Srebrenica iz drugog ugla Za masovne zločine nad muslimanskim civilima u Srebrenici i okolini u ovim našim poslednjim divljačkim balkanskim gradjanskim verskim ratovima sudilo se i sudi velikom broju optuženih (vojnika i političara iz Republike Srpske i Srbije) pred Haškim tribunalom, pred Specijalnim sudom za ratne zločine u Srbiji i sudovima BiH. O njihovoj krivici i zločinima redovno pišu svi svetski i naši mediji.

Nasuprot tome, stradanja pravoslavnog stanovništva na ovom prostoru, izgleda, nikog ne zanimaju, ni sudove ni medije. Jedan od retkih optuženika koji su uopšte izvedeni pred sud za ovu vrstu zločina, Naser Orić, već je odavno slobodan čovek koji veselo šeta sa zvaničnom potvrdom od suda da ono što je učinio i nije zločin, skoro se može reći pozivnicom od medjunarodne zajednice da i ubuduće on i svako ko poželi samo izvoli i ubija pravoslavce bez straha od posledica.

A ubijeno ih je nepodnošljivo mnogo na nepodnošljivo okrutan način.

U Srebrenici i okolnim opštinama Milići, Bratunac i Skelane u periodu od 1992.-1995. ubijeno je hiljade civila, medju kojim veliki broj žena, dece i staraca. Muslimanske oružane snage su organizovano sistematski i redovno praznile Istočnu Bosnu od pravoslavaca. U ovom periodu za pravoslavno stanovništvo gotovo da nije bilo mirne nedelje. Metod je uvek bio isti: sela bi bila iznenadno napadanuta, opljačkana, zapaljena, civili su prebijani, ranjavani, sakaćeni, ubijani, živi spaljivani, odvodjeni, žene silovane, bogomolje skrnavljene, razrušavane i spaljivane, ponekad zajedno sa vernicima zatočenim u njima.

I o njima ćemo morarati da progovorimo pre ili kasnije, ako ne želimo da zverstva iz '90 budu obarazac koji će se ciklično ponavljati i u budućnosti. Neće biti lako izgovarati i opisivati sve ove užase, znam, ali moraćemo. Sad je već potpuno jasno da niko drugi neće.

Zločini nad hrišćanskim-pravoslavnim civilnim stanovništvom u Istočnoj Bosni maj-jun 1992.

6. maj 1992. (zaselak Gniona opština Srebrenica)

na srpski pravoslavni praznik Djurdjevdan, muslimaoružane formacije napale su zaselak Gniona u opštiSrebrenica i tom prilikom smrtno su stradali civili: 

nske ni 

1. Simić (Milivoja) Lazar, rodjen 1936. iz Studenca

2. Milošević (Rajka) Radojko, rodj 1928. iz Gnione,

bolestan i poluslep čovek, zapaljen u vlastitoj kući

Ovo selo je prvo selo u srebreničkoj opštini koje je

 

6. maj 1992. (selo Blječeva opština Bratunac)

Muslimanske oružane formacije napale su selo Blječeva u opština Bratunac i tom prilikom smrtno su

3. Zekić (Novaka) Kosana, (rodj 1928 u Repovcu), zaklana u svojoj kući

4. Jovanović (Lazara) Gojko, rodj 1917, spaljen u kući

5. Zekić (Milka) Milan, sin Kosane, teško ranjen, umro 9. jula. 1992. god.

Kuće ovih žrtava su opljačkane i spaljene.

(Potočari)

spaljeno, a zatim do temelja razoreno.

stradali civili:

6. maj 1992. (Selo Joševa, opština Srebrenica)

6. Marković (Jove) Mirko zv. Milko rodjen 20.08.1946.

je zarobljen i odveden, a zatim mučen na razne načine: ubodima nožem, delimičnim klanjem, loženjem vatre po telu.

7. maj 1992. (Osmače opština Srebrenica)

Postavljena je zaseda na putu Srebrenica-Skelani i uništen kamion kojim su pravoslavni civili pokušavali da se od najezde muslimanskih oružanih formacija spasu izbeglištvom u Skelane i dalje u Bajinu baštu u Srbiji.

Tom prilikom ubijeni su:

7. Mitrović Milojka, rodj. 1953.

8. Stjepanović Radosava rodj. 1956.

9. Ćorić Nebojša rodj. 1966.

10. Vukosavljević Zoran rodj. 1970.

11. Tanasijević Simo rodj. 1952.

12. Ilić Milivoje rodj. 1962.

13. Petrović Danilo rodj. 1961.

09. maj 1992. (Baljkovica opština Zvornik)

U ranim prepodnevnim satima muskimanske oružane snage su napale ovo selo i tom prilikom ubile i masakrirale veliki broj pravoslavnih civila i još veći povredile pretežno vatrenim oružjem.

Zatim su opljačkali i popalili preko 60 kuća.

Ubijeni su:

14. Kruškonjić Nedeljko rodj. 1925.

15. Ćirić Andrija rodj. 1943.

16. Ćirić Stana rodj. 1920

17. Ćirić Marija rodj. 1920.

18. Kovačević Mara rodj. 1916.

19. Gavrić Nikola rodj. 1953.

20. Kruškonjić Petra rodj. 1909.

21. Kovačević Mile rodj. 1970.

14. maj 1992. (Selo Joševa opština Srebrenica)

zarobljeno je 10 lica srpske nacionalnosti i odvedeno u zatvor u zgradi suda Srebrenice, gde se

22. Gagić Ljubica rodj 1951. god.

otrovala, dok su ostali razmenjeni.

Nakon napada selo su opljačkali i spalili.

15. maja 1992. (Selo Medje opština Srebrenica)

Grupa naoružanih muslimana napala je pravoslavno selo Medje, opština Srebrenica. Smrtno su stradali

23. Andrić Petrija rodj. 1951.

24. Gagić Milojko rodj. 1947.

25. Subotić Radivoje rodj. 1954.

26. Djurić Vojislav rodj. 1930.

27. Djurić Novak 1955. (nepokretan)

28. Petrović Krsto rodj. 1938.

29. Jevtić Radivoje-Raco rodj. 1959, a

30. Gagić Ljubica rodj. 1950.

je odvedena u srebrenički zatvor, gde je kasnije podlegla torturi.

20. maj 1992. (selo Greben opština Srebrenica)

U selu Greben zarobljen je, a zatim ubijen

31. Subotić (Djordja) Radivoj rodj. 1954.

21. maj 1992. (mesto Žutica opština Srebrenica)

na regionalnom putu Milići-Srebrenica, u mjestu Žutica, od strane naoružanih muslimana izvršen je oružani napad na kamion vlasništvo Petković Mladjena i tom prilikom ubili su 8 civila. Stradali civili su:

32. Petković Mladjen, vozač, rodj 1952.

33. Kovačević Milenko, rodj. 1960.

34. Kondić Nedeljko, rodj. 1956.

35. Lazarević Mićo, rodj. 1974.

36. Obradović Miljana, rodj. 1938.

37. Ilić Obrenija, rodj, 1958.

38. Zečić Slobodan, rodj. 1966.

39. Šarac Vojislav, rodj. 1924.

25. maj 1992. (selo Greben opština Srebrenica)

U selu Greben naoružani muslimani su zarobili, mučili i na kraju ubili

40. Gagić Milojka rodj. 1950.

U tom periodu otkrivena je zajednička grobnica u kojoj su pronadjena tela sledećih civila:

41. Djurić (Sime) Vojislav, rodj. 1919. iz Medje

42. Djurić (Vojislava) Novak, rodj. 1955. iz Medje, gluvonem i mentalno retardiran

43. Petrović (Radovana) Krsto, rodj. 1942. iz Medje

44. Jevtić (Radoje) Radoja zv. Raco, rodj. 1942. iz Medje

26. maj 1992. (selo Čizmići opština Srebrenica)

Naoružani muslimani ranili su, a potom mučili paljenjem i sečenjem tela pravoslavnog civila iz sela Čizmići:

45. Rankić (Bore) Nenad, rodj. 1967. u Obadima opština Srebrenica.

27. maja. 1992. (mesto Konjević Polje opština Bratunac)

Na magistralnom putu Zvornik-Milići, u mestu Konjević Polje, muslimanske oružane snage su organizovale zasedu na kolonu kamiona DD „Boksit-Milići". Tom prilikom život je izgubilo 5 vozača kamiona:

46. Sušić Novica, rodj. 1962.

47. Popović Zoran, rodj. 1959.

48. Vujadinović Milomir, rodj. 1960.

49. Simić Stevo, rodj. 1953.

50. Mijatović Djordje, rodj. 1950.

27. maj 1992. (Rupovo Brdo opština Milići)

U širem regionu Rupovog Brda, opština Milići 6 naoružanih muslimana iz je zasede likvidiralo 5 civila srpsko-pravoslavne veroispovesti koji su prevozili ogrevno drvo. Muslimani su iz zaštićene zone Srebrenice, iz pešadijskog naoružanja, na njih otvorili vatru i tom prilikom živote su izgubili:

51. Golić Ljubiša, rodj. 1946.

52. Petrović Milisav, rodj. 1948.

53. Mišić Miloš, rodj. 1961.

54. Nikolić Branko, rodj. 1950.

55. Savić Miladin, rodj. 1957.

29. maja 1992. (Sandići, opština Bratunac

Na putu Bratunac-Konjević Polje muslimanske oružane snage su postavile barikade i iz zasede unakrsnom vatrom ubili 10 civila.

56. Milošević Milutin rodj. 1948.

57. Blagojević Jovo rodj. 1973.

58. Mastikosa Dragica rodj. 1955.

59. Suzić Sreto rodj. 1960.

60. Vorkapić Miodrag rodj. 1970.

61. Ivanović Ivan rodj. 1970.

62. Petrović Drgan rodj. 1967.

63. Krdžalić Vesna

64. Grahovac Aleksandar rodj. 1972.

65. Ivanovski Žarko

1. jun 1992. (selo Oparci opština Srebrenica)

veliki broj naoružanih muslimana napao je pravoslavno selo Oparci, opština Srebrenica i tom prilikom je ubijeno 6 civila pravoslavaca i to:

66. Ilić (Dragutina) Dragić, rodj. 1939.

67. Ilić (Momčila) Ratko, rodj. 1942.

68. Ilić (Momčila) Uglješa, rodj. 1939.

69. Petrović (Drage) Milorad, rodj. 1923.

70. Petrović (Drage) Dikosava, rodj. 1932. (zaklana)

71. Petrović (Cvijetina) Živojin, rodj. 1917.

Selo je zatim opljačkano i spaljeno.

