snežana samardžija жанровска услов фантас у срп књиж

8/13/2019 Sneana Samardija

1/13

Sneana Samardija

anrovska uslovljenost fantastike u srpskoj usmenoj

knjievnostiu: Srpska fantastika. Natprirodno i nestvarno u srpskoj knjievnosti, Beograd, SANU,

1989, str. 169-181.

Ve samo postavljanje ovog problema iskljuuje posmatranje "fantastine

knjievnosti" kao anra, jer je s jedne strane fantastina knjievnost "ui pojam odpojma fantastika",[1]a s druge, nema toliko izdiferencirane strukturno-semantikeelemente da bi mogao oznaavati jedinstven, samostalan anr. Fantastika se narazliite naine ukljuuje u knjievne sisteme, a to se posebno oituje u usmenojknjievnosti. I najjednostavnija jedinica pripovedanja podreuje se zakonitostimaodreenog jednostavnog oblika. Tako, na primer, govor ivotinja ima razliitefunkcije ubasni, prii o ivotinjama, bajci, predanjima, ali se na poseban nain moeukljuiti i u zagonetke, lirske pesme i epiku. Distinkcija verovatno/neverovatno zaodreivanje pojma fantastike u literaturi veoma je nesiguran kriterijum jer se uvek

pred publikom nalazi delo-fikcija, nezavisno od stepena mimetinosti. ak i u

memoarima ili jednostavnoj prii iz ivota, anegdoti, odnosno hroniarskoj epskojpesmi, vienje odnosa meu dogaajima ili jednog trenutka istorije utoliko je"neverovatnije" jer je podreeno doivljaju jednog oveka, a retrospektivom senaruava osnovni zakon proticanja vremena. U usmenoj knjievnosti "odnos prema

pojmovima stvarnog i imaginarnog"[2]takoe ne odreuje fantastiku, jer neodlunostizmeu prirodnog i natprirodnog, zauenost ili zastraenost funkcioniu najmanje udve ravni. Svet usmenog dela i svakodnevica auditorijuma povezani su fantastinimkoje je deo svesti, ali i fantastinim u njegovoj estetskoj funkciji. Elementi fantastikeukljueni su u sisteme usmenih rodova kao deo njihove gramatike, "poputsimbolinog uenja o formi koje propisuje u kojim oblicima i prema kojim pravilima

(...) treba da se pojavi ono neverovatno nemogue".[3]Junak bajke moe biti mrtav paponovo oiveti, u baladi umrli brat (verenik) dolazi udatojsestri (devojci) u pohode,postoje itavi katalozi propisa za "zatitu" od vampira, ali kada lopovi sakriveni ucrkvi nou prestrae hajduka, u njegovoj paninoj izjavi "a sad ustali svi mrtvi, pasvakome jedva po dva novca dopalo" (Vuk, SNP, 47), fantastike nema.


2/13

Vukovo razgranienje fantastinog ("kojekakva udesa") i realistikog ("nemaudesa") podrazumeva odrednice "to ne moe biti" i "zaista (je) moglo biti",[4]alinijedna od te dve mogunosti NIJE, obe su osobena stvarnost umetnosti rei.Zanimljivo je da Fraj izdvaja upravo dve osnovne kategorije verovatnosti: "jedan pol

knjievnosti ini verovatna pripovest, a drugi pripovest u kojoj je svedozvoljeno".[5]Neverovatni dogaaji deo su strukture onih usmenih anrova koji uosnovi izrastaju iz odnosa ovek-priroda. Ali, ako se fantastika ukljui u realizacijutema koje se zasnivaju na relaciji ovek-drutvo, ona gubi svoje osnovno obeleje"napetost izmeu realnih i irealnih elemenata".[6]I u aljivoj prii kotao se okoti, pakrepa; Ero izjavljuje da dolazi sa onoga sveta; Grk, trgovac ili hoda odlaze na nebo,ali u snu; uzraste repa u ijem hladu se odmara celo selo i pravi se kazan da bi se onasvarila. Sve to ostaje na nivou jezikog obrta, lai, dosetke, prevare, a ne oznaavarealizovano udo. Poslovice takoe iskljuuju doslovnost i zato ljeskovina izlazi izraja, mraz pada na obraz, ne valja se (prije) leeti dokle krila ne narastu, a pare odmrtvoga iva ine. U noveli devojka ispunjava careve zahteve postavljanjem novognemogueg zadatka:

"Kad te car zapita kako moe roditi vareni bob, a ti reci: kao iz varenih jaja izlei sepilad". (Vuk, SNP, 25)

Devojka u poslenikim pesmama reava zadatak da od malenog povesma opredeator, koulju i sebi darove, ne sprovoenjem rei u dela, ve adekvatnim odgovorom:

"Oj, boga ti, kujundija Janko,da ti poljem malenu paricu:sakuj meni vjence i oboce,

a to tebi od toga ostane,- potkuj tvoga dobrog konja vranca,

neka ti je meu braom fala!" (Vuk, I, 243; 240, 242).

