snimanje i obelezavanje predela izuzetnih odlika

Универзитет у Београду Грађевински факултет

Одсек за геодезију и геоинформатику

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ГРАНИЦА ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА ″ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ″

Синтезни пројекат

Београд, 2012.

Ђорђе Видаковић OБЕЛЕЖАВАЊЕ ГРАНИЦА ПРЕДЕЛА

ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА ''ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ''

2

Универзитет у Београду

Грађевински факултет

Одсек за геодезију и геоинформатику

синтезни пројекат из предмета: ГЕОДЕТСКИ ПРЕМЕР 1

Кандидат: ВИДАКОВИЋ ЂОРЂЕ 1038/09,

Тема:

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ГРАНИЦА ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА

″ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ″

Садржај:

Планирање, очувања и унапређења предела изузетних одлика, врши се непосредним обиласком терена и употребом постојећих графичких подлога. Границе шумских одсека и одељења се геодетским техникама и методама обележавају на терену у виду полигонских влакова. GPS технике, се уз поштовње услова при раду и уз адекватну методу рада, могу користити за обележавање пројектованих граница у шумском подручју. За употребу GPS тегника и постојећих графичких подлога потребно је обезбедити параметре за трансформацију координата из ДКС у WGS84. Обележавање пројектованих граница и објеката на терену састоји се од припреме података и мерења на терену. Квалитет обележавања зависи од тачности припремљених података и од тачности инструмената и прибора са којома ће се извршити обележавање на терену. Тачност припремљених података је у директној вези са размером постојећих подлога, док код избора инструмената потребно је сагледати декларисану тачност и специфичности употребе самих мерила.

Задатак који се поставља у синтезном пројекту је приказ геодетских активности потребних за успостављање и одржавање дигиталних картографских подлога у јединственом геодетском референтном систему, са посебним освртом на методологију и могућности примене GPS технологије у обележавању пројектованих шумских полигона и снимању карактеристичних детаљних тачака. У оквиру рада кандидат ће приказати геодетске активности које су спроведене у оквиру



3

„Омладинског волонтерског кампа, Вршац 2012.“ на подручју "ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ", и извести закључке о избору методе обележавања, с обзиром на примењен инструментариј и конкретне теренске услове.

Глобални садржај синтезног пројекта треба да буде следећи:

1. Увод

2. Теоријске основе

3. Истраживања

4. Закључак

6. Литература

Тема дипломског-мастер рада одобрена је на седници Катедре за геодезију и

геоинформатику, одржаној ___________ године.

Задатак је издат . године у Београду.

Рок за завршетак дипломског-мастер рада је ___________ године.

Примљен

задатак:

својеручни потпис кандидата

Шеф катедре: Ментор:

В. проф. Бранко Божић, дипл.инж.геод. В.проф. др Јелена Гучевић, дипл.инж.геод.



4

Садржај 1. УБОД ........................................................................................................................................ 6

2. TЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ........................................................................................................... 8

2.1. ПРОПИСИ КОЈИ СУ ПРАЋЕНИ У ПОСТУПКУ ГЕОДЕТСКОГ

ОБЕЛЕЖАВАЊА И СНИМАЊА .............................................................................................. 8

2.1.1. Основе Закона о државном премеру и катастру.................................................. 9

2.1.2. Уредба о висини надокнаде за коришћење података премера и катастра и

пружање услуга Републичког геодетског завода ................................................................... 13

2.1.3. Уредба о примени технологије глобалног позиционог система у оквиру

премера непокретности ............................................................................................................. 16

2.1.4. Инструкција за прикупљање података о непокретностима ............................. 17

2.1.5. Правилник о геодетским радовима за посебне потребе ................................... 18

2.2. Основе Закона о заштити животне средине и подзаконских аката који се

позивају на њега ........................................................................................................................ 20

2.2.1. Уредба о заштити природних реткости ............................................................. 20

3. ИСТРАЖИВАЊА .................................................................................................................. 22

3.1. ОПРЕМА ................................................................................................................... 23

3.1.1. Напредна BLADE технологија ............................................................................ 26

3.1.2. Сателитски системи ............................................................................................. 26

3.2. АУТОНОМНО GPS ПОЗИЦИОНИРАЊЕ ............................................................. 32

3.3. КОДНО И ФАЗНО МЕРЕЊЕ .................................................................................. 35

3.4. НУМЕРИЧКИ ПОДАЦИ ......................................................................................... 36

4. ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................... 37

5. ЛИТЕРАТУРА ....................................................................................................................... 38



5

6. ПРИЛОЗИ ............................................................................................................................... 39



6

1. УВОД На седмом по реду омладинском волонтерском кампу на Вршачким планинама

који је одржан од 11. до 18. јула 2012.године, пети пут студенти и професори Одсека

за геодезију и геоинформатику, Грађевинског факултета, Универзитета у Београду

подржали су овај камп и узели учешће на њему.

Заштита природе представља мултидисциплинарни приступ у решавању све

бројнијих проблема у природи (нпр. нестанак врста, уништавање предела...). Том

проблему би сви заједно требали да приступимо са истим нивоом свести и

одговорности, без обзира на ком се месту на планети налазимо, независно од

старосног доба и занимања. Човек је својом делатношћу изменио изглед Земље и у

знатној мери оштетио биосферу. На огрмоним површинама планете потпуно су

уништени природни екосистеми. Оно мало природе која још постоји као нетакнута

полако нестаје под притиском човека, он је најпре угрозио шуме као најсложеније и

најпродуктивније екосистеме, а то се нажалост и данас наставља.

Свакодневно се у штампи, медијима или у обичном разговору сусрећемо са

терминима еколошка криза, глобално загревање, топљење леда и др.Нарушавање

еколошке равнотеже у природи тековина је савремене цивилизације.Сведоци смо

многобројних еколошких криза, које су већ попримиле глобални карактер, насталих

као последица нарушавања еколошке равнотеже.Глобално загађивање атмосфере,

као и неконтролисано уништавање вегетације и прекомерна експлоатација шума

доводи до стварања Озонских рупа и ефекта Стаклене баште, односно непрекидног и

све већег раста просечних температура на Земљи.То за последицу има топљење

ледених санти на половима, што опет води знатном порасту нивоа мора и даљем

нарушавњу читавог екосистема, изумирању и нестанку многих биљних и

животињских врста.Експлатација прородних ресурса доводи до промена рељефа као

и промена у саставу и стабилности земљишта.



