Figura oca u romanima

Srpski klasicizam i predromantizamTema: Figura oca u romanima A. Stojkovia (Aristid i Natalija), M. Vidakovia (Ljubomir u Jelisijumu) i J. S. Popovia (Roman bez romana)

Da nema oca, ne bi bilo ni sina. Ovo je jedna od najuestalijih tema i veoma je prisutna u srpskoj literaturi, to se tie najrazliitijih generacija pisaca. Predstava oca koji je opisan kako u ivotu, tako i u literaturi. Otac je nezamenjiva linost u odrastanju deteta, jer on, kao i majka, treba da provodi vreme sa njim i da pronae nain kako da razume njegov jezik. Bliskost ili udaljenost od oca sigurno ima svoje odlije u detetovom ivotu, a sve navedeno moe se tumaiti kroz romane koji su naslovljeni u temi. Atanasije Stojkovi u dvadeset osam poglavlja svog romana, pored toga to nam je predoio ljubav Aristida i Natalije, njihovo stupanje u brak i brani ivot, ne moemo, a da ne zapazimo lik Selijana, oveka punog ivotne mudrosti, koji upravo predstavlja figuru oca. On je ovek vrlina, ugostitelj Aristida i ljudi koji su u nesrei ostali bez svojih domova i porodica. Najpre je Natalijin, a potom i otac metana, jer je svojim dobroinstvima pomagao ljudima i usmeravao ih. Aristid je sa radou primetio mudrost svog domaina, ponajvie zato to je ovaj bio otac i vaspita Natalijin. No ova je radost prela u ushienje poto je video da je divan Natalijin ivot obitavao na oevom primeru. Opisuje Selijana kao milog oveka i dobrog oca.U pogledu na prolost, saznajemo da je on je roen kao dete bogatih roditelja, ali da je ivot proveo u siromatvu. U mladosti je puno toga nauio , a svoje znanje kasnije prenosio na druge. Selijan je nazvan ocem sela, jer je nesebino bio na usluzi drugima. Rano je ostao bez ene, ali je imao erku koja mu je pruala utehu. Natalija se od svog oca nauila dobrom, bila je izuzetno vredna i predana radu, enskim poslovima. Nastojala je da ispuni njegova oekivanja, da mu pomogne i uini sve za njega i druge, inila je sve kako bi iveli u ljubavi. Selijan je za nju bio olienje vrlina, ovek bez mana, kome je poklanjala svu svoju ljubav, sve do udaje. Predstavljao joj je mnogo, on ju je nauio pravim vrednostima, ta treba ceniti i potovati. Poduavao ju je, savetovao da svoj ivot treba provesti u radu, ne u besposlici, ve savesno i pametno, treba ga iskoristiti i ispuniti delanjem. Kao otac, Selijan se u potpunosti ostvario, vaspitao je svoju erku na pravi nain, Natalija je marljiva, pametna, devojka estitog srca. estito ophoenje i ljubav njena ka vernosti zasluuje da i car za njenu ruku moli. Ona je imala izuzetan primer rodjitelja, stoga se i trudila da bude kao oni. Svako u selu je imao da kae lepu re za Nataliju, ljudi su je hvalili, a to je Selijana inilo jo ponosnijim. Za njega je najvea radost to je svoju erku nauio dobrom, uveselila ga je njena volja, vrednoa, sklonost da pomogne drugima, njena smernost srcem i duhom. Pored Selijana, figura oca pripada i Ljubomiru, liku iz Vidakovievog romana[footnoteRef:1], koji je usled gubitka slobode izgubio i sina, u koga je tada sve nade polagao i koji mu je bio jedini najroeniji. Kasnije, kako ga je prijatelj spasao iz zarobljenitva i pogubljenja, i zbrinuo kod svog prijatelja u Jelisijumu, Ljubomir je ponovo poeo da ivi. U nesrei spasao je dete od zmije i proitavi pismo koje je uz njega naao, sa radou ga je prihvatio kao svoje sa reima: Ja u ga uzeti za sina, on e meni umesto mog Mladena biti. Ljubomir, kao otac, morao je razmiljati o vaspitanju deteta. Najpre, odluio je da se zove Svetozar, kako je i u pismu navedeno, a potom da ga nee putati dalje od sebe sve dok ne postane svestan sebe i ivota, takodje, da mu nee priati o Bogu, dok se sam ne uveri u njegovo postojanje. [1: Ljubomir u Jelisijumu, Antologijska edicija, deset vekova srpske knjievnosti]