1. juna 1992. (mesto Glogova opština Bratunac)

naoružani muslimani izvršili su napad iz zasede na putničko vozilo "Mazda" ZV 271-01 u mestu Glogovu, opština Bratunac i iz vatrenog oružja ubili civile srpsko-pravoslavne veroispovesti i to:

72. Milanović (Milivoja) Milana, rodj. 1966.

73. Milošević (Bože) Radomira, rodj. 1956.

74. Jokić (Jovana) Miodraga, rodj. 1967.

02. juna 1992. (selo Metaljka opština Milići)

Velika grupa naoružanih muslimana izvela je pešadijski napad na pravoslavno selo Metaljka opština Milići. U tom napadu muslimani su pred sobom uništavali sve što je srpsko, palili kuće, štale, pomoćne objekte, rušili nadgrobne spomenike, a pokretnu imovinu opljačkali.

4. jun 1992. (selo Obadi opština Srebrenica)

Na putu Bratunac - selo Obadi, brdo Čauš opština Srebrenica, od strane napoznatih izvršilaca iz vatrenog oružja-snajperom smrtno je stradao:

75. Cvjetinović Ratko zv. Rade, rodj. 1971. god.

9. juna 1992. (Tegari opština Bratunac)

Muslimanske oružane snage iz OŠ Tegari, opština Bratunac zarobile su učitelja te škole

76. Kovačić (Nikole) Boška, rodj. 1939.

i odvele ga u zatvor u Srebrenici (vodjen kao nestao), a u selu Tegare iz vatrenog oružja smrtno je stradao

77. Zarić (Sretena) Živorad zv. Milun, rodj. 1956.

10. juna 1992. (selo Rupovo brdo opština Milići)

Napadnuto je srpsko-pravoslavno selo Rupovo Brdo, opština Milići, od strane jakih muslimanskih snaga. Prilikom ovog napada muslimani su ubili sledeće žitelje sela:

78. Žugić Koviljku, rodj. 1922.

79. Milinković Relju, rodj. 1941.

80. Milinković Radoju, rodj. 1952. i bračni par

81.Milinković Vojislav, rodj. 1938.

82.Milinković Mirjana, rodj. 1938.

Bračni par Milinković su zapalili u njihovoj kući.

Istog dana odvedeni su:

83 Milinković Vlado, te otac i sin

84. Žugić Komljen, rodj. 1925. i

85. Žugić Trifko, rodj. 1951.

koji nikad nisu pronadjeni, pa je najverovatnije da su pobijeni.

Nakon napada selo je opljačkano i spaljeno, a zapaljena je i škola i upravna zgrada preduzeća "Birač" Vlasenica.

20 jun 1992. (selo Loznica opština Bratunac)

uoči pravoslavnog praznika Prve Trojice, pripadnici muslimanskih oružanih formacija su upali u kuću Milanović Ratka u selu Loznica opština Bratunac, u kojoj je Ratko pretučen sa suprugom Miladinović Milevom. Oboje su lečeni u Lozničkoj bolnici od težih povreda. Koncem godine, 14.12.1992. godine u napadu na Bjelovac muslimani su ovoj porodici ubili:

86. Miladinović Mirka i

87. Miladinović Čedu.

21. jun 1992. (sela Ratkovići, Dučići, Dvorišta i Polimice, opština Srebrenica)

muslimanske snage iz sastava Srebreničkih formacija izvršile su oružani napad na srpska-pravoslavna sela: Ratkovići, Dučići, Dvorišta, Račići i Polimice, opština Srebrenica i u ovom napadu ubili sledeće civile srpske nacionalnosti:

88. Pavlović (J.) Milovana, rodj. 1919.

89. Rankić (G.) Milutina, rodj. 1944.

90. Prodanović (P.) Živana, rodj. 1967. (vidi sliku)

91. Bogičević (V.) Obrena, rodj. 1931.

92. Stanojević (M.) Radenka, rodj. 1941.

93. Prodanović (D.) Zoru, rodj. 1941.

94. Rankić (O.) Ranka, rodj. 1933.

95. Rankić (O.) Vidoja, rodj. 1930.

96. Maksimović (M.) Dragomira, rodj. 1948.

97. Maksimović (M.) Radomira, rodj. 1926.

98. Stanojević (Todora) Nikolu, rodj. 1958.

99. Milanović (Riste) Borku rodj. 1918.

100. Maksimović (Filipa) Vinku, rodj. 1927.

101. Djurić (Dušana) Radoslavu, rodj. 1929.

102. Stanojević (Pere) Desanku, rodj. 1922.

103. Maksimović (Milorada) Ratka, rodj. 1946.

104. Pavlović (Milorada) Desanku, rodj. 1935.

105. Jakovljević (Stojana) Milan

Deo ovih žrtava je zaklano, a neke spaljene. Identifikacija i sahrana obavljeni su tek u maju 1993.Selo je nakon ovih ubistava opljačkano i spaljeno.

Morali smo", kaže Naser Orić. A ja se pitam zašto su morali, šta ih je to primoralo? Kakve zle sile vladaju tim ljudima? Kakve se zveri kriju u njima kad su morali da rade najstrašnija zverstva ljudima koji im ništa nažao nisu učinili?

Zločini nad hrišćanskim-pravoslavnim civilnim stanovništvom u Istočnoj Bosni jul-decembar 1992.

27. jun 1992. (sela Bradjevina, Magudovići, Kaludra opština Srebrenica)

U prepodnevnim satima grupa naoružanih muslimana napala je srpska-pravoslavna sela Bradjevina, Magudoviće, Kaludra, opština Srebrenica. Ova sela su već ranije (21. juna 1992.) bila opustošena, pa ih je

većina stanovništva već bila napustila, ali je ipak i pri ovom napadu ubijeno više civila, uglavnom masakriranjem hladnim oružjem. Ubijeni su:

106. Gajić (Predraga) Ljubiša rodj. 1965. - spaljen

107. Stevanović (Dragomira) Stojan rodj. 1939. - masakriran, odsečen polni ud i stavljen u usta

108. Stanojević (Vitomira) Novica rodj. 1951.

109. Pavlović (Obrad) Vladimir rodj. 1948.

110. Petrović (Milisav) Slavko rodj. 1946.

Sela su opljačkana i popaljena. Nakon ovog zločina, stanovništvo ovih sela je spas potražilo u definitivnom napuštanju svojih domova.

28. jun 1992. (selo Loznica opština Bratunac)

Na srpski pravoslavni praznik Vidovdan izvršen je napad od strane naoružanih muslimana iz Srebrenice na pravoslavno selo Loznica iz pravca Cjepale, Pirići, Dolovi i Brda i u tom napadu ubijeno je 11 civila i to:

111. Stojanović (Živojina) Jelena rodj. 1952.

112. Rončević (Miće) Milorad rodj. 1960.

113. Filipović (Živana) Verica rodj. 1975.

114. Filipović (Vladimira) Živan rodj. 1954. (otac Verice Filipović)

115. Vučević (Sretena) Svetozar rodj. 1957.

116. Nikolić (Nedeljka) Milenko rodj. 1963.

117. Lukić (Milana) Radovan rodj. 1950.

118. Filipović (Milivoja) Djordje rodj. 1949.

119. Damjanović (Mitra) Miloje rodj. 1961.

120. Milovanović (Radivoja) Srećko rodj. 1843.

121. Stojanović (Živojina) Jelena rodj. 1952.

122. Nikolić (Nedeljka) Milenko rodj. 1963.

Civili su pre ubijanja mučeni i masakrirani, a broj žrtava bio bi veći da se mnogi nisu spasli bežanjem. Popaljeno je mnogo kuća i pratećih objekata.

29. jun 1992. (selo Vraneševići i zaselak Riljevići opština Bratunac)

Ista srebrenička muslimanska jedinica napala je deo sela sa srpskim stanovništvom Vraneševiće i zaselak Riljeviće i uništili ih do temelja, opljačkali imovinu, ali je stanovništvo na sreću uspjelo da pobegne prema Drini.

30. jun 1992. (selo Brežani opština Srebrenica)

U zoru, oko 04,50 otprilike 1.000 naoružanih muslimana iz Srebrenice izvršilo je napad na pravoslavno selo Brežani. Pri napadu ubijeno je više od 20 lica. Medju ubijenim su uglavnom bili starci i žene. Pomenutog dana muslimani su selo Brežane opkolili sa svih strana, a zatim ga zasuli rafalima iz svog raspoloživog naoružanja. U selu se u tom momentu nalazilo oko 60 lica, računajući žene, stare i decu. Prema načinu na koji je napad izveden, očigledno je da je on svesno i dobro isplaniran sa namerom da ne preživi ni jedan meštanin. Zatim je opljačkana sva pokretna imovina, a onda selo zapaljeno, kako kuće tako i drugi objekti. Deo stanovništva se uspeo spasiti bežeći u pravcu sela Jezero, Ratkovići i Fakovići. Paljenjem su uništene 64 kuće. Na kraju, selo je do temelja razoreno.

Ubijeni su:

123. Rankić (Miko) Milislav rodj. 1947.

124. Rankić (Milisav) Miroslav rodj. 1972.

125. Rankić (Milisav) Dragoslav rodj. 1974.

126. Josipović (Milenko) Ljubomir rodj. 1977.

127. Milošević (Luka) Stanko rodj. 1900.

128. Milošević Vidoje rodj. 1974.

129. Novaković (Rade) Miloš rodj. 1956.

130. Petrović (Djole) Radovan rodj. 1923.

131. Dragičević (Ilija) Milenko rodj. 1947.

132. Krstajić (Vlado) Pero rodj. 1935.

133. Krstajić (Vlado) Miloš rodj. 1937.

134. Mitrović Milivoje rodj. 1930.

135. Mitrović (Milivoje) Stanoje rodj. 1963.

136. Lazić Dostana rodj. 1919.

137. Lazić (Pavle) Vidoje rodj. 1937. - razapet na krst, pa zapaljen

139. Lazić (Pavle) Kristina rodj. 1937.

138. Lazić Djuka rodj. 1935.

139. Lazić Kristina rodj. 1992.

140. Stevanović (Radisav) Milomir rodj. 1946.

141. Stjepanović (Stjepan) Dragan rodj. 1961.

142. Jovanović (Čedo) Obren rodj 1927.

143. Krstajić Novak

144. Arsić Borivoje

Tela pobijenih su danima stajala nesahranjena, jer porodicama nije bilo dozvoljeno da dodju do njih i sahrane ih.

