kapidžić – krivac – novković

S m e ć ee x t e n d e d p l a y

ZigoRijeka, 2005.

ČEMU UVIJEK GLEDATI UNATRAGKAD SVE ŠTO VIDIŠ JE

SVE VIŠE I VIŠE SMEĆA?

Manic Street Preachers

Keb . . . . . . . . . . . . . . . . grubi font

Foks . . . . . . . . . . . sjetni font

Jan . . . . . . . . . . . . . . mudri font

Marta . . . . . . . . . . . divni font

JEBEŠ SVE TO

Mislim, ono, bezveze je poč’o c’jeli taj usrani dan! Nekakva usranasr’jeda, šta-ja-znam, ovo-ono! Totalni šit, čovječe. Ne znam je li padalakiša il’ nije, al’ dan je bio sjeban k’o da je. Probudim se ujutro i smrdemi noge. Fuj! Smrdile su mi i sinoć al’ sam bio tol’ko umoran da me jebolio kurac. Al’ ujutro!? Jebote, probudio me smrad mojih vlastitihnogu! Za popizdit’! I onda se dignem sav nadobudan, kao opra’ću se isve – mislim, trebala bi bit’ fešta u kantini navečer, pa da operem jaja– možda mi se posreći? – kad nema tople vode u bojleru! Popizdio samsto na sat! Znao sam sto posto da je stari izdruk’o svu vodu u čet’riujutro! Debeli kreten! Pere svoju usranu šupčinu svaki dan prije posla.A da je barem neki direktor, pa da ujutro ševi jebežljivu sekretaricu.Ne! On radi u smrdljivom Autotroleju k’o šole. Ono, valjda se pere dane smrdi šljakerima kad ih fura na pos’o. Zadnji šit!

Tako sam se pokupio na Faks. Ej, predavanja ne da su bila dosadnanego sam se čudio kako se ona debela predavačica nije zal’jepila zastolicu od silnih sranja što je izblebetala. Prije bi se cezij rasp’o negošto bi ona rekla blaženu r’ječ: “Pauza”, pa da se pokupim u kantinu iprovjerim još jednom za to smeće od fešte.

Jebem ti i taj faks! Gomila jebozovnih pušačica gleda me svaki dan,frustrirana nejebicom. Kao, ono, intelektualke, šta-ja-znam, a kurcanisu vidile osim na slikama! Trebalo bi ih sve izjebat’ i to ravno u te nji-hove uske šupčiće. Neka vrište, drolje!!! Bože, kako bi bilo dobro da sedesi na Faksu neki grupnjak! Ono, sve te jebene štreberice pukne nekozračenje s Venere, il’ tako nešto slično – i ‘ajmo se svi jebat’! Mislim dabi to bilo barem malo zanimljivije od predavanja…

Ma u kurac i one! Zapravo mi se sve gade! Tol’ko priglupog snobiz-ma može bit’ koncentrirano samo na Filozofskom faksu. Ne, ipak sunajveći snobovi na Ekonomskom. Jure za lovom, krave! Jurite za mojimkurcem, to bi vam bilo pametnije! Jebote, skoro sam zaboravio Pravni!To!!! To je snobizam i štreberaj pravi pravcati!!! Rimsko pravo, Ustavnopravo, Zakon ovaj, Zakon onaj, šta-ja-znam! Telefonski imenik im daj i

5

nauči’će ga za petnajst dana! Nema goreg sranja od njihovog. Lako zakvaziintelektualke, lako za mlade japijevke, al’ ove pizdurine s Pravnog,to je najveći ološ, snobizam i pušikurčenje! Jebotebog, te će sve krave-tine bit’ k’o Vokićka, Kosorica i šta-ja-znam… Političarke, majku imjebem parazitsku! Dođe mi da viknem na Korzu:

“Živio drug Tito u tri pizde materine!!!”

Ma, jebeš sve to…

Kad je asistentica, izjebana u mozak što još nije doktorirala, obz-nanila da je doš’o Isus i donio spasenje svima koji su vjerovali u Pauzu,tako sam se nevjerojatno brzo pokupio u pravcu kantine da to nije biloistina. U kantini neke koke s prve godine, tek stasale mlade punoljet-nice. Brucošice. Kao sad su face jer idu na faks i piju kavu u kantiniusisavajuć’ dim cigareta poput usisavača Elektrolux model šest mil’jar-di tristo devedeset dva B povlaka XT bla. Seru bezveze i kikoću se. Jebi-ga, nema sva’ko indeks u ovom smrdljivom lučkom gradu! Nemakurac! Znam jednog koji ima čet’ri! I nijedan faks još nije završio – eto je pos’o, a ne preseravat’ se ovdje u priglupoj kantini i pit’kafetinoidne proizvode da bi se kao ono nešto razbudili. Smeće.

Sjeo sam prekoputa njih. Kasnije sam skužio po spikama da idu naLikovni. Kvaziumjetnice. Slikaju po platnima. Za deset godina će jednaod njih razmazat’ štapićem govno po poklopcu od margarina i to ćebit’ vrhunsko dostignuće u umjetnosti. Avangarda i slična sranja!Skoro sam se ispovrać’o slušajuć’ ih.

