СИСТЕМАТИЗАЦИЈА СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ИМЕНСКИХ РЕЧИИМЕНСКИХ РЕЧИ

ИМЕНИЦЕИМЕНИЦЕ

• заједничке, властите, бројне.заједничке, властите, бројне.

ЗАМЕНИЦЕЗАМЕНИЦЕ

• именичке: личне и неличне, повратна именичке: личне и неличне, повратна заменица.заменица.

ПРИДЕВИПРИДЕВИ

• описни, присвојни, градивни, месни, описни, присвојни, градивни, месни, временски.временски.

БРОЈЕВИБРОЈЕВИ

• основни, редни, збирни.основни, редни, збирни.

КАКО СЕ ЈЕДНИМ ИМЕНОМ КАКО СЕ ЈЕДНИМ ИМЕНОМ НАЗИВАЈУ СЛЕДЕЋЕ РЕЧИ:НАЗИВАЈУ СЛЕДЕЋЕ РЕЧИ:

Милица, дечак, осморица, осмина.Милица, дечак, осморица, осмина.

ја, се, ко, нико, ништа, нешто.ја, се, ко, нико, ништа, нешто.

леп, Сањин, златни, горњи, прошлогодишњи.леп, Сањин, златни, горњи, прошлогодишњи.

осам, осми, осморо.осам, осми, осморо.

ЗАДАТАКЗАДАТАК

СЛЕДЕЋИ ТЕКСТ ПИСАН ,,НИШКИМ ГОВОРОМ" СЛЕДЕЋИ ТЕКСТ ПИСАН ,,НИШКИМ ГОВОРОМ" ПРЕВЕДИ НА КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК И ПРОНАЂИ ПРЕВЕДИ НА КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК И ПРОНАЂИ ИМЕНСКЕ РЕЧИ:ИМЕНСКЕ РЕЧИ:

,,Тома се врнуја из варош и донеја ми свашта. Ја ,,Тома се врнуја из варош и донеја ми свашта. Ја сам се толко израдувала и рипала сам од радос. сам се толко израдувала и рипала сам од радос. Мало после дошло једно комшиско дете и изручало Мало после дошло једно комшиско дете и изручало ми три чоколадице. Посвађала сам се сас моју ми три чоколадице. Посвађала сам се сас моју мајку Гоцу, јер му је дала најубави слаткиши."мајку Гоцу, јер му је дала најубави слаткиши."

РЕШЕЊЕРЕШЕЊЕ

,,,,ТомаТома се вратио из се вратио из градаграда и и свашта мисвашта ми донео. донео. Ја Ја сам сам сесе толико обрадовала и толико обрадовала и скакала сам од скакала сам од радостирадости. Мало касније је . Мало касније је дошло дошло једно комшијско детеједно комшијско дете и појело и појело ми ми три чоколадицетри чоколадице. Посвађала сам . Посвађала сам сесе с с мојоммојом мајком Гоцом мајком Гоцом, јер , јер му му је дала је дала најлепше слаткишенајлепше слаткише."."

ИМЕНИЦЕИМЕНИЦЕ

ПИТАЊА:ПИТАЊА: КОЈЕ РЕЧИ У ТЕКСТУ СУ ИМЕНИЦЕ?КОЈЕ РЕЧИ У ТЕКСТУ СУ ИМЕНИЦЕ?• ШТА СУ ИМЕНИЦЕ?ШТА СУ ИМЕНИЦЕ?

• ЗА КОЈЕ ПОДЕЛЕ ИМЕНИЦА ЗНАТЕ?ЗА КОЈЕ ПОДЕЛЕ ИМЕНИЦА ЗНАТЕ?

• ДА ЛИ СЕ ИМЕНИЦЕ МЕЊАЈУ?ДА ЛИ СЕ ИМЕНИЦЕ МЕЊАЈУ?

• ПРОМЕНИТЕ ИМЕНИЦУПРОМЕНИТЕ ИМЕНИЦУ ДЕЧАК ДЕЧАК КРОЗ ПАДЕЖЕ? КРОЗ ПАДЕЖЕ?