7

Заштићена природна добра представљају очуване делове природе посебних

природних одлика, због којих имају трајни еколошки, научни, културни, образовни,

здравствено-рекреативни, туристички и други значај.Да би та заштићена природна

добра остала заштићена, а и због свега што је претходно изречено, потребно је пре

свега да знамо где нам се налазе та добра и њихове границе, како би могли да их

чувамо.Једна од основних и најважнијих активности овог, као и претходних кампова

било је извођење радова на обележавању и снимању шумског подручја на Вршачким

планинама под I степеном заштите.

У делу теоријске основе биће наведени закони и подзаконски акти који су

испоштовани током снимања и обележавања граница I степена.У поглављу

истраживања биће речи о коришћеним инструментима и прибору, као и нумеричким

подацима који су прикупљени на терену, а у закључку ћемо се осврнути на

остварене резултате тј постигнути циљ са освртом на геодезију, а и на заштиту

животне средине.



8

2. TЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ

2.1. ПРОПИСИ КОЈИ СУ ПРАЋЕНИ У ПОСТУПКУ ГЕОДЕТСКОГ ОБЕЛЕЖАВАЊА И СНИМАЊА

Важећи прописи геодетске стуке и прописи о заштити животне средине:

• Закон о државном премеру и катастру (Службени гласник РС, број 72/2009)

• Закон о заштити животне средине (Службени гласник РС, број 135/2004)

Од подзаконских аката који се односе на Закон о државном премеру и катастру и

уписима права на непокретностима издвајамо:

• Уредбу о висини накнаде за коришћење података премера и катастра и

пружање услуга Републичког геодетског завода (Службени гласник РС, број

45/2002)

• Уредбу о примени технологије глобалног позиционог система у оквиру

премера непокретности (Службени гласник РС, број 46/99)

• Инструкцију за прикупљање података о непокретностима (бр. 951-84/96 од

14.10.1996. године, бр. 951-84/96-1 од 25.01.1997. године и бр. 951-84/96-2 од

6.05.1998. године) и

• Правилник о геодетским радовима за посебне потребе (Службени гласник РС,

број 46/99)

• Уредба о техничкој документацији за извођење геодетских радова и стицању

овлашћења за пројектовање геодетских радова (Службени гласник РС, број

92/2002)



9

• Правилник о начину обележавања заштићених природних добара (Службени

гласник РС, број 30/92)

Подзаконска акта у вези са заштитом животне средине:

• Уредба о заштити природних реткости (Службени гласник РС, број 50/1995),

• СТУДИЈА ЗАШТИТЕ: „Предео изузетних одлика ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ”

(Завод за заштиту природе Србије, Нови сад 2005).

У поступку обележавања граница катастарске парцеле и уопште код геодетског

премера, катастра и осталих геодетских радова, сусрећемо се са појмом катастарске

парцеле, па је потребно дефинисати, односно ближе објаснити.

Катастарска парцела1 је део земљишта које се користи на исти начин, чији је

носилац права, односно држалац једно или више лица (када на земљишту постоји

сусвојина или заједничка својина) и налази се у истој катастарској општини.

Катастарска парцела означава се бројем парцеле и називом катастарске општине

којој катастарска.

2.1.1. Основе Закона о државном премеру и катастру

Овим законом уређују се стручни послови и послови државне управе који се односе

на државни премер, катастар непокретности, катастар водова, основне геодетске

радове, адресни регистар, топографско-картографску делатност, процену вредности

непокретности, геодетско-катастарски информациони систем и Националну

инфраструктуру геопросторних података и геодетски радови у инжењерско-

техничким областима.

Државни премер jeсу стручни послови у областима:

1 Манојло Миладиновић, Катастар непокретности, Београд, 2004.



10

• катастарског премера;

• премера у поступку уређења земљишне територије комасацијом (у даљем

тексту: комасациони премер);

• премера водова;

• топографског премера;

• премера државне границе

.Катастар непокретности - је јавна књига која представља основну евиденцију о

непокретностима и правима на њима. У катастар непокретности уписују се подаци о

непокретностима и правима на њима и он чини основ за израду посебних катастара и

за друге евиденције о непокретностима.

Права на непокретности стичу се, преносе, ограничавају и престају уписом у

катастар непокретности. Право на непокретности настало уписом у катастар

непокретности има правно дејство од дана уписа. Упис у катастар непокретности

врши се за све непокретности по службеној дужности или по захтеву носиоца права

на непокретности.

Непокретности које се, у смислу овог закона, уписују у катастар непокретности,

јесу:

• земљиште (катастарске парцеле пољопривредног, шумског, грађевинског и

другог земљишта);

• надземни и подземни грађевински објекти (у даљем тексту: објекти);

• посебни делови објеката који чине грађевинску целину (стан, пословни

простор, гаража и други).

За стручне послове (у даљем тексту: геодетски радови) и послове државне

управе из члана 1. овог закона надлежан је Републички геодетски завод.

Геодетске радове из става 1. овог члана може да обавља и геодетска



11

организација, на начин и под условима прописаним овим законом. Геодетске

радове, израду топографских карата размере 1:25000 и ситнијих размера, као и

вођење посебних евиденција о непокретностима, који се обављају, израђују и

служе за војне потребе врши орган надлежан за послове одбране, у складу са

посебним прописима.

Извођач геодетских радова дужан је да:

• радове изводи према техничкој документацији и у складу са прописима,

стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета који важе за

поједине врсте радова,

• води дневник радова и књигу инспекције, као и да

• писмено обавести лице које врши стручни надзор о уоченим недостацима у

техничкој документацији и о наступању непредвиђених околности које су од

утицаја на извођење радова и примену техничке документације.

Један од основних захтева данашњег друштва јесте располагање сигурним и

тачним подацима о простору, који су од значаја за функционисање свих области

живота. Комплетност и потпуност тих информација могуће је остварити кроз

премер, који представља полазишну тачку у прикупљању података о простору

Премер непокретности обухвата:

• постављање и одређивање тачака математичке (геодетске) основе и обраду

мерења извршених на овим мрежама,

• снимање детаља (мерење, прикупљање и утврђивање мерних и описних

података о непокретностима, о положају, облику, начину коришћења и

плодности (бонитету) земљишта, о хоризонталној и висинској представи

земљишне површине-рељефу и о геграфским и другим називима),

• прикупљање података о носиоцу права на непокретности (односно о држаоцу

непокретности),



12

• израду оригинала катастарског или катастарско-топографског плана или

оригинала базе података дигиталног геодетског плана и основне државне

карте, њихову репродукцију или израду радне базе података дигиталног

геодетског плана,

• метролошко обезбеђење геодетских радова и њихову стандардизацију.