Starom sam zdipio deset kuna od cvikalica što ih dila onim krete-nima koji ne znaju da je jeftinije cvikalicu kupit’ na kiosku i koji ondazadržavaju bas po dvadeset minuta jer nemaju sitno. Tako sad imam zapivo. Da ga jebeš, ni Union nije ono što je nekad bio… Čak se ni nepjeni. Al’ šta da uzmem!? Smrdljivi Pan!? Od te govnaste tekućine, kojusamo idioti nazivaju rajskim imenom Pivo, dobijem proljev, a ukurčevoj kantini automat ne radi! A i da radi nikakve koristi! Toči sesmrdljivo Karlovačko. Reklama: “Idemo na Karlovačko!” Ma, idite u

6

kurac i vi i Karlovačko i jedanajst živčanih budala koji kao “brane namčast Domovine jedine na Svjetskom prvenstvu u Francuskoj”. Kakvišupci! Još su gori oni koji ih gledaju i još se živciraju kad neki tamošupak od Šukera fali gol. Ma, boli njega kurac i za gol i za vas štogrizete nokte ispred televizije i za Hrvatsku i za sve živo! Badža imanovaca da kupi tri banane k’o što je ova naša Država i jebe se njemuživo za sve…

No, dakle, slinio sam nezapjenjeni Union i pokušav’o se koncentri-rat’ na Novi list i tzv. v’jesti i novosti. Uglavnom ništa kurčevo novo.HDZ i dalje radi što mu se sprdne, opozicija pizdi neučinkovito, rajatrpi i tripa se il’ Dnevnikom i Globusom (Tjednikom-isti-kurac) il’Novim listom i Feralom. Svi iščekuju da će se neki kurac desit’ i da ćedoć’ Moribund the Burgermeister i sve nas spasit’, al’ doć’ će kurac odFreddyja Mercuryja i izjebat’ nas sve u šupak tako gadno da ćemo svipocrkat’ od SIDE. Eto šta će se dogodit’. Ništa! Apsolutno ništa se nećedogodit’!

I onda… Odjednom! Naglo! Bez da me je i’ko telefonski obav’jestio.

Ulazi ONA!

Ako to nije bila najjebežljivija žena koju sam ikad vidio, onda jemoja pokojna stara bila djevica. Ost’o sam glup k’o tegla! Prvi put dami se kurac dig’o samo od pogleda na ženu! Jebotebog, to nije bilažena, to je bio Armagedon u ženskom obliku. Ne znam kako nisamtresn’o sa stolice il’ barem svršio u gaće kad me je pogledala. Da samkojim slučajem penzić, dent’jera bi mi sto posto upala u pivo.

Nasm’ješila mi se. Zubi su bljesnuli k’o reflektori, al’ usne… Usne sudovele moju erekciju do astronomskih visina. Jeb’o mu pas materglupu, poč’o mi je čupkat’ dlačice tako da su mi suze krenule na oči.Žena je vjerojatno mislila da plačem od sreće što me pogledala, austvari sam suzio zbog njenih usana. Debele, sočne, pune, srcolike,crvene, vlažne, podatne, nježne, mekane poput jagoda, blage k’opoljubac Sjeverne Vile, ružom iscrtane do savršenstva. USNE. Da je

7

kojim slučajem poljubila njima Snjeguljicu, ne da bi se probudila negobi proletila kroz strop i zabila se u Mjesec.

Dok je ona tako jedrila pored mene k’o u kakvoj reklami s MTV-a, jasam prolio svoj raznježenosuzni pogled po njenim nogama koje suizranjale iz kaputa i otkrivale svu raskoš koju može otkrit’ samo jedna– kurac jedna – dvije! (da ih se ja nauživam na ramenima svojim)savršeno oblikovane noge. Mislim, da takva žena ne nosi minicu bio biapsolutni gr’jeh, a ona se, vjerojatno iskrena vjernica koja svake usranebožje nedjelje ide u crkvu, nije željela ogr’ješit’ o Jehovu, pa je štovalanjegove zapov’jedi. Zamišlj’o sam njene maloprijespomenute usnekako se sklapaju oko mog usijanog glavića, kad je ona sjela pored onihkvaziumjetnica. Ispizdio sam se! Kokoš se vratila u svoj kokošinjac!!!Tako se usrano raskokodakala da mi je na licu mjesta idiot splasn’o.Počela se preseravat’ nenormalno! Ne znam šta se dogodilo toj ljepotisišloj s Olimpa. Mislim, ono, Afrodita je za nju bila ružno pače, da gajebeš! Al’ zgadila mi se. Tol’ko je bila usrano prokleto kurčevo glupa dajoj nijedna kokoš na sv’jetu nije bila ravna! Kokoš? Ma kakva kokoš!?Tuka, purica iz Pazina, jebote. Počela je srat’ u stilu: “Bila sam u Ge-novi, u Romi, u Milanu…” U PIZDI MATERINOJ, KRAVO IDIOTSKA!!!!!!