5. jul 1992. (selo Zagoni opština Bratunac)

Muslimanske oružane snage iz Potočara, Biljače i Čizmića izvršile su iznenada napad na selo Zagoni opština Bratunac i dok su izvodili poljoprivredne radove napadnuti su iz više pravaca i tom prilikom na njivi ubijeni:

145. Milošević (Ilije) Rada rodj. 1968.

146. Milošević (Jovan) Miloš rodj. 1932.

147. Milošević (Milovan) Ljubica rodj. 1939.

148. Gvozdenović (Sreten) Rajko rodj. 1927.

149. Gvozdenović (Miladin) Dragoljub rodj. 1954.

150. Gvozdenović (Milorad) Blagoje rodj. 1944.

151. Gvozdenović (Radoje) Rada rodj. 1973.

152. Tanasijević (Blagoja) Čedomir rodj. 1942.

153. Dimitrić (Milorad) Mileva rodj. 1912.

154. Dimitrić (Mitar) Mirko rodj. 1974.

155. Malović (Ilija) Miodrag rodj. 1943.

156. Jašinski (Stevan) Matija rodj. 1940.

157. Mihajlović (Jefto) Mihajlo rodj. 1951.

158. Paunović (Periša) Dušanka rodj. 1954.

Iza vojske su išla nenaoružana lica i pljačkali kuće, a potom palila.

05. jula 1992. (selo Krnjići opština Srebrenica)

Oko 1.000 naoružanih muslimana izvelo je napad na selo Krnjiće i tom prilikom su bez ikakvog povoda i razloga ubijali na svirep i okrutan način civilno stanovništvo koje se nalazilo kod svojih kuća ili po njivama. Tom prilikom su ubili 18 lica a 12 teže i lakše ranili. U neposrednoj blizini crkve ubili su

sveštenika Lazarević Slobodana dok je obavljao obred molitve vezano za sahranu Simić Nedjeljka kojeg su muslimanski ekstremisti uhvatili dva dana ranije iz zasede ispod sela Radovčića a zatim masakrirali i ubili ubodima nožem. Nakon sveštenika Lazarevića ubili su i Mičić Milju iz Krnjića dok je pokušavala da se spase bežanjem. Bila je pogodjena iz vatrenog oružja s ledja. Jovanović Miroslavu su ubili dok je namirivala stoku u štali. Najverovatnije je Miroslava prethodno silovana, jer je nakon nekoliko dana pronadjena potpuno naga u štali. Vujić Soku, suprugu Vujić Mile, ubili su dok je kupila seno na svom posedu. Paračanin Vasu, starog učitelja, koji je zbog teške bolesti 10 godina ležao u postelji nepokretan, živog su zapalili u njegovom stanu. Ostale civile su ubijali iz vatrenog oružja dok su bežali iz sela.

Ubijeni civili su:

159. Lazarević (Spasoje) Slobodan zv. Boban, sveštenik za područje Krnjića rodj. 1965.

160. Jovanović (Borislav) Miroslava rodj. 1939.

161. Vujić Soka rodj. 1930.

162. Parača Vaso rodj. 1912.

163. Trimanović (Petko) Rade rodj. 1958.

164. Jovanović (Nedeljko) Sredoje rodj. 1947.

165. Simić (Milisav) Veljko rodj. 1953.

166. Maksimović (Mirko) Radoš rodj. 1968.

167. Dimitrijević (Miloš) Dragutin rodjen 1961.

169. Aksić (Novak) Srpko rodj. 1972.

170. Vladić (Petar) Vlajko rodj. 1934.

171. Pečenica Dragoljub iz Krnjića

172. Ivanović Ivana iz Krnjića

173. Milošević (Zoran) Nebojša rodj. 1975.

174. Milošević (Ostoje) Milan rodj. 1961.

175. Mićić Milja iz Krnjića

176. Simić (Marko) Ilija 1912.

177. Maksimović (Risto) Milenko 1942.

Veći broj civila je ranjen. Nakon ubijanja i ranjavanja civila opljačkana je njihova imovina, a zatim zapaljeno 33 kuće, 30 pomoćnih objekata, nova i stara školu sa šest društvenih stanova, demolirana crkva, uništene ikone i drugi crkveni predmeti i opljačkana celokupna imovina sela Krnjići.

12. jul 1992. (Zalazje i Sase opština Srebrenica)

na Petrovdan napadnuto je srpsko selo Sase i Zalazje, pravoslavni zaselak sela Obade, od strane muslimanskih oružanih snaga i tom prilikom ubijeno je mnogo civila:

178. Josipović (Miladin) Ivan rodj. 1955.

179. Mitrović (Vojislav) Goran rodj. 1970.

180. Simić Djuka rodj. 1930.

181. Živanović (Blagoje) Blagoje rodj. 1954.

182. Blagojević (Slobodan) Dušan rodj. 1946.

183. Cvijetinović (Dragomir) Radinka rodj. 1952.

184. Cvijetinović (Ranko) Ivan rodj. 1953.

185. Dragičević (Tadija) Svetislav rodj. 1949.

186. Giljević (Milorad) Željko rodj. 1970.

187. Gligić (Desimir) Nedeljko rodj. 1948.

188. Gligorić (Nikola) Ljubisav rodj. 1962.

189. Gordić (Miloš) Aleksa rodj. 1955.

190. Grujičić (Cvijetko) Jovan rodj. 1954.

191. Grujičić (Ignjat) Stanoje rodj. 1946.

192. Ilić (Milan) Slobodan rodj. 1954.

193. Ilić (Sreten) Milisav rodj. 1957.

194. Jeremić (Ljubomir) Luka rodj. 1927.

195. Jeremić (Miloš) Ratko rodj. 1969.

196. Jeremić (Ratko) Marko rodj. 1965.

197. Jeremić (Miloš) Ratko rodj. 1969.

198. Jeremić (Ratko) Radovan rodj. 1963.

199. Lazarević (Mališa) Milovan rodj. 1946.

200. Lazarević (Stanko) Momir rodj. 1955.

201. Pavlović (Aleksandar) Branislav rodj. 1947.

202. Petrović (Jugoslav) Rajko rodj. 1963.

203. Rakić (Borisav) Dragomir rodj. 1957.

204. Rakić (Ljubomir) Momčilo rodj. 1949.

205. Rakić (Cvijetin) Svetozar rodj. 1951.

207. Rakić (Ljubomir) Miodrag rodj. 1959.

208. Rakić (Momčilo) Mile rodj. 1966.

209. Simić (Gojko) Branko rodj. 1959.

210. Simić (Gojko) Petko rodj. 1963.

211. Stanojević (Stanko) Božo rodj. 1966.

212. Stanojević (Gojko) Miladin rodj. 1929.

213. Stjepanović (Svetislav) Mihailo rodj. 1942.

214. Tomić (Bogoljub) Radivoje 1950.

215. Todorović (Radivoje) Miroljub rodj. 1961.

216. Tubić (Rado) Miladin rodj. 1955.

217. Vasiljević (Radovan) Radislav rodj. 1965.

218. Vujadinović (Živojin) Boško rodj. 1951.

219. Vujadinović (Živojin) Vaso rodj. 1954.

220. Vujadinović (Bogdan) Nedeljko rodj. 1947.

221. Vujadinović (Milovan) Dragomir rodj. 1947.

222. Vujadinović (Slavoljub) Milovan rodj. 1948.

223. Vujadinović (Vaso) Dušan rodj. 1940

224. Zekić (Zagorka) Milan rodj. 1959.

225. Ćetković (Spasoje) Vukašin 1938.

U pucnjavi je mnogo civila ranjeno i oni su zajedno sa starcima pokupljeni, odvedeni i do danas nisu pronadjeni. Broj nestalih civila je daleko veći od broja poginulih. Nakon napada ova dva i više okolnih, sva ova sela su opljačkana, spaljena i uništena.

 

 

 

 

12. jul 1992. (Zagoni opština Bratunac)

Pošto su napad na ovo selo od 5. jula ocenili kao uspešnu akciju, naoružani muslimani su na Petrovdan 12. jula ponovo upali u isto ovo selo, pljačkali ga i razarali i pritom ubili sledeće civile:

226. Dimitrić (Milko) Milovan rodj. 1962.

227. Jovanović (Jakov) Miodrag rodj. 1952.

228. Milošević (Živojin) Dušan rodj. 1963.

229. Milošević (Aleksa) Djordjo rodj. 1934.

230. Milošević (Branko) Vidosav rodj. 1968.

231. Milošević (Milko) Dragiša rodj. 1963.

232. Milošević (Milko) Miodrag rodj. 1970.

Nakon ovog ponovljenog napada selo je potpuno opustelo.

18. jul 1992. (selo Tegare opština Bratunac)

Muslimani iz Srebrenice su na regionalnom putu u pravcu Bratunca postavili zasedu na teaktor u selu Tegare opština Bratunac i tom prilikom ubijeni su na vozilu:

233. Ilić Cvijetin rodj. 1957. iz Tegara

234. Ilić Radojko rodj. 1969. - Cvjetinov brat

235. Vučerinović Milojko, rodj. 1968. iz Tegara.

20. jul 1992. (selo Gornji Magašići opština Bratunac)

Jake muslimanske snage iznenada su napale srpsko selo Gornji Magašići opština Bratunac dok su meštani obavljali poljoprivredne radove. Muslimani su pucali po svemu što se kreće. Prilikom ovog napada život su izgubila sledeća lica:

236. Popović Blagoje rodj. 1907.

237. Popović Ljeposava rodj. 1918.

238. Ilić Marjan rodj. 1963.

239. Ilić Milenija rodj. 1944.

240. Ilić Zorka rodj. 1947.

241. Ilić Ljubinka rodj. 1952.

242. Ilić Ljiljana rodj. 1975.

243. Milanović Ljubica rodj. 1929.

Uporedo sa naoružanim muslimanskim snagama koje su proganjale i ubijale civile išla je i grupa nenaoružanih muslimana koja je pljačkala, za zatim palila njihove kuće, pa su na taj način popaljene sve kuće u zaseocima Ilići, Božići, Denonjići i Popovići (sva četiri u opštini Bratunac).

25. jul. 1992. god. (selo Hranča opština Bratunac)

Oko 13,30 sati pravoslavno selo Hranča su napali naoružani muslimani koji su došli iz Srebrenice kršeći potpisano primirje. U momentu napada u selu se nalazilo stanovništvo koje je obavljalo poljoprivredne radove. Napadnuti su iz više pravaca uz pokliče "Kolji", "Ubijaj" i slično.