Математичку основу за снимање детаља чине: полигонска мрежа, линијска

мрежа, мрежа оријентационих (везних) тачака и нивелманска мрежа. Снимање

детаља врши се фотограметријском, поларном, ортогоналном и методом глобалног

позиционирања.

У циљу снимања детаља потребно је обавити обележавање граница земљишта и

објеката, који се налазе на њему, видним и трајним белегама, и то обавља корисник

непокретности. У случају да обележавање из неког разлога не обави корисник,

обележавање извршава Републички геодетски завод, о трошку корисника

непокретности. Корисник непокретности је дужан да лицима који раде на пословима

премера дозволи приступ земљишту и објектима. Републички геодетски завод стара

се о заштити белега и ознака премера.

На основу података утврђених снимањем детаља израђују се планови и карте

који се користе за израду катастра непокретности, пројектовање и преношење

пројеката на земљиште и за израду наменских карата. План се израђује у графичком

или дигиталном облику, а основна државна карта се израђује картографском

обрадом плана, на основу дигитализованог или скенираног плана или на основу

података добијених снимањем детаља, у графичком или дигиталном облику. У

израду плана спада и утврђивање површина парцела. Поред планова и карата,

израђују се и топографске и прегледне карте у ситнијим размерама, као основа за

планирање, тематску обраду, графичко приказивање и вођење статистике,

евиденције и за друге потребе. Садржај, облик и размеру карата одређује Републички



13

геодетски завод. Планови, карте и елаборати премера могу се користити тек пошто

их овери Републички геодетски завод.

Оригинали планова и карте, односно оригинали базе података дигиталног плана,

јесу архивски оригинали који служе за добијање њихових копија - радних оригинала

и не могу се користити у друге сврхе.

Копије планова и карте, односно копија базе података дигиталног плана и карте

јесу радни оригинали планова и карте.

2.1.2. Уредба о висини надокнаде за коришћење података премера и катастра и пружање услуга Републичког геодетског завода

Овом уредбом уређује се висина накнаде за коришћење података премера и

катастра и пружање услуга Републичког геодетског завода. Под услугом, сматра се

увиђај на терену и провођење промена на катастарском плану и у катастарском

операту.

Висина накнаде утврђује се Тарифом накнаде за коришћење података и пружање

услуга и изражена је у бодовима. Уредба предвиђа и ослобађање плаћања накнаде за

коришћење података премере и катастра. Податке без новчане надокнаде могу

добити:

• државни орган и организација и орган и организација јединице територијалне

аутономије и локалне самоуправе, за извештаје о подацима премера и

катастра који су неопходни за вођење поступка из оквира њихове

надлежности;

• суд за преписе или изводе из поседовног листа, односно листа непокретности

у сврху вођења поступка покренутог по службеној дужности;



14

• научна или образовна установа када податке користи за потребе едукације,

научна и експериментална истраживања.

За геодетске радови на обележавању и маркирању граница катастарских парцела

у делу под режимом заштите Вршачких планина, из Тарифника издвајама висину

накнаде за:

• преузимање дигиталног ортофото-а и

• ангажовање геодетског стручњакa



15

Taбела 1:Спецификација о висини накнаде за коришћење података премера и катастра Републичког геодетског завода

Редни број Врста података

Јединица мере

Бодова по јединици

Вредност бода

1

За препис листа непокретности или извода из листа непокретности:

1) до 5 страна

2) за сваку следећу страну лист

26

2 28.84

2

За уверење о подацима последњег стања у катастру по једној непокретности

непокретност 4 28.84

3

За копију плана катастарске парцеле катастра непокретности:

1) За једну парцелу

2) За сваку следећу суседну парцелу истог корисника

3) За упис података о кориснику суседне парцеле, за сваког корисника

парцела

21

9

9

28.84

4

За копију геодетског плана у графичком облику, зависно од размере плана утврђује се накнада по листу детаља и то, за копију радног оргигинала плана катастра непокретности:

1. за размеру 1:500



dm2

11.11

18.52

37.04

28.84

Висина накнаде према радном сату ангажованог геодетског стручњака

износи:

1) за услуге које се обављају на терену 25 бодова по утрошеном сату;

2) за услуге које се обављају у канцеларији 10 бодова по утрошеном сату.



16

Накнада за утрошене радне сате ангажованог стручњака обрачунава се и

наплаћује после извођења радова.

2.1.3. Уредба о примени технологије глобалног позиционог система у оквиру премера непокретности

Овом уредбом уређују се геодетски радови у оквиру премера непокретности који

се могу реализовати методама глобалног позиционог система (GPS), као и

методологија, тачност и рачунски поступци који се на тај начин изводе. Геодетски

радови у оквиру премера непокретности који се могу реализовати применом метода

GPS, јесу:

• одређивање геодетске основе за снимање детаља;

• одређивање тачака детаља.

Одржавање геодетске основе за снимање детаља врши се у циљу одржавања

премера, односно израде и одржавања катастра непокретности. Геодетска основа за

снимање детаља представља скуп трајно стабилизованих геодетских тачака, које

својим просторним распоредом и квалитетом положаја омогућују непосредно

извођење и одржавање државног премера и израду катастра непокретности на

одређеном простору. Место за полигонску тачку бира се тако да истовремено

обезбеђује трајност белеге и погодност за мерења дужина, углова, GPS вектора, као

и погодност за снимање детаља. Трајност белеге обезбеђује се избором места које

није подложно значајнијем померању због слегања, клизишта или неких других

планираних радова који би довели до уништења белеге. Стабилизација полигонске

тачке врши се трајном белегом, за сваку новостабилизовану тачку узима се опис

положаја са одмерањима и уписује у Тригонометријски образац број 27.

Одређивање тачака детаља (Снимање детаља) подразумева мерење, прикупљање

и утврђивање мерних и описних података, којима се, тачкама које материјализују

граничне линије, топографске објекте и висинску представу терена, одређује



17

положај у државном координатном систему или неком локалном референтном

систему. Једна од метода снимања јесте и метода глобалног позиционирања (GPS

метода). Детаљна разрада методе снимања врши се на основу дефинисане тачности

координата детаљних тачака, за поједине размере планова. Детаљно снимање врши

се на основу плана снимања, који се израђује према задатој тачности и који садржи:

• избор инструмента и прибора и начин њиховог испитивања;

• дефинисање услова тачности;

• дефинисање података за праћење и контролу мерења.

GPS мерења планирају се за временске периоде који су погодни за мерења,

односно који испуњавају следеће услове:

• да је могућ пријем сигнала са најмање четири сателита чији је вертикални угао

већи од 15 лучних степени;

• да је ПДОП мањи од 8.

