srednjovekovna arhitektura

8/11/2019 Srednjovekovna arhitektura

1/26

Uvod

Srednjovekovna arhitektura se razvi jala na istom onom podrujuna kome se p rosti ra lo R imsko carstvo u an ti ci , na n jegovim

evropskim delovima i na bl iskom Istoku, al i se postupno i r i la i nadruge delove severne i istone Evrope.

Arhitektura srednjeg veka se razvijala kroz sti lske pravce uizmenjenim, novim drutvenim uslovima. ajznaajni j i ut icaj na njenrazvoj imali su!

" hri#anska religi ja

" $ormiranje dr%avnih i verskih organizaci ja &me'usobno sl inihpo ustrojstvu( u okvi ru postepenog obl ikovanja $eudalnog drutva&kao to je bi lo, na pr imer, stvaranje )ranake dr%ave pod *arlom+elikim(.

oetak srednjovekovne arhitekture ogranien je na period odI+ " +I veka i odvijao se u veoma slo%enim uslovima, kao to su!

raanje hrianstva

oev od I veka nae ere hri#ani su bi l i izlo%eni progonima,povremenim zat i jima, borbi sa d rugim rel ig ij ama- /.godine donet je 0ilanski edikt o tolerancij i svih veroispovesti-konana pobeda bi la je 1/. godine, kada je car 2eodosi je+el iki zabranio sve paganske vere, pa je hri#anstvo postalo

jedina dr%avna religi ja " prenos prestonice Rimskog carstva

iz Rima u *onstant inopol is &rani je +izant( koj i je proglaen34. godine, a osve#en 5. godine. S loveni ga naziva ju6arigradom.

podela na Istono i Zapadno Rimsko carstvo , 7e$ ini tivnonakon smrt i cara 2eodosija +elikog 18. godine i propast9apadnog rimskog carstva u + veku &:;4. godine(.

velike etnike promene

Seoba naroda koja se veoma ose#a ve# od + veka, pa dal jesve do +III i I< veka.

ajve#i broj sauvanih gra'evina koje se mogu istra%ivati vezanje za sakralnu arhitekturu, dok stambena arhitektura usled tronostimater ij ala od kojeg je g ra'ena uglavnom n ije ouvana. +ojnaarhi tektura, ona koja je gra'ena od kamena i opeke ouvana je upojedin im naselj ima i gradovima &6ar igrad( i predstavl ja osnovukasnij ih jakih $ort i$ ikacija, utvr'enih gradova i utvr'enja.

S obzirom na promene u konstrukci jama, organizaci j i prostora isti lu gra'evina tokom srednjeg veka, postoji i odre'ena podela na!


2/26

/. ranohriansku arhitekturu

3. vizantijsku arhitekturu

. preromansku arhitekturu

:. romansku arhitekturu8. gotsku arhitekturu

Ranohrianska arhitektura je najstari ji obliksrednjovekovne arhi tekture i ona se, opet , mo%e ogranii t i na dvaperioda!

/( od I+ do kraja + veka " razvija la se kasnoantika hr ianska

arhitektura , a ter it or ij alno se pok lapa la sa podrujem R imskogcarstva &naroi to u episkopsk im centr ima kao to su b il i R im,6arigrad, Aleksandrija(

3( od +I do +I II veka mogu se posmatrat i dva paralelna oblikarazvoja u odnosu na teritori jalnu podelu, ali su obe sti lske grupe bilerazvijene na po druju Istonog rims kog carstva. 2o su!

" arhitektura hrianskog istoka &0ala Azija, Siri ja, alestina(

" rana vizanti jska arhitektura

oev od +II veka na podruju gde se razv ija la arhi tekturahri#anskog Istoka dolo je do promene i prevladala je arhitekturaIslama .

= drugim delovima Istono rimsko carstvo je nasledila +izanti ja iu njoj se dalje razvija vizanti jska arhitektura.


3/26

VIZANTIJ!A AR"IT#!TURA

Opsti podaci

Na$iv je dobi jen po grkoj koloni j i +izant , koja je nastala jo445. godine p. n. e.

>rad je osve#en i postao prestonica Rimskog carstva //. maja5. godine za vreme cara *onstantina +elikog. o tom caru je graddobio ime *onstant inopol is. Sloveni su, dolaze#i pod zidine grada,nazvali ga 6arigrad.