U ovom napadu na licu mesta ubijeno je 7 civila, a još jedan je kasnije podlegao ranama. Ubijeni su sledeći meštani sela Hranča:

244. Lukić (Mirko) Živanka rodj. 1944.

245. Djuričić (Nikola) Cvijetin rodj. 1930.

246. Jokić (Stojana) Momčilo rodj. 1928.

247. Mirković (Živorad) Ljubica rodj. 1942

248. Cvjetinović Dostana

249. Mićić (Jakov) Marko rodj. 1949.

250. Mićić (Radisav) Ilija rodj. 1949.

251. Mitrović (Savo) Stanimir rodj. 1938. - podlegao ranama nakon par dana.

U toku napada opljačkano je ono što se moglo poneti, a ono što nije, spaljeno je.

08. august 1992. (Ježestica opština Bratunac)

Jake muslimanske snage izvršile su napad na srpsko selo Ježešticu. Pucali su po svemu što se kreće i tom prilikom ubijeni su pravoslavni civili:

252. Stjepanović (Obrad) Milosav rodj. 1919.

253. Stjepanović (Nedeljko) Savka rodj. 1951.

254. Mladjenović (Obren) Slavka rodj. 1930.

255. Mladjenović (Ljubomir) Dragan rodj. 1960.

256. Mladjenović (Ljubomir) Andjelko rodj. 1965.

257. Bogičević (Rado) Vojina rodj. 1929.

258. Ranković (Miloš) Sreten rodj. 1962.

259. Ranković (Vujadin) Milan rodj. 1935.

260. Djurić (Savan) Srbo rodj. 1944.

Mladjenović Andjelki su odsekli glavu i odneli je, a Mladjenović Draganu su ušicama sekire polomili lobanju i na taj način ga dotukli. Uporedo sa naoružanom grupom koji su proganjali i ubijali civile išla je grupa nenaoružanih muslimana koja je pljačkala srpske kuće, a zatim palila zajedno sa pratećim objektima.

28. avgust 1992. (mesto Milanova vodenica na putu Peć-Skelane opština Srebrenica)

Naoružani muslimani iz Srebrenice su iz zasede na putu Peći-Skelane na mjstu zvanom Milanova vodenica ubili 4 lica koja su se nalazila u putničkom motornom vozilu marke "Zastava 750".

261. Živković (Drago) Svetozar rodj. 1915.

262. Živković (Ljubomir) Stanko rodj. 1936.

263. Milanović (Radenko) Dragan rodj. 1951.

264. Aćimovič (Milenko) Krstina rodj. 1920.

16. septembar 1992. (Zalužje opština Bratunac)

Na lokalnom putu Bratunac-Sase) sačekano je malo teretno vozilo sa više od 25 pravoslavnih civila koji su se vraćali sa sahrane u Bratuncu u svoja sela (Bhekivac u druga). Na kamion i civile u njemu otvorena je vatra i ubijeno 9 ljudi, a još više njih lakše i teže ranjeno. Iako i sam teško povredjen, vozač kamiona je sačuvao prisebnost i nekako uspeo da izvuče kamion sa ranjenim i ubijenim iz zasede, stigne do Bjelovca i tako spase preživele.

Ubijeni su:

264. Lukić (Stojan) Milisav rodj. 1942.

265. Vujadinović (Nedeljko) Rajko rodj. 1972.

266. Jovanović (Cvijetin) Krsto rodj. 1955.

267. Kovačević (Boško) Dragan rodj. 1959.

268. Stojanović (Miloš Tomislav rodj. 1966.

269. Stojanović (Petko) Danica) rodj. 1931.

270. Vučetić (Simo) Radojka rodj. 1946.

271. Lončarević (Milan) Tomo rodj. 1948.

Od 17. do 24. septembra 1992.

Nepoznata lica ubila su više pravoslavnih civila, izmedju ostalih:

272. Nikolić (Milovana) Todor rodjen 1951. - ubijen 20.09.1992. u Lozničkoj Rijeci, opština Bratunac

273. Jovanović Drago rodjen 1962. - ubijen 21.09.1992.

274. Ilić Milić rodjen 1972. g.

275. Andrić (Bogomira) Ljubiša rodjen 1960. - ubijen 17.09.1992. u Lozničkoj Rijeci

276. Simić (Ratka) Miodrag rodjen 1963.

24. septembar 1992. (rudnik boksita Milići-površinski kop "Bračan")

Tog dana muslimanske snage su bez povoda i razumnog razloga napale rudnik i tom prilikom prvo opljačkale, a zatim ubile sedam čuvara rudnika :

277. Sušić (Todor) Milivoje rodj. 1958.

278. Šalipurević (Božidar) Slavko rodj. 1971.

279. Šalipurević (Milorad) Vidoje rodj. 1961.

280. Gordić (Mitar) Slavko rodj. 1958.

281. Lalović (Nedjo) Zoran rodj. 1943.

282.Gligorević (Mijat) Miodrag rodj. 1956.

283. Pantić (Radojko) Rajko rodj. 1943.

Nakon toga zapalili su upravnu zgradu i radionicu rudnika.

Čuvari su ubijani na najsvirepije načine (paljenjem, sečenjem delova tela, gaženjem ljudi tenkom, ubijanjem tupim predmetima i klanjem).

24. septembar 1992. (selo Podravanje opština Milići)

Jake muslimanske snage su napale ovo pravoslavno selo u momentu kad je u njemu bilo puno civila. Selo su opkolili a zatim meštane ubijali na najsvirepiji način: odsecanjem glava i delova tela, razbijanjem lobanje tupim predmetima, rasecanjem stomaka, klanjem.

Ubijeni su :

284. Perendić (Bogdan) Spasenija rodj. 1932.

285. Perendić (Milisav) Miladin rodj. 1924.

286. Perendić (Blagoje) Tomislav rodj. 1930.

287. Perendić (Blagoje) Stanko rodj. 1935.

288. Vesić (Miloš) Milijan

289. Jovanović (Miloje) Vojin rodj. 1922.

290. Jovanović (Miloje) Svetozar rodj. 1933.

291. Lazarević (Obrad) Rade rodj. 1920.

292. Tomić (Marko) Gojko rodj. 1930.

293. Tomić (Marko) Mihajlo rodj. 1941.

394. Šarac (Veselin) Dušan rodj. 1964.

295. Marinković (Drago) Miloš rodj. 1935.

296. Marinković (Miloš) Rade rodj. 1961.

297. Marinković (Miloš) Milovan rodj. 1955.

298. Marinković (Andjelko) Radovan rodj. 1938.

299. Marinković (Žarko) Dikosava rodj. 1938.

300. Šarac (Cvijetin) Mitar rodj. 1963.

301. Šarac (Manojlo) Milan rodj. 1929.

302. Šarac (Obrad) Mirjana rodj. 1943.

303. Mitrović Ruža rodj. 1927.

304. Mitrović (Jovo) Mihajlo rodj. 1932.

305. Mitrović (Marko) Drago rodj. 1925.

306. Petrović (Vasilije) Mileva rodj. 1948.

307. Petrović (Marko) Milomir rodj. 1951.

308. Nikolić (Radomir) Slaviša rodj. 1960.

309. Nikolić (Čedomir) Dragan rodj. 1960.

310. Pavlović Nebojša rodj. 1971.

311. Mudrinić (Mileta) Rade rodj. 1961.

312. Mitić (Ruža) Boriša rodj. 1946.

313. Bogdanović (Milan) Djuradj rodj. 1960.

314. Kukić (Mitar) Dragutin rodj. 1954.

315. Vasić Milisav rodj. 1951.

Istog dana, nakon što su završili krvavu zabavu nad civilima, muslimani su popljačkali i zapalili selo koje je brojalo 73 kuće.

05. oktobar 1992. (Fakovići opštini Bratunac)

Ovo pretežno pravoslavno selo na obali Drine u ranim popodnevnim satima dok su žitelji bili u berbi kukuruza na poljima izvan sela, naoružani muslimani su upali u selo i ubili, ranili ili zarobili veliki broj meštana koje su zatekli u selu. Zarobljenici su odvedeni u srebrenički zatvor. Pravoslavne kuće i crkvu su prvo opljačkali a zatim zapalili.

Ubijeni su:

316. Božić (Radoje) Desanka rodj. 1924.

317. Marković (Milovan) Olga rodj. 1935.

318. Marković (Milovan) Slavka rodj. 1931.

319. Nikolić Ćuba rodj. 1954. zapaljena

320. Djurić Danilo rodj. 1910.

321. Ivanović (Milan) Miroslav rodj. 1973.

322. Marković (Savo) Radoje rodj. 1941.

323. Marković ((Stevo) Radomir rodj. 1939.

324. Nikolić (Milovan) Petko rodj. 1954. - zapaljen

325. Nikolić (Sreten) Milovan rodj. 1923.

326. Savić (Jovo) Radovan rodj. 1965.

327. Subotić (Blagoje) Milomir rodj. 1959. - smrskana lobanja

328. Djokić (Drago) Milovan rodj. 1936.

329. Djokić (Mileta) Sreten rodj. 1938.

330. Djokić (Nedeljko) Djoko rodj. 1955.

331. Djukić (Radovan) Vidoje rodj. 1954.

332. Djokić (Sreten) Svetozar rodj. 1965.

 

 

 

 

 

 

 

05. oktobar 1992. (više sela u opštini Bratunac)

Meštani većine pravoslavnih sela u istočnoj Bosni su ubrzo posle prvih napada i užasnih zločina koji su im sledili počeli da sklanjaju svoje porodice, naročito žene i decu, u sigurnija područja, uglavnom u Srbiju.

Tog dana muslimanske jedinice iz Srebrenice napale su sela:Vraneševiće, Tuk, Jurčinoviće, deo Stanojevića, Rasovačiće, Divoviće, Radijeviće, Boljeviće i Kutiješe, opštinu Bratunac i ubili više civila.

Naročito je stradalo selo Boljevići, iako je u njemu ovog dana bilo samo nekoliko starijih ljudi koji su ostali da hrane stoku i brinu o svojim imanjima i imanjima suseda. Ostalo stanovništvo je bilo u izbeglištvu zbog stalnih muslimanskih napadia i terora. Tako nebranjeno selo su muslimaninske snage napale, pobile starace koje su u njemu zatekle, a selo opljačkalie i spalilie. Boljevići su iza njih ostali napušteni i sablasno pusti.

