srpska banka a.d., beograd - Српска Банка skenirano sb08_napomene uz fin izv.pdf ·...

SRPSKA BANKA A.D., BEOGRAD FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINU KOJA SE ZAVRŠILA 31. DECEMBRA 2008.

S R P S K A B A N K A a .d . ,B e o g r ad F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i n a 3 1 . 1 2 . 2 0 0 8 . g o d i n e S A D R Ž A J

Strana

Mišljenje nezavisnog revizora 1

Bilans uspeha 2

Bilans stanja 3

Izveštaj o promenama na kapitalu i rezervama 4

Izveštaj o tokovima gotovine 5

Napomene uz finansijske izveštaje 6 -51

SRPSKA BANKA a.d. Beograd Finansijski izveštaji za 2008. godinu NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2008. GODINU

6

1. OSNOVNЕ INFORMACIJЕ Srpska banka a.d. Beograd (u daljem tekstu „Banka“) nastala je transformacijom specijalizovane organizacije u sastavu Narodne banke Jugoslavije (NBJ)-Vojni servis, na osnovu rešenja Narodne banke Jugoslavije G.br. 920 od 4. novembra 1996. godine. Banka je upisana u sudski registar Privrednog suda u Beogradu rešenjem br. VI/Fi-19015/96 od 14. novembra 1996. godine. Ugovorom o osnivanju Banke od 17. septembra 1996. godine odlučeno je da Banka počne sa radom 1. januara 1997. godine. Do 1. septembra 2003. godine Banka je poslovala pod nazivom YU GARANT BANKA a.d. Beograd. Dana 5. novembra 2004. godine, Banka je izvršila upis pravnog sledbenika Savezne Republike Jugoslavije, rešenjem br. XI Fi 11391/04. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama, dužna je da posluje na principima likvidnosti, sigurnosti plasmana i rentabilnosti, radi ostvarivanja dobiti. Sedište Banke se nalazi u Beogradu, ulica Savska broj 25. Matični broj Banke je 07092288. Poreski identifikacioni broj Banke je 100000387. Banka je na dan 31. decembra 2008. godine imala 381 zaposlenih (2007.:380 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 10 ekspozitura. Upravni odbor Banke je usvojio ove finansijske izveštaje 27.02.2009. godine. 2. RAČUNOVODSTVЕNЕ POLITIKЕ 2.1. Osnove za pripremanje i prezentaciju finansijskih izveštaja Finansijski izveštaji su pripremljeni u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji zasnovanim na Zakonu o računovodstvu i reviziji (Sl. glasnik RS br. 46/06), Zakonu o bankama (Sl. glasnik RS br. 107/05) i pratećom regulativom Narodne banke Srbije. Zakon o računovodstvu i reviziji i Zakon o bankama zahtevaju da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa Međunarodnim Standardima Finansijskog Izveštavanja (MSFI) i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Međutim, imajući u vidu razlike između zahteva Međunarodnih Standarda Finansijskog Izveštavanja i određenih zahteva računovodstvenih propisa Republike Srbije i regulative Narodne banke Srbije, rukovodstvo Banke ne može dati izjavu o potpunoj usaglašenosti finansijskih izveštaja Banke sa zahtevima svih standarda i interpretacija izdatih od strane Odbora za Međunarodne Računovodstvene Standarde, koji čine Međunarodne Standarde Finansijskog Izveštavanja. Izmene MRS, kao i novi MSFI i tumačenja izdati od strane Odbora za Međunarodne Računovodstvene Standarde i Komiteta za tumačenja Međunarodnih Standarda Finansijskog Izveštavanja objavljeni su u Službenom glasniku Republike Srbije broj 16 od 12. februara 2008. godine na osnovu Rešenja ministra finansija Republike Srbije. Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanim Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke i druge finansijske organizacije (Sl. glasnik RS, 8/07, 74/08 i 3/09). Finansijski izveštaji su pripremljeni na osnovu metoda istorijskih nabavnih vrednosti, osim što su, učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju vrednovane po fer vrednosti. 2.2. Značajna računovodstvena prosuđivanja i procene U primeni računovodstvenih politika Banke, rukovodstvo koristi rasuđivanja i procene prilikom vrednovanja iznosa prikazanih u finansijskim izveštajima. Najznačajnija rasuđivanja i procene obuhvataju:


7

2. RAČUNOVODSTVЕNЕ POLITIKЕ (nastavak) 2.2. Značajna računovodstvena prosuđivanja i procene (nastavak) Poštena („fer“) vrednost finansijskih instrumenata Kada se poštena („fer“) vrednost finansijskih sredstava i finansijskih obaveza prikazanih u bilansu stanja ne može utvrditi na osnovu informacija i podataka koji se mogu dobiti na aktivnom tržištu, one se određuju pomoću tehnika procenjivanja koje uključuju korišćenje matematičkih modela. Ovi modeli su, kada je to moguće, zasnovani na informacijama koje su dostupne na tržištu, ali kada to nije izvodljivo, uključuju određeni stepen rasuđivanja u proceni „fer“ vrednosti. Ova rasuđivanja uključuju procene osnovnih podataka neophodnih za navedene matematičke modele. Dugoročne beneficije zaposlenih Obaveze i troškovi po osnovu dugoročnih beneficija zaposlenih se određuju korišćenjem aktuarskog vrednovanja. Aktuarsko vrednovanje podrazumeva pretpostavke o diskontnim stopama, budućem povećanju zarada, odlascima zaposlenih i stopama mortaliteta. Usled dugoročne prirode ovih obaveza, njihove procene su predmet značajnih neizvesnosti. 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika Najvažnije računovodstvene politike primenjene prilikom pripremanja ovih finansijskih izveštaja su prikazane u nastavku. (1) Preračun stranih valuta Finansijski izveštaji su izraženi u Dinarima Republike Srbije (RSD), koja je izveštajna i funkcionalna valuta Banke. Osim ako je drugačije naznačeno, iznosi u finansijskim izveštajima su iskazani u hiljadama RSD. Transakcije u stranoj valuti preračunavaju se u dinare po kursu Narodne banke Srbije na dan transakcije. Monetarna sredstva i obaveze iskazane u stranoj valuti, na dan bilansa stanja, preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije važećem na dan bilansa stanja. Kursne razlike koje nastaju prilikom preračuna transakcija u stranoj valuti, kao i monetarnih sredstava i obaveza iskazanih u stranoj valuti su evidentirane u korist bilansa uspeha u okviru pozicije prihoda i rashoda od kursnih razlika. Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentirani su u okviru prihoda i rashoda od promene vrednosti imovine i obaveza. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan bilansa stanja.


8

2. RAČUNOVODSTVЕNЕ POLITIKЕ (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (2) Finansijski instrumenti (i) Datum inicijalnog priznavanja Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava, koja zahteva prenos sredstava u roku koji je utvrđen propisima ili konvencijama na datom tržištu, se priznaje na datum poravnanja, tj. na datum kada Banka primi kupljeno ili prenese prodato sredstvo. (ii) Početno priznavanje finansijskih instrumenata Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika. Finansijski instrumenti se prilikom početnog priznavanja vrednuju po fer vrednosti korigovanoj za nastale zavisne troškove kupovine ili njihovog emitovanja, izuzev u slučaju hartija od vrednosti i drugih plasmana kojima se trguje. (iii) Finansijska sredstva ili finansijske obaveze koje se iskazuju

po fer vrednosti kroz bilans uspeha Rukovodstvo je prilikom inicijalnog priznavanja klasifikovalo finansijske instrumente u kategorije finansijskih sredstava ili obaveza koji se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha. (iv) Dobici na prvi dan Kada se cena transakcije na neaktivnom tržištu razlikuje od fer vrednosti na osnovu ostalih uporedivih tržišnih transakcija u okviru istog instrumenta ili baziranih na tehnikama procenjivanja čiji varijabilni parametri obuhvataju samo podatke raspoložive na uporedivim tržištima, Banka odmah priznaje razliku između cene transakcije i poštene „fer“ vrednosti (dobitak na prvi dan) u bilansu uspeha. U slučajevima kada se koriste podaci koji nisu uporedivi sa tržišnim informacijama, razlika između cene transakcije i vrednosti utvrđene korišćenjem modela se priznaje u bilansu uspeha kada ulazni parametri postanu uporedivi sa tržišnim informacijama, ili prilikom prestanka priznavanja instrumenta. (v) Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća imaju fiksne ili odredive iznose plaćanja i datume dospeća i Banka ima nameru i mogućnost da ih drži do dospeća. Nakon početnog vrednovanja, ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća se iskazuju u neotplaćenim iznosima plasmana, uzimajući u obzir sve popuste ili premije prilikom sticanja, umanjenim za iznose ispravki vrednosti po osnovu obezvređenja. Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se obračunavaju metodom efektivne kamatne stope, uzimajući u obzir diskonte i premije ostvarene prilikom sticanja određenog instrumenta, i iskazujući u okviru prihoda od kamata. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha tokom perioda trajanja instrumenta.


9

2. RAČUNOVODSTVЕNЕ POLITIKЕ (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (2) Finansijski instrumenti (nastavak) (vi) Krediti i plasmani bankama i komitentima Krediti i plasmani bankama i komitentima predstavljaju finansijska sredstva koja imaju fiksne ili odredive iznose plaćanja i datume dospeća i koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Ova sredstva nisu stečena sa namerom da se odmah ili u kratkom roku ponovo prodaju i nisu klasifikovana kao hartije od vrednosti ili drugi plasmani kojima se trguje ili hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Nakon početnog vrednovanja, krediti i plasmani bankama i komitentima se iskazuju u neotplaćenim iznosima plasmana, uzimajući u obzir sve popuste ili premije prilikom sticanja, umanjenim za iznose ispravki vrednosti po osnovu obezvređenja. Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata i naknada. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od naknada tokom perioda trajanja instrumenta. (vii) Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju su sredstva koja su prilikom inicijalnog vrednovanja klasifikovana u ovu kategoriju ili koja se ne kvalifikuju za klasifikaciju u kategorije sredstava koja se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha, hartija od vrednosti koje se drže do dospeća ili kredita i plasmana. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju obuhvataju učešća u kapitalu drugih pravnih lica. Nakon početnog vrednovanja, ovi instrumenti se vrednuju po fer vrednosti, osim što se učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, vrednuju po nabavnoj vrednosti. Nerealizovani gubici i dobici se priznaju direktno u korist ili na teret kapitala u okviru revalorizacionih rezervi. Kada dođe do otuđenja sredstava, akumulirani gubici ili dobici, prethodno priznati u okviru kapitala, se priznaju u korist ili na teret bilansa uspeha u okviru dobitaka ili gubitaka od prodaje hartija od vrednosti. Dividende stečene tokom držanja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju su uključene u prihode od dividendi i učešća u kapitalu kada je nastalo pravo na priliv po osnovu dividendi. Gubici po osnovu obezvređenja ovih ulaganja se priznaju u okviru bilansa uspeha i za iznos priznatih gubitaka se umanjuju revalorizacione rezerve. (viii) Izdati finansijski instrumenti i ostale finansijske obaveze Izdati finansijski instrumenti ili njihove komponente se klasifikuju kao obaveze kada suština ugovornog odnosa ukazuje da Banka ima obavezu ili da isporuči gotovinu ili neko drugo finansijsko sredstvo imaocu, ili da ispuni obavezu na drugačiji način od razmene gotovine ili drugog finansijskog sredstva za fiksan broj sopstvenih akcija.