Ovaj mi se put vidi da najbolje um i srce upravlja mladog oveka sve do kraja i ine ga postojanim i dobrodeteljnim za ono za ega je stvoren. eleo je da Svetozar ostane sa njim, a i kako bi neko ostao posle njega. U odgoju deteta, kog se tako odgovorno i predano prihvatio, pomagala mu je jedna estita ena, po pravilima koje joj je Ljubomir naloio. Ona je morala brinuti o detetu tako da uvek bude zdravo, da ga neguje i da ga, kada progovori, ui lepo da razgovara, da mu predoi ta je dobro i zlo. Po Ljubomiru, dete treba da zna da ima slobodu, ali mu ne treba poputati, kao i ne dopustiti mu razgovor sa onima koji nemaju pravo na njeno vaspitanje. Takoe, Ljubomir je eleo i da njegov sestri Kuzman doe u Jelisijum, da naui zanat, knjievne nauke, kako bi on kasnije mogao Svetozaru biti uitelj. Ljubomir je bio izuzetno poboan ovek, predan Bogu i sve to je inio nastojao je da bude po Boijim zakonima i pravdi. Stoga je deakovu sobu uredio tako da je na zidovima bio nacrtan nebeski svod, planete sa znakovima i ceo Stari i Novi zavet. Ubrzo zatim, Ljubomirov prijatelj Nestor umire i poverava mu svoju ker, Agapiju, koju prihvata kao svoju i zavetuje se da e je odhraniti kao svoju. Dao joj je ime Draginja. Zatraio je od svojih sluga da brinu o deci, kao da su njegova roena i da nikad ne saznaju da to nisu, kao i da nisu brat i sestra. Njegova najvea elja bila je da ih na to bolji nain koluje i da im obezbedi lep i ugodan ivot. On je njih odmah, kako su poeli progovarati, obuavao stvarima koji njih okruavaju i svakim danom im u oi padaju, raspoznavati, i kako se koja zove, i odata postaje, kakvog je koja roda, na ta slui, itd. koja se detetu istolkovati mogu. Kao brian i naklonjen otac, provodio je vreme sa decom u prirodi, upoznavao ih sa biljem i sa insektima, unosio je radost i arenolikost u njihove ivote. O Bogu im nije hteo govoriti, elei da sami postanu svesni vise sile i Boijih zakona. Nakon toga, on bi im rastumaio ako bi oni imali pitanja o Bogu. Ljubomir je znao da ne treba dete uiti niemu pre vremena, jer bi ih to moda zbunilo, a takoe, mislio je da ga ne treba primoravati ni na ta. Iz ovakvog dakle rasuenja na ovaj stari gospodin osobiti nain preduzme, ovu svoju svojstveno vaspitavati. Neto kasnije, jedan nesreni starac doveo je svoje dete k Ljubomiru, da ga udomi i pazi kao svoje. Svetozar i Draginja su ga prihvatili kao svog roenog, igrali su se i uili zajedno s njim. Ljubomira, kao oca, to je uveseljavalo. Gledajui nevinu igru dece, uoavao je u njima ista i dobra srca, i ljubav koja ih je vezala. Voleo je da provodi vreme sa njima u razgovoru. Sa Svetozarem i edomiljem provodio je vreme u prirodi, otkrivajui im tajne prirode, usmeravajui razgovor k tome da je Bog iznad svega, da je on Tvorac svega to postoji. O, ljubazna deco moja! S kakvim strahopotovanjem i ljubavlju treba ovo sveto ime Bog da izreknemo. On je vean, svemogu, sveznaju i svemilostiv. Ljubomir je olienje uzornog oca. Uio je svoje sinove kako da brinu o cveu, zemlji, drveu... Govorio im je o prirodnim zakonima, zemljopisu, logici, statistici, fizici, pa i o moralu i prosveenosti uma. Posebno im je pripovedao o moralnoj nauci koja srce oblagoroava, koja svojstvo ukraava, koja celo posveenje uma uvaava i oveka savrena ini, bez koje bi sva gorereena znanja, kao cvet bez mirisa, ili kao najlepe jelo bez soli bilo. U ovoj poslednjoj on im je najivlji primer bio. Takoe, Ljubomir je brinuo i o kolovanju dece, te je najpe poslao Draginju u Larisu, videvi njenu volju u itanju i pisanju, a nakon nekog vremena je i Svetozara poverio Kuzmanu i uputio ih u grad. Svetozar je nauio od oca da su dva glavna pravila u ivotu: zavoleti mudrost i dobrodetelj[footnoteRef:2]. eleo je da Svetozar stasa i da iskusi svoj ivot dalje od svog oca, koji ga je savetovao pre polaska, govorei mu da svaki otac treba da se za svoje dete pobrine kako da ga sretnim uini. Uputio ga je s brinim reima, da se vodi onim to je od njega nauio, da ne zaboravi koji je razlog njegovog odlaska i da odlazi u grad, gde ima dobrog i loeg, i da od njegovog vladanja zavisi da li e ostati njegov ljubljeni sin. On je za Svetozara govorio:Pre bih se sa ivotom rastao nego sa njime. Na praotac Jakov nije mogao svoga sina Josifa bolje voleti, nego to ja njega volem. Meutim, Svetozar se brzo se vratio u Jelisiju, emu je uzrok bila smrt njegove sestre, Draginje. Ljubomiru je teko pao ponovni gubitak deteta, ali je hrabro i mudro primio to saznanje, uzdajui se u Boga i njegove namere [2: Dobroinstva, dobro vladanje i ophoenje.]