2.1.4. Инструкција за прикупљање података о непокретностима

Овом инструкцијом уређује се начин и поступак прикупљања података о

непокретностима у циљу израде катастра непокретности. Подаци о непокретностима

прикупљају се на један од следећих начина:

• допуном података постојећег катастра земљишта,

• премером непокретности и

• Обновом премера непокретности.

Непокретности за које се прикупљају подаци су: земљиште, зграде, други

грађевински објекти и посебни делови зграда и других грађевинских објеката.

Граница катастарске општине, размера и подела на листове плана, избор метода

снимања детаља, начин и садржај прикупљања података о непокретностима се



18

дефинишу и детаљно разрађују у оквиру главног пројекта геодетско-техничких

радова у поступку израде катастра непокретности према одредбама ове инструкције,

а у складу са Законом.

Подела на листове планова размере 1:2500 врши се у оквиру тригонометријске

секције тако што се једна тригонометријска секција дели на 10 делова по правцу Y -

осе и на 10 делова по правцу X - осе. Корисни простор планова је 900 mm x 600 mm.

Листови се нумеришу бројевима од 1 до 100, по редовима с лева у десно почев од

крајњег северо-западног листа. Листови се означавају општом ознаком која се

састоји од ознаке тригонометријске секције и редног броја листа у оквиру

тригонометријске секције и локалном ознаком која се састоји од назива

тригонометријске секције и редног броја у оквиру тригонометријске секције.

2.1.5. Правилник о геодетским радовима за посебне потребе Услед специфичности појединих области геодетског премера и катастра,

неопходно је дефинисати геодетске радове који својом садржином, начином и

поступком обављања захтевају посебан приступ. Геодетски радови о којима је овде

реч су:

• израда топографских планова за потребе урбанистичког и другог планирања и

пројектовања,

• преношење на терен података из урбанистичких и других планова и пројеката,

обнова граница катастарских парцела на основу података важећег премера,

• идентификација катастарских парцела.

За извођење геодетских радова за посебне потребе користе се подаци елабората

важећег премера и његовог одржавања и постојећи геодетски планови.

Преношење на терен података садржаних у урбанистичким и другим плановима

и пројектима, јесте део од инереса за анализу која се тиче израде овог синтезног



19

рада. Поступак о ком је овде реч обухвата обележавање пројектованих тачака на

терену које дефинишу границе катастарских парцела и њихово снимање, на основу

података планова и пројекта.

За обављање наведених радова, извођач радова подноси пријаву која

истовремено представља и захтев за издавање потребних података за извођење

пријављених радова, док надлежна служба РГЗ-а саставља спецификацију

потребних података за извођење радова у два примерка, коју потписује овлашћено

лице Службе и извођач радова, а преузимање потребних података (Служба издаје

тражене податке најкасније у року од три дана по извршеној уплати) извођач радова

врши након плаћања накнаде Служби (најкасније у року од осам дана од дана

пријема спецификације и рачуна).

Преношење на терен података и снимање обележених тачака на терену врши се

са тачака геодетске основе или осовинских тачака објеката. Кад се преношење на

терен граничних тачака врши са осовинских тачака објеката, неопходно је

предходно извршити стабилизацију и одређивање осовинских тачака по поступку и

на начин предвиђен за полигонску мрежу другог реда.

Елаборат премера, извођач радова у року утврђеном законом, ради прегледа

доставља надлежној Служби, која обавља преглед и контролу елабората премера и

топографских планова у року од 15 дана од дана њиховог достављања и налаже

отклањање уочених недостатака у одређеном року, након чега оверава планове и

елаборат премера и врши обраду теренских података и провођење промена (до

правоснажности одлуке суда или другог надлежног органа подаци снимања

евидентирају се на радном оригиналу плана).



20

2.2. ОСНОВЕ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПОДЗАКОНСКИХ АКАТА КОЈИ СЕ ПОЗИВАЈУ НА ЊЕГА

Овим законом уређује се интегрални систем заштите животне средине којим се

обезбеђује остваривање права човека на живот и развој у здравој животној средини и

уравнотежен однос привредног развоја и животне средине у Републици.

• Систем заштите животне средине чине мере, услови и инструменти за:

одрживо управљање, очување природне равнотеже, целовитости,

разноврсности и квалитета природних вредности и услова за опстанак свих

живих бића;

• спречавање, контролу, смањивање и санацију свих облика загађивања

животне средине.

Одрживо управљање природним вредностима и заштита животне средине

остварују се у складу са овим законом.

2.2.1. Уредба о заштити природних реткости

Овом уредбом одређују се дивље врсте биљака и животиња које се, ради

очувања биолошке разноврсности, као природне реткости од изузетног значаја,

стављају под заштиту и одређује степен њихове заштите. Под заштиту се стављају

дивље биљке и дивље животиње заштићене као природне реткости. Заштита

природних реткости, обезбеђује се на целом подручју Републике за врсте чији је

опстанак у природним стаништима угрожен у таквом степену да припадају врстама

које ће без посебних мера заштите убрзо ишчезнути (врсте у опасности) или постоји

опасност од њиховог ишчезавања (рањиве врсте). Заштита појединих врста

обезбеђује се само на одређеном подручју односно делу подручја, на коме је



21

утврђено да те врсте по степену угрожености припадају врстама у опасности или

рањивим врстама.

О заштићеним природним реткостима стара се Завод за заштиту природе Србије,

као и имаоци природних реткости. Заштита подразумева утврђивање активности и

предузимање мера на њиховој заштити и очувању, праћењу стања и истраживању

начина заштите и повећања бројности, презентацији и популаризацији у складу

програмом заштите природних реткости.



22

3. ИСТРАЖИВАЊА На седмом омладинском волонтерском кампу на Вршачким планинама

изводили су се радови на снимању и обележавању шумског подручја под првим

степеном заштите.За време трајања кампа извршено је снимање и обележавање

подручја Гудуричког врха, иначе највишег врха Војводине, чија надморска

висина износи 641 m.То и јесте била планирана норма за 6 радних дана.

На кампу је први пут за ову врсту радова коришћен Аshtech-ov MobileMapper

100 ручни пријемник(Слика 1).Границе су снимане и обележаване по методи

аутономног позиционирања.У кампу су била два оваква пријемника, која су

власништво ЈП ''Варош''.

Пре изласка на терен потребно је извршити:

• Учитавање координата граничних тачака

• Дефинисање параметара за праћење и контролу мерења и параметара за

обележавање

Геодетско снимање подразумева радове на снимању маркираних шумских

ознака.Ако су границе маркиране приступа се геодетском снимању.У случају да

границе нису маркиране прво је потребно обележити их.Податке геодетског

снимања потребно је обрадити и представити графички.