10

2. RAČUNOVODSTVЕNЕ POLITIKЕ (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (2) Finansijski instrumenti (nastavak) (ix) Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Finansijska sredstva Finansijsko sredstvo (ili, deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da se priznaje ukoliko: • je došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva; i • je Banka prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši

isplatu primljene gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu; i

• Banka je ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim.

Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je sklopila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži. Finansijske obaveze Finansijska obaveza prestaje da se priznaje ukoliko je ispunjenje te obaveze izvršeno, ukoliko je obaveza ukinuta ili ukoliko je isteklo važenje obaveze. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. (x) Utvrđivanje fer vrednosti Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu na dan bilansa stanja se bazira na kotiranim tržišnim cenama bez umanjenja po osnovu transakcionih troškova. Fer vrednost finansijskih instrumenta koji nisu kotirani na aktivnom tržištu se određuje korišćenjem odgovarajućih tehnika vrednovanja. Tehnike vrednovanja obuhvataju tehnike neto sadašnje vrednosti, poređenje sa sličnim instrumentima za koje postoje tržišne cene i ostale relevantne modele. (xi) Obezvređenje finansijskih sredstava Na dan svakog bilansa stanja Banka procenjuje da li postoje objektivni dokazi obezvređenja nekog sredstva ili grupe sredstava. Smatra se da su finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređeni ako, i samo ako, postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti. Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.


11

2. RAČUNOVODSTVЕNЕ POLITIKЕ (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (2) Finansijski instrumenti (nastavak) (xi) Obezvređenje finansijskih sredstava (nastavak) Krediti i plasmani bankama i komitentima Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, Banka vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje na teret bilansa uspeha. Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja ili povećanja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se povećava ili smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti. Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala, umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala, bez obzira da li je verovatno da će doći do procesa realizacije kolaterala ili ne. Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Banka vrši individualnu procenu da bi utvrdila da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do obezvređenja, iznos gubitka po osnovu obezvređenja se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine. Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje i iznos gubitka se priznaje na teret bilansa uspeha. Ukoliko, u narednoj godini, dođe do smanjenja iznosa procenjenog obezvređenja kao posledica nekog događaja koji je usledio nakon priznavanja obezvređenja, svaki iznos obezvređenja koji je prethodno priznat se umanjuje i efekti se evidentiraju u korist bilansa uspeha.


12

2. RAČUNOVODSTVЕNЕ POLITIKЕ (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (2) Finansijski instrumenti (nastavak) (xii) Obezvređenje finansijskih sredstava (nastavak) Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Kada su u pitanju učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Banka vrši procenu na dan bilansa stanja da li postoje objektivni dokazi da je jedno ili više ulaganja obezvređeno. U slučaju učešća u kapitalu drugih pravnih lica klasifikovana kao raspoloživa za prodaju, u objektivne dokaze se svrstavaju značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ulaganja ispod nabavne vrednosti. Kada postoje dokazi o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između nabavne cene i tekuće fer vrednosti, umanjen za bilo koji gubitak usled obezvređenja tog ulaganja, koje je prethodno priznato na teret bilansa uspeha, se uklanja iz kapitala i priznaje se na teret bilansa uspeha. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu se ne ukidaju preko bilansa uspeha, već se povećanja fer vrednosti, nakon priznatog obezvređenja, priznaju direktno u korist kapitala. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, se procenjuju kao razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidaju do prestanka priznavanja sredstava. U slučaju dužničkih instrumenata koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, obezvređenje se procenjuje na osnovu istih kriterijuma kao i za finansijska sredstva koja se iskazuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Ukoliko se, u narednoj godini, fer vrednost dužničkog instrumenta poveća i ukoliko se taj rast može objektivno povezati sa događajem koji se desio nakon što je gubitak usled obezvređenja priznat na teret bilansa uspeha, gubitak usled obezvređenja se ukida u korist bilansa uspeha. (xiii) Reprogramirani krediti Kada je u mogućnosti, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezvređenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova, ne smatra se da je kredit dospeo. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše reprogramirane kredite kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja. I dalje se vrši individualna procena obezvređenja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope. (xiv) Netiranje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Finansijska sredstva i finansijske obaveze se mogu netirati i prikazati u neto iznosu u bilansu stanja, ako i samo ako Banka ima zakonsko pravo prebijanja priznatih iznosa sredstava i obaveza i ukoliko namerava da izvrši izmirenje u neto iznosu ili da istovremeno realizuje sredstvo i izmiri obavezu. (xv) Računovodstvo hedžinga Banka ne koristi računovodstvo hedžinga.


13

2. RAČUNOVODSTVЕNЕ POLITIKЕ (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (3) Operativni lizing Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. Lizing rate po osnovu operativnog lizinga se ne priznaju u bilansu stanja. Lizing rate se priznaju kao rashodi na teret bilansa uspeha linearno tokom trajanja lizinga u okviru ostalih poslovnih rashoda. (4) Priznavanje prihoda i rashoda Prihodi se priznaju u meri u kojoj je verovatno da će Banka ostvariti priliv ekonomskih koristi i da se prihodi mogu pouzdano proceniti. Sledeći specifični kriterijumi priznavanja takođe moraju biti ispunjeni da bi prihodi bili priznati. (i) Prihodi od kamata i slični prihodi i rashodi Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijske instrumente raspoložive za prodaju, prihodi ili rashodi od kamata se iskazuju po efektivnoj kamatnoj stopi. Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimaju se u obzir svi ugovorni uslovu koji se odnose na taj finansijski instrument, osim naknada ili dodatnih troškova koji su povezani sa odobravanjem kredita, ali ne i budući kreditni gubici. (ii) Prihodi od naknada i provizija Banka ostvaruje prihode od naknada i provizija koji proizilaze iz širokog spektra usluga koje Banka pruža svojim klijentima. Prihodi od naknada se mogu svrstati u dve kategorije: (iii) Prihod od naknada po osnovu usluga koje se pružaju u određenom vremenskom periodu Naknade dobijene za pružanje usluga tokom određenog perioda su razgraničene tokom tog perioda. (iv) Prihodi od naknada povezani sa izvršenjem određenog posla Naknade ili komponente naknada koje su povezane sa izvršenjem određenog posla se priznaju pošto se ispune odgovarajući kriterijumi. (v) Prihodi od dividendi Prihodi od dividendi se priznaju kada se ustanovi pravo Banke na priliv po osnovu dividendi. (5) Gotovina i gotovinski ekvivalenti U izveštaju o novčanim tokovima, gotovina i gotovinski ekvivalenti se sastoje od gotovine u blagajni i stanja na žiro računu i tekućim računima kod drugih banaka.


14

2. RAČUNOVODSTVЕNЕ POLITIKЕ (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (6) Nekretnine i oprema Nekretnine i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti izuzimajući troškove svakodnevnog održavanja, umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke po osnovu obezvređenja. Amortizacija se obračunava korišćenjem proporcionalne metode u cilju smanjenja vrednosti nekretnina i opreme na njihove rezidualne vrednosti tokom procenjenih korisnih vekova upotrebe. Procenjeni korisni vekovi upotrebe sredstava se kreću u sledećim rasponima: Građevinski objekti do 77 godinaKompjuterska oprema do 5 godinaOstala oprema 6 do 14 godina Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvataju se kao promene u računovodstvenim procenama. Do prestanka priznavanja nekretnina i opreme dolazi nakon otuđenja ili kada se ne očekuju ekonomske koristi od tog sredstva u budućnosti. Gubici ili dobici koji proističu iz prestanka priznavanja vrednosti sredstva (obračunati kao razlika između neto prihoda od otuđenja i neto knjigovodstvene vrednosti sredstva) se priznaju u bilansu uspeha za godinu kada je došlo do prestanka priznavanja, u okviru ostalih poslovnih rashoda ili ostalih poslovnih prihoda. (7) Nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke po osnovu obezvređenja. Korisni vek upotrebe nematerijalnih sredstava se procenjuje kao ograničen ili neograničen. Nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom trajanja se amortizuju tokom korisnog veka upotrebe. Period i metod amortizacije za nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom upotrebe se proveravaju najmanje jednom godišnje, na kraju finansijske godine. Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe ili očekivanom obrascu potrošnje budućih ekonomskih koristi sadržanih u sredstvu se obuhvataju tako što se promeni period ili metod amortizacije i tretiraju se kao promene u računovodstvenim procenama. Troškovi amortizacije nematerijalnih sredstava sa ograničenim vekom trajanja se priznaju na teret bilansa uspeha, u okviru ostalih poslovnih rashoda. Amortizacija nematerijalnih ulaganja se obračunava korišćenjem proporcionalne metode u cilju smanjenja vrednosti nematerijalnih ulaganja na njihove rezidualne vrednosti tokom procenjenog korisnog veka upotrebe, kako sledi:

Licence za software 3 godine Ostala nematerijalna ulaganja 5 godina (8) Obezvređenje nefinansijskih sredstava Banka procenjuje na dan bilansa stanja, ukoliko događaji ili promene okolnosti ukazuju da knjigovodstvene vrednosti nefinansijskih sredstava mogu biti obezvređene, da li postoje indikacije da nefinansijsko sredstvo može da bude obezvređeno. Ukoliko takva indikacija postoji, odnosno kada se zahteva godišnje testiranje obezvređenja sredstva, Banka procenjuje nadoknadive vrednosti sredstva. Ukoliko se utvrdi da je knjigovodstvena vrednost sredstva (ili grupe sredstava, odnosno jedinice koja generiše gotovinu) veća od nadoknadive vrednosti, sredstvo je obezvređeno i knjigovodstvena vrednost sredstva se umanjuje do procenjenog iznosa nadoknadive vrednosti.


15

2. RAČUNOVODSTVЕNЕ POLITIKЕ (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (8) Obezvređenje nefinansijskih sredstava (nastavak) Prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se revidira samo ukoliko je došlo do promene u procenama korišćenim za određivanje nadoknadive vrednosti sredstva, od trenutka kada je gubitak po osnovu obezvređenja priznat. U tom slučaju, knjigovodstvena vrednost sredstva se uvećava do nadoknadive vrednosti. (9) Finansijske garancije U uobičajenom toku poslovanja Banka odobrava finansijske garancije koje se sastoje od plativih i činidbenih garancija, akreditiva, akcepta menica i drugih poslova jemstva. Finansijske garancije se inicijalno priznaju u bilansu stanja po fer vrednosti, u okviru rezervisanja, nakon priliva naknade po osnovu odobravanja finansijske garancije. Nakon inicijalnog priznavanja, obaveze Banke koje proističu iz finansijskih garancija se vrednuju u iznosu amortizovane naknade ili iznosu najbolje procene troškova neophodnih da bi se izmirila finansijska obaveza koja nastaje kao rezultat garancije, u zavisnosti koji je iznos viši. Povećanje obaveza koje se odnosi na finansijske garancije se iskazuje na teret bilansa uspeha, u okviru rashoda indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja. Primljene naknade se priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od naknada i provizija ravnomerno tokom perioda trajanja garancije.

(10) Naknade zaposlenima

Definisani planovi doprinosa Banka obračunava i plaća doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopama utvrđenim zakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Troškovi doprinosa priznaju se u bilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje se odnose. Banka nema dodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu. Dugoročne naknade zaposlenima U skladu sa Zakonom o radu Banka ima obavezu isplate naknade zaposlenima prilikom odlaska u penziju u iznosu od 3 prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu odlaska u penziju. Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Obaveze po osnovu naknada i sa njima povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova primenom aktuarske metode projektovanja po jedinici prava. Aktuarski dobici i gubici i troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu. (11) Rezervisanja Rezervisanja se priznaju kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prethodnog događaja, verovatno je da će biti potreban odliv ekonomskih koristi da bi obaveza bila izmirena i moguće je izvršiti pouzdanu procenu iznosa obaveze. (12) Porez na dobit Tekući porezi Tekuća poreska sredstva i obaveze koja se odnose na tekuću i prethodne poreske godine vrednovani su u iznosu za koji se očekuje da će biti povraćen odnosno plaćen nadležnim poreskim organima. Primenjene poreske stope korišćene pri obračunu tekućih poreskih sredstava i obaveza su propisane poreskim propisima primenljivim na dan datuma bilansa stanja. Tekući porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentira na teret, odnosno u korist kapitala.