Bljak!Ovo je bilo gadnije nego da mi je pušila neopran kurac, il’ da sam se

ja njoj naliz’o usirene pizde! Izblesavio sam se! Trgn’o sam pivo k’o lozui otiš’o se doma oprat’…

Kad sam, posl’je tuširanja, pokupio svoj smrdljivi donji veš i sper-mom isflekanu majicu (nejebica, stari moj, nejebica je u Selu!), i bacioga, bolje rečeno ugur’o u prenatrpanu vešmašinu, odgeg’o sam se usobu. (Onaj moj ćelavac od oca mog’o bi koji jebeni put i uključit’ tuprastaru mašinu i iskuhat’ naše smrdljive gaće i čarape! Ako ja većpeglam!) Foks mi je nešto pizdio danas na pauzi (prije nego sam zdimiou kantinu) da moram zvat’ ljude da nam daju svoje smrdljive tekstoveza novi broj Fanzina. Malo mi je falilo da ga ne pošaljem u tri pizde temile materine, al’ sam se predomislio u zadnji tren. Skužio sam da ništa

8

kurčevo ne bi’ dobio s tim. On je jednostavno tip koji je kurac od orga-nizatora! Sve jebene dogovore, kontakte, grebanje za fotokopiranje,kalkuliranje o lovi, sve usrane poslove radim ja! On samo uzme jebenoljepilo, škarice i tekstove koje ja nabavim i nakucam, gomilu časopisai k’o fol nešto dizajnira. Seronja! Serem se ja na taj njegov dizajn!Mada, moram priznat’, što mi je izuzetno mrsko, da je dobar u tomsvom kurčevom poslu. Peder smrdljivi! “Uv’jek dobije najbolje sise udisku!”, k’o što bi rek’o Kule. Da ga jebeš! Osim toga, da sam ga i posl’ou kurac on bi mi sigurno odgovorio:

“Ma šta!? Pa neću valjda ja zvat’ iz pošte!”Uv’jek se izvuče na taj telefon, a ustvari prikriva svoj strah od

komuniciranja s ljudima. Jebeš ga! Taj se nikad neće naučit’ da ti ljudinisu velociraptori koji proždiru malu djecu, nego najobičnija govnakakva smo i on i ja na kraju krajeva.

Zbog sveg tog sranja, ja sam sad treb’o naleć’ na telefon i nabijat’impulse za koje bi mi stari prdonja, koji mi je jutros potrošio svu voduiz bojlera, pizdio! Umjesto toga okren’o sam broj koji ne vrtim često idobio moju tzv. sekicu. SEKICU!? Ta usrana spika vrti se još od prvograzreda srednje. Jebem ti tu usranu prošlost! Svako malo mi izleti izaugla i iskezi mi se prokleto zlobno i podmuklo, u stilu: “Šta je pederu?Si zaboravio sranja što si radio? Gle, tu su!!!”, naslađujuć’ se mojimsamoizgrizanjem. Sjećam se tog šita kad sam k’o mulac “popušio” kodte već onda strahovito jebežljive djevojke. Doduše, tad je išla u sedmirazred, al’ je izgledala čak i bolje nego sad. Mlado meso! Naravno, jak’o ja, potpuno “nezaljubljiv” i apsolutno “hladan” tip, kojem inačetreba strahovito puno da se zablemba u neku trebu, plan’o sam utrenu k’o zadnji idiot kad me je ta djevojka dodirnula svojom ručicomna Ljetnoj pozornici u Opatiji, tog jebenog ljeta. Vrtio se onaj kvazi-dobar film “Tanka linija smrti”, s jebežljivofrčkastom Juliom Roberts.Nije vr’jedno spomena da je Julia Roberts izgledala k’o lignja uusporedbi s mojom budućom “sekicom”. Tada sam još mislio da djevo-jke nehotice čine neke određene stvari, al’ tad sam još bio naivan i tekpokušav’o bit’ ciničan. No, sve u svemu, zaljubio sam se (ekspresno k’o

9

i uv’jek) i popušio (ekspresno k’o i uv’jek), a ona je prohodala s mojimnajboljim frendom (ekspresno k’o i uv’jek). Tako mi je postala “sekica”.Ne može se reć’, a pogotovo ne tvrdit’, da sam još uv’jek bio zaljubljenu nju. Ne, to bi bilo zaista previše čak i s moje šupske strane, al’ da minije bila zgodna i da nisam provodio određene noći maštajuć’ o njoj iflekajuć’ majice… To se može. Šta sad!? Kurac! Žena je zgodna! Imaprel’jepo t’jelo, velike sise i duge noge. Faca može proć’ (pogotovo oneplave oči), a ako previše ne insistiraš možeš nešto skoro pametno ipopričat’ s njom. Barem dok te ne skine njen glas! Mater pedersku!!!Ono, neka eksplozivno kroznosna zajebancija od glasa me je znalačesto sjebat’ erotski, da ga jebeš! Al’ šta je tu je! Nisam je čuo punkurac i osamsto vremena, a i fešta je u onoj akvarijskoj kantini, pa dane dolazim sam… Bolje rečeno: idem se pokazat’ u društvu s jakozgodnom ženom. Malo imponiranja samom sebi i mom egu nećeštetit’, jer ionako ni’ko živ neće skužit’ da je ona sa mnom. Ni’ko ne bini vjerov’o da takve žene uopće mogu i poznavat’ kretena kakav samja, a ne još i ić’ s njim negdje. Al’ boli me kurac!!! Osim toga, Sekicaradi i dobija plaću, a ja sam usrani student koji krade starom lovu odcvikalica pa bi bilo onda i u redu da ona skešira lovu za nekoliko pivi-ca. Eto, tako sam je nazv’o.

