaganje poelo je po naredbi vojvode Radula IV, a zavreno je za vreme vojvode Mihne.4 Kad je druga knjiga tampana, Oktoih (1510), bio je vojvoda Vlad V Vladuc.47 A trea i poslednja koja je dosad poznata, Jevane- Ije (1512), objavljena je za vlade Basarabe IV Njegoja.48 Ni na jednoj ne stoji mesto tampanja. Misli se da je tampariia bila u Trgovitu.49 Na Oktoihu se nalazi slika crkve kod koje je bila tamparija. Po njoj se moda moe reiti pitanje mesta tampar'ije.50 Makarije je doneo tu sliku. kao to je Cetinjski manastir pretsta- vio u Oktoihu iz Stamparije Crnojevia. Po primeru Makarije- vom, u Oktoihu iz tamparije manastira Graanice (iz 1538/39 god.) data je slika Graanice.51

tampar Makarije je iz Vlake po svoj prilici otiao na Sv. Goru, u manastir Hilandar. Tamo je postao iguman. Ve smo pominjali da je Makarije kao iguman hilanarski sastavio jedan geografski spis. U tom se spisu govori zemljah dakijskih i o medah jeje (meama njenim), a zatim se prelazi na mee Gornje Mezije. Po podacima koji su u samom spisu moe se utvrditi da je pisan izmeu 1526 i 1529 gpd.52 Spis nije veliki, zanimljiv je, pa ga moemo navesti u celini: Sije (ovo je) tlkovanije (tumaenje) ' igumana hilanarskago taha (moda) Makarija, poslednjago v sve-

v 45 . S. Radojii, O Stampariji Cmojevia (Glasnik Skopskog naunog; drutva X IX , 1938, 151 156); Isti, Karakter i glavni momenti iz prolosti starih sipskih tamparija X V X V II veka (Istoriski zapisi VI, 1950, 262); Isti, Isto- risJU razvitak srpske rukopisne i tampane knjige (Izloba Rukopisna i tampana knjiga Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, 1952, 14).

40 St. Novakovi, Vlako-bugarski liturgijar od god. 1507 (Starine JA XI. 1879, 207 208); Ljub. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi I (1902) 124.

47 Ljub. Stojanovi,, op. cit. IV, 39; . S. Radojii, Stare srpske povelje i rukopisne knjige u Hilandaru (Arhivist II. 1952, 76 77).

43 . , - - 1 (1883)26 28; Ljub. Stojanovi, . cit. I, 127.

48 Ljub. Stojanovi, Srbi tampari u Rumuniji (Nova Evropa IX, 1924, 475);. S. Radojiic, O Stampariji Cmojevia (na n. m. 152, 155).

50 . S. Radojii, Arhivist II, 76 77.51 Isti, O jednoj ilustrovanoj srpskoj inkunabuli (Umetniki pregled IV,

1941, 23 26). E. Turdeanu se poziva na P P. Panaitescu-a i pogreno tvrdi da 9e slika crkve u vlakom Oktoihu nalazi na Oktoihu iz Stamparije Crnojevia (Revue des etudes roumaines II, 1954, 251).

52 . S. Radojii, Beleke o tamparijama u Cmoj Gori u X V i XVI veku (Istoriski zapisi II, 1948, 4). Tu 1528 god. Za 1529 god. v. Godinjak Isto- riekog drutva Bosne i Hercegovine VI (1954) 60

