slu@beni listnovembra 2008. godine, na osnovu ~lana 48. zakona o lokal-nim izborima („slu`beni...

ÛKARICA

Skup{tina op{tine ûkarica na sednici odrànoj 17.

novembra 2008. godine, na osnovu ~lana 46. Zakona o lokal-

nim izborima („Slu`beni glasnik RS’’, broj 129/07) i ~la-

na 20. Odluke o organizaciji i radu organa gradske op{ti-

ne ûkarica („Slu`beni list grada Beograda”, br. 16/04 i

5/05), donela je

O D L U K U

O PRESTANKU MANDATA ODBORNIKA GRADSKE

OP[TINE ÛKARICA

á – Utvr|uje se da je prestao mandat odbornicima:

1. Aleksandri Jovanovi}, sa izborne liste SRS – Tomi-

slav Nikoli},

2. Du{anu Bo{kovi}u, sa izborne liste LDP,

3. Ivanu \ur|evi}u, sa izborne liste ^ZES,

u gradskoj op{tini ûkarica, izabranim na izborima

odrànim 11. maja 2008. godine, pre isteka vremena na ko-

je su izabrani zbog podno{ewa pisane ostavke.

áá – Ovu odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Be-

ograda”.

Skup{tina op{tine ûkarica

âá-04 broj 06-52/2008, 17. novembra 2008. godine

Predsednik

Milan Tla~inac, s. r.


novembra 2008. godine, na osnovu ~lana 48. Zakona o lokal-

nim izborima („Slu`beni glasnik RS”, broj 129/07), i ~la-

na 20. Odluke o organizaciji i radu organa gradske op{ti-

ne ûkarica („Slu`beni list grada Beograda”, br. 16/04 i

5/05), a imaju}i u vidu izve{taj Op{tinske izborne komi-

sije o sprovedenim izborima za odbornike SO ûkarica,

odrànim 11. maja 2008. godine, donela je

O D L U K U

O POTVR\IVAWU MANDATA ODBORNIKA

á – Potvr|uje se mandat:

1. Vladimiru Jerkovi}u, sa izborne liste SRS – Tomi-

slav Nikoli},

2. Du{anu Zelenovi}u, sa izborne liste SRS – Tomi-

slav Nikoli},

3. Draganu Gli{ovi}u, sa izborne liste SRS – Tomi-

slav Nikoli},

4. Nemawi Tomi}u, sa izborne liste SRS – Tomislav

Nikoli},

5. Jeleni Dabeti}, sa izborne liste LDP,

6. Dejanu Axi}u, sa izborne liste ^ZES.

áá – Ovu odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Be-

ograda”.



Predsednik


Skup{tina gradske op{tine ûkarica na sednici odr-

ànoj 17. novembra 2008. godine, na osnovu ~lana 74. stav 6,

~lana 77. stav 1. i ~lana 149. Statuta grada Beograda („Slu-

`beni list grada Beograda”, broj 39/08), donela je

S T A T U T

GRADSKE OP[TINE ÛKARICA

á – OSNOVNE ODREDBE

Predmet ure|ivawa

^lan 1.

Ovim statutom, u skladu sa Statutom grada Beograda

ure|uju se prava i du`nosti gradske op{tine ûkarica, na-

~in, uslovi i oblici wihovog ostvarivawa, simboli, pra-

znik i slava gradske op{tine ûkarica, broj odbornika

Skup{tine gradske op{tine ûkarica, organizacija i rad

organa i slu`bi, na~in upravqawa gra|ana poslovima iz

nadle`nosti gradske op{tine ûkarica, osnivawe i rad

mesne zajednice i drugih oblika mesne samouprave i druga

pitawa od zna~aja za funkcionisawe gradske op{tine û-

karica.

Poloàj gradske op{tine ûkarica

^lan 2.

Gradska op{tina ûkarica je jedna od gradskih op{ti-

na koja funkcioni{e u okviru grada Beograda kao jedini-

ce lokalne samouprave, ~ije podru~je je utvr|eno Statutom

grada Beograda.

Gradska op{tina ûkarica nije jedinica lokalne sa-

mouprave, a na svom podru~ju vr{i poslove iz nadle`nosti

grada koje su utvr|ene Statutom grada Beograda.

Godina LII Broj 44 17. novembar 2008. godine Cena 180 dinara

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LISTGRADA BEOGRADA

AKTI GRADSKIH OP[TINA

U vr{ewu poslova iz svoje nadle`nosti gradska op{ti-

na ûkarica se stara o potrebama i interesima gra|ana sa

svog podru~ja, istovremeno uvaàvaju}i interes gra|ana sa

podru~ja drugih gradskih op{tina i grada u celini.

Odgovornost za vr{ewe nadle`nosti

^lan 3.

Gradska op{tina ûkarica je odgovorna za kvalitetno,

ekonomi~no i efikasno vr{ewe svojih i poverenih poslova.

Svojstvo pravnog lica

^lan 4.

Gradska op{tina ûkarica ima svojstvo pravnog lica.

Sedi{te gradske op{tine ûkarica je u ulici [uma-

dijski trg broj 2.

Gradsku op{tinu ûkarica predstavqa i zastupa pred-

sednik op{tine.

Pe~at

^lan 5.

Organi gradske op{tine ûkarica imaju pe~at, u skla-

du sa zakonom.

Grb i zastava

^lan 6.

Gradska op{tina ûkarica ima grb i zastavu.

Grb gradske op{tine ûkarica se koristi u tri nivoa:

Osnovni, Sredwi i Veliki grb.

Blazon Osnovnog grba glasi: U srebru zeleni trobreg,

iznad koga je predstavqen izme|u dva zlatna crveno uveze-

na snopa ìta plavi {tit sa zlatnim krstom, koji izrasta

iz talasastim rezom razdeqenog srebrnog podno`ja koje

preseca plava talasasta greda, a oko svega je zup~asta crve-

na bordura.

Blazon Sredweg grba glasi: U srebru zeleni trobreg, iz-

nad koga je predstavqen izme|u dva zlatna crveno uvezena

snopa ìta plavi {tit sa zlatnim krstom, koji izrasta iz

talasastim rezom razdeqenog srebrnog podno`ja koje pre-

seca plava talasasta greda, a oko svega je zup~asta crvena

bordura. [tit krunisan zlatnom bedemskom krunom sa ~e-

tiri vidqiva merlona. Ispod {tita bela traka ispisana

nazivom ûkarica.