• ГЕНИТИВ: ГЕНИТИВ: ДЕЧАКДЕЧАКАА _ КАКО СЕ ЗОВЕ ПОДВУЧЕНИ ДЕО РЕЧИ, А _ КАКО СЕ ЗОВЕ ПОДВУЧЕНИ ДЕО РЕЧИ, А КАКО ЗАТАМЊЕНИ?КАКО ЗАТАМЊЕНИ?

• КОЈИ ДЕО РЕЧИ СЕ МЕЊА, А КОЈИ НЕ?КОЈИ ДЕО РЕЧИ СЕ МЕЊА, А КОЈИ НЕ?

• КАКО СЕ ЈЕДНИМ ИМЕНОМ ЗОВУ ИМЕНА ЉУДИ И ГЕОГРАФСКА КАКО СЕ ЈЕДНИМ ИМЕНОМ ЗОВУ ИМЕНА ЉУДИ И ГЕОГРАФСКА ИМЕНА?ИМЕНА?

• КАКО СЕ ПИШУ ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ?КАКО СЕ ПИШУ ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ?

• КАКВИМ СЛОВИМА СЕ ПИШУ ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ?КАКВИМ СЛОВИМА СЕ ПИШУ ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ?

• ШТА СУ БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ?ШТА СУ БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ?

ЗАМЕНИЦЕЗАМЕНИЦЕ

Кажем за себеКажем за себе ја ја, показујем на неког дечака и кажем , показујем на неког дечака и кажем тити, затим , затим онон, онда показујем на неку девојчицу и кажем , онда показујем на неку девојчицу и кажем онаона. За средњи род кажем . За средњи род кажем онооно..

ПРЕТХОДНЕ РЕЧИ НАВЕДИТЕ У МНОЖИНИ.ПРЕТХОДНЕ РЕЧИ НАВЕДИТЕ У МНОЖИНИ. КОЈА ЈЕ ТО ВРСТА ИМЕНСКИХ РЕЧИ?КОЈА ЈЕ ТО ВРСТА ИМЕНСКИХ РЕЧИ? КОЈЕ ВРСТЕ ИМЕНИЧКИХ ЗАМЕНИЦА ПОЗНАЈЕТЕ?КОЈЕ ВРСТЕ ИМЕНИЧКИХ ЗАМЕНИЦА ПОЗНАЈЕТЕ? КАКО ГЛАСИ ПОВРАТНА ЗАМЕНИЦА ЗА СВА ЛИЦА?КАКО ГЛАСИ ПОВРАТНА ЗАМЕНИЦА ЗА СВА ЛИЦА? ДА ЛИ СЕ ЗАМЕНИЦЕ МОГУ МЕЊАТИ?ДА ЛИ СЕ ЗАМЕНИЦЕ МОГУ МЕЊАТИ? ПРОМЕНИ ЗАМЕНИЦУ ПРОМЕНИ ЗАМЕНИЦУ ЈА.ЈА. У КОЈИМ ПАДЕЖИМА СЕ ЈАВЉАЈУ КРАЋИ ОБЛИЦИ?У КОЈИМ ПАДЕЖИМА СЕ ЈАВЉАЈУ КРАЋИ ОБЛИЦИ? ИСПРАВИ СЛЕДЕЋЕ РЕЧЕНИЦЕ: ИСПРАВИ СЛЕДЕЋЕ РЕЧЕНИЦЕ: Стара клупа за ништа Стара клупа за ништа

не вреди; Не мислим ја о никоме и ничему; Сања за никога не вреди; Не мислим ја о никоме и ничему; Сања за никога више не брине.више не брине.