Ubijeni pravoslavni civili:

340. Djukić (Sreto) Radovan rodj. 1928.

341. Stjepanović Stanojka rodj. 1922. - zapaljena

342. Subotić Milomir rodj. 1960. - smrskana lobanja

343. Nikolić Milovan. - smrskana lobanja

344. Savić Radovan rodj. 1919. - zapaljen

345. Marković Slavka

346. Ristić (Ljubisav) Milutin rodj. 1940.

347. Vasić (Manojlo) Vladan rodj. 1929.

348. Vasić Stanija rodj. 1930.

349. Ristić (Novica) Zarija rodj. 1928.

350. Prodanović Petra rodj. 1927.

351. Despotović Miljana

Imovina u ovim selima je opljačkana, kuće popaljene, pa i škole, crkva i crkveni objekti.

3. decembar 1992. (rudnik boksita Milići-površinski kop "Bračan")

Ponovo je napadnut ovaj rudnik i tom prilikom je ubijen čuvar rudnika:

352. Milić Željko rodj. 1973.

U drugoj polovini 1992. (Srebrenica)

Naoružani muslimanski su u Srebrenici ubili pravoslavne civile:

353. Milanović Rada medicinska sestra

354. Zekić Slobodan

355. Zekić Zaga

356. Mihajlović Andja

357. Dimitrovski Krsto - zaklan, a njegova supruga

358. Dimitrovski Velinka - nadjena mrtva na gradskom smetlištu kod Srebrenice.

14. decembar 1992. (sela Sikirići, Loznica i Bjelovac opština Bratunac)

U ranim jutarnjim časovima (oko 6:00) jake muslimanske snage u napale ova pravoslavna sela i počele ubijati civilno stanovništvo zatečeno na spavanju. Na taj dan muslimani su oko 60 civila ubili, a preko 70 ranili, sela popljačkali i na kraju popalili.

U ovom napadu smrtno su stradali:

359. Mitrović (Bogosav) Srećko rodj. 1937.

360. Todorović (Krsto) Borko rodj. 1949.

361. Filipović (Dragojjub) Dragan rodj. 1962.

362. Jovanović (Petar) Djoko rodj. 1936.

363. Jovanović (Veselin) Miloš rodj. 1928.

364. Bankić (Miladin) Obrenija rodj. 1934.

365. Matić (Vukadin) Desimir rodj. 1928.

366. Matić (Radivoj) Snežana rodj. 1965.

367. Ilić (Kosta) Radojka rodj. 1935.

368. Damnjanović (Svetozar) Nedeljko rodj. 1959.

369. Mitrović (Bogosav) Rada rodj. 1949.

370. Simić (Svetolik) Radosav rodj. 1937.

371. Šarac (Ranko) Dragan

372. Andrić (Ante) Kazimir rodj. 1952.

373. Nikolić (Vlado) Veljko rodj. 1971.

374. Petrović (Bogdan) Mladjen rodj. 1958.

375. Ilić (Miće) Milun rodj. 1939.

376. Matić (Radovija) Gordana rodj. 1967.

377. Lukić Čede) Krstina rodj. 1948.

378. Tanasić (Ljubisava) Milomir rodj. 1939.

379. Simić (Vasilije) Grozdana rodj. 1931.

380. Tanasić (Sretena) Radovan rodj. 1923.

381. Nedejjković (Bogoljuba) Milomir rodj. 1940.

382. Nedeljković (Cvetislava) Ratko rodj. 1946.

383. Ilić (Blagoja) Živojin rodj. 1928.

384. Marić Stanoje rodj. 1951.

385. Matić (Ilije) Radivoje rodj. 1937.

386. Lukić (Radivoja) Vida rodj. 1933.

387. Petrović (Milana) Mirko rodj. 1972.

388. Damljanović (Radivoja) Slavomir rodj. 1972.

389. Simić (Ranka) Zlatan rodj. 1960.

390. Simić (Svetolika) Živadin rodj. 1946.

391. Petrović (Miladina) Slobodan rodj. 1976.

392. Mirkovski Bojan

393. Nedeljković (Obrada) Ljubisav rodj. 1925.

394. Petrović (Krste) Mirko rodj. 1920.

395. Miladinović (Petka) Čedo rodj. 1975.

396. Vučetić (Radosava) Milenko rodj. 1975.

397. Filipović (Milisava) Dragoljub rodj. 1942.

398. Miladinović (Petka) Mirko rodj. 1971.

399. Jovanović (Petka) Milan rodj. 1948.

400. Knežević Željko rodj. 1966.

401. Filipović (Nedje) Stevo rodj. 1951.

402. Jovanović (Mališe) Zlata rodj. 1911.

403. Tanasić (Petra) Milan rodj. 1957.

404. Vučetić (Save) Radovan rodj. 1943.

405. Despotović Slobodan

406. Trišić (Obrada) Obrenija rodj. 1931.

407. Stevanović (Branka) Dragiša rodj. 1966.

408. Prodanović (Rade) Dušan rodj. 1931.

409. Tošić (Živorada) Milorad

410. Petrović (Bodana) Miodrag rodj. 1948.

411. Savić Mitar

412. Ilić Milisav

413. Trišić Zoran

414. Simić Ratko

415. Lukić Cvjetko

416. Mitrović Srećko

417. Vuletić Branko, star oko 40 godina

23. decembar 1992. (na putu za Cikotsku Rijeku opština Srebrenica)

Postavljena je zaseda na kamion i tom je prilikom ranjeno je 10, a smrtno stradalo 11 praoslvanih lica masakriranjem, tako što su im vadili oči, odsecali delove tiela, klali ispod vrata i sa strane, žive palili, razbijali im glave tupim predmetima, probadali noževima.

Ubijeni su:

418. Djurić (Miloša) Dragan rodj. 1953.

419. Jurošević (Joje) Vidosav rodj. 1955.

420. Korpivica (Nikole) Radivoj rodj. 1953.

421. Krstić (Pere) Sreto, rodj. 1948.

422. Lazarević (Vlade) Stanko rodj. 1966.

423. Malikanović (Riste) Ratko rodj. 1953.

424. Nikolić (Mladjana) Bogdan rodj. 08.02.1956.

425. Ostojić (Milorada) Milenko rodj. 1944.

426. Radulović (Borivoja) Dragan rodj. 1963.

427. Stanić (Danila) Radosav rodj. 1946.

428. Tatomirović (Nedje) Mladen rodj. 1956.

Zločini nad hrišćanskim-pravoslavnim civilnim stanovništvom u Istočnoj Bosni 1993.-1995.

07. januar 1993. (Ježestica opština Bratunac)

Ovo selo je već ranije stradalo u napadu od 8. augusta 1992. a 7. januara, na pravoslavni Božić, dan ljubavi, blagosti, pomirenja i sloge, jake muslimanske oružane snage su ga napale, a zatim ubijale meštane, pljačkale i palile, tako da od njega nije ostao kamen na kamenu.

Ubijeni su civili:

429. Trišić (Mikailo) Vidosav rodj. 1946.

430. Bogičević (Ljubomir) Radojko rodj. 1954.

431. Bogičević (Ljubomir) Vojislav, rodj. 1949.

432. Jokić (Stojan) Milo rodj. 1926.

433. Jovanović (Vujadin) Radomir rodj. 1959.

434. Miladinović (Dragomir) Ratko rodj. 1958.

435. Milanović (Milorad) Nedeljko rodj. 1937.

436. Milanović (Nedeljko) Dragan rodj. 1970.

437. Ostojić (Risto) Milovan rodj. 1949.

438. Ostojić (Risto) Mitar rodj. 1934.

439. Djukanović (Vladimir) Krstivoje rodj. 1935.

440. Djukanović (Vladimir) Ivan rodj. 1954.

441. Djukanović (Miloš) Boško rodj. 1928.

442. Djukanović (Risto) Nevenka rodj. 1946.

443. Lazić (Pavle) Drago rodj. 1913.

444. Nikolić (Cvijetin) Gordan rodj. 1958.

07. januara 1993. (Kravica opština Bratunac)

Pravoslavno selo Kravica, ili tačnije područje Kravica koje se sastojalo od više sela i zaselaka, od početka sukoba u Bosni napadano je gotovo svakodnevno, ali budući da je se radi o relativno velikom području na kom je živelo više od 2.000 stanovnika, za njegovo potpuno uništenje je bilo potrebna dobro isplanirana i organizovana akcija. Upravo takva je usledila na pravoslavni Božić 1993. Više od 3.000 naoružanih muslimana izvršilo je sinhronizovan napad na sva kravička sela i naselja. Pritom su pobili veliki broj civila, oskrnavili, opljačkali i razrušili crkvu, a pljačkanje imovine je trajalo dva meseca nakon ovog napada. Smrznuti masakrirani leševi pobijenih ljudi su ostali nesahranjeni mesecima. Čitave zime su pronalaženi po okolnim šumama i jarugama Naser Orić je u Hagu o ovom izjavio sledeće: „... Seljane niko nije pomicao, ostavljani su da trunu, niko se nije obazirao na unakažene leševe koji su ležali oko puta i izmedju kuća. Danima posle napada žene i muškarci iz Srebrenice i Cerske vraćali su se u Kravicu noseći sve što se moglo upotrebiti."

Sahrana sakupljenih tela je obavljane tek u martu 1993. na bratunačkom groblju.

Ubijeni su civili:

445. Erić (Mikailo) Negoslav rodj. 1912.

446. Erić (Nikola) Kristina

447. Nikolić (Todosije) Milovan rodj. 1946.

448. Popović (Kosta) Risto rodj. 1920.

449. Popović (Risto) Kostandin rodj. 1947.

450. Božić (Vaso) Mara rodj. 1909.

451. Božić (Stojan) Stevo rodj. 1951.

452. Lazić (Dušan) Krsto rodj. 1933.

453. Nikolić (Cvijan) Mitar rodj. 1927.

454. Nikolić (Marko) Vaso rodj. 1920.

455. Momčilović (Drago) Miladin rodj. 1935.

456. Obačkić Ljubica 1918.

457. Stevanović (Vasilj) Tankosava rodj. 1938.

458. Stojanović (Stojan) Vladimir rodj. 1915.

459. Jovanović (Mitar) Stojan rodj. 1948.

07. januara 1993. (Šiljkovići opština Bratunac)

Ovo malo pravoslavno selo je na Božić 1993. napadnuto, opljačkano, spaljeno i do temelja uništeno. Kao i u svim ranijim napadima muslimanskih oružanih snaga na pravoslavna naselja, i u ovom je ubijeno mnogo civila, a njihova tela su ostala nesahranjena do polovine marta.

