Visoka tehnoloka kola abac Smer: Informacione tehnologije

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA ARHITEKTURA RAUNARA I OPERATIVNI SISTEMITema rada: Solaris operativni sistem

Student: Janko Potran, 4-64/2009

Profesor: Dr Branko Markoski

abac, decembar 2010.

Sadraj: 1. OPTE O ORACLE SOLARIS-U..................................... 1 2. ISTORIJA SOLARIS OPERATIVNOG SISTEMA............. 3 3. OPTE O INSTALACIJI OPERATIVNOG SISTEMA ORACLE SOLARIS 10..................................................... 6 3.1.1. Sistemski zahtevi i preporuke za instalaciju..... 6 3.1.2. Prikupljanje neophodnih podataka pre instalacije Solaris 10 OS-a na x86 platformi........... 8 3.1.3. Instalacija Oracle Solaris-a 10 na x86 platformi po koracima............................................................ 9 4. IZGLED GRAFIKOG INTERFEJSA U SOLARIS-U..... 13 5. ZAKLJUAK................................................................... 16 LITERATURA..................................................................... 17

ZADATAK SEMINARSKOG RADAZadatak ovog seminarskog rada je opisivanje operativnog sistema Oracle Solaris. Solaris je operativni sistem iz porodice Unix operativnih sistema, koji je tvorevina kompanije Sun Mycrosystems a trenutno je u vlasnitvo kompanije Oracle. On radi na procesorima arhitekture SPARC kompanije Sun i na procesorima arhitekture x86-64 koja je zasnovana na Intel-ovom procesoru 8086. Ja sam za ovaj seminarski rad izabrao da opiem verziju 10 ovog operativnog sistema, koja je donedavno (dok nije izala verzija 11) bila najnovija verzija. U ovom radu e biti kratko opisana i istorija Solaris OS-a, kao i ranije verzije sa svojim poboljanjima u odnosu na prethodne verzije. Odluio sam i da prikaem nain na koji se Solaris instalira po koracima i ta je sve potrebno za njegovu instalaciju. Takoe, bie prikazan i izgled Java Desktop System grafikog korisnikog interfejsa u Oracle Solaris-u 10.