16

2. RAČUNOVODSTVЕNЕ POLITIKЕ (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (12) Porez na dobit (nastavak) Odloženi porezi Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja „goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu. Odložena poreska sredstva priznaju se na sve oporezive privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti. Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na dan svakog bilansa stanja i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih ili suštinski usvojenih na dan datuma bilansa stanja. Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentira na teret, odnosno u korist kapitala. (13) Uporedni podaci U cilju usaglašavanja sa prezentacijom u tekućoj godini, izvršene su određene reklasifikacije uporednih podataka, kada je to bilo potrebno.


17

3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaPrihodi od kamata Druge banke 133.816 90.245Narodna banka Srbije 116.779 182.590Preduzeća 518.978 289.306Javni sektor 18.853 26.696Stanovništvo 217.775 180.305Strana lica 4.981 13.878Hartije od vrednosti - 2.052Menice 48.788 24.017 1.059.970 809.089Rashodi kamata Druge banke 57.040 25.070Preduzeća 44.553 36.044Javni sektor 127.671 42.073Stanovništvo 50.631 24.004Strana lica 288 246Drugi komitenti 1.059 154

281.242 127.591 Dobitak po osnovu kamata 778.728 681.498 Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata: 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaPrihodi od kamata Gotovina i kratkoročna sredstva 108.353 170.902Depoziti kod Narodne banke Srbije 13.407 11.688Plasmani bankama 131.349 90.245Plasmani komitentima 773.443 512.237Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 33.418 24.017 1.059.970 809.089Rashodi kamata Depoziti banaka 35.949 25.023Depoziti komitenata 245.293 102.521Obaveze po osnovu kredita - 47 281.242 127.591 Dobitak po osnovu kamata 778.728 681.498


18

4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaPrihodi od naknada i provizija Poslovi platnog prometa u zemlji 38.147 33.044Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 3.310 4.215Poslovi kupovine i prodaje deviza 17.128 15.217Poslovi sa stanovništvom 29.545 11.057Poslovi sa platnim karticama 30.208 26.794Garancijski i drugi poslovi jemstva 14.644 13.435Poslovi upravljanja sredstvima za račun drugih lica 322 63Ostale naknade i provizije 1.755 51 135.059 103.876Rashodi naknada i provizija Poslovi platnog prometa u zemlji 19.061 22.015Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 2.691 2.149Poslovi kupovine i prodaje deviza 3.146 264Poslovi sa platnim karticama 237 139Brokerske naknade i provizije 721 1.508Ostale naknade i provizije 532 392 26.388 26.467 Dobitak po osnovu naknada i provizija 108.671 77.409 5. NЕTO DOBITAK PO OSНOVU PRODAJЕ HARTIJA OD VRЕDNOSTI PO FER VREDNOSTI

KROZ BILANS USPEHA 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Učešća u kapitalu i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju - 56.683 Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti - 56.683 6. NЕTO PRIHODI/RASHODI OD KURSNIH RAZLIKA 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Pozitivne kursne razlike 3.445.966 1.954.043 Negativne kursne razlike (3.516.097) (1.889.378) Neto rashodi/prihodi od kursnih razlika (70.131) 64.665


19

7. OSTALI POSLOVНI PRIHODI 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaDobici od prodaje osnovnih sredstava 212 686Naplaćena otpisana potraživanja 9 8Ostali poslovni prihodi 245.141 10.837 Ukupno ostali poslovni prihodi 245.362 11.531 Od ukupno iskazanih poslovnih prihoda, značajni iznosi odnose se na sledeće: Iznos od RSD 89.335 hiljada (USD 1.669.090,73) je oprihodovana kamata (Napomena 23) proknjižena na osnovu Sporazuma JP Jugoimport SDPR-a sa Ministarstvom finansija Republike Irak o regulisanju potraživanja i obaveza po ugovorima koji su potpisani pre 06.08.1990. godine u oblasti vojno-ekonomske saradnje po pitanju položenih depozita na ime pokrića po loro akreditivima Rasheed banke, Irak. Po osnovu istog Sporazuma JP Jugoimport SDPR-a sa Ministarstvom finansija Republike Irak o regulisanju potraživanja i obaveza po ugovorima koji su potpisani pre 06.08.1990. godine u oblasti vojno-ekonomske saradnje po pitanju položenog depozita na ime pokrića po loro doznaci Rafidain banke Bagdad, Irak oprihodovani su depoziti u iznosu od RSD 53.138 hiljada (USD 1.048.125). Iznos od RSD 27.663 hiljada (USD 531.868) oprihodovan je po osnovu neiskorišćenog salda depozita datih na ime pokrića za otvorene akreditive i doznake, po ugovorima koje je zaključio SDPR sa egipatskim i sudanskim ministarstvom odbrane:

a) pokriće za egipatske akreditive – saldo depozita na dan 04.08.2008. godine iznosi USD 524.782,53;

b) pokriće za doznaku iz Sudana – saldo depozita na dan 04.08.2008. godine iznosi USD

7.085,02. Obzirom da ne postoje zahtevi nalogodavca (ministarstva odbrane Egipta i Sudana) za povraćaj navedenih sredstava i da se radi o poslovima koji su stari duže od 15 godina, Izvršni odbor Srpske banke smatra da su se stvorili uslovi da se salda na deviznim računima prihoduju.


20

8. NЕTO RASHODI PO OSНOVU INDIRЕKTNIH OTPISA PLASMANA I RЕZЕRVISANJA 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaPrihodi od ukidanja ispravki vrednosti bilansnih pozicija Plasmani komitentima (Napomena 17) 902.051 324.342Potraživanja za kamatu i naknadu (Napomena16) 22.644 4.973Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća (Napomena 18) 19.110 11.148Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju (Napomena 18) - 762Ostali plasmani (Napomena 19) 67.469 113.961Ostala sredstava (Napomena 21) 39.782 27.489 1.051.056 482.675Prihodi od ukidanja rezervisanja Prihodi od ukidanja rezervisanja za otpremnine (Napomena 24) 20.674 -Prihodi od ukidanja rezervisanja za godišnje odmore 13.029 10.641Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (Napomena 24) 34.135 55.487 67.838 66.128Rashodi indirektnih otpisa plasmana Plasmani komitentima (Napomena 17) 1.011.231 190.909Potraživanja za kamatu i naknadu (Napomena 16) 32.622 7.756Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća (Napomena 18) 19.876 18.844Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju (Napomena 18) 139.733 738Ostali plasmani (Napomena 19) 50.538 257.951Ostala sredstava (Napomena 21) 40.202 9.588 1.294.202 485.786

Rashodi rezervisanja Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih (Napomena 24) - 6.152Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (Napomena 24) 36.620 44.429Rezervisanja za godišnje odmore 7.043 13.029 43.663 63.610

Rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

(218.971) (593) 9. a TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Neto zarade i naknade zarada 296.718 281.985Porezi i doprinosi na zarade na teret zaposlenog 124.456 123.212Ostali lični rashodi 23.063 48.267 Ukupni troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 444.237 453.464


21

9. b TROŠKOVI AMORTIZACIJE 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Amortizacija osnovnih sredstava 40.301 32.726Amortizacija nematerijalnih ulaganja 18.392 19.912 Ukupni troškovi amortizacije 58.693 52.638 9. c OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Doprinosi na zarade na teret poslodavca 79.414 78.621Profesionalne usluge 71.065 50.486Troškovi zakupnina poslovnih prostorija 50.071 33.398Održavanje osnovnih sredstava 42.243 39.636PTT i telekomunikacione usluge 34.127 31.314Naknada za gradsko građevinsko zemljište 19.757 17.865Reklama i propaganda 17.126 10.126Premije osiguranja 13.087 30.761Donacije i sponzorstva 2.216 4.015Otpis nenaplativih potraživanja 822 3.674Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 117 97Ostalo 56.642 56.455 Ukupni operativni i ostali poslovni rashodi 386.687 356.448 10. PRIHODI OD PROMЕNЕ VRЕDNOSTI IMOVINЕ I OBAVЕZA 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaPrihodi od promene vrednosti finansijskih sredstava: - Krediti i plasmani bankama i komitentima – valutna klauzula 693.524 511.432 - Hartije od vrednosti i ostali plasmani kojima se trguje 6.354 1.923Prihodi od promene vrednosti finansijskih obaveza – valutna klauzula 26.479 19.243 Ukupno prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 726.357 532.598 11. RASHODI OD PROMЕNЕ VRЕDNOSTI IMOVINЕ I OBAVЕZA 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaRashodi od promene vrednosti finansijskih sredstava: - Krediti i plasmani bankama i komitentima – valutna klauzula 569.220 507.323 - Derivati, hartije od vrednosti i ostali plasmani kojima se trguje 75.728 34.067 Ukupno rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 644.948 541.390


22

12. PORЕZ NA DOBIT Komponente poreza na dobit: 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Tekući porez na dobit 8.301 3.472Odloženi porez na dobit 21.424 (429) Ukupno porez na dobit 29.725 3.043 Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha sa proizvodom iznosa dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope: 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Dobit pre oporezivanja 36.732 20.082 Porez na dobit po stopi od 10% 3.673 2.008Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 12.929 3.498Poreske olakšice (8.301) (3.472)Ostalo 21.424 1.009 Porez na dobit iskazan u bilansu uspeha 29.725 3.043 Odložene poreske obaveze se odnose na privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove, kao i na privremene razlike nastale po osnovu revalorizacije osnovnih sredstava i promene fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. Promene na odloženim poreskim obavezama u toku godine prikazane su u sledećoj tabeli:

Odložene poreske obaveze

Odložene poreske obaveze

2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaPrivremene razlike: - Nekretnine, oprema i nematerijalna ulaganja 32.243 10.738 - Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (81) 81 Ukupno 32.162 10.819 13. ZARADA PO AKCIJI Osnovna zarada po akciji je izračunata tako što se godišnji neto dobitak koji može da se pripiše vlasnicima običnih akcija Banke, podeli ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija koje su bile u opticaju tokom perioda. Banka je registrovana kao akcionarsko društvo čiji je akcijski kapital podeljen na 161.706 običnih akcija. Tokom 2008. godine Banka nije vršila nove emisije akcija, pa je broj akcija na početku godine jednak broju akcija na kraju godine. Zarada po akciji utvrđena u visini od 0,043 hiljada dinara dobijena je podelom neto dobitka sa brojem akcija koje su bile u opticaju. Banka nije imala finansijske instrumente koji nose pravo konverzije u kapital Banke.