Ubijeni civili:

460. Pavlović (Radovana) Radoje rodj. 1934.

461. Dolijanović (Dušan) Miladin rodj. 1963.

462. Djokić (Stanko) Stanoje rodj. 1942.

463. Veselinović (Kostadin) Lazar rodj. 1935.

464. Stevanović (Radovan) Miladin rodj. 1943.

465. Radović (Djordje) Vaskrsije rodj. 1956.

466. Radović (Radosav) Dragan rodj. 1968.

467. Raović (Ljubo) Radenko rodj. 1974.

468. Bogičević (Slobodan) Novica rodj. 1976.

469. Bogičević (Jovan) Slobodan rodj. 1945.

470. Saveljić (Savo) Mile rodj. 1964.

471. Radović (Drago) Božo

472. Višnjić (Todor) Ratko rodj. 1949.

473. Gavrić (Pajo) Pajkan rodj. 1963.

16. januar 1993. (Skelani opština Skelani)

U zoru je Skelane i okolna sela i zaselke napao izuzetno veliki broj naoružanih muslimana. Do večeri su zaposeli čitavo skelansko područje, izbili na Drinu, zatim prešli na teritoriju Srbije i nastavili pohod po

selima oko Bajine Bašte. Jugoslovenska vojska je reagovala, izmedju ostalog i u strahu od miniranja brane hidroelektrane, što bi moglo imati katastrofalne posledice po šire područje nizvodno od Bajine Bašte. Muslimanske oružane snage su se povukle, a za njima se u svoja sela vratilo i izbeglo stanovništvo. Zatekli su potpuno uništena sela, veliki broj pobijenih i teško ranjenih pravoslavnih civila, od kojih su mnogi uskoro podlegli ranama.

Ubijeni su:

474. Rakić (Radisav) Novak rodj. 1953.

475. Rakić (Jovo) Dragomir rodj. 1953.

476. Rakić (Jovo) Milomir

477. Rakić (Slavko) Radiša rodj. 1961.

478. Rakić (Marjan) Dragomir rodj. 1940.

479. Ivanović (Diko) Mile rodj. 1952.

480. Ivanović (Milo) Predrag rodj, 1973.

481. Ivanović (Milutin) Želimir rodj. 1968.

482. Pavlović (Milenko) Žarko rodj. 1938.

483. Trifunović (Čedo) Milorad rodj. 1958.

484. Živanović (Jovo) Bogdan rodj. 1927.

485. Živanović (Mihailo) Dobrina rodj. 1958.

486. Rakić (Milorad) Tadija rodj. 1930.

487. Maksimović (Žarko) Tadija rodj. 1934.

488. Pavlović (Svetozar) Andjelko rodj. 1914.

489. Trifunović Vidosava rodj. 1915.

490. Ilić (Predrag) Nebojša rodj. 1969.

491. Milanović (Savo) Marko rodj. 1954.

492. Gligić (Dražo) Aleksa rodj. 1968.

493. Janjić (Simo) Šćepo rodj. 1966

494. Janjić (Pero) Simo rodj. 1948.

495. Mijatović (Savo) Vlado rodj. 1966.

496. Milovanović (Miloš) Milan) rodj. 1967.

497. Marković (Radenko) Milun rodj. 1970.

498. Janjić (Simo) Andja rodj. 1927.

499. Sekulić (Ostoja) Gordana rodj. 1966.

500. Dimitrijević (Tomislav) Aleksandar rodj. 1987.

501. Dimitrijević (Tomislav) Radisav rodj. 1984.

502. Dimitrijević (Jovan) Dragan rodj. 1960.

503. Simić (Dragan) Radovan rodj. 1966.

504. Milošević (Boriša) Dragoje rodj. 1960.

505. Milovanović (Petar) Milenko rodj. 1941.

506. Nikolić (Stojan) Radivoje rodj. 1952.

507. Nikolić (Vojislav) Milenko rodj. 1940.

508. Todorović (Mićo) Petko rodj. 1925.

509. Živanović (Djordje) Filip rodj. 1931.

510. Živanović Stojan rodj. 1925.

511. Jakovljević (Andjelko) Milojko rodj. 1957.

512. Maksimović (Milovan) Savo rodj. 1932.

513. Nedjić Rosa rodj. 1933.

514. Ristić (Lazar) Vladislav rodj. 1947.

515. Mitrović Radivoje rodj. 1942.

516. Jakovljević (Mitar) Milija rodj. 1957.

517. Mitrović (Maksim) Mirko rodj. 1939.

518. Jakovljević (Milan) Milenko rodj. 1946.

519. Ristić (Cvetko) Novak rodj. 1951.

520. Milanović Ilija rodj. 1922.

521. Ristić Rado rodj. 1920.

522. Milanović Dušanka rodj. 1920.

523. Janković (Petko) Milenija rodj. 1963.

524. Todorović (Stanoje) Milenko rodj. 1928.

525. Živanović (Jovo) Nikola roj. 1921.

526. Mitrović Radinka rodj. 1946.

527. Ristić Milenko rodj. 1930.

528. Ristić (Milorad) Ivanka rodj. 1950.

529. Ristić (Novak) Mitra rodj. 1974.

530. Ristić (Novak) Mićo rodj. 1977.

531. Rakić (Radisav) Mirko rodj. 1925.

532. Kovaćević Radosava rodj. 1915.

533. Blagojević Ilinka rodj. 1914.

534. Mitrović Darinka rodj. 1922.

23.jun 1995. (Skelani opština Srebrenica)

Na putu Skelani-Srebrenica naoružani muslimani su postavili zasedu i u civilnom kombi vozilu ubili pet pravoslavnih civila iz Sklana

Ubijeni su: 535. Babić (Radomir) Tomo rodj. 1955.

536. Božić (Radomir) Ostoja rodj. 1946.

537. Pavlović (Vidoje) Dragiša rodj. 1963.

538. Grujičić (Ignjat) Živorad rodj. 1950.

539. Pavlović (Radovan) Velisav rodj. 1953.

25. jun 1995. (Višnjica opština Milići)

U napadu na selo Višnjica ubijen je jedan pravoslavni civil, a dva su ranjena.

Ovim napadom je okončano dugo krvavo orgijanje muslimanskih oružanih snaga na teritoriji Srebrenice. Za njima su ostala pusta i popaljena sela, poluraspadnuti leševi, avetinski prizori koje su mogli prirediti smo pomračeni zlikovački umovi pokretani ludilom, pohlepom, bezrazložnom mržnjom, a potom i strahom od zaslužene kazne. Popaljena su skoro sva sela. Čitavo je ostalo samo njih desetak (Crvica, Liješće, Petrići i Skelani u srebreničkoj opštini i Dubravice, Jelah, Krasanovići, Pobrdje, Polom, Rekovac, Repovac i Slapašnica u bratunačkoj). Praktično nema mesta na ovom području u kom nije počinjen bar neki užasni zločin. Tortura svake vrste počev od ponižavanja i pretnji, preko prebijanja, sakaćenja, silovanja, zatvaranja, pljačkanja, proganjanja pa do najstrašnije smrti bili su svakodnevica ovih jadnih ljudi. Godinama su živeli u neprekidnom strahu, haosu, žalosti za najmilijima, nemaštini i neretko gladi.

Veliki broj njih se spasavao privremenim ili trajnim izbeglištvom u Srbiju, ali ni tu nisu mogli ostajati duže, jer osim sigurnosti po život, malo toga je moglo da im bude piruženo. Život u kolektivnom smeštaju, bez ikakve imovine, radnog mesta, prihoda i perspektive nije mogao da ih zadrži dugo, pa su se vraćali u svoje kuće ili mnogo češće, na svoja zgarišta i pokušavali da iznova zasnuju svoja sirotinjska domaćinstva.

Razmere svakodnevnih tragedija, straha i patnje svake vrste kroz koje su ovi ljudi prošli većina nas nikad neće do kraja shvatiti. Iz šturih spiskova i tekstova (kakvi su i ovi moji) i iskaza preživelih svedoka stiče se samo slika dogadjaja, puke činjenice, ali one ne opisuju patnju tih ljudi.

Ni za jednan od ovih zločina niko dosad nije odgovarao, a kako stvari stoje i neće. Naprotiv, komandant sreberničkih muslimana Naser Orić je za svoje herojstvo iskazano nad bespomoćnim civilima dobio visoko odlikovanje od vlasti BiH.

***

Svedočenje jednog od preživelih:

„Izmedju 25. maja i 2. juna 1992. godine mog strica Miladinović Petka i njegovu ženu Milevu, oko 10 sati ujutro napala je jedna grupa muslimana iz susjednog sela Pirića.

Pretukli su strica i strinu, kojom prilikom su im nanijete povrede pa su bili u bolnici u Loznici o čemu ima medicinski nalaz. Stric i strina su mi pričali da su prepoznali Hasanović Šabana, sin Edhema iz Pirića i starijeg sina Sahmanovog, ali sve te napadače stric i strina znaju dobro, pa će o tome oni više da kažu.

Četvrtog juna 1992. godine oko 15,30 časova grupa muslimana iz susjednog sela Pirića i Položnika upala je u selo Loznicu i napala sa oružjem kuću moga brata Milovanović Srećka i njegove žene Jovane. Ovom prilikom dok su čuvali ovce uhvatili su mi brata i izboli sa nožem. Ja sam uveče vidio da je imao veliku ranu u predelu vrata ispod lijevog uha, te ranu na grudima. Obe su bile nanete nožem. Snajka Jovana je imala više rana u predelu stomaka i grudi. O svim ranama može se dobro izjasniti Stanojević Milko i Rončevic Božo. Pokušavali smo iz sela da pomognemo mome bratu i snajki koji su dozivali upomoć, ali smo stigli kasno. Snajka je jos bila živa, ali nista nije mogla progovoriti i tako je odmah umrla, dok sam brata našao u potoku gdje su ga posle bodenja nožem bacili u trnje, a našao sam i mjesto gdje je napadnut, jer je sve bilo od krvi. Dok smo ih drugu veče sahranjivali, muslimani iz susjednog sela Poloznika pucali su po groblju pa smo pod vatrom na brzinu zagrnuli grobove, a kasnije dovršili u toku noći zakopavanje.