OPTE O ORACLE SOLARIS-UOracle Solaris je operativni sistem iz porodice Unix operativnih sistema razvijen od strane kompanije Sun Mycrosystems. Operativni sistem Solaris je nasledio njihov raniji operativni sistem SunOS godine 1992. Tada se ovaj operativni sistem nazivao Sun Solaris a Januara 2010. godine je preimenovan u Oracle Solaris, poto je tada kompanija Oracle kupila kompaniju Sun Mycrosystems i preuzela sva prava u vezi sa Solaris-om. Solaris je prvenstveno razvijen kao komercijalni,vlasniki operativni sistem ali je 2005. godine kompanija Sun Mycrosystems objavila veinu koda pod CDDL (Common Development and Distribution License) licencom, i tako je nastao OpenSolaris projekat koji je zapravo bio open-source (otvoreni, besplatni, svima dostupni izvorni kod) projekat. Po kupovini Sun Mycrosystems-a, Oracle je odluio da obustavi rad na projektu OpenSolaris i zameni ga komercijalnim projektom SXCE (Solaris Express Community Edition). Oracle je nastavio da aurira nove verzije operativnog sistema Express Solaris na svake dve nedelje, ali je to obustavljeno Februara 2010. godine, to znai da je od projekta OpenSolaris koji je Sun zapoeo ostao samo izvorni kod (source code). Za razliku od projekta OpenSolaris, kompanija Oracle je nastavila sa radom na operativnom sistemu Solaris. Najnovija verzija operativnog sistema Solaris je verzija 11 (izala u Novembru 2010. godine). U verziji 11, nadogradnje Solaris source koda e jo uvek biti distribuirane pod CDDL licencom. Oracle kompanija takoe namerava da pokrene program sa tehnolokim partnerima koji se naziva OTC (Oracle technology network), kako bi omoguio svojim industrijskim partnerima pristup rasvijanju Solarisovog source koda. Solaris radi na SPARC (Scalable Processor Architecture), x86 i x86-64 platformama. Osim ove dve tu su i platforme IA-32 i PowerPC (postoji samo u verziji Solaris 2.5.1). SPARC je RISC (Redused instruction set computing) arhitektura razvijena od strane kompanije Sun Mycrosystems godine 1987. Ova arhitektura je najpre dizajnirana kao 32-bitna i koristila se pre svega u Sun-4 raunarima i serverima, i zamenila je Sun-3 sisteme koji su bili zasnovani na procesorima Motorola porodice 68000. Kasnije SPARC procesori su bili korieni na SMP (Symmetric multiprocessing) serverima napravljenih od strane Sun Mycrosystems, Solbourne i Fujitsu, izmeu ostalih, i dizajnirani za 64-bitne operacije. Neki od Sun-ovih SPARC procesora. x86 je arhitektura zasnovana po Intel-ovom 8086 CPU (Central processing unit centralna procesorska jedinica). Intelov procesor 8086 je predstavljen 1978 godine kao 16-bitna ekstenzija na prethodne Intel-ove 8-bitne mikroprocesore. Ime 86 je nastalo zbog injenice da su se naslednici procesora 8086 takoe nazivali 86 (tako se njihovo ime zavravalo). Postoje osim 16-bitnog, i 32 i 64-bitni set instrukcija kod ove arhitekture. Osim Solarisa, hardver baziran na x86 postoji i na operativnim sistemima Windows, DOS (Disc operating system), Linux, Unixa BSD, Mac OS X, itd. Solaris operativni sistem je napisan u programskom jeziku C. Source kod model je mean (i otvoreni Open-source i zatvoreni Closed-source). Jezgro u Solaris operativnom sistemu je monolitiko (Monolithic kernel). Korisniki interejs moe biti: JDS (Java Desktop Systems), CDE (Common Desktop Environment) ili GNOME (GNU Network Object Model Environment).

Slika 1.1 Izgled Solaris-a 10 radna povrina i neke aplikacije na JDS

Solaris ima reputaciju da je pogodan za symmetric multiprocessing (SMP), poto podrava veliki broj procesora. U prolosti je bio vrsto integrisan sa SPARC hardverom (ukljuujui i podrku za 64-bitne SPARC aplikacije poinjajui od Solaris-a 7), sa kojim je reklamiran kao kombinovani paket. Ovo je dovodilo do pouzdanijih sistema. Meutim, podravao je i x86 sisteme jo od verzije Solaris 2.1,a najnovije verzije, Solaris 10 i 11, ukljuuju podrku za 64-bitne x86 aplikacije, dozvoljavajui proizvoau da se okrene prema dostupnosti i zastupljenosti 64-bitnih CPU-ova baziranih na x86-64 arhitekturi. Sun je mnogo uloio u marketing za Solaris i njegovo korienje kako na oba od njihova proizvoda - "x86" raunare i servere bazirane na AMD (Advanced Micro Devices) Opteron i Intel Xeon procesorima tako i na x86 sistemima proizvedenih od strane kompanija kao to su Dell, Hawlett-Packard (HP) i IBM. Do 2009. godine su sledei proizvoai podravali Solaris za njihove x86 server sisteme: Dell U kompaniji Dell su rekli da e "testirati, sertifikovati i optimizovati Solaris i OpenSolaris i da e ova dva operativna sistema ponuditi kao jednu od nekoliko opcija u celokupnoj Dell softverskoj ponudi" IBM takoe distribuira Solaris, informacije i podrku za Solaris za x86-bazirane IBM System x servere i BladeCenter servere Intel Hewlett-Packard - distribuira i omoguava softversku tehniku podrku za Solaris na ProLiant serveru i Blade sistemima Fujitsu Siemens