Po svemu sudei, teko je a ne uvideti koliko je Ljubomir staloen i razuman, izuzetno moralan ovek, nazivan kao filozof i vitez. Preiveo je smrt svoga deteta, ali nije odustajao od ivota. Ljubomir je danonono brinuo o svojoj deci, hteo je da ih vaspita i da budu sreni, kao to je elja svakog roditelja. Posebno ga je veselila bliskost izmeu dece, njihova zajednika igra i smeh ispunjavali su njegovo srce. U razgovoru sa vojenaelnikom (tj. carom Dusanom), on se po prvi put ispovedio i ispriao koliko mu je bilo teko kada je primio vest o svom sinu Mladenu, ali da ga je nakon toga Bog pogledao, i poslao mu dvoje dece, kako kae, koji su mi ispunili prazno mesto u srcu za sinom mojim, koje ja ljubim i s kojima se sada teim. Ljubomir je zahvaljivao Bogu na ljubavi koju je primao od svoje dece i koja su ga uveseljavala. Kao otac, imao je svoje strahove, kada je prihvatio decu kao sopstvenu i pruio im svoju ljubav, panju , bojao se da jednog dana ne saznaju istinu, da ona nisu njegova, a posebno je strahovao za Svetozara, za koga su se raspitivali, jer nije eleo da ga izgubi, kao i da ne pomete njegov ivot. O tome, Ljubomir dosta kasnije saznaje. Ovde Vidakovi uvodi lik snaje, Kosare. Uprkos potovanju koje e joj mnogo godina kasnije biti ukazano, nakon to otkrije svoje pravo ime i poreklo, nije mogue zanemariti injenicu da ona preuzima (ceremonijalnu) ulogu dostojanstvene udovice i ponosne roditeljke nove generacije Sokolovia tek u epilogu dela[footnoteRef:3]. Naime, jednog popodneva kada je sa Svetozarem odmarao pod drvetom, Svetozar ga upoznaje sa igumanijom koja ga, kada je saznala za ime deaka, od uzbuenja u suzama prigrli i otkrije da mu je majka. I sam zaplakavi se od prizora Ljubomir je upita: Dete moje, vreme je ve jednom da me izvestite, jeste li vi pre dve godine jedno vee kod mene u stan dolazili? [3: Fenomen krize identiteta u srpskom romanu 19. i 20. veka, Gorana Raievi i Radoslav Erakovi]