= l i teratur i se naz iva jo i ?7rugi R im@ i l i ?*#erka ko ja v ie

oduevljava od majke@ &znai od grada Rima(. Edik t o verskojtoleranci ji donel i su carevi *onstant in i icini je /. godine, od tada

je hri#anstvo u usponu.

Bsnovne karak te ri st ike + izan ti je mogu se i skazat i re imaizvrsnog poznavaoca ove civi l izaci je >rigor ija Bstrogorskog kaosinteza!

- hrianske vere

- grke kulture

- r imskog dravnog zakonodavstva

Bva t ri e lementa ugra'ena su u v izan ti jsku c iv il izac ij u, pasamim tim i u umetnost i graditeljstvo.

odruja i glavni umetniki centri u koj ima su se ra'ale ideje oarhi tektonsk im oblicima, a koje su zatim b i le real izovane iromvizant ij ske dr%ave n isu ist i k roz sve vreme t ra jan ja ove s t il skecel ine.

= poetku je podruje bi lo veoma iroko, obuhvatalo je teri tori juvel i ine skoro kao ant iko Rimsko carstvo, a zat im se smanj ivalo.ovremeno, u t renucima velikih kr iza, do laz ilo je i do potpunogpresecenja teritori jalnih veza izme'u pojedinih delova carstva.

Cto se t ie centara iz koj ih je najakt ivni je zrai la v izant i jskaarhitektura, to su bi l i Carigrad i Solun , kroz sve periode, Ravena uprvom, ranovizanti jskom periodu.


4/26

ako n pa da 6a rig rad a, za vr eme i na kon u sp ostvlja njaatinskog carstva razvijaju se 0istra i Arta.

ored ov ih ve l ik ih gradova, za nau ku l turu su od posebnogznaaja i drugi manj i ep iskopski centr i , kao i ve like monakezajednice na Svetoj >ori i 0eteori.

Graditeljstvo

"ronolo%ija

odela je izvedena prema vremenskim periodima tokom koj ih jedolazilo do znaajnij ih trans$ormacija u arhitekturi.

ranovizantijski period &doba ranog hri#anstva( od kraja+ do poetka + II veka &doba Dus ti ni jana i n jegovi hnaslednika(-

srednji period o d +II do


5/26

Arhitektonski program

= prvom periodu vri se sinteza raznih gradi tel jskih t ipova ujednu celinu. Ranoviznti jska arhitektura, + I +I veka, je sauvana u

malom b ro ju p rimera. rv i raz log za t o su a rapska osvajan javizant i jske teri tori je kada su opustoeni mnogi gradovi, tako da je u6arigradu koncentrisano skoro sve ono to se izdvaja pooriginalnosti plan a i konstrukcijskog s klopa. 2o su!

crkva s v& er%ija i Vakha iz 85. godine

crkva sv& Irene iz 83. godine

crkva sv& o'ije &resvete mudrosti( iz 83 " 8;. god

crkva sv& Apostola iz istog perioda, sruena /:8. god

crkva an Vitale ( Raveni iz prve polovine +I veka &834"

8:/(.Sve ove crkve n isu is tog t ipa, a l i su uglavnom sve kupolne.

Razlog za to le% i u speci $ i nom shvatanju + izant inaca o izg leduh ri #anske bogomol je . +izan ti jsko h ri #ans tvo uop te , pa iarhi tektura bi l i su pod vel ikim ut icajem hri#anskog istoka. 9ato je upoetku gra'en vel ik i broj bazi l ika helenist ikog t ipa, al i se zbogversk ih s tavova sve v ie i e#e uvodio upisani k rs t u osnovecrkava.

2akav primer me'u prv ima je b il a c rkva sv. Irene , ko j a imadvojni i li prelazni p lan- u pr izeml ju ima karakter is tike bazi li ke

ori jentalnog t ipa, a na spratu, iznad galer i ja reena je kao upisanikrst sa kupolom.