ISTORIJA SOLARIS OPERATIVNOG SISTEMAGodine 1987. kompanije AT&T i Sun su objavili da sarauju na projektu spajanja najpopularnijih varijanti operativnih sistema iz porodice Unix operativnih sistema na tritu u to vreme: Unixa BSD, System V, i Xenix. Nastao je Unix System V Release 4 (SVR4). Partnerstvo izmeu kompanija AT&T je zavreno kada se pojavila suparnika grupa OSF (Open Software Foundation). Bilo je to vreme tzv. Unix ratova. U Septembru 1991, Sun je objavio da e zameniti svoj operativni sistem zasnovan na Unixa BSD operativnom sistemu, SunOS 4, sa operativnom sistemu zasnovanom na SVR4. Mislilo se da e se ovaj operativni sistem nazivati SunOS 5, ali je objavljeno da e novo reklamno ime biti: Solaris 2 (verzija SunOS 4.1 je nazvana Solaris 1) i tako je nastao Solaris operativni sistem. Solaris 2 je sadrao mnogo novih alata, osobina kao to su OpenWindows grafiki korisniki interfejs, NIS+, ONC (Open Network Computing) funkcionalnost i bio je specijalno podeen za SMP (Symmetric multiprocessing). Sve ovo je pokrenulo Solaris, odnosno, on je postajao sve polularniji operativni sistem. Svaka novija verzija je bila znaajno unapreena u odnosu na ranije verzije, u svakom smislu te rei, bilo da su odbaene neke starije tehnologije, bilo da su uvedene neke nove osobine. Zahvaljujui svojim inovacijama, Sun je konstantno adaptirajui Solaris, uspeo da ostane ispred konkurencije,svo ovo vreme. Posle verzije Solaris 2, ovaj operativni sistem je bio izbacivan skoro na godinjem nivou, sledeih petnaest godina i vie. Lista inovacija koje je Sun implementovao u nove verzije Solaris-a je predugaka da bih je naveo deo po deo u ovom seminarskom radu. Ali, umesto toga u pruiti uvid u neke od najznaajnijih promena po verzijama, kao i uvid u tabelu koja e sadrati sve dosadanje verzije Solarisa i najznaajnije promene njihovih osobina (tabela 2.1),a koja e biti prikazana na kraju ovog poglavlja. Dakle, Solaris 2.5.1 je 1996. godine sa sobom doneo i CDE, NFSv3 fajl sistem i NFS/TCP, proirene korisnike i grupne ID na 32 bita, i ukljuio podrku za MacIntosh PowerPC platformu (ovo je i jedina verzija Solarisa koja sadri podrku za PowerPC). Sledea verzija, Solaris 2.6 je 1997. godine predstavila WebNFS fajl sistem, Kerberos 5 sigurnosnu enkripciju, i podrku za velike fajlove (large file support) da bi poboljala performanse za internet operativnog sistema. Solaris 2.7 (kasnije preimenovan u Solaris 7) je ukljuivao mnoga nova napredna poboljanja, kao to podrka za meta-data logging fajl sistem (UFS logging). Ovo je takoe prvo 64-bitno izdanje, to je znaajno povealo njegove performanse, kapacitet, itd. Solaris 8, koji je izaao u Februaru 2000. godine, je napravio jo jedan korak dalje. To je bio prvi operativni sistem koji koji je kombinovao datecenter i dot-com zahteve, nudei podrku za IPv6 i IPSEC, Multiplex I/O, i IPMP. 2002. godine je izaao Solaris 9, koji je odbacio zastareli OpenWindows grafiki korisniki interfejs zarad kompatibilnosti sa Linux operativnim sistemom. Takoe, novine u ovoj verziji su i dodavanje menadera resursa (Resource Manager), Solaris Volume Manager, proireni atributi datoteka i iPlanet Directory Server. Solaris 10 je verzija koja je jo vaea i koja je putena u prodaju poetkom 2005. godine. Najnovija unapreenja i tehnologije od izlaska Solaris-a 10 pa sve do sledee verzije Solaris-a 11, su ugraivani u razne podverzije Solaris-a 10, koje su izlazile na