23

Слика 1: MobileMapper 100

3.1. ОПРЕМА MobileMapper ® 100 је најновија генерација Аshtech-ових ручних уређаја за

мапирање. Дизајниран за GIS прикупљање података и мапирање, MobileMapper 100

интегрише отворени оперативни систем, уграђен систем комуникације и Аshtech-

ову моћну BLADE технологију. BLADE омогућава MobileMapper 100 да ради у

екстремним условима GPS-а одржаваући високе тачности GIS мерења.

Поступак одређивања координата:

• Очитавање координата X, Y, Z у лонг / лат или ДКС систему

• Иницијализација траје неколико секунди

• Похрањивање података у пријемник (SD картица)

• Снимање тачкастих, линијских и површинских објеката

• Уписивање назива тачака и атрибутних вредности

• Аутоматски пренос података на рачунар

• Креирање векторског садржаја у GIS-у



24

Поступак преноса података са пријемника на рачунар(Слика 2):

• Повезивање GPS-а интерфејс каблом са PC рачунаром

• Приступ меморији GPS-а и учитавање

• Подаци се могу приказати у табеларном формату и похранити у ТXТ

• Импортовање у GIS

Слика 2:Повезивање пријемника са рачунаром и пренос података

Карактеристике:

Windows Mobile 6.5 технологија

Тачност:

• Реално време SBAS: <50 cm

• Реално време DGPS: <30 cm



25

• Реално време RTK: <30 cm до 1 cm

• Post-procesing: <30 cm до 1 cm

Дизајниран за рад у отежаним условима:

• Испод крошњи дрвећа

• У урбаним срединама

Комуникација:

• Уграђени GPRS, EDGE класа 12 модем

• Bluetooth 2.1

• Wireless LAN 802.11b/g (SDIO слот)

45 Паралелних канала:

• GPS

• GLONASS

• L1 C/A

• SBAS: WAAS/EGNOS/MSAS

Meмoриja:

• 256 MB SDRAM

• 2 GB Flash NAND

• SDHC меморијска картица

Остале карактеристике:

• Камера 3 мегапиксела

• Е-Компас



26

• Г-Сензор

• Звучник и микрофон

• ТФТ екран у боји осетљив на додир

• Рад са векторским и растерским позадинским мапама

3.1.1. Напредна BLADE технологија Нова BLADE технологија оптимално користи GNSS сигнале и користи

предност сваке GNSS консталације да испоручи брзе и стабилне РТК позиције,

чак и када GPS покривеност није довољна, у урбаним кањонима или под густим

крошњама дрвећа. За разлику од већине GNSS пријемника, који приоритет дају

GPS сателитима, пријемнници са BLADE технологијом више не зависи од GPS

сателита (не захтева 4-5 GPS сателита) за почетак и одржавање прецизног

позиционирања. BLADE GNSS алгоритам једнако третира сигнале свих

доступних сателита, комбинујући их за оптималне перформансе.

• Потпуно независно GNSS праћење сателита и процесирање

• Потпуно независно кодно и фазно мерење

• Брзи систем откривања сигнала за брзо стицање GNSS сигнала

• Напредно умањење multipath-а

• Коришћење SBAS и GLONASS сигнала за појачавање GPS решења

• Повећана поузданост у урбаним срединама и под крошњама дрвећа

3.1.2. Сателитски системи Глобални позициони систем је тренутно једини поптуно функционалан

глобални сателитски навигациони систем.GPS се састоји од 24 сателита

распоређених у орбити Земље, који шаљу радио сигнал на површину Земље.



27

GPS пријемници на основу ових радио сигнала могу да одреде своју тачну

позицију - надморску висину, географску ширину и географску дужину - на било

ком месту на планети дању и ноћу, при свим временским условима.GPS има

велику примену као глобални сервис у разним областима, у комерцијалне и

научне сврхе: навигација на мору, земљи иу ваздуху, мапирању земљишта,

прављењу карата, одређивању тачног времена, откривању земљотреса и слично.

Развило га је, и одржава га Министарство одбране САД-а, дакле власник је

Пентагон.Изградња Глобалног позиционог система почела је 1973 годне, прво

лансирање сателита уследило је у фебруару 1978. године. Прво проширење

система почело је у фебруару 1989.године лансирањем друге генерације

сателита, а систем је проглашен потпуно оперативним 17. 7/1995. године.Састоји

се од 3 компоненте: свемирске, контролне и корисничке.

Историјат GPS-а:

• 1973-започет пројекат развоја у америчком министарству одбране

• 1974-лансиран први сателит

• 1993-достигао почетну оперативну способност

• 1995-достигао пуну операбилност

• 1996-постао доступан цивилним корисницима

• 2001-укинут селективни приступ

Трошкови:

• ~ 3/6 милијарди $-за развој

• ~ 750 милиона $ годишње-за одржавање

Приходи:

• ~ 6/2 милијарде $ годишње, у периоду 1997-2000.



28

• ~ 50 милијарди $-процена укупних прихода до 2010

Свемирску компоненту су представљали Блок I сателити који су пуштани у

рад од 1978. до 1985. године и до данас су сви ван функције.Данас оригинални

концепт Блок II сателита представљају 24 GPS сателита који се крећу у 6

орбиталних равни, равномерно распоређених у односу на Земљу, које су

нагнуте под углом од 55 ° у односу на екваторијалну раван(Слика 3). Орбиталне

равни не ротирају у односу на удаљење звезде. У свакој орбиталној равни се

крећу по 4 сателита, по орбитама које су скоро кружне (ексцентричност елипсе 1

°), међусобно правилно распоређени по кружници орбите, под углом од 90

степени. Пречник орбита је око четири пута већи од пречника Земље и сваки од

сателита једном обиђе своју орбиту за 12 часова, тако да у односу на површину

Земље сваки сателит сваког дана обиђе исту путању. Овај број и правилан

распоред сателита гарантује да се са сваке тачке на Земљи у сваком тренутку на

хоризонту налази бар четири сателита. То су четири сателита потребна за

одређивање позиције GPS пријемника. ). Орбите сателита су на ~20300 км од

површине Земље.У свемиру се налазе и сателити за диференцијалну корекцију.