U bajci, ena uspeva da podere gvozdene opanke, mladi nalazi paunicu kada smaknegornji klin na donji (Vuk, SNP, 10, 4), ali i u ovom jednostavnom obliku postoji

sumnja. Granice neverovatnog i mogueg su jasne, samo je prevazilaenje doputenokao osnovno strukturno obeleje anra i fantastine motivacije:

"Zapovedi mu da uini to ne moe biti (...) i ree mu da posadi vinograd i da zasedam dana donese iz njega nova vina (...) Sad emo mu zapovediti drugo to zaistane e moi da uini (...) od viljevskih zuba da mi naini dvor". (Vuk, SNP, 12).

U onim vrstama usmene knjievnosti koje pokuavaju da prikau ovekov odnosprema prirodnim zakonitostima i njegovu determinisanost u istorijskim zbivanjima,

doputena je fantastika. Ona i u folkloru obuhvata "sve duhovne tvorevine iji se


3/13

produkti ne poklapaju sa slikom stvarnosti koju je racionalno mogue objasniti i svestina sistem uzrono-posledinihveza".[7]Taj odnos uzroka i posledice posebno je vaanu usmenoj knjievnosti. On pokazuje primarnu ulogu koju delo ima (pragmatinu,didaktinu, estetsku), a uslovljava i pojavu elemenata fantastike. Osim "uverenosti dasve to se u svetu dogaa (...) zavisi pored prisutnih i oiglednih uzroka, jo i od nekedruge uzronosti, dublje i obuhvatnije",[8]fantastika u usmenoj knjievnosti temelji sei na neprekidnom tumaenju ove druge uzronosti. Za fantastiku vani efektiostvaruju se u folkloru pomeranjem odnosa uzroka i posledice. U etiolokim ieshatolokim predanjima fantastino se pojavljuje ne kao skup "fenomena koji nemogu da se objasne prirodnim zakonima",[9]ve kao okup fenomena kojima seobjanjavaju prirodne zakonitosti. Svraka nastaje u trenutku kada avo pljune boreise za sunce, grmi kada sveti Nikola gnevno tera kola, a udarac groma znai da gaaavole (Vuk, iONS, str. 176, 65). Zemlja stoji na volu, pa kada vo mahne uhomonda se zemlja zatrese (Vuk, R). U tom dualistikom poimanju sveta, prirodne pojaveobjanjavaju se kao posledica odnosa meu ljudima - od ukradene slame nastajeMleni put, a od skrivenog ruka kornjaa (Vuk, iONS, str. 174). Isti elementifantastike okruuju oveka u predanjima i junaka bajke (vile, zmajevi, metamorfoze,snovienja, svet umrlih), ali je u predanjima dominantan strah od nerazumljivihzakona i sila izvan saznajnih mogunosti. Iz dodira svetova, ovek izlazi poraen i on,uveravanjem u istinitost, svoj strah deli sa drugima. S druge strane, ako se nepoznato-

tajanstveno vidi (ili objasni), ono moe biti i savladano. Antagonizam dva sveta zabajku je prirodan i pokazuje se bez traenja uzroka, ali u predanjima ili verovanjimapojaava nesigurnost i ugroenost jer se vidljivim posledicama ne znaju uzroci. Odnosposledice i uzroka poremeen je i u epskoj pesmi: Srbi su na Kosovu izgubili

zemaljsko carstvo, jer se Lazar opredelio za nebesko; u ustanikim borbama Srbipobeuju, jer su na njihovoj strani nebeske sile koje alju svoje znamenja; KraljeviMarko je junak jer mu je Momilo ujak ili mati vila; ne zna se za Markov grob jer seostvarila oeva kletva. Zagonetka opisuje, ona ne objanjava, kao to i lirska pesmapodrazumeva uzrono-posledinu vezu; otuda fantastina slika postavi samostalna,prestaje da bude fantastina, postaje sredstvo pesnikog izraza. Bez odgonetke (paun)zagonetni opis "Gujina glava, gospodsko ruho, arapske noge" oznaavao bifantastinu prikazu. Statinost i podrazumevanje sveta boanstva paralelno saovekovim svetom, dominira u kraljikoj pesmi:

"Tam u naoj zemljipo dva sunca grejupo dva sunca greju

po dva vetra veju" (Vuk, iONS, 52)

Ne treba prevoditi ni u sferu autentine poetske slike, ni u svet mogueg junakaopisanog u dodolskoj pesmi:


4/13

"Kakav junak gorom jezdi:

nosi sablju u zubima,

nosi kiu u oima". (Nedi, Antologija, 34)

U metafori elementi fantastike gube svoja osnovna obeleja, to je est postupak, naprimer, u svatovskim pesmama:

