2SRPSKI P^ELAR

"SRPSKI P^ELAR" ~asopis za p~elarsku nauku i praksu

IZDAVA^:DRU[TVO P^ELARA "DUBO^ICA" LeskovacS. Zlatanovi} 3516000 Leskovac

^LAN DRU[TVA P^ELARA "DUBO^ICA" SE POSTAJE UPLATOM ^LANARINE NA RA^UN

160-103153-47

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Sa takmi~enja APIMONDIJA AUTRALIJE 2007Autori ostalih fotografija: Sr|an Markovi}, Dragoslav Ili} [e{ i preuzete iz ~asopisa "P~elar"

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Dragoslav Ili} [e{Tel.: (016) 281 666, (063) 42 82 36

REDAKCIJA:prof. dr Kostadin Tri~kovi}mr Neboj{a Arsi}dr vet. med. Mihajlo Ili}dipl. ing. polj. Zoran Stamenkovi}dipl. ing. polj. Nenad Stefanovi}dipl. ing. polj. Dejan Pe{i}ecc. Ljubi{a Mladenovi}LEKTOR: Zlatko Nikoli}PRELOM: [tamparija "\AK" Leskovac, 063/ 8 115 007

2004 2005 2006 2007 2008

REDOSLED BOJA ZA OBELE@AVANJE MATICA

3 SRPSKI P^ELAR

SADR@AJ4

5

6

9

12

18

23

27

30

32

33

37

40

42

43

46

49

51

52

53

54

55

NOVOGODIŠNJE ŽELJE

^ESTITKE SRPSKOM P^ELARU

ČLANOVI SPOSA PODNELI KRIVIČNU PRIJAVU PROTIV PREDSEDNIKA STOJANOVIĆ ŽIVOSLAVA

RODOLJUB ŽIVADINOVIĆ SINONIM ZA NAJSRAMNIJE VREME SRPSKOG PČELARSKOG NOVINARSTVA

APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007

RAZLI^ITA STANJA DRU[TVA P^ELA U ZIMSKOM PERIODU I UTRO[ENA TOPLOTNA ENERGIJA

SREĆA JE U DAVANJU

КОРИШЋЕЊЕ МЕДА КАО СИРОВИНЕ У ПРЕХРАМБЕНОЈ ИНДУСТРИЈИ КАО НАЧИН ПОВЕЋАЊА ЊЕГОВЕ ПОТРОШЊЕ

@AOKA

RECEPT ZA POGAČU

PRAKTIČNA PRIMENA TIMOLA

UTICAJ ŠTETNIH ZRAČENJA NA PČELINJA DRUŠTVA

NAZADNO PČELARENJE

@IVA OGRADA, VRBICA, VU~AC

KO JE SAKRIO PRIJAVU PROTIV RODOLJUBA ŽIVADINOVIĆA?

ZVONIMIR VASIĆ IZ LESKOVCA ZASTRAŠUJE SARADNIKE ČASOPISA „SRPSKI PČELAR“

KOGA OBMANJUJE ^ASOPIS “PČELAR”?

MALI SAVETI VELIKA POMOĆ

ISTINITE PRIČE

ANEGDOTE

PČELARIZMI

P^ELARSKA POEZIJA

SRPSKI P^ELAR

- SPOS-u da u Novoj Godini uradi nešto korisno srpskom pčelarstvu.- IO- Izvršnom Odboru SPOS-a da se ukine Skupština SPOS-a, jer i tako nisu

izvršavali odluke Skupštine i da promeni ime u OZS- Odbor za samozadovoljavanje.

- NO – Nadzornom Odboru SPOS-a da u Novoj Godini promeni ime u OZPK –

Odbor za podršku krađa. - Niškoj pčelarskoj asocijaciji da u Novoj Godini preraste u državni savez sa tri

člana: Živadinovića, Spasića i Vasića.- Milanu Martiću iz Šapca da mu u Novoj Godini pero bude još oštrije.- Živoslavu Stojanoviću da u Novoj Godini postane Predsednik hrvatskog

pčelarskog saveza.- Rodoljubu Živadinoviću iz Žitkovca da u Novoj Godini, za razliku od prošle

2007-e kada je bio Urednik i Koordinator, bude: Predsednik, Urednik, Koordinator, Sekretar i Knjigovođa, a Izvršni Odbor SPOS-a da donese Odluku po kojoj će se od ukupnih prihoda SPOS-a 10% odvajati za razvoj pčelarstva u Srbiji, a 90 % da ide za njegov honorar.

- Zvonimiru Vasiću iz Leskovca da u Novoj Godini ne bude kukavica pa da saradnike „Srpskog pčelara“ ne zastrašuje preko telefona već da to čini licem u lice.

- Predsadavajućem Skupštini SPOS-a Miliću Vukiću iz Užica da se u poslovniku o radu Skupštine Saveza doda novi član po kome neistomišljenici nemaju pravo govora.

- Proizvođačima preparata protiv varoe da im u Novoj Godini "Bog" neda nijednog Rodoljuba Živadinovića koji će propagirati upotrebu stranih i skupih preparata.

- Beogradskom Udruženju pčelara i Društvu pčelara Beograd da u Novoj Godini sami plaćaju kiriju, struju, vodu, kanalizaciju, smeće i toalet papir, a ne da im to plaćaju udruženja iz Prištine, Bujanovca i ostalih gradova Srbije.

- Čorbiću da u Novoj Godini u njegovim košnicama ima po 40.000 matica i jedna radilica.

- Josipu Brozu Titu da se ne vraća na ovaj svet, jer će Rodoljub Živadinović da mu ukine nadimak.

- Časopisu „Srpski pčelar“ da izvrši uspešno tretiranje SPOS-a od varoe.

NOVOGODIŠNJE ŽELJE

4

Dragoslav Ili} [e{

5 SRPSKI P^ELAR

Često se vraćam na ovaj odlični časopis. Srdačno hvala. Pošaljite mi svaki broj. Pozdrav za sve vas. Srećan Božić i Nova 2008. Godina MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI.

Otac Čeda. Srpska pravoslavna crkva Melburn.

Zahvaljujem se „Srpskom pčelaru“. Pozdrav, Zlatko Tomljanović, Hrvatska.

Hvala za poslati prvi broj „Srpskog pčelara“. Sadržaj je jako interesantan za svakog čitaoca i siguran sam da ćete uspeti naći dovoljno abonenata. Čestitam i želim svim saradnicima puno uspeha.

Franc Šivic, Slovenija.

Sve najlepše svima Vama i novom časopisu. Budite zdravi i radite mnogo za velike rezultate.

Aleksandar Georgijev Bugarska.

Dragi Prijatelji, srećna i blagoslovljena 2008. Godina. Puno zdravlja i sreće da Vas prati u njoj od srca Vam želim.

Goran Sušanj Australija.

Srpskom pčelaru su stigle čestitke iz svih krajeva sveta:Uvažena redakcijo zahvaljujem se na prvom broju “Srpskog pčelara”, želim vam dugovečnost, istinitot i progres!

Violeta Santrač Banja Luka

Najlepše vam hvala na “Srpskom pčelartu” i srećna vam nova godina. Janez Hočevar Slovenija

Hvala vam, “Srpski pčelar” je fantastičan. Petar Petrov Bugarska

^ESTITKE SRPSKOM P^ELARU

6SRPSKI P^ELAR

MOLBA

Kako časopis „Pčelar“ kontroliše predsednik SPOS-a Stojanović Živoslav, šaljemo vam fotokopiju prijave protiv pomenutog sa molbom da je objavite u časopisu „Srpski pčelar“ i tako upoznate č l a n o v e S P O S - a s a n j e g o v i m zloupotrebama.

PRIJAVA

Prijavljeni Stojanović Živoslav je kao predsednik Saveza službeno bio na svetski Kongres pčelarstva u Australiji od 6 do 17 septembra 2007. ukupno sa vremenom provedenim u putu.

Nedavno smo dobili molbu Svetski Kongres pčelarstva je bio od podnosioca prijave da u našem časopisu 9. do 14. septembra 2007. godine u „Srpski pčelar“ objavimo pomenutu Melburmu. Stojanović je boravio tamo prijavu. Imajući u vidu da je po važećem od 8. do 15. Dakle, neopravdano je statutu SPOS-a rad saveza javan odlučili boravio dva dana duže od potrebnog i smo da u cilju istinitog inforisanja time oštetio Savez za dva prenoćišta koja objavimo molbu u celosti i prijavu u delu iznose 240 dolara (Australiskih), i za dve u kome se iznose optužbe. dnevnice koje iznose 150 dolara, što

Pre zaklju~enja lista izvr{ili smo ukupno iznosi 390 dolara.proveru kod nadle`nog dr`avnog organa kome je upu}ena prijava i dobili smo Stojanović je naplatio od Saveza potvrdu da je prijava protiv imenovanog 10,5 dnevnica po 75 dolara, ukupno 800 zaista podneta i da je postupakpredvi|en dolara. Međutim Stojanović je po

napuštanju Australije 15.9.2007. godine Zakonom u toku.otišao na privatno turističko putovanje u

ČLANOVI SPOSA PODNELI KRIVIČNU PRIJAVU PROTIV

PREDSEDNIKA STOJANOVIĆ ŽIVOSLAVADragoslav Ili} [e{

Stojanovi} @ivoslav iz Subotice

7 SRPSKI P^ELAR

Singapor, gde je proveo 2 dana o trošku Saveza, stim što je i za ta dva dana naplatio 2 dnevnice, na šta po zakonu nije imao prava. Tako je Stojanović Živoslav nezakonito prisvojio 150 dolara. Sem toga oštetio je savez za 4200,00 dinara koju sumu je Savez unapred doplatio uz avionsku kartu za Stojanovićev hotelski smeštaj u Singapuru.

Savez je za Stojanović Živoslava unapred uplatio hotel, osam prenoćišta po 120 dolara, ukupno 960 dolara. Međutim kako je JAT otkazao planirani polazak aviona Stojanović je krenuo kasnije tako da je u Melburnu imao 7 prenoćišta, Jedno prenoćište manje od 8 uplaćenih, pa je zato Stojanoviću na ruke vraćeno 120 dolara na recepciji hotela, koju sumu je Stojanović nezakonito prisvojio.

Ukupna šteta koju je Stojanović Živoslav naneo Savezu u predhodno

pčelarski Savez Srbije, koji je Stojanović iznetim radnjama i zloupotrebama je 760 Živoslav svojim zloupotrebama naneo je Australiskih dolara.oko 3.000 Evra, samo u ovom slučaju.

Međutim najveća zloupotreba Stojanović Živoslav je izvršio Stojanović Živoslava u svemu ovom je

zloupotrebu službenog položaja time što što on kao čovek koji ne govori engleski je postojeću važeću odluku Skupštine jezik nije imao pravo da ide na svetski Saveza od 01.02.2003. godine da SPOS kongres na kome je zvanični jezik bude organizator državne pčelarske engleski, koji je i službeni jezik manifestacije u Tašmajdanskom parku, domaćina Australije. Živoslav ni u tom samovoljno izmenio i organizaciju slučju nije bio ogovrajuće lice, jer nije n e z a k o n i t o p r e p u s t i o d r u g o m bio sposoban da zastupa Savez, a još organizatoru iz ličnog interesa i time manje da prati kongres. Time je Živoslav oštetio Savez, prema pisanju časopisa rušio ugled Savezu i svojoj zemlji, naneo „Srpski pčelar“ između 2 i 3 miliona štete Savezu u stručnom i materijalnom dinara. pogledu. Ukupna materijalna šteta za

Stojanovi} @ivoslav u Singapuru

8SRPSKI P^ELAR

Stojanović Živoslav je takođe Stojanović Živoslav je u ovom slučaju izvršio utaju poreza na promet, na prihod bio dužan da odmah na sednici Izvršnog od časopisa „Pčelar“ koji je prodavan Odbora predoči članovima u čemu se licima koji nisu članovi SPOS-a, tako da sastoji povreda statuta i nezakonitost je naneo štetu državnom budžetu u 2006 odluke, kako bi Izvršni Odbor imao i 2007. godini. Inače SPOS nije mogućnost da izvrši korekciju donete registrvano lice za promet robe, časopis odluke. Ukoliko je takva odluka ipak „Pčelar“ je interni časopis, tako da je doneta, Živoslav je bio obavezan da svaka trgovina časopisom u suprotnosti spreči realizaciju takve odluke što on sa Statutom saveza i zakonom Republike nije učinio i time naneo materijalnu štetu Srbije. Savezu tj. udruženim pčelarima Srbije.

Stojanović Živoslav je oštetio Savez Stojanović Živoslav je zloupotrebio i time što je u pripremi časopisa „Pčelar“ službeni položaj i naneo veliku uveo plaćena fizička lica za poslove: materijalnu štetu Savezu time što je lektora, korektora i tehničku pripremu. poslovne prostorije Saveza u ulici Prema ugovoru o štampi sklopljenog Molerovoj br. 13 nezakonito izdao između Saveza i štamparije „Kolorpres“ drugim korisnicima za šta ne postoji

odluka Skupštine SPOS-a niti – Lapovo, ovaj posao je obavezna da odgovarajući ugovor o korišćenju izvrši štamparija. Dakle, Živoslav poslovnog prostora. S obzirom da Stojanović jedan isti posao plaća dva ukupni troškovi: zakupa poslovnog puta.prostora, grejanje, struja, smeće, voda, kanalizacija i sanitarni materijal u 2006. i Stojanović Živoslav je oštetio Savez 2007. godini prema finansijskom time što je omogućio da se realizuje izveštaju Saveza za period 01.01.-odluka IO Saveza od 21.04.2007. godine 31.12.2006. godine i plan za 2007. u delu u kome se Rodoljub Živadinović godinu, iznose 987.224 dinara, a kako je iz Žitkovca koji je tada bio na funkciji bilo tri korisnika proizilazi da je Savez urednika časopisa dodeljuje još jedna oštećen za 658.149 dinara.funkcija i još jedna plata za tu funkciju u

visini od 12.000 dinara. Na toj novoj Stojanović Živoslav je izvršio izmišljenoj funkciji Živadinović je

zloupotrebu službenog položaja i naneo trebao da koordinira saradnju Saveza sa štetu Savezu time što je nabavke vršio u državnim organima. Prema važećem suprotnosti sa zakonom o javnim Statutu Saveza član 25. Stojanović nabavkama.Živoslav je kao predsednik Saveza bio

dužan i obavezan da predstavlja Savez U Nišu 31.12.2007. godine pred državnim Organima. Tako je Savez

imao dvojicu plaćenih funkcionera za Podnosioci prijave jedan isti posao, što je u suprotnosti sa Članovi pčelarskih važećim statutom Saveza i predstavlja organizacija Srbije kršenje Zakona Republike Srbije.