Srpsko-rum unski onosi X IV X V II veka 21

tenoinoceh (meu svetenoinocima) o zemljah dakijskih i o medah jeje (meama njenim). Prvaja Dakija: ot severnih stran meda do Malije Rusije i do Hacaga doseuti (dopirua); ot zapada e meda do Tise rece, le (koji) shodit ot zemlje glagoijeme (zvane) Ger- manskije ie jest Ugarskaja;53 ot poludne (juga) meda velikaja i slavnaja reka Dunaj, ot Tise rece jako (kako) e ishodit k rm- nomu moru do Nistra (Dnjestra); ot vstonije strane meda Nistr velikaja reka, ie teenije jeje (njeno) razdeljajet Tatare i Dakije, ie jest zemlja Muldovlahijskaja i Ugrovlahijskaja, ie i Planina narijut se (nazivaju se). Meda Gomjeje Misije (Mezije): ot zapada Dalmatija do Zapadnjago mora, njinja (sada) Skenderija gla- goljet se (zove se), i zemlja mojevia, do samije Save rece velikije i do Sirakus, ie jest Dubrovnik; ot poludne (juga) e Mae- donija, ie jest njinja (sada) Serez imenujet se; ot vstoka e Tra- kija, ie jest Drenopolje, do Dunava rece velikije; ot severa e meda velikaja reka Sava i Dunaj takode, jako.(kako) e i prede vie reeno bist, i do ermanije, ie i Jvagrij (Ugarskka) narijut se. Mediteranija e, njinja (sada) glagoijemaja (zvana) jest Hacag i Erdelj i MuJsa, do Tise rece opredeljajet se i tako zvanije pri- jemljuti njinja (sada). Mediteranija e po zemljemerskom razte- niji (raunanju) glagoljema (zvana) jest. Obae (ali) i kraj jej (njen) Mehadija njinja (sada) zovet se, po prvom zemljemerskom zvaniju do rece Olta doseuti (dopirua).

Kao iguman hilandarski Makarije je putovao 1525 god. u Vla- ku, a 1533 god. u Moldaviju. Dobio je za Hilandar godinju pomo.O tome mu je vlaki vojvoda Radul V de Afumaci izdao tri povelje, koje su sve srpske recenzije. Moldvaska povelja je u prepisu, ali se vidi da je i ona bila srpske recenzije. Niu izdao vojvoda Petar IV Rare.54

Makarije nije doneo sa sobom u Vlaku prvu srpsku tampariju i nije ju ni mogao doneti, jer nije bila njegova ve Crno- jevia. Druga srpska tamparija bila je u Goradu. Radila je tamo od 1519 do 1523 god. Pripadala je Ljubaviima koji su je docnije preneli u Vlaku. Ne znamo kad su to uinili, ali 1545 god. u Trgovitu se tampa jedan Molitvenik ,,s madrami (matricama) Dimitra Ljubavia .55 Dve godine docnije, 1547, Dimitrije, koji ncsi titulu logofet, tampa Apostol. Jean deo tcg izdanja name- njuje Vlakoj i ti su primerci s pogovorom u kome se pominje vlaki vojvoda Mira (III, obanin) i kae da su tampani u Trgo- vitu. Drugi su bili za Moldaviju. Tamo je pogovor s imenom moldavskog vojvode Ilijake (II, Rarea) i njegove majke gospo-

53 O 1526 god. Ferinand Habzburki je bio kralj ugarski, pa otud t izjenaavanje zemlje Getrmanske i Ugarske.

54 . S. Radojii, Srpske arhivske i rukopisne zbirke na Sv. Gori (Arhi- vist V, 10 11).

55 Isti, Povodom jednog lanka o starim srpskim tamparijama (Srpski knjievni glasnik 60, 1940, 215).

22 ore Sp. Radojii

de Jelene despotarice . Pogovori su srpske recenzije.56 Tekst Apo- stola je prenet na vlako-moldavsku recenziju, ali sa jasnim tra- govima prvobitne srpske recenzije.57

Ta maloas pomenuta gospoda Jelena despotarica je ki despota srpfkog Jovana Brankovia. Bila je udata za moldavskog vojvodu Petra IV Rarea (1527 1538, 1541 1546).58 U Batoa- nima, koji su njoj pripadali, podigla je dve crkve. Tu se u natpisu naziva Jelena despotovna, gospoda Petra vojvoe, dti Joana despota . I u Suavi ima jedna njena crkva.59 Moldavski letopisac Grigore Ureke (oko 1640) o njoj je pod 1540 god. ovo zabeleio: (Petar Rare) dogovori se sa svojom enom kneginjom Jelenom da sultanu Sulejmanu, turskom caru, poalje pismo sa velikim molbama i albama da bi se saalio na njega i oprostio mu, savi- jajui glavu pod carevu sablju, i da bi poslao pismo Janou (Za- polji), maarskom kralju, kako bi mu ovaj dozvolio da napusti zemlju i ode u Carigrad i slui na carevoj Porti. I poto je kne- ginja Jelena znala srpska slova, ona napisa pismo caru, sa mnogo molbi i albi, i zapeati ga i dade ga knezu Petru (Rareu). I knez Petar spusti ga iz kule kroz prozor napolje, pore zidina kule, i on zovnu jednog svoga vernog sluitelja, koji je bio Srbin, i po- kaza mu pismo i preporui mu u tajnosti da uzme pismo i da ga preda u careve ruke. Koji, dobivi ovaj nalog, ode da uzme pismo i odnese ga u Carigrad i prui ga prema carevim rukama .60