"Durmitore, visoka planino,

s tebe mi se bio grad viee,iza grada tri sunca grijahu" -

gde tri sunca oznaavaju starog svata, prvenca s kumom i devera uz devojku (Vuk,iONS, 112; I, 77, 78). Meutim, slika o ovaru kojem sunou vetice izjele srce,izgubivi preanja znaenja dobija novu dimenziju, nejasna metafora vraa sliku usvet fantastike, nerazjanjenu u uzrono-posledinom nizu. U pesmama "ne mei",

baladama, uzrok je ukljuen u posledicu, nema objanjenja, postojisamo konstatacijao traginoj nemogunosti oveka da uestvuje u sopstvenoj sudbini. Iako jeHasanaginiina smrt prikazana bez vidljivog uea elemenata fantastike, itav nizvizuelnih i akustinih opaanja, u novoj, osobenoj situaciji, na samoj su granicifantastike: "Jeka stade konja oko dvora", "Dug pokriva nosi na devojku". udesnadimenzija ovekove slutnje koncentrie se samo u jednom stihu balade o nesrenimljubavnicima "ul mirie - Omerova dua". U Milievim svatovima, fantastinisegment je direktno ukljuen u motivacijski sistem: "Kad su bili gorom putujui/Stieurok na konju evojku" (Vuk, III, 78).

Insistiranje na kauzalnosti vano je ne samo u usmenoj umetnosti rei, ve i u iremkontekstu folklora. Verovanja, koja su mnogo blia etnologiji nego umetnosti,doputaju i da se prihvaeno "nemogue" povezuje u uzrono-posledini lanac i timeostvari i dokae nemogue: "Srbi kau: da muko proe ispod duge, postalo bi ensko,a ensko da proe, postalo bi muko"; "Na kojoj bi se lijesi nala mela, pod onomlijeskom ima guja s dragim kamenom na glavi ... (tako pripovijedaju: jer se mela

rijetko nalazi na lijesi)", (Vuk, R).

Mnoga verovanja ulaze u fond folklorne fantastike i prilagoavaju se zahtevimaodreene poetske strukture. "Vilenik (je) ovjek kojega je vila bila ustrijelila pa ga

ona sama i izvidala..." (Vuk, R). Ovo verovanje, ne vie u sferi potvrivanjapostojanja mitskih bia, iskorieno za odnose u epskom svetu heroja, dobija sasvimdrugaija znaenja u pesmi "Marko Kraljevi i vila" (Vuk, II, 37).

Elementi fantastike u usmenoj knjievnosti mogu se obogatiti "materijalizacijom"tropa. Vojvoda Gojko govori: "Imao sam od zlata jabuku,/pa mi danas pade u Bojanu"

(Vuk, II, 25), ali u bajci fantastina biljka postoji: "Bio jedan car pa ima tri sina i pred


5/13

dvorom zlatnu jabuku, koja..." (Vuk, SNP, 4). Bajka veoma esto koristi taj postupakza razvijanje slika i svoj svet temelji na prividno doslovnoj konkretizaciji izraza,

idioma ili u "obiaj uzetih rei": "ona ima zlatne ruke", "uao avo u nju", "odneo gaavo", "biser pada iz oiju, rue iz usta", "spava mrtvim onom", "povilenio". Toprelaenje iz jedne jezike funkcije u drugu pokazuje vrstu vezu koja postoji izmeupoetskog i fantastinog u usmenoj knjievnosti. Ista slika u bajci u sferi udesnogotvara mogunost za pripovedanje, ali je u lirskoj pesmi podreena iskazivanjuoseanja:

"Bila je nekaka evojka koja nije roena odoca i majke, nego je nainile vile od snijegaizvaena iz jame bezdanje prema suncuIlijnskome, vjetar je oivio, rosa je podojila, agora liem obukla i livada cvijeem nakitila inaresila".

(Vuk, SNP, 24)

"Dvije seje brata ne imale,

pa ga viju od bijele svile,

od bijele i jo od crvene:struk mu meu drvo imirovo,crne oi dva draga kamena,obrvice morske pijavice,

sitne zube dva niza bisera,zalau ga medom i eerom;To nam jedi, pa nam probesjedi".

(Vuk, I, 307)

Da li e slika, opis, dogaaj delovati kao fantastini ili ne, ne zavisi od elemenata odkojih su izgraeni, nego od anra u kojem se pojavljuju. Tako u bajci uz pomo ivevode odseena glava se spaja sa telom i junak oivi, u epskoj pesmi sveta glavaestitoga kneza posle 40 godina se pripaja telu, u predanju o nastanku Carigrada

"Kau da je nekakav car lovei nagazio na mrtvu ljudsku glavu i pregazio je s konjem;onda mu glava progovorila: "to me gazi kad u ti i mrtva dosaditi" (Vuk, iONS,str. 180), a u bici na okeini odseena glava Damnjanovi Panta "sa zemlje govori",psujui krvnika. U aljivom nadlagivanju dete pripoveda kako je skinuvi glavuprobilo led: "Kad donesem vodu eteocima, a oni poviu: 'kamo ti glava?' Ja se maimrukom, a to nema glave, zaboravio je na vodi" (Vuk, SNP, 44).