ПРИДЕВИПРИДЕВИ

ЗЕЛЕН, ЉУБИЧАСТ, ВЕЛИКИ, МАЛИ...ЗЕЛЕН, ЉУБИЧАСТ, ВЕЛИКИ, МАЛИ... КОЈА ЈЕ ТО ВРСТА РЕЧИ?КОЈА ЈЕ ТО ВРСТА РЕЧИ? КАКО СЕ ДЕЛЕ ПРИДЕВИ?КАКО СЕ ДЕЛЕ ПРИДЕВИ? ПРОМЕНИТЕ ПРИДЕВ ПРОМЕНИТЕ ПРИДЕВ ЈАКЈАК.. КАКАВ МОЖЕ БИТИ РОД ПРИДЕВА?КАКАВ МОЖЕ БИТИ РОД ПРИДЕВА? ШТА ЈЕ КОМПАРАЦИЈА ПРИДЕВА?ШТА ЈЕ КОМПАРАЦИЈА ПРИДЕВА? КАКО СЕ ГРАДИ КОМПАРАТИВ, А КАКО СУПЕРЛАТИВ?КАКО СЕ ГРАДИ КОМПАРАТИВ, А КАКО СУПЕРЛАТИВ? ОД СЛЕДЕЋИХ ИМЕНИЦА ИЗВЕДИ ПРИДЕВЕ, ПА ИХ ОД СЛЕДЕЋИХ ИМЕНИЦА ИЗВЕДИ ПРИДЕВЕ, ПА ИХ

РАЗВРСТАЈ ПО ГРУПАМА: РАЗВРСТАЈ ПО ГРУПАМА: Ниш, бетон, гвожђе, Милош, Ниш, бетон, гвожђе, Милош, девојка, школа, Београд, Наташа, злато.девојка, школа, Београд, Наташа, злато.

НАВЕДИ ПРИМЕРЕ МЕСНИХ И ВРЕМЕНСКИХ ПРИДЕВА.НАВЕДИ ПРИМЕРЕ МЕСНИХ И ВРЕМЕНСКИХ ПРИДЕВА.

БРОЈЕВИБРОЈЕВИ

ДВА, ЧЕТВОРО, ПЕТ, ОСМИ, ДВОЈЕ, СТО...ДВА, ЧЕТВОРО, ПЕТ, ОСМИ, ДВОЈЕ, СТО... КОЈА ЈЕ ОВО ВРСТА РЕЧИ?КОЈА ЈЕ ОВО ВРСТА РЕЧИ? КАКВИ СВЕ БРОЈЕВИ ПОСТОЈЕ?КАКВИ СВЕ БРОЈЕВИ ПОСТОЈЕ? ДА ЛИ СЕ БРОЈЕВИ МЕЊАЈУ?ДА ЛИ СЕ БРОЈЕВИ МЕЊАЈУ? ПРОМЕНИТЕ БРОЈ ПРОМЕНИТЕ БРОЈ ЈЕДАН ЈЕДАН И И ПРВИ.ПРВИ.

ДОДАЈ РЕЧИ КОЈЕ НЕДОСТАЈУ: ДОДАЈ РЕЧИ КОЈЕ НЕДОСТАЈУ: 1. Данас долази Ана с 1. Данас долази Ана с дечком. Ух, зар морају дечком. Ух, зар морају ............................ да дођу? 2. Маца иде на да дођу? 2. Маца иде на екскурзију с Дацом. Њихекскурзију с Дацом. Њих .......... .......... се не одвајају. 3. Он је најбољи се не одвајају. 3. Он је најбољи ђак, увек је ђак, увек је ....................... у свему.. у свему.

СЛУЖБА ИМЕНСКИХ РЕЧИ У СЛУЖБА ИМЕНСКИХ РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИРЕЧЕНИЦИ

ИМЕНИЦЕ: субјекат, именски део предиката, објекат, ИМЕНИЦЕ: субјекат, именски део предиката, објекат, глаголска одредба, апозиција.глаголска одредба, апозиција.

ЗАМЕНИЦЕ: субјекат, именски део предиката, објекат.жЗАМЕНИЦЕ: субјекат, именски део предиката, објекат.ж ПРИДЕВИ: субјекат, именски део предиката, атрибут, део ПРИДЕВИ: субјекат, именски део предиката, атрибут, део

апозиције.апозиције. БРОЈЕВИ: субјекат, именски део предиката, атрибут, део БРОЈЕВИ: субјекат, именски део предиката, атрибут, део

апозиције.апозиције.

Задатак: НАПРАВИ РЕЧЕНИЦЕ У КОЈИМА ЋЕШ ИМАТИ Задатак: НАПРАВИ РЕЧЕНИЦЕ У КОЈИМА ЋЕШ ИМАТИ ИМЕНСКЕ РЕЧИ У НАВЕДЕНИМ СЛУЖБАМА.ИМЕНСКЕ РЕЧИ У НАВЕДЕНИМ СЛУЖБАМА.