svakih nekoliko meseci. Ovih podverzija je bilo ukupno 9, i nosile su ifrovana imena U1,U2,U3, i tako dalje sve do U9. Pomenuemo samo neke od najznaajnijih unapreenja: Java Desktop System zasnovan na GNOME, Dynamic Tracing (DTrace), NFSv4, a kasnije i fajl sistem ZFS (Zettabyte File System , ova novina je uvedena u podverziji U2 u Junu 2006.). Takoe 2006. godine, Sun je zapoeo OpenSolaris projekat. To je bio open source projekat (slobodni, otvoreni izvorni kod). Posle jedne godine od poetka projekta, OpenSolaris zajednica je brojila vie od 14,000 korisnikih grupa u globalu, radei na 31 aktivnom projektu. Kompanija Sun je isticala duboku posveenost open-source idejama. Ovakva politika im je donela hiljade programera koji su razvijali njihov projekat praktino besplatno. Razvitak Solaris operativnog sistema od strane kompanije Sun Mycrosystems demonstrirala je njihovu sposobnost da budu na vrhu kompjuterskog sveta bez toga da izgube dodir sa trenutnom situacijom u svetu kompjutera. Sun je nastavio da objavljuje nove verzije Solarisa, sve dok nisu postali akvizicija korporacije Oracle 2010. godine. Projekat OpenSolaris je predstavljao snagu Sun-a, koji je uspeo da na kreativnu energiju koju je unosio u ovaj projekat dobije trenutan odgovor trita i programera koji su radili na istom, u smislu zahteva,elja i potreba koje su bile neophodne za ovaj projekat. To je bio vrhunac kompanije Sun Mycrosystems. U Januaru 2010. godine Oracle je kupio Sun Mycrosystems za sumu od 7.4 milijarde dolara. Po kupovini Sun-a, Oracle je odluio da obustavi open-source projekat OpenSolaris. Ovo je izazvalo kontroverze ali e se izgleda ovaj open-source projekat nastaviti pod imenom OpenIndiana, kao deo Illumos fondacije (Illumos foundation). Dakle, izgleda da se ispunilo ono eka su se open-source zajednice pribojavale prilikom Oracle-ove kupovine kompanije Sun, a to je nestanak OpenSolaris-a. Oracle je najavio da e zapoeti program sa tehnolokim partnerima koji e se nazivati OTC (Oracle technology network), kako bi omoguio svojim industrijskim partnerima pristup rasvijanju Solaris-ovog source koda. Za razliku od OpenSolaris-a , Oracle je odluio da nastavi sa razvijanjem Solaris operativnog sistema. Oracle Solaris 11 je objavljen u Novembru 2010. godine i jo uvek je distribuiran pod besplatnom CDDL licencom, ali se spekulie da tako nee biti i u budunost jer, navodno, Oracle namerava da Solaris uini komercijalnim operativnim sistemom. Novine koje su predstavljene verzijom Solaris 11 su, pre svega novi sistem pakovanja IPS (Image Packaging System) kao i virtuelizacija mree (network virtualisation) i QuS i tzv. Solaris 10 Container-i.

Slika 2.1 Logo Solaris operativnog sistema

Verzija Solaris OS 1.x 2.0 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5

Datum izlaska SPARC x86 1991-1994 Jun 1992 Decembar 1992 Maj 1993 Novembar 1993 Maj 1993 -

Prestanak vaenja Septembar 2003 Januar 1999 April 1999 Maj 1999 Jun 2002 Septembar 2003 Decembar 2003

Glavne novine SunOS 4 preimenovan u Solaris 1 Podrka samo za sun4c arhitekturu Podrka za sun4 i sun4m arhitekturu; Prvi Solaris za x86 i podrkom za SMP Podrka za sun4d arhitekturu OpenWindows 3.3 switch-evi za Display PostScript; CacheFS Podrka za OSF/Motif runtime