Sastavljanje tematolokog registra fantastike u usmenoj knjievnosti bilo bi uzaludno,ne zbog toga to tema ima bezbroj, ve zato to su one deo fantastike samo ako imzakonitosti anra to doputaju. Kao to ne postoje motivi koji bi "sami po sebi

pripadali ovoj ili onoj knjievnoj vrsti",[10]tako nema elementa fantastike koji se nepodreuje zahtevima anrovskog sistema. Iako se jedni siei mogu nai sa veimbrojem obrada i varijanata u odreenim vrstama usmene knjievnosti, oni ipak ostajusamo "shema i apstrakcija sve dok se u konkretnoj ivoj formi ne ostvare kao pjesma,

bajka ili koja druga vrsta".[11]Internacionalna tema o preprekama koje se postavljaju

junaku da bi doao do devojke obraena je u srpskohrvatskim bajkama, ali i u epskimpesmama "starijih vremena" o enidbi junaka. U nizu zadataka koje postavlja


6/13

gospodar Zlatnog Rasudenca, siromani mladi mora da prepozna svog pomagaa -najmlau izmeu devet jednakih sestara, "sve lijepe, da nijesi mogao poznati koja jeod koje ljepa" (ajkanovi, I, 40). Milo Vojinovi ima isti zadatak, da izmeu trileanske devojke prepozna pravu nevestu. Ali, u toj epizodi nema nieg nemogueg,ona je ak potpuno realistiki motivisana. Devojku prethodno niko nije od svatovavideo, a pri prstenovanju izvedena je u potpunoj tami.

Ovaj primer, meutim, ne iskljuuje elemente fantastike iz epskog pesnitva uopte. Uzakonitostima epske poezije, prodor natprirodnog u stvarni svet "starjeina narodanaega"[12]determinisan je potrebom da se prikae herojski podvig. Uprkos tome to unjima ne treba "traiti istinite istorije", jo je Hektorovi primetio da se bugartice"scine i dare" za "stvari istine".[13]Elementi fantastike u savrenoj kontaminacijipaganskih i hrianskih mitolokih predstava, prate prikazivanje dogaaja i junaka.Svi elementi razvijene epske biografije izrastaju iz fantastinih vizija likova iprolosti. Marko ivi 300 godina, a smrt od jedinog protivnika kojeg se dosledno boji- Boga, najavljuju vila i posrtanje konja. Musa ima tri srca junaka, Balako triplamene glave, Obilia je rodila "sura bedevija", on prebacuje buzdovanom latinskecrkve, konj Vojinoviev "po tri koplja uprijeko skae,/po etiri nebu uvisine,/unapredak ni broja se ne zna". Protivnik zastraen i Markovim brkovimadoivljava junaka koji "neto crno dri u zubima/kolik' jagnje od pola godine" (Vuk,II, 41). Ranjeni sluga Milutin dolazi sa Kosova, a "nosi desnu u lijevoj ruku/na njemu

je rana sedamnaest". Da bi saznala sudbinu trojice pobratima, kosovka devojka nalazi

"u ivotu" Orlovia Pavla: "desna mu je ruka odseena/i lijeva noga do kolena,/vita sumu rebra izlomljena,/vide mu se digerice bele". U svatovima se nalaze pripadnicirazliitih generacija epskih junaka. Fantastika uklopljena u zakonitosti epikefunkcionie kao hiperbola, alegorija, metafora, ali jedan drugi sloj udesnog zadravasvoja osnovna svojstva. Verovanje u snove, blagoslove i kletve, mogunost

predskazivanja sudbine po znamenjima i starostavnim knjigama - odnosno unapred

odreen put ovekov; volja Boija; pojavljivanje anela - kao odraz predstave opretku zatitniku, ali i kao bojeg izaslanika na zemlji; mohrianskih svetaca isvetitelja i njihovih motiju, zadravaju svojstva uda, nemogueg, ak zastraujueg.

U usmenoj knjievnosti svako tumaenje prirodne pojave moe postati segmentfantastike, ali i svako zaboravljeno znaenje realija i konkretnih predmeta dobija

fantastina svojstva. Najbolji primer takvog procesa je udesna "sablja sa oima"vojvode Momila, koja se mora zatopiti krvlju.

Jednostavni oblici imaju zajedniki motivsko-tematski i stilsko-izraajnirepertoar.[14]Iz njega se biraju odreeni segmenti koji u strukturnoj organizacijitekstova-varijanata postaju dominantni. Takav je sluaj i sa fantastikom. ak i ondakada se isti element fantastike pojavljuje u razliitim anrovima, u konkretnom sieuima razliite funkcije. Snovienja su u bajkama esto osnovni motivacijski elementi,


7/13

koji se javljaju u inicijalnoj poziciji (Vuk, SNP, 22, 27) i pokazuju ne samo da se u

njih ne sumnja, ve itava pria predstavlja ponovljenu, realizovanu situaciju ili savetiz sna, ishod je uvek srean. Meutim, u epskoj poeziji, ma koliko se proroki sanpokazao kao taan, istaknuta je sumnja u mogunost predskazivanja. Ona je naglaenanajee formulom "san je laa, a bog je istina", ali i racionalnim objanjenjem:"runo si se glavom naslonio,/a muno si neto pomislio" (Vuk, II, 88). Jedan izuzetaku Vukovim zbirkama pokazuje kako postupak tipian za povezivanje elemenatafantastike zadrava osnovno znaenje i oekivane posledice u sieu, ali koristikonkretne pojmove. Samo u jednom sluaju u epskoj pesmi u san se veruje, savet seposlua i donosi srean ishod:

"Ima, gospo, u dravi vaoj

ravno polje, iroko Kosovo,

i grad Prilip u Polju Kosovu,

u Prilipu Kraljeviu Marko,

vale Marka da je dobar junak". (Vuk, II, 65).