9 SRPSKI P^ELAR

Najsramniji period u smislu istinitog i demokratskog informisanja srpsko pčelarstvo je imalo za vreme Roboljuba Živadinovića, kada je bio g l a v n i i o d g o v o r n i u r e d n i k časopisa“Pčelar“. Istina je bila samo jedna, ona koju je on objavljivao, a demante nije objavljivao. Pojedini delegati su na sednici skupštine SPOS-a koja je održana febroara 2007. godine u svojim diskusijama isticali da Rodoljub Živadinović neistomišljenike i one koji mu smetaju „veša“ u časopisu „Pčelar“ i zato niko nije smeo da mu se suprodstavi.

Smatramo da za istinu nikad nije kasno zato objavljujemo jedan demant koji Roboljub Živadinović nije hteo da objavi. U tekstu se otvoreno baca ljaga na

državu Irsku za lošu organizaciju što predstavlja najblaže rečeno gnusnu laž.

DEMANT Kongres je u svakom njegovom delu bio besprekorno organizovan. Kongresni

Kako je u tekstu pod naslovom “39. centar, tj. zgrada „Kraljevskog društva Kongres Apimondije, Dablin, Irska 21- Dablina“ je u potpunosti odgovarala 26 avgust 2005.“ autora: Roboljuba potrebama Kongresa. Irci kao domaćini i Živadinovića, Vlastimira Spasića i ljudi su izuzetno gostoljubivi, ljubazni i Milutina Petrovića, objavljenom u srdačni.časopisu „Pčelar“ oktobar 2005. godine izneto niz neistina neophodno je da U tekstu se takođe iznose lažne objavite Demant u prvom narednom informacije o časopisu „Pčelar“ na broju časopisa „Pčelar“, kako bi pčelari engleskom jeziku. Prava istina je da je Srbije bili tačno informisani.(sl. 1) časopisom i postupcima delegacije, pre

svega Rodoljuba Živadinovića, naneta

RODOLJUB ŽIVADINOVIĆ SINONIM ZA NAJSRAMNIJE VREME

SRPSKOG PČELARSKOG NOVINARSTVA

Rodoljub @ivadinovi} i @itkovca

Dragoslav Ili} [e{

10SRPSKI P^ELAR

Ona je urađena amaterski . Fotografije su nabacane bez ikakvog smisla, a na nosećoj fotografiji su oplodnjaci na mestu na kome ne bi smeli da se postave. Dakle, jednom rečju, katastrofa. Unutra je uglavnom beznačajni tekst. Šlag na tortu je fotografija urednika i njegovog pčelinjaka gde se vidi pogrešna lokacija pčelinjaka i nepravilno postavljene košnice. Opet se nameće pitanje kako će on da edukuje pčelare Srbije kad on sam nezna da postavi svoj pčelinjak i svoje košnice?

velika bruka srpskom pčelartvu. Časopis ne mora ni da se čita, a da se vidi da je bezvredan. Dovoljno je pogledati naslovnu stranu.

Najveći incident na kongresu izazvao je Rodoljub Živadinović kada je na krajnje drzak način i zaprepašćenje svih prisutnih za vreme ceremonije otvaranja izvršio „bombardovanje“ prisutnih časopisom „Pčelar“ pa se čak i šetkao po bini kao po svojoj dnevnoj sobi. Situacija je podsećala kao kad se za vreme svečanog ručka za stolom punim gostiju, pacov šeta po stolu. Taj čin je te večeri i tokom čitavog kongresa komentarisan kao srpski prostakluk i primitivizam. Od kako je Živadinović postao urednik, časopis „Pčelar“ je pun parola kao partizanski film 1945. godine.

sl. 1

11 SRPSKI P^ELAR

Samo Živadinović nezna staru srpsku Srbiji. Neshvatljivo je da pčelarski savez misao: "Ono čega se pametan stidi, Srbije i država Srbija budu zastupljeni na budala se ponosi". tako niskom nivou, da ih zastupa

anonimni pčelar, pčelar hobista Spasić Što se tiče delegacije sigurno je da Vlastimir iz Niša sa svojom ženom.

siromašnom Savezu pčelara Srbije i siromašnoj Srbiji nije bila potrebna Sve u svemu, delegacija Saveza tolika delegacija. Čak šta više, sve pčelarskih organizacija Srbije na potrebe pčelarskog saveza mogli su da kongresu Apimondija 2005 je svojim završe učesnici Apimondije, a ogroman aktivnostima ponizila, osramotila i novac koji je bačen na delegaciju bilo je nanela ogromnu štetu pčelarima Srbije i korisnije usmeriti na razvoj pčelarstva u državi Srbiji.

12SRPSKI P^ELAR

Na ovoj Apimondiji je prezentovano 409 da su posteri stajali sve vreme trajanja radova u usmenoj i poster-prezentaciji. kongresa, tako da posetioci koji posete Rad se odvijao po komisijama za: Apimondiju na jedan dan mogu da se apiterapiju, biologiju p~ela, patologiju, upoznaju sa svim radovima.ekonomiju, razvoj, tehnologiju i Na ovoj Apimondiji jedini u~esnik iz polinaciju. Usmena prezentacija se Srbije je bio Dragoslav Ili} [e{ sa dve odr`avala istovremeno u tri kongresne poster-prezentacije. Prva je bila rad broj dvorane. U toj prezentaciji svi u~esnici 74, pod naslovom “Samostalno su imali po 20 minuta za izlaganje. preseljenje matice iz dru{tva u dru{tvo i [to se ti~e poster-prezentacija, situacija ostale samostalne aktivnosti p~ela”, a je bila dosta haoti~na. Ono {to su autori druga rad broj 75, sa nazivom postavljali u toku dana to su organizatori “Embrionalni razvoj p~ela radilica u skidali u toku ve~eri. Mnogo bi bolje bilo trutovskim }elijama”.

APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007

Dragoslav Ili} [e{

13 SRPSKI P^ELAR

U komisiji za biologiju p~ela najpose}eniji je bio poster broj 74 pod naslovom “Samostalno preseljenje matica iz dru{tva u dru{tvo i ostale samostalne aktivnosti p~ela”, autora Dragoslava Ili}a [e{a iz Srbije.

Dragoslav Ili}[e{iz Srbije se u komisiji za biologiju p~ela predstavio svojom drugom prezentacijom broj 75 pod naslovom “Embrionalni razvoj p~ela radilica u trutovskim }elijama”,

Svetska p~elarska asocijacija je koja je bila najzapa`enija u ovoj gospodina Ili}a za ovaj film odlikovala komisiji.“Visokim odlikovanjem”, {to je najve}e Dragoslav Ili}[e{iz Srbije je priznanje Srbiji svih vremena u ovoj u~estvovao i konkurenciji takmi~enja konkurenciji.filmova sa svojim filmom “Apimondija -

Irska 2005”.

Visoko odlikovanje

14SRPSKI P^ELAR

Gospo|a iz odbora za takmi~enje nam je rekla da je sve proteklo u najboljem redu, da je bilo vrlo interesantnih eksponata od voska, veoma kvalitetnog meda, izuzetnih ~asopisa, knjiga, filmova i ostalog.

U prostoriji za takmi~enje najvi{e pa`nje su privla~ili eksponati od voska: sve}e, {ah od voska, terasa od voska, p~ela od voska i fontana od voska.

Bilo je tu i pi}a od meda. pobedio je britanski “Bi kraft”. U Za~u|uju}e je da je ovde u konkurenciji je bio i srpski “P~elar”, kao

konkurenciji meda bio bezna~ajno mali i ~asopisi iz svih krajeva sveta.broj uzoraka u odnosu na prethodne Takmi~ili su se i filatelisti sa Apimondije. markama na kojima su bili p~elarski

U konkurenciji p~elarskih ~asopisa motivi.

15 SRPSKI P^ELAR

@enski nakit u obliku p~ela.Stare kutije od meda.Knjige mnogih svetskih autora.Me|u fotografijama se izdvaja

fotografija ove hrabre devojke koja je sebi napravila kupa}i kostim od `ivih p~ela.

Bilo je tu raznog peciva sa medom.Kafe sa propolisom, zeleni ~aj sa

propolisom, crni ~aj sa propolisom.

Z a n a s p ~ e l a r e n a j l e p { i i najinteresantniji {tand imala je kompanija “Maja Sani Hani” iz Australije koja za oplodnjake koristi plasti~ne tegle. Ova tehnologija p r o i z v o d n j e m a t i c a j e v e o m a jednostavna. Iznad plodi{ta jakog p~elinjeg dru{tva stavlja se mati~na re{etka, pa iznad nje postolje sa otvorima za tegle.

Sve}e

[ah od voska

Terasa od voska

Fontana od voska

16SRPSKI P^ELAR

slu~aju se stavlja 36 tegli. P~ele iz jakog dru{tva ulaze u tegle i za nekoliko dana izgrade sa}e u njima. Kada p~ele izgrade sa}e, stavlja se poklopac tegle sa ugra|enom mati~nom re{etkom da bi matice koje iza|u iz mati~njaka ostale u tegli. Zatim se dodaje zatvoreni mati~njak kroz otvor na dnu tegle. Dva-tri dana posle izleganja matice oduzimaju se tegle sa celokupnim sadr`ajem koje sada imaju sa}e, puno p~ela i mladu neoplo|enu maticu. Tegle, sada ve}oplodnjaci, stavljaju se u kutije od stiropora.

Prazne plasti~ne tegle stavljaju se na otvore postolja kao medi{te, u ovom

Treba napomenuti da poklopac tegle ima sa strane otvor koji slu`i kao leto. Iz dna tegle se vadi plasti~na osnova mati~njaka i na taj na~in se osloba|a otvor, pa se iznad dodaje druga tegla

17 SRPSKI P^ELAR

puna hrane, koja je ranije pripremljena. Za demonstraciju evo kako to Tako }e donja tegla slu`iti kao plodi{te, a izgleda. Velika tegla je plodi{te, to jest gornja kao medi{te. Posle oplodnje ko{nica, a male tegle su oplodnjaci.oduzima se matica, a dodaje mati~njak i Samo mo`emo da ka`emo: Bravo za tako cele sezone. ideju.

18SRPSKI P^ELAR

UVOD klimatskim uslovima. U odnosu na iskustvo, raniji eksperimenti nisu bili

Odnos izme|u utro{ene toplote dovoljni i uklapali su se samo pod datim dru{tva p~ela i spolja{ne temperature uslovima. ^esto se zbog nedovoljnog vazduha dozvoljava nam da izra~unamo opisa eksperimenta vredni podaci ne konzumiranje meda pod razli~itim mogu prakti~no upotrebiti. Postoje

RAZLI^ITA STANJA DRU[TVA P^ELA

U ZIMSKOM PERIODU I UTRO[ENA TOPLOTNA ENERGIJA

Armand Krauz, Egils Stalizans, Valdis Bilinskis, Almars Berzonis, Litvanija

19 SRPSKI P^ELAR

razlozi zbog ~ega se smatra da na toplotu koju proizvode p~ele ne uti~e samo METODEtemperatura ambijenta. Dodatno sabijanje toplote mo`e dovesti do Kako bismo smanjili zavisnost stvaranja podvrsta p~ela, da uti~e na te`ine ko{nice od fluktuacije vazduha veli~inu dru{tva, prisustvo legla u roju, ambijenta, upotrebili smo jedno telo pojavu bolesti, prisustvo matice, ko{nice norve{kog tipa, koja je termotehni~ku osobinu ko{nice, napravl jena od plas t i~ne pene postavljanje ko{nice i drugih mogu}ih (47h47h27 cm, debljina zida 4,5 cm). faktora. Gnezdo smo pokrili polietilenskom

Da bismo odredili ja~inu toplote folijom +5 mm drvene gra|e + 4 cm dru{tva p~ela neophodno je odrediti le`i{te. Pod je napravljen od drvenog brzinu konzumiranja meda. nju je okvira sa metalnim sitom. Na 2 cm iznad nemogu}e izmeriti direktno. Prakti~no, postavljena je 4-milimetarska plo~a od merenje koje se koristilo bilo je drvenih vlakana, koja je ü 2 cm manja od periodi~no merenje ko{nice sa p~elama i podnog prozora, pa je tako omogu}eno medom, pretpostavljaju}i da razlike u strujanje sve`eg vazduha kroz stranice i merenju odgovaraju metaboli~nom e leminisano mo gu}e s tvaran je tro{enju meda, a da proizvodi kondenzacije. metabolizma - ugljendioksid i vodena Kako bismo izmerili termalnu para ne postoje u ko{nici. Gareev je otpornost zidova ko{nice, postavili smo, 1969. koristio ovu metodu kako bi u centru, unutar svakog zida, termi~ke odredio konzumiranje meda. Utro{ena senzore tipa DS 1800. Da bismo izmerili toplotna energija dru{tva N ÙnjÛ se poziciju dru{tva p~ela, postavili smo 5 mo`e izra~unati jedna~inom N=0,132 m, senzora u vertikali u centar ko{nice, a jo{ gde je m - konzumiranje meda Ùg. d-1Û, jedan izvan ko{nice. Kompjuter je ali prose~na toplotna energija jedne registrovao merenja temperatura nakon jedine p~ele je n1=N.n-1, gde je n - svakih 15 minuta.koli~ina p~ela u dru{tvu. Za merenje ko{nice, upotrebili smo

Dobijeni rezultati autora E. elektronsku vagu tipa DB-1S (maks. 60 Soutvika (1982) i E. Jeskova (1990) kg) sa osetljivo{}u 10. U na{em slu~aju, veoma se razlikuju. kada je ko{nica bila pod uticajem

Cilj ovog rada je da se odredi menjanja temperature, nismo mogli da utro{ena toplotna energija p~ela pod obavimo merenja bez prekida, jer je uslovima u zemlji Litvaniji i da se uticaj temperature na merenja dostigao uporede dobijeni rezultati sa onim g.oC-1 i jo{ se menjao s vremena na rezultatima koje su dobili gore pomenuti vreme. Kako bismo eliminisali ovaj autori. problem, podizali smo ko{nicu iznad

vage dizalicom pre svakog merenja.