Na Vidovdan 28.6.1992. godine muslimani iz susjednog sela Pirići i Položnik, napali su nas poslije podne oko dva sata sa svih strana. Opkolili su selo i prve kuće su odmah zapaljene. Od šumskog rastinja nisam nikoga mogao prepoznati, ali čujem da viču "Alahu egber, udrite Srbe majku im jebemo. Hvatajte živa Vasu Petrovića." Prva žrtva koga su muslimani ubili kod njegove kuće bio je Lukić Radovan. Ja sam ranjen na mestu koje mi zovemo Križevac, a tu je ranjen i Filipović Zvonko, Stanojević Miloš i Milovanović Djordjije, njegov brat Rado, Vučetić Drago i Damjanović Boban. Tako ranjeni dopuzali smo do prvih kuca nasih komšija te su nam tek tu pružili prvu pomoć. Vidio sam kad ginu Lukić Radovan, Damjanović Miloje, Vučetić Svetozar, Filipović Djordjo, Rončević Milorad i Nikolić Milenko. Nisam vidio kad su poginule Jela i Verica. Meni je pricala Lukić Krstina iz sela Loznica, kad me posetila u bolnici, da je imala priliku izbliza da vidi Sinanović Rešida ženu, koju znamo po imenu "Beba" koja je učestvovala u napadu na naše selo. Krstina je poginula u Bjelovcu 14.12.1992. godine."

(Jedan meštan sela Loznica)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U neposrednoj blizini Srebrenice i na dohvat ruke Naseru Oriću, sela opštine Zvornik su tokom ratnih

godina prolazila slično kao srebrenička. Civili su nemilosrdno ubijani, ranjavani, trovani, zlostavljani, mučeni, masakrirani, progonjeni, njihova mrtva tela bacana u masovne grobnice, bare i reku, a imovina pljačkana, paljena i na druge načine uništavana.

09. maj 1992. (Baljkovica opština Zvornik)

Delove sela Baljkovica nastanjenie pravoslavnim življem u jutarnjim satima su napale muslimanske oružane snage iz više pravaca. U tom napadu ubijeno je i ranjeno mnogo civila. Pokretna imovina opljačkana a oko 60 kuća sa pratećim objekatima je spaljeno i razrušeno.

 

 

 

Ubijeni su:

541. Bojić (Milorad) Slavko rodj. 1927. 541. Bojić (Dimitrija) N. (kćer Dimitrija Bojića) 543. Grujić Stanojka rodj. 1936. 544. Kojić Julka rodj. 1925. 545. Mikić (Spasoje) Božidar rodj. 1959. 546. Mitrović (Mile) Dragomir rodj. 1962. 547. Mitrović (Mile) Radisav rodj. 1964. 548. Mitrović (Mile) Branislav rodj. 1968. 549. Mihajlović (Ljubo) Čedomir rodj. 1953. 550. Mihajlović (Vojin) Milan rodj. 1968. 551. Savić (Vlastimir) Slobodan rodj. 1968. 552. Savić Simka rodj. 1927.

20. jun 1992. (Odžačani, zaselak sela Vitnica opština Zvornik)

Naoružani muslimani iz sela Vitnica i susednog sela Jusići napali su zaselak Odžačani, ubili i ranili više meštana, a preostalo stanovništvo se spaslo bekstvom u susedna sela. Nakon toga njihova imovina je opljačkana, a kuće spaljene.

Ubijeni su: 553. Ilić (Boro) Nedeljko rodj. 1972. 554. Kostić (Pero) Kosta rodj. 1925. 555. Kostić (Cvijetin) Cvetko rodj. 1930. 556. Stevanović (Vlado) Krsto rodj. 1966 557. Milovanović (Boro) Miće rodj. 1967. 558. Tanacković (Svetozar) Smilja rodj. 1944. 559. Tanacković (Jovan) Jovika rodj. 1955. 560. Tanacković (Petar) Vaso rodj. 1936.

02. jun 1992. (Rožanj opština Zvornik)

Grupa naoružanih muslimana iz zvorničke i okolnih opština je napala ovo malo selo koje je od početka rata živelo u blokadi i u stalnom strahu zbog pretnji koje su meštanima stizale iz okolnih muslimanskih sela da će biti pobijeni. Prilikom napada ubijeno je i ranjeno više lica, pokretna imovina, hrana, pokućstvo i ostalo su opljačkani, kuće i sporedni objekti popaljeni. Selo je potpuno opustelo jer su svi meštani izbegli ili bili proterani.

Ubijeni su: 561. Ilić (Stevo) Bogosav rodj. 1968. 562. Ostojić Mitar rodj. 1972. 563. Ostojić (Ilija) Stanko rodj. 1975. 564. Ostojić Goran rodj. 1962. 565. Ostojić (Spasoje) Nedeljko rodj. 1931.

24. august 1992. (Kamenica Gornja opština Zvornik)

Napad na srpski zaselak muslimanskog sela Kamenica, Kamenicu Gornju izvršila je grupa naoružanih muslimana sa područja Cerska. Na okrutan način (spaljivanjem, udarcima tupim predmetima ili nožem) ubijena su četiri lica. Pravoslavni meštani ostalih zaselaka su se odmah sklonili u susedna mesta. Sve pravoslavne kuće su opljačkane, razorene i spaljene, a polomljeni su i oskrnavljeni svi spomenici na pravoslavnom groblju.

Ubijeni su: 566. Kukolj (Veljko) Milomir rodj. 1957. 567. Kukolj (Srećko) Rado rodj. 1945. 568. Tomić (Drago) Dragomir rodj. 1948. 569. Tomić (Miladin) Ljubomir rodj. 1948.

01. septembar 1992. (Rastošnica opština Zvornik)

U ovo veliko pravoslavno selo naoružani muslimani su ušli tek posle višednevnih napada, pa su meštani imali dovoljno vremena da sklone žene, decu, bolesne i stare u susedna sela i grad Zvornik. Za tih nekoliko dana borbi poginulo je više pranilaca sela i cveći broj meštana, odveli ih u zatvore u Tuzli i Teočaku, gde su neki od njih ubijeni. Opljačkani spaljeno oko 500 stambenih objekata. Oštećena je idemolirana pravoslavna crkva.

ivila. Nakon ulaska u selo, muslimani su pohvatali

o je

Ubijeni su: Stanimir) Zvonko rodj.1971.

570. Djokić (571. Djokić (Krsto) Miroslav rodj. 1935. 572. Djokić (Slavko) Branjo rodj. 1954. 573. Djokić (Mitar) Dušanka rodj. 1937. 574. Djukanović (Savo) Boro rodj. 1935.

575. Djukanović (Boro) Milan rodj. 1962.576. Filipović (Jovan) Veljko rodj. 1930. 577. Gajić Mićo rodj. 1922. 578. Josipović (Savo) Ružica579. Jovović (Vladimir) Dušanka rodj. 19580. Kovaćević (Djuro) Drago rodj. 1935. 581. Lazić (Drago) Ilija rodj. 1962. 582. Marković (Drago) Nedeljko rodj. 1583. Manojlović (Mitar) Zdravko rodj. 1965. 584. Miljanović (Dušan) Sreten rodj. 1958. 585. Miljanović (Stjepan) Savo rodj. 1934. 586. Miljanović (Nedjo) Branislav rodj. 1938587. Mićanović (Živan) Mića rodj. 1962. 588. Mijatović Nada 589. Nikolić (Rade) M590. Petrović (Milovan) Rado rodj. 192591. Petrović Ratko 592. Prelovac (Savo)593. Radovanović (Milanko)594. Savić (Radisav) Marko 595. Savić (Momo) Petar rodj596. Sandić (Miko) Srbo rodj. 1913. 597. Sandić (Momo) Petar rodj. 1962598. Sandić (Mitar) Kajo rodj. 1932. 600. Sandić (Miloš) Milan rodj. 1957. 601. Sandić (Mitar) Mihajlo rodj. 1930602. Stanojević Cvijetin-Cviko 603. Sandić (Lazar) Jovan zv. Dj604. Sandić Dušanka 605. Savić (Mitar) Sta606. Savić Mitar rodj. 1927. 607. Savić (Slavko) Jovan rod608. Stanojević (Vojko) Svetozar rodj.

10. septembar 1992. (Crni vrh opština Zvornik)

rodj. 1941. 28.

934.

.

iloš rodj. 1962. 6.

Trišo Srećko rodj. 1949.

. 1944.

.

.

oka rodj. 1911.

nko rodj. 1951.

j. 1969. 1952.

Na putu Zvornik‐Šekovići iz zasede je napadnuta kolona od sedam civilnih teretnih i jednog putničkog vozila. U većini teretnih vozila je transportovana ruda boksita u Karakaj na preradu, a u ostalim roba široke potrošnje. Prilikom napada, vozila su spaljena zajedno sa sedam pravoslavnih civila. Preživela su samo četiri putnika.  

Ubijeni su: 609. Bogunović Ljubomir 610. Bojović (Stevan) Jovan rodj. 1949. 611. Drbok (Dušan) Momir rodj. 1957.  612. Djokić (Dušan) Mirko rodj. 1950. 613. Jović (Sreten) Stanimir rodj. 1950.  614. Novičić (Vojislav) Duško rodj. 1969.  615. Spajić (Stanoje) Milan 

17. septembar 1992. (Novo selo, zaselak Kočanje opština Zvornik)

Pripadnici muslimanskih oružanih snaga napali su zaselak Kočanje, na okrutan način, hladnim oružjem ubili više pravoslavnih civila, a ostale prisilili da napuste domove. Potom su njihovu imovinu opljačkali, a kuće spalili i razorili. 

Ubijeni su 616. Ilić (Lazar) Zoran rodj. 1953. 617. Ilić (Miloš) Milisav rodj. 1955. 618. Ilić (Nikola) Spasa rodj. 1912. 619. Ilić (Jevto) Lazar rodj. 1924. 620. Ilić (Vaso) Ikonija rodj. 1935. 621. Marković (Milan) Vaso rodj. 1933. 

08.oktobar 1992. (Šetići, zaselak Pantići opština Zvornik)   

Napad na pravoslavni zaselak Pantići sela Šetići izvršen je u zoru od strane lokalnih muslimana i više od 100 pripadnika muslimanskih oružanih snaga. Pritom je ubijeno više žena i staraca koji su ostali da čuvaju imanja i hrane stoku. Većina njihje boravila u kući Mihajla Pantića. Nakon napada pokretna imovina je opljačkana i odneta u muslimanski deo sela. Kuće su razorene i popaljene. Granatirana je pravoslavna crkva i parohijski dom.  

 

Ubijeni su: 622. Lukić (Nikola) Bosiljka rodj. 1927.  623. Pantić (Savo) Mihailo rodj. 1912.  624. Pantić Cvijeta rodj. 1910. 