Jelenina i Petrova ki Roksanda udala se za moldvaskog vojvodu Aleksandra IV Lapunjanu (1552 1561, 1563 1568). Ona je priloila 1567 god. izvezenu platanicu manastiru Mileevi u kome poiva telo sv. Save srpskog.61 Kod njenoga mua i nje sklonili su se praunuci hercega Stefana , ,,tri bratijenca i dvije

5S . -b, op. cit. H l 114, Ljub. Stojanovi, Katalog rukopisa istarih tampanih knjiga SAN (1901) 232 235; Isti, Stari srpski zapisi i natpisi I. 173 174, IV, 52. Upor. . S. Radojii, O starom srpskom tampanom apostohi (Bibliotekar VII, 1955, 25 27).

57 P. I. Safarik, Geschichte der sudslawischen Literetur III (1865) 267 268; . ,, op. cit. 112.

58 N. Jorga, Art et litterature des Roumains, 42 45. N. Radoji je, ,,s ve- likom rezervom, izneo pretpostavku da je Jelena despotovna identina sa Despinom, enom Basarabe IV Njagoja (Platanica u manastiru Pakri, N a- rona starina VII, sv. 17. 1928, 197). To ne moe da bue, jer je Despina oe- vidno lino ime (a ne titula): javlja se u potpisu i intitulaciji Despininih pisama (S. Dragomir, Documente noua privatoare la relatiile Tarii Romane>ti cu Sibiiul in secolii X V s i XVI, 60 62 i tabl. II) i u Krueolskom pomeniku (Nagoja, gospou Despinu S. Petkovi, Opis rukopisa manastira Kruedola, 1914, 227).

"9 J. Radoni, Grof Dore Brankovi i njegovo vreme, 35; N. Jorga, O Krpsko-rumunskim odnosima u prolosti (Godinjak SAN XX V II, 1913, 171).

00 R. Perovi, op. cit. 8 9.01 L. Mirkovi, Mileevska platanica moldavskog vojvode Aleksandra i

zene mu Roksande u manastiru Pakri (Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju i folklor VII, 1927, 130 136); N. Radoji, na n. m. 193 197; L. Mirkovi Crkvent umetniki vez, 23 25.

Srpsko-rum unski onosi X IV X V II veka 23

sestre (tako stoji u pismu vojvodinom Dubrovanima, koje ,,pisa Dragomir Srbin u mestu Suave 1566 go.).62

Jedan avanturista sa Krita, Jakov Irakliski, uspeo je da ubedi Roksandu i vojvodu Aleksandra da je potomak Brankovia i prema tome srodnik Roksandin. Bio je na dvoru Karla V i od njega dobio potvrdu svoje izmiljene genealogije. Nazivao se Bazilikom Hera- klidom, despotom, markizom ostrva Parosa i Naksosa. Uspeo je da zbaci vojvodu Aleksandra s prestola i da vlada Moldavijom skoro dve godine (1561 1563).