20SRPSKI P^ELAR

Vagu smo resetovali. Nakon toga Analiziraju}i promene temperature postavili smo ko{nicu na vagu i fiksirali izme|u ramova, u visini od 15 cm s vrha te`inu. Merenja te`ine smo obavljali (slika 1), mo`emo odrediti neke periode jednom dnevno. Ovaj postupak je koji se najverovatnije odnose na zna~ajno pove}ao slo`enost zadatka i pona{anje dru{tva p~ela: od 5. oktobra verovatno da je pove}ao nivo do 20. oktobra - stadijum bez legla; od 1. konzumiranja meda, jer je dru{tvo bilo januara do 14. januara - stadijum gajenja uznemireno u momentu merenja. Pored legla u dru{tvu; od 8. marta do 15. marta - toga, vla`nost vazduha ambijenta je stadijum intenzivnog gajenja legla.registrovana u blizini higrometra-samomera~a tipa M 21 A.

Merenja smo vr{ili u periodu od 25. oktobra 2000. do 31. marta 2001. u Litvaniji, Riga, oblast Zemgales. Na po~etku eksperimenta, bilo je ü 20 000 evropskih tamnih p~ela (Apis mellifera mellifera) F1 generacije na 10 ramova.

Za vreme ispitivanja koristili smo dru{tvo p~ela sa maticom evropskih tamnih p~ela ukr{etenom nepoznatim trutovima. Ovo je navedeno i u morfolo{kim merenjima. Ona su slede}a: kubitalni indeks (odnos) 1,6 d i sko ida ln ih p reme{ tan ja 29% negativan. Ovo dru{tvo smo izabrali jer je popularno u p~elinjacima gde se osemenjavanje p~e la ne mo`e kontrolisati. O v o s u d n e v n e p r o s e ~ n e

temperature i potro{ene toplotne REZULTATI energ i je (Ni ) za svak i mesec Konzumiranje meda jednog dru{tva pojedina~no i rezultati svih perioda

p~ela u zimskom periodu 2000/01. ispisani l ineranim jedna~inama prikazano je na tabeli 1. N=a.ta+b, gde su a i b - koeficijenti, ta -

prose~na spolja{nja temperatura vazduha.

Ponavljanjem gore navedenog postupka u periodu od 10 dana, uo~ili smo razli~ite rezultate. Oni su prikazani u tabeli 2.

Slika 1. Promene prose~nog dru{tva (tk), minimalne (min) i maksimalne (mah) tempera-ture dana i no}i u to vreme. „1“ - kraj gajewa legla u jesen, „2“ - po~etak gajewa legla u dru-{tvu, „3“ - po~etak intenzivnog gajewa legla.

21 SRPSKI P^ELAR

slu~ajevima spolja{nji vazduh, koji je ulazio u ko{nicu, imao ve}i procenat vlage od onog u ko{nici.

Korelativna analiza za vreme svih eksperimenata nam pokazuje da se promene te`ine najvi{e javljaju pod uticajem relativne vla`nosti vazduha

U stadijume bez legla kapacitet se ambijenta (koeficijent korelacije (r = -pove}ao od 1,6 nj pri spolja{njoj 0.59) pra}en apsolutnom vla`no{}u temperaturi +6oC sve do 3,4 nj pri vazduha (r = -0.44), i najni`om temperaturi od -3 oC. Najni`a toplotna korelacijom prose~ne temperature energija se opa`a pri temperaturi od +5.9 vazduha ambijenta dana i no}i (r = -oC, u periodu od 1. do 10. novembra, 0.25).kada se prose~na energija jedne p~ele mo`e proceniti na ü 0,08 mnj.

Za vreme gajenja legla u dru{tvu, u KOMENTARna{em slu~aju, u temperaturnom intervalu od +0.5 do -5.5 oC, energija se Rezultati dobijeni za vre me pove}ala sa 4.1 na 6.5 nj. zimskog perioda imaju nizak koeficijent

Za vreme intenzivnog gajenja legla determinacije (+ 0.36), {to pokazuje u martu toplotna energija p~ela rapidno ve}u rasutost rezultata. Analiziraju}i raste. U okviru niskih intervala kinetiku promene temperature u gnezdu temperature od -0.8 na -1.5 oC, energija p~ela, odredili smo tri karakteristi~na se pove}ala od 5.7 na 10.2 nj. perioda dru{tva p~ela u zimskom

Rezultati svakodnevnog merenja periodu. Opisuju}i svaki period nam govore da isparavanje iz ko{nice posebno, videlo se da je prouzrokovano neo~ekivano zauzima mesto, pa tako pove}anje koeficijenta determinacije merenje konzumiranja meda u jednom (0.7-0.9), {to je indirektno pokazalo danu postaje problemati~no. U stvari, mi dobre rezultate, ukazuju}i na dobro ko-merimo brzinu stvaranja metaboli~kih ri{}enje ove metode (sli ka 2). proizvoda u ko{nici, {to zavisi od mete- Nedovoljna temperatura za gajenje legla orolo{kih okolnosti (temperatura, mo`e biti rezultat gajenja legla u ostalim vla`nost, vetar), kao i od postavljanja i ramovima ili rezultat pomeranja centra konstrukcije ko{nice. Za sedam dana dru{tva iz centra ko{nice.zapazili smo pove}anje te`ine ko{nice, Relativno mala razlika u toplotnoj koje se pojavljivalo nakon brzog energij i (0.8-1.2 nj) u opsegu pove}anja tem perature vazduha. temperatura od +6 do -5 oC izme|u na{ih Pretpostavl jamo da je u ovim podataka i podataka autora Jeskova

22SRPSKI P^ELAR

ZAKLJU^CI

Pod uslovima kakvi su u Litvaniji, dru{tvo p~ela ü 20000 p~ela) u zimu 2000/01. od 1. novembra do 31. marta je prezimilo u ko{nici od plasti~ne pene (norve{kog tipa) i potro{ilo 5,6 kg meda;

Slede}i periodi pona{anja su odre|eni kineti~kim promenama temperature u dru{tvu p~ela: bez legla (1.11-1.01); gajenje legla u dru{tvu (2.01-7.03); intenzivno gajenje p~ela (8.03-31.03);

Opadanjem temperature ambijenta od +6 do -6 oC, toplotna energija p~ela se pove}ava u zavisnosti od stadijuma u kome se nalazi dru{tvo. To pove}anje je najmanje u stadijumu bez legla (2-4 nj); gajenje legla u jatu (4.1-6.5 nj, ovim redom na temperaturi od +1 i -5,5 oC), ali za vreme intenzivnog gajenja legla u ( 1 9 9 0 ) m o g u b i t i r e z u l t a t okvirima niskih intervala temperatura od kori{}enja, u na{em slu~aju, termi~ki -0,8 do -1,5 oC (6-10 nj); izolovane ko{nice i manjeg dru{tva p~ela

Najni`a toplotna energija je (ü 70%). prime}ena na temperaturi od 5,9 oC, od Analiza rezultata autora Gareeva 1. do 10. novembra, kada se prose~na (1969) pokazuje da je karakter promena toplotna energija jedne p~ele mo`e kapaciteta u oba eksperimenta isti (ista proceniti na ü 0,08 mnj. vrednost koeficijenta, a kada je dru{tvo

Zavisnost toplotne energije p~ele od u stadijumu bez legla). Uzimaju}i u obzir temperature vazduha ambijenta u ovom da su eksperimenti autora Gareeva eksperimentu je jednaka ili manja u ura|eni na ni`im temperaturama (-4 do-pore|enju sa ranije objavljenim 12 oC), mogu}e je da se gajenje legla u rezultatima. dru{tvu uop{te nije ni desilo, ili nije bilo

toliko zna~ajno.

Slika 2. Promena utro{ene toplotne energije koja zavisi od prose~nog 10-dnevnog ciklusa spolja{njih temperatura za vreme stadijuma bez legla: 1 od (Jeskov, 1990); 2 od (Gareev, 1969); 3 - u stadijumu bez legla; 4 - leglo je u dru{tvu i 5 - in-tenzivno gajenje legla.

23 SRPSKI P^ELAR

Sreća je u davanju, a novogodišnji i godine, kad biološki sat pčela i prirodni božićni praznici su prilika za to uslovi probude njihov instikt razvoja,ni .Obradujte svoje prijatelje pčelinjim zimski mrazevi, ni vetar što se razbija o proizvodima,ali i pčele, ako im prošle košnice, nemogu sprečiti pčele da jeseni u njihovom staništu niste tokom januara obave pripreme za

ostavili dovoljno pristupačne i obnovu svoje vrste. Od tada, pčele kvalitetne hrane. Prošlogodišnja povećava ju pot rošn ju h rane , rađanja pčela prestala su krajem proporcionalno kontinuiranom odgoju i oktobra i početkom novembra. Od tada, širenju njihovog legla. Zbog toga, klube pa do kraja godine, pčele su trošile pčela mora biti stalno u bliskom minimalne količine meda, samo za kontaktu sa hranom. .Ukoliko ga se taj njihove neophodne energentske potrebe. kontakt sa hranom prekine, pčele Zato ih, u tom periodu, prihranom nije doživljavaju stres i uginjavaju od gladi. trebalo uznemiravati. Početkom nove To se najčešće događa pčelama u

SREĆA JE U DAVANJUMilan Mati}, [abac

24SRPSKI P^ELAR

staništima sa malim zalihama hrane, Ako je davanje sreća, neka bude ali ponekad i u savremenim košnicama, pravo,a. pravo rešenje u ovo vreme je u kojima meda ima više nego dovoljno. prirodni med! Obavezno od zdravih Primer za to su pčele zazimljene u pčela. Najpoželjnije.u okvirima, a u košnicama od dva duboka.nastavka, od nedostatku istih, koristite fino kojih je gornji pun meda! U takvom ukristalisan med od bagrema ili repice. košničnom rasporedu hrane i praznog .Svaka prihrana, a posebno zimska, toplog saća,pčele formiraju zimsko jako uzbuđuje klube pčela. Angažovane klube u donjem plodišnom nastavku,gde oko prenošenja, prerade i skladištenja matica polaže prvo januarsko leglo. Za hrane, one podižu temperaturu i vlagu u njegov odgoj neophodna je konstantna centralnom delu klubeta, gde hranom toplota i pogodna vlažnost. Da bi takve podstiču maticu da polaže jaja i, eto kvalitativne uslove obezbedile, u legla, usred zime, kad mu vreme nije! hladnim januarskim danima, pčele su Prerano započeto zimsko leglo i kod prinuđene da smanjuju površinu svoga optimalnih zajednica, gde su u klubetu klubeta.Ali, njegovim skupljanjem one povoljni uslovi, iscrpljuje zimujuće gube kontakt sa gornjim plodištem pčele i skraćuje im život. Kod punog meda. Ostavši bez hrane, žrtva malobrojnih društava, koja se preranim pčela za njihovo potomstvo je početkom legla samospašavaju, bezuspešna, i one uginjavaju od gladi u negativni efekti hranjenja su još blizini bogatsva od hrane! i z r a ž e n i j i . Č e s t o p o g u b n i , j e r u

Naravno takve „greške pčela“ ekstremno hladnim danima, da bi iskusni pčelari ispravljaju na vreme, ali i održavale povoljnu temperaturu, njima se katkad one događaju. Zato je malobrojne pčele moraju koristiti sve januarski (blic) pregled potreban, i ima više hrane. U procesu njene prerade ekonomsko opravdanje. Dovoljno je nastaje višak vlage koja,ako ne bude samo podići poklopnu dasku , pa da se u o d s t r a n j e n a , u z r o k u j e k v a r e n j e košnici ustanovi količina hrane i položaj otvorenog meda, što kod pčela izaziva klubeta prema njoj. Ako je sve kako proliv, ili još opasniju nozematozu, zbog priroda nalaže i pčelar želi, optimalne koje košnice često ostaju puste!pčelinje porodice će imati povoljne Zato januarska davanja treba uslove za razvoj prve vitalne generacije praktikovati samo kod su medne rezerve mladih pčela. To je u ovom periodu za vrlo male, ili nedostupne klubetu pčela. njih od bitnog značaja, jer svaka Ali i ta iznuđena prihrana, mora biti naredna generacija pčela uslovljena je pogodna za pčele.Sigurno im neće kvalitetom i brojnošću prethodne.. odgovarati prerada saharoze sa raznim,

U nedostupnosti, ili nedostatku često štetnim surogatima. Ukoliko meda, pomoć pčelara je neophodna. ipak, u ovom periodu, hranjenjem želite Sreća je u podstaći najranije zimsko leglo

davanju! Dajte pčelama kad im ,očigledno nepoznajete dovoljno treba, one će vam davati kad budu imale. biologiju pčelinje zajednice. Mora se

25 SRPSKI P^ELAR

znati, da je odgoj ranog zimskog legla za odmah promenila domaćina i uselila se u pčele izuzetno iscrpljujući i u principu leglo iz kojeg će se rađati zimujuće štetan za njihov ukupan prolećni razvoj! pčele!. One oštećene u kolevci, bez Zato im januarsko davanje hrane, sa adekvatne hrane i napadnute brojnim ciljem podsticanja razvoja, nije pomoć, parazitom, spas traže u bekstvu iz već dajnarski dar! košnice! Sposobnije pčelinje zajednice

