SPREGOVI I UKRUĆENJA

2.11.2018.

1

Osnovne funkcije spregova i ukrućenja

Prijem i prenos svih horizontalnihdejstava(vetar, seizmičke sile, sile usled kretanja mostne dizalice);

Obezbeđivanje stalnosti oblikakonstrukcije u toku ekspoloatacije i montaže;

Obezbeđivanje stabilnosti pritisnutihelemenata konstrukcije;

2.11.2018.

2

Stabilizacione ravni

a) Stabilizacione ravni u poprečnompravcu (1-kalkanska ravan, 2-međuravan);

b) Stabilizacione ravni u podužnompravcu (1-krovna ravan, 2-ravan podužnog zida);

c) Stabilizacione ravni u podužnomi poprečnom pravcu ( 1-ravan poprečnog krovnog sprega, 2-ravan podužnog krovnog sprega, 3-ravan vertikalnog sprega u podužnom zidu, 4-ravan vertikalnog sprega u kalkanskomzidu);

d) Stabilizacija krutim jezgrom.2.11.2018.

3

Elementi za ostvarenje stabilizacije hale

a) Uklješteni stuboviu jednom pravcu;

b) Uklješteni stuboviu dva pravca;

c) Zidna platna; d) Kruta jezgra;e) Spregovi; f) Portalna

ukrućenja;g) Okviri na dva

zglova;h) Uklješteni okviri. 2.11.2018.

4

Poprečni krovni spregovi

Poprečni krovni spregje horizontalni rešetkasti nosač sa paralelnim pojasevima. Obrazuju ga dijagonale koje povezuju gornjepojaseve susednih glavnih krovnih nosača sarožnjačama. Oslanja se na vertikalne spregove u podužnim zidovima.

2.11.2018.

5

Poprečni krovni spregovi

Kada je rastojanje između glavnih nosača veće od 6,0 muobičajeno je da se postavi dodatni (umetnuti) pojas poprečnog krovnog sprega.

2.11.2018.

6

Poprečni krovni spreg uz kalkanski zid

2.11.2018.

7

Funkcije poprečnog krovnog sprega

Prijem horizontalnih uticaja usled dejstva vetra nakalkanski zid;

Prostorno povezivanje susednih glavnih nosača i obezbeđivanje potrebne krutosti krovnekonstrukcija za prijem horizontalnih sila upravnihna ravan glavnog nosača;

Smanjenje dužine izvijanja pritisnutih pojasnihelemenata krovnih nosača van ravni glavnog nosača;

Obezbeđivanje pravilnog geometrijskog oblika i olakšavanje montaže noseće čelične konstrukcije.

2.11.2018.

8

Dužina izvijanja pritisnutog pojasa glavnog nosača u zavisnosti

od oblika ispune poprečnog krovnog sprega

2.11.2018.

9

Ekscentričnost veze elemenata sprega

2.11.2018.

10

Poprečni krovni spreg sistema ukrštenih dijagonala

1. Metoda proračuna

Zasniva se na podelisprega u dva nezavisnasistema opterećena polovinama ukupnog opterećenja. Presečne sile u pojasnim elementima i vertikalama se superponiraju, a sile u dijagonalama se određuju za svaki nezavisan sistem.

2.11.2018.

11

Poprečni krovni spreg sistema ukrštenih dijagonala

2. Metoda proračuna

Zasniva se na pretpostavci da su sve dijagonale zategnute, a sve vertikale pritisnute, tako da statički „radi“ svaka druga dijagonala u zavisnosti od smera delovanja sila vetra.

2.11.2018.

12

Poprečni krovni spreg sistema ukrštenih dijagonala

3. Metoda proračuna

Dijagonale sprega su sposobne za prijem samo sila zatezanja (nemaju dovoljnu krutost za prijem sila pritiska).

Ni sila pritiska u gornjem pojasu glavnih nosača,

e imperfekcija (ekscentricitet) gornjeg pojasa.

2.11.2018.

13

120228,1max

iNL

WQ

8)

4736,1(

2

max

L

L

NWM i

Dispozicija Gerberovih rožnjača i poprečnih krovnih spregova

2.11.2018.

14

Poprečni spregovi se ne smeju predvideti u poljima gde postoje zglobovi, jer bi spreg onemogućio funkcionisanje zgloba.

Konstrukcijsko rešenje čvora poprečnog krovnog sprega

2.11.2018.