6rkva sv. Sergija i+akha

7rugi t ip je predstavljencrkvom sv. Sergija i Vakha. 2o je u osnovi

oktogon upisan u skorokvadrat. Iznad oktogona jepodignuta krikastakupola, ko ja jekarakteristina za ranuvizanti jsku arhitekturu.>raditelj i su bil i Antemije iz2rala i Isidor iz 0ileta, oba iz


6/26

0ale Azije i uveni matematiari. akon to su projektovali crkvu sv.Sergija i +akha, oni su od cara Dustinijana dobil i zadatak da podignunajve#u hri#ansku crkvu na svetu, Sv. So$i ju i to na istom mestu nakojem je prethodna crkva izgorela u pobuni ike.

6rkva sv. So i je je speci $ ina gra'evina, koja ima centralnojezgro sa etir i velika stupca koja prenose glavno optere#enje, dokse preko popren ih lukova jedan deo optere#en ja p renosi i naobimne zidove. Iznad centralnog jezgra putem pandanti $a $ormirana

je kru%nica glavne kupole. 2o je krikasta kalota koja je omogu#ilagra'enje bez vel ike oplate. Ima :5 radi jalnih rebara, a izme'u nj ihsu pl i tki svodovi koj i su elast ini i napravl jeni od speci jalne opeke,skoro 8 puta lake od dananje obine opeke. >lavnu kupolu

sa istone i zapadne stranepridr%avaju dve polukalote.

rvobitna cen tralna kupola b il a j e v rlo n iska i n ij e ima la dobrukrivinu, tako da je ve# 88. godine pala usled vel ikog optere#enja.Bvu kupolu je popravio u nadvienom obl iku Isidor 0la'i. 9at im suredom padale polukalote, usled lo ih p rorauna i zemljot resa .9apadnu polukupolu je popravio jermenski arhitekta 2iridi t , a u


7/26

=nutrasnjost crkve sv.


8/26


9/26

=pisani krst dal je je mogao bit i razra'en na nekol iko naina i tokao!

razvijeni upisani krst sa jednom il i pet kupola,

razvi jeni upisani krst u kombinaci j i sa tr ikonhosom, sa jednom

ili pet kupola, sa%eti upisani krst sa kupolom,

sa%eti upisani krst u kombinacij i sa trikonhosom,

upisani krst sa obimnim brodom na tr i strane sa jednom i l i petkupola,

upisani krst sa su%enim kracima u razvijenom i sa%etom obliku,

posebna, s lo%ena reenja sa bazi l ikalnim reenjem i s lepimkupolicama u donjem nivou i krstoobraznim reenjem sa 8kupola u krovu.

=pisani krst , u raznim vari jantama, je naje#e pr imenj ivan idanas je sauvan veliki broj primera.

=pisani krs t sa obimnim brodom razv i jan je u Solunu i to sajednom kupolom kod crkve sv. So$i je, a kod sv. Apostola i sv.*atarine sa pet kupola.

2ipovi sa su%enim kracima imaju stari j i nain prelaska na krugsa t rompama. r imer i sa razv i jen im obl ikom su iz okol ine At ine,c rkva sv. uke u )ok id i i c rkva manasti ra 7a$ne , a sa sa%et imoblikom na crkvi manastira ea 0oni na Fiosu.

Slo%ena reenja pojavi la su se na eloponezu, u gradu 0istri , udrugom razvojnom periodu. = okviru jednog bazi l ikalnog reenja nad onjem nivou , svi tr aveji b o nih b rod ova bil i s u zas ved enika lot icama, a l i su one s lepe i u gorn jo j zoni se izv lae samo 8glavnih, koje daju krstoobrazno reenje. rimer je crkva antanasaiz /:3. godine.

rikaz vizanti jske arhitekture ne mo%e se razdvojit i od simbolikepojedinih gra'evinskih oblika. 0o%da ni u jednoj drugoj stislkoj grupini je vie elemenata bi lo vezano za razne hri#anske simbole kao uovoj. Gitav niz elemenata pojavio se i zavisio od simbola koji su se uhri#anstvu razvil i .

6ent raln i p lan vezan je za postav ljanje kupole u n jegovomcentru, a kupola je vezana za predstavu mikrokosmosa.