Uvalio sam joj spiku da se nismo vidili, ono, mac vremena, a poštojoj je dečko u vojsci bilo bi okej da ne čami doma… bla… bla… kenj…kenj… Išli smo zajedno. No, treb’o sam prije pijančevanja otić’ nakurčevo otvaranje nekog Riječkog Europskog Centra.

Smrdljiva pederčuga od mog najboljeg prijatelja nije htjela ni čut’da ide u HKD. Ne! Koji će to njemu kurac!? Nekakva klasika, balet,Morčići, Radojka Šverko i šta-ja-znam… To on ne voli i gospodin toneće ić’ ni gledat’, jer on ne može svoje smrdljivo dupe dovuć’ na nekomjesto koje se njegovom dupetu ne sviđa, bez obzira što bi posl’je iztoga mog’o izvuć’ neku korist. Nedajbože! To će napravit’ Keb! A on ćese opijat’ u kantini i posl’je d’jelit’ eventualnu lovu s njim, govoreć’ mukako je bilo ful dobro što je iš’o tamo. Govno crvljivo! Uv’jek ja moramradit’ te usrane poslove! On ne može jer je on umjetnik i on kao takav

10

ima pravo bit’ oslobođen tih prizemnih stvari. Bez obzira što bi namtaj REC mog’o skeširat’ lovu za roman i što bi on s tom usranom lovomnajzad mog’o ostvarit’ svoj frustrirani san da napokon postane “faca”i jebe sve žene na koje mu se digne. Ne! On svejedno ne želi ić’ na pro-mociju. On se ne želi popet’ na jebeni stejdž i pokazat’ svoju facu. Onto neće jer se njemu to ne sviđa i ne da mu se! Jer je on l’jen isramežljiv. Došlo mi je da mu rascopam glavu betonskim bloketom, ito doslovce! Tako mi je dig’o živac taj dan da mi je malo falilo da gapošaljem ukurac do kraja života, al’ – naravno – opet nisam! Samo samse dobro izdrečio na njega. Jednostavno, naš odnos se zasniva nameđusobnom nadopunjavanju. On radi stvari koje ja ne mogu, a ja onekoje on ne može! I to je to! Zapravo, nas dvojica smo dva skoro pot-puno jednaka pedera. I jedan i drugi smo l’jeni i ne da nam se radit’ništa što nam ne paše; i onda, kad ja stalno obavljam te govnarluke,jednostavno mi dopizdi i digne mi kurac to što on to ne radi umjestomene… Sranje!

Al’ govnjar je ipak odlučio otić’ na prezentaciju jer su svi išli, pa bimu bilo glupo ostat’ sam u kantini. Kakav seronja! Naravno, na stejdžnije izaš’o. Uostalom, možda mu je tako bilo i pametnije, jer sam jatamo isp’o k’o neki veliki osnivač tog kurčevog REC-a, a za njega nisamčuo dok mi Marta nije prodala spiku. Neću reć’ da sam se polakomiona lovu, al’ zašto ne probat’ ako ništa ne košta. Staj’o sam tamo nastejdžu k’o kakva morončina, šapćuć’ Marti kvazišaljive provale ikreveljeć’ se Morčićima, dok me je snimala HTV, slikali za novine i tasranja. Posl’je se na stejdž uspentr’o i Linić. Jebote, bilo je pun kuractih nekih faca, konzula, pizdi materini, šta-ja-znam, nemam pojma kojisam kurac ja tamo radio!? Totalni šit!!! Marta se kreveljila sa svojomsestričnom koja nešto krešti skupa s onim Mor(on)čićima. Jebotebog,mala sad u sedmom razredu izgleda totalno u kurcu! Dok čaga i pjevaima potpuno mote k’o neka najjebežljivija spajsgrlsica, a njezina željaza eksponiranjem i prepotencija tol’ko mi idu nakurac da bi’ joj stres’ošaku u glavu. To je vjerojatno zato jer sam sjeban što k’o mulac nisambio k’o ona. ‘Ko zna? Jebena podsv’jest!

11

Posl’je tog sranja od prezentacije, svi smo zajedno pokupili našasmrdljiva dupeta i pokupili se u smjeru kantine…

Nepotrebno je napominjat’ da je Kafku opet skin’o njegov mega trip“ne voli me ni’ko” i da je odleprš’o sa svojim admiralskim kaputom upravcu Rastočina. Kakav kreten! Al’ boli me kurac za njega, isto k’o štonjega boli kurac za mene. Uostalom, c’jelo to smrdljivo nazovidruštvose pokazalo u svom pravom svjetlu kad smo prošle godine radili onajočajno-ozbiljno-usrano-ulagivački časopis za književnost. “Najboljiprijatelji”. Dlakava moja jaja nakrcana spermom, a ne najbolji pri-jatelji!!! Bilo je jednostavno jasno i glasno rečeno:

“Čuj, Keb, ti i sam znaš da časopis može funkcionirati savršenodobro i bez tebe i Foksa.”