Blazon Velikog grba glasi: U srebru zeleni trobreg, iz-

nad koga je predstavqen izme|u dva zlatna crveno uvezana

snopa ìta plavi {tit sa zlatnim krstom, koji izrasta iz

talasastim rezom razdeqenog srebrnog podno`ja koje pre-

seca talasasta greda, a oko svega je zup~asta crvena bordu-

ra. [tit krunisan zlatnom bedemskom krunom sa ~etiri

vidqiva merlona. Drà~i su dva plava osvrnuta orla, zlat-

nih kqunova i nogu, crvenih jezika i kanxi, podignutih

krila, sa trobojnom ovojnicom oko vrata, sa koje na grudi-

ma visi zlatan krst. Uz drà~e su pobodena crna, zlatom

okovana, kopqa sa kojih se u poqe viju zlatnim rasadima

opervaèni stegovi, desno Beograda, a levo titulara (steg

titulara ponavqa motiv sa {tita na kvadratnom poqu). Dr-

à~i stoje na travom obraslom trobregu sa predstavom re-

ke Save u dnu: ispod postamenta je bela traka ispisana na-

zivom ûkarica.

Gradska op{tina ûkarica ima steg ~iji je izgled de-

finisan blazonom Velikog grba kao steg uz levog drà~a.

Praznik gradske op{tine ûkarica

^lan 7.

Gradska op{tina ûkarica obeleàva i proslavqa

„Dan op{tine ûkarica” 30. decembra, kao praznik grad-

ske op{tine ûkarica.

Slava gradske op{tine ûkarica

^lan 8.

Slava gradske op{tine ûkarica je „Silazak Svetog

Duha na apostole – Duhovi – Trojice”.

Nagrade i javna priznawa

^lan 9.

Gradska op{tina ûkarica nagra|uje i dodequje pri-

znawa za posebne rezultate u pojedinim oblastima.

Najvi{a nagrada gradske op{tine ûkarica je nagrada

„Matija Ban”, koja se dodequje po postupku koji je propi-

san poslovnikom Skup{tine gradske op{tine ûkarica i

posebnom odlukom.

Saradwa i udruìvawe sa op{tinama u zemqi i ino-

stranstvu

^lan 10.

Gradska op{tina ûkarica ostvaruje saradwu sa dru-

gim gradskim op{tinama, kao i sa op{tinama na teritori-

ji Republike Srbije i op{tinama i jedinicama lokalne

samouprave u inostranstvu.

Saradwa sa nevladinim i drugim organizacijama

^lan 11.

Organi gradske op{tine ûkarica sara|uju sa nevladi-

nim organizacijama, humanitarnim i drugim organizacija-

ma, u interesu op{tine i gra|ana koji ìve na wenoj teri-

toriji.

Imovina gradske op{tine ûkarica

^lan 12.

Gradska op{tina ûkarica ima svoju imovinu, kojom

samostalno upravqaju i raspolaù organi gradske op{ti-

ne, u skladu sa zakonom.

Javnost rada

^lan 13.

Rad organa gradske op{tine ûkarica je javan.

Javnost rada, po pravilu, obezbe|uje se:

1. izdavawem promotivnih i informativnih publika-

cija, saradwom sa medijima, prezentovawem odluka i dru-

gih akata javnosti i postavqawem internet prezentacija;

2. organizovawem javnih rasprava u skladu sa zakonom,

ovim statutom i odlukama organa gradske op{tine ûkarica;

3. i na druge na~ine utvr|ene ovim statutom.

Javnost u radu organa gradske op{tine ûkarica moè

se ograni~iti ili iskqu~iti u slu~ajevima utvr|enim za-

konom i drugim propisom ili aktom nadle`nog organa, u

skladu sa zakonom.

áá – TERITORIJALNA ORGANIZACIJA GRADSKE

OP[TINE ÛKARICA

^lan 14.

Teritorija gradske op{tine ûkarica je utvr|ena Sta-

tutom grada. Podru~je gradske op{tine ûkarica ~ine na-

seqena mesta odnosno katastarske op{tine koje ulaze u

wen sastav i to:

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Naseqe Katastarska op{tina

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Beograd – deo Veliki Maki{

@eleznik

ûkarica

Broj 44 – 2 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. novembar 2008.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Naseqe Katastarska op{tina

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Velika Mo{tanica Velika Mo{tanica

Ostru`nica Ostru`nica

Ru{aw Ru{aw

Srem~ica Srem~ica

Umka Umka

Pe}ani

Rucka

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Mesne zajednice

^lan 15.

Radi zadovoqavawa potreba od neposrednog zajedni~kog

interesa za gra|ane na odre|enom podru~ju op{tine, obra-

zuje se mesna zajednica.

Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samoupra-

ve (u daqem tekstu: mesna zajednica) osniva se za: naseqe-

no mesto, dva ili vi{e naseqenih mesta, deo naseqenog me-

sta, gradsku ~etvrt, rejon, stambeni blok, ulicu, deo jedne

ili vi{e ulica, koji predstavqa prostornu, funkcionalnu

i urbanisti~ku celinu i gde postoji me|usobna interesna

povezanost gra|ana i mogu}nost wihovog organizovawa.

Pravni status mesne zajednice

^lan 16.

Mesna zajednica ima svojstvo pravnog lica, u okviru

prava i du`nosti utvr|enih ovim statutom i odlukom o

osnivawu.

Mesna zajednica ima svoj pe~at i ra~un.

Mesna zajednica mora imati odluku o osnivawu kojom

se ure|uje wen naziv, podru~je, poslovi, na~in odlu~ivawa,

organi, wihov izbor i druga pitawa od zna~aja za rad me-

sne zajednice.

Odluku o osnivawu mesne zajednice donosi Skup{tina

op{tine na predlog Op{tinskog ve}a.

Status i organizacija postoje}ih mesnih zajednica re-

guli{e se aktom koji na predlog Op{tinskog ve}a donosi

Skup{tina op{tine.

Osnivawe, promena podru~ja i ukidawe mesne zajednice

Skup{tina op{tine odlu~uje o obrazovawu nove mesne

zajednice, promeni podru~ja i ukidawu mesne zajednice.

^lan 17.

Gradska op{tina ûkarica ima 11 mesnih zajednica i to:

1. Mihajlovac,

2. Banovo brdo,

3. ûkari~ka padina,

4. @arkovo,

5. Cerak,

6. @eleznik,

7. Srem~ica,

8. Ru{aw,

9. Velika Mo{tanica,

10. Umka,

11. Ostru`nica.

Prava i du`nosti mesne zajednice

^lan 18.

Mesna zajednica, u skladu sa statutom gradske op{tine

ûkarica i odlukom o osnivawu, razmatra pitawa koja se

odnose na stvarawe boqih uslova ìvota u mesnoj zajedni-

ci, a naro~ito na:

– brigu o deci, starim licima i licima sa posebnim

potrebama,

– za{titu i unapre|ewe ìvotne sredine,

– ure|ewe i odràvawe naseqa i zelenih povr{ina,

– stawe objekata komunalne infrastrukture i kvalitet

komunalnih usluga,

– snabdevawe i za{titu potro{a~a,

– raspored poslovnog prostora i utvr|ivawe radnog

vremena,

– razvoj poqoprivrede,

– odràvawe kulturnih i sportskih manifestacija, kao

i aktivnosti vezane za odmor i rekreaciju starih lica,

– odràvawe stambenih zgrada,

– komunalnu zoohigijenu,

– organizovawe protivpoàrne za{tite,

– i druga pitawa od zna~aja za gra|ane sa svog podru~ja.