Tu saznaje da je ona ena njegovog umrlog sina Mladena, da je majka Svetozareva i edomiljeva, kao i da je erka Nikole Buina, oveka zbog kog je Ljubomir stradao. Ona mu govori o svom sukobu s ocem i svom dugogodinjem stradanju, da je s Mladenom morala pobei, kako bi se njihova ljubav ostvarila i da su jedino tako mogli biti zajedno, bez dozvole njenog roditelja. Svojim postupkom i izborom Kosara je naruila oev i ugled porodice. Nakon njenog bekstva i venanja sa Mladenom, pokrenuta je potera za njima dvoma, Kosara se skriva u kui svetenika, a Mladen se prijavljuje u vojsku. Nakon izvesnog vremena, ona raa dvoje dece, Svetozara i edomilja, a Mladen gine u borbi za kralja. Kosara opisuje traginost majke i svoju borbu za dobro dece, preoblaenje u mukarca, uee u vojsci, sve to je inila kako bi se sakrila od oca. Iz svega ovoga, uvia se da njoj nije bio problem da se prerui u mukarca i da obavlja muke dunosti, njeno sluenje je dovedeno u jednakost sa nekada Ljubomirovim sluenjem caru Duanu. Takoe, Kosara govori Ljubomiru o poslednjim godinama ivota njegovog sina, kao i da nije svrio s ivotom, kao to je on mislio, nego tek nakon dve i po godine. Objasnila mu je da ga je prijatelj Milorad, jedino na prevaru mogao spasiti od smrti i da mu posle njegovog izbavljenja sigurno o tome nije mogao govoriti, iz elje da mu ne budi bolne rane. Bez obzira na elju njegovog prijatelja, u Ljubomiru se ponovo javila al za sinom, ali ga je uteila vest da je poginuo za kralja i odbranu naroda. Bolelo ga je srce zbog gubitka sina, meutim, lake je to prihvatio zbog uverenja da je poginuo asno. Oprostio mu je sve njegove greke koje je napravio za ivota, ali je isto tako i traio oprost od Boga za svoje prekore prema sinu. Saalio se nad Kosarinom tekom sudbinom i pozvao ju je da provede ivot kraj svojih sinova i njega. Bio je presrean to su Svetozar i edomilj njegovi pravi potomci, njegovi unuci. Sudba je meni moga sina jedinca uzela, no zatim evo mi sad dade tri sina i jednu snahu.Sveopte gledajui, Ljubomir se moe slobodno nazvati Boijim ovekom, dobrim roditeljem i ovekom punog ljubavi. Kroz roman, a i na samom kraju, moe se primetiti da je posebno izdvajao Svetozara. O tome svedoi poslednja Vidakovieva reenica: I ako je ikoji sin svom roditelju u svemu nalik bio, to je zaista ovome gospodinu njegov ljubazni Svetozar u svemu naliio, o kome emo samo itati. Naspram panje i truda za to boljim vaspitanjem koje je Ljubomir pruao deci, on je uivao njihovu neizmernu ljubav, zahvalnost i ogromno potovanje koje se svakodnevno ispoljavalo kroz razgovore i situacije.Na kraju, psiholoki uverljiva karakterizacija pripadnika porodinog mikrokosmosa, pored toga to ukazuje na snano prisustvo predromantiarskog kulta porodice i sentimentalnog prijateljstva, moe biti oznaena kao jedna od reprezentativnih potvrda visoke umetnike i poetike vrednosti Milovana Vidakovia.[footnoteRef:4] [4: Predgovor, Radoslav Erakovi, Milovan Vidakovi: prvi srpski bestseler pisac ]