ГЛАГОЛИГЛАГОЛИ СЛУЖБА ГЛАГОЛА У РЕЧЕНИЦИ

ГЛАГОЛИ ПО ТРАЈАЊУ РАДЊЕ (ГЛАГОЛСКИ ВИД)

ГЛАГОЛИ ПРЕМА ПРЕДМЕТУ РАДЊЕ (ГЛАГОЛСКИ РОД)

ПРЕЗЕНТ

ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ РАДНИ

ПЕРФЕКАТ

ФУТУР

ГЛАГОЛИ РАДЊЕ: ГЛАГОЛИ РАДЊЕ: КОПАТИ, СВИРАТИ, ПЛЕСТИ, ЗИДАТИ.КОПАТИ, СВИРАТИ, ПЛЕСТИ, ЗИДАТИ.

ГЛАГОЛИ СТАЊА: ГЛАГОЛИ СТАЊА: СЕДЕТИ, СТАЈАТИ, СПАВАТИ, ЖУТЕТИ СЕ.СЕДЕТИ, СТАЈАТИ, СПАВАТИ, ЖУТЕТИ СЕ.

ГЛАГОЛИ ЗБИВАЊА: ГЛАГОЛИ ЗБИВАЊА: ЛЕПРШАТИ, ТРУЛИТИ, ВЕНУТИ, СЕВАТИ.ЛЕПРШАТИ, ТРУЛИТИ, ВЕНУТИ, СЕВАТИ.

НАПРАВИ РЕЧЕНИЦЕ СА НАВЕДЕНИМ ГЛАГОЛИМА.НАПРАВИ РЕЧЕНИЦЕ СА НАВЕДЕНИМ ГЛАГОЛИМА.

СЛУЖБА ГЛАГОЛА У СЛУЖБА ГЛАГОЛА У РЕЧЕНИЦИРЕЧЕНИЦИ

Сара плете.Сара плете. Сара је плела.Сара је плела. Сара је била заспала кад сам се Сара је била заспала кад сам се

вратила кући.вратила кући. Плетем.Плетем. Ја сам ученикЈа сам ученик Он је био желео бицикл кад је био Он је био желео бицикл кад је био

мали.мали.

» ПРЕДИКАТПРЕДИКАТ

ПРЕДИКАТ НЕ МОРА ДА БУДЕ ЈЕДАН ГЛАГОЛ; ПРЕДИКАТ НЕ МОРА ДА БУДЕ ЈЕДАН ГЛАГОЛ; НЕПОТПУНИ ГЛАГОЛИ ЗАХТЕВАЈУ ДОПУНУ.НЕПОТПУНИ ГЛАГОЛИ ЗАХТЕВАЈУ ДОПУНУ.

У РЕЧЕНИЦАМА СА НЕИСКАЗАНИМ СУБЈЕКТОМ У РЕЧЕНИЦАМА СА НЕИСКАЗАНИМ СУБЈЕКТОМ ПРЕДИКАТ ОБУХВАТА СУБЈЕКАТ.ПРЕДИКАТ ОБУХВАТА СУБЈЕКАТ.

ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ СУ НЕПОТПУНИ И ЧЕСТО ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ СУ НЕПОТПУНИ И ЧЕСТО ЗАХТЕВАЈУ ИМЕНИЦУ ДА БИ ИСКАЗАЛИ РАДЊУ.ЗАХТЕВАЈУ ИМЕНИЦУ ДА БИ ИСКАЗАЛИ РАДЊУ.

ЈОШ НЕКИ НЕПОТПУНИ ГЛАГОЛИ: ЖЕЛЕТИ, ЈОШ НЕКИ НЕПОТПУНИ ГЛАГОЛИ: ЖЕЛЕТИ, ПОЧЕТИ, УМЕТИ... ПОЧЕТИ, УМЕТИ...

ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ СЕ САСТОЈИ ОД ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ СЕ САСТОЈИ ОД ГЛАГОЛСКОГ (ГЛАГОЛ) И ИМЕНСКОГ (ИМЕ) ДЕЛА.ГЛАГОЛСКОГ (ГЛАГОЛ) И ИМЕНСКОГ (ИМЕ) ДЕЛА.