U vr{ewu poslova iz stava 1. ovog ~lana, mesna zajednica:

– upu}uje inicijative nadle`nim organima gradske op-

{tine i grada za ure|ivawe odre|enih pitawa i izmenu

propisa i drugih akata iz nadle`nosti gradske op{tine,

odnosno grada,

– ostvaruje saradwu sa drugim mesnim zajednicama,

udruèwima gra|ana, ustanovama i javnim preduze}ima ko-

je je osnovao grad, odnosno gradska op{tina, organima

gradske op{tine, nevladinim i drugim organizacijama,

– organizuje konkretne aktivnosti gra|ana i drugih za-

interesovanih u~esnika,

– obave{tava gra|ane mesne zajednice o aktivnostima

koje preduzima,

– u~estvuje u organizovawu zborova gra|ana, referendu-

ma i pokretawu gra|anskih inicijativa,

– vr{i i druge poslove, u skladu sa statutom gradske op-

{tine i aktima mesne zajednice.

U vr{ewu svojih poslova, mesna zajednica je du`na da

uvaàva interes gra|ana gradske op{tine, odnosno grada u

celini.

Savet mesne zajednice

^lan 19.

U mesnoj zajednici obrazuje se savet mesne zajednice,

kao predstavni~ko telo gra|ana.

Poslovi i zadaci saveta, broj ~lanova, postupak izbora,

na~in odlu~ivawa i druga pitawa od zna~aja za rad saveta

mesne zajednice bliè se ure|uju odlukom o osnivawu me-

sne zajednice, odnosno aktom u skladu sa statutom.

Finansirawe mesne zajednice

^lan 20.

Sredstva za rad mesne zajednice obezbe|uju se iz:

1. sredstava utvr|enih Odlukom o buxetu gradske op{ti-

ne ûkarica, ukqu~uju}i i samodoprinos,

2. donacija i

3. prihoda koje mesna zajednica ostvari svojom aktivno{}u.

Mesna zajednica donosi finansijski plan na koji sa-

glasnost daje Skup{tina op{tine.

Poveravawe poslova mesnoj zajednici

^lan 21.

Odlukom Skup{tine op{tine, moè se svim ili poje-

dinim mesnim zajednicama poveriti vr{ewe odre|enih po-

slova iz nadle`nosti grada, odnosno gradske op{tine, uz

obezbe|ivawe za to potrebnih sredstava.

Prilikom odlu~ivawa o poveravawu poslova iz stava 1.

ovog ~lana polazi se od zna~aja tih poslova za zadovoqava-

we svakodnevnih i neposrednih potreba gra|ana sa odre|e-

nog podru~ja.

ááá – POSLOVI GRADSKE O[TINE ÛKARICA

^lan 22.

Gradska op{tina ûkarica, u skladu sa zakonom i ovim

statutom, preko svojih organa:

1. donosi statut, buxet i zavr{ni ra~un buxeta gradske

op{tine;

17. novembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 44 – 3

2. donosi programe i sprovodi projekte razvoja gradske

op{tine i stara se o unapre|ewu op{teg okvira za privre-

|ivawe u gradskoj op{tini, u skladu sa aktima grada;

3. osniva mesnu zajednicu i druge oblike mesne samou-

prave, po pribavqenom mi{qewu gra|ana, u skladu sa zako-

nom, ovim statutom i aktima gradske op{tine;

4. daje mi{qewe na prostorne i urbanisti~ke planove

koje donosi grad;

5. daje gra|evinsko zemqi{te u zakup, u skladu sa zako-

nom i odlukom grada, radi izgradwe objekata bruto povr-

{ine do 800 m² (po JUS-u);

6. donosi re{ewe u prvom stepenu za izgradwu i rekon-

strukciju objekata do 800 m² bruto povr{ine (po JUS-u) i

pretvarawu zajedni~kih prostorija u stambeni, odnosno

poslovni prostor i za te objekte izdaje potvrdu o uskla|e-

nosti idejnog projekta sa izdatim izvodom iz urbanisti~-

kog plana, odnosno aktom o urbanisti~kim uslovima;

7. odlu~uje o postavqawu privremenih objekata na jav-

nim povr{inama (kiosci, ba{te, pokretne tezge i sl.), u

skladu sa propisom grada;

8. sprovodi postupak iseqewa bespravno useqenih lica

u stanove i zajedni~ke prostorije u stambenim zgradama;

9. stara se o odràvawu komunalnog reda u gradskoj op-

{tini i sprovodi propise kojima se ure|uje komunalni red;

10. ure|uje i obezbe|uje kori{}ewe poslovnog prostora

kojim upravqa, utvr|uje visinu naknade za kori{}ewe po-

slovnog prostora i vr{i nadzor nad kori{}ewem poslov-

nog prostora, u skladu sa zakonom;

11. stara se o izgradwi, odràvawu, upravqawu i kori-

{}ewu seoskih, poqskih i drugih nekategorisanih puteva;

12. prati stawe i preduzima mere za za{titu i unapre-

|ewe ìvotne sredine na svom podru~ju, donosi i sprovo-

di akcione i sanacione planove od zna~aja za za{titu ì-

votne sredine na svom podru~ju, u skladu sa aktima grada i

stara se i obezbe|uje uslove za o~uvawe, kori{}ewe i una-

pre|ewe podru~ja sa prirodnim lekovitim svojstvima;

13. prati stawe i stara se o odràvawu (osim kapital-

nog) de~jih vrti}a i osnovnih {kola; prati upis u prvi raz-

red osnovne ili specijalne {kole i redovno poha|awe na-

stave u osnovnim {kolama i pokre}e prekr{ajni postupak

protiv roditeqa, odnosno starateqa, u skladu sa zakonom; u

saradwi sa obrazovno-vaspitnom ustanovom utvr|uje mere i

aktivnosti za{tite i bezbednosti dece, odnosno u~enika za

vreme ostvarivawa obrazovno vaspitnog rada i drugih ak-

tivnosti koje organizuje ustanova, u skladu sa zakonom;

14. podsti~e razvoj kulturno-umetni~kog stavarala{tva

i amaterizma na svom podru~ju, obezbe|uje uslove za odrà-

vawe kulturnih manifestacija od zna~aja za gradsku op-

{tinu i u ciqu zadovoqavawa potreba gra|ana sa svog pod-

ru~ja moè osnivati ustanove kulture;