To su preporuke iz moje dobre nastavljaju borbu za opstanak, a držaoci pčelarske, ali znam puno iskusnih pčela očekuju kraj „paše,“ da po pčelara, koji svake zime pčele hrane ustaljenom šablonu od pčela uzmu „obogaćenim“ pogačama i tvrde da im med, njih nahrane šećerom i tretiraju pčele uspešno prezimljavaju. Nemam protiv varoe. razloga da im neverujem,ali sam ubeđen: Suviše,suviše kasno i pogrešno! Kad pčele ne bi bile pokradene, nikad ne Prenamnožena krvožedna varoa, preko bi pristale da im umesto dragocenog pčelinjih rana već je aktivirala meda i polena daju novokompovanu, smrtonosne viruse pčela! Osiromašene, sumnjivim surogatima „obogaćenu“ fiziološki nepripremljene, od varoe i pogaču! Ali ko pita pćele? Za virusa napadnute, a od držaoca pčela „pče lare“ j e b i tno da da tom „ naterane da prerađuju saharozu, koja im pogačom“pče lama kompenzu ju skraćuje život i uslovljava uvek prisutnu prekomerno oduzimanje meda. Oni i podmuklu nozemozu, pčelinja smatraju da tako profitiraju,a pčele „besmrtna“ porodica nema mogućnosti sačuvaju od gladi i uginuća.Perfidna je za nastavak svoje vrste. Rano prestarila, to pdvala za pčele. Ona se „pčelarima“ obolela i onemoćala, od bezbroj vraća kao bumerang,jer kako ih oni stresova, pada na pod košnice, koja „daruju“sad, tako će i pčele njih u postaje njihova masovna grobnica! „ sezoni ranog proletnjeg medobranja,ako Pčelari“ koji su tome doprineli ga dočekaju,zbog sve učestalijih konstatuju kako je to šteta, a ja bih to masovnih uginuća pčelinji porodica. dopunio rečima: Šteta.je što nema suda Tome pre svih kumuju držaoci pčela. Za za genocid nad pčelama.sreću davanja oni i neznaju. Njima Dobro je što ovakvih slučajeva ima davanje nije navika. Naprotiv, od pčela relativno malo. Ogromna većina pčelara su navikli samo da uzimaju, cedeći iz trudi se, da pčelama omoguće što košn ica i suvu d renov inu . U povoljnije uslove u kojima bi one mogle prošlogodišnjem sušnom letu, da svoje prirodne sposobnosti n e d o s t a t a k n e k t a r a i p o l e n a iskoriste bolje nego kad su onemogućavao je pčelama kontinuiran prepuštene same sebi.To je dobra razvoj i fiziološku pripremu za pčelarska praksa kojom se, u saradnji sa zimu.Osiromašene pčele reagovale su naukom, došlo do saznanja šta pčelama, urođenim instiktom. Proterale su u savremenoj košnici, omogućava da trutove i prestale da neguj njihovo uspešnije obave svoj zimski i rani leglo. U nedostatku istog, varoa je prolećni razvoj. Pre svega, vrlo je važno

26SRPSKI P^ELAR

znati da, pčele ne pokušava grejati metaboličkom vlagom. Dobra pčelarska prostor svog staništa, već samo praksa je,da početkom nove godine, zapreminu klubeta, u kome se odvijaju pored donjeg suženog leta 7cm puta 6 sve važnije zimske aktivnosti pčela. U mm otvorite i pomoćno gornje leto. U centralnom delu pčelinje lože, pčele su poklopnoj dasci ostavite manji otvor, manje zbijene i proizvode toplotu kroz kroz koji će nepovoljan vazduh, zasićen proces razmene materija. Prirodno vodenom parom, izlaziti u prostor ispod širenje te toplote u prostor staništa, pčele izolacionog sloja,gde će biti apsorbovan maksimalno usporavaju njihovim od hidroskopne (iverice, kartona, novinatelima, zbijajući se u površinskom užem i sl.).Pored toga, ispod postolja sloju klubeta. Ta prirodno stečena košnica korisna je dobra vazdušna sposobnost pčela, da proizvedenu drenaža. U toku odgoja zimskog i toplotnu energiju čuvaju u zoni svoga prolećnog legla izolujte i pod košnice, klubeta, isključila je potrebu grejanja stavljanjem tankog stiropora na donju njihovog prirodnog staništa, pa samim mrežu pokretnog okvira. Pored izolacije, tim i savremene košnice. Vekovima je na stiroporu se jasno „čita“ položaj i šuplje drvo svojom masom štitilo pčele veličina klubeta, njegovo pomeranje za od vetrova, a apsorbcionom osobinom hranom, kvalitet hrane, neočekivano od prekomerne vlage, izazvane prisustvo miša ili rovčice i još puno s p o l j a š n j i m o k r u ž e n j e m i l i znakova, koji ukazuju na uslove i metabolizmom pčela u procesu razmene uzročnike povoljnog ili lošeg zimovanja materija. Ova aksioma pčelarima pčela. Ovako opremljena, izolovana i ukazuje na neophodnu potrebu od vetra zaštićena košnica, sa poštovanja tih vekovima ustaljenih prirodnom aeracijom,letom okrenuta prirodnih zakonitosti. Shodno tome, prema suncu i sa punim mednim savremena košnica bi trebala biti okvirima na stranama klubeta, opremljena da svojom konstrukcijom omogućava pčelama uslove na koje su se omogući neophodne potrebe pčela,a pre pčele vekovima prilagođavale i u kojima svega da im pruži zaštitu od vetra i vlage. su uvek uspešno zimovale.

U t o m e j e u l o g a p č e l a r a Pošto su osnovne potrebe pčelinji dominantna. Postavljanjem košnica na zajednica slične gde god ih gajimo, mesta prirodno zaštićena od vetra, ili njihovi gubici u toku zimovanja pre direktnom zaštitom košnica, (ter svega su posledica pčelarevog papirom) pčelar eliminiše štetnu ulogu neblagovremenog ili pogrešnog rada u vetra. U toku zime, kad pčelama preti toku priprema pčela za zimovanje, ili za velika opasnost od vlage, pčelar vreme njihovog zimovanja. pomoću mrežastog poda, donjeg i Zato su uspešni pčelari uvek korak gornjeg leta, otvora na poklopnoj dasci i ispred potreba i namera pčela! zbežišta pčela,može uspostaviti Neka se i vama to ostvaruje u novoj, prirodnu aeraciju košnice,koja pčelama srećnoj i mednoj 2008: godini! donosi svež vazduh,a odnosi prezasićen

27 SRPSKI P^ELAR

Мед се већ дуго година користи за основна или помоћна сировина за низ исхрану људи јер је неспорна његова прехрамбених производа – пре свега висока енергетска и физиолошка производа са посебном наменом који вредност. То је условило све већу се с тога називају функционална потрошњу, али организованим храна.га јењем и чувањем пчела и Неопходан (мада не и довољан производњу ове слатке и природно услов) да се храна прогласи вискозне течно сти ко ја лако функционалном је да има природно кристалише. Увек је потенцирано да порекло и да је здравствено безбедна. та вредност посебно долази до У том смислу се све више говори и о изражаја ако се мед конзумира у органском пчеларењу.свежем стању. Таква «реклама» је у Полазећи од ових идеја и захтева, многоме смањила његову потрошњу, на Пољопривредном факултету у или прецизније речено није доводила Земуну кренуло се са "кампањом" до пропорционалног увећања утврђивања општих технолошких потражње за медом. Као последица карактеристика регионалних медова тога долази до појаве великих Србије. За почетак су одабрани тржишних вишкова меда и других медови из Јабланичког и Топличког пчелињих производа. Једна од округа који се све више намећу својим последица је и непромењеност цене квантитетом. Наравно, важно је меда у периоду од три и више година утврдити и квалитет, а пре свега у п р ко с з ва н и ч н о о б ј а в љ е н о ј здравствену безбедност меда ових инфлацији у 2005. години од 18 %, у региона . Део резултата ових 2006. години од 8 % и 2007. години од истраживања представљен је на 15. 10 %. Научном саветовању са међуна-

Да би се смањили ови вишкови, родним учешћем под називом неопходно је да се мед данас све више "Производња и промоција меда и користи као технолошка сировина тј. пчела " , одржаном на Пољо -

КОРИШЋЕЊЕ МЕДА КАО СИРОВИНЕ У

ПРЕХРАМБЕНОЈ ИНДУСТРИЈИ КАО НАЧИН ПОВЕЋАЊА

ЊЕГОВЕ ПОТРОШЊЕ

мр Небојша Арсић

28SRPSKI P^ELAR

привредном факултету у Земуну је дефинисани састав меда много прошле године. поузданији и приближнији стварном

Уколико желимо да говоримо о стању.здравственој безбедности меда Обзиром на свој хемијски састав неопходно је извршити одређивање мед се мора посматрати као значајни садржаја минерала, тешких метала и прехрамбени производ који људи важнијих пестицида у меду. могу користити за своју исхрану.

Познато је да пчеле скупљају Осим нутритивне вредности, мед нектар са цветова биљака и да то раде као прехрамбени производ или по сопственом избору. Дакле, човек сировина за производњу хране, мора може само селидбом кошница да да буде и здравствено безбедан. О регулише ширу локацију паше, а томе се наравно последњих година пчела је та која бира цвет биљке и њен све више говори и пише. Обзиром да нектар. У том смислу се контролише пчеле имају довољно истанчан осећај (регулише) састав тј. укупни квалитет за нектар оне и скупљају само оне меда и осталих пчелињих производа. капљице који за њих имају пријатан

У хемијском погледу, мед је мирис и наравно укус. Пчеле сложен водени раствор шећера и сакупљају мед када је биљка у фази других метаболита које стварају цветања. Многи тада врше заштиту биљке у нектару цвета и пчеле у биља те постоји ризик по живот кошници. Тако се ту налазе, истина у пчела, али и контаминираност меда. малим концентрацијама, различити Ипак, не ретко значи са нектаром у фитонциди и имунопротеини. Мед мед могу да доспевају и неке токсичне з б о г т о г а о с и м н у т р и т и в н е супстанце , пре свега остатци (енергетске) вредности има и пестицида при заштити воћњака или значајну физиолошку делотворност винограда. С друге стране, пестициди на организам човека. растворни у води такође могу да

Хемијски састав меда је, дакле, доспеју до нектара и преко кореновог важан из више разлога (писано је у система (из земљишта). Многе такве часопису Српски пчелар бр. 1), због супстанце могу да се природним чега је он доста детаљно изучаван. процесима апсорбције вежу за мед и Међутим, то није статична категорија ту остану до потрошње. јер се мења обзиром на сталне Н у т р и т и в н а в р е д н о с т и с е л е к ц и ј е м ат и ц е ( г е н е т с к и з д р а в с т в е н а б е з б е д н о с т с а потенцијал пчела). С друге стране, органолептичким карактеристикама морамо признати да су и еколошки меда (укус, мирис, боја и реологија) су услови у биосвери веома измењени и с т о г а о с н о в н и т е х н о л о ш к и да се сваким даном све више мењају показатељи који указују на могућност што се свакако одражава и на састав његове примене у производњи меда. На крају, данас располажемо са готових намирница и индустријске много прецизнијим методама тако да прераде.

29 SRPSKI P^ELAR

Данас с е за з аслађивање об јашњене , али је још увек прихрамбених производа најчећше недовољно јасно како се оне на користе вештачки заслађивачи који поуздан и безбедан начин могу да немају нутритивну вредност и чија се контролишу и тако примене у пракси употребна вредност заснива само на везано за технолошки поступак својству да су више стотина пута производње неког комплекснијег слађе од најслађег шећера. Наравно, п р е х р а м б е н о г п р о и з в од а и з вештачки заслађивачи имају значајан кондиторске индустрије. Познато је недостатак јер човек не познаје да се технолошке особине меда механизме за њихову разградњу и мењају са температуром и током избацивање из организма тако да складиштења тако да је то веома

значајан податак за прераду и постају значајни ризици по здравље – коришћење меда као сировине у безбедност хране. прехрамбеној индустрији.Дуготрајна употреба сахарина

Мед је веома тражен, са код спроведених експетримената на становишта тржишта, не само п а ц о в и м а , к а о с р е д с т в о з а атрактивни производ већ и сировина. заслађивање у неким приликама Некада је владало мишљење да мед проузроковала је малигне туморе у има делотворна својства само када се мокраћној бешици пацова. Такође конзумира самостално у свежем употреба цикломата као заслађивача стању и да се само тада може сматрати изазвала је код пацова туморе као храна и лек. мокраћне бешике. Потврђено је и да

Код потрошача се све више бактеријски ензими у цревима прихвата теза да се мед користи као преобрађују делом цикломат у природни заслађивач, као конзерванс ц и к л о х е к с и л а м и н к о ј и и м а или помоћну сировину за прераду канцерогена својства. Позната је воћа или кондиторску индустрију. распрострањена употреба ових Наравно висок осмотски притисак заслађивача у исхрани дијабетичара. који свеж мед показује постао је Велика продукција меда и његова ограничавајући фактор за његову недовољна потрошња у свежем масовнију примену у производњи стању, резултирале су потребу за хране али ова идеја постала је примену меда као сировине. Наравно, предмет истраживања не само на да би се мед правилно искористио научном плану већ и на плану масовне потребно је упознати и његове п р о и з в од њ е у п р е х р а м б е н о ј технолошке карактеристике – индустрији.погодност за прераду и коришћење

при преради са становишта општег квалитета прехрамбених производа. М н о г е ф и з и ч к о х е м и ј с к е карактеристике меда су само уочене и