23

14. GOTOVINA I GOTOVINSKI ЕKVIVALЕNTI 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaU dinarima Žiro račun 791.914 181.602Gotovina u blagajni 158.159 70.056 950.073 251.658U stranoj valuti Računi kod NBS - 270.819Računi kod banaka u inostranstvu 1.467.110 61.847Gotovina u blagajni u stranoj valuti 80.211 71.673Ostala novčana sredstva u stranoj valuti 1.764 1.562 1.549.085 405.901 Stanje na dan 31. decembra 2.499.158 657.559 Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopi od 10% (2007.: 10%) na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca. Izuzetno od ovoga banke obaveznu dinarsku rezervu obračunavaju po stopi od 45% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima indeksirane valutnom klauzulom, kao i na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva. Obračunata dinarska obavezna rezerva za decembar 2008. godine iznosila je RSD 787.063 hiljada. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Na dan 31.12.2008. godine Banka je na svom žiro računu imala raspoloživa sredstva iznad iznosa obračunate dinarske obavezne rezerve. 15. OPOZIVI DЕPOZITI I KRЕDITI 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaU dinarima Repo plasmani kod Narodne banke Srbije 950.715 1.753.760Depozitni viškovi 270.000 1.045.000 1.220.715 2.798.760U stranoj valuti Obavezna devizna rezerva 912.849 1.388.185 Stanje na dan 31. decembra 2.133.564 4.186.945 Potraživanja po repo transakcijama u iznosu od RSD 950.715 hiljada na dan 31. decembra 2008. godine odnose se na sredstva plasirana u blagajničke zapise Narodne banke Srbije sa rokom dospeća od 14 dana i kamatnoj stopi od 17,75% na godišnjem nivou. Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije koja propisuje da banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od 45% (2007.: 45%) na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca. Izuzetno od ovoga banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od 100% na deo devizne osnovice koju čine devizna sredstva koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod Banke; po stopi od 20% na deo devizne osnovice koju čine subordinirane obaveze; po stopi od 40% po osnovu obaveza po deviznoj štednji položenoj kod Banke.


24

16. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJЕ, PROMЕNЕ FЕR

VRЕDNOSTI DЕRIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaU dinarima Druge banke 1.377 1.256Narodna banka Srbije 765 2.173Preduzeća 58.718 32.484Javni sektor 1.055 586Stanovništvo 10.216 7.869Drugi komitenti - 31 72.131 44.399U stranoj valuti Preduzeća 934 468Strana lica - 169 73.065 45.036 Ispravka vrednosti (15.980) (5.626) Stanje na dan 31. decembra 57.085 39.410 Potraživanja po osnovu kamata na dan 31. decembra 2008. godine, uključuju kamatu u iznosu od RSD 11.889 hiljada za kredite odobrene sa valutnom klauzulom. Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 5.626 2.843Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 32.622 7.756Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 8) (22.644) (4.973)Kursne razlike 376 - Stanje na dan 31. decembra 15.980 5.626


25

17. DATI KRЕDITI I DЕPOZITI 2008. 2007. Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaU dinarima Krediti i plasmani: - Preduzeća 2.383.370 359.124 2.742.494 2.057.091 53.170 2.110.261 - Stanovništvo 555.626 641.153 1.196.779 563.043 579.918 1.142.961 - Javni sektor 15.000 - 15.000 31.292 - 31.292 - Banke 251.167 - 251.167 481.168 - 481.168Ukupno u dinarima 3.205.163 1.000.277 4.205.440 3.132.594 633.088 3.765.682 U stranoj valuti Krediti i plasmani: - Preduzeća 49.044 5.870 54.914 66.046 - 66.046 - NBS 317.058 - 317.058 - - - Oročena sredstva kod banaka u inostranstvu 40.889 - 40.889 772.594 - 772.594Ukupno u stranoj valuti 406.991 5.870 412.861 838.640 - 838.640Ukupno plasmani komitentima 3.612.154 1.006.147 4.618.301 3.971.234 633.088 4.604.322Ispravka vrednosti: - individualno procenjena (201.184) (155.720) (356.904) (190.134) (46.853) (236.987)Stanje na dan 31. decembra 3.410.970 850.427 4.261.397 3.781.100 586.235 4.367.335 Kratkoročni i dugoročni krediti na dan 31. decembra 2008. godine u dinarima uključuju kredite odobrene sa valutnom klauzulom u iznosima od RSD 1.149.094 hiljada po kreditima, (od čega se RSD 386.421 hiljada odnosi na stanovništvo a RSD 762.673 hiljada na preduzeća). Kratkoročni krediti odobreni komitentima u dinarima i devizama odobreni su u najvećem broju slučajeva sa rokom otplate prilagođenom reprodukcionom ciklusu ili mogućnosti monetizacije drugih potraživanja korisnika kredita. Bruto krediti koji su su individualno procenjeni kao obezvređeni na dan 31. decembra 2008. godine iznose RSD 4.260.354 hiljada (2007: RSD 3.831.728 hiljada). Fer vrednost kolaterala koji se odnose na kredite individualno procenjene kao obezvređene na dan 31. decembra 2008. godine iznosi RSD 1.140.327 hiljada. Navedeni kolaterali se sastoje od položenih depozita, hartija od vrednosti, garancija , hipoteka na nekretninama. Tokom 2008. godine, Banka nije realizovala kolaterale preuzimanjem finansijskih sredstava.

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaStanje na početku godine 236.987 370.420Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 1.011.231 190.909Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 8) (902.051) (324.342)Kursne razlike 10.737 - Stanje na dan 31. decembra 356.904 236.987


26

18. HARTIJЕ OD VRЕDNOSTI 2008. 2007.

Hartije od vrednosti i

ostali plasmani kojima se

trguje

Hartije od vrednosti koje

se drže do dospeća

Učešća u kapitalu i ostale

hartije od vrednosti

raspoložive za prodaju

Hartije od vrednosti i

ostali plasmani kojima se

trguje



Učešća u kapitalu i

ostale hartije od vrednosti

raspoložive za prodaju

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada - Hartije od vrednosti i ostali plasmani koji se kotiraju na tržištu 23.401 - - 91.787 - - - učešća u kapitalu - - 298.599 - - 14.490 - ostale hartije od vrednosti - 143.434 - - 92.640 - 23.401 143.434 298.599 91.787 92.640 14.490Ispravka vrednosti - (17.921) (139.733) - (17.155) -Neto stanje na dan 31. decembra 23.401 125.513 158.866 91.787 75.485 14.490 Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2008. 2007.



Učešća u kapitalu i ostale hartije od

vrednosti raspoložive za

prodaju



Učešća u kapitalu i ostale hartije od

vrednosti raspoložive za

prodaju RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 17.155 - 9.459 24Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 19.876 139.733 18.844 738Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 8) (19.110) - (11.148) (762)Ostale promene - - - - Stanje na dan 31. decembra 17.921 139.733 17.155 - 19. OSTALI PLASMANI 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaOstali plasmani - u dinarima 83.721 99.985 - u stranoj valuti 80.822 61.004Ukupno ostali plasmani 164.543 160.989Ispravka vrednosti (134.461) (146.144) Stanje na dan 31. decembra 30.082 14.845 Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 146.144 2.154Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 50.538 257.951Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 8) (67.469) (113.961)Otpisi - -Kursne razlike 5.248 - Stanje na dan 31. decembra 134.461 146.144


27

20. NEMATERIJALNA ULAGANJA I OSNOVNA SRЕDSTVA Promene na osnovnim sredstvima i nematerijalnim ulaganjima:

Zemljište i građevinski

objekti Oprema

Osnovna sredstva u

pripremi

Ukupno osnovna sredstva

Nematerijalna ulaganja

RSD hiljadaRSD

hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaNabavna vrednost Stanje na početku godine 457.102 322.102 - 779.204 101.328Povećanje 225.043 - 74.990 300.033 17.031Prenosi 4.324 70.555 (74.879) - -Otuđenja I rashodovanja - (35.768) - (35.768) - Stanje na kraju godine 686.469 356.889 111 1.043.469 118.359 Akumulirana amortizacija i obezvređenje Stanje na početku godine 60.249 235.681 - 295.930 70.655Povećanje 6.434 33.867 - 40.301 18.392Otuđenja I rashodovanja - (35.598) - (35.598) - Stanje na kraju godine 66.683 233.950 - 300.633 89.047 Neto sadašnja vrednost Na dan 31. decembra 2008. 619.786 122.939 111 742.836 29.312Na dan 31. decembra 2007. 396.853 86.421 - 483.274 30.673 Banka nema građevinskih objekata koji su pod hipotekom radi obezbeđenja otplate obaveza po osnovu kredita. Banka je u 2008. godini angažovala nezavisnog ovlašćenog procenjivača da izvrši procenu vrednosti nekretnina i po tom osnovu izvršila povećanje vrednosti nekretnina i revalorizacionih rezervi u iznosu od RSD 225.043 hiljada. Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2008. godine najvećim delom čine računarska i telekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj i motorna vozila. Neto sadašnju vrednost nematerijalnih ulaganja na dan 31. decembra 2008. godine najvećim delom čine ulaganja u softver i licence za softver koje Banka koristi.


28

21. OSTALA SRЕDSTVA 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Potraživanja od zaposlenih 167 156Dati avansi 28.316 9.179Potraživanja za više plaćeni porez na dobit 5.757 48.007Ostala potraživanja iz poslovnih odnosa 57.466 58.408Zalihe 2.690 2.748Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu: - u dinarima 4.032 4.194Ostala aktivna vremenska razgraničenja: - u dinarima 9.672 5.364Ukupno ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja 108.100 128.056Ispravka vrednosti (55.694) (55.275) Stanje na dan 31. decembra 52.406 72.781 Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 55.275 73.232Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 40.202 9.588Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 8) (39.782) (27.489)Otpisi (ostalo) (1) (56) Stanje na dan 31. decembra 55.694 55.275


29

22. TRANSAKCIONI I OSTALI DEPOZITI I PRIMLJENI KREDITI 2008. 2007.

(RSD 000) TransakcioniOstali

depoziti Primljeni krediti Ukupno Transakcioni

Ostali depoziti

Primljeni krediti Ukupno

U dinarima Depoziti: - Banke 263 595.483 - 595.746 2 410.083 - 410.085 - Preduzeća 567.212 140.224 - 707.436 1.361.994 400.083 - 1.762.077 - Javni sektor - 1.025.849 - 1.025.849 - 835.860 - 835.860 - Stanovništvo 265.874 201.156 - 467.030 221.167 112.327 - 333.494 - Ostala strana lica 1.907 79 - 1.986 3.026 2 - 3.028 - Drugi komitenti 60.536 5.220 - 65.756 61.970 3.400 - 65.370 Ostale finansijske obaveze - - 4.464 4.464 - - 4.180 4.180 UKUPNO U DINARIMA 895.792 1.968.011 4.464 2.868.267 1.648.159 1.761.755 4.180 3.414.094 U stranoj valuti Depoziti: - Banke - - - - - - - - - Preduzeća 414.205 2.408.199 - 2.822.404 635.931 1.411.367 - 2.047.298 - Javni sektor 223.667 3.730 - 227.397 260.053 3.186 - 263.239 - Stanovništvo 197.320 540.432 - 737.752 197.428 382.330 - 579.758 - Strane banke - - - - - 426.292 - 426.292 - Ostala strana lica 12.615 3.475 - 16.090 13.156 8.554 - 21.710 - Drugi komitenti 266 - - 266 109 - - 109 Ostale finansijske obaveze - - 6.606 6.606 - - 7.720 7.720 UKUPNO U VALUTI 848.073 2.955.836 6.606 3.810.515 1.106.677 2.231.729 7.720 3.346.126 UKUPNO 1.743.865 4.923.847 11.070 6.678.782 2.754.836 3.993.484 11.900 6.760.220

SRPSKA BANKA a.d. Beograd Finansijski izveštaji za 2008. godinu NAPOMENE UZ FINA N SI J S KE I ZV E Š T AJ E Z A 2 0 0 8 . G O D I N U