Hriansk6g feudalizma kod Srba i Bugara vie nije bilo, pa za nije vie bio dovoljan oslonac preostala hrianska vla- stela, boljari . Obratila je veu panju zanatlijarna i njima je poela da stvar.a kultove. Tako je poetkom XVI veka dobio kult jedan Kujundija, Djordje Kratovac iz Sofije. I drugi jedan zana- tlija iz Sofije zasluio je kult svojom muenikom smru 1555 god. Bio je to obuar Nikola, rodom iz Janjine. Njegovo Zitije napisao je u srpskoj recenziji Matej Gramatik. Jedno vreme Nikola Sofiski je iveo u Vlakoj, pa se zbog toga u njegovom itiju nalaze zani- mljivi podaci o obuarskom zanatu kod Vlaha. U Vlakoj, kae se u itiju, imadjae usmoavakog hitrosloenija (obuarske vetine) iskusnog, no nestruno rekao bi ko, i ne ljudima lako prikladna. Grubo imaae neiskustva radi, kao to rekosmo. Boan- stvenim darom Nikola izmlada umetniki vetini toj nauen bi, to i prianje koje je proteklo kaza. I (to) toliko da sve tamo prevazie. I zbog ovoga ljudi koji tamo ive prili su k njemu. I ne samo (oni) no i ljudi od palata onog koji vlada zemljom. I tako ne malu ljubav k njemu sticahu i posle malo (vremena) poznata njega stvore gospodinu svojemu. I prizvan bude blaeni od njega. A on uobiajeno poklonjenje dravnom (poglavaru) podavi kao to treba. Zaudie se blagorazumna oveka videvi oni koji su okolo stajali. No i sam kralj kad je pogledao na nj, i prekrasan izgled njegov pohvalivi, onim koji su tu stajali ree: Mislim da je od dobrorazumnih ovaj ovek. Ko je i otkuda i uzrok dolaska pitae da zna. I kako ime tvoje glasi. I sveti dobivi takva (pita- nia), odgovori s pokomou. Ja, vladaoe, od daljnih (predela) pridoh, uvi veliinu bogodarovane ti drave. Bez oca i majke i sronika svih. A od rukodelija ivim, bogom hranjen. I u Hristu bogu veran Nikola nareen bih na svetom krtenju. A rob gospod- stvu tvome. I dravni: Saznah ree, o Nikola, da je u tebi blago- razumije i hrabrost, a ta vie (da si) dobroiskusni vetak delatelj. Razumeh da u zemlji naoj nema ovom podobno. Toga radi izvoli se nama da ti prebiva u dvoru morne, i s drugim Ijudima (koji su) u palatama da zajedno prebiva i hrani se. Da se ne pokae huda

62 K. Jireek, Spomenici srpski (Spomenik SAN XI, 1892, 90 91; Ljub. Stojanovi, Stare srpske povelje i pisma I, 2 (1934) 411 412.

83 N. Jorga, Istorija Rumuna, 134: Ced. Mijatovi, na n. m. 10 11; J. Ra- doni, op. cit. 245, 702 703.

ore Sp. Raojii

carska (palata) lienjem mudrih ljudi, jer i ta sama mnoinom vojina ukraava se, i izrednih ljudi. Rastui se namah lzvrsni kad ovo eu a ne obradova se. lzjavljivae da je nedostojan 1 neuk carskom sluenju. Ali nadjaa dravni, kao to je prirodno. I ne po volji povinova se bogoljubivi ovaj ovek, dobroposluan budui svagda.I u vojniki in upisan bi .64

Meu izdanjima starih srpskih tamparija najobimnija je knjiga Sabornik ili Praznini minej. Iziao je iz tampe 1538 godine. Dugo je slagan i tampan u tampariji Boidara Vukovia u Vene- ciji, vie od devetnaest meseci. Bila je to skupa knjiga. Prodavana je za 20 groa, a to je u ono doba iznosilo vie od trinaest dukata.65 Ta ie knjiga pretampana u Sasebeu 1580 god. Oko njene izrade trudio se akon Koresi, a izdata je po naredbi mitropolita erdeljskog enadija.66 Knjiga je liturgike sadrine. U njoj su pra- znine crkvene pesme. Neke od njih pripadaju originalnom srpskom crkvenom pesnitvu. Tako su tu pesme posveene Simeonu Nemanji od Teodcsija, Savi, moda takoe od Teodosija, Savi od Siiuana, Stefanu Deanskom cd Grigorija Camblaka. Po naredbi milropolita enadija tampan je 1581 god. jedan Zbornik pro- povedi, prevedenih sa grkog.67