30SRPSKI P^ELAR

@aoka je p~eli oru`je, kojim se gde ju je zabola, jer su oba koplja od brani od svojih neprijatelja. Kod `aoke strelasta tako da ih p~ela ne insekata samo `enke imaju `aoku, a mo`e iz ko`e izvu}I napolje, nego se od mu`jaci nemaju. Tako je I kod p~ela. I njena tela otkine sav aparat zajedno sa ovde imaju samo p~ele I matica `aoku, `lezdom, u kojoj se otrov stvara, I a trutovi nemaju. Matica ima krivu be{I~icom, u kojoj otrov stoji nad `aoku, a p~ele pravu. Obi~no se misli da `aokom. Nad `aokom dakle stoji je `aoka prost, jednostavan aparat kao be{I~ica sa otrovom. Da ne bi otrov iz kakav fini trn, koji je {upalj I kroz koji be{I~ice neprestano oticao u `aoku, p~ela otrov pu{ta u ubodenu ranu. Ali u ima izme|u nje I `aoke usta sa istini `aoka izgleda sasvim druk~ije, I usnicama, koja su zatvorena, kad p~ela nije prost, jednostavan aparat, nego se ne bode. Be{I~ica sa otrovom stoji u sastoji iz ̀ aoke, koja nije {uplja, nego je svezi sa duga~kom `lezdom, koja ima iz`lebljene spolja od gore do dole. Gore dva kraka, koji se spajaju u jedan pre je deblja, pa je dole sve tanja I tanja. S nego {to do|u u svezu sa be{I~icom jedne I s druge strane `aoke ima po ulazi u be{I~icu, u kojoj stoji, dok ga jedno koplje, koje svako ima od vrha p~ela ne upotrebi. U tim `lezdama gore do deset strelastih zarezotina. Ta stvara se p~elinji otrov. koplja glatkom svojom stranom Matica se svojom `aokom brani obuhvataju `ljebotinu `aoke. Osim samo protiv matica, ina~e ne}e ~oveka, ovoga ima jo{dva kraka s jedne I s niti kaku drugu `ivotinju nikad ubosti. druge stran tih kopalja, tako da ta dva Mo`e{ je po stra`njem trupu zadirkivati, koplja I ta dva kraka kad se jedno s stiskati, gnje~iti, koliko god ho}e{, ona ti drugim sastave ~ine sa `ljebotinom ne}e svoje `aoke pustiti. Matica `aoke {upljinu, kroz koju p~ela pu{ta upotrebljava jo{svoju ̀ aoku pri no{enju otrov. Kad p~ela ubode kakvu `ivotinju jaja. ili ~oveka, onda joj ̀ aoka ostane u ko`I,

@AOKA

Preuzeto iz knjige SRPSKI PČELAR iz 1893. godine Autor: Profesor Jovan Živanović

Prof Jovan @ivanovi}

31 SRPSKI P^ELAR

P~eli, kad ubode drugu p~elu ili nekoliko dana pu{tao `aoke u svoje truta, ne}e se `aoka otkinuti, ako je levo rame, I svaki put mu je jednako pustila `aoku u mekane delove izme|u rame oticalo. Petnaesati put mu je tako prstenova, ali ako ubode koju drugu isto oteklo rame od ̀ aoke kao god I prvi p~elu u toraks ili prstenove na stra`njem put. Protiv ovoga govori du`e trupu, koji su tvrdi kao I toraks, onda }e ispitivanje. Jednom se navikne telo na joj se `aoka otkinuti od tela I ostati u p~elinji otrov brzo, a drugom se navikne toraksu ili prstenu, gde ga je zabola. docnije, posle godine, dve I tri godine Jedni p~elari dr`e da p~ela umre, kad joj dana. Gdekojem od prvog dana od otpadne `aoka, a drugi opet dr`e da uboda p~elinjih ne ote~e ni{ta. Nije `aoka nije ba{potreban organ za `ivot sva~ije telo jednako za ubod p~elinji. p~elin, te da p~eli ne I bude ni{ta, kad joj Ima gdekojih, koje spopadne bljuvanje, I taj organ otpadne. @aoka je dosta nalik kad ih p~ela ubode, a gdekojima od po svome sastavu na rilicu. Kao {to se uboda p~elinjega obaspe se sve telo rilica sastoji iz ~etkaste rilice, koju {klopcima, gdekoji dobiju groznicu I td. opkoljavaju ~etiri kraka, koja kad se Se}am se da su Jovanu Milojevi}u, spoje, sa~injavaju cev, tako isto videli sve}eniku sada u Korenici, kad je radio smo da se `aoka sastoji iz `aoke na mojem p~elinjaku, izlazili {klopci po iz`lebljene I iz ~etiri kraka, koji sa telu od `aoke, pa mu je to prestalo i z` leb l j enom `aokom za jedno docnije, kad se navikao na `aoke sa~injavaju cev, kroz koju p~ela otrov p~eline. Meni je kad sam po~eo p~elariti pu{ta. iz po~etka bivala muka od `aoka

p~elinih I kad me p~ela ubode u prst Kemi~ari ka`u da je p~elinji otrov to zabrenda mi cela ruka. Oticalo mi je telo

isto {to je I mravlja kiselina. Kao I mravlja od `aoka p~elinih tako jako da je skoro kiselina tako I otrov p~elinji kad dospe dotle do{lo da se mahnem odmah u spolja na ko`u ~ove~ju pe~e jako, a kad po~etku p~elarenja. Ali interesantna dospe u ranu kroz `aoku, manjim nauka o p~eli I ljubav prema p~eli, koju `ivotinjama, kao p~elama, zadaju smrt. sam odmah zdravo zavoleo, zadr`a{e P~ela p~elu kad ubode, ubodena mora me, da se ne okanem p~elarenja. Pa odmah umreti. Ve}e `ivotinje I ljudi kako danas stojim sa `aokama? Danas umiru od mno`ine uboda. Kad p~ela posle sedamnaest godina nije mi ni pusti `aoku ~oveku, onda otrov p~elinji brige, kad mi p~ela pusti `aoku. Danas u rani razdra`I nerve tako da tim izazove su retki, koji mogu toliko izdr`ati `aoka bol, tako|e razdra`I organsku masu u p~elinjih koliko ih ja mogu izdr`ati. bi}e te tim izazove zapaljenje s otokom.. Danas mi je telo naviklo na otrov p~elinji Telo ~ove~je mo`e se naviknuti na da samo ne`nija mesta na licu neznatno p~elinji otrov tako da vremenom I ne oti~u od `aoke p~elinje. Pre nego {to oti~e. Dr. Denhof tvrdi iz teorijskih sam po~eo p~elariti, bio sam strahovito uzroka da se telo ~ove~je ne mo`e nervozan. Sva{ta me je razdra`ivalo, a naviknuti na otrov p~elinji. On je u p~ela da me ujede, eto muke I nesvesti.

32SRPSKI P^ELAR

Danas sam se pak svega toga ubodeno stisne, da krv iz rane po|e, pa oslobodio. P~ela me je izle~ila svojim onda kad se rana hladnim oblozima `aokama. U p~elinjaku sam se ohrabrio bude previjala. Tim samo mo`e ne{to rade}I oko p~ela. P~elari u svojim otok stuknuti natrag. Ali sve ovo nije spisima p~elarskim navode razli~ite potrebno, sve je ovo izli{no za p~elara. lekove od `aoke p~elinje I otoka. Tako P~elar se mora naviknuti na ubode se preporu~uje kad p~ela pusti `aoku p~elinje tako, da se naposletku mnogo I da se na ranu me}e lukac crni rase~en, ne obazire na njih. Dr. Denhof, znameniti krompir rase~en, vla`na zemlja, led, lekar u Nema~koj I koji je mnogo I zejtin, pljuva~ka, bagu{, hladni mokri mnogo privredio za poznavanje p~ele, oblozi, salicilna kiselina rastvorena u za teoriju p~elarstva, nema dakle pravo spiritusu itd. Ali malo vrede svi ovi kad ka`e da se telo ~ove~je ne mo`e lekovi. Bol se ne mo`e ni~im utoliti, a naviknuti na otrov p~elinji. Njegovi otok se mo`e ne{to suzbiti, kad se teorijski razlozi padaju pred iskustvom. `aoka odmah izvadi I prstima mesto

Postoji veliki broj recepata za ipo kafena kašičica esencije (0.003 spravljanje pogača, a ja ću vam ml). U tom momentu smeša ovom prilikom opisati način na zapeni. Ako je reakcija burna koji ja već godinama pripremam smanjuje se temperatura vrenja ali pogače za moja društva. se postupk ne prekida. Sa

mešanjem se ne prekida sve dok se Poteban materijal: 5 kg šećera, pena ne izgubi. Posle toga šerpu

1.2 l vode i 0.003 ml esencije ukloniti i ostaviti da se dobijena smesa ohladi. Po hladjenju smesu

Šerpa sa 1,2 l vode se stavi na ponovo promešati varjačom da bi vatru da se zagreje a zatim se se ujednačila a onda je staviti u lagano dodaje šećer uz neprestano kese i razvući oklagijom.mešanje varjačom da se kristali ne bi zalepili za zid šerpe. Sa O v e p o g a č e m o g u s e mešanjem se ne prestaje tokom upotrebljavati u toku zime kao i u celog postupka.. Za tridesetak prolećnom razvoju pčelinjih minuta smeša provri i u tom društava, kao i za prihranjivanje momentu se dodaje jedna do jedna nukleusa i oplodnjaka.

RECEPT ZA POGAČULjubiša Mladenović Ul. Ivana Milutinovića br. 416 000 Leskovac

33 SRPSKI P^ELAR

O timolu je kod nas dosta naročito opasna za čoveka, ali se pisano, zato ću samo napomenuti treba čuvati visokih koncentracija da je timol kristalna, nestabilna, u prostoriji gde stoji otvoren, bela substanca koja sublimira, odnosno izložen slobodnom odnosno iz čvrstog, prelazi isparavanju. Timol koji se koristi u direktno u gasovito stanje. Timol je širokoj primeni je sintetički extrat majčine dušice i ima proizveden, jer je prirodno naglašen karakterističan miris. U extrahovani veoma skup.koncentraciji od 15 mikro- Timol se najpre primenjivao grama/dm3 vazduha je letalan za tako, što se tucao u prah i onda varou. Isparenja timola nisu posipao direktno po ramovima i

PRAKTIČNA PRIMENA TIMOLA

Branimir [o{ic, Mala Mo{tanica

34SRPSKI P^ELAR

pčelama u dozi od 2.5 g/ košnici i i do 15 g/ košnici ili se može to 4 puta u razmacima od po 4 podeliti na dva dela i uneti u dana. Nedostaci ove metode su razmaku od 14 dana, što je veoma brojni. Prvo, timol se mora dobro preporučljivo ukoliko je tempe-usitniti, što nije ni malo lak posao. ratura nepovoljna za primenu, Drugo, doziranje od 2.5 g po odnosno visoka.košnici je relativno nezgodno za Natopljene krpe se mogu izvođenje u praksi, pogotovo na odmah, vlažne, stavljati u košnice, većem broju košnica.Treće, u ili se mogu prosušiti i odložiti u direktnom kontaktu sa sluzo- plastične kese, pa naknadno kožom timol je veoma neprijatan, a postaviti u košnice. Krpe ne treba prilikom njegovog tucanja, stavljati direktno na plodište, već usitnjavanja i posipanja u vidu je bolje da se ostavi jedan nastavak praha, on leti kao prašina i ulazi u preko plodišta i na njega se nos, oči i usta. I na kraju, morate postavlja pripremljena krpa. svaka 4 dana intervenisati kod Isparenja timola su teža od svake košnice, prilikom čega timol vazduha i padaju na dole, a pada po pčelama i izaziva određen naravno i pčele trudeći se da ga stres i uznemirenje zajednice. izventiliraju, provlače ga kroz

Međutim, posle saznanja da se plodište. timol može vrlo lako rastvarati u Optimalan termin za primenu alkoholu, došlo se do nove metode, timola je 10. avgust. Naravno, 10-koja u potpunosti otklanja sve ak dana pre ili posle ne menja stvar. nedostatke stare. Timol se u Timol se primenjuje posle vađenja srazmeri 1 kg timola i 1 litar meda, međutim ukoliko ste a lkoho la , r a s tvo r i b l ag im sprečeni da povadite med, možete mešanjem i dobije se tačno 2 litra slobodno ubaciti timol u košnice i rastvora. Ovakav rastvor se preko meda. Optimalne dnevne špricem nanosi na trulex krpe u temperature za dobro delovanje

Odozi od 20 ml/ krpi, što znači timola su 25 – 28 C. Ukoliko zapravo 10 g timola po krpi, Odnevne temperature prelaze 35 C, odnosno po košnici. Na ovaj način ubacivanje timola treba odložiti se timol pretvara u najsitniji Odok ne padnu ispod 30 C i tada mogući prah i postaje idealan za

timol treba ubaciti uveče, kako bi primenu . Doza može po potrebi ići

35 SRPSKI P^ELAR

prvi nalet isparenja bio ublažen uspele da prežive nemaju tokom noći. Krpe se drže u košnici mogućnost da uđu u leglo pred

zatvaranje i zaštite se. Na 35 – 40 dana. Teoretski gledano, u kontrolnoj uvlaci ili fioci, možemo slučaju neke visoke temperature, videti varoe svih uzrasta : bele , krpa sa timolom se može izvaditi i žute, crvenkaste i potpuno zrele, ponovo vratiti posle dan, dva.smede-crvene. Učinak timola znatno zavisi

Pozitivne strane korišćenja od spoljne temperature i kreće se timola su njegova efikasnost i pre

od 50 – 90 %. Najčešće je to negde svega prirodnost. Njegove rezidue između. Ova, 2007-a godina, je u medu i vosku su minimalne i pri bila relativno loša za primenu tom ni najmanje nisu štetne po timola. Temperature su bile najpre zdravlje ljudi. toliko visoke da se timol nije smeo Negativna strana je svakako unositi, a odmah po tom su njegova visoka cena od oko 70-90 značajno pale tako da timol nije u E / kg. To znači da uz truleks krpu i dovoljnoj meri isparavao, pa alkohol, tretman košta 80 – 90 din samim tim ni delovao. U takvim

po košnici. Međutim i ovaj situacijama se mora dodatno problem se može prevazići. Zbog tretirati drugim lekom. Međutim, neosporne koristi koju društvena 2006-a godina je bila idealna, zbog zajednica ima od pčela i pčelinjih optimalno toplog avgusta i tada su proizvoda i sa druge strane, zbog rezultati bili izvanredni.moguće štete koju bi izazvala Treba naglasiti, da prilikom primena hemijskih lekova, ja sam unošenja timola u košnicu, jedan podneo projekte Fondu za zaštitu deo mladog, otvorenog, pa čak i životne sredine u Obrenovcu, kao i deo zatvorenog legla, odmah ugine Izvršnom veću SO Obrenovac, gde i biva izbačen iz košnice. Radi se o je registrovano društvo čiji sam ja 2-3 hiljade jadinki, nekada i više! predsednik i tražio sredstva za Ovo nije značajan gubitak za finansiranje lečenja svih košnica u z a j e d n i c u p č e l a , a l i j e okviru mog udruženja (oko 1600). katastrofalan po varou. Zapravo Ovaj projekat je ocenjen kao ovaj presek legla, doprinosi ekološki i društveno koristan i trenutnom presecanju lanca sredstva su odobrena. Prilikom razmnožavanja varoe i one koje bi