15. u~estvuje u izgradwi i odràvawu sportskih objeka-

ta ustanova ~iji je osniva~ gradska op{tina; prati potre-

be i stara se o zadovoqavawu potreba gra|ana u oblasti

sporta na podru~ju gradske op{tine; u~estvuje u realizaci-

ji sistema {kolskog sporta u gradskoj op{tini i obezbe-

|uje uslove za organizovawe i odràvawe sportskih takmi-

~ewa i manifestacija od zna~aja za gradsku op{tinu; obez-

be|uje uslove za realizaciju programa ustanova i omladin-

skih organizacija na svom podru~ju i u ciqu zadovoqavawa

potreba gra|ana sa svog podru~ja moè osnovati ustanove u

oblasti sporta;

16. sprovodi strategiju i akcioni plan politike za

mlade grada; donosi akcioni plan za mlade gradske op{ti-

ne, u skladu sa strategijom i akcionim planom grada; moè

da osnuje, prati i obezbe|uje funkcionisawe Kancelarije

za mlade;

17. stara se o razvoju ugostiteqstva, zanatstva, turizma

i trgovine na svom podru~ju i moè osnovati turisti~ku

organizaciju radi promovisawa turizma na svom podru~ju;

18. sprovodi mere za{tite, kori{}ewa i ure|ewa poqo-

privrednog zemqi{ta na svom podru~ju utvr|ene aktima

grada;

19. predlaè mere za ure|ewe i odràvawe spoqnog iz-

gleda poslovnih i stambenih zgrada i vodi evidenciju o

na~inu organizovawa poslova odràvawa stambenih zgra-

da; predlaè mere za ure|ewe zelenih povr{ina i de~jih

igrali{ta i objekata javne rasvete i sl;

20. upravqa imovinom gradske op{tine, koristi sred-

stva u dràvnoj svojini i stara se o wihovom o~uvawu i

uve}awu u skladu sa zakonom;

21. organizuje vr{ewe poslova pravne za{tite svojih

prava i interesa;

22. obezbe|uje pruàwe pravne pomo}i gra|anima za

ostvarivawe wihovih prava;

23. obrazuje organe, organizacije i slu`be za potrebe

gradske op{tine i ure|uje wihovu organizaciju i rad i

osniva javna preduze}a i druge organizacije u skladu sa

ovim statutom;

24. ure|uje organizaciju i rad mirovnih ve}a;

25. pomaè razvoj razli~itih oblika samopomo}i i so-

lidarnosti sa licima sa posebnim potrebama, kao i sa li-

cima koja su su{tinski u nejednakom poloàju sa ostalim

gra|anima i podsti~e aktivnosti i pruà pomo} organiza-

cijama invalida i drugim socijalno-humanitarnim orga-

nizacijama na svom podru~ju;

26. stara se o ostvarivawu, za{titi i unapre|ewu qud-

skih prava i individualnih i kolektivnih prava pripad-

nika nacionalnih mawina i etni~kih grupa;

27. moè da ustanovi za{titnika gra|ana za gradsku op-

{tinu;

28. stara se o javnom obave{tavawu o pitawima od zna-

~aja za ìvot i rad gra|ana na svom podru~ju;

29. propisuje prekr{aje za povrede propisa gradske op-

{tine;

30. ure|uje i obezbe|uje upotrebu imena, grba i drugog

simbola gradske op{tine;

31. izvr{ava propise i op{te akte grada i gradske op-

{tine,

32. obavqa i druge poslove od neposrednog interesa za

gra|ane, u skladu sa zakonom, ovim statutom, drugim propi-

sima Grada i statutom gradske op{tine.

áâ – ORGANI GRADSKE OP[TINE ÛKARICA

^lan 23.

Organi gradske op{tine ûkarica su:

– Skup{tina gradske op{tine ûkarica (u daqem tek-

stu: Skup{tina op{tine),

– predsednik gradske op{tine ûkarica (u daqem tek-

stu: predsednik op{tine),

– Ve}e gradske op{tine ûkarica (u daqem tekstu: Op-

{tinsko ve}e),

– Op{tinska uprava gradske op{tine ûkarica (u da-

qem tekstu: Op{tinska uprava).

1. Skup{tina op{tine

Nadle`nost

^lan 24.

Skup{tina gradske op{tine ûkarica u skladu sa zako-

nom:

1. donosi odluku o potvr|ivawu mandata odbornika;

2. donosi statut gradske op{tine ûkarica;

3. donosi poslovnik Skup{tine op{tine;

4. donosi odluku o Op{tinskoj upravi;

5. donosi buxet i zavr{ni ra~un buxeta op{tine;

6. utvr|uje stope izvornih prihoda op{tine, kao i na-

~in i merila za odre|ivawe visine lokalnih taksi i na-

knada;

7. donosi program razvoja op{tine i pojedinih delat-

nosti;

8. donosi propise i druge op{te akte;


9. daje autenti~no tuma~ewe akata koje je donela;

10. raspisuje op{tinski referendum i referendum na

delu teritorije op{tine;

11. donosi odluku o samodoprinosu;

12. osniva slu`be, javna preduze}a, ustanove i organiza-

cije i vr{i nadzor nad wihovim radom;

13. donosi odluku o obrazovawu promeni podru~ja i uki-

dawu mesne zajednice i Odluku o osnivawu mesne zajedni-

ce i akt o organizaciji mesne zajednice;

14. donosi odluku o osnivawu turisti~ke organizacije;

15. imenuje i razre{ava direktore javnih preduze}a,

ustanova, organizacija i slu`bi, ~iji je osniva~ i daje sa-

glasnost na wihove statute;

16. imenuje i razre{ava upravne i nadzorne odbore jav-

nih preduze}a, ustanova, organizacija i slu`bi, ~iji je

osniva~;

17. bira i razre{ava predsednika Skup{tine i zameni-

ka predsednika Skup{tine;

18. postavqa i razre{ava sekretara Skup{tine i zame-

nika sekretara Skup{tine;

19. bira i razre{ava predsednika op{tine, i na pred-

log predsednika op{tine bira zamenika predsednika op-

{tine i ~lanove Op{tinskog ve}a;

20. postavqa i razre{ava javnog pravobranioca i wego-

ve zamenike;

21. utvr|uje op{tinske takse i druge lokalne prihode

koji op{tini pripadaju po zakonu;

22. daje mi{qewe o predlogu Statuta grada Beograda;

23. daje saglasnost na upotrebu imena, grba i drugog

obele`ja op{tine;

24. bira i razre{ava ~lanove radnih tela i komisija

Skup{tine op{tine;

25. donosi odluke o udruìvawu i saradwi sa op{tina-

ma i jedinicama lokalne samouprave u zemqi i inostran-

stvu;