30

23. OBAVЕZЕ PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I PROMЕNЕ VRЕDNOSTI DЕRIVATA 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaObaveze po osnovu kamata u dinarima - Preduzeća 24 1.099 - Javni sektor 1.720 2.880 - Stanovništvo 469 169 - Drugi komitenti 8 1.081Obaveze po osnovu kamata u stranoj valuti - Preduzeća 234 10 - Javni sektor 79 282 - Stanovništvo 355 314 - Drugi komitenti - 89.675 Stanje na dan 31. decembra 2.889 95.510 Obaveze iz prethodnog perioda u iznosu od RSD 89.335 hiljada su oprihodovane u 2008. godini (Napomena 7). 24. RЕZЕRVISANJA 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih: - naknade za odlazak u penziju 19.199 47.540Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 13.652 11.167 Stanje na dan 31. decembra 32.851 58.707 Rezervisanja za gubitke po vanbilasnoj aktivi na 31. decembra 2008. godine uključuju iznos od RSD 9.142 hiljada za garantovane obaveze sa valutnom klauzulom. Promene na rezervisanjima tokom 2008. godine bile su sledeće: 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaRezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih Stanje na početku godine 47.540 42.378Povećanja na teret bilansa uspeha (Napomena 8) - 6.152Smanjenje u korist bilansa uspeha (Napomena 8) (20.674) -Isplata otpremnina (7.667) (990) Stanje na dan 31. decembra 19.199 47.540 Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih odnose se na otpremnine za penzije zaposlenih. U skladu sa Kolektivnim ugovorom koji je bio na snazi do 16.01.2008. godine Banka je imala obavezu isplate naknade zaposlenima prilikom odlaska u penziju u iznosu od 3 prosečne mesečne zarade koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina ili tri prosečne zarade u Banci, ukoliko je to povoljnije za zaposlenog, koje pri tom ne mogu biti manje od 3 prosečne bruto zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. Izmenama Kolektivnog ugovora koji je stupio na snagu 16.01.2008. godine otpremnine za odlazak u penziju se isplaćuju u visini od 3 prosečne bruto zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. Shodno navedenoj promeni Kolektivnog ugovora izvršena je nova Aktuarska procena primanja zaposlenih po prestanku zaposlenja na dan 30.06.2008. godine i na dan 31.12.2008. godine čiji su efekti evidentirani u poslovnim knjigama kao smanjenje rezervisanja u korist bilansa uspeha.


31

24. RЕZЕRVISANJA (nastavak) 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaRezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi Stanje na početku godine 11.167 22.225Povećanja na teret bilansa uspeha (Napomena 8) 36.620 44.429Neiskorišćena ukinuta rezervisanja (Napomena 8) (34.135) (55.487) Stanje na dan 31. decembra 13.652 11.167 25. OBAVЕZЕ ZA PORЕZЕ 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaObaveze za poreze: - Porez na dodatu vrednost 97 1.223 - Obaveze za porez na kamatu stanovništvu 545 495 - Obaveze za porez na druga lična primanja 21 250 - Doprinosi na zarade 2.911 2.688 Stanje na dan 31. decembra 3.574 4.676 26. OSTALЕ OBAVЕZЕ 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Obaveze za neto zarade i naknade zarada 12.460 11.501Obaveze za poreze i doprinose 4.848 4.509Obaveze prema dobavljačima 36.867 8.318Ostale obaveze 17.010 23.053Pasivna vremenska razgraničenja Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu: - u dinarima 19.324 14.055 - u stranoj valuti 1.043 600Razgraničeni ostali prihodi: - u dinarima 8.046 10.062 Stanje na dan 31. decembra 99.598 72.098 27. KAPITAL 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Akcijski kapital – obične akcije 1.617.060 1.617.060Revalorizacione rezerve 470.933 246.615Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti (115) -Rezerve iz dobiti 1.168.419 1.168.419Neraspoređena dobit 7.007 -Ostali kapital 460 460 Stanje na dan 31. decembra 3.263.764 3.032.554


32

27. KAPITAL (nastavak) Akcijski kapital Ukupan broj odobrenih akcija Banke na dan 31. decembra 2008. godine iznosi 161.706 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 10.000,00 (2007.: 161.706 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 10.000,00). Upisani i uplaćeni kapital Banke na dan 31. decembra 2008. godine se sastoji od 161.706 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 10.000,00 (2007. 161.706 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 10.000,00). Revalorizacione rezerve Revalorizacione rezerve iskazuju efekte promena fer vrednosti finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju i pozitivne efekte procene osnovnih sredstava. Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti formirane su u skladu sa propisima za procenjene gubitke, rezerve za opšte bankarske rizike i druge rezerve iz raspodele dobitka, u skladu sa statutom i drugim aktima Banke.

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke u iznosu od RSD 894.929 hiljada (2007.: RSD 530.743 hiljada) obračunata je kao razlika između ukupnih ispravki vrednosti i rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi i ukupne posebne rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa Odlukom o klasifikaciji Bilansne aktive i vanbilansnih stavki (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 129/2007. i 63/2008.) propisanom od strane Narodne banke Srbije. Na dan 31. decembra 2008. godine nedostajući iznos rezervisanja za potencijalne gubitke po bilansnoj i vanbilansnoj aktivi klasifikovanoj u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije iznosi RSD 477.645 hiljada, i iskazan je u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 129/2007. i 63/2008.). 28. VANBILANSNЕ POZICIJЕ 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Poslovi u ime i za račun trećih lica 4.039.584 3.400.536Garancije, jemstva, imovina za obezbeđenje obaveza i Preuzete neopozive obaveze 2.849.048 2.489.922Ostale vanbilansne pozicije 16.470.422 4.309.064 Stanje na dan 31. decembra 23.359.054 10.199.522 Poslovi u ime i za račun trećih lica 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Zajmovi za rešavanje stambenih potreba pripadnika Vojske Srbije 619.785 610.691Zajmovi za otkup stanova na rate 3.400.528 2.767.985Zajmovi za otkup garaža na rate 1.163 1.194Ostalo 18.108 20.666 Stanje na dan 31. decembra 4.039.584 3.400.536


33

28. VANBILANSNЕ POZICIJЕ (nastavak) Garancije i ostale preuzete i potencijalne obaveze 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaGarancije, avali i akcepti menica Izdate plative garancije 195.010 121.079Izdate druge plative garancije 46.381 10.847Činidbene garancije 2.098.094 1.803.968Dati avali i akcepti menica - 20.990Ukupno garancije, avali i akcepti menica 2.339.485 1.956.884Preuzete neopozive obaveze 509.563 533.038 Stanje na dan 31. decembra 2.849.048 2.489.922 Preuzete neopozive obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogu jednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenske okvirne kredite, i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze obično imaju fiksne datume kada ističu ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete neopozive obaveze mogu isteći pre povlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoren iznos ne predstavlja neophodno buduće gotovinske odlive. Banka prati ročnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenih odobrenih kredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnih preuzetih obaveza. Druga vanbilansna evidencija 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Еvidencija loro akreditiva 12.622.517 -Činidbene garancije do stupanja na snagu 53.624 -Primljene garancije od ino banaka i drugih finansijskih organizacija 519.979 45.238Еvidencija repo kupljenih hartija od vrednosti 950.000 1.750.000Hipoteke uspostavljene za obezbeđenje plasmana 1.631.499 1.266.013Ostalo 692.803 1.247.813 Stanje na dan 31. decembra 16.470.422 4.309.064 U okviru loro akreditiva najveći iznos od RSD 12.226.363 hiljada se odnosi na ugovore o isporuci robe koje je zaključio Jugoimport SDPR sa ino partnerima. 29. ODNOSI SA POVЕZANIM STRANAMA Naknade članovima Izvršnog odbora, ostalom ključnom osoblju i članovima Upravnog odbora 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Članovi Izvršnog odbora i ostalo ključno osoblje 50.150 43.273Članovi Upravnog odbora 6.166 4.906 Stanje na dan 31. decembra 56.316 48.179


34

29. ODNOSI SA POVЕZANIM STRANAMA (nastavak) Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem Banka ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem i sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja, koji su bazirani na uobičajnim tržišnim uslovima. Stanja na kraju godine i efekti ovih transakcija su prikazani u sledećoj tabeli.

Stanje na dan 31.

decembraPrihodi/rashodi

Stanje na dan 31.

decembra Prihodi/ rashodi

2008. 2008. 2007. 2007. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaMinusi na tekućim računima, kreditne kartice, gotovinski i potrošački krediti 6.841 921 9.512 1.414Ukupne ispravke vrednosti plasmana (162) - (127) -Depoziti 5.526 (247) 6.559 (312)Potencijalne obaveze 3.389 - 1.986 - Ostala povezana lica Poslovni odnosi sa zaposlenim licima u Banci bazirani su na uobičajenim tržišnim uslovima . Stanja na kraju godine i efekti ovih transakcija su prikazani u sledećoj tabeli.

Stanje na dan 31.

decembraPrihodi/rashodi

Stanje na dan 31.

decembra Prihodi/ rashodi

2008. 2008. 2007. 2007. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaMinusi na tekućim računima, kreditne kartice, gotovinski i potrošački krediti 79.835 12.856 81.497 12.132Ukupne ispravke vrednosti plasmana (2.549) - (2.623) -Depoziti 38.635 (1.365) 41.956 (1.335)Ostale preuzete obaveze 13.097 - 16.592 - Еfekti transakcija sa povezanim licima Takođe, Banka ulazi u poslovne odnose sa licima koji imaju značajnog uticaja na Banku i na koje Banka ima značajnog uticaja. Sledeća tabela prikazuje stanja potraživanja i obaveza, kao i odgovarajuće prihode i rashode od kamata po osnovu poslovnih odnosa sa ostalim povezanim licima, zaključno sa datumom bilansa stanja:

Prihodi od

kamata Rashodi od

kamata Potraživanja Obaveze Finansijske

garancije

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaRSD

hiljada RSD hiljadaSubjekti od značajnog uticaja na Banku 2008. 114.316 13.868 852.320 1.999.869 1.852.3892007. 115.352 9.466 709.684 886.504 1.630.141


35

29. ODNOSI SA POVЕZANIM STRANAMA (nastavak)

Uslovi transakcija sa povezanim licima Prethodno navedena stanja potraživanja i obaveza kao i prihoda i rashoda iz poslovnih odnosa sa povezanim licima rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti. Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih tržišnih kamatnih stopa. 30. FЕR VRЕDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMЕNATA U narednoj tabeli je prikazano poređenje iznosa najznačajnijih klasa finansijskih instrumenata iskazanih u finansijskim instrumentima i njihovih fer vrednosti. Napred prikazana tabela ne uključuje nefinansijska sredstva i obaveze:

Knjigovodstve

na vrednost Fer vrednostKnjigovodstve

na vrednost Fer vrednost 2008. 2008. 2007. 2007. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaFinansijska sredstva Gotovina I gotovinski ekvivalenti 2.499.158 2.499.158 657.559 657.559Opozivi depoziti i krediti 2.133.564 2.133.564 4.186.945 4.186.945Potraživanja za kamatu i naknadu 57.085 57.085 39.410 39.410Dati krediti i depoziti 4.261.397 4.261.397 4.367.335 4.367.335Hartije od vrednosti 307.780 307.780 181.762 181.762Ostali plasmani 30.082 30.082 14.845 14.845Ostala sredstva 52.406 52.406 72.781 72.781 9.341.472 9.341.472 9.520.637 9.520.637Finansijske obaveze Transakcioni depoziti 1.743.865 1.743.865 2.754.836 2.754.836Ostali depoziti 4.923.847 4.923.847 3.993.484 3.993.484Primljeni krediti 11.070 11.070 11.900 11.900Obaveze po osnovu kamata 2.889 2.889 95.510 95.510Ostale obaveze 99.598 99.598 72.098 72.098 6.781.269 6.781.269 6.927.828 6.927.828 Sredstva za koja je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti Za finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su likvidne ili imaju kratak rok dospeća pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno jednake njihovoj fer vrednosti. Ova pretpostavka se takođe odnosi na depozite po viđenju, štedne depozite bez roka dospeća i finansijske instrumente sa varijabilnim kamatnim stopama. Finansijski instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza sa fiksnom kamatnom stopom, koja se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita sa fiksnom kamatnom stopom, se bazira na diskontovanim novčanim tokovima koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržištu novca za ugovore sa sličnim kreditnim rizikom i rokom dospeća. Za kotirane emitovane dužničke instrumente, fer vrednosti se izračunavaju na osnovu kotiranih cena na tržištu. Za finansijske instrumente za koje nisu dostupne tržišne cene, koristi se model diskontovanog novčanog toka koji je baziran na krivi prinosa tekuće kamatne stope koja odgovara preostalom periodu do roka dospeća. Finansijski instrumenti vrednovani po fer vrednosti Fer vrednost finansijskih instrumenata se vrednuje po fer vrednosti baziranoj na dostupnim tržišnim informacijama.