Jasno da sam znao! Zato sam se i pokupio. Jebite si mater svi jednidrugima! Mislite da ja želim imat’ svoje ime u nečem takvom usranomk’o što je taj vaš časopis za književnost? Ma dajte, molim vas! Napra-vili ste miks svih “ozbiljnih i priznatih” časopisa u Hrvatskoj, što bi kaotrebalo kurčevo značit’ da to nešto i valja. Sva sreća da to nije istina!Jedino što ste uspjeli pokazat’ je to da ste bespr’jekorno uvazeliniziraniu šupak mašine za mljevenje mesa, i svoje pravo lice. Bezmuda stoko!Otiš’o sam pod spikom da to nije ono što želim radit’. Zapravo, to i jestbila istina, al’ samo dio. Nisam se, između ostalog, više želio svađat’ stim ljudima i gubit’ živce. U tri pizde materine, ipak smo mi bili nekifrendovi!!! Foks je ost’o. On, pak, misli da je bolje trpit’ i bit’ “faca” unekim nazovielitnim krugovima u književnosti, nego jebat’ svimamater i bit’ svoj. Koja sranja, čovječe! Zaglibio sam.

Fešta je bitna!Kurčeva fešta na kojoj sam ispušio k’o zadnja usrana, smrdljiva,

neoprana šupčina. Ono, sve se zahuktavalo – zapravo, bilo se odavnozahuktalo kad smo mi banuli unutra. Svi su već bili pod dobrim gasomi pičili 300 na sat gonjeni alkoholnim isparenjima. Nas prekonekolikopokušavalo je dostić’ pijanu gomilu u kantini. Jan je dopelj’o votku.Trusila se nemilo. Staj’o sam po strani jer mi se votka zamjerila pred

12

dosta godina, nakon što sam se ja zamjerio njoj. Sekica i ja smo pičilineke pive. I to onaj smrdljivi Pan! Stoka je polokala sav Union i svokurčevo Karlovačko. Onda je u đir s tzv. društvom uletio i Šeki. Isuse,koji je to šupak nad šupcima! Posljednji rok dinosaur. A i iz usta musmrdi k’o da jede govna. Mislim, da je, ono, šta-ja-znam, tip zbilja nekiroker, ne bi’ ništa rek’o, e, al’ on je čista isfurotina, da ga jebeš! A ljudikoji se isfuravaju i još seru po drugima koji rade isto što i oni – ti miposebno idu nakurac. Malo mi je puta falila samo r’ječ da ga zakan-tam šakom, al’, da ga jebeš, nisam agresivac.

I tako se Šeki uvalio u balavljenje boce votke s ostalima. Čudim sekako su uopće mogli d’jelit’ tu bocu s njim. Ja bi’ se ispovrać’o od nje-govih bala.

Nešto sam mumljario sa Sekicom. Pomalo nam je konverzacija otišlaukurac. Osjeć’o sam se bezveze, okružen pijanom studentskom bagrombez dovoljne količine alkohola u žilama. Čak me je i moja hiperzgodnaSekica pitala u jednom trenutku je li mi dosadno. Pokušav’o sam čimprije sasut’ pivu u sebe da me što prije zvizne, tako da me je zabolioželudac. No, nije me pucalo. Poč’o sam se podrigivat’. Ul’jetale su, uprolazu, nacvrcane kolegice, psihićke, u spike. Sekici je počelo bit’dosadnjikavo. Meni već odavno, al’ ni’ko nije ništa govorio o tome.Pravili smo se da se zabavljamo. Moje društvo skinulo je votku. Prešlisu na pivo. Šeki se pobr’o doma. Ne znam koji mu je bio kurac. Misliosam da će se uvalit’ do ujutro, kakav je im’o običaj. Sekica je predloži-la da ide spavat’ kod bake. Nagovar’o sam je da ostane. Bilo mi je usra-no što sam je zvao van, a sad je kurac od zabave. Treb’o sam se napit’još doma. Onda smo strusili još nekoliko pivica i prekin’o sam nizlozom. Već mi je bilo bolje. A i Sekica se počela kreveljit’. Skinule su jedvije pive. Ja sam, ipak, bio veći kapacitet. Mislio sam, ono, da ćemo sesvi uvalit’ kod Sofi na spavanje, pa da se uvalim Sekici u krevet. Jebešga! I meni treba tu i tamo toplo žensko t’jelo da se stisnem uz njega.Kurčina debela k’o dorski stup. Slabosti su opet isplivale. Onda smo sesklonili ća s prolaza. Pridružili su se Jan i Foks. Počeli smo svi skupakenjat’. Uletila je i Marta. Počelo je bit’ dobro. Smijali smo se i kre-

13

veljili. Tad je uletila i Janova sestra. Nešto je pizdila o Martinom Vam-piru. Marta se pravila nevješta, nevino naivna. Kao – nju to ne zanima.Kulirala je. Posl’je je otprašila s tim kretenom doma. Najobičnijabeskarakterna kuja. Mislim, kao, ono, bolio me kurac, a zapravo, biosam pijan i to me zaista zabolilo… Nabila mi je nogu kad je taj pot-puno šupalj i prazan tip uletio između nas. Govna, govna, govna igovna iz prošlosti me stalno zatrpavaju. Samo mi još ogromna nosinaviri iz njih. Kao dišem, a zapravo guši me njihov smrad.