6rkvena oprema je prvo bi la predstavl jena ol tarom, a zat im jeon razdvojen niskom ogradom od vernika. 2o je, zat im, zamenjenovisokom kamenom pregradom koja je imala zavese od tkanine, a ukonanom obl iku pojavio se kameni i l i drveni ikonostas, a zavese suzamenjene sl ikanim ikonama, %ene su smetane izdvojenoj u crkvi,


10/26

po pravi lu na levoj st rani od ulaza i ta j deo nosi naziv %inekeon i l imatronej&

0onako ant i $onalno pevanje & jedna grupa preko puta druge(dovelo je do uvo'enja pevnica, proirenja sa strane, kako pojci ne bismetali l i turgij i .

Materijali, tehnike graenja, konstrukcijskisistemi i stilski razvoj

= ranov izan ti jsko j a rh itek tu ri puno ant ikih dekorat ivnihelemenata pr imenjeno je u neto pr i lago'enom obl iku. Ipak, nekenove karakter ist ike vizant ijske arhitekture stvaraju se ve# u tomranom periodu i razvijaju se sve do propasti vizanti jske dr%ave.

Bsnovni arhitektonski obl ici su jasno razlueni i uol j ivi . 2o jenaroito va%no za krovni pokriva, koj i se postavl ja direktno prekosvodova i prat i nj ihovu l ini ju, pa se zato konstrukci jski sklop jasnosagledava.

= vez i s t im je i razvoj kupole, ko ju nakon ranovizant i j skogperioda karakter ie obavezno kockasto postol je i tambur, deo koj iodvaja kupolu od mase gra'evine i koj i se naroito u


11/26

2ehnike gra'enja mogu bi t i veoma razl i i te. *amen mo%e bi t is lagan tako da se izme'u redova veoma $ ino obra'enih b lokovasla%e po nekoliko redova neobra'enog kamena.

ajkarakteristinij i slog vizanti jske arhitekture je slog sastavljenod jednog i l i nekol iko redova kamenih blokova iza koj ih sledi jedan

il i vie slojeva opeke.Slo%eni j i obl ik je kada se kameni blok uokviruje sa svih strana

opekom. 2o je kloazone tehnika i l i #el i jast i slog. Ist i naini slaganjagradiva mogu bit i i oko lukova.

eki objekti imaju specijalno prire'en malter koji daje speci$ inuboju, u njega se mea mlevena opeka, raznobojni kamen i sl.

0noge lokalne kole neguju posebne keramoplast ine elementekoj i se ugra'uju u zidove radi pojaavanja dekorat ivnost i . aje#iobl ici su krstast i loni#i , opeke u obl iku slova S i t rake ve#e du%ine.Ist i ukrasi se kor iste i u v izant i jskoj grupi spomenika na podrujuDugoslavije.

osebno se ukraavaju prozori . *od vizant ijske bi $ore st relaluka je nadviena da bi prozor bio elegantnij i , a pove#ava se i lunetaunutar luka.

= nutr a njos t cr kava u po e tku je bila bo ga to uk ra enamozaikom, a zatim, u siromanij im vremenima, $reskama.

*od stubova je negovan poseban oblik kapi te la , naro ito uranovizant i jskom periodu. *ako bi se sauvao kapitel od a%uriranekamene ipke i znad n jega je pos tavl jan jo jedan kap itel , t zv.

impost"kapi tel kako bi ravnomerni je preneo optere#enje od lukovaiznad stubova. Iz ist ih razloga vrat stuba pojaavan je bronzanimprstenom.

ortal i su bi l i jednostavni, esto luno zavreni iznad nadvratnegrede. = lunet i se nalazi la pl i tko"rel je$na predstava, $reska i l i ikonasveca kome je crkva posve#ena.

a podruj ima na koj ima #e se najsna%ni je ose#at i v izant i jskiu t icaj , on #e b i ti prevashodno izra%en u pr imeni prepoznat lj iveprostorne organizaci je upisanog krsta, dok #e st i lske karakterist ikepoprimati elemente lokalnog izraza.