San koji donosi jedino reenje sultanu i govori gde je snaga njegovog carstva,organizovan je postupkom koji je tipian za fantastino opisanu spoljanju snagu:

"... u onom jezeru ima jedna adaja, a u adaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a

u golubu vrabac, u onome je vrapcu moja snaga". (Vuk, SNP, 8).

Realistiki elementi zadravaju svoja znaenja, ali dobijaju osobene funkcijepovezujui se u cilju graenja fantastike. Isti je motiv - snovienje, pojaanfantastinim savezom sa avolom i kopanjem blaga u pripoveci kojom Vukobjanjava poslovicu "Dobro je (kato) i avolu sveu zapaliti". Ali, obrt koji donosikraj prie maksimalno destruira sve elemente fantastike: "oek avola poslua, alikad se u tom prene, a to se on u postelji oneredio u gae" (Vuk, Poslovice, br. 965, str.91-92).

U usmenoj knjievnosti uvek postoje mogunosti sretanja dva sveta, samim tim i"strah zbog prodora natprirodnih sila".[15]Ali, anrovi koji ne insistiraju na tumaenjuuzroka i posledica, kao to su aljiva pria, novela, anegdota, poslovica, nizporodinih pesama, koji su okrenuti sferi ovek/drutvo, ne prihvataju fantastiku kaodeo svoje strukture. Nasuprot njima su anrovi u kojima je dominantna ulogaelemenata fantastike. Meutim, time to se junak bajke bori sa adajom, a

pripovedanje podrazumeva postojanje udesnih prostora i bia, u bajci ostaje mesta


8/13

"za strah koji nastaje iz naruavanja prirodnih zakona".[16]Adaja je uvek "velika","strana", "gadna" i careve keri oplakuju svoje nesrene sudbine. I u bajci tek kadadva sveta prekorae svoje granice i stupe jedan u drugi, otvara se mogunost zapripovedanje. Da je "normalno" za junake bajke da im sestre ive sa zmajevima, oniih ne bi ni traili po svetu, niti bi se uputali u borbu u kojoj ginu (ajkanovi, I, 11,12). Sem toga, ako bi se odreeni segmenti bajke iskljuili iz uobiajene, madaanrovski uslovljene, doslovnosti, pokazala bi se neverovatna bliskost sa epikom.Mladi, koji noen udnjom kree za paunicom i ostaje zauvek u njenom carstvu imasavrenu analogiju u metaforinom oznaavanju smrti epskih junaka u bugarticama:junak ostaje u dalekoj zemlji iz koje se nikada nee vratiti, jer mu je tamo devojkadala vina i cvea od zaborava.

Pre tano pola veka Petar Bakoti je ralanio svetove narodne knjievnosti na: svetivotinjskih nagona, demona, mitoloki, legendarni, herojski, viteki, realni svet i svetboanske pravde. Svoju studiju je naslovio "Pojav uda i zakon reda u narodnojknjievnosti".[17]Ali, osim pojave uda i zakona reda, u anrovima usmeneknjievnosti postoje i zakonitosti pojavljivanja udesnog, onostranog, fantastinog.Sami elementi dinamino se ukljuuju u tri nivoa: 1) u konkretan tekst - varijantu; 2)u niz dela-varijanata meusobno povezanih u sistem sa jasnim strukturnim obelejem;3) u horizont oekivanja publike. Fond fantastike u usmenoj knjievnosti ine razliitielementi - arhaine predstave; rudimenti paganske mitologije; hriansko-religijskopoimanje ivota; "pomerena" tumaenja istorije; ak i stilska sredstva. Tako jemogue govoriti o slojevima fantastike, jasno "profiliranoj tipologiji likova, slika isituacija",[18]ali i njihovom razliitom funkcionisanju u sklopu koherentnihanrovskih sistema. U fantastici srpske usmene knjievnosti mogu se uoiti etiriosnovna tipa:

U neprekidnim saodnosima mogui su elementi ovih tipova u anrovima usmene

knjievnosti koji doputaju realizaciju fantastike, ali je u sferi svakog pojedinanogtipa dominantan odreeni anr. U tipu ritualno-obredne fantastike ostvaruju se vrste saperiferije umetnosti rei - verovanja, kletve, blagoslovi, basme i obredne pesme ukojima estetska funkcija nije primarna, ve je tekst samo jedan element u procesuovekovog komuniciranja sa prirodom. Elementi fantastike izrastaju kao posledica icilj praktine, a ne estetske potrebe. U osnovi sinkretinosti ovih vrsta je "slaboralanjeno sinkretino jedinstvo nesvesno-pesnikog stvaralatva, prvobitne religije i


