socijalne zajednice hijena

8/17/2019 Socijalne zajednice hijena

1/13

SOCIJALNE

ZAJEDNICE HIJENA

ZEhra HamzagiĆ


2/13

-Hijene su mala porodica životinja

koja spada u red zveri. Iako su

nalik psima, one su evolucijskizapravo bliže mačkama.

-Često opisivane kao pakosne životinje sa opakim karakterom ,hijene građom tela i karakterističnim glasanjem ostavljaju utisakopasne zveri .-Sposobne su da pojedu sve na šta naiđu te se tako jedna

vrsta hijena hrani i insektima .


3/13

Naučnici su proučavali jedinstveno glasanje hijena u

divljini i primetili da je karakteristični smeh ili "

cerekanje " zapravo kompleksan način komunikacije .

Hijene su poznate kao strvinari , ali činjenica je da

zapravo ! hrane aktivno ulove .

#pravo su zbog toga razvile sistem komunikacije koji

ukazuje na in$ormacije o životinji , kao %to su starost ,

pol , ali i dru%tveni položaj u čoporu .


4/13

Hijenegeneralno imaju izuzetno razvijensluh i veoma izoštren noćni vid. Zato su

one i poznate kao noćne životinje

Pegave hijene koriste prilikuda progutaju sve ono štoprocene da je za jelo. Oneimaju jake, konusne zube,snažne eljusti i želudac koji

može da svari takoreći sve.


5/13

Hijene su izuzetni lovci. One se ne približavaju plenušunjanjem, već raunaju na svoju brzinu i istrajnost. Hijena je u stanju da juri gnua i po pet kilometara, treći brzinomod oko !" kilometara na sat.

Udružene u grupe , hijene mogu a!"ada#i inaj!e$e %i"joždere & U prirodi pred#a!"jaju!r"o !ažnu 'ari'u (i#a(a #r!ina i "a%ih i

%o"enih ži!o#inja & Od naj"anijih de"o!amea do naj#!r)ih i najde%"jih 'o#i * hijena $ezna#i i'ori#i#i !e &


6/13

#$opor,koji broji %" do %& lanova, svakakoće savladati i najveću žrtvu, poput zebre.'ov obino zapoinje zalaskom sunca. (adahijene ustaju i protežu se. Zatim krenu kroz

savanu u potrazi za hranom.

#)ad opkole stado zebri, poinju datrkaraju naokolo podignutih repova,trudeći se da razdvoje životinje. $im

uspeju da izdvoje najslabiju žrtvu, bacajuse na nju i prožderu je.


7/13

Prilikom lova, čopori često radezajedno, izolujući iz napadanogkrda jedinku koja je bolesna ili

slaba i jureći je do iznemoglosti. Hijene pobednici se često

svađaju oko raspodele plena -kako međusobno, tako i sa

drugim moćnim životinjama,kao što je na primer lav. ako i! prati loša reputacija - da

su kukavice i stidljive životinje,!ijene mogu biti !rabre iopasne i napadati životinje, pačak i ljude.


8/13

"sobito su spektakularni sukobi između !ijena i lavova. #eći čopori !ijena će sačekati da lavovi obore plen , atada će krenuti u lagano istiskivanje lavova od lovine .$ko u čoporu lavova nedostaju najsnažniji mužjaci ,

!ijene će bez prevelikog napora poterati ženke i mladelavove . %aravno , događaju se i obrnute situacije -kada čopor !ijena ulovi plen , a lavovi ga preuzmu zasebe.


9/13

Samim poma#ranjem, izuze#no je #e+'oraz"i'o!a#i žen'u hijene od mužja'a, jer žen'i po"ni organ po"ja umnogome

pode$a na organ mužja'a& -nogi "judi !eruju da u oni herma.rodi#i

i"i da mogu da menjaju po", me)u#imnjiho!i organi u "i(ni amo prema o%"i'u&


10/13

*&oliko god polni organ ženki podseća na polni organ mužjaka, to su ipakženski organi i samo ženke mogu da rađaju mlade. '

Pretpostavlja se da su ženke u toliko velikoj meri slične mužjacima, kako bimogle da odbrane svoje mladunce od mužjaka, obzirom na to da su!ijene poznate po kanibalističkim tendencijama.

/en'e u jednom leglu obično imaju dva do četiri mladunčeta.-"adun0i počinju da love i jedu meso nakon napunjeni! ) meseci, iako

sisaju sve do *+. pa ponekad čak i do *. meseca života, što je izuzetnodug period za mesoždere.

* "vo najverovatnije proizilazi iz činjenice da se lov odvija daleko od leglai da mladunci, za razliku od mladunaca šakala i lovački! pasa, nedobijaju ulovljen i sažvakan plen, pa moraju sami da se snalaze za

!ranu.


11/13

Hijene se međusobno sporazumijevaju mirisnim porukama, a uslanju takvi! poruka značajnu ulogu imaju bakterije, pokazujenajnovije israživanje objavljeno u borniku $meričke akademijenauka.

Poznato je da !ijene za sobom ostavljaju mirise koje samo druge!ijene znaju da protumače. pak, dugo se nije znalo kakvu uloguu tom sporazumijevanju imaju bakterije koje žive u simbiozi saovim životinjama.

/irisi su kao vizit karte, a bakterije su poput mastila kojima jeporuka ispisana. 0ez mastila kartica bi bila prazna inein1ormativna.2

/irisi koje !ijene ostavljaju se razlikuju u zavisnosti od nji!ovogpola, starosti, reproduktivnog stanja.


12/13

Hijene u izuze#no druže"ju%i!e ži!o#inje, ame)uo%na 'omuni'a0ija im e zani!a na nizupe0i1(nih z!u'o!a, po"ožaja #e"a i igna"a&

One !r"o %rzo, "a'o i jedno#a!no po'ažu !ojenamere o#a"im ("ano!ima '"ana i"i drugimži!o#inj'im !r#ama& Na primer, 'ada hijenadrži !oj rep upra!no, #o zna(i da je premnaza napad&

U'o"i'o joj je rep upra!an i #oji duž "e)a,

zna(i da je !eoma uz%u)ena& O%rnu#o, 'ada#oji i"i hoda opu+#eno, rep joj je pu+#en& U'o"i'o e up"a+i, hijena $e pod!i#i !oj rep

izme)u nogu, pri"ju%i#i ga uz #oma' i uda"ji#ie od iz!ora opano#i&


13/13

H!a"a na pažnji2

socijalne zajednice hijena

Documents