Spasavanje života za pet sekundi

Broj osoba koje su pod zaštitom pripadnika Uprave za obezbeđenje zavisi od bezbednosne procene ugroženosti

Pripadnici službe obezbeđenja ministra policije Ivice Dačića Foto D. Jevremović

Uprava za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata MUP-a Srbije broji oko 1.300 pripadnika – muškaraca i žena. Oni su spremni da rizikuju svoj, da bi zaštitili život predsednika Srbije, Narodne skupštine, predsednika i određenih članova vlade, ministra unutrašnjih poslova, pojedinih funkcionera MUP-a, stranih ličnosti i delegacija, ali i nosilaca tužilačkih i sudskih funkcija, političara, novinara... Vrhunac njihove obučenosti i sposobnosti, kao i težina posla kojem su posvećeni, ogleda se u svega pet sekundi u toku kojih oni moraju da prepoznaju ugroženost osobe koju čuvaju i odgovarajuće reaguju.

Milan Belić, savetnik načelnika Uprave za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata MUP-a Srbije, kaže za „Politiku” da je broj osoba koje su pod zaštitom ove uprave određen podzakonskim aktima, uredbom, uputstvom, dok broj ostalih osoba kojima je potrebna zaštita varira.

– Na taj broj utiče bezbednosna procena ugroženosti, koja je između ostalog uslovljena i društvenim prilikama, političkom i ekonomskom situacijom u zemlji, kojima smo mi, naročito u poslednjih nekoliko godina, pogođeni zbog dešavanja na jugu zemlje. Zbog toga je recimo u nekim velikim zemljama sa stabilnijim sistemima broj osoba koje su pod zaštitom bezbednosnih službi daleko manji nego kod nas – tvrdi Belić.

Bezbednosna zaštita podrazumeva jedinstveni sistem i obuhvata usklađenost rada MUP-a, Bezbednosnoinformativne agencije, Vojnobezbednosne agencije, Vojne policije i jedinica Vojske Srbije. Tačne podatke koliko trenutno osoba pripadnici ove uprave štite, naš sagovornik nije želeo da iznosi.

Belić kaže da se težina ovog posla ogleda u činjenici da u vrlo kratkom vremenu treba doneti ispravnu odluku u pravom trenutku, što je ključ za odabir kadrova koji će se njime baviti.

– Ovaj posao zahteva specifične ličnosti, zdrave i psihološki stabilne, osobe koje su borci sami po sebi s neprestanom željom za dokazivanjem i spremne na maksimalno angažovanje. Uz sve to, budući da u policiju niko ne dolazi da bi zaradio novac, jedna od osnovnih karakteristika pripadnika ove uprave jeste humanost i požrtvovanost. Samo tako može da se stvori jedinstvo, jasni ciljevi, usmerenost i lojalnost, jer oni štite ljudski život. Zar ima nešto vrednije? – kaže Belić.

O tome sa koliko različitih veština vladaju i kakvim znanjem raspolažu govori podatak da pripadnici uprave, u okviru kursa „Osnovna obuka neposrednog obezbeđenja određenih ličnosti”, obrađuju najrazličitije tematske oblasti – ljudska i građanska prava, normativno-pravnu regulativu, taktičko kretanje peške i vozilima, uticaj stresa kod kriznih intervencija, bonton, verbalnu i neverbalnu komunikaciju, protivdiverzionu zaštitu, biološko-hemijske mere zaštite, urgentnu medicinu, upotrebu vatrenog oružja i gađanje, samoodbranu...

– Specifičnost operativnih timova za neposrednu fizičku zaštitu je njihova višefunkcionalnost, kao i visok nivo samostalnosti u realizaciji zadataka. Broj ljudi u timu zavisi od bezbednosne procene ugroženosti osobe koju štite, a svi oni moraju da budu blagovremeno informisani, akciono usmereni i mobilni prema potencijalnim pretnjama. Svaki član tima ima jasno određenu ulogu i zonu odgovornosti prilikom zaštite određene osobe – objašnjava Belić.

Sistem zaštite je, ocenjuje naš sagovornik, kompleksan i nije vremenski ograničen. Način i dinamiku posla određuje dinamika života osobe kojoj je potrebna zaštita.

– Mi ne smemo da ometamo njen život i rad, ali moramo uvek da budemo prisutni. Saradnja sa osobom koju štitimo je više nego neophodna, ali ona se razvija tokom posla. Kada su kontakti između pripadnika obezbeđenja i osobe pod zaštitom prisniji i otvoreniji, mogućnost dobijanja važnih bezbednosnih informacija je veća – smatra Belić.

S druge strane, kaže naš sagovornik, u toj saradnji postoji problem intimizacije. Kako tvrdi, retko ali se dešava, takvo zbližavanje dovodi do opuštanja, zbog čega postoji mogućnost da pripadnik obezbeđenja ne obrati pažnju na neki detalj koji bi u suprotnom uočio.

Kada je reč o međunarodnoj saradnji, Belić kaže da se posebna pažnja poklanja profesionalnom usavršavanju kroz razmenu iskustava sa inostranim službama bezbednosti, koje su specijalizovane za poslove bezbednosne zaštite.

– Sa određenim zemljama je pokrenuta saradnja u smislu definisanja zajedničkih standarda bezbednosne zaštite, da prilikom odlaska naše štićene osobe u inostranstvo, u pratnji idu jedan do tri pripadnika, koje će da uvaže službe te zemlje i obrnuto. Ovako bi se u znatnoj meri smanjili troškovi, inače skupog obezbeđenja – kaže Belić.

Danijela Vukosavljević

objavljeno: 19.12.2011