26. donosi odluku o dodeli najvi{eg priznawa op{ti-

ne ûkarica „Matija Ban”;

27. daje predloge za nazive ulica i trgova na teritori-

ji gradske op{tine ûkarica;

28. razmatra izve{taje o poslovawu javnih preduze}a,

ustanova i slu`bi ~iji je osniva~;

29. razmatra informacije o radu javnih preduze}a, usta-

nova i slu`bi, ~iji je rad od neposrednog interesa za

funkcionisawe gradske op{tine ûkarica;

30. bira i razre{ava predsednika, sekretara i ~lanove

Op{tinske izborne komisije;

31. donosi odluku o izmenama i dopunama statuta grad-

ske op{tine ûkarica;

32. donosi akcione i sanacione planove od zna~aja za

za{titu ìvotne sredine na svom podru~ju;

33. predlaè nadle`nom ministarstvu ~lanove komisi-

je za priznavawe prava i vra}awe zemqi{ta ranijem vla-

sniku koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu po osnovu poqo-

privrednog zemqi{nog fonda i konfiskacijom zbog neiz-

vr{enih obaveza iz oblasti otkupa poqoprivrednih proiz-

voda za op{tinu ûkarica;

34. donosi odluku o osnivawu Kancelarije za mlade i

vr{i nadzor nad wenim radom, u skladu sa strategijom i

akcionim planom grada;

35. donosi plan i program kori{}ewa i za{tite poqo-

privrednog zemqi{ta na svom podru~ju;

36. donosi predlog mera za ure|ewe i odràvawe spoq-

nog izgleda poslovnih i stambenih zgrada na svom podru~ju;

37. donosi program ure|ewa javnih povr{ina i de~jih

igrali{ta na svom podru~ju;

38. predlaè mere za postavqawe i ure|ewe objekata

javne rasvete na svom podru~ju;

39. donosi predlog programa za ure|ewe gradskog gra|e-

vinskog zemqi{ta i izgradwu kapitalnih objekata i iz-

gradwu i odràvawe komunalne infrastrukture;

40. obavqa i druge poslove utvr|ene zakonom i Statutom

grada Beograda.

^lan 25.

Skup{tina gradske op{tine ûkarica sastaje se po po-

trebi, a najmawe jednom u tri meseca.

Na~in sazivawa, tok i vo|ewe sednice ure|eni su po-

slovnikom Skup{tine gradske op{tine ûkarica.

Sednice Skup{tine gradske op{tine ûkarica su jav-

ne. Javnost moè biti iskqu~ena pod uslovima predvi|e-

nim zakonom i poslovnikom Skup{tine gradske op{tine

ûkarica.

^lan 26.

Skup{tina gradske op{tine ûkarica odlu~uje ve}i-

nom glasova na sednici kojoj prisustvuje ve}ina od ukupnog

broja odbornika, osim u slede}im slu~ajevima:

– kada se vr{i izbor ili razre{ewe predsednika ili

zamenika predsednika op{tine,

– kada se vr{i izbor ili razre{ewe predsednika ili

zamenika predsednika Skup{tine op{tine,

– kada se vr{i izbor ili razre{ewe ~lanova Op{tin-

skog ve}a,

– kada se donosi statut i izmene statuta,

– kada se donosi buxet i rebalans buxeta gradske op-

{tine ûkarica,

– u slu~ajevima kada je zakonom ili statutom predvi|e-

no da se odluka donosi ve}inom glasova od ukupnog broja

odbornika.

Izbor odbornika

^lan 27.

Skup{tina gradske op{tine ûkarica broji 45 odbor-

nika.

Odbornici se biraju na period od ~etiri godine u

skladu sa zakonom.

Mandat odbornika po~iwe da te~e danom potvr|ivawa

mandata i traje ~etiri godine, odnosno do prestanka man-

data tog saziva Skup{tine op{tine.

^lan 28.

Izbor odbornika vr{i se primenom odredaba Zakona o

lokalnoj samoupravi, Zakona o lokalnim izborima i Sta-

tuta grada Beograda.

Prava i du`nosti odbornika

^lan 29.

Pravo i du`nost odbornika je:

– da u~estvuje u radu Skup{tine i wenih radnih tela,

– izvr{ava poverene zadatke,

– predlaè Skup{tini razmatrawe pojedinih pitawa,

– podnosi predloge za dono{ewe odluka i drugih akata

iz nadle`nosti Skup{tine,

– daje amandmane na predlog propisa,

– u~estvuje u drugim aktivnostima Skup{tine,

– postavqa pitawa vezana za rad organa op{tine,

– postavqa odborni~ka pitawa,

– pokre}e inicijative u ciqu poboq{awa uslova i kva-

liteta ìvota na teritoriji gradske op{tine ûkarica.

Pravo je odbornika da bude stalno i redovno obave{ta-

van o pitawima od uticaja na vr{ewe odborni~ke du`no-

sti. Odbornik ima pravo da od organa i slu`bi gradske

op{tine ûkarica traì i dobije podatke koji su mu po-

trebni za rad.

Prava i du`nosti odbornika bliè se odre|uju poslov-

nikom Skup{tine gradske op{tine ûkarica.

^lan 30.

Odbornik Skup{tine op{tine ima pravo na naknadu za

prisustvo i rad na sednicama Skup{tine op{tine, u skla-

du sa odlukom Skup{tine op{tine.


Nespojivost funkcija

^lan 31.

Odbornik ne moè biti zaposleni u Op{tinskoj upra-

vi niti lice koje imenuje, odnosno postavqa Skup{tina

op{tine.

Ako zaposleni u Op{tinskoj upravi bude izabran za od-

bornika, prava i obaveze po osnovu rada mu miruju dok tra-

je wegov odborni~ki mandat.

Danom potvr|ivawa odborni~kog mandata, licima koje

je imenovala, odnosno postavila Skup{tina, prestaje

funkcija na koju su imenovani, odnosno postavqeni.

Propisi kojima se ure|uje spre~avawe sukoba interesa

pri vr{ewu javnih funkcija, ne iskqu~uju primenu ovog

statuta o poslovima koji su odre|eni kao nespojivi sa

funkcijom odbornika.

Imunitet

^lan 32.

Odbornik ne moè biti pozvan na krivi~nu odgovor-

nost, pritvoren ili ka`wen zbog iznetog mi{qewa i da-

vawa glasa na sednici Skup{tine op{tine.

Radna tela Skup{tine op{tine

^lan 33.

Skup{tina op{tine obrazuje radna tela u vidu komisi-

ja i saveta, radi razmatrawa pojedinih pitawa iz svoje nad-

le`nosti.

Skup{tina, po potrebi moè obrazovati povremene ko-

misije, radne grupe i druga povremena radna tela, radi raz-

matrawa pojedinih pitawa iz svoje nadle`nosti.