Novembar 1994 Novembar 1995

Podrka za UltraSPARC, i ukljuuje CDE, NFSv3, NFS/TCP podrke Jedino izdanje sa podrkom za Septembar 2.5.1 Maj 1996 PowerPC; Ultra Enterprise; 2005 tehnologija menadmenta resursa Kerberos 5, PAM (Pluggable 2.6 Jul 1997 Jul 2006 Authentication Modules),WebNFS August 64-bitno UltraSPARC izdanje,UFS 7 Novembar 1998 2008 (Unix File System) logging Multiplex I/O, Solaris Volume 8 Februar 2000 Mart 2012 Manager, IPMP, RBAC(Role-Based Access Control), podrka za IPv6 Resourse Manager, iPlanet Januar Oktobar 9 Maj 2002 Directory Server ; kompatibilnost sa 2003 2014 Linux-om Podrka za x86-64 platforme, DTrace (Dynamic tracing), SMF (Service Managment Facility), NFSv4, JDS(Java Desktop System), ZFS fajl sistem; SpeedStep i 10 Januar 2005 PowerNow! (Solaris Conteiner-i za poboljanje performansi Intel-ovih i AMD-ovih procesora); menadment performansi i snage za Intel-ove Nehalem procesore Novi sistem pakovanja (IPS Image 11 Express Packaging System) i propratni alati, Novembar 2010 2010.11 Solaris 10 Container-i, virtuelizacija mree i QoS, ZFS enkripcija tabela 2.1 verzije Solaris OS i glavne novine koje su donosile sa sobom ( -vaee verzije Solaris-a -nevaee verzije)

OPTE O INSTALACIJI OPERATIVNOG SISTEMA ORACLE SOLARIS 10Instaliranje Oracle Solaris 10 operativnog sistema se moe obaviti na vie naina, isto kao i nadogradnja (upgrade) istog. U ovom poglavlju bie navedeni i sistemski zahtevi (system requirements), odnosno zahtevi u pogledu memorije, procesora,itd. Instalacija Solaris-a se moe pokrenuti sa Solaris DVD ili Solaris Software 1 CDa. Kao tip instalacije moemo izabrati: GUI (Graphical User Interface) ,instalaciju sa grafikim korisnikim interfejsom, interaktivnu tekstualnu instalaciju (desktop session) ili interaktivnu tekstualnu instalaciju (console session).

*Na x86 platformama uz ova tri tipa instalacije postoji i tzv. Solaris Device Configuration Assistant, koji je ukljuen u instalaciju. Instalacija sa GUI (Grafikim korisnikim interfejsom) obezbeuje prisutnost prozora, tastera, skrol-barova (scrollbars), i malih sliica u obliku ikonica koji vam omoguavaju da vrite interakciju sa instalacionim programom. GUI zahteva lokalni ili udaljeni (local ili remote) DVD-ROM ili CD-ROM drajv, ili pak mrenu konekciju, video adapter, tastaturu, monitor i dovoljno memorije. Tekstualna instalacija Solaris interaktivna tekstualna instalacija omoguava vam da kucate komande u terminal ili konzolu da bi ste bili u interakciji sa instalacionim programom. U ovom tipu instalacije postoje dva tipa: desktop session je tekstualna instalacija u okruenju sa prozorima i console session je instalacija u konzolnom okruenju. Za tekstualnu instalaciju potrebno je lokalni ili udaljeni DVD ili CD-ROM drajv ili mrenu konekciju, tastaturu i monitor. Dakle, moete bitati instalaciju sa grafikim korisnikim interfejsom ili sa ili bez okruenja sa prozorima. Ako imate dovoljno memorije, podrazumevani tip instalacije je GUI. Ostali tipovi instalacije su takoe podrazumevani ukoliko nemate dovoljno memorije. Takoe mogu se preduprediti ove podrazumevane opcije. Takoe, ukoliko Solaris ne detektuje video adapter, on automatski prelazi u konzolu.

Sistemski zahtevi i preporuke za instalacijuSledea tabela (tabela 3.1; nalazi se na sledeoj strani) prikazuje osnovne sistemske zahteve i prepuruke za instalaciju operativnog sistema Oracle Solaris 10. Zahtevi se odnose na memoriju, swap i procesor.

Sistem

Veliina 256 MB je preporuena koliina memorije. 64 MB je minimalna koliina memorije.