Слика 3:Орбиталне равни са сателитима и њиховом замишљеном путањом

Контролну компоненту чине станице за праћење сателита, контролне станице

и земљишне антене.Станице за праћење сателита се налазе на Хавајима, Квајлин

острву, Акнезијском острву, острву Дијего Гарсија и Колорадо Спрингсу, у



29

Колораду(Слика 4).Улога ових станица је да прате кретање сателита и податке

шаљу главној контролној станици у Колорадо Спрингсу. Ту се врше прорачуни и

преко земљишних антена које се налазе на Квајлин острву, Акнезијском острву,

и острву Дијего Гарсија. Сателитима се шаљу ажурирани подаци о њиховој

тачној позицији и времену. Ажурирање се врши два пута дневно, чиме се врше

прецизна подешавања система. Новија генерација сателита је у стању да

међусобно комуницира и синхронизује податке, па прецизност одређивања

позиције не би била битно нарушена, ни кад би сателити данима радили

независно од контролне компоненте са Земље.

Слика 4:Распоред контролних станица за праћење сателита

Корисничку компоненту чине GPS пријемници на Земљи.Пријемници могу

бити компоненте укључене у друге уређаје, као нпр. Мобилни телефон, часовник

и слично или самостални уређај.

ГЛОНАСС (Глобални навигациони сателитски систем) је позициони систем

Ваздушно-космичке одбране Русије и тренутно представља једину алтернативу

америчком систему GPS. Прошле године су последњи ГЛОНАСС сателити

неопходни за комплетирање система послати у орбиту.Од 2001. до 2011. Русија је

на ГЛОНАСС потрошила 107 милијарди рубаља (око 4 милијарде долара), и



30

планира се да се од 2012. до 2020. издвоји 347 милијарди рубаља (преко 11

милијарди долара). Највећи део ове суме (преко 280 милијарди рубаља) отићи ће

на одржавање сателитске констелације: планирано је лансирање 13 сателита

"Глонасс-М" (основног типа) и 22 нова сателита типа "Глонасс-К". Нови

сателити имају дужи животни век него претходне верзије: сваки "Глонасс-М" ће

радити седам година уместо две-три, колико су трајале раније верзије, док ће

"Глонасс-К" апарати служити и по 10 година. Такође, нови сателити ће значајно

повећати прецизност позиционирања.

Други важан део система који значајно повећава његову тачност су тзв.

земаљске станице за диференцијалну корекцију и три сателита предајника на

геостационарној орбити.Овај допунски комплекс повећава тачност

позиционирања изоштравајући рачун помоћу допунских информација. Земаљске

станице прикупљају податке о локацијама основних ГЛОНАСС сателита и преко

сателита предајника преносе податке крајњим корисницима. Додатни подаци

увећавају прецизност позиционирања на само неколико десетина центиметара.

ГЛОНАСС је већ прецизнији од GPS-а на северним географским ширинама. До

2020. општа прецизност позиционирања износиће 0, 6 метара или мање, што је

боље од садашњих 0, 7 метара које обезбеђује амерички систем.

Тренутно се гради 16 земаљских станица на територији Русије и две на

Антарктику, у руским базама Белингсхаузен и Новолазаревска. Планиран је и

низ нових станица на огромној територији од Бразила до Индонезије, које ће

омогућити да ГЛОНАСС покрије целу јужну хемисферу, где GPS тренутно нема

алтернативу.Када је реч о ГЛОНАСС-у, треба разумети да је овај систем, као и

амерички GPS, првобитно био дизајниран за војне потребе. Систем је дуго био

прилагођаван искључиво војсци, а разговори о комерцијалној употреби почели

су тек пре неколико година.Први комерцијални уређаји који подржавају

ГЛОНАСС појавили су се 2010. Од 2011. ГЛОНАСС је подржан на iPhone

моделима, почевши од iPhone 4S. Финансијски ефекти ове примене су веома



31

обећавајући. Према прелиминарним проценама, навигациони оператор "НИС

ГЛОНАСС" зарадио је 3, 3 милијарде рубаља у 2011. години, што је 4, 5 пута

више него током 2010.Следећа етапа примене почеће када систем постане још

прецизнији. Када тачност позиционирања дође до једног метра, ГЛОНАСС ће се

користити за надгледање стања великих грађевина подложним осцилацијама,

као што су мостови и небодери. Прецизан навигациони систем у стању је да

открије неправилне осцилације таквих грађевина и да упозори на потенцијалну

опасност.

Галилео је глобални навигациони сателитски систем развијен од стране

Европске свемирске агенције (ESA - European Space Agency).Први сателит

лансиран је 2005. Године.Галилео ће се састојати од 30 сателита распоређених у

орбити Земље на висини од 23222 km, који шаљу радио-сигнале на површину

земље.За сада је предвиђено да систем се систем комплетира 2019.То је интер-

оперативна са GPS и ГЛОНАСС, друга два глобална сателитска навигација

система.Нудећи дуал фреквенције као стандард, Галилео ће испоручити у

реалном времену тачност позиционирања до метар опсега. Galileo се налази под

цивилном контролом за разлику од осталих система који су под надлежношћу

војске. Политички циљ Галилеја је да Европској Унији обезбеди систем, на који

могу да се ослањају, с обзиром да други системи могу да буду искључени у

случају сукоба или ратова. Наиме у случају политичкога спора са САД Европа би

била лишена америчкога GPS-а, па јој је због тога потребан независан

систем.Једна од нових функција коју Галилео имплементира је и могућност

примања сигнала од пријемника са земље, што је предвиђено за позивање

служби помоћи и спасавања

.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%A1%D0%90

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0



32

3.2. АУТОНОМНО GPS ПОЗИЦИОНИРАЊЕ Корисник опремљен GPS пријемником може да одреди свој тренутни положај

у реалном времену, без икакве помоћне инфраструктуре у виду додатних

пријемника, радио комуникације, или сигнала са посебном структуром.Овакав

начин коришћења назива се аутономним или апсолутним GPS

позиционирањем.Међутим, аутономно GPS позиционирање не мора бити

ограничено на одређивање положаја у реалном времену, иако је овај режим рада

првенствено предвиђен за навигацију.Ако то дозвољава природа његове

апликације, корисник може једноставно само меморисати резултате извршених

GPS мерења, а накнадно одређивати положај одговарајућом софтверском

обрадом.

Aутономно или апсолутно позиционирање подразумева коришћење једног

пријемника којим се мере растојања до сателита помоћу кодова(Слика 4).

Положај пријемника (тачке), односно три декартове(картезијански) координате

(X, Y, Z) се одређују у терестричкoм систему који је везан за Земљу (Earth

Centered Earth Fixed–ECEF), тј WGS84.