36SRPSKI P^ELAR

nabavke 16 kg timola i 1600 trulex paštete Apigarda (po košnici) krpa, postigao sam najpovoljniju sadrže 13 g timola i koštaju 280 moguću cenu. Timol, alkohol i din. Jesenas sam prisustvovao trulex krpe sam podelio na prezentaciji Švajcarskog leka skupš t in i udruženja , sv im TIMOVAR, koji predstavlja č lanovim srazmerno broju upravo timol natoplen na trulex košnica. Takođe je podeljena i krpe i tom prilikom je predavač, oksa lna k i se l ina , ko ja se neki švajcarski Dr. sa njihovog primenjuje u zimskom periodu pčelarskog instituta, upoređujući kada nema legla i kada su Apigard sa Timovarom, zaključio

O O da je Timovar znatno stabilniji i temperature od 0 - 8 C, odnosno sigurniji lek.kada je izražena podela hrane u

U poređenju sa mravljom okviru klubeta. kiselinom timol je bezbedniji za U poređenju sa Engleskim primenu po samog pčelara, po lekom Apigard, opisana metoda mom ličnom iskustvu efikasniji od ima nekoliko prednosti i jednu mravlje kiseline i njegove pare ne manu. Mana se ogleda u tome da izazivaju koroziju žica kojima su timol natopljen na trulex krpe armirane osnove.slobodno isparava. Kada su

Korisna svojstva timola, pored temperature vrlo visoke on može osnovnog, su fungicidna i izazvati uginjavanje legla, baktericidna. Ustanovljeno je da uginjavanje matice ili napuštanje timol deluje na smanjenje krečnog k o š n i c e . M a d a , m o r a m legla i da pored uginjavanja legla napomenuti, da se to meni nikada na početku, izaziva povećanje nije dogodilo, iako koristim timol zaleganja u kasnijem periodu.preko 20 godina. Prednosti. Kod

Upotrebljavan na opisan način Apigarda postoji zadrška u timol je relativno lak za primenu, isparavanju, pa visoke temperature dosta efikasan i što je najvažnije nisu problem, već niske! Naime bezbedan po ljudsko zdravlje i ukoliko temperature nisu dovoljno ekološki najpri-hvatljiviji!visoke efekat neće biti dovoljno

dobar.. Drugo, pčele se ulepljuju u gel i to izaziva određene probleme.

Treće, cena tretmana Apigardom je preko 3 puta veća. Naime, dve

37 SRPSKI P^ELAR

Početkom devedesetih godina sam gomilu knjiga kao i visak i počeo sam se zanimati za počeo da vežbam. Omah sam radiesteziju. To je alternativna napravio novi raspored koji oblast, kod nas zanemarena, ali estetrski nije zadovoljavajući ali se dokazano daje rezultate (ako se na novom mestu manje zamaram i pravilno pristupi). Počeo sam da bolje koncentrišem. U kući su razmiš l jam o tome sasvim usledile ̀ estoke promene.slučajno, dolaskom jednog radiesteziste u moju firmu. Bebe i mala deca najbolje

osećaju uticaj zračenja. Kada Radeći u firmi više sati bez primetite da se beba ili dete ujutru

prestanka, za računarom osećao nalaze u dnu kreveta u nekom sam se premorenim i teško sam se čudnom položaju, znajte da je u koncentrisao na posao. U uglu pitanju štetno zračenje i najmanje kancelarije bila je fotelja u koju što možete da uradite je da nađete kada sam seo osećao sam kako novu lokaciju za krevet. Zna se da umor polako nestaje. Ispitivanjem deca koja su izložena duže tim radiestezista je utvrdio da je mesto uticajima slabije napreduju i imaju na kome sam sedio i radio bilo slabiji imunitet.izloženo višestrukim štetnim zračenjima tako da sam sedeo na Vrste štetnih zračenja pravom energetskom “čvoru” koji je delovao izuzetno nepovoljno. Sve oko nas zrači. Štetna M e s t o u u g l u j e b i l o “ zračenja delimo na: prirodna i najpovoljnije” u kancelariji. tehnička. Osećajući da tu nešto ima kupio

UTICAJ ŠTETNIH ZRAČENJA

NA PČELINJA DRUŠTVA

Mirko Spasojević S. Božića br. 53 24 344 TomislavciTel. 024 728 148 e-mail mspasojevic@ddor.co.yu

38SRPSKI P^ELAR

Prirodna se dele na zračenja jugu). Ona je pravougaonog oblika koja dolaze iz zemlje ili svemira. I kod nas je razmak između

meridijana cca 190 cm , a između paralela cca 250 cm. Širina Zračenja iz zemljemeridijana ili paralela je 20-25 cm. Mesto preseka meridijana i Kretanjem podzemnih voda paralele naziva se Hartmanov dolazi do trenja između zemlje i “čvor”. Ti čvorovi su izuzetno vode. Tim trenjem stvara se štetno štetni, štetnost se povećava ako se zračenje koje izbija na površinu podudara sa nekim drugim štetnim zemlje. Podzemni vodeni tok ima zračenjem. negativan i pozitivan pol tj. plus i

minus. Postoje zračenja koja Drugo štetno zračenje koje dolaze od raznih ruda ili nafte, ali

dolazi iz svemira dobilo je naziv ta zračenja nisu toliko štetna kao po dr Manfredu Curry-u koji ga je zračenje koje stvara podzemni otkrio. Radi se o mreži koja se vodeni tok. proteže u pravcu severoistok – jugozapad i iskošena je u odnosu Zračenje iz svemirana Hartmanovu mrežu. Mreža je oblika kvadrata stranice cca 350 Od zračenja iz svemira dva su cm a širina linije je cca 50 cm. izuzetno štetna za ljude i živa bića. Kerijevi čvorovi u kombinaciji sa Za jedno od tih zračenja znali su nekim drugim štetnim zračenjem još i Stari rimljani, a dr Ernst postaju veoma štetni, čak i štetniji Hartmann (Hartmann-ova mreža) od Hartmanovih. je to potvrdio sredinom pedesetih

godina prošlog veka.Tehnička zračenja

Hartmanova mreža pokriva Tehnička zračenja su zračenja planetu u pravcu magnetnog

raznih aparata i uređaja čiji je meridijana sever-jug i paralele pogon električna enerčgija. Veliki istok-zapad (zato je dobro kod sam protivnik uvođenja struje u spavanja biti u položaju sa glavom košnice, grejanja košnica i prema severu, a nogama prema

39 SRPSKI P^ELAR

razvlačenja žica po ionako Zato preporučujem da svi pčelari neprirodnom staništu pčela. angažuju stručnog radiestezistu

koji će ispitati teren. Siguran sam da ne šteti a da li će koristiti Primena radiestezije na uverićete se sami. Bilo bi pčelinjakuinteresantno ispitati prirodna staništa i da li pčele u prirodi biraju Znajući da zračenja deluju dobre lokacije. negativno na čovečji organizam,

na radne mogućnosti i efekte rada, odlučio sam da to isto proverim I na svom pčelinjaku.

Od 1998. godine u računar unosim sve podatke kako po broju košnica, tako i po lokaciji na kojoj se nalaze. Višegodišnji podaci su potvrdili moju pretpostavku.

P č e l a r i m i s k l j u č i v o stacionirano sa pedeset LR košnica. Na lokaciji pčelinjaka obeležio sam “loša” mesta. Na tim lošim mestima bilo koje društvo da je postavljano davalo je izuzetno loše rezultate. Na lošim mestima sam postavljao najbolja društva sa mladim maticama i rezultat je bio isti. Na takva mesta postavljao sam i rojeve. Oni su slabije gradili saće i sporije se razvijali. Za mene na tim lokacijama nikada nije bilo meda za vrcanje. Ta društva su iz zime izlazila slaba i iscrpljena.

40SRPSKI P^ELAR

Kada spomenemo napredno pčelarstvo tako se i pološka pčelarstvo uvek se spominju usavršavala i dobila niz prednosti nastavl jače, kao idealne i nad nastavljačama. Ja ne pčelarim

sa velikim brojem košnica, jer najsavršenije ko{nice. Pološka je pčelarim iz zadovoljstva i ljubavi zastarela, ograničene veličine, prema pčelama. Zadovoljstvo pri velika i teška. Ja pčelarim od 1964. radu mi posebno pruža košnica godine i to baš pološkom. Pčelario pološka. Izneću niz preimućstva sam i LR košnicom, ali sam je moje usavršene pološke, koje napustio. Kada se spomene omogućuje lakši i uspešniji rad. pološka uvek se misli na onu malu Prva prednost ove pološke je u Živanovićevu „amerikanku“. Ova tome što su svi delovi: telo košnica jeste mala, mali ramovi i košn ice , ž ičana podnjača , mali broj ramova u košnici. poklopna daska, zbeg i krov čvrsto Ramovi su postavljeni u toplom povezani u jednu celinu. Nije položaju u odnosu na leto, što je potrebno posebno vezivanje i nepraktično prilikom rada. Da li su učvršćivanje delova prilikom nastavljače dobre ili ne vidi se iz pripreme košnice za selidbu. Sam toga što se stalno menjaju i oblik košnice garantuje stabilnost uklanja ju nedostaci . Neke košnice tako da ni najjači vetar ne nastavljače su sastavljene iz može da je prevrne. Veličina plodišta i medišta jednakih pološke je 23 rama, dimenzija je 30 d i m e n z i j a , d r u g i i m a j u X 40 cm, što odgovara veličini 33 polunastavke, treće su sastavljene rama LR košnice ili 10 plodišnih i samo od polunastavaka itd. 30 medišnih ramova DB košnice. Ovaj podatak govori da ova Kako se menjalo i usavršavalo

NAZADNOPČELARENJE

Radovančev Jovan Sime Racića br. 7 26 213 Crepaja Tel. 013 671-496

41 SRPSKI P^ELAR

veličina nije mala i za naše uslove obrnuto. p č e l a r e n j a s a s v i m z a d o -voljavajuća. Pološka ima 4 donja i Prednost nastavl jača je 4 gornja leta, što omogućuje dobru navodno njeno neograničeno ventilaciju. Početkom jeseni proširenje, medjutim svi uglavnom pološka se deli na dva dela i u pčelare sa tri tela. Veliki problem svakoj polovini se uzimljuje po kod ovih košnica je pregled jedno društvo. To ima niz plodišta kada na košnici ima prednosti. Ukoliko se desi da jedno medišta Da bi smo to učinili društvo u toku zime ostane bez moramo da pomeramo teške matice društva se lako spajaju. U nastavke pune meda. Šta se dešava proleće spajanjem ova dva društva sa pčelama koje se vraćaju iz paše, dobija se izuzetno jako društvo za pune nektara, i krenu u medište bagremovu pašu, što omogućuje kojeg nema jer smo ga mi uklonili maksimalno iskorišćenje paše i da bismo izvršili pregled? izuzetno velike prinose. Kad Normalno nastaje haos, dolazi do radimo sa pološkom nisu nam ometanja u radu i gubljenja u potrebni nukleusi i oplodnjaci. prinosu. Umetanjem tri pregradne daske dobijaju se četiri nukleusa sa po Ovo su samo neke prednosti pet ramova što omogućuje laku košnice pološke a ja ih mogu proizvodnju rojeva i matica. navesti još dosta. Siguran sam da Pološka ima četri poklopne daske, sve što može da se uradi sa a pri radu se otvara samo jedna, nastavljačom da ću ja sa mojom pregleda se pet ramova poklopna p o l o š k o m u r a d i t i l a k š e , daska se vraća podiže se sledeća jednostavnije i bolje. poklopna daska i nastvlja se sa pregledom. Prednost ovakve konstrukcije je u tome što se prilikom ciljanih pregleda, npr. ima li meda u medištu ne uznemiravaju pčele u plodištu i

42SRPSKI P^ELAR

Naziv roda je prema gr~kom vodoravno ra{irenim re`njevima, po nazivu Lucion za jednu vrstu obodu sa trepljama. Pra{nika pet, bodljikavog `buna koji uspeva u pra{nice jajolike.oblasti Lucien u Maloj Aziji. Plodnik du`i od pra{nika. Plod

@bun visok 1 do 3 m, sa brojnim bobica, jajasta i izdu`ena, upadljivo vitkim lu~no povijenim, sa trnjem ili crvena, re|e `u}kasta. Semena bez trnja, svetlosivim granama. brojna, bubre`asta, braonkasta. Listovi na kratkim dr{kama, Cveta od aprila do oktobra.lancetasti ili lancetasto-elipti~ni, Vodi poreklo iz Mediterana, dugi 20 do 30 mm, {iroki 2,5 do 8 rasprostranjena je u Evropi, mm, po obodu celi na vrhu {iljati ili Severnoj Africi i Zapadnoj Aziji. za{iljeni, pri osnovi se su`avaju i ^esto se gaji kao `iva ograda i kao prelaze u dr{ku. Cvetovi pojedina~ni podivljala na zapu{tenim mestima. ili po 2 do 6 u pazuhu listova, Vrlo dobra je medonosna biljka, pa naj~e{}e na peteljkama dugim 5 do p~ele pose}uju cvetove i po najve}oj 15 mm. su{i. Li{}e i plodovi su otrovni, a

^a{ica zvonasta, 4 do 5 mm trnovi slu`e za odbranu, pa je zbogduga, re|e sa 4 ili 5 re`njeva, obi~no toga ni stoka ne uni{tava. dvousnata. Pogodna je za stabilizaciju klizi{ta.

Krunica je crvenkastoljubi~asta, R a z m n o ` a v a s e s e m e n o m , levkasta, sa du`im, jajastim, skoro reznicama i deljenjem korena.

LYCIUM HALIMIFOLIUM Mill.Red ScrophularialesFam. Solanaceae Juss.

@iva ograda, vrbica, vu~ac

43 SRPSKI P^ELAR

Iako su prošle skoro dve godine od kako je na adresu IO SPOS-a stigla prijava protiv Rodoljuba Živadinovića iz Ž i tkovca kod Aleks inca zbog zloupotreba službenog položaja i teške povrede pčelarske discipline nijedan organ se nije izjasnio o istoj.