625. Pantić Desa rodj. 1927. 626. Pantić Sava rodj. 1920. 627. Pantić (Milan) Ljubica) rodj. 1946.  628. Prelovac Cvija rodj. 1932. 629. Sandić Cvija 

08. oktobar 1992. (Malešići opština Zvornik)

Istovrmeno sa napadom na Šetiće dešavao se i napad na Malešiće. Ubijeno je više pravoslavnih civila, njihova imovina opljačkana, a kuće spaljene i razorene.  

Ubijeni su: 

630. Malešić Zdravko rodj. 1922.  631. Milošević (Miladin) Zdravko rodj. 1926. 632. Perić Mihajlo rodj. 1902. 633. Perić Cvija rodj. 1907. 634. Perić Ljubica rodj. 1942.  635. Vidović (Veljko) Savo rodj. 1937. 636. Jedna žena koja se zatekla u gostima ‐ ime nepoznato 

06. novembar 1992. (Kamenica opština Zvornik)

Pravoslavne zaseoke dva pretežno muslimanska sela, Kamenice Donje i Kamenice Gornje u toku noći su napalei lokalni muslimani iz Kamenice sa N. Orićem na čelu, ušli u selo, zarobili veliki broj pravoslavaca, branilaca ovih zaselaka i članova njihovih porodica, odveli ih na Glodjansko brdo i nakon toga im se gubi svaki trag. Do danas nije utvrdjen tačan broj poginulih u ovom napadu. Procenjuje se izmedju 109 i 250. Pronadjeno je i otkopano 7 masovnih grobnica na lokalitetima Glodjansko brdo, Kozjak, Trešnjica, Maskalića potok i druge, ali mnoge žrtve još uvek nisu identifikovane. Ne zna se koliko još neotkrivenih grobnica ima. Pronadjena su dokumenta koja dokazuju da je N. Orić naredio ovaj zločin. Sa izuzetkom tri žrtve koje su ubijene iz vatrenog oružja, kod svih dosad otkopanih tela smrt je nastupila kao posledica strašnog mučenja i masakriranja. Za ove zločine Izetbegović je odlikovao Nasera Orića i još desetak njegovih podredjenih najvišim vojnim ordenom.  

Dosad su pronadjena i identifikovana tela sledećih civila: 

637. Ašćerić (Ignjat) Miladin rodj. 1962. 678. Bojanović (Jovo) Zoran rodj. 1981. 639. Božić (Velimir) Dragomir rodj. 1966. 640. Božić (Nedjo) Zoran rodj. 1964. 641. Čvorić (Miladin) Nikola rodj. 1963. 642. Djerić Miladin  643. Djokić (Pero) Savo rodj. 1930.  645. Grabovica (Risto) Miloš rodj. 1974. 646. Grabovica (Pero) Vlado rodj. 1950.  

647. Grabovica (Timotije) Radisav rodj.1950. 648. Ilić (Konstantin) Ilić rodj. 1959.  649. Jakšić (Boško) Dragan rodj. 1965. 650. Jovanović (Marko) Stanko rodj. 1956. 651. Jovanović (Ljubo) Dragomir rodj. 1958. 652. Jovanović (Veljko) Velimir rodj. 1955. 653. Kazanović (Damjan) Uroš rodj. 1948. 654. Kazanović (Vaso) Savo rodj. 1957. 655. Kovačević (Vasilije) Miodrag‐Mišo rodj. 1959. 656. Letić (Stevan) Dragan rodj. 1964.  657. Ložnjaković (Jovo) Miladin rodj. 1958. 658. Lukić (Vojih) Srpko rodj. 1955. 659. Macanović (Lazar) Radislav rodj. 1962. 660. Maksimović (Cvijetko) Rajo rodj. 1953. 661. Marić (Branislav) Rade rodj. 1949. 662. Mijatović (Vlado) Panto rodj. 1955. 663. Mihajlović (Mikajlo) Trišo rodj. 1959.  664. Mihajlović (Vitomir) Borisav rodj. 1958. 665. Milošević (Jovo) Marko rodj. 1948. 666. Nedić (Božo) Miladin rodj. 1960. 667. Pavlović (Miloš) Radomir rodj. 1974. 668. Pavlović (Djordje) Radan rodj. 1967. 669. Pavlović (Vukašin) Slavko rodj. 1959. 670. Petrović (Dušan) Branislav rodj. 1958. 671. Prodanović (Mihajlo) Milan rodj. 1953. 672. Prodanović (Nenad) Ratko rodj. 1944. 673. Pjanić (Zlatko) Goran rodj. 1952. 674. Radić (Rajko) Radomir rodj. 1950. 675. Radović (Radivoj) Bogdan rodj. 1952. 676. Ristanović (Petko) Vlado rodj. 1958. 677. Savić (Stevo) Radovan rodj. 1966. 678. Savić (Bogdan) Žarko rodj. 1949. 679. Savić (Mladen) Viktor rodj. 1964. 680. Savić (Cvijan) Aleksa rodj. 1952. 681. Simić (Milivoje) Mićo rodj. 1953. 682. Stevanović (Žarko) Nenad rodj. 1956. 683. Stevanović (Vladimir) Djordje rodj. 1952. 684. Stevanović (Stevan) Kirilo rodj. 1940. 685. Tešić (Krstan) Mićo, rodj. 1968. 686. Tijanić (Drago) Slavko rodj. 1970. 687. Urumović (Tomo) Zoran rodj. 1958. 

689. Vidović (Milan) Milorad rodj. 1966. 690. Zelenović (Želimir) Miloš rodj. 1967. 

18. decembar 1992. (Snagovo opština Zvornik)

Delove sela Snagovo nastanjene pravoslavnim stanovništvom su muslimanske oružane snage napale iz više pravaca iz okolnih muslimanskih sela Samari, muslimanskih zaselaka sela Snagovo, Kamenica itd. U napadu je ubijeno i masakrirano više civila, kuće su opljačkane i većina njih spaljena i razorena.  Ubijeni su: 

691. Jasikovica (Milorad) Velizar rodj. 1968. 692. Obrenović (Risto) Milka rodj. 1933. 693. Obrenović (Stanko) Savka rodj. 1938. 694. Tasić Boško  695. Tasić Dragan 694. Vlačić Nada  

01. august 1993. (Boškovići opština Zvornik)

Pre pešadijskog napada, ovo selo je više sati granatirano, izmedju ostalog i bojnim otrovima, zbog čega je bilo mnogo povredjenih i otrovanih civila, a većina meštana je bila prinudjena da trajno napusti selo. Kuće su opljačkane i spaljene.  

Ubijeni su: 

695. Filipović (Aćim) Srećko rodj. 1933. 696. Jokić (Tomo) Sreten rodj. 1964. 697. Jokić (Jovo) Tomo rodj. 1939. 698. Jokić (Branko) Uroš rodj. 1953. 699. Kostić (Mićo) Milorad rodj. 1966. 700. Lukić (Milovan) Simo rodj. 1951. 701. Maksimović (Petar) Vinko rodj. 1954. 702. Milutinović (Ivko) Dragomir rodj. 1941. 703. Milutinović (Lazar) Pero rodj. 1922. 704. Nikolić (Miloš) Branislav rodj. 1954.  705. Nikolić Draginja 706. Nikolić (Ilija) Zdravko rodj. 1973.  707. Nikolić (Jovan) Čedomir rodj. 1937.  708. Savinović (Tode) Boško rodj. 1944. 709. Savić (Savo) Srbo rodj. 1955.  710. Vasiljević (Mihajlo) Milan rodj. 1958.  

11. decembar 1993. (Gornji Lokanj opština Zvornik)

Brojne muslimanske oružane snage uz snažnu podršku artiljerije napale su i zauzele ovo selo, ubile više meštana. Njihova tela su odneli za razmenu i vratili ih tek nakon dva meseca u zamenu za svoje zarobljene borce. Mnogo kuća je oštećeno i razoreno granatama.  

Ubijeni su 711. Jevtić (Jela) Miloš rodj. 1964. 712. Mićić (Pero) Dragan rodj. 1973. 713. Mićić (Krsto) Milan rodj. 1944. 714. Popadić (Simo) Milivoje rodj. 1952.  715. Živković (Lazar) Teodor rodj. 1949. 716. Lakić Milan) Vojo rodj. 1936. 717. Rajković (Boško) Rajo rodj. 1965. 717. Perić (Veljko) Drago rodj. 1959. 719. Spasojević (Srećko) Sreten rodj. 1944. 720. Jović (Milosav) Milivoj) rodj. 1969 721. Radovanović (Cvijetin) Milan rodj. 1954. 722. Savić (Milorad) Milan rodj. 1934. 723. Simanić (Mićo) Milutin rodj. 1953. 

15.-16. jul 1995. (Baljkovica opština Zvornik)

Selo Baljkovica, jedno od više sela koja su se našla na udaru muslimanskih oružanih snaga (od oko 15.000 vojnika) koje su se povlačile iz Srebrenice ka Tuzli, napadnuto je u noći izmedju 15. i 16. jula Kao razjarene zveri ubijali su, palili i uništavali sve na šta su nailazili. Meštani sela Baljkovac su u većem broju već ranije sklonili preko Drine u Srbiju, ali je ipak smrtno stradalo i ranjeno mnogo pravoslavnih civila.  

Ubijeni su: 724. Aćimović (Djordje) Savo rodj. 1955. 725. Aleksić (Momčilo) Boško rodj. 1960. 726. Batić (Dragomir) Petar) rodj. 1939. 727. Dragić (Slobodan) Slavko rodj. 1963. 728. Delić (Milivoj) Vasilije rodj. 1941. 729. Gotovac (Dušan) Goran rodj. 1973.  730. Jakšić (Veljko) Milan rodj. 1965. 731. Jerkić (Slovodan) Ljubiša rodj. 1964. 732. Katić (Mićo) Slavko rodj. 1968. 733. Kulić (Jovan) Gojko rodj. 1954. 734. Milošević (Jovan) Anto rodj. 1961. 735. Milićević Dragan rodj. 1975.  736. Nikolić (Ilija) Cvijetin rodj. 1951. 737. Nikolić (Slobodan) Dušan rodj. 1957. 738. Perić (Radivoj) Mićo rodj. 1967. 739. Radić (Milan) Milenko rodj. 1964. 

740. Simić (Lazar) Gojko rodj. 1952. 741. Smiljanić (Dobrosav) Rajko rodj. 1966.  742. Stevnović (Dragomir Dragan rodj. 1971. 743. Stojkić (Borisav) Zoran rodj. 1959. 744. Tijanić (Rajko) Petar rodj. 1937.  745. Tomić (Stevo) Zoran rodj. 1960. 746. Tomić (Vasilije) Rado rodj. 1970.