12/26

R)*AN!A AR"IT#!TURA


13/26

Opsti podaci

ostoj i nekol iko podela romanske arhitekture. eke od nj ih su,na p rimer, po umetn ikim ko lama , po pod rujima i s li no.Istra%ivai su, naroi to, $ rancusku romaniku del il i po umetniko"gradi tel jskim kolama &I l de )rans, Hurgundi ja, oat je, angdok id r.( , a li s til ske raz li ke ne neg iraj u b li ska reen ja p rost orneorganizaci je i konstrukci jskog sklopa. 7anas je uglavnom usvojenaslede#a podela prema umetnikim oblastima!

centralni deo #vrope &izme'u reka Rajne i oare(

j(%o$apadna #vropa &ostali delovi )rancuske i Cpanija(

j(+na #vr opa &Ital i ja(

peri 'erne o,last i & gran ica i zme'u +i zanti je i zapadnihzemalja( u kojima se javljaju speci$ ini oblici kao samostalni. =naoj sredini primer je raka st i lska grupa, u ju%nim delovimaI tal i je i Cpani je meaju se romanika shvatanja sa ut icajemislamske arhitekture.

Bsnovni, t ipski oblik gra'evina sakralne namene bila je bazil ika.olako se gase samostalne krst ionice i memori je, tako da je retkapojava centralnih gra'evina, osim u I tal i j i . 2amo je bi la izrazito jakaantika i starohri#anska tradicija &krstionice u )irenci i izi(.

Graditeljstvo


14/26

"ronolo%ija

Bvaj st i l u umetnost i zapadne Evrope t raje otpr i l ike od /555.godine do /385. godine.

aziv je dobio po upadl j ivoj s l inost i pojedinih elemenata sarimskom ant ikom arhitekturom. = prvim istra%ivanj ima ni je odmahbi la uoena razl ika izme'u preromanskih i romanskih obele%ja, ve#su gra'evine bi le posmatrane kao jedinstvena st i lska cel ina. *asni je

je dolo do de$inisanja razlika I izluivanja preromanske sti lskegrupe iz romanske.

lan i prostorni sklop romanske !azilike,materijali i tehnike graenja

Hazi l ika romanskog t ipa zasniva se na t radic i j i lat inskog t ipa.>ra'evine skoro po prav i lu imaju t ransept , a gubi se postepenoatr ijum. Sve vie se upotrebljavaju svodne konstrukci je. aje#iobl ici su krstast i svodovi, a rade se i poluobl iasti i prelomljeni. Dot ra ju i ravne drvene tavan ice, a ima puno primera kombinaci jasvodnih i arhitravnih elemenata.

oluobl iasti svod koj i se kor ist io imao je st relu jednaku i r in istranice kvadrata u osnovi, pa je kao takav bio bez nadvienja i lakopodlo%an stvaranju pukot ina. 9ato je u kasni jem periodu romanike

poeo da se gradi krstast i svod sa nadvienjem gde je st rela bi lajednaka polovini dijagonale kvadrata u osnovi. 2ime se optere#enjeod gornjih zona svodilo vertikalnije, pa su i pukotine bile manje.

9a razl iku od lat inske bazi l ike javl jaju se u novom t ipu bazi l iket ravej i . 2o su pol ja unutar koj ih se $ormiraju segment i svodova iome'eni su sa et ir i stuba, i lucima razapetim izme'u nj ih, po dvapodu%na i dva poprena luka. =z stubove javl ja ju se i stupci kao ikombinacije polustubova sa stupcima prislonjenim uz njih.

Razl ika u primeni poluobl iast ih i krstatsih svodova najbol je seuoava na presecima crkvenih gra'evina.

Hazi l ike su uglavnom trobrodne, retko petobrodne, esto imajutribine.

2ipski obl ik ima t ransept , a umetanjem jednog i l i v ie t ravejaispred ol tarskog prostora $ormira se oblik osnove latinskog krstakako u horizonta lnom tako i u ver tikalnom planu. Ispod t ravejaizme'u transepta i ol tara vrlo esto se $ormira kripta. a ukrtanju


15/26

i zme'u g lavnog podu%nog broda i t ransepta postavl jaju se, kaodominantan motiv, kula i l i kupola.

Spol jni omota je znatno ukraeni j i nego kod lat inskih bazi l ika.*ule koje se javl jaju u sredini , na preseku sa transeptom, zat im kulena zapadnom proel ju t ip ine su za ovu arhi tekturu i imaju razne

$unkcije, od kojih je najznaajnija kao zvonici.ojedina podruja razvi jala su t ipove koj i imaju karakterist ine

elemente koj i ih izdvajaju od ostal ih gra'evina istog perioda. 2akose razl ikuje!