U prijavi se Živadinović tereti da je izvršio zloupotrebu time što je u časopisu „Pčelar“ decembar 2005. godine na celoj naslovnoj strani

postoji odluka IO SPOS-a niti su reklomirao firmu „INO“, za šta ne uplaćena sredstva na račun SPOS-a. Time je SPOS oštećen za veliku sumu novca . Neophodno je da IO utvrdi da li je Živadinović ovu reklamu naplatio lično, ili je to učinio iz ličnog interesa, ili iz nekog trećeg razloga kaže se u prijavi.

Poznato je da je na sednici IO SPOS-a održanoj 30.06.2007. godine, veliki broj članova Izvršnog Odbora

KO JE SAKRIO PRIJAVU PROTIV

RODOLJUBA ŽIVADINOVIĆA?

Rodoljub @ivadinovi} iz @itkovca

44SRPSKI P^ELAR

zahtevao da se Rodoljub Živadinović obavlja predsednik SPOS-a. Tako nesme smeni sa funkcije urednika časopisa da se desi da na jednom istom poslu budu „Pčelar“, čemu su doprineli slični plaćena dva funkcionera. Ovom razlozi, afera „Apigard“. zloupotrebom će morati da se pozabavi

nadležni organ SPOS-a, kao i da Dalje se u prijavi kaže da je p r e d u z m e o d g o v a r a j u ć e m e r e

Ž i v a d i n o v i ć z a d v e g o d i n e predviđene važećim pravnim aktima. urednikovanja uzeo autorski honorar za tekstove i fotografije više nego za ceo Živadinović se dalje u prijavi tereti život pre toga, što je očigledno dokaz da je svojom verbalnom drskošću i njegove zloupotrebe s lužbenog agresivnošću učestvovao u radu položaja. Izvršnog Odbora, uzimao reč bez

javljanja kad je hteo i nametao odluke Uvezi ovog prijavljenog detalja Izvršnom Odboru.

potrebno je prokomentarisati da je Rodoljub Živadinović pored visoke plate Živadinović je zloupotrebio koju je imao kao lekar u zdravstvrnom službeni položaj time što je „kasapio“ centru u Aleksincu, u SPOS-u imao članke i „pljuvao“ na autore članaka u prihode: svakom pasusu i time ponižavao kako

1. Plata na funkciju urednika pisce članaka tako i čitaoce, sve sa ciljem časopisa „Pčelar“, da bi stvorio lažnu sliku o svojoj

2. Autorski honorar za fotografije, stručnosti.3. Autorski honorar za članke,4. Dodatak na funkciju koordinatora Po Zakonu republike Srbije autori

u visini od 12.000 dinara. članaka imaju pravo da se potpisuju punim imenom i prez imenom,

Mnogi mladi, školovani, pametni i skraćenicama, nadimkom ili šifrom tj. pošteni ljudi u Srbiji nemaju nikakav onako kako oni žele. Međutim, posao i nikakva primanja, a Rodoljub Živadinović im je ukinuo to zakonsko Živadinović iz izloženog se vidi da je pravo i primoravao ih da se potpisuju praktično imao tri zapošljenja i prihode samo punim imenom i prezimenom. To po pet osnova. Kada bi u košnici sve ukazuje na njegovu staljinističku narav, pčele donosile med a samo jedna jela, kaže se u prijavi. pčele bi odavno izumrle. Rodoljub Živadinović kao školovan čovek i Ovo treba takođe prokomentarisati. funkcioner SPOS-a morao je dobro da Poznato je da su srpske porodice, i čitave poznaje statut ove organizacije, koji po familije, poznate po nadimcima i da se ovom pitanju jasno kaže da je poslove one svojim nadimcima ponose. Nadimci koordinatora dužan i obavezan da su pravo bogatstvo srpskog naroda.

45 SRPSKI P^ELAR

Mnoge istorijske ličnosti su imale stavlja iznad cele organizacije.nadimke. Josip Broz Tito je u svetu bio poznatiji po svom nadimku nego po Kako je novinarski i pčelarski imenu i prezimenu. Nameće se pitanje nestručan, Živadinović je objavljivao zašto je Rodoljub Živadinović imao štetne članke za srpske pčelare. problema sa tuđim nadimcima.

Živadinović nije izveštavao sa U prijavi se dalje navodi da je važnih događanja kao što je Sednica

Živadinović svojim agresivnim Skupštine SPOS-a 2005. godine. Nije nastupom i verbalnom torturom objavlj ivao demante. Lažno je zastrašivao neistomišljenike u redakciji i informisao. Sve ovo iz ličnog interesa. na taj način zaveo diktaruru u redakciji, a većina zbog toga nije ni dolazila na Ovo su bili svi navodi iz sakrivene redakciju. prijave. U interesu je saveza i samog

Rodoljuba Živadinovića da nadležni Sem toga Živadinović se na organ SPOS-a ispita navode iz prijave,

izbornoj skupštini 2006. godine donese odgovarajući stav o tome i otvoreno stavio na stranu predsedničkog obavesti javnost.kanadidata Spasić Vlastimira iz Niša, na šta nije imao pravo jer je bio plaćeni funkcioner SPOS-a. Kako je Spasić za vreme Živadinovićevog urednikovanja objavio više članaka nego za ceo životni period pre toga, proizilazi da ga je Živadinović promovisao i reklamirao za predsednika besplatno.

U časopisu „Pčelar“ februar 2006. godine na strani 50 objavljen je test Živadinović Rodoljuba pod naslovom „Reč urednika“ gde Živadinović lažno informiše pčelare Srbije i ostale čitaoce časopisa. U pomenutom tekstu Živadinović otvoreno optužuje delegate da su lagali na sednici Skupštine SPOS-a održanoj 28. januara 2006. godine što ne odgovara istini. On na ovaj način pon ižava p reko 160 de lega ta , omalovažava celu Skupštinu, a sebe

Dragoslav Ili} [e{

46SRPSKI P^ELAR

U sredu 12.12.2007. godine, Zvonimir Vasić iz Leskovca oko 21 čas i 15 minuta nazvao je telefonom saradnika časopisa „Srpski pčelar“ da bi „razgovarao“ sa njim u vezi saradnje sa našim časopisom. Zvonimir Vasić je bio toliko prijatan sagovornik da je naš saradnik dobio ozbiljne zdravstvene probleme. Vasić je imao žestoke primedbe na to što čovek piše za „Srpski pčelar“ i istakao svoje sugestije da ubuduće ne bi trebao da piše za ovaj časopis. Vasić je ujedno iskoristio priliku da vređa i omalovažava glavnog i Zvonimir Vasić je i ranije delovao u odgovornog urednika časopisa. Na kraju ime Niše pčelarke asocijacije. Posle se Vasić osvrnuo i na izbore za izborne Skupštine SPOS-a 2006. godine, predsednika SPOS-a koji treba da se kada Niška asocijacija nije uspela da održe 23.02.2008. godine. S obzirom da osvoji vlast u SPOS-u sa svojim je naš saradnik cenjeni i ugledan predsedničkim kandidatom, pčelarom-pčelarski stručnjak Vasić je zatražio od hobistom Spasić Vlastimirom iz Niša, njega da podrži Rodoljuba Živadinovića onda je Zvonimir Vasić pojedinim kao Predsedničkog Kandidata, što je pčelarskim aktivistima nudio podršku ovaj bez razmišljanja odbio. Nameće se Niške pčelarske asocijacije u SPOS-u, a pitanje zašto Vasić nije nazvao u za uzvrat tražio podršku za Rodoljuba jutarnjim časovima, već, što je izabrao Živadinovića da ostane na funkciji noć. Odgovor je jednostavan; zato što je urednika časopisa „Pčelar“ u vreme čovek osetljiviji i ranjiviji u toku noći i to reizbora 2006. godine. je pogodnije vreme za zastrašivanje. Kako je naš saradnik u istom danu po Sve ovo Zvonimir Vasić ne radi istom pitanju imao još jedan telefonski džabe on je za to „plaćen“. Godine 2006. razgovor sa sagovornikom koji nije hteo mu je obećano da će postati predsednik da se predstavi, može se zaključiti da je Niške asocijacije kada Spasić Vlastimir ovo koordinirana akcija Niške pčelarske bude izabran za predsednika SPOS-a asocijacije. 2006. godine. Kako se to nije ostvarilo

ZVONIMIR VASIĆ IZ LESKOVCA

ZASTRAŠUJE SARADNIKE ČASOPISA „SRPSKI PČELAR“

Zvonimir Vasi} iz Leskovca

47 SRPSKI P^ELAR

Vasić je ostao u redu za čekanje. Zatim, on zna zašto pčele proizvode med? Rodoljub Živadinović mu je „plaćao“ Rodoljub Živadinović po treći put plaća objavljivanjem članaka u časopisu Vasića objavljivanjem velike reklame za „Pčelar“ i na taj način njega lično i Vasićevu proizvodnju satnih osnova u njegov biznis reklamirao besplatno. martovskom broju 2007. godine Tako prvi put u životu Vasić objavljuje objavljivanjem članka „Domaća pamet svoj članak u broju 4. godine 2004, pod u srpskoj pčelarskoj industriji.“naslovom „Iskustvom do prinosa“.

Vasić p iše o svom načinu pčelarenja, odnosno o metodi pčelarenja koja je potpuno pogrešna i predstavlja dobar primer kako ne treba pčelariti. Po drugi put Živadinović reklamira Vasića u januarskom broju 2005. godine

U o v o m č l a n k u R o d o l j u b objavljivanjem članka „Nužna potreba“, Živadinović lažno informiše čitaoce, gde Zvonimir Vasić propagira upotrebu odnosno buduće kupce Vasićevog pogača, jer se dugi niz godina bavi proizvoda, da je to nešto novo i izuzetno. proizvodnjom pogača. Radi se o zastareloj tehnologiji koju su naši napredni voskari primenjivali još u prošlom veku. Tu „savremenu“ tehnologiju je ubrzo i sam Vasić promenio. Treba napomenuti da Rodoljub Živadinović nije istakao da Zvonimir Vasić nije bio registrovani preduzetnik za proizvodnju satnih osnova.

Za ovu dela tnos t n i je b io registrovan, niti su njegove pogače Zbog čega se Zvonimir Vasić imale dokumentaciju, predviđenu ponašao nec iv i l izovano prema zakonom. Inače na ovu konstataciju saradniku časopisa „Srpski pčelar“? Pre Vasića da su pogače nužno zlo može se svega što je u toku velika akcija Niške odgovoriti samo jednim pitanjem: Da li pčelarske asocijacije na osvajanju vlasti

48SRPSKI P^ELAR

u SPOS-u, sa svojim nezvanično prvim poziva Stojanovića u svoj stan i predlaže čovekom Rodoljubom Živadinovićem. mu da odustane od kandidatzure, U tom cilju Niška asocijacija preduzima predočivši mu da protivnička strana ima aktivnosti po svakoj liniji. Jedna od dokaze o brojnim zloupotrebama. borbenih taktika je pobediti protivnika Živoslav Stojanović je to odbio. Da je pre borbe, pa je delegacija od desetak prihvatio Rodoljub Živadinović bi bio članova: Živadinović iz Žitkovca, jedini predsednički kandidat i pobednik Spasić iz Niša, Petrović iz Kragujevca u trci sam sa sobom. (ovo je trojka koja je činila delegaciju SPOS-a na Apimondiji u Irskoj 2003. Da bi zbila svoje redove Niška godine), pčelarska asocijacija, pred važnu bitku,

organizuje međunarodni stručni seminar 09.12.2007. godine u Leskovcu. Tu jaku međunarodnost su činili predavači iz Banja Luke, iz Sv. Martina pod Okićem i iz Šapca. Na seminaru se nije čulo ništa novo, već su ponavljane već poznate stvari. Jedan naš poznati stručnjak je pre seminara rekao da će se u Leskovcu održati seminar „Kako pčelariti da nema vrcanja“. Uostalom to za asocijaciju nije ni važno, bitno je da je Živadinović dobio podršku za predsedničkog kandidata, kao i Vasić za člana IO SPOS-a, jer u slučaju osvjanja vlasti Živadinović neće moći da vlada SPOS-om onako kako je zamislio ako u IO Vasić iz Leskovca, Pejanović iz nema svoje poslušnike. Nezvanično Šapca itd., posetila u Beogradu 84-saznajemo da je predavačima isplaćeno godišnjeg Božu Petrovića u njegovom po 200 Evra. To je dobar biznis. Oni stanu da bi od njegovog udruženja dođu ovde uzmu pare, ovi idu kod njih, dobila četiri glasa i preko njega uzmu po 200 Evra i tako kad ima biznisa eliminisala jedinog konkurenta, ima i para. U Leskovačkom kraju radnik sadašnjeg predsednika SPOS-a mora da radi mesec dana za 200 Evra, a Živoslava Stojanovića iz Subotice. mnogim penzionerima su penzije manje Živoslava Stojanovića su optužili za od ove sume. brojne finansijske malverzacije i

zloupotrebe. Boža, izrevoltiran Zvonimir Vasić već duže vreme Stojanovićevim odnosom prema njemu

priprema članove udruženja pčelara u vezi proslave 110 godina SPOS-a, Leskovac za rasturanje SPOS-a i

49 SRPSKI P^ELAR

preobražaj Niške asocijacije u paralelni savez. Pčelar Dragan Gložanac kaže da Član Niške pčelarske asocijacije se učlanio u ovo udruženje zato što im je Zvonko Vasić je očigledno njihov čovek Vasić obećao cepanje od SPOS-a. za specijalne zadatke. On ne samo da je Stratezi Niške asociacije sigurno nisu oštetio državu time što nije plaćao porez odustali od cepanja, već su samo dok je bio „divlji preduzetnik“, već je i trenutno promenili plan, jer su osetili da pojedina plaćanja za pčelarsko imaju šanse da osvoje vlast u državnom udruženje u kome je predsednik vršio Savezu i pokušaće da to učine ne birajući suprotno Zakonu o platnom prometu. sredstava, zbog toga što u SPOS-u ima Umesto preko računa, plaćao je na ruke. mnogo više para nego što će ih biti u On jednostavno ne bira načina da dođe njihovom malom Niškom savezu. do cilja, bez obzira što je taj njegov cilj Ukoliko u tome ne budu uspeli sigurno svima na štetu. će se vratiti formiranju paralelnog saveza.