Квалитет аутономног GPS позиционирања зависи од два кључна фактора:

броја и распореда сателита, и квалитета извршених мерења. Број сателита и

њихов просторни распоред у односу на локацију корисника често се називају

сателитском геометријом.Она се мења у функцији времена пошто се сателити

крећу, залазе за хоризонт или се појављују изнад хоризонта.У принципу, добру

сателитску геометрију чини неколико сателита који су равномерно распоређени

по азимуту а налазе се нешто изнад хоризонта, са још једним или два сателита у

правцу блиском зениту. Ако је део неба заклоњен природним или вештачким

препрекама, број видљивих сателита још увек може бити довољан за одређивање

положаја, али ће он свакако бити ниже тачности.



33

Други фактор који одређује квалитет аутономног GPS позиционирања је

квалитет измерених псеудодужина и Доплерских помака. Постоји читав низ

извора систематских случајних грешака које утичу на тачност мерења. Њихово

порекло може бити у навигационим подацима, средини простирања сигнала,

или самом GPS пријемнику и његовој непосредној околини. Утицај неких извора

грешака, као што је тропосферска рефракција, може се значајно смањити

обрачунавањем поправки, а корисници са двофреквентним пријемницима у

стању су да готово потпуно елиминишу утицај јоносферског кашњења сигнала. У

сваком случају, ефекти појединих извора грешака веома су различити, и крећу

се у распону од неколико дециметара па до неколико десетина метара.

Имајући овог пута у виду да су мерења оптерећена грешкама, скуп

симултано измерених кодних псеудодужина до n сателита може се сада

математички моделиратина следећи начин:

P(i)=√[ (x-x(i))2+(y-y(i))2+(z-z(i))2]+b+ε(i) (1)

Где члан ε(i) обухвата све грешке мерења и немоделиране утицаје који се

односе на кодну псеудодужину P(i). Координате опажаног сателита (x(i), y(i),

z(i))добијају се из података навигационе поруке, и представљају познате

величине. Горњи индекс i узима вредности i= 1, 2, ... n.

Потребан је систем од најмање четири овакве једначине (n= 4) да би се

одредиле непознате координате и грешка синхронизације пријемника ( x, y, z, b ),

При чему се очигледно мора игнорисати присуство непознатих чланова ε(i). Kада

је n> 4, узима се у обзир присуство грешака, а систем једначина третира се тако

да решење у неком смислу буде најбоље прилагођено измереним

псеудодужинама. Приступ који се најчешће користи за решавање оваквог

оптимизационог проблема је статисти поступак оцењивања под називом метод

најмањих квадрата (МНК). МНК оцене непознатих параметара (x, y, z, b ) изводе

се под математичким условом:



34

Σ √[ (x-x(i))2+(y-y(i))2+(z-z(i))2]+b- P(i)2 = min (2)

који трансформише почетни систем од n једначина са 4 непознате у јединствено

решиви систем од 4 једначине са 4 непознате, и истовремено пружа могућност

оцењивања непознатих грешака мерења ε(i).

Ситуација је нешто другачија када је у питању скуп симултано мерених

фазних псеудодужина. Њихов математички модел има облик:

L(i)= √[ (x-x(i))2+(y-y(i))2+(z-z(i))2]+b+λ*N(i)+ε(i) (3)

који се од одговарајућег модела кодних псеудодужина разликује по додатном

члану λ*N(i), Где λ означава таласну дужину носећег таласа L1 или L2, а N(i) је

непознати цео број фазних циклуса у фазној псеудодужини до сателита i.Пошто

фазниx неодређености има онолико колико и измерених фазних псеудодужина,

добија се систем од n једначина са n + 4 непознатих ( x, y, z, b, N(1), N(2), …, N(n)),

kоји има бесконачно много решења. Корисник дакле не може одређивати

положај у реалном времену мерењем фазних псеудодужина.Аутономно GPS

позиционирање заснива сe превасходно на кодним псеудодужинама.

Слика 4:Аутономно или апсолутно позиционирање



35

3.3. КОДНО И ФАЗНО МЕРЕЊЕ Одређивање позиције тачке у тродимензионалном простору врши се

трилатерацијом.Тачка се налази у пресеку најмање три сфере чији су

полупречници измерена растојања од пријемника до сателита.Мерење се своди

на одређивање времена које је потребно да сигнал превали пут од сателита до

пријемника.С обзиром на то који део GPS сигнала се користи за одређивање

времена разликујемо две врсте мерења:

• Кодно мерење-псеудорастојање се одређује помоћу C / А или P кода,

једнозначна мерења, неосетљива на прекиде у пријему сигнала

• Фазно мерење-псеудорастојање се одређује помоћу фазе носећег сигнала.

Појава неодређености (ambiguity), за чије решавање је потребно истовремено

опажање помоћу два GPS пријемника.

Множењем добијеног времена са брзином простирања сигнала (брзина

светлости) добија се растојање од сателита до пријемника.Овако одређена

удаљеност се назива псеудорастојање.

Пријемник генерише исту кодну секвенцу као и сателит. Поређењем ове две

секвенце одређује се време које је било потребно да сигнал стигне са сателита до

пријемника. Метода којом се врши поређење зове се аутокорелација. Услед

постојања малих разлика у ширинама импулса грешка при кодном мерењу може

износити и 300 m, али се применом одговарајућих алгоритама своди на 3-6

m.Кодно мерење се користи за навигацију, праћење објеката и мање прецизна

мерења.

За прецизнија мерења (у геодезији, геологији, итд) мора се користити фазно

мерење. Разлог прецизности фазног мерења је мала таласна дужина носилаца (19

cm и 24.4 cm).Јавља се проблем неодређености (амбигуити) - утврђивања колико

периода носиоца је примљено.При фазном мерењу, прво се помоћу кода одреди

приближна вредност, а потом се одреди број примљених периода и фаза носиоца



36

3.4. НУМЕРИЧКИ ПОДАЦИ Подручије под I степеном заштите на Гудуричком врху, снимљено је и

обележено са укупно 96 тачака.Од тог броја 60 тачака представља граничне

основне тачке, а 36 је накнадно убачено као помоћне тачке ради

догледања.Помоћне тачке су убациване на местима где је растојање између

основних пројектованих тачака било веће од 50 m или на местима где је између

основних тачака било густо растиње.Циљ овог обележавања je био јасно

видљиве границе I степена заштите да убудуће не би долазило до сече шума које

су под заштитом.Зато су поред основних убациване и помоћне тачке између њих,

тако да је на крају када је све обележено било могуће са сваке тачке догледати

слдећу до ње, било да је то основна или помоћна тачка.Прилози са

координатама, као и скице основних и помоћних тачака дате су на крају рада.