15

Podužni krovni spregovi

Formira se od venčanicei prve međurožnjače uzdodavanje dijagonalnih(i vertikalnih) elemenata ispune.

Položaj fasadnog stuba u podužnom zidu treba da se poklapa sa čvorompodužnog krovnogsprega.

Ako u podužnom zidunema fasadnih stubovaovaj spreg imakonstruktivni karakter.

2.11.2018.

16

Bočna deformacija konstrukcije usled lokalnog opterećenja

Obezbeđuju sadejstvo svih glavnih nosača u prijemu i prostornoj preraspodeli opterećenja usled lokalnih dejstava (mostne dizalice). Znatno se smanjuju deformacije glavnih nosača i bitno poboljšava poprečna krutost objekta.

2.11.2018.

17

Podužni krovni spregovi

2.11.2018.

18

Montažni krovni spregovi

Obezbeđuju stabilnost krovne konstrukcije tokommontaže, povezuju sve elemente krovne konstrukcije u prostornu celinu i „drže“ ih u projektovanomgeometrijskom položaju.

Dimenzionišu prema uslovu dopuštene vitkosti: λ< 250.

Ukoliko spreg ima samo funkciju stabilizacije pritisnutogpojasa, bez prijema uticaja od vetra, potrebno ga je kontrolisati na uticaje usled ekvivalentnog stabilizujućeg opterećenja.

Ukupno ekvivalentno stabilizujuće opterećenje je suma stabilizujućeg opterećenja za sve elemente koji se pridržavaju.

2.11.2018.

19

Ekvivalentno stabilizujuće opterećenje

m broj elemenata koji se pridržavaju,

q deformacija sprega u ravni usled bilo kogdrugog opterećenja.

2.11.2018.

20

m

m

115,0

500/0 Le m

2

08

L

eNq

qEdd

hMN EdEd /

Vertikalni krovni spregovi

Povećavajuprostornu krutosthale (posebno u toku montažekonstrukcije).

Po širini hale se može postavitijedan ili viševertikalnihpodužnih spregova.

2.11.2018.

21

Vertikalni krovni spregovi

Ako je krovni rešetkastinosač konstruisan tako da je moguć „nasatičan pad“krovnog nosača neophodnoje postavljanje vertikalnogsprega u cilju stabilizacije.

Da bi se izbeglo postavljanjevertikalnih krovnihspregova krovna rešetka se konstruiše tako da joj težištebude ispod oslonaca(autostabilna rešetka).

2.11.2018.

22

Oblik ispune vertikalnih krovnih spregova

2.11.2018.

23

Stabilizacija donjeg pojasa rešetkastog krovnog nosača

2.11.2018.

24

Konstrukcijsko oblikovanje vertikalnog krovnog sprega

Vertikalni krovni spregovi

2.11.2018.

25

Vertikalni krovni spregovi – konstrukcijsko oblikovanje

2.11.2018.

26

Horizontlani spreg uz kalkanski zid

Za visine hala preko 8,0 m statički sistem proste gredeza fasadne stubove je neekonomičan, pa se postavlja međuoslonac - horizontalni spreg uz kalkanski zid.

2.11.2018.

27

Vertikalni spregovi u podužnim zidovima

Funkcija vertikalnog sprega u podužnim zidovimaje stabilizacija noseće čelične konstrukcije hale u podužnom pravcu.

Postavljaju se u krajnjim poljima ili u srednjempolju. Uvek se postavlja u polju gde se nalazipoprečni krovni spreg.

Vertikalni spreg u podužnom zidu je statički rešetkasti konzolni nosač čiji su pojasevi glavnistubovi ili glavni i fasadni stubovi.

Nagib dijagonala prema horizontali treba da budeoko 45°, izuzetno do 60°, kako bi se štapovi spregaaktivirali u najvećoj mogućoj meri.

2.11.2018.

28

Položaji vertikalnog sprega u podužnom zidu

2.11.2018.

29

Vertikalni spreg u podužnom zidu – konstrukcijsko oblikovanje

čvora

2.11.2018.

30

Prijem horizontalnih sila koje deluju na konstrukciju kalkana

2.11.2018.

31

Dispozicija vertikalnog sprega u podužnom zidu

2.11.2018.

32

Vertikalni spregovi u podužnim zidovima

2.11.2018.

33

Vertikalni spregovi u podužnim zidovima

2.11.2018.