ГЛАГОЛИ ПО ТРАЈАЊУ РАДЊЕ ГЛАГОЛИ ПО ТРАЈАЊУ РАДЊЕ (ГЛАГОЛСКИ ВИД)(ГЛАГОЛСКИ ВИД)

НЕКИ ГЛАГОЛИ МОГУ БИТИ СВРШЕНОГ И НЕСВРШЕНОГ НЕКИ ГЛАГОЛИ МОГУ БИТИ СВРШЕНОГ И НЕСВРШЕНОГ ВИДА. ВИД ИМ СЕ МОЖЕ ОДРЕДИТИ САМО У РЕЧЕНИЦИ. ВИДА. ВИД ИМ СЕ МОЖЕ ОДРЕДИТИ САМО У РЕЧЕНИЦИ. НПР.:НПР.:

ЧуоЧуо сам да долази. (свршен) сам да долази. (свршен) Чујем Чујем песму птица. (несвршен)песму птица. (несвршен)

Ми Ми ручаморучамо. (несвршен). (несвршен) Ми Ми ручасморучасмо. (свршен). (свршен)

Телефонирао Телефонирао сам му да идемо на излет. (свршен)сам му да идемо на излет. (свршен) Ћути! Сада Ћути! Сада телефонирамтелефонирам. (несвршен). (несвршен)

ТАКВИ СУ ЈОШ И ГЛАГОЛИ: ТАКВИ СУ ЈОШ И ГЛАГОЛИ:

видети видети (уочити и гледати); (уочити и гледати); телеграфисатителеграфисати (послати (послати телеграм и обављати радњу телеграфисња); телеграм и обављати радњу телеграфисња); вечеративечерати (завршити вечеру и обављати вечеру).(завршити вечеру и обављати вечеру).

ГЛАГОЛИ ПРЕМА ПРЕДМЕТУ РАДЊЕ ГЛАГОЛИ ПРЕМА ПРЕДМЕТУ РАДЊЕ (ГЛАГОЛСКИ РОД)(ГЛАГОЛСКИ РОД)

ПРЕЗЕНТПРЕЗЕНТ САДАШЊЕ ВРЕМЕ ЗНАЧИ РАДЊУ КОЈА СЕ ВРШИ У САДАШЊЕ ВРЕМЕ ЗНАЧИ РАДЊУ КОЈА СЕ ВРШИ У

ТРЕНУТКУ ГОВОРА.ТРЕНУТКУ ГОВОРА. ГРАДИ СЕ ОД ПРЕЗЕНТСКЕ ОСНОВЕ И ЛИЧНИХ ГРАДИ СЕ ОД ПРЕЗЕНТСКЕ ОСНОВЕ И ЛИЧНИХ

НАСТАВАКА.НАСТАВАКА. ТРЕЋЕ ЛИЦЕ ЈЕДНИНЕ НЕМА НАСТАВКА.ТРЕЋЕ ЛИЦЕ ЈЕДНИНЕ НЕМА НАСТАВКА. ПРЕЗЕНТСКА ОСНОВА СЕ ДОБИЈА КАДА СЕ ОД ДРУГОГ ПРЕЗЕНТСКА ОСНОВА СЕ ДОБИЈА КАДА СЕ ОД ДРУГОГ

ЛИЦА ЈЕДНИНЕ ОДБИЈЕ НАСТАВАК -Ш, ОНА ЈЕ ЛИЦА ЈЕДНИНЕ ОДБИЈЕ НАСТАВАК -Ш, ОНА ЈЕ НЕПРОМЕЊЕН ДЕО ГЛАГОЛА.НЕПРОМЕЊЕН ДЕО ГЛАГОЛА.

СВИ ГЛАГОЛИ ИМАЈУ ИСТЕ НАСТАВКЕ, ОСИМ СВИ ГЛАГОЛИ ИМАЈУ ИСТЕ НАСТАВКЕ, ОСИМ ГЛАГОЛА МОЋИ И ХТЕТИ, КОЈИ У ПРВОМ ЛИЦУ ГЛАГОЛА МОЋИ И ХТЕТИ, КОЈИ У ПРВОМ ЛИЦУ ЈЕДНИНЕ ИМАЈУ НАСТАВАК -У.ЈЕДНИНЕ ИМАЈУ НАСТАВАК -У.