36

31. ANALIZA ROČNOSTI SRЕDSTAVA I OBAVЕZA Sledeća tabela prikazuje analizu sredstava i obaveza Banke po ročnosti uzimajući u obzir očekivano vreme realizacije sredstava i izmirenja obaveza:

Do 7 dana

Od 7 dana do

mesec danaOd mesec do

tri meseca

Od tri mes. do godinu

danaOd jedne do pet godina

Više od pet godina

Ukupno 2008.

RSD

hiljada RSD hiljadaRSD


hiljada RSD

hiljada RSD hiljadaAKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2.499.158 - - - - - 2.499.158Opozivi depoziti i krediti 270.000 1.863.564 - - - - 2.133.564Potraživanja za kamatu i naknadu 57.085 - - - - - 57.085Dati krediti i depoziti 265.682 400.553 1.084.709 1.660.026 837.517 12.910 4.261.397Hartije od vrednosti (bez

sopstvenih akcija) 24.262 14.762 29.442 80.447 - 158.867 307.780Ostali plasmani - - - 18.594 4.438 7.050 30.082Nematerijalna ulaganja - - - - - 29.312 29.312Osnovna sredstva - - - - - 742.836 742.836Ostala sredstva 52.406 - - - - - 52.406 Ukupna aktiva 3.168.593 2.278.879 1.114.151 1.759.067 841.955 950.975 10.113.620 OBAVЕZЕ Transakcioni depoziti 1.743.865 - - - - - 1.743.865Ostali depoziti 413.229 1.030.565 1.015.726 2.111.739 352.588 - 4.923.847Primljeni krediti 11.070 - - - - - 11.070Obaveze za kamate i naknade 2.889 - - - - - 2.889Rezervisanja - - 32.851 - - - 32.851Obaveze za poreze - - 3.574 - - - 3.574Odložene poreske

obaveze - - 32.162 - - - 32.162Ostale obaveze 71.185 - - 28.413 - - 99.598 Ukupne obaveze 2.242.238 1.030.565 1.084.313 2.140.152 352.588 - 6.849.856Razlika na dan 31. decembra 2008. 926.355 1.248.314 29.838 (381.085) 489.367 950.975 3.263.764


37

31. ANALIZA ROČNOSTI SRЕDSTAVA I OBAVЕZA (nastavak)

Do 7 dana

Od 7 dana do

mesec danaOd mesec do

tri meseca

Od tri mes. do godinu

danaOd jedne do pet godina

Više od pet godina

Ukupno 2007.

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD

hiljada RSD hiljadaAKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 386.740 - - 270.819 - - 657.559Opozivi depoziti i krediti 1.045.000 3.141.945 - - - - 4.186.945Potraživanja za kamatu i naknadu 39.410 - - - - - 39.410Dati krediti i depoziti 1.012.211 725.432 1.157.633 885.824 586.235 - 4.367.335 Hartije od vrednosti (bez

sopstvenih akcija) 92.832 7.917 4.382 62.141 - 14.490 181.762Ostali plasmani - - 6.154 - - 8.691 14.845Nematerijalna ulaganja - - - - - 30.673 30.673Osnovna sredstva - - - - - 483.274 483.274Ostala sredstva 23.764 - 12 48.079 926 - 72.781Ukupna aktiva 2.599.957 3.875.294 1.168.181 1.266.863 587.161 537.128 10.034.584OBAVЕZЕ Transakcioni depoziti 2.754.836 - - - - - 2.754.836Ostali depoziti 465.439 501.227 1.221.571 1.794.001 11.246 - 3.993.484Primljeni krediti 11.900 - - - - - 11.900Obaveze za kamate i naknade 5.835 - - 89.675 - - 95.510Rezervisanja - - 58.707 - - - 58.707Obaveze za poreze 4.676 - - - - - 4.676Odložene poreske obaveze - - 10.819 - - - 10.819Ostale obaveze 59.069 - 13.029 - - - 72.098 Ukupne obaveze 3.301.755 501.227 1.304.126 1.883.676 11.246 - 7.002.030Razlika na dan 31. decembra 2007. (701.798) 3.374.067 (135.945)

(616.813) 575.915 537.128 3.032.554

32. UPRAVLJANJЕ RIZIKOM 32.1 Uvod Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Banci, je u svom domenu, odgovoran za izloženost riziku. Banka je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku. Banka je takođe izložena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja. Struktura upravljanja rizikom Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka je uspostavila poseban organizacioni deo – Sektor za upravljanje rizikom, zadužen za organizovanje i sprovođenje poslova u domenu upravljanja rizicima. Takođe, odbori, kao odvojena nezavisna tela, u okviru svojih nadležnosti, odgovorni su za upravljanje i praćenje rizika. Upravni odbor i Izvršni odbor Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima, odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima, kao i za implementacije principa, okvira, politika i limita. Oni su nadležni za donošenje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik.


38

32. UPRAVLJANJЕ RIZIKOM (nastavak) Odbor za praćenje poslovanja banke Odbor za praćenje poslovanja banke ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci. On analizira i usvaja predloge politika i procedura u vezi sa upravljanjem rizicima i analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih politika i procedura. Sektor za upravljanje rizicima Sektor za upravljanje rizicima identifikuje, meri, procenjuje i upravlja rizicima kojima je banka izložena u svom poslovanju. Sektor je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik, čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole. Ova jedinica takođe obezbeđuje kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku. Sektor za kontrolu usklađenosti poslovanja banke Sektor za kontrolu usklađenosti poslovanja banke je odgovoran za praćenje usaglašenosti sa principima i politikama definisanim u Banci, ali i sa eksternim propisima. Ona ima sopstvenu odgovornost za nezavisnu kontrolu rizika, kao i praćenje rizika koji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloženost Banke rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki i predlaže mere za upravljanje kamatnim rizikom i, posebno, rizikom likvidnosti. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Banke. Interna revizija Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za praćenje poslovanja o svojim nalazima i preporukama. Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražava gubitke koji mogu nastati u okolnostima normalnog tekućeg poslovanja i očekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na bazi verovatnih događanja. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu raspoloživih tekućih i istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju procedura i limita. Ovi limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Banka permanentno prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima. Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru, Odboru za praćenje poslovanja i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racija likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno razmatra adekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Odboru za upravljanje aktivom i pasivom takođe se kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Banka izložena. Dnevni izveštaj se dostavlja članovima Izvršnog odbora Banke i relevantnim direktorima o iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije.


39

32. UPRAVLJANJЕ RIZIKOM (nastavak) Prekomerna koncentracija rizika Koncentracija nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene koje pogađaju određenu industriju ili geografsko područje. Kako bi izbegla prekomernu koncentraciju rizika, politike i procedure Banke sadrže specifične smernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolia. Shodno tome, Banka kontroliše i upravlja identifikovanim koncentracijama kreditnog rizika. 32.2 Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik da će Banka pretrpeti gubitak zbog toga što njeni komitenti ili ugovorne strane neće izvršiti svoje ugovorne obaveze. Banka kontroliše i upravlja kreditnim rizikom uspostavljanjem limita, kojima definiše nivo rizika koji je voljna da prihvati na nivou pojedinačnih komitenata, segmenata poslovanja, vrste posla, kao i kroz praćenje izloženosti tim rizicima. Banka je uspostavila proces praćenja kvaliteta kredita da bi obezbedila blagovremenu identifikaciju potencijalnih promena u kreditnoj sposobnosti komitenata, uključujući redovnu kontrolu sredstava obezbeđenja. Limiti u odnosu na komitente se utvrđuju korišćenjem sistema klasifikacije kreditnog rizika, koji svakog komitenta klasifikuje prema određenom kreditnom rangu. Klasifikacija komitenata je predmet redovnog sagledavanja. Proces praćenja kvaliteta kredita omogućava Banci da proceni potencijalne gubitke kao rezultat rizika kojima je izložena i da preduzme korektivne mere. Rizici srodni kreditnom riziku Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama. Maksimalna izloženost kreditnom riziku ne uzimajući u obzir kolateral ili bilo koje sredstvo obezbeđenja Sledeća tabela pokazuje maksimalnu izloženost kreditnom riziku pozicija bilansa stanja, ne uzimajući u obzir efekte smanjenja rizika putem kolaterala ili drugih instrumenata zaštite od rizika: Napomene Maksimalna izloženost 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaGotovina i gotovinski ekvivalenti (osim gotovine u blagajni) 14

2.260.788 515.830

Opozivi depoziti i krediti 15 2.133.564 4.186.945Potraživanja za kamatu i naknadu 16 57.085 39.410Dati depoziti i krediti 17 4.261.397 4.367.335Hartije od vrednosti 18 307.780 181.762Ostali plasmani i sredstva 19 30.082 14.845Ostali sredstva 21 52.406 72.781Ukupno 9.103.102 9.378.908Potencijalne obaveze 2.339.485 1.956.884Preuzete neopozive obaveze 509.563 533.038Ukupno finansijske garancije 28 2.849.048 2.489.922 Ukupna izloženost kreditnom riziku

11.952.150 11.868.830


40

32. UPRAVLJANJЕ RIZIKOM (nastavak) 32.2. Kreditni rizik (nastavak) Rizici srodni kreditnom riziku (nastavak) U slučaju finansijskih instrumenata vrednovanih po fer vrednosti (tržišna vrednost), prikazani iznosi predstavljaju trenutnu izloženost kreditnom riziku, ali ne i maksimalnu izloženost riziku koja može nastati u budućnosti kao rezultat promena fer vrednosti. Еfekti smanjenja rizika putem kolaterala ili drugih instrumenata zaštite od rizika su prikazani u sledećem delu. Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku Koncentracijom rizika se upravlja postavljanjem limita u odnosu na pojedinačne komitente, geografska područja i industrije. Maksimalna kreditna izloženost prema nekom klijentu ili grupi povezanih komitenata na 31. decembra 2008. godine je iznosila RSD 615.894 hiljada (2007.: RSD 494.704 hiljada), ne uzimajući u obzir odbitne stavke (sredstava obezbeđenja ili ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika), odnosno RSD 603.455 hiljada (2007.: RSD 494.704 hiljada) neto, uzimajući u obzir sredstava obezbeđenja. Najznačajnija finansijska sredstva Banke, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, mogu se analizirati kroz sledeća geografska područja:

Računi kod NBS, drugih

banaka i ostali plasmani bankama

Plasmani komitentima

Učešća u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Preuzete i potencijalne

obaveze Ukupno

2008. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Srbija 3.508.210 3.652.271 289.690 102.439 2.848.710 10.401.320 - Beograd 3.258.438 1.975.630 53.895 58.850 2.599.831 7.946.640 - Vojvodina 20 231..834 212.358 5.464 12.525 462.201 - ostatak Srbije 249.752 1.444.807 23.437 38.125 236.354 1.992.475Еvropska unija 63.219 - 5.564 7.051 - 75.834Ostatak Еvrope 516.082 12 12.526 - 338 528.958Ostatak sveta 946.037 - - 1 - 946.038 Ukupno 5.033.548 3.652.283 307.780 109.491 2.849.048 11.952.150

Računi kod NBS, drugih

banaka i ostali plasmani bankama

Plasmani komitentima

Učešća u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Preuzete i potencijalne

obaveze Ukupno

2007. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Srbija 5.196.372 3.113.573 186.391 50.288 2.489.922 11.036.546 - Beograd 4.713.779 1.547.341 162.257 32.343 2.283.374 8.739.094 - Vojvodina 2.593 519.668 24.134 6.729 9.146 562.270 - ostatak Srbije 480.000 1.046.564 - 11.216 197.402 1.735.182Еvropska unija 305.169 - - 113 - 305.282Ostatak Еvrope 2.201 - 12.526 3.799 - 18.526Ostatak sveta 508.421 - - 55 - 508.476 Ukupno 6.012.163 3.113.573 198.917 54.255 2.489.922 11.868.830


41

32. UPRAVLJANJЕ RIZIKOM (nastavak) 32.2. Kreditni rizik (nastavak) Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku (nastavak) Analiza finansijskih sredstava Banke po industrijskim sektorima pre i nakon uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika je prikazana u sledećoj tabeli:

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost 2008. 2008. 2007. 2007. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Stanovništvo 1.649.895 1.406.814 1.828.290 1.642.764Prerađivačka industrija 1.861.313 1.752.626 1.483.002 1.368.374Trgovina 3.021.434 2.946.631 1.947.682 1.931.530Poljoprivreda. lov. ribolov i šumarstvo 443.169 272.059 415.929 386.805Građevinarstvo 139.145 93.594 222.176 176.412Saobraćaj i veze 133.619 130.956 51.013 49.891Usluge, turizam i ugostiteljstvo 169.648 166.044 231.070 226.343Banke i finansijski sektor 5.102.792 5.033.548 6.082.857 6.012.163Ostalo 151.828 149.878 79.165 74.548 Ukupno 12.672.843 11.952.150 12.341.184 11.868.830 Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Osnovni tipovi kolaterala su sledeći: • za komercijalne kredite: hipoteka na nekretninama, gotovinski depoziti, jemstva drugih lica,

zaloga hartija od vrednosti, • za plasmane stanovništvu: osiguranje plasmana kod specijalizovanih organizacija za osiguranje

Banka takođe koristi garancije (solidarno jemstvo) od matičnih pravnih lica za kreditiranje zavisnih pravnih lica. Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana. U skladu sa politikama Banke preuzeta sredstva obezbeđenja su namenjena prodaji u uobičajenom toku poslovanja. Na taj način se umanjuju ili izmiruju iznosi nenaplaćenih potraživanja od komitenata. Uobičajeno, Banka ne koristi u poslovne svrhe imovinu koju je stekla putem naplate potraživanja.


42

32. UPRAVLJANJЕ RIZIKOM (nastavak) 32.2. Kreditni rizik (nastavak) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika (nastavak) Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po tipovima sredstava koji se nalaze u bilansu stanja, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke: Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen kvaliteta

2008.

Standardni stepen

kvaliteta 2008.

Substandardni stepen

kvaliteta 2008.

Dospeli ili pojedinačno obezvređeni

2008. Ukupno 2008. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaPlasmani bankama 607.696 - - - 607.696 Plasmani komitentima: 2.716.035 693.813 158.390 85.463 3.653.701- Korporativni plasmani 1.619.559 455.659 62.202 60.850 2.198.270- Plasmani malim i srednjim preduzećima 426.321 55.704 27.398 5.906 515.329-Ostalo 14.601 - - - 14.601- Ostali plasmani Stanovništvu 655.554 182.450 68.790 18.707 925.501- Hartije od vrednosti koje se ne kotiraju na finansijskim tržištima 246.504 6.007 31.868 - 284.379 Ukupno 3.570.235 699.820 190.258 85.463 4.545.776


43

32. UPRAVLJANJЕ RIZIKOM (nastavak) 32.2. Kreditni rizik (nastavak) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika (nastavak) Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen kvaliteta

2007.

Standardni stepen

kvaliteta 2007.

Substandardni stepen kvaliteta

2007.

Dospeli ili pojedinačno obezvređeni

2007. Ukupno 2007. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaPlasmani bankama 1.214.243 198 39.321 - 1.253.762 Plasmani komitentima: 2.540.574 419.008 149.462 4.529 3.113.573- Korporativni plasmani 1.131.852 342.825 23.068 - 1.497.745- Plasmani malim i srednjim preduzećima 607.739 43.374 10.528 4.529 666.169- Ostali plasmani stanovništvu 800.983 32.809 115.866 - 949.659- Hartije od vrednosti koje se ne kotiraju na finansijskim tržištima 74.251 7.650 8.074 - 89.975 Ukupno 3.829.068 426.856 196.857 4.529 4.457.310 Starosna analiza kredita i plasmana bankama i komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni:

Do 30 danaOd 31 do 60 dana

Od 61 do 90 dana

Više od 91 dana

Ukupno 2008.

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaPlasmani komitentima: -Plasmani velikim preduzećima 57.324 2.145 - 1.381 60.850 - Plasmani malim i srednjim preduzećima 5.906 - - - 5.906 - Ostali plasmani Stanovništvu 8.750 2.428 2.512 5.017 18.707 Ukupno 71.980 4.573 2.512 6.398 85.463


44

32. UPRAVLJANJЕ RIZIKOM (nastavak) 32.2. Kreditni rizik (nastavak) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika (nastavak)

Do 30 dana Od 31 do 60

danaOd 61 do 90

danaViše od 91

dana Ukupno 2007. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaPlasmani komitentima: -Plasmani velikim preduzećima 13.705 1.320 2.639 9.175 26.839- Plasmani malim i Srednjim preduzećima 1.871 - - - 1.871- Ostali plasmani Stanovništvu 11.834 1.320 2.639 9.175 24.968 Ukupno 13.705 1.320 2.639 9.175 26.839 Bruto plasmani komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni, nisu pokriveni kolateralima za koje je moguće utvrditi fer vrednost. Dodatne informacije u vezi ispravki vrednosti po osnovu obezvređenja plasmana bankama i komitentima su obelodanjene u napomeni 8 uz finansijske izveštaje. Knjigovodstvene vrednosti reprogramiranih kredita i plasmana bankama i komitentima su prikazane u sledećoj tabeli: 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljadaPlasmani bankama Plasmani komitentima: - Korporativni plasmani 136.471 619.304 - Plasmani malim i srednjim preduzećima 50.000 199.743 - Ostali plasmani stanovništvu - 1.762 Ukupno 186.471 820.809 Procena obezvređenja

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 15 dana za fizička lica i 30 dana za pravna lica, uočene slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na nivou pojedinačnog klijenta. Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti Banka određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman. Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u slučaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne finansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši na svaki datum bilansa stanja, osim u slučajevima problematičnih plasmana, kada nepredvidive okolnosti zahtevaju mnogo veću pažnju i češću procenu. Obezvređenje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se izdvaja na sličan način kao i kod kredita.


45

32. UPRAVLJANJЕ RIZIKOM (nastavak) 32.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze. Da bi se smanjio ili ograničio ovaj rizik, rukovodstvo Banke nastoji da diversifikuje svoje izvore finansiranja, da upravlja aktivom razmatrajući njenu likvidnost, i da prati buduće novčane tokove i dnevnu likvidnost Banke. To uključuje procenu očekivanih novčanih tokova i postojanje visoko rangiranih sredstava obezbeđenja koja mogu biti korišćenja za osiguranje dodatnih finansijskih sredstava, ukoliko se to zahteva. Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti i diversifikovanih sredstava koja može lako da se konvertuje u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke. Banka ima na raspolaganju i kreditne linije koje svakog trenutka može iskoristiti, za potrebe održanja likvidnosti. Banka takođe održava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraživanja u postupku realizacije, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana. Prethodno pomenuti pokazatelj tokom godine bio je sledeći: 2008. 2007. Prosek tokom perioda 2,72 3,80Najviši 4,39 5,22Najniži 1,66 2,29 Analiza finansijskih obaveza prema dospeću Sledeća tabela prikazuje finansijske obaveze Banke prema roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2008. godine i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosima otplate. Banka očekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrđenim ugovorom, dok sledeća tabela ne reflektuje očekivane gotovinske tokove na osnovu istorijskih iskustava Banke o zadržavanja depozita.

Po viđenju Do 3

mesecaOd 3 do 12

meseciOd 1 do 5

godinaPreko 5 godina

Ukupno2008.

RSD

hiljada RSD

hiljadaRSD

hiljadaRSD

hiljadaRSD

hiljada RSD

hiljadaObaveze prema bankama 232.000 363.000 - - - 595.000Obaveze prema komitentima 2.955.660 652.726 2.111.738 352.588 - 6.072.712Obaveze za kamate i naknade 2.889 - - - - 2.889Ostale obaveze 82.254 68.587 28.413 - - 179.254 Ukupno 3.272.803 1.084.313 2.140.151 352.588 - 6.849.855


46

32. UPRAVLJANJЕ RIZIKOM (nastavak) 32.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Analiza finansijskih obaveza prema dospeću (nastavak)

Po viđenju Do 3

mesecaOd 3 do 12

meseciOd 1 do 5

godinaPreko 5 godina

Ukupno2007.

RSD

hiljada RSD

hiljadaRSD

hiljadaRSD

hiljadaRSD

hiljada RSD hiljadaObaveze prema bankama 2.575 410.000 - - - 412.575Obaveze prema komitentima 3.229.600 1.312.799 1.794.001 11.246 - 6.347.646Obaveze za kamate i naknade 5.835 - 89.675 - - 95.510Ostale obaveze 63.744 82.555 - - - 146.299 Ukupno 3.301.754 1.805.354 1.883.676 11.246 - 7.002.030 Sledeća tabela pokazuje potencijalne i preuzete neopozive obaveze Banke prema ugovorenim rokovima dospeća:

Po

viđenju Do 3

mesecaOd 3 do

12 meseciOd 1 do 5

godina Preko 5 godina

Ukupno2008.

RSD

hiljada RSD

hiljadaRSD

hiljadaRSD

hiljada RSD

hiljada RSD

hiljadaPotencijalne obaveze 47.439 167.341 440.871 1.683.834 - 2.339.485Preuzete neopozive Obaveze - 35.126 358.071 116.366 - 509.563 Ukupno 47.439 202.467 798.942 1.800.200 - 2.849.048

Po

viđenju Do 3

mesecaOd 3 do

12 meseciOd 1 do 5

godina Preko 5 godina

Ukupno2007.