To je bio drugi šut te večeri, al’ to je ionako bio samo egotrip zači-njen mazohizmom. ‘Ajmo malo patit’! Nismo dugo! Ko ga jebe! Idemodalje. Malo kasnije mi je Foks uletio sa spikom da je u drugom d’jelukantine Bekvokal. Onda je doš’o malo red na mene da ja kuliram iimputiram nevještost. Kao, sad mene nije bilo briga. Kakav seronja!?Malo potom ostavio sam Sekicu i društvo, i zašalablazio u drugi dio.Neka gitara je bila u điru, Balašević, šta-ja-znam. Kurčeve depresivnepjesme. To mi uopće nije bilo potrebno. “NEKA NE’KO PUSTI JEBENIRAGE AGAINST THE MACHINE!!!” Bekvokala nije bilo. Odahn’o sam.Čak je nisam ni želio vidit’, al’ sam iš’o. I onda, kad sam se vratio iskulir’o, naletio je taj prvi razjebavajući šut k’o uragan. Prvo je Foks, aonda i Jan, poč’o pizdit’ za nekom zgodnom psihićkom s prve godine.Da ga jebeš, mala je zgodna za ispalit’ na živce. Slin! Slin! Al’ mene jeinteresirala jedino k’o predmet dobre zajebancije. Ja sam bio u drugojprostoriji s Bekvokalom. Marta mi je zdipila ideju ispred nosa. Tamanse je Jan ufur’o blizu te strahovito-jebežljivo-napaljive psihićke, kad juje ona zgrabila za ruku i privukla k nama na upoznavanje. Foks je prviuletio sa svojom znojavom rukom u njezinu. Uletile su neke ubibožešatro komične spike, a onda se žena pokupila nazad u svoje dru-štvance. Čagala je k’o zadnja fuksa. Uvijala se k’o kakva Šeherezada.Pokupio sam se u WC. Šok je bio iznenadan i time dobio na jačini.Kresnulo me k’o pegla! U WC-u bila je ona. Moj jedini i najdraži Bek-vokal na sv’jetu. Inspiracija jedinog dobrog soneta koji sam napis’o –ja, kurčevo usrani prozaist, zabluđen u vodama lirike i poezije. Totalnosam bio u kurcu, kad je ona zabila prvi čaval u moj mrtvački sanduk:

14

“Ajoooj, evo moje noćne more!”Popiš’o sam se i otiš’o pokis’o k’o da je voda iz vodokotlića l’jevala

po meni, a ne po WC školjki. Nevjerojatno! Šut u srce! “Bye, bye love!Bye, bye happyness, hello emptyness, I think I’m gonna cry…” Sjebitisna kvadrat.

Vratio sam se i pojad’o ostalima. Foks me tješio, a Janova sestra seiščuđavala. Smijali smo se. I ja sam se smij’o. Kurac, najrađe bi’ se biorasplak’o! A onda sam si poč’o objašnjavat’ da je ne poznajem dovoljnoi da bi me treb’o bolit’ kurac. Uspjelo je malo, al’ grč je ost’o. Nemalosam bio u kurcu. Onda je Marta odlepršala doma s onim stupidnimnovogodišnjim ukrasom oko glave i s tipom jednakog kvoc’jentainteligencije k’o i ukras. Drugi šut!

Još sam moj Bekvokal viđ’o te večeri, i to redovito u muškomdruštvu i s tipovima koji su joj se alkoholičarski upucavali. Smij’o samse vrteć’ Watersov stih: “Ha, ha charade you are…”, no daleko je to bilood sm’ješnog.

Došlo je vr’jeme fajronta. Nikad mi nije bilo jasno kako ne pogubimsve stvari iz jakne, uključujuć’ i nju samu, u ovakvim balonskim situaci-jama. Naš’o sam jaknu i zapizdio van. Sofi se pokupila s najvećomintelektualno-seksualnom ljubavlju svog života, a Foks, Sekica i jaostali na cesti. Jan je odlučio zajedno sa sestrom zapalit’ pješke naSušak kod strica, a Sekica u Stari grad kod none. Foks i ja smo ostalik’o dva šugava pseta. Izjebana i ostavljena. Predlag’o sam da idemokod Sofi i razjebemo joj divlji seks s njenim likom, al’ Foksu se nije dalouzbrdo do Brašćina. Totalni debil, al’ je ipak doš’o na briljantnu idejuda se zabijemo na Radio. Rečeno – učinjeno. Trip do pakla. Nisamizdrž’o dugo u čavrlji s luđacima koji briju do šest ujutro. Zasp’o sam upomoćnom studiju. Ujutro me ona luđakinja od Gite, što je došla ujutarnju šihtu, nešto podjebavala, al’ pošto sam bio strahovito pospannisam je jeb’o ni dva posto…

15

B-strane

1. u l t r a v i o l e t

Feel like trashYou make me feel clean…

Ovo se desilo neki dan, u dvorištu moga sna.Kebova djevojka konačno je ostala sama kod kuće na nekoliko dana.

Bilo je to veselje za sve nas, jer bilo je i više nego očito da će se desit jošjedna ok fešta u ok stanu. Povlačilo je to za sobom dosad mnogo putaviđene situacije, pa je filing bio pozitivan. Bilo je to ko da čitamo knjigu,mnogo puta pročitanu, a opet ponovno iščitavanu zbog njene priraslostisrcu.

Jan i ja ušli smo, noseć svaki po flašu domaćega, a dočeko nas je širokiosmjeh velikoga dnevnoga boravka koji je svojim mnogobrojnim grafika-ma i tepisonima zračio dobrodošlicom.

Keb je već bio tamo. Ložio se na Asterixa zavaljen u veliku fotelju.Smjeh njegovih glasnica njihao je zavjese. Njegova djevojka pozdravilanas je svojim poznatim širokim dječjim smješkom. Vlatko je sviro man-dolinu. Niko ga nije mogo izvadit iz svjeta u kojeg je upao. Ostali su bilitu negdje.