НЕКИ ГЛАГОЛИ У ТРЕЋЕМ ЛИЦУ МНОЖИНЕ ИМАЈУ НЕКИ ГЛАГОЛИ У ТРЕЋЕМ ЛИЦУ МНОЖИНЕ ИМАЈУ НАСТАВАК -У ИЛИ -Е ЗБОГ ТЗВ. ОКРЊЕНЕ ОСНОВЕ.НАСТАВАК -У ИЛИ -Е ЗБОГ ТЗВ. ОКРЊЕНЕ ОСНОВЕ.

1. л. ј. + М = СВИРАМ

2. л. ј. + Ш = СВИРАШ

3. л. ј. + _ = СВИРА

1. л. м. +МО = СВИРАМО

2. л. м. + ТЕ = СВИРАТЕ

3. л. м. + ЈУ = СВИРАЈУ

ПРЕЗЕНТ ПОМОЋНИХ ПРЕЗЕНТ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛАГЛАГОЛА

ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ РАДНИРАДНИ

СЛУЖИ ЗА ГРАЂЕЊЕ СЛОЖЕНИХ СЛУЖИ ЗА ГРАЂЕЊЕ СЛОЖЕНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА, НЕКАДА СГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА, НЕКАДА СЕ УПОТРЕБЉАВА УМЕСТО ПЕРФЕКЕ УПОТРЕБЉАВА УМЕСТО ПЕРФЕКТА- КРЊИ ПЕРФЕКАТ.ТА- КРЊИ ПЕРФЕКАТ.

ПЕРФЕКАТПЕРФЕКАТ

ПРОШЛО ВРЕМЕ КОЈЕ ЗНАЧИ РАДПРОШЛО ВРЕМЕ КОЈЕ ЗНАЧИ РАДЊУ КОЈА СЕ ДОГОДИЛА У ПРОШЛЊУ КОЈА СЕ ДОГОДИЛА У ПРОШЛОСТИ. ПЕРФЕКАТ ЈЕ СЛОЖЕН ГЛАОСТИ. ПЕРФЕКАТ ЈЕ СЛОЖЕН ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК.ГОЛСКИ ОБЛИК.

ФУТУР ПРВИФУТУР ПРВИ

БУДУЋЕ ВРЕМЕ КОЈЕ ЗНАЧИ БУДУЋЕ ВРЕМЕ КОЈЕ ЗНАЧИ РАДЊУ КОЈА ЋЕ СЕ ИЗВРШИТИ У РАДЊУ КОЈА ЋЕ СЕ ИЗВРШИТИ У БУДУЋНОСТИ. ФУТУР МОЖЕ БИТИ БУДУЋНОСТИ. ФУТУР МОЖЕ БИТИ ПРОСТ И СЛОЖЕН ГЛАГОЛСКИ ПРОСТ И СЛОЖЕН ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК.ОБЛИК.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК

......

Uvod:Uvod:• Pro~itajte tekst zagonetkePro~itajte tekst zagonetke::

• Pitawa za razgovor o Pitawa za razgovor o tekstu:tekstu:

• Kako glasi re{ewe zagonetke?Kako glasi re{ewe zagonetke?• Pro~itajte predikate.Pro~itajte predikate.• U kom su vremenu dati?U kom su vremenu dati?• U kom je vremenu cela zagonetka?U kom je vremenu cela zagonetka?• Koja jo{ vremena postoje?Koja jo{ vremena postoje?

• Transformacija re~enice (zamena vremena, Transformacija re~enice (zamena vremena, zamena lica)zamena lica)

Zadatak:Zadatak:

• Prepi{ite tekstPrepi{ite tekst претходне претходне zagonetke u pro{lom zagonetke u pro{lom vremenuvremenu..

• Prepi{ite tekst Prepi{ite tekst претходнепретходне zagonetke u budu}em zagonetke u budu}em vremenuvremenu..