Memorija potrebna za instalaciju ili nadogradnju

*Imajte na umu da su neke osobine u instalaciji dostupne samo ako postoji odgovarajua koliina memorije. 512 MB je podrazumevana koliina. *Moete i runo redefinisati swap prostor. Swap prostor zavisi od veliine HDD-a. SPARC: 200 MHz ili bri procesor je neophodan.

Swap podruje

Zahtevi za procesor

x86: 120 MHz ili bri procesor se preporuuje. Tabela 3.1 Preporuke za memoriju, swap i procesor

Memorijski zahtevi koji su potrebni za prikaz razliitih okruenja u instalaciji su dati u sledeoj tabeli: Memorija 64-127 MB Tip instalacije Konzolna Opis Ne sadri grafiko i konzolno okruenje. Ako video adapter nije detektovan, pokree se konzola. Nema grafike, ali sadri prozor i mogunost za otvaranje novih. Potrebno je imati lokalni ili udaljeni DVD ili CD-ROM drajv ili mrenu konekciju, video adapter, tastatururu, monitor. Sadri prozore, padajue menije, tastere, skrol-barove, ikonice. Potrebno je imati isti hardver kao kod prethodnog tipa. Sadri prozore, padajue menije, tastere, skrol-barove, ikonice. GUI Prozori NE Webbrowsing NE

128-383 MB

Konzolna

DA

NE

384-511 MB

GUI

DA

NE

512 MB

DA DA Omoguava pretraivanje web-a pomou softvera Netscape Navigator-a Tabela 3.2 memorijski zahtevi za dodatne osobine u instalaciji Solaris-a

Prikupljanje neophodnih podataka pre instalacije Solaris 10 OS-a na x86 platformiPre nego to ponete instalaciju operativnog sistema Oracle Solaris 10 trebalo bi da obratite panju na neke detalje. Stoga se preporuuje da pre instalacije operativnog sistema obavite sledee zadatke i prikupite sledee podatke: Pre nego to ponete postarajte se da imate sledee medije (DVD ili CD i tzv. Solaris languages CD, koji e vam moda biti potreban ukoliko bude neophodan za podrku za odreene jezike u specifinim geografskim podrujima). Proverite BIOS na vaem sistemu, dali je podeen da moete boot-ovati sa CD-a ili DVD-ja Proverite dali je za va hardver neophodan neki dodatni drajver; ako jeste spremite ga jer e vam trebati u instalaciji Proverite dali va sistem zadovoljava minimalne hardverske zahteve. Va sistem treba da zadovoljava sledee zahteve: - Memorija: 64 MB ili vie - Prostora na Hard disku: 5 GB ili vie - Brzina procesora: 120 MHz ili vie Podaci za sakuplanje u vezi instalacije koje e vam biti potrebni: Za sisteme koji nisu na mrei potrebni e biti sledei podaci: - Host name za sistem koji instalirate - jezik i lokalna podeavanja koja ete koristiti u sistemu Za raunare na mrei potrebni e biti sledei podaci: - Host name za sistem koji instalirate - jezik i lokalna podeavanja koja ete koristiti u sistemu - Host IP adresa - Subnet mask - Tip name servisa (DNS, NIS ili NIS+) - ime domena (Domain name) - Host name od name server-a - Host IP adresa od name server-a - root ifra (root password)

Ako se va sistem mora podizati sa diskete, kopirajte Solaris Configuration Assistant na disketu. Da bi ste odredili dali se va sistem podie sa diskete, proverite to u BIOS-u. (Opciono) Bakapujte va sistem ako elite da sauvate neke podatke ili aplikacije koje se nalaze na Hard disku.