Posle turskih poraza u pomorskoj bici kod Lepanta (1571) i u bici kod Siska (1593) javljaju se pokreti kod potlaenog ivlja u Turskome carstvu. Najlepe nade izaziva i dugi rat koji Austrija vodi s Turcima (1593 1606). Za vreme ovog rata Srbi su podigli vie ustanaka protiv Turaka i uopte pokazali ivu aktivnost. Tada je bio na poloaju pekog patrijarha Jovan, koji je pogazio spora- zum s Turcima zakljuen jo 1557 god. od strane patrijarha Maka- rija prilikom obnove Peke patrijarije. Patrijarh Jovan je zauzeo protivturski stav i to ga je stalo ivota (1614). Bio je svakako vlakog porekla. Zvao se Kantul. Njegov bratued bio je mitropolit vlaki.68 U banatskcm ustanku od 1594 god. uzeli su uea i Vlasi. Vo pobunjenika koji su napali na Vrac, Petar Majzo, bio je verovatno Vlah.6l)

Kod Srba u Erdelju, u Vlakoj i u Austriji javljaju se, posle ustanka u Banatu, tri linosti koje su se isticale i s kojima su rau- nali i erdeljski knezovi, i vlake vojvode, i austriski carevi. To su ore Rac Slankamenac, Sava Temivarac i Deli-Marko.

64 . A. , op. cit. 52 53.65 . S. Radojii, Cena Prazninog mineja Boidara Vukovia (Biblio-

tekar VII, 1955, 28 29).(6 . -b, op. cit. 206 210; G. Vitkovi, Srpski istorijski i knjievni

spomenici, Optak (Glasnk SUD 67, 1887, 342 350). Upor. D. Ruvarac, Prikaz 67 fcnjige Glasmka SUD (iz ,,Viela':), 1887, 26.

07 Rad. M. Gruji, Duhovni ivot (Vojvodina I, 398 399).08 II. Ruvarac, O pekim patrijarsima od Makarija do Arsenija III (1888)

57, 58.09 D. J. Popovi, Vojvodina u tursko doba (Vojvodina I, 254).


ore Rac Slankamenac70 istakao se jo u doba ustanka u Banatu. Vodio je pregovore u ime ustanika. Tada je ve bio u zrelim godinama. ovek maloga porekla, poeo je svoju karijeru kao konjuar kod jednog erdeljskog velikaa. Posle ustanka stupio je u sli*bu erdeljskog kneza igmunda Batorija. Mora da se isticao svojom okretnou, kad ga je erdeljski knez slao kao svoga izaslanika Tatarima i vlakcm vojvodi Mihailu Hrabrom. Uestvo- vao je u erdeljskim pohodima. Preao je u Vlaku i tamo komandovao nad veim brojem srpskih ratnika. Za raun Vlaha ratovao je protiv Turaka i protiv Erdelja. Iao je kao vlaki izaslanik. Bi- vao je u zatvoru i austriskom i erdeljskom. Stupio je u austrisku slubu, pa je uskoro napustio i otiao u Erdelj. U Erelju uiva veliki ugled i uzima uea u radu erdeljskog sabora. Pogubljen je po nalogu vlakog vojvode Radula VIII Serbana, koji se bio umeao u erdeljske razmirice. orde je raereen i glava mu je u Braovi stavljena na gradski zid (1611). U nauci je izneto milje- nje da je ore Rac Slankamenac opevan u narodnoj pesmi pod imenom Pijanice ure.71 Vojvoda Mireta u pesmi Raul-beg i bugarski kralj iman (iz II knj. Vukove zbirke) kazuje svome bratu Raulu:

A ti uzmi dvije verne sluge,Pak ti idi gradu Trnovome,Ne plai se kralja Simanina:Ako stane rujno piti vino,Pie za te Pijanica ura;Ako 1 odu grki govoriti,Govorie Griu Manojlo.

U Trnovu donose kupu vina od dvanaest oka.

Beg je dade Pijanici uru,uro popi, nita ne osjeti.

Od ure je stvoren tip pijanice u naim narodnim poslovi- cama,72 pa se otuda govori: ,,Ne poznaje ura svoju enu , ,,Piian uro kao i sjekira , Obodi ga, uro! (kad ko rdavo, a osobito na ravu konju tri), Burinu petku (u znaenju nikad). Po Pijanici uri velika vinska aa naziva se urovaa .

70 A. Ivi. Istorija Srba u Vojvoini (1929) 203, 208, 209, 213. 217, 219, 222, 223, 224, 226-, 234, 235, 237; D. J. Popovi, na n. m. 250 251.