U listu “Pcelar” iz decembra 2006. Uprave za veterinu (Ministarstva poljo-godine, tekst pod naslovom:”Clanarina privrede,sumarstva i vodoprivrede)-2007.god.”,u podnaslovu ”Sta dobijate Nebojšom Jovanoviće, 19.12.2007.god., uclanjenjem u SPOS?Vise nego ikad u dobijena su koncizna obavestenja u vezi poslednjih dvadesetak godina!”,u stavu sa evidencijom pcelara, pa u tom pod brojem 4,autor teksta pompezno,kao kontekstu i razgranicenje pojma ekskluzivu, saopstava zainteresovanima evidencije od pojma registracije. Po i pcelarskoj javnosti da je Savez pcelara njegovom izlaganju, uslova za u dogovoru sa Min i s t a r s tvom registraciju nema, a po Pravilniku o poljoprivrede “obezbedio besplatno evidenciji pcelara i obelezavanju registrovanje pcelinjaka”. pcelinjih zajednica, postoji samo

evidencija pcelara i obelezavanje “Pcelar” ocigledno neprecizno pcelinjaka.

obavestava javnost,, jer nije pravilno ni informisan. Najpre, ne razgranicava Drugo, SPOS nije “obezbedio” pojmove:”registracija” i “evidencija”. U besplatnu evidenciju, nego je ona razgovoru koji je potpisnik ovog predvidjena prethodno pomenutim teksta(“Koga obmanjuje “Pcelar”? Pravilnikom, koji inace, jos nije usvojen, )obavio sa samostalnim savetnikom jer nije prosao kroz pravnu redakciju,

KOGA OBMANJUJE ^ASOPIS “PČELAR”?

Dragoslav Ili} [e{

50SRPSKI P^ELAR

odnosno proceduru. Predsednik SPOS-a kraja godine, doci ce do pocetka naredne Živoslav Stojanović pripisuje sebi 2008.god.”. Pored sve paušalnosti u neosnovanu važnost kad “preti” da samo izvestavanju javnosti, on pokazuje jos i clanovi SPOS-a mogu biti oslobodjeni vidovnjacke sklonosti sto je, u najmanju plaćanja evidencije. Istina je da ruku drsko i groteskno, u maniru besplatna evidencija vazi za sve pcelare razmetanja i podrugivanja nadleznima nezavisno od toga da li su ili nisu clanovi za evidenciju. SPOS-a. Dotični gosp. Stojanović Bez namere da “trazimo dlaku u pr ikazu j e s ebe svemoguc im i jajetu” “ Pcelaru” a u cilju utvrdjivanja nezaobilaznim , uslovljavajuci i pravog stanja stvari,insistiramo na namamljujuci pcelare. Koga on koncizni jem i verodosto jn i jem obmanjuje? informisanju pcelarske populacije. Po

Nebojša Jovanović je istakao da je recima gosp.Nebojše Jovanovića, predvidjeno i donosenje Uredbe za Pravilnik o evid.pč. i obel.pč.zajednica pcelare, kojom je obuhvaceno, izmedju “nalaže da se pcelari evidentiraju ostalog, da ce pcelari koji budu uneti u obavezno, a posledicno tome pcelinjaci bazu, moci da konkurisu za podsticajna, se obelezavaju, propisanim tablicama. o d n . n o v c a n a s r e d s t v a , t z v. Pcelar sam o svom trosku nabavlja subvencionisanje pcelara. identifikacionu tablicu za pcelinjak i

Trece, u casopisu Pcelar, predsednik evidencione pločice za obelezavanje pcelarskog saveza Srbije maltene košnica.optuzuje Ministarstvo poljoprivrede za Evidencija je besplatna. Zvanican, neizvrsenu “registraci ju”(kakva odn. obilazak veterinara po sluzbenoj bahatost!). S kojim pravom kad je iz duznosti je predvidjen s proleca i s jeseni prethodno izlozenog jasno da se ceka kada vrsi oficijalan pregled u okviru usvajanje Pravilnika. Programa mera za zdravstvenu zastitu,

Cetvrto, u famoznom tekstu kao sto su obavezni i veterinarski “Pcelara”, potencira se sta se dobija pregledi svakog grla ovce, svinje i ostale “registracijom” pcelinjaka (“kako bi se stoke. Znaci, zvanicni pregledi sprecili nesavesni pcelari da sele na pašu veterinara se ne naplacuju. Dakle, bolesne zajednice i da tako prenose ovlašćeni veterinar ce osim vrsenja bolesti savesnim pcelarima...” itd.),kao evidentiranja, i osim obelezavanja da je to neka “eureka”, a to je vec pcelinjaka, obavljati i obavezne predvidjeno zakonom i primenjivalo se i veterinarske preglede 2 puta godisnje, p r e t h o d n i h g o d i n a , z n a c i p o d - sto im je i duznost. razumevajuce je u tom smislu. Uz duzno postovanje “Pcelar” ne

P e t o , u t e k s t u “ P c e l a r a ” : treba nikog da obmanjuje, niti da proziva ”Registracija pcelinjaka”, od novembra ko je zatajio oko obecane evidencije. Ima 2007.god., autor priloga navodi u delu kompetentnijih da brinu o evidenciji kao teksta:” Nadam se da ce se do kraja i obaveštenijih da pravilno informišu, godine ipak evidentirati svi pcelinjaci, a bez “zamagljivanja” javnosti.ako do te znacajne akcije i ne dodje do T.D.

Dragi pčelari kada uzimljavate životne sredine. Pčele mogu da pčelinja društva jako je bitno da vide loše stanje u našem zdravstvu. novinska hartija bude višeslojna, Bela kuga u našem društvu može suva i što starija. Suva to je jasno, a da dovede do smanjenja legla i td.što starija to nije jasno, evo objašnjenja. Današnje novine Zato za utopljavanje košnice sigurno nisu pogodne jer u njima koristimo novine iz starih dobrih preovladavaju naslovi uglavnom vremena kada su prednjačili sledećeg sadržaja: “Nerad i naslovi: “Rekordni prinosi”, javašluk”, “Pljačka”, “Obustava “Prebačaj norme”, “Da nam živi rada”, “Višak radne snage”, rad”, “U nove radne pobede “ i “Nezapos l enos t” , “Mito i slično. Ovakvi naslovi mogu korupcija”, “Ubistva”… stimulativno delovati na bolju

radnu disciplinu, povećanje Takvi naslovi mogu negativno radnog elana I ostvarivanje visokih

uticati na produktivnost društva. prinosa. Radilice mogu da vide da je kod nas više na ceni nerad nego rad. Na NAPOMENA: negovateljice može loše uticati U toku glavne paše uklonite nebriga našeg društva prema deci i novine iz košnica, dosta je bilo starijima. Stražarice mogu da vide čitanja, treba da se pročitano katastrofalno stanje u vojsci. primeni na delu.Čistačice nebrigu i zagađenje

MALI SAVETI VELIKA POMOĆ

Branko Antić Gulit Banatsko Karađorđevo

51 SRPSKI P^ELAR

52SRPSKI P^ELAR

Varaćajući se sa posla prolazio sam otvori krilo visećeg dela gde su bile još pored kuće svog prijatelja koga dve tegle mog meda. Obe sam godinama snabdevam medom. Videvši iskontrolisao i obe su imale miris ga u dvorištu pozdravio sam ga. Umesto paprike. Otvorio sam drugo krilo otpozdrava, ljutito me je upitao zašto mu visećeg dela i našao spas za mene, stavljam alevu papriku u med. Začudio ugledao sam teglu sa alevom paprikom. sam se, jer nisam shvatao šta me pita, a Objasnio sam prijatelju kako je med on je dodao da uđem i da ja jedem taj poprimio miris od njegove paprike i med. Ušao sam i seo u dnevnu sobu, a on kako i gde da čuva med, a on mi se mi je dodao teglu sa mojim medom. izvinio. Uzeo sam med sa mirisom aleve Otvorio sam poklopac i pomirisao. paprike i upotrebio ga za prihranu pčela Umalo da se onesvestim, kao da je a prijatelju doneo drugi. I dan danas od unutra bila paprika a ne med. Upitao sam mene kupuje med i što je najvažnije gde drži med a on me povede u kuhinju i dobri smo prijatelji.

ISTINITE PRIČE

ZAŠTO SI MI STAVLJAO ALEVU PAPRIKU U MED?

Pčelari su na jednom području su stigli na pčelinjak pčelar otvori primetili da im nestaju matice iz jakih košnicu, zatim izvadi čep koji zatvara društava. U početku se to pripisivalo kavez, prepusti matici da sama izadje iz spletu prirodnih okolnosti. Međutim kaveza i zatvori košnicu.Učenik ga je kako je ta pojava učestala, počelo je da se upitao, da mu matica nije slučajno ispala sumnja da neko „pozajmljuje“ matice. van košnice tokom oslobađanja. Na to To je bila samo sumnja, bilo je potrebno mu je pčelar odgovorio da je to potvrditi je. nemoguće jer nije dirao maticu, niti

kavez, već samo čep.Učenik mu je rekao Jedan od iskusnih pčelara na tom da je to moglo da se desi ako je matica

terenu pošao je na svoj pčelinjak da bi stajala na čepu i tako učenik poče da uči pustio oplođenu maticu u jednom roju, učitelja.koga je formirao bez legla. Pošto je prolazio pored kuće svog učenika, Učitelj se u tom momentu razočarao mladog pčelara, poveo je i njega. Kada jer je shvatio da ga učenik priprema za

KO TO TAMO KRADE MATICE?

nestanak matice i da je on taj koji je krao matice izgubio je kavez. Kavez „pozajmljuje“ matice na pčelinjacima mu je bio poznat ali nije bio siguran. tog područja.

Pri povratku svratio je do svog Kroz nedelju dana učitelj je opet učenika na kafu. Čim je seo izvadio je

otišao na pčelinjak, ali ovom prilikom kavez iz džepa i pitao ga, da li je to sam. Prvo je pogledao roj u kome je njegov kavez, jer ga je našao ispred oslobodio maticu. Našao je na jednom njegove kapije. Učenik potvrdi da je to ramu otvoreno leglo i tek oformljene njegov kavez i da mu je najverovatnije matičnjake. Zatečeno stanje je govorilo ispao prilikom vraćanja sa pčelinjaka. da je matica pri oslobadjanju počela da polaže jaja i da je posle dan ili dva Učitelj svom učeniku ništa nije oduzeta, a pčele su pri izleganju larvi rekao, već je svoj pčelinjak sutradan oformile matičnjake. Dok je vršio preselio, a svog učenika nikad više nije pregled oseti da je nogom nagazio nešto video. Iako se zna ko krade matice na u travi. Kad je uzeo predmet u ruke, ovom području niko nije imao srca da video je da je reč o žičanom kavezu za nešto preduzme protiv ovog „lovca“ na matice. To nije bio njegov kavez, onaj ko matice.

Na predavanju predavač koji U diskusiji na predavanju žali se bavi selećim pčelarenjem je se jedan pčelar da je zapostavio savetovao pčelarima da stave pčele kad mu je otac bio bolestan. svoje košnice na osovine jer “Med Te zime otac je umro i sve pčele su rađa samo na osovinama”. Moja stradale. “Za šta ti je više žao za šinska kola imaju dve osovine, ako oca ili za pčele” – upita ga kolega? ih stavim na pčelinjak I na njih

Za pčele –Odgovori pčelarpostavim košnice, da li će da rodi med? Postavi pitanje jedan od pčelara.

ANEGDOTE

53 SRPSKI P^ELAR

54SRPSKI P^ELAR

- U srpskom pčelarstvu postoje - Pronađen je novi preparat protiv medvedi lopovi, ali oni nisu medveda koji podkradaju srpske lopovi ako im je krađu odobrio pčelare a to je časopis “Srpski Izvršni odbor SPOS-a. pčelar”.

- Srpsko pčelar tvo je bi lo - Medvedica Milkica čula da se n a j b o l e s n i j e z a v r e m e konji potkivaju, pa i ona digla vladavine Dr. Mede. nogu, već na prvi klin se upišala.

- SPOS je društvo koje je jako - Ljudi zar je to moguće, Dr. Meda zaraženo krpeljima, neophodno dobio nadimak, izlečismo Medi je izvršiti tretiranje. kompleks.

- Ovaj naš Dr. Meda je bio mnogo - Blago si ga pčelama, njima je gladan u zadnje četiri godine, svaki dan sladak.jedva ga nahranismo, al ga zato utovismo.

PČELARIZMI

Dragoslav Ili} [e{

Branko Anti} Gulit

demokrate žuti suncokretov a - Naše “cvećke” najviše mede u pristalice SPS-a lipov.

predizbornoj kampanji.- Jedan političar nam je za života

- Najviše oližu prste oni sa dugim zagorčavao život, a otkad je

prstima.umro počeo je da medi.

- Političari nam u predizbornoj - Postoje tri vrste pčelara:

kampanji obećavaju “med i košničari, pčelari i medari.

mleko”, kad dođu na vlast to Košničari drže prazne košnice,

bude “smučkaj pa prospi”.pčelari u košnicama gaje pčele a

- Eto kod nas je sve politika, pa i medari u košnicama drže pčele i

konzumiranje meda se odvija po vrcaju med.

stranačkoj pripadnosti. Radikali perferiraju tamniji borov med,

GUSKINO PČELARENJE

Kad guska umisli da je pčelar, ona veruje da zna sve, predlaže se za predavača,pa pčelarima deli savete.

Da pčele za zimu spremite,pogače da im kupite,da pri tom i uštedite,na kolačiće ih isečite.

Osnovni uslov da uspete,košnice treba da grejete,jer kad vam pčelinjak ugine,tad ste sigurni nije od zime.

Tako savetovanje završi guskai šepureći se raširi krila, al nikad ne posta pčelar,već ostade guska, što je uvek bila.

1515

Branko Anti} Gulit

P^ELARSKAPOEZIJA

LJUBAV IMA CENU

Trut kad se spoji sa maticom u letuokonča život na ovom svetu.Tako u ljubavnom činu umre na brzinutako je i u životu pčelara, ako hoće svoju ženu da vara.Vraški je ljuta skloni joj se s puta.

55 SRPSKI P^ELAR