9/13

zaetak prenaunih shvatanja o okolnom svetu".[19]Tip ritualno-obredne fantastikedeo je i izrazprvobitnog prelogikog miljenja, onog civilizacijskog trenutka u kojemovek, osetivi se delom prirode, nije u mogunosti da objasni, a jo manje ovladazakonima ivota. Tekst je samo segment rituala, povezan sa melodijom, ritmom,

pokretom, mimikom, koreografijom. "Ta povezanost i uslovljenost svekolikog izraza

u jedinstvu obredne imaginativne moi doprinosila je da obredne pesme sauvaju (...)relativno dosta tragova svog porekla."[20]Moda i vie nego u samom tekstu,fantastika je prisutna u nizu strogo propisanih radnji, maski ili kostima. Veruje se u

mo pokreta, dodira, posebno u magina svojstva rei.

Mitoloka fantastika ukljuuje elemente paganske i hrianske religije, kao i onepredstave koje su rezultat njihovog proimanja. Ona objedinjuje dve osnovnekategorije, koje Vuk oznaava kao "pobone" i "osobito mitologike", a semodgovarajuih lirskih vrsta, svoj umetniki izraz u ovom tipu ostvaruju bajke,etioloka i eshatoloka, mitoloka i demonoloka predanja, usmene obrade apokrifnihspisa i biblijskih motiva. Odreene elemente iz ovog fonda ukljuuje i epskafantastika, ali se ona pojavljuje radi isticanja junakog podviga, univerzalnih etikihzakonitosti ili posrednog iskazivanja emocija. Osnovna osobenost epske fantastike je

u odnosu istorijske injenice i njene umetnike transpozicije, a sinhrono i dijahronoudaljavanje od konkretnog istorijskog dogaaja ili lica poveava udeo fantastike.

U tipu fantastike metafore dominantno je poetsko vienje sveta. Metafora se u ovomsluaju kao odrednicaproiruje na svaku figuru, "koja podrazumeva semantikupromenu (...), sastoji se u odreenoj transformaciji nekog doslovnogznaenja".[21]Elementi fantastike funkcioniu u onoj meri u kojoj "fikcija pokazuje

blisko srodstvo s metaforom: dati nekoj misli (...) crte ili boje neke druge

misli".[22]Kao samostalni, iz konteksta izdvojeni segment, ona je potpuno u sferi

iracionalnog. U zagonetanju, uz uvodnu formulu i neizbenu odgonetku, fantastinose, na primer, potpuno istiskuje, iako je povezivanje nemogueg najslobodnijeizvedeno. Basna, svojim naglaenim finalnim segmentom, takoe istie da se njensvet izvan iskustveno mogueg koristi u funkciji demaskiranja svakodnevice.Fantastika metafore, kao posebna realizacija principa semantike promene, ukljuujezapravo niz stilskih sredstava od aliteracije, preko metonimije i poreenja doalegorije. Govoriti o ovom tipu fantastike je mogue, jer figura "nije nita drugo do

oseanje figure, i njeno postojanje u celosti zavisi od svesti koju italac ima, ili nemao dvosmislenosti diskursa s kojim je suoen".[23]Kada svesti o dvosmislenosti nema,kada je zaboravljena ili je oslabljena veza oznaenog i oznake, metafora iz stilskogsredstva automatski moe postati element fantastike. U nju se ukljuuju obredne

pesme sa nejasnim znaenjem i tu su elementi fantastike najdominantniji. Zagonetke,basne, prie o ivotinjama, veliki deo lirskih vrsta koriste kao svoje osnovno obelejemogunosti koje doputa vieznanost jezika.


10/13

Dok se tip ritualno-obredne fantastike i fantastike metafore zasnivaju na statinostislike ili opisivanju stanja, mitolokoj i epskoj fantastici svojstveno je dinamino

povezivanje elemenata. U tom nizu svaki je segment ujedno celina za sebe, ali govori

i o celini u koju je uklopljen. Imenovanje arca, na primer, pokree sloeneasocijacije koje se odnose ne samo na predstave o krilatom konju, nego celinu

Markove epske biografije.

Takvu funkciju osobenog poetskog koda imaju i odreeni lokaliteti - Romanija,Kosovo, Primorje, Budim, Dunav, ali i poetske konstrukcije poput Leangrada iliTamnog vilajeta. Slino je i sa bajkama, u kojima inicijalna najava uesnika nosiporuke o moguim preprekama, a ponekad i o postupcima realizacije fantastike. Uverovanjima ili basnama segmenti najbolje funkcioniuu konkretnoj celini, aupotrebljeni samostalno pokreu slobodnije asocijacije.