Skup{tina bira ~lanove radnih tela iz reda odborni-

ka i gra|ana.

Radna tela se obrazuju i funkcioni{u po postupku i na

na~in utvr|en poslovnikom Skup{tine op{tine.

Predsednik radnih tela mora da bude odbornik ako po-

slovnikom Skup{tine op{tine nije druga~ije odre|eno.

Aktom o osnivawu povremenog radnog tela odre|uju se:

zadaci radnog tela, sastav i broj ~lanova, vreme na koje se

obrazuje ili rok za izvr{ewe zadataka radnog tela.

^lan 34.

Za sprovo|ewe izbora Skup{tina imenuje, kao stalni

organ, izbornu komisiju, ~ija se prava i obaveze reguli{u

zakonom.

Odborni~ke grupe predlaù ~lanove izborne komisije

srazmerno svojoj zastupqenosti u Skup{tini op{tine.

Na~elnik Op{tinske uprave je sekretar izborne komi-

sije po funkciji.

Mandat izborne komisije traje koliko i mandat Skup-

{tine i prestaje usvajewem izve{taja o sprovedenim izbo-

rima novoizabrane Skup{tine.

Predsednik Skup{tine op{tine

^lan 35.

Skup{tina op{tine ima predsednika Skup{tine.

Predsednik Skup{tine op{tine:

– predstavqa Skup{tinu op{tine,

– organizuje rad Skup{tine op{tine,

– saziva i predsedava sednicama Skup{tine,

– obavqa druge poslove utvr|ene statutom i poslovni-

kom Skup{tine op{tine.

Predsednik Skup{tine se bira na predlog najmawe jed-

ne tre}ine odbornika, na period od ~etiri godine, tajnim

glasawem, ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika

Skup{tine op{tine.

Predsednik Skup{tine moè biti na stalnom radu u

op{tini.

Predsednik Skup{tine moè biti razre{en i pre is-

teka vremena na koje je izabran. Uslovi i na~in razre{e-

wa predvi|eni su poslovnikom Skup{tine gradske op{ti-

ne ûkarica.

Predsednik Skup{tine moè podneti ostavku i pre is-

teka vremena na koje je izabran.

^lan 36.

Predsednik Skup{tine ima zamenika, koji ga zamewuje

u slu~aju wegove odsutnosti ili spre~enosti da obavqa

svoju du`nost.

Zamenik predsednika Skup{tine bira se i razre{ava

na isti na~in kao i predsednik Skup{tine.

Zamenik predsednika Skup{tine moè podneti ostavku

i pre isteka vremena na koje je izabran.

Zamenik predsednika Skup{tine moè biti na stalnom

radu u op{tini.

Sekretar Skup{tine op{tine

^lan 37.

Skup{tina op{tine ima sekretara Skup{tine koji se

stara o obavqawu stru~nih poslova u vezi sa sazivawem i

odràvawem sednica Skup{tine op{tine i wenih radnih

tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za

wihov rad.

Sekretar se postavqa na predlog predsednika Skup-

{tine na period od najduè ~etiri godine.

Za sekretara Skup{tine op{tine moè biti postavqe-

no samo lice sa zavr{enim pravnim fakultetom, poloè-

nim stru~nim ispitom za rad u organima dràvne uprave i

radnim iskustvom od najmawe tri godine.

Skup{tina op{tine moè, na predlog predsednika

Skup{tine, razre{iti sekretara Skup{tine i pre isteka

vremena na koje je izabran.

Sekretar moè imati zamenika koji ga zamewuje u slu~a-

ju wegove odsutnosti ili spre~enosti da obavqa funkciju.

Zamenik sekretara Skup{tine op{tine postavqa se i

razre{ava na isti na~in i pod istim uslovima kao i sekre-

tar Skup{tine.

2. Predsednik op{tine

^lan 38.

Predsednika op{tine bira Skup{tina op{tine iz re-

da odbornika na period od ~etiri godine, tajnim glasa-

wem, ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika.

Predsednik op{tine ima zamenika koji ga zamewuje u

slu~aju wegove odsutnosti ili spre~enosti da obavqa svo-

ju du`nost.

Predsednik Skup{tine op{tine predlaè kandidata

za predsednika op{tine.

Kandidat za predsednika op{tine predlaè kandidata

za zamenika predsednika op{tine iz reda odbornika, koga

bira Skup{tina op{tine na isti na~in kao predsednika

op{tine.

Predsedniku op{tine i zameniku predsednika op{ti-

ne, izborom na ove funkcije, prestaje mandat odbornika u

Skup{tini op{tine.

Predsednik op{tine i zamenik predsednika op{tine

su na stalnom radu u op{tini.

Nadle`nost predsednika op{tine

^lan 39.

Predsednik op{tine:

1. predstavqa i zastupa op{tinu;

2. predlaè na~in re{avawa pitawa o kojima odlu~uje

Skup{tina;

3. naredbodavac je izvr{ewa buxeta;

4. usmerava i uskla|uje rad Op{tinske uprave;


5. osniva komisije i druga tela potrebna za funkcioni-

sawe Op{tinske uprave i druge komisije i tela potrebna

za efikasniji rad gradske op{tine ûkarica u skladu sa

zakonom i statutom;

6. donosi pojedina~ne akte za koje je ovla{}en zakonom,

statutom ili odlukom Skup{tine;

7. predstavqa Op{tinsko ve}e, saziva i vodi wegove

sednice;

8. vr{i i druge poslove utvr|ene statutom i drugim ak-

tima op{tine.

^lan 40.

U slu~aju neposredne ratne opasnosti, ratnog stawa

ili vanrednog stawa, predsednik op{tine donosi akte iz

nadle`nosti Skup{tine op{tine, s tim {to je duàn da

ih podnese na potvrdu Skup{tini op{tine ~im ona bude u

mogu}nosti da se sastane.

^lan 41.

Predsednik op{tine moè obrazovati privremena rad-

na tela koja pruàju pomo} Op{tinskom ve}u i predsedni-

ku op{tine u pitawima iz wihove nadle`nosti.

^lan 42.

Predsednik op{tine moè biti razre{en pre isteka

vremena na koje je biran, na obrazloèn predlog najmawe

jedne tre}ine odbornika, na isti na~in na koji je izabran.

O predlogu za razre{ewe predsednika op{tine mora se

raspravqati i odlu~ivati u roku od petnaest dana od dana

dostavqawa predloga predsedniku Skup{tine.

Ako Skup{tina ne razre{i predsednika op{tine, o

wegovom razre{ewu se ne moè ponovo raspravqati, pre

isteka roka od {est meseci od odbijawa prethodnog pred-

loga za razre{ewe.