71 Drag. Kosti, Tumaenja druige kniige Srpslkih narodnih pjesama V. S. Karadia (1937) 112.

72 V. ajkanovi, Iz naih naronih poslovica (Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju i folklor I, 1921, 209 210).

73 A. Ivi, op. cit. 208, 209, 220, 230, 232, 233, 235, 236 237, 241- D. J. Po- povi, na n. m. 251.

ore Sp. Radojii

Sava Temivarac73 se javlja posle ustanka u Bsnatu. Bio je u slubi erdeljskog kneza. Ratovao je protiv Turaka. Preao je u austrisku slubu, pa ]e zatim otiao u Vlaku, gde je zapovedao jednom etom (1616). Posle toga gubi mu se trag.

Deli-Marko74 je bio od velikog ugleda kod Srba. Imao je uti- caja na Ijude. Bio je dobar ratnik, a umeo je da bude i dobar diplomata. Poreklo mu je nepoznato. Sudei po nadimcima, imao je neke veze i s Dubrovnikom i sa Segedinom. Sa svojom etom je pripadao erdeljskoj vojsci. Prelazio je preko turske granice i robio turske karavane, pa ak i turske lae. Iao je i preko planine Balkana i pustoio po dolini Marice. Napao je i na Plevnu i odatle doneo veliki plen. U jednom takvom pohode bio je ranjen i dopao je turskog ropstva. Odveden je u Carigrad. Posle svog osloboenja bio je u slubi vlakog vojvode Mihaila Hrabrog i komandovao odredom od etiri hiljade Srba konjanika. Bivao je zatim u Erde- lju i Maarskoj, pravio razne poteze i dolazio u opasnost da izgubi ivot. Jednom je morao da prepliva s konjem Tisu. Drugi put je morao da se spasava bekstvom od pokolja. Stupio je u austrisku slubu, pa je uskoro zatim otiao u Erdelj. Bio je ozbiljan kandi- dat za moldavskog vojvodu (1615, 1617). Kao erdeljski izaslanik iao je u Carigrad i dvaput u Prag. Kad je po drugi put bio u Pragu kod pobunjenih Ceha, dobio je dar u oruju i odelu. To je posiednja vest koju imamo o njemu (iz 1619 god.). U naem narodnom pesnitvu lik Deli-Marka stopio se s likom Kraljevia Marka.75

Poetkom XVII veka prestaje s radom poslednja stara srpska tamparija. Ona je bila u Veneciji. Njeno jedino izdanje, Psaltir (1638), odlikuje se po tome to ima naslovnu stranu. Dotada stare srpske tampane knjige bile su bez naslovne strane, pa su i time bile sline starim srpskim rukopisnim knjigama. U Vlakoj, u Trgovitu, tampa se Pentikostar (Cvetni triod) 1649 god. Po naredbi kneginje Jelene, ene vlakog vojvode Matije Basarabe (16321654) ta je knjiga ,,ot dvoju pismenu seju (ovih) velikog i malog jusa obiaju blagovolnomu raeniju (elji) srb- skago naroda opasno (paljivo) izitena . Oko te knjige trudio se jeromonah Jovan Svetogorac, inae Bosanac iz Kamengrada, postrinik manastira Gomionice. ,,Tiparnik je bio neki Proka, koji knjigu tiparisao ,,s vsemi proimi svojimi trudoljubci .7 U knjizi se nalaze srpski stihovi, koji su veinom sa slikom, od trinaest slogova, tzv. poljski trinaesterci .77

74 A. Ivi, op. cit. 208,. 209 210, 214, 216 217, 218, 220, 221 222, 230. 233, 235, 239 241, 244 245; D. J. Popovi, na n. m. 251 252.

75 Drag. Kosti, Noviji prilozi prouavanju narodne poezije (iz Srpskog knjievnog glasnika 42, 1936) 21, 22 23; Isti, Tumaenja, 103.

73 . ,, op. cit. 537 538; St. Nova'kovi, Srpski tampari u Ru- jniuniji (Godinjica N. Cupia XVII, 1898, 339 340, 340 348); Ljub. Stojanovic, Stari srpski zapisi i natpisi I, 360 361.