Instalacija Oracle Solaris-a 10 na x86 platformi po koracimaUkoliko ste prikupili sve neophodne podatke vezane za instalaciju operativnog sistema Oracle Solaris 10 koje e vam kasnije u instalaciji biti potrebne, moete poeti sa instalacijom. U ovom poglavlju e biti objanjena instalacija Solaris-a po koracima. 1. Ubacite odgovarajui CD ili DVD. Ako boot-ujete sa CD-a ili DVD-ja, u BIOS-u treba da bude podeeno da je mogue boot-ovati iz sa bilo kog od ova dva ureaja Ako boot-ujete sa diskete, ubacite disketu Solaris 10 Device Configuration Assistant 2. Boot-ujte sistem tako to ete restartovati raunar 3. Pojavljuje se Solaris booting system prozor, poto je zavren test memorije i detekcije hardvera i poto je ekran osveen. 4. Na sledeem ekranu treba da se odluite dali ete modifikovati podeavanja ureaja. To biste trebali uraditi ukoliko elite na neki ureaj instalirati deke drajvere. Ako neelite modifikovati podeavanja ureaja, moete nastaviti. Ako, pak elite modifikovati podeavanja ureaja, prisnite taster ESC na tastaturi. Pojavljuje se ekran Solaris Device Configuration Assistant (DCA). Pratite instrukcije na ovom ekranu da bi ste modifikuvali podeavanja ureaja. 5. Ukoliko je ovo gotovo, pojavljuje se ekran sa izborom tipa instalacije, koji izgleda ovako: Select the type of installation you want to perform: 1 2 3 4 key. Alternatively, enter custom boot arguments directly. If you wait 30 seconds without typing anything, an interactive installation will be started. - Pritisnite taster 1 pa taster Enter, da bi ste pokrenuli instalaciju sa GUI (Graphical User Interface- grafiki korisniki interfejs). - Pritisnite taster 2 pa Enter, da bi ste pokrenuli korisniki definisana JumpStart instalacija. - Pritisnite taster 3 pa Enter, da bi ste pokrenuli interaktivnu tekstualnu instalaciju sa prozorima i mogunou otvaranja novih (desktop session). Solaris Interactive Custom JumpStart Solaris Interactive Text (Desktop session) Solaris Interactive Text (Console session)

Enter the number of your choice followed by the

- Pritisnite taster 4 pa Enter, da bi ste pokrenuli interaktivnu instalaciju u konzolnom okruenju, bez prozora i ostalih elemenata grafikog korisnikog interfejsa. 6. Kada ste izabrali eljeni tip instalacije, sistem konfigurie ureaje i interfejs. Posle nekoliko sekundi pojavljuje se Solaris Installation Program prozor. Pritisnite taster F2 za nastavak. Ukoliko instalacioni program detektuje tastaturu, monitor i mia otvara se prozor Select a Language. Ukoliko, pak ne detektuje neki od ovih ureaja pojavljuje se ekran kdmconfig Introduction u kome moete da se prebacite na neki drugi tip instalacije (npr. za tekstualnu instalaciju pritisnite taster F4_Bypass), ili da instalirate drajvere za ureaje ili konfiguriete ureaje koji se nemogu detektovati. Ovo instaliranje i konfigurisanje se obavlja u seriji od nekoliko prozora kroz koje vas vodi instalacija vi treba da pratite uputstva. Takoe, instalacija e vas provesti i kroz neke testove na kojima ete videti dali npr. monitor pravilno prikazuje boje, itd. Kada budete prole sve korake u vezi konfigurisanja komponenti i instalacije drajvera za ureaje, otvorie se prozor Select a Language. 7. U prozoru Select a Language izaberite jezik koji elite koristiti prilikom instalacije, pa pritisnite taster Enter. Posle par sekundi, pojavljuje se prozor Solaris Instalation Program. Ako ste prethodno izabrali Solaris GUI tip instalacionog programa, pojavljuje se ekran kao na slici 3.1 Ako ste prethodno izabrali interaktivnu tekstualnu instalaciju (desktop session) pojavljuje se ekran kao na slici 3.2

Slika 3.1 Solaris GUI instalacija- prozor dobrodolice (Welcome screen)

Slika 3.2 Solaris tekstualna instalacija Welcome screen 8. U GUI tipu instalacije kliknite na Next da bi ste poeli sa instalacijom. Instalacioni program vas moe upitati za jo neke detalje. Odgovorite na sva dodatna pitanja (koje ste prethodno prikupili). Ovo se moe desiti ukoliko niste sve podatke prekonfigurisali. Kada unesete sve dodatne odgovore za konfiguraciju, pojavljuje se prozor Solaris Installation Kiosk (slika 3.3).