Svaki od ovih tipova fantastike moe se povezivati i ukrtati prema zahtevima koje

postavlja anr usmene knjievnosti. Ali kada se u jednom tekstu ostvari povezivanjetri tipa fantastike, posledica je novo sloenije ukljuivanje tradicionalnih elemenata.Fantastika u ovom sluaju pojavljuje se kao rezultat parodijskog pristupa svetu ioveku. Njeni elementi oznaavaju "vii nain satirinog oblikovanja stvarnosti (...)komedijsku nadgradnju i hiperbolu koja deformira sliku i daje joj fantastiankarakter".[24]Ambivalentnost fantastike u ovom tipu podrazumeva ne samo razaranje

oblika ili celokupne stvarnosti, ve i predstavljanje kominog "u oblikuudesnog".[25]Prelaznu kategoriju izmeu fantastike parodije i ostalih tipovafantastike zastupljenih u srpskoj usmenoj knjievnosti predstavljale bi usmenetvorevine koje udesno naglaavaju kao neistinito, koriste ga za svesno obmanjivanjeili podvalu. To su upravo oni jednostavni oblici koji u osnovi izrastaju na

elementarnoj opoziciji ovek/drutvo. U njima nema tumaenja, ve konstatovanja,optuivanja i razotkrivanja "ovog" sveta u kojem je racionalno i ljudsko dovoljnozastraujue, da mu fantastika i natprirodno nisu potrebni. Za isticanje tog sveta iporetka meu ljudima, fantastika u parodijama usmenih vrsta (bajke, predanja, basne,epske pesme) sukobljava se sa samom sobom, pokazuje udesno kao groteskno.Naruena oekivanja uobiajenih anrovskih konvencija pokreu razmiljanja ne oporetku uzroka i posledica, ve samog smisla ovekovih odnosa sa drugim ljudima.Ovaj tip ukljuuje i one vrste usmene knjievnosti ako je se ostvaruju u oblasti

ozbiljno-smenog,

[26]

a na ovim elementima fantastike esto se temelji obradatrivijalnih i opscenih tema.

U zavisnosti od anra u kojem funkcioniu elementi fantastike, uslovljeno je i njihovouee u sintagmatikim i semantikim nivoima teksta. U bajci, predanju ili obrednoj

pesmi elementi fantastike su ravnomerno zastupljeni unutar granica-okvira teksta. U

baladama je fantastika iskoriena .najee u finalnoj poziciji. Metamorfozama se, naprimer, naglaavaju plemenitost rtve i kazna za vinovnika njenog stradanja. U epskoj


11/13

pesmi segment fantastike u inicijalnoj poziciji ili neposrednoposle produeneekspozicije nagovetava tragian ishod ("Smrt majke Jugovia", "Bolani Dojin","enidba Vukainova", "Smrt Marka Kraljevia", "Smrt Senjanina Iva", "ZidanjeSkadra", "Sekula se u zmiju pretvorio", "Propast carstva srpskoga"). Kada se u epskoj

pesmi povezuju elementi svojstveni jednom tipu fantastike, iako ne dominiraju u

odnosu na razvijanje herojskog podviga, signaliziraju (kao u bajci) srean ishod poglavnog junaka ("Marko Kraljevi i vila", "Marko Kraljevi i Musa Kesedija","Marko Kraljevi i Arapin", "enidba Duanova", "enidba Grujice Novakovia").

Tako anrovi usmene knjievnosti uslovljavaju i tip fantastike i mesto koje e izabranielementi imati u strukturnoj organizaciji teksta. Potpuno izvan doivljaja zauenostiili zastraenosti (koji inae ne mogu biti relevantni za odreivanje umetnikog teksta),tipovi fantastike uestvuju kao manje-vie konstitutivni elementi strukture usmenihoblika. Slojeviti i meusobno povezani, tipovi fantastike u srpskoj usmenojknjievnosti realizovali su se u dugom procesu trajanja i transformacija vrsta i anrovau irokom rasponu od elementarnih oblika do visoko-organizovanog poetskog izraza.Iako sastavni deo usmene knjievnosti, folklorna fantastika traje i nezavisno odanrova u kojima se ostvarivala i njihovih normi kojima je bila podreena, ukljuujuise u umetnike postupke pisane literature.

Skraenice u tekstu

Vuk, I, II, III ... - Vuk Stefanovi Karadi,Srpske narodne pjesme,knj. I, II i III,Prosveta, Beograd, 1953.

Vuk, SNP ... - Vuk Stefanovi Karadi,Srpske narodne pripovijetke,Prosveta,Beograd, 1969.

Vuk, R ... - Vuk Stefanovi Karadi,Srpski rjenik istumaen njemakim i latinskimrijeima,Biograd, 1898.

Vuk, (iONS ... - Vuk Stefanovi Karadi,Etnografski spisi - O CrnojGori,Prosvjeta, Beograd, 1969.

Vuk, Poslovice ... - Vuk Stefanovi Karadi,Srpske narodne poslovice,Prosveta,Beograd, 1965.

Nedi, Antologija, ... - Vladan Nedi,Antologija narodnih lirskih pesama,SKZ,Beograd, 1977.