34

Vertikalni spreg u podužnom zidu sa ukrštenim dijagonalama

2.11.2018.

35

2.11.2018.

36

Konstrukcijsko rešenje čvora vertikalnog sprega u podužnom zidu

Veza štapova vertikalnog sprega i stuba

2.11.2018.

37

Vertikalni spregovi u kalkanskim zidovima

Postavlja se kada se uz kalkanski zid ne nalaziglavni nosač. Ponekad se ugrađuje i pri postojanjuglavnog nosača uz kalkanski zid radi povećanjakrutosti kalkanskog zida, naročito u seizmičkiaktivnim oblastima.

Ukoliko je montažnog karaktera služi da održipravilan geometrijski oblik konstrukcijekalkanskog zida u fazi montaže. Pojasni štapoviovoga sprega su fasadni stubovi u kalkanskom zidu, vertikale fasadne rigle, a dodaju se dijagonalnielementi ispune.

2.11.2018.

38

Vertikalni spregovi u kalkanskim zidovima

2.11.2018.

39

Rešenje konstrukcije kalkanskog zida na strani koja nije predviđena

za produženje

2.11.2018.

40

Vertikalni spregovi u kalkanskim zidovima

2.11.2018.

41

Spregovi za prijem bočnih udara

2.11.2018.

42

Prima bočne udare dizalice najžešće se izvodi od rebrastog lima debljine 5 do 8 mm sa jednim pojasom od UPN (UPE) profila ili ugaonika. Drugi pojas predstavlja gornji pojas kranske staze.

Ako je razmak pojaseva sprega protiv bočnih udara manje od 1,0 m ovakav sistem je racionalan.

Spregovi za prijem bočnih udara

2.11.2018.

43

Ako je spreg protiv bočnih udara širi od 1,0 m ovaj spreg se projektuje u rešetkastoj izradi.

Izvodi kao rešetkast nosač sa paralelnim pojasevima i ispunom od dijagonala ili dijagonala i vertikala.

Postavljanje horizontalnih spregova

2.11.2018.

44

Za manji razmak glavnih stubova, za spoljašnji pojas sprega obično se usvaja UPN profil ili ugaonik, a kod većih razmaka glavnih stubovamora se izvesti poseban pojas u vidu lakog rešetkastog nosača, koji se javlja kao poseban nosač paralelan kranskoj stazi, sa kojom je povezanpoprečnim ukrućenjima.

Kod kranskih nosača čiji su rasponi veći od 12,0 m između donjihpojaseva postavlja stabilizirajući horizontalni spreg.

Kod visokih limenih nosača (preko 2.0 m visine) treba postaviti pojedan horizontalan spreg u ravni gornjeg i donjeg pojasa.

Različiti sistemi horizontalnih spregova

2.11.2018.

45

Uticaji u elementima sprega za bočne udare

2.11.2018.

46

Merodavni presek za kontrolu nosivosti kod sprega za bočne udare od

rebrastog lima

2.11.2018.

47

1,1,max,1 // zEdzyEdyEd WMWM

0max,1 / MyEd f

Konstrukcijsko rešenje sprega protiv bočnih udara

2.11.2018.

48

Zaštitna ograda revizione staze

2.11.2018.

49

Spregovi za kočenje

Glavni stubovi hala uklješteni su najčešće samo u poprečnom pravcu, dok su u podužnom pravcupendel stubovi, tako da u svakom delu hale između dilatacionih spojnica (najbolje u sredini) mora da postoji jedan spreg za kočenje.

Spreg se dimenzioniše na dejstvo sile kočenja Hk.

Izvodi se u vidu rešetkaste konstrukcije, ili u vidupunog okvira.

2.11.2018.

50

Statički sistemi spregova za prijem sila kočenja

2.11.2018.

51

Mogući položaji sprega za kočenje

2.11.2018.

52

Ekscentričan položaj sprega za kočenje

2.11.2018.

53

Spregovi za kočenje

2.11.2018.

54

Spregovi za kočenje

2.11.2018.

55

Spregovi za kočenje

2.11.2018.

56

Spregovi za kočenje

2.11.2018.

57

Mešoviti sistem hale sa delimičnim vertikalnim spregom

2.11.2018.

58

Uticaj dilatacionih spojnica na raspored spregova

2.11.2018.

59

Raspored spregova kod hala sa dilatacionom spojnicom

2.11.2018.

60