ak i u Sterijinom Romanu bez romana, zasnovanom na parodistikom ismevanju retorsko maniristike knjievne tehnike, koju su primenjivali Sterija u svom romansijerskom radu i njegov Mladalaki uzor Vidakovi, moe se tumaiti uloga oca. Naime, Roman je deak kome je majka nadenula to ime zbog toga to su se uda osobito u romanima dogaala. Bio je olienje lepote, uman i dobrog srca. O njegovom detinjstvu se ne zna mnogo, jer kako kae pisac da soinitelj tog rukopisa nije imao ni sposobnosti, ni kritike, a usudio se biti pisac. Ono to je poznato jeste da je njegova majka, Roksanda, nakon ispovesti mesnom sveteniku, odluila da ga poveri njemu, kako bi uticao na deakovo vaspitanje. Kada je napunio treu godinu, odvela ga je kod svetenika, a on ju je uveravao da e postati dobar ovek i da e ga on lino uvati. Svetenik preuzima ulogu roditelja, Roman je bio pod njegovom zatitom, gde e mu biti dozvoljeno sebe vise rasprostraniti. On prepoznaje u detetu neku uzvienost, blagost, uoava da Roman nije kao sva ostala deca. Pisac kae da se moe nazvati kometom, repatom zvezdom, upravo zbog posebnosti koju je u njemu uoio. Ljudi su o Romanu priali kao o udu, a svetenik je predviao da mu je priroda predodredila oruje. Kada je Roman dobio sablju od drveta, naao je element svoga ivota.Roman je od detinjstva bio uen o oruju, a svetenik, njegov pooim, se starao za njegov um i razmiljanje. Na taj nain ga je usmeravao i uio o ivotu. Odveo ga je dobio je pravo da vodi brigu o poslunosti drugih uenika. Svetenik je stremio k tome da ga naui ivotu, da ga upozna sa svojim opredeljenjem itajui mu romane u kojima e svoju sudbinu kao u ogledalu nalaziti. Potom mu je donosio knjige kako bi i sam itao, poto se nauio itanju i pisanju, i njega je to uveseljavalo toliko da se zaljubio u itanje. Svidele su mu se knjige u kojima su junaci koji putuju, Velimir i Bosiljka, Robinson Kruso, Ljubomir u Jelisijumu, Don KihotKada je napunio esnaestu godinu svetenik mu kupuje konja. Bio je miljenja da je dovoljno stasao i da je vreme da se preda svojoj sudbini. Do tada ga je pazio kao svoje dete, gledao kako odrasta, sazreva i ui. Kada ga je ispraao, inio je to oinski, govorei mu da ima svoju zvezdu koja za njega sja i da je uveren kako e biti jedinstven. Svaki otac eli da sin bude bolji nego to je on sam. Nakon toga Roman uzima konja i odlazi, zaboravivi da se pozdravi s ocem.Interesantno je to Roman jae na kobili ije je ime enska varijanta konja njegovog panskog kolege Don Kihota Rosinanta, kao i da mu je svetenik u detinjstvu prorekao da e mu se u ivotu dogoditi mnogo uda. Moda bi drugaije proao u ivotu da pored sebe nije imao njega i majku, a iznad svega to ga je .svetenik ga je uverio u njegovu posebnost. Roman bez romana je prvi antiroman u srpskoj knjievnosti, kako su ga kritiari nazvali, koji podsea na Servantesovog Don Kihota. Pozivajui se na ovaj roman on stvara izmiljenog junaka, na osnovu ega se obraunava sa svojim mladalakim uzorom, Milovanom Vidakoviem.

Literatura:

1. Predgovor, Radoslav Erakovi, Milan Vidakovi: prvi bestseler pisac2. Sava Damjanov, Vidakovi, moderniji od Vuka3. Fenomen krize identiteta u romanu 19. i 20. veka, Gorana Raievi, Radoslav Erakovi4. Politikin zabavnik, Roman na konju5. Projekat Rastko, Biobibliografski prilozi o vanijim piscima, Milorad Pavi

6