Razre{ewem predsednika op{tine prestaje mandat za-

menika predsednika op{tine i ~lanova Op{tinskog ve}a,

s tim da zamenik predsednika op{tine i ~lan Op{tinskog

ve}a moè biti razre{en pre isteka vremena na koje je iza-

bran na predlog predsednika op{tine ili na obrazloèn

predlog najmawe jedne tre}ine odbornika, u skladu sa sta-

vom 1. ovog ~lana.

Predsednik i zamenik predsednika op{tine mogu da

podnesu ostavku i pre isteka vremena na koje su izabrani.

3. Op{tinsko ve}e

^lan 43.

Op{tinsko ve}e ~ine predsednik op{tine, zamenik pred-

sednika op{tine i devet ~lanova Op{tinskog ve}a, koje bi-

ra Skup{tina op{tine, tajnim glasawem, ve}inom od ukupnog

broja odbornika, na period od najduè ~etiri godine.

Kandidate za ~lanove Op{tinskog ve}a predlaè kan-

didat za predsednika op{tine.

Kada odlu~uje o izboru predsednika op{tine, Skup{ti-

na op{tine istovremeno odlu~uje o izboru zamenika pred-

sednika op{tine i ~lanova Op{tinskog ve}a.

Predsednik op{tine je predsednik Op{tinskog ve}a.

Zamenik predsednika op{tine je ~lan Op{tinskog ve-

}a po funkciji.

^lanovi Op{tinskog ve}a, koje bira Skup{tina, ne

mogu istovremeno biti i odbornici.

Odborniku koji bude izabran za ~lana Op{tinskog ve-

}a prestaje odborni~ki mandat izborom za ~lana Op{tin-

skog ve}a.

^lanovi Op{tinskog ve}a mogu biti na stalnom radu u

op{tini.

Nadle`nost

^lan 44.

Op{tinsko ve}e:

1. predlaè statut, buxet, odluku o organizaciji Op{tin-

ske uprave i druge akte koje donosi Skup{tina op{tine,

2. neposredno izvr{ava i stara se o izvr{avawu odluka

i drugih akata Skup{tine op{tine,

3. donosi odluku o privremenom finansirawu u slu~aju

da Skup{tina op{tine ne donese odluku o buxetu pre po-

~etka fiskalne godine,

4. vr{i nadzor nad radom Op{tinske uprave, poni{ta-

va ili ukida akte op{tinske uprave koji nisu u saglasno-

sti sa zakonom, statutom i drugim op{tim aktom ili odlu-

kom koju donosi Skup{tina op{tina,

5. re{ava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravi-

ma i obavezama gra|ana, preduze}a i ustanova i drugih orga-

nizacija u upravnim stvarima iz nadle`nosti op{tine,

6. stara se o izvr{avawu poverenih nadle`nosti iz

okvira prava i du`nosti grada odnosno Republike.

7. postavqa i razre{ava na~elnika i zamenika na~elni-

ka Op{tinske uprave, na osnovu javnog oglasa.

8. vr{i druge poslove predvi|ene zakonom i ovim statutom.

^lan 45.

Predsednik op{tine predstavqa Op{tinsko ve}e, sa-

ziva i vodi wegove sednice.

Predsednik op{tine je odgovoran za zakonitost rada

op{tinskog ve}a.

Predsednik op{tine je duàn da obustavi od primene

odluku Op{tinskog ve}a za koju smatra da nije saglasna za-

konu.

Op{tinsko ve}e moè da odlu~uje ako sednici prisu-

stvuje ve}ina od ukupnog broja ~lanova.

Op{tinsko ve}e odlu~uje ve}inom glasova prisutnih

~lanova, ako zakonom, statutom op{tine ili poslovnikom

Op{tinskog ve}a, za pojedina pitawa nije predvi|ena dru-

ga ve}ina.

Organizacija, na~in rada i odlu~ivawa op{tinskog ve-

}a, detaqnije se utvr|uje wegovim poslovnikom, u skladu sa

ovim statutom i zakonom.

^lan 46.

Predsednik op{tine i Op{tinsko ve}e redovno izve-

{tavaju Skup{tinu op{tine, po sopstvenoj inicijativi

ili na wen zahtev o izvr{avawu odluka ili drugih akata

Skup{tine op{tine.

^lan 47.


menika predsednika op{tine i Op{tinskog ve}a.

Zamenik predsednika op{tine, odnosno ~lanovi Op-

{tinskog ve}a, mogu biti razre{eni pre isteka vremena na

koje su birani, na predlog predsednika op{tine ili naj-

mawe jedne tre}ine odbornika, na isti na~in na koji su

izabrani.

Istovremeno sa predlogom za razre{ewe zamenika

predsednika op{tine ili ~lana Op{tinskog ve}a, pred-

sednik op{tine je duàn da Skup{tini op{tine podnese

predlog za izbor novog zamenika predsednika op{tine ili

~lana Op{tinskog ve}a, koja istovremeno donosi odluku o

razre{ewu i o izboru.

Predsednik op{tine, zamenik predsednika op{tine

ili ~lan Op{tinskog ve}a koji su razre{eni ili su pod-

neli ostavku, ostaju na du`nosti i vr{e teku}e poslove do

izbora novog predsednika op{tine, zamenika predsednika

op{tine ili ~lana Op{tinskog ve}a.

Na predlog predsednika op{tine, Skup{tina op{tine,

tajnim glasawem, donosi odluku o izboru novih ~lanova

Op{tinskog ve}a (u skladu sa brojem ~lanova ve}a utvr|e-

nih ovim statutom).

^lan 48.

Prestankom mandata Skup{tine prestaje mandat izvr-

{nih organa op{tine, s tim da oni vr{e teku}e poslove iz

svoje nadle`nosti do stupawa na du`nost novog predsed-

nika op{tine i Op{tinskog ve}a, odnosno predsednika i

~lanova privremenog organa ako je Skup{tini mandat pre-

stao zbog raspu{tawa Skup{tine.


4. Op{tinska uprava

Nadle`nost

^lan 49.

Op{tinska uprava:

1. priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi

Skup{tina op{tine, predsednik op{tine i Op{tinsko ve}e;

2. izvr{ava odluke i druge akte Skup{tine op{tine,

predsednika op{tine i Op{tinskog ve}a;

3. re{ava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravi-

ma i du`nostima gra|ana, preduze}a, ustanova i drugih or-

ganizacija u upravnim stvarima iz nadle`nosti op{tine;

4. obavqa poslove upravnog nadzora nad izvr{avawem

propisa i drugih op{tih akata Skup{tine op{tine;

5. izvr{ava zakone i druge propise ~ije je izvr{avawe

povereno op{tini;

6. obavqa stru~ne i druge poslove koje utvrdi Skup{ti-

na op{tine, predsednik op{tine i Op{tinsko ve}e.

Na~elnik Op{tinske uprave

^lan 50.