slika 3.3 Solaris Installation Kiosk prozor 9. Pojavljuje se prozor Installer Questions. Ovde izaberite dali elite automatski da restartujete raunar po zavretku i dali elite da automatski izbacite disk. Kliknite na Next. 10. Pojavljuje se prozor Specify Media u kome birate koji medij koristite za instalaciju. Poto izaberete odgovarajui medij, kliknite Next. 11. Izaberite dali elite da obavite inicijalnu instalaciju ili nadogradnju sistema. Kliknite na Next. 12. Izaberite tip instalacije koju elite obaviti. Kliknite na Next. Izaberite Default Install da bi ste instalirali Entire Solaris Software Group i Sun Java Enterprise System softver (odnosno, podrazumevani softverski paket za instalaciju). Izaberite Custum Install da bi ste specificirali ta elite da instalirate od softverskih paketa,softverskih grupa, kako elite da promenite particije... 13. Ako ste upitani, odgovorite na dodatna pitanja u vezi konfigurisanja sistema. Kada pruite sve potrebne podatke, pojavie se prozor Ready to Install (slika 3.4).

Slika 3.4 Instalacija Solaris OS-a Ready to Install prozor 14. Kliknite na taster Install Now da bi ste instalirali Solaris softver. Pratite instrukcije sa ekrana da bi ste instalirali Solaris softver i bilo koji dodatni softver na sistem. Kada se Solaris instalira, sistem se automatski restartuje ili nalae korisniku da restartuje sistem runo. 15. Kada se instalacija zavri, instalacione log datoteke se sauvavaju direktorijumu var/sadm/install/logs, gde ih moete pronai i pregledati. 16. Instalacija operativnog sistema Oracle Solaris 10 je zavrena.

IZGLED GRAFIKOG INTERFEJSA U SOLARIS-U 10Solaris, koji je tada jo uvek bio u vlasnitvu kompanije Sun doneo je sa verzijom 10 ovog operativnog sistema grafiki korisniki interfejs Java Desktop System (JDS) baziran na GNOME-u (GNU Network Object Model Environment). Takoe, za Solaris 10 postoji i neto stariji interfejs CDE (Common Desktop Environment). Evo nekoliko slika (screenshot-ova) Solaris-a 10 sa JSE grafikim okruenjem:

Slika 4.1 Solaris 10 razni otvoreni prozori

Slika 4.2 Solaris 10 Izgled programa za elektronsku potu

Slika 4.3 Solaris 10 Izgled Internet pretraivaa

Slika 4.4 Solaris 10 Izgled nekih od panela

Slika 4.5 Solaris 10 Izgled prozora Search for files

Slika 4.6 Solaris 10 Izgled wordprocessor-a StarOffice 7

ZAKLJUAKOperativni sistem Oracle Solaris je poznat po tome to uvodi razne inovacije i tehnologije u svaku noviju verziju. Tome svedoe inovacije u verziji Oracle Solaris 10, kao to su JDS, DTrace, ZFS fajl sistem i Time Slider. Naalost, gotovo je izvesno da e kompanija Oracle obustaviti OpenSolaris projekat, ali da e nastaviti sa komercijalnim verzijama operativnog sistema Solaris. Ovaj operativni sistem nije esto korien (osim u domenu server raunara, gde se solidno koristi ali mu i tu broj korisnika opada), ali je jedan od najboljih operativnih sistema iz porodice Unix operativnih sistema a u bliskoj budunosti bi mogao da konkurie i onim iole popularnijim operativnim sistemima ako kompanija Oracle iskoristi svo svoje znanje koje je stekla kupovinom drugih softverskih i hardverskih kompanija (meu kojim je i Sun) i uloi to znanje u razvijanje novih verzija operativnog sistema Solaris.

LITERATURA1. 2. 4. Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/Solaris_(operating_system) Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/Open_solaris 3. Content for reprint, http://www.content4reprint.com/computers/operatingsystems/the-history-of-solaris.htm Sun oficijalna tehnika dokumentacija, http://docs.sun.com