77 Pavle Popovi, Srpski stihovi iz 1649 god. (Godinjica N. upia X X IX . 1910, 333 337).


Tako se vlako tamparstvo, je osnovao Srbin Makarije, oduilo srpskoj knjizi. 1 na poetku XVIII veka, kad se cele srpske knjige reu u bakru i onda umnoavaju kao drugi bakrorezi, u vlakoj tampariji u Rimniku od 1726 do 1761 god. tampaju se neke kolske i crkvene knjige za Srbe.78

Ovde moramo da stanemo. Trebalo bi priati o grofu oru Brankoviu i o parijarhu Arseniju III Crnojeviu, ali time bismo uli u novo doba koje ne mislimo obraivati. Samo da dodamo jo nekoliko rei o naoj narodnoj pesmi i legendi. Iz vlake istorije u naoj narodnoj pesmi se pominju vojvode Mira (I), Radul (I ili IV) i Vladislav (I). Naa narodna pesma zna za Karavlaku i Ka- rabogdansku.79 Videli smo da pod Karabogdanom govore o Mol- daviji i stari srpski letopisi (kod njih jo i naziv Bogdaneva zemlja). U Savinski letopis (sauvan u rukopisu verovatno iz 1687/88) uneta je ova legenda o despotu Stefanu i devici Ruti: Postavie za despota Stefana sina kneza Laara. I privedena njemu bist ena gospoda (gospodina) ot grada Galata, dti Katakuzina Paleologa, imenujema gospoa Jelena, koja bist besplodna, ne ima eda s Stefanom despotom. I pojde Stefan despot k kesaru s vlasteli i velmoi svojimi, i prihodit v udol (dolinu) neki ot Sibinja u reenoga Vlaha Boguta ili Budimira vitati (stanovati) v domu jego (njegovom). Gospodin Stefan Lazarevi nikogda na tudu enu ne pomisli, i tu ustreljen bist enskom pohotiju na devicu dter Budimirovu. Toj videe vlasteli i bliiki Stefana despota, i pojdoe k materi sije (ove) device, i vsa (sve) ej (njoj) skazae jae (ono) o Stefane. Ona e vdele (zaeli) semu (ovo) tomuj, i takoj ona prinudi dter svoju i pojde i primesi se (priblii se) k Stefanu, i bist s njeju; utrej dn (sutradan) prispev Stefan, videv sebe smu- tena drehal (haljine) i skrban v sebe sta(ja)e. Takoj ga vlasteli i velmui videve, vse porazumee i velmi vzradovae se. Stefan devicu k sebi prizivajet, i prsten svoj na nju polagajet i celovav jeju (nju) i ree: ti jesi vtora i ena moja Rutua jako (kao) i Je- lena, dti Katakuzina Paleologa. I tako Ruta, dti Budimirova, za- et se ot Stefana, sina kneza Lazara i rodi Janka i Marideljenu, dvoji deti .80 Janko je Sibinjanin Janko, poznata linost naih narodnih pesama i predanja. Da je on sin despota Stefana, pria se u narodu (kako je to zabeleio Vuk Karadi). O tome postojei narodne pesme (u zbirkama V. Bogiia, S. Milutinovia i B. Petranovia).81 Po legendi iz Savinskog letopisa Janko bi bio po

78 . S. Radojii, Istoriski razvitak srpeke rukopisne i tampane knjige (na n. m. 22).

79 T. Mareti, Naa narodna epika (1909) 152, 161 162; Drag. Kosti, Tu- maenja, 35, 111, 150.

80 Izd. Ljub. Stojanovi, Prilozi za knjievnoet, jezik, istoriju i folklor VII, 177.

81 T. Mareti, op. cit. 168 169, 178 180; A. Gavrilovi, Istoi'ija srpskei hrvatske knjievnosti usmenog postanja (1912) 122 123.

28 ore Sp. Radojii

majci vlakog porekla. Sibiajanin Janko odn. istoriski Jovan (Ja- nu, Jankul) Hunjadi bio je zaista Rumun po poreklu. Njegov otac, vitez Vojko, dobio je 1409 god. grad Hunjad od kralja Sigis- munda.82

o r e S p . R a d o j i i

RELATIONS SERBO-ROUMAINES DU XIVe AU XVIle SIECLE

R e s u m e

srpsko-rumunski odnosi xiv-xvii veka

Documents