R E [ E W AR E [ E W A

Pro{lo vreme:Pro{lo vreme: Budu}e vreme:Budu}e vreme:

POLAZNI TEKST ZA ZAMENU LICAPOLAZNI TEKST ZA ZAMENU LICA

Na odmoruNa odmoru• “… “… Ustajem rano ujutru zajedno sa izlaskom sunca. Ne umivam Ustajem rano ujutru zajedno sa izlaskom sunca. Ne umivam

se, hvatam ~upavi pe{kir, tr~im prema reci. U hladu se brzo se, hvatam ~upavi pe{kir, tr~im prema reci. U hladu se brzo skidam i u zamahu se bacam u glatku, kao ogledalo ravnu skidam i u zamahu se bacam u glatku, kao ogledalo ravnu povr{inu. Okupam se, drhtim od hladno}e, ali se ose}am zdravim povr{inu. Okupam se, drhtim od hladno}e, ali se ose}am zdravim i sve`im. @urim na doru~ak, jedem sve brzo i s apetitomi sve`im. @urim na doru~ak, jedem sve brzo i s apetitom…”…”

Pitawa u vezi са tekstом:• U kom licu je napisan tekst?U kom licu je napisan tekst?• Koja jo{ lica postoje?Koja jo{ lica postoje?

Samostalni rad u~enika:Samostalni rad u~enika:• Transformi{ite tekst u drugo lice (prva grupa u~enika)Transformi{ite tekst u drugo lice (prva grupa u~enika)• Transformi{ite tekst u tre}e lice (druga grupa u~enika)Transformi{ite tekst u tre}e lice (druga grupa u~enika)

R E [ E W AR E [ E W A

Prva grupa u~enika:Prva grupa u~enika:• “… “… Ustaje{Ustaje{ rano ujutru zajedno sa izlaskom sunca. rano ujutru zajedno sa izlaskom sunca.

Ne Ne umiva{umiva{ se, se, hvata{hvata{ ~upavi pe{kir, ~upavi pe{kir, tr~i{tr~i{ prema prema reci. U hladu se brzo reci. U hladu se brzo skida{skida{ i u zamahu se i u zamahu se baca{baca{ u u glatku, kao ogledalo ravnu povr{inu. glatku, kao ogledalo ravnu povr{inu. Okupa{Okupa{ se, se, drhti{drhti{ od hladno}e, ali se od hladno}e, ali se ose}a{ose}a{ zdravim i sve`im. zdravim i sve`im. @uri{@uri{ na doru~ak, na doru~ak, jede{jede{ sve brzo i s apetitom sve brzo i s apetitom…”…”

Друга Друга grupa u~enika: grupa u~enika: • “… “… UstajeUstaje rano ujutru zajedno sa izlaskom sunca. rano ujutru zajedno sa izlaskom sunca.

Ne Ne umivaumiva se, se, hvatahvata ~upavi pe{kir, ~upavi pe{kir, tr~itr~i prema reci. U prema reci. U hladu se brzo hladu se brzo skidaskida i u zamahu se i u zamahu se bacabaca u glatku, kao u glatku, kao ogledalo ravnu povr{inu. ogledalo ravnu povr{inu. OkupaOkupa se, se, drhtidrhti od od hladno}e, ali se hladno}e, ali se ose}aose}a zdravim i sve`im. zdravim i sve`im. @uri@uri na na doru~ak, doru~ak, jedejede sve brzo i s apetitom sve brzo i s apetitom…”…”

• Transformi{ite slede}e re~enice kako je Transformi{ite slede}e re~enice kako je ozna~eno u zagradi.ozna~eno u zagradi.

• Ja sam i{ao sa bratom u bioskop.Ja sam i{ao sa bratom u bioskop.• (drugo lice, budu}e vreme)(drugo lice, budu}e vreme)

• Petar }e i}i na letovawe.Petar }e i}i na letovawe.• (prvo lice, sada{we vreme)(prvo lice, sada{we vreme)

• Ti tr~i{ veoma brzo.Ti tr~i{ veoma brzo.• (tre}e lice, pro{lo vreme)(tre}e lice, pro{lo vreme)

Re{ewa:Re{ewa:

• Ti }e{ i}i sa bratom u bioskop.Ti }e{ i}i sa bratom u bioskop.• Ja idem na letovawe.Ja idem na letovawe.• On je tr~ao veoma brzo.On je tr~ao veoma brzo.

Doma}i zadatak:Doma}i zadatak:

• РАДНА СВЕСКА, стр. 52.РАДНА СВЕСКА, стр. 52.