RSD

hiljada RSD

hiljadaRSD

hiljadaRSD

hiljada RSD

hiljada RSD

hiljadaPotencijalne obaveze 83.801 286.399 198.442 1.373.163 15.079 1.956.884Preuzete neopozive Obaveze - 8.148 459.448 65.442 - 533.038 Ukupno 83.801 294.547 657.890 1.438.605 15.079 2.489.922 Banka očekuje da neće sve potencijalne i preuzete neopozive obaveze biti povučene pre njihovog isteka roka dospeća.


47

32. UPRAVLJANJЕ RIZIKOM (nastavak) 32.4. Tržišni rizik Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost ili očekivani budući gotovinski tokovi finansijskih instrumenata fluktuirati, usled promena tržišnih varijabli kao što su kamatne stope i devizni kursevi. Banka nije izložena riziku promene cena instrumenata kapitala i cena robe. Osim koncentracije tržišnog rizika stranih valuta, Banka nema značajnu koncentraciju tržišnog rizika kod ostalih pozicija. Rizik promene kamatnih stopa Rizik promene kamatnih stopa javlja se usled mogućnosti da promene u kamatnim stopama mogu uticati na buduće novčane tokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Banke je utvrdio limite, odnosno visinu kamatnih stopa za definisane vremenske periode. Bilansne pozicije se prate na mesečnim intervalima da bi se osiguralo da su bilansne pozicije u skladu sa utvrđenim politikama i planovima. Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2008. godine. Sredstva i obaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji.

Do mesec

dana Od mesec do šest meseci

Od šest meseci do

godinu danaPreko jedne

godineNekamatono

sno Ukupno

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaRSD

hiljada RSD hiljada RSD hiljadaAKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti - - - - 2.499.158 2.499.158Opozivi depoziti i krediti 1.220.715 - - - 912.849 2.133.564Potraživanja za kamatu i naknadu - - - - 57.085 57.085Dati krediti i depoziti 762.247 1.728.888 1.179.930 534.124 56.208 4.261.397Hartije od vrednosti (bez

sopstvenih akcija) 16.843 119.224 - - 171.713 307.780Ostali plasmani - - 13.278 16.804 - 30.082Nematerijalna ulaganja - - - - 29.312 29.312Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - 742.836 742.836Ostala sredstva - - - - 52.406 52.406Ukupna aktiva 1.999.805 1.848.112 1.193.208 550.928 4.521.567 10.113.620 OBAVЕZЕ Transakcioni depoziti 357.829 - - - 1.386.036 1.743.865Ostali depoziti 1.606.989 1.208.296 148.246 31.136 1.929.180 4.923.847Primljeni krediti - - - - 11.070 11.070Obaveze po osnovu kamata i naknada - - - - 2.889 2.889Rezervisanja - - - - 32.851 32.851Obaveze za poreze - - - - 3.574 3.574Odložene poreske obaveze - - - - 32.162 32.162Ostale obaveze - - - - 99.598 99.598Ukupne obaveze 1.964.818 1.208.296 148.246 31.136 3.497.360 6.849.856Neto izloženost kamatnom

riziku na dan 31. decembra 2008. 34.987 639.816 1.044.962 519.792 1.024.207 3.263.764

Na dan 31. decembra 2007. Ukupna sredstva 4.622.346 1.714.748 649.429 410.362 2.637.699 10.034,584

Ukupne obaveze 1.884.118 1.353.584 184.376 34.258 3.545.694 7.002.030Neto izloženost kamatnom riziku 2.738.228 361.164 465.053 376.104 (907.995) 3.032.554


48

32. UPRAVLJANJЕ RIZIKOM (nastavak) 32.4. Tržišni rizik (nastavak) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak) Sledeća tabela prikazuje senzitivnost bilansa uspeha Banke na razumno moguće promene kamatnih stopa uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Senzitivnost bilansa uspeha predstavlja efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama na neto prihode od kamata u jednoj godini na finansijska sredstva i obaveze koji su bazirani na varijabilnim kamatnim stopama na dan 31. decembra 2008. godine.

Valuta Promena u

procentnom poenu Senzitivnost na

bilans uspeha RSD hiljadaPovećanja/smanjenje procentnih poena (2008): ЕUR +1% (2.523)USD +1% 3.669RSD +1,8% 29.962 Povećanja/smanjenje procentnih poena (2007): ЕUR +0,5 859USD +0,2 1.951RSD +0,8 22.339 Valutni rizik Valutni rizik je rizik da će doći do promene vrednosti finansijskih instrumenata prilikom promena deviznog kursa. Odbor za aktivu i pasivu Banke svakodnevno prati otvorenost deviznih pozicija po valutama značajnim za Banku, kako bi se minimizirali negativni efekti promene deviznog kursa na Banku. Sledeća tabela ukazuje na valute u kojima Banka ima značajne izloženosti na dan 31. decembra 2007. godine svojih monetarnih sredstva i obaveze kojima se ne trguje. Sledeća analiza obračunava rezultat razumno mogućih kretanja kurseva valuta u odnosu na RSD uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Negativni iznosi u tabeli predstavljaju potencijalno smanjenje bilansa uspeha ili kapitala, dok pozitivni iznosi predstavljaju potencijalna povećanja.

Valuta

Promene udeviznom

kursu (%)

Еfekat na bilans

uspeha pre oporezivanja

Еfekat na kapital

Promene u deviznom

kursu (%)

Еfekat na bilans

uspeha pre oporezivanja

Еfekat na kapital

2008. 2008. 2008. 2007. 2007. 2007.

RSD hiljada RSD hiljadaRSD

hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada ЕUR 7% 5.699 - 3% 145.222 -USD 3% 270.442 - 2% 244.347 -


49

32. UPRAVLJANJЕ RIZIKOM (nastavak) 32.4. Tržišni rizik (nastavak) Valutni rizik (nastavak) Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke deviznom riziku na dan 31. decembra 2008. godine. U tabeli su uključena sredstva i obaveze po njihovim knjigovodstvenim vrednostima.

ЕUR USD CHFOstale valute

Ukupno u stranoj

valuti Ukupno

u dinarima Ukupno

RSD


hiljadaRSD

hiljadaRSD

hiljada RSD hiljada RSD hiljadaAKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 637.991 874.826 20.974 15.294 1.549.085 950.073 2.499.158Opozivi depoziti i krediti 7.388 905.462 - - 912.850 1.220.714 2.133.564Potraživanja za kamatu i naknadu 4.489 7.375 - 25 11.889 45.196 57.085Dati krediti i depoziti 666.824 799.949 - 27.433 1.494.206 2.767.191 4.261.397Hartije od vrednosti - 18.090 - - 18.090 289.690 307.780Ostali plasmani 5.316 24.766 - - 30.082 - 30.082Nematerijalna ulaganja - - - - - 29.312 29.312Osnovna sredstva - - - - - 742.836 742.836Ostala sredstva 3.035 - - 1 3.036 49.370 52.406Ukupna aktiva 1.325.043 2.630.468 20.974 42.753 4.019.238 6.094.382 10.113.620 OBAVЕZЕ Transakcioni depoziti 480.969 344.798 11.242 11.064 848.073 895.792 1.743.865Ostali depoziti 889.731 2.020.463 22.982 22.659 2.955.835 1.968.012 4.923.847Primljeni krediti 6.479 152 - - 6.631 4.439 11.070Obaveze za kamate i naknade 370 258 17 21 666 2.223 2.889Rezervisanja 5.993 3.149 - - 9.142 23.709 32.851Obaveze za poreze - - - - - 3.574 3.574Odložene poreske

obaveze - - - - 32.162 32.162Ostale obaveze 981 26 35 - 1.042 98.556 99.598Kapital - - - - - 3.263.764 3.263.764Ukupne obaveze 1.384.523 2.368.846 34.276 33.744 3.821.389 6.292.231 10.113.620Neto devizna pozicija na

dan 31. decembra 2008. (59.480) 261.622 (13.302) 9.009 197.849 (197.849) -

Na dan 31. decembra 2007. Ukupna sredstva 904.149 2.782.936 19.240 124.197 3.830.522 7.031.834 10.862.356Ukupne obaveze 763.156 2.543.380 48.683 81.873 3.437.092 3.564.938 7.002.030 Neto devizna pozicija 140.993 239.556 (29.443) 42.324 393.430 3.466.896 3.860.326

Operativni rizik Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka, pronevera ili spoljnih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik može da naruši ugled banke, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Banka ne može očekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Banka je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima. Kontrola uključuje efektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i proces nadgledanja, uključujući i internu reviziju.


50

33. UPRAVLJANJЕ KAPITALOM Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog u bilansu stanja, su:

• da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije, • da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa

akcionarima i koristi drugim zainteresovanim stranama, • da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama Republike Srbije je propisano da banke moraju da održavaju minimalni iznos kapitala od dinarske protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim članom Odlukom o upravljanju rizicima (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 129/2007,63/2008. i 112/2008.) i Odlukom o adekvatnosti kapitala (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 129/2007. i 63/2008.). Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskom uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. U cilju da održi ili prilagodi strukturu kapitala, Banka može korigovati iznos dividendi koji plaća akcionarima, povraćaj kapitala akcionarima ili emitovati odgovarajuće hartije od vrednosti. Nije bilo promena u ciljevima, politikama i procesima u odnosu na prethodnu godinu. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, definisanom od strane Narodne Banke Srbije (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 129/2007. i 63/2008.) utvrđuje se način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Osnovni kapital Banke definisan je pomenutom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke. Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunskog kapitala i ukupnog kapitala Banke, kao i obračuna adekvatnosti kapitala. 2008. 2007. RSD hiljada RSD hiljada Osnovni kapital 2.785.148 2.365.632Dopunski kapital 457.548 233.345Ukupan osnovni i dopunski kapital 3.242.696 2.598.977Odbitne stavke od kapitala 477.645 113.460Kapital 2.765.051 2.485.517Ukupna rizična bilansna aktiva 5.600.551 4.063.449Ukupna rizična vanbilansna aktiva 501.984 267.921Ukupna otvorena devizna pozicija 377.069 310.409Ukupna rizična aktiva 6.479.604 4.641.779 Adekvatnost kapitala na dan 31. decembra 42.67 53.55 Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 129/2007., 63/2008. i 112/2008.). Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2008. godine bili su sledeći:


51

33. UPRAVLJANJЕ KAPITALOM (nastavak)

Pokazatelj poslovanja Propisana vrednost

Ostvarena vrednost

Ulaganje banke maks. 60% 32,61Izloženost prema licima povezanim s bankom maks. 20% 2,91Zbir velikih izloženosti banke maks. 400% 32,13Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti: – u prvom mesecu izveštajnog perioda min. 1.00 2,41 – u drugom mesecu izveštajnog perioda min. 1.00 2,30 – u trećem mesecu izveštajnog perioda min. 1.00 2,63Pokazatelj deviznog rizika maks. 20% 12,98Izloženost banke prema grupi povezanih lica 25% 21,62Bruto plasmani stanovništvu 150 % 43,09Izloženost banke prema licu povezanim sa bankom 5% 2,91Ulaganja banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru 10% 5,25 34. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA Nakon datuma bilansa stanja nije bilo događaja koji bi zahtevali korekciju u finansijskim izveštajima ili u napomenama uz finansijske izveštaje. 35. DЕVIZNI KURSЕVI Devizni kurs utvrđen na međubankarskom sastanku deviznog tržišta primenjen na preračun pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine za date valute iznosi: Valuta 31.12.2008. 31.12.2007. ЕUR 88,6010 79,2362CHF 59,4040 47,8422USD 62,9000 53,7267

srpska banka a.d., beograd - Српска Банка skenirano sb08_napomene uz fin izv.pdf ·...

Documents