-& Tip ,a$ilika ( j(+noj Italiji i o,lasti Rima

Bve gra'evine esto imaju ravnu drvenu tavanicu. Hazi l ikalniprostor i su dosta skra#eni ne samo vizuelno, ve# i $ iz iki . >lavnipredstavnik je crkva sv. ikole u Hari ju, koja je znaajno ut icala naarhitekturu Rake sti lske grupe u Srbij i .

.& Tip ,a$ilike ( severnoj Italiji /0om,ardija12o je b i la oblast sa najbolj im i na jznaajni jim gradi te l jima.

ombardski maestri komaini su odlazi l i i u udal jene krajeve, a nekisu se pojavil i i u Srbij i , doavi preko primorja.

I ovde je karakterist ino smanj ivanje du%ine podu%nih brodova,a jav lj aju se i kule uz t rave j i zme'u preseka sa t ranseptom ioltarskog prostora.

9a ovu oblast je karakterist ina i izgradnja samostalnih zvonikav is ine i do 35 m. = osnov i su kvadra tn i , i zuze tak su p r imer i i zRavene koj i su podizani nad kru%nom osnovom. = donj im zonama su

dosta masivni, pa se zat im podela otvora po spratovima pove#ava.ombardi jski zvonici su svoj ut icaj proi r i l i i do spomenika Rakes ti lske g rupe, a u potpunost i su p rihva#en i u mnogim mestima7almaci je i Istre. ajreprezentat ivni j i primeri su crkva San 0ihle uavij i i San Abondio u *omu


16/26

Bsnova crkve San 0ihele u avij i

2& Tip ,a$ilika ( Nemakoj

Ispred bazi l ikalnog dela obino se nalazi popreno postavl jennar teks sa kulama sa s trane &esto k ru%ne osnove( , a i spredcentralnog ulaza postavlja se kontra"apsida. *ule se ponekad nalazei uz t ravej izme'u ol tara i t ransepta. =baene kule imaju nekol iko$unkci ja! kao zvonici , kao prostor za postavl janje stepenita i kaoutvr'enja za odbranu od nepri jatel ja. Iznad ukrtanja t ransepta icentralnog broda postavl ja ju se izuzetno masivne kule i l i kupole.*upole su na trompama, koje su se pojavi le kao ut icaj arhitekture iz

Antiohije i njoj bliskih oblasti koje su krstai osvajali. Sl ian uticajbio je i sa pojavom crkava nastal ih pro%imanjem bazi l ikanog t ipa saodre'enim obl ic ima centralnih gra'evina &po ugledu na crkvu sv.>roba u Derusalimu i na crkvu Ro'enja Fristovog u +it lejemu(.

= Rajn sko j ob las ti bi le su iz gr a' eni na jz na aj ni ji p rime ri !Hogorodiina crkva u aahu, katedrale u Cpajeru, 0ajncu, +ormsu i*elnu.


17/26

*atedrala u +ormsu

3 & Tipovi ,a$ilika ( 4ranc(skoj


18/26

= stari jem periodu postoje primeri kombinovanih konstrukci jskihe lemena ta ravnog i svodnog skl opa. aj e#e j e g lavn i b rodpoluobl iast, a boni brodovi su sa krstast im svodovima. Ispredulaza, na zapdnom proel ju postavl jaju se sa strana monumentalnekule. Bko oltarske apside uvodi se obodni prolaz"deambulatori jum,

iz kojeg se ulazi u niz zrakasto postavl jenih mal ih apsida"apsidiola,koje slu%e kao kapelice.

ajznaajnij i pr imeri su katedrala u aonu, oatjeu, +ezleju,0oazaku.

oter"7am"a">rand, oatije

a sl ian nain reavane su i bazi l ikalne gra'evine u Engleskoji Cpanij i .
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Poitiers_notre_dame1.JPG


19/26

>lavne karakter is tike bazi li ka lnih gra'evina, bez obzi ra napodruje gde su nastajale su slede#e!