Прикупљене податке мерења на терену поребно је обрадити и припремити за

графичко представљање.



37

4. ЗАКЉУЧАК Поступак обележавања граница представља један од мање компликованих

поступака у геодезији, поготову ако се узме у обзир свакодневни напредак

технологије.Такође треба узети у обзир и то да је тачност обележавања на

појединим местима била и до 10 m, што је било и максимално дозвољено

одступањe, али ако знамо да је у питању шума обрасла густом вегетацијом

можемо бити задовољни резултатима рада.Обележавање се вршило на подручију

Гудуричког врха, терен је био јако неприступачан, али уз доста труда и та

препрека је била савладана.Дневно је у просеку снимано и обележавано између

10 и 15 тачака(Прилог 4).Снимљено је изведено стање које је приказано на

картографским подлогама, где су границе и колика је површина.

Рад је настао као последица волонтерског кампа, на коме су студенти са једне

стране имали једну врсту праксе и дружења, а са друге учинили нешто корисно

за заштиту природних добара и околине, зато ћемо се и у закључку још једном

осврнути на ту еколошку страну.Човечанство мора да ангажује све сазнајне

ресурсе наше цивилизације, како би покренуло глобалну борбу против

последица које је само произвело.Тај процес еколошког сензибилизовања људи

мора да буде перманентан, и дугорочан, мора да се одвија на свим нивоима

подједнако, како на глобалном тако и на локалном плану. То учење нове

еколошке културе мора да крене од светске заједнице, од њених закона, начела,

принципа и конвенција, које ће обавезивати све земље света.Даље, свака држава

мора да организује специфичне институције, установе и организације које ће на

локалном плану да развијају еколошку свест, еколошку културу, стандарде,

законе и норме. То јест, свако цивилно друштво мора да развија посебан вид

еколошке самосвести градјана. Ту бригу за природу, могу да преузму бројне

невладине организације. И на крају, сваки појединац би морао да развије

приватну етику одговорности према природи, и средини у којој живи и ради.



38

5. ЛИТЕРАТУРА 1.Закон о државном премеру и катастру (С.г. Р.С. број 72/2009)

2.Закон о заштити животне средине(С.г. Р.С. број 135/2004)

3.Миладиновић М. (2004):Ктастар непокретности, Београд

4.Правилник о геодетским радовима за посебне потребе(С.г. Р.С. број 46/99)

5.СТУДИЈА ЗАШТИТЕ:''Предео изузетних одлика ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ''(Завод за

заштиту природе Србије, Нови Сад 2005)

6.Уредба о примени технологије глобалног позиционог система у оквиру премера

непокретности(С.г. Р.С. број 46/99)

7.Уредба о заштити природних реткости(С.г. Р.С. број 50/1995)

8.Медаревић М. (2006):Планирање газдовања шумама, Београд

9. http://www.spectraprecision.com

http://www.spectraprecision.com/



39

6. ПРИЛОЗИ

Прилог 1:Координате основних тачака

ID X (I) Y (I) 1 7532985.1 4998858.9 2 7532978.6 4998886.8 3 7532959.9 4998948.2 4 7532940.8 4999017.2 5 7532910.0 4999100.0 6 7532893.7 4999165.8 7 7532938.2 4999208.1 8 7532884.4 4999208.4 9 7532882.5 4999226.0

10 7532877.6 4999258.8 11 7532886.4 4999254.0 12 7532988.2 4999170.5 13 7533015.2 4999151.3 14 7533080.9 4999129.8 15 7533145.2 4999082.2 16 7533223.0 4999038.5 17 7533254.8 4999040.3 18 7533295.3 4999006.3 19 7533343.1 4998999.8 20 7533396.7 4998981.5 21 7533439.0 4998991.8 22 7533507.2 4998995.3 23 7533589.4 4998953.3 24 7533625.3 4998927.8 25 7533659.2 4998901.5 26 7533704.8 4998880.8 27 7533729.9 4998876.2 28 7533674.8 4998838.0 29 7533619.3 4998816.2 30 7533605.0 4998812.8 31 7533561.1 4998810.1 32 7533508.4 4998805.3



40

33 7533447.5 4998813.4 34 7533447.1 4998808.8 35 7532990.5 4998837.1 36 7532996.1 4998796.6 37 7532998.4 4998774.9 38 7532979.1 4998725.1 39 7532980.3 4998719.5 40 7533094.0 4998647.3 41 7533097.7 4998645.9 42 7533104.4 4998633.9 43 7533187.5 4998602.5 44 7533223.7 4998584.9 45 7533277.7 4998562.1 46 7533336.6 4998549.5 47 7533378.5 4998538.3 48 7533467.3 4998530.0 49 7533546.6 4998522.7 50 7533574.4 4998538.3 51 7533597.7 4998565.3 52 7533614.2 4998597.9 53 7533618.6 4998624.4 54 7533605.9 4998634.4 55 7533580.3 4998646.7 56 7533447.2 4998804.3 57 7533496.4 4998751.7 58 7533517.9 4998713.2 59 7533526.3 4998706.3 60 7533545.3 4998678.4

Прилог 2:Координате помоћних тачака

ID X (I) Y (I) 1 7532960.9 4998913.0 2 7532949.7 4998984.6 3 7532939.1 4999059.7 4 7532895.7 4999137.8



41

5 7532884.8 4999207.8 6 7532911.1 4999234.0 7 7532972.9 4999205.1 8 7532978.6 4999188.5 9 7532996.1 4999152.3

10 7533036.1 4999146.1 11 7533055.4 4999137.0 12 7533105.8 4999121.7 13 7533131.7 4999124.4 14 7533152.0 4999116.1 15 7533165.9 4999092.7 16 7533161.6 4999056.2 17 7533197.7 4999043.0 18 7533281.6 4999033.0 19 7533319.6 4999017.3 20 7533367.8 4998975.3 21 7533543.2 4999003.1 22 7533593.2 4998976.5 23 7533710.3 4998865.3 24 7533645.2 4998816.5 25 7533579.1 4998809.8 26 7533474.2 4998811.8 27 7533003.7 4998741.8 28 7532968.9 4998723.8 29 7533117.1 4998628.1 30 7533146.4 4998614.2 31 7533301.4 4998557.3 32 7533412.2 4998529.0 33 7533442.6 4998538.3 34 7533503.0 4998537.6 35 7533471.0 4998768.8 36 7533234.4 4998729.6



42

Прилог 3: Прегледна карта са границом и регионима заштите

snimanje i obelezavanje predela izuzetnih odlika

Documents