Neki neobičan podbadajući bas iz ogromnih woofera odbijao se od našihtjela. Prepozno sam Howiea B-a. Nije mi bilo ništa jasno. “Zašto ovakvaglazba?” - upito sam. Odgovor je bio zbunjujuć. To one vole. Kad su sepojavile u dnevnom sve mi je bilo jasno.

Kebova djevojka imala je dvije starije sestre. Ne blizanke. Svaka oddrugog oca. Duga priča. Nebitna priča.

Sve se dogodilo brže nego obično. Razgovor, pogled, alkohol, al ne pre-više, pronalaženje iste notne crte, ruka u mozgu, rovarenje po znatiželji,smjeli poljubac i natruha budućnosti.

121

122

Ljepota dodira i način na koji je milovala vanjskom stranom šake,poput Holly Hunter u “Pianu”, zajedno s njenim očima u kojima su se,čini se zauvjek, nastanila dva kestena, bili su odlučujući da mlađu od njihdvije, izranjavan i razoren dotadašnjim ljubavnim masakrima, zavolimbrže od ljetne kiše.

Drugo jutro shvatio sam da je Jan zbog manje-više sličnih razloga zavo-lio stariju.

Stvari su nekako krenule i ja nisam mogo zaustavit suze koje nisu tekleprema van, nego prema mom srcu, u kojem je, odjednom, bilo mjesta zadeset tisuća jata ptica.

I jednu neobičnu djevojku.Bio sam zapleten u njenu kosu ko u beskrajne tamne vlati morske trave,

dok je Jan volio njenu sestru, nježno pokušavajuć je naučit na kišu njego-vih jagodica.

Postojale su tri sestre za tri hobita slavna.Postojale su, al samo u dvorištu moga sna su postojale.

2. z o o s t a t i o n

I’m ready… ready for the laughing gas…I’m ready… ready for what’s next…

Spreman sam. Spreman sam i čekam. Veliki val svježe sluzi zakoju ću mislit da je kiša. Otkad sam se vratio moje arterije suponovno začepljene. U meni se nakupila jedna velika i, poputpodova autobusnih stanica, prljava spoznaja. Trebaš osjetit priti-sak. Trebaš odživjet tu pulsirajuću potrebu da pobjegneš iz grada.Kad pobjegneš iz grada, shvatiš da si napravio dobru stvar. Doniodobru odluku. Ubrzo ti je jasno da bi i odavde trebalo trčat,kolikogod je lakše i zrak je ugodniji. Ne može se pobjeć od sebe.Među redove napisanih poluistina, klišejiziranih stihovnihpokušaja primirenja, isproducirane zvukove ovog umirućegdesetljeća. Među zgrade, među drveće, među ljude od kojih jedobro ispod kože. Al od sebe nikako. Pijem na tone hladnog čajaza kojeg mislim da će mi natjerat bubrege na rad. Opet je prevrućeza moj pojam. Kako da objasnim sebi to pročišćenje? Kako sipomoć s kopljem kroz volju? Kako da objasnim to što se osjećamlagano načet od nove situacije koju razvijam sam i prvi put bezpomoći mojih prijatelja? Treba se znojit. Otrovi napuštaju mojetjelo i vrište mi niz vrat. Kakva zagušljiva autocesta. Kad sam htiozvat nisam mogo; nisu mi dali. Rekli su mi za moje dobro. Ja samsvejedno zvao. Rastezo osobni mrtvački sanduk da mi bude ugod-nije u njemu. Sada više ne zovem. Tu sam potrebu nekako ubio.Ili se ubila sama. (Ubio ju je taj predivni grad, taj predivni san odkojeg mi suze oči i otvara se srce inevjerujemdaznabittolko-tužnomeđuovimdivnimljudimanisuonikrivizato…) Od te sam se

123

potrebe očistio. Spreman sam. Spreman sam i nesiguran. Tadjevojka izlječila me brže od najjačeg i najskupljeg antibiotika. Usekundi nestala je sva bol koju sam nagomilo u sebi u proteklihpet-šest mjeseci. U sekundi nestale su sve lažne nade, podhranje-na projiciranja, iscjeđene želje i ustajala nepokretnost, sav gorkiteret kukavičluka i sebičnosti, sva neugodna bliska prošlost i svaagonija koja je ostala od nekadašnje sreće. Postojao je samo viso-ki kat periferijskog hotela i razbijeni okovi svud oko nas. Ne želimse u nju zaljubit. Da i želim, ne mogu. Daleko od toga. Al, bojimse i mrzim se i osjećam se dovoljno izmrcvaren i glup jer… spre-man sam. Spreman sam to učinit. U vidu kapi za nos u mene ulazijoš jedna samouništavalačka situacija. On veli da sam ovisan. Tonije istina. To je istina. To nije istina. To je istina. To nije istina.To je istina. Odvagujem i ne spavam. Ovakav, spreman za novisvježi val sluzi za kojeg ću mislit da je kiša, nisam, u biti, spremanni za šta.

124

BILJEŠKA O AUTORIMA

Alen Kapidžić je rođen 1974. Nakon završene srednje Elektro-tehničke škole u Rijeci upisao (nakon avanture s Tehničkim) Filo-zofski fakultet u Rijeci smjer Hrvatski jezik i književnost. U ljeto2002. godine diplomira na temi “Fanzini u hrvatskoj književnostii hrvatska književnost u fanizinima”.