" smanjena du%ina vizuelno, ubacivanjem traveja-

" naglaavanje i r ine poprenim brodovima &mo%e ih bi ti i v ie

od dva(-" naglaavanje obl ika lat inskog krsta ist icanjem kule i l i kupole,

to predstavlja kombinovanje sa centralnim tipom gra'evine-

" naglaavanje vertikalnosti objekta, naroito u kasnij im $azama,upotrebom galeri ja i t r ibina i smanj ivanjem glavnog broda u $ izikomsmislu.

" slaganje i stepenovanje masa-

" obra#an je ve#e pa%nje spo ljno j a rh itek tu ri , za raz li ku odranohr i#anskih gra'evina ko je su spol ja odra%avale unut ranju$unkciju-

" glavni materi jal je kamen, a u severnoj I tal i j i se kamen korist iu dve boje to stvara polihromne e$ekte-

" prozor i i por ta l i su raskoni &u )rancuskoj bogat i j i nego uItali j i(.

"tilske karakteristike romanske arhitekture

G es ta je pri men a ve rtik aln ih pilas ta ra ko ji odg ova ra juunutranjoj konstrukci j i , al i nisu strogo vezani, mogu se pomerat i. =

visini krovnog venca zavravaju se $r izom slepih arkadica koje pratekosinu krova. = 2oskani , I ta l ija , ce la $asada, naro ito proelje ,ukraava se arkadicama u hor izonta ln im n izovima. ajpoznat ij itakav primer je kompleks katedrale u izi , zvonika i krst ionice. Bvajobl ik ukraavan ja zapadnog proe lja kor is ti o se i u 7almaci ji ,naroito na crk vi sv. Stoije u 9adru.

ortal i mogu bi t i jednostavni is lo%eni . Dednostavni se sastojesamo od unutranjeg okv ira, ne to s lo%eni ji od unutranjeg ispol jneg okv ira , a na js lo%enij i i spred spol jneg okv ira imaju jo ii st urene s tubove na pos tament ima koj i nose k rov za za ti tusku lp tu re kojom se ukraava por ta l. B tvor i mogu imati ravnu

nadvratnu gredu i l i mogu bit i polukru%no zavreni. *ada imaju lunizavretak, tada se prostor lunete & timpanona( bogato ukraavarel je$nim scenama &naje#e predstavom Stranog suda(. *ada suotvor i veoma iroki i pret i pucanje nadvratne grede, onda se usredinu postavl ja stub. jegov naziv je tr imo i on podupire gredu, aistovremeno je veoma bogato ukraen.


20/26

*onst rukc i ja prozora je is ta kao i por ta la , jed ino to prozor imogu imati vie otvora &bi $ore, tr i $ore, kvadri $ore i td.(. =krasi su ist ikao kod portala.

osebnu grupu prozorskih otvora ine ru%e, kru%nog obl ika sakamenim pregradama koje su u ovom periodu jo uvek pr il inogrube.

*apiteli stubova su veoma jednostavni, tzv. kubini kapiteli i l i suobra'eni u relje$u sa predstava odre'enih scena iz Hibli je.

Skulptora lna p lastika je za razl iku od preromanike, ko jo j jeosnova simbol ika i simbol ine $orme, do%ivela promenu u shvatanju.Sut ina le%i u adaptibi lnost i crkve koja je shvat i la da pl i tka plast ikasimbola ne slu%i vernicima kao uzor. Simbol i su bi l i teko shvat l j ivi iskulptura se inovira kao izvorna hri#anska kola &Hiblia auperum(.9a narac ij u j e b il o neophodno uvest i l judsku $ iguru u scenskoprikazivanje. 2eme su bi le iz Hibl i je i to izdvojene samo one kojedr%e u st rahu vernike. 9ato je odmah na ulazu postavl jana scenaStranog suda. roblem je b io da se $ iguralne scene uklope uunapred zadatu arhitekturu.