12/13

ajkanovi, I ... - Veselin ajkanovi,Srpske narodne pripovetke,knjiga I, Beograd,1927.

Fusnote

1 R. Vukovi, Oblici fantastine knjievnosti,Izraz, 30, 1986, 7-8, str. 13.

2 C. Todorov, Uvod u fantastinu knjievnost, Rad, Beograd, 1987, str. 29.

3 L. Gustavson, O fantastinom u literaturi,Knjievna kritika, 16, 1985, 4, str. 115-125.

4 V. S. Karadi,Srpske narodne pripovijetke,Prosveta, Beograd, 1969, str. 58.

5 C. Todorov, nav. delo,str. 16.

6 R. Vukovi,nav. studija,str. 16.

7 Isto, str.12.

8B. V. Tomaevski,Teorija knjievnosti,SKZ, Beograd, 1975, str. 214.

9Renik knjievnih termina,Nolit, Beograd, 1985, str. 200.

10 M. Bokovi-Stuli, Siei narodnih bajki u hrvatskosrpskim epskimpesmama,Narodna umjetnost, Zagreb, knj. 1, 1962, str. 16.

11Isto,str. 35.

12 V. S. Karadi,Srpske narodne pjesme,knjiga IV, Prosveta, Beo-grad, 1975, str.378.

13 P. Hektorovi, Ribanje i ribarsko prigovaranje, Pet stoljea hrvatske knjievnosti,

knj. 7, Matica hrvatska, Zagreb, 1968, str. 225.

14N. Miloevi-orevi,Zajednika tematsko-siejna osnova srpskohrvatskihneistorijskih epskih pesama i prozne tradicije, Filoloki fakultet Beogradskoguniverziteta, 1971.

15 R. Kajoa, Od bajke do science-fiction, Knjievna kritika, 2, 1971, 5-6, str. 61-81.


13/13

16Isto.

17 P. Bakoti,Pojav uda i zakon reda u narodnoj knjievnosti,Zbornik za narodniivot i obiaje Junih Slavena, Zagreb, 31, 1937, 1, str. 1-66.

18 R. Vukovi,nav. studija,str. 15.

19 E. Meletinski,Poetika mita,Prosveta, Beograd, 1984, str. 165.

20 X. Krnjevi,Lirski istonici,BIGZ, Beograd, 1986, str. 288.

21 M. Blek,Metafora,u knjiziMetafora, figure, znaenje,prir. L. Kojen, Beograd,Prosveta, 1986, str. 65.

22 R. Ricoeur,iva metafora, Zagreb, 1981, str. 70.

23 . enet,Figure, Zodijak, Beograd, knj. 60, 1985, str. 57.

24 O. Barto, Biljeke uz teoriju i tipologiju groteske,Umjetnost rijei, Zagreb, 9,1965, 1965, 1, str. 72.

25 M. Bahtin, Stvaralatvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka irenesanse,Nolit, Beograd, 1978, str. 54.

26 M. Bahtin,Problemi poetike Dostojevskog,Nolit, Beograd, 1967, str. 162-223.

//Projekat Rastko/Knjievnost/Nauka o knjievnosti//[Promena pisma|Pretraga|Mapa projekta|Kontakt|Pomo]
http://www.rastko.rs/index.htmlhttp://www.rastko.rs/index.htmlhttp://www.rastko.rs/index.htmlhttp://www.rastko.rs/knjizevnost/index.htmlhttp://www.rastko.rs/knjizevnost/index.htmlhttp://www.rastko.rs/knjizevnost/index.htmlhttp://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/index.htmlhttp://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/index.htmlhttp://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/index.htmlhttp://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/ssamardzija-fantastika_c.htmlhttp://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/ssamardzija-fantastika_c.htmlhttp://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/ssamardzija-fantastika_c.htmlhttp://www.rastko.rs/o/pretraga.htmlhttp://www.rastko.rs/o/pretraga.htmlhttp://www.rastko.rs/o/pretraga.htmlhttp://www.rastko.rs/o/mapa.htmlhttp://www.rastko.rs/o/mapa.htmlhttp://www.rastko.rs/o/mapa.htmlhttp://www.rastko.rs/o/kontakt.htmlhttp://www.rastko.rs/o/kontakt.htmlhttp://www.rastko.rs/o/kontakt.htmlhttp://www.rastko.rs/o/pomoc/index.htmlhttp://www.rastko.rs/o/pomoc/index.htmlhttp://www.rastko.rs/o/pomoc/index.htmlhttp://www.rastko.rs/o/pomoc/index.htmlhttp://www.rastko.rs/o/kontakt.htmlhttp://www.rastko.rs/o/mapa.htmlhttp://www.rastko.rs/o/pretraga.htmlhttp://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/ssamardzija-fantastika_c.htmlhttp://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/index.htmlhttp://www.rastko.rs/knjizevnost/index.htmlhttp://www.rastko.rs/index.html

snežana samardžija жанровска услов фантас у срп књиж

Documents