Za vrijeme studija uređivao i pisao u artzinu “Off Skroz”, ure-đivao blok proze u studentskom časopisu za kulturu i književnost“Iže”, surađivao sa studentskim listom “Kacot”, radio kao novinarna radio postaji Svid Radio, objavljivao prozne radove u književ-nim časopisima: “Književna rijeka”, “Rival”, “Aleph”, napisao (usuradnji s Enverom Krivcem) roman “Piknik”; s proznim tekstom“EP Junk” na natječajima Drago Gervais i Biblioteke 90° ušao uuži izbor za nagrade i dobio preporuku izdavačima, na natječaju zakratku priču Književnog kruga iz Karlovca 2002. osvojio drugu na-gradu, a 2003. i 2004. ušao među deset najboljih, na Monitoro-vom natječaju “Ekran priče” za 2002. uspio se ugurati među 100priča po izboru publike, a na natječajima “Istrakon 2003. i 2004.”za kratku SF/F priču, uvrštene su mu po jedna priča u zbirkama“Bolja polovica” i “Ispod i iznad”.

Speleologijom se aktivno bavi od proljeća 1997. godine.

125

Enver Krivac je kajkavac rođen u Rijeci 1976. što ga čini legal-nim gorskokotarskim alienom. Iz te oprečnosti crpi lijenu energi-ju za pisanje tekstova sumnjive kvalitete, crtanje crno-bijelihstripova, ilustriranje mnogih tiskanih formi, guranje kvadratića poekranu (što neki zovu i “rađenjem” elektronske glazbe), radijskoblebetanje, nekomercijalno dj-anje i gledanje Zvjezdanih Staza. Nevoli pričat o riječkom Filozofskom Faksu, voli pričat o glazbi. Sastanovitim prijateljem je koautor “Piknika”, najopskurnijegriječkog romana za srednjoškolce. Zovite ga na Svid. Ne zovite gadoma.

Mišo Novković je rođen 1973. godine u Vinežu kraj Labina.Apsolvent Studija hrvatskog jezika i književnosti – nedostaje musamo još Diplomski. Autor zbirke pjesama “Mjeseckiša”, su-pokretač i imenovatelj projekata kao što su: “Iže”, prvi časopis zaknjiževnost i kulturu na Filozofskom fakultetu u Rijeci; “Kacot”,nekadašnji mjesečnik za studente u Rijeci; “Radio ničija budala”,radijski program koji je “na divlje” nekoliko dana išao u eter napodručju Rijeke i okolice; sudjelovao još u pokretanju i radu “OFFSkroza”, prvog fanzina na Filozofskom fakultetu te SKIP-a, prveradijske emisije namijenjene studentima u okviru SVID radija.

126

O UDRUZI KATAPULT

Udruga Katapult je osnovana u Rijeci početkom 2006. godine s ciljem poticanja stvaralaštva i kulture mladih, promoviranja mladih autorica i autora te suradnje u izda-vaštvu. Udruga svoje ciljeve provodi kroz promocije mla-dih autorica i autora, kreativne radionice i seminare, pru-žanje logističke i edukacijske potpore članovima u kreativ-nom pisanju, lekturi, grafičkom dizajnu, web dizajnu, uredništvu, grafičkoj pripremi, crtanju stripova, marketin-gu itd. Drugim riječima, udruga Katapult educira mlade u svim segmentima izdavačkog procesa, potiče njihovu kre-ativnost, međusobno i zajedničko djelovanje i suradnju te volonterstvo kao temeljnu vrijednost modernog, aktivnog i snažnog civilnog društva. Također kreira kulturni prostor u kojem mladi mogu ostvariti svoju kreativnost, osigurava im potporu i daje povratnu informaciju o njihovom radu. Jednako tako želi razviti odgovornost autora prema knjizi kao proizvodu svojeg i tuđeg kreativnog rada.

kontakt e-mail katapult@katapult.com.hr

C O M M O N S D E E D

Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada 2.5

Slobodno smijete:

• umnožavati, distribuirati i javnosti priopćavati djelo

Pod sljedećim uvjetima:

Imenovanje. Morate priznati i označiti izvornogautora ili davatelja licence.

Nekomercijalno. Ovo djelo ne smijete koristiti ukomercijalne svrhe.

Bez prerada. Ne smijete mijenjati, preoblikovatiili prerađivati ovo djelo.

• U slučaju daljnjeg korištenja ili distribuiranja morate drugi-ma jasno dati do znanja licencne uvjete ovog djela.

• Od svakog od tih uvjeta moguće je odstupiti, ako dobijetedopuštenje nositelja autorskog prava.

Prethodno ni na koji način ne utječe na zakonska ograničenja autorskog prava.

Ovo je svima čitljiv sažetak Pravnog teksta (pune licence).

Alen Kapidžić, Enver Krivac, Mišo Novković • Smeće

creative commons

IzdavačZigo Rijeka

Za izdavačaZlatko Ožanić

UrednikDiego Sobol

Posebna gošćaLea Stoiljković

Lektura i korekturaMišo Novković

Dizajn ovitka i fotoSanja Antolič

ISBN 953-7142-08-6www.katapult.com.hr