5)T!A AR"IT#!TURA


21/26

Opsti podaci

Sredinom radi tel j i su dobrosavladal i geometri ju, izvrsno su poznaval i gra'evinske materi jale in j ihove osobine.>radi te lj i i zanatl i je n isu v ie ka lu'er i , ve# segrupiu u b ra ts tva kao lai ci &svetovnjac i( koj i uvaju ve tinugra'enja kao tajnu. *ako su gra'evine bi le monumentalne, esto suveoma dugo gra'ene, pa su neke od n ji h zavrene u kasni jimst il sk im epohama. 7olo je i do promene invest itora. 2o su svee#e gradske uprave, a ne samo crkva. Izvor $ inansiranja zato ni jebio siguran i esto je dolazi lo do zastoja u gra'enju. 9a poznavanjegotske arh itek tu re od vel ikog je znaa ja ouvani p ri run ik zagradi tel je koj i je sastavio +i lar de Bnkur & Vil lard de #onnecourt(,graditelj iz prve polovine


22/26

ovi obl ik gra'evine brzo se ir io kroz izozemsku, emaku,naroito je prihva#en u Engleskoj, dok u Itali j i nikada nije bio omiljenzbog jake antike i romanske tradicije.

Graditeljstvo

"ronolo%ija

>otika je st i lsko razdobl je u srednjovekovnoj umetnost i koje serazvi ja od sredine


23/26

3( vodni sistem je po pravi lu rebrast i $ormiran po travej ima.7va osnovna i najjednostavnija sistema bila su!

" jednom traveju glavnog broda odgovara jedan t ravej bonihbrodova

" j ednom t rave ju g lavnog broda odgovara ju dva t rave ja ubonim brodovima.

rostorni sistem gotskih katedrala


24/26

ored ovih sistema, za got iku su najkarakterist ini j i estodelni&s ikspart i tn i ( svodovi , koj i su prvi put pr imenjeni na Hogorodiinojcrkvi &otre 7ame( u arizu.

6rkva otre 7ame u arizu

7al jom razradom dekorat ivna obrada ni je uvek sledi la logikukonstrukc ije . 2o je naro ito b io est s luaj u Engleskoj gde suzvezdasti svodovi poprimali $antastine oblike.


25/26

*od rebrastog svoda javljaju se dve unakrsne skorohorizontalne l ini je. Rebrast i krstast i svod mo%e bit i bez nadvienja isa nadvienjem, is to kao kod romanske arhi tekture. =vo'enjemprelomljenog luka, svod se automatski di%e i bez nadvienja, to jemnogo bol je reen je nego svod sa nadvi enjem. = p renosu

optere#enja uestvuju etiri stuba, po dva bona &prihvatna( luka, podva poprena luka i di jagonalni luci.

Reb ra su ske le t i s lu%e i st ov remeno kao ske la za i spunusvodova. osebnu ulogu stabi l izatora igra kameni k l ju, zakl juackojim se svod zatvara na vrhu.

2& !ontr'ori se prvo javl ja ju na Hogorodiinoj crkvi u arizu,//5. god ine, a na Car tru su b il i pos tavl jeni //1:. god ine. =romanic i su iznad bonihbrodova b ile ga ler ije ko jes u se vre me nom pol ak os u%a vale i p re tva ral e un ie, a sa spo ljne s tranesu radi stabi l izaci je zidovadodavani kontr$ori.

ojed in i t eo re ti a ri ,z bog i zgle da c rka va s akontr$orima,osporavajusvaki estetski smisao,smatraju#i kontr$ore ipotporne luke takama koj imoraju da pridr%avaju

nesavrene gotske*atedrala u Sartru

gra'evine.

Hazil ike se po tipurazlikuju prema pojedinimpodrujima, no sve sulat inskog k rs ta u osnov i,sa s tre lastim zavretkomna ukrtanju glavnog brodai transepta.

"tilska o!ele#ja gotske arhitekture

Slo%eni ja obrada rebara i stubova zapoeta je ve# u romanici,a li su tada rebra b il a p ri li no nezgrapna i t eka , j ednostavnopro$i l isana.


26/26

Svi otvori , vrata i portal i bi l i su obra'eni po istom sistemu kao iu romanic i, samo sa preloml jenim i li zai ljen im lucima. = esto jupotrebi iznad portala je gabl sa ugaonim st relast im zavrecima,pinakl ima. = )rancuskoj got ici je posebno izra%eno povezivanje tr ipor ta la na zapadno j $asad i koj ima se u lazi u cen tralni i bone

brodove gra'evine.osebno je naglaena upotreba vel ik ih rozeta, ko je su sada

obra'ene u kamenoj ipki ispinjenom bojenim staklom " vitra%om.

srednjovekovna arhitektura

Documents