Op{tinskom upravom kao jedinstvenim organom, ruko-

vodi na~elnik.

Za na~elnika Op{tinske uprave moè biti postavqeno

lice koje ima zavr{en pravni fakultet, poloèn ispit za

rad u organima dràvne uprave i najmawe pet godina rad-

nog iskustva u struci.

U Op{tinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni or-

gan, za vr{ewe srodnih poslova, mogu se obrazovati unutra-

{we organizacione jedinice.

^lan 51.

Na~elnika Op{tinske uprave postavqa Op{tinsko ve-

}e, na osnovu javnog oglasa, na pet godina.

Na~elnik Op{tinske uprave moè imati zamenika ko-

ji ga zamewuje u slu~aju wegove odsutnosti ili spre~enosti

da obavqa svoju du`nost.

Zamenik na~elnika Op{tinske uprave se postavqa na

isti na~in i pod istim uslovima kao na~elnik.

Rukovodioce organizacionih jedinica u okviru Op-

{tinske uprave raspore|uje na~elnik.

Na~elnik i zamenik na~elnika Uprave gradske op{ti-

ne ûkarica mogu podneti ostavku ili biti razre{eni na

obrazloèni predlog predsednika gradske op{tine ûka-

rica ili tri ~lana Op{tinskog ve}a, u skladu sa statutom

gradske op{tine ûkarica.

^lan 52.

Na~elnik za svoj rad i rad Op{tinske uprave odgovara

Skup{tini op{tine i Op{tinskom ve}u u skladu sa Sta-

tutom op{tine i aktom o organizaciji Op{tinske uprave.

Pomo}nici predsednika op{tine

^lan 53.

Predsednik gradske op{tine ûkarica moè imati

najvi{e tri pomo}nika.

Pomo}nici predsednika op{tine pokre}u inicijative,

predlaù projekte i sa~iwavaju mi{qewa u vezi sa pita-

wima koja su od zna~aja za razvoj u oblastima za koje su po-

stavqeni i vr{e druge poslove utvr|ene aktom o organiza-

ciji Op{tinske uprave.

Pomo}nike predsednika op{tine postavqa i razre{a-

va predsednik op{tine.

Akti

^lan 54.

Akt o organizaciji Op{tinske uprave donosi Skup-

{tina op{tine na predlog Op{tinskog ve}a.

Akt o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji Op{tin-

ske uprave donosi na~elnik Op{tinske uprave, uz sagla-

snost Op{tinskog ve}a.

^lan 55.

Op{tinska uprava u obavqawu upravnog nadzora moè:

1. naloìti re{ewem izvr{ewe mera i radwi u odre|e-

nom roku;

2. izre}i mandatnu kaznu;

3. podneti prijavu nadle`nom organu za u~iweno kri-

vi~no delo ili privredni prestup i podneti zahtev za po-

kretawe prekr{ajnog postupka;

4. izdati privremeno nare|ewe, odnosno zabranu;

5. obavestiti drugi organ, ako postoje razlozi, za pred-

uzimawe mera za koje je taj organ nadleàn;

6. preduzeti i druge mere za koje je ovla{}ena zakonom,

propisom ili op{tim aktom.

^lan 56.

U postupku pred Op{tinskom upravom, u kome se re{a-

va o pravima, obavezama i interesima gra|ana i pravnih

lica, primewuju se propisi o upravnom postupku.

Sukob nadle`nosti

^lan 57.

Op{tinsko ve}e re{ava sukob nadle`nosti izme|u Op-

{tinske uprave i drugih preduze}a, organizacija i ustanova

kad na osnovu odluke Skup{tine op{tine odlu~uju o pojedi-

nim pravima gra|ana, pravnih lica ili drugih stranaka.

Na~elnik Op{tinske uprave re{ava sukob nadle`no-

sti izme|u organizacionih jedinica u okviru Op{tinske

uprave.

Izuze}e

^lan 58.

O izuze}u na~elnika Op{tinske uprave re{ava Op-

{tinsko ve}e.

O izuze}u slu`benog lica u Op{tinskoj upravi re{ava

na~elnik.

Gra|anski branilac

^lan 59.

Radi za{tite individualnih i kolektivnih prava i in-

teresa gra|ana i kontrole rada Op{tinske uprave, Skup-

{tina gradske op{tine ûkarica, moè ustanoviti gra-

|anskog branioca za op{tinu ûkarica.

5. Javno pravobranila{tvo gradske op{tine ûkarica

^lan 60.

Gradska op{tina ûkarica ima Slu`bu javnog pravo-

branila{tva.

Javni pravobranilac ima ovla{}ewe da zastupa gradsku

op{tinu ûkarica u svim sporovima i postupcima koji se

vode u sudovima i drugim organima, stara se o imovinskim

pravima i interesima op{tine i daje mi{qewa u postup-

cima koji se vode pred op{tinskim organima u kojima mo-

è biti povre|en interes gradske op{tine ûkarica.

Javnog pravobranioca postavqa Skup{tina op{tine na

period od najduè ~etiri godine.

Javni pravobranilac moè imati najvi{e tri zamenika

koje postavqa Skup{tina op{tine na period od najduè

~etiri godine.

Isto lice moè biti ponovo birano za javnog pravo-

branioca i za zamenika javnog pravobranioca gradske op-

{tine ûkarica.

Odluku o javnom pravobranila{tvu donosi Skup{tina

op{tine.


â – SREDSTVA ZA IZVR[AVAWE POSLOVA GRAD-

SKE OP[TINE ÛKARICA

^lan 61.

Za obavqawe poslova i zadataka utvr|enih ovim statu-

tom, op{tini pripadaju primawa i deo prihoda grada,

utvr|enih zakonom.

Deo prihoda grada raspore|uje se op{tini, u celosti

ili u odre|enom procentu, posebnom gradskom odlukom, u

skladu sa Statutom grada.

Odlukom iz stava 2. ovog ~lana moè se predvideti da

op{tina ima izvorne prihode.

Za zadovoqavawe potreba gra|ana u op{tini, sredstva se

mogu prikupqati i samodoprinosom, u skladu sa zakonom.

Op{tini pripadaju i prihodi ostvareni po drugom

osnovu, u skladu sa zakonom.

^lan 62.

O upotrebi buxetskih sredstava op{tine odlu~uje

Skup{tina op{tine i predsednik op{tine.

Op{tina se moè kratkoro~no i dugoro~no zaduìvati

u visini i na na~in predvi|en zakonom, po prethodnoj pri-

bavqenoj saglasnosti gradona~elnika.

Op{tina ne moè izdavati garancije.

^lan 63.

Op{tina ima buxet u kome se iskazuju svi prihodi i

primawa, rashodi i izdaci.

Buxet op{tine izra|uje se na na~in predvi|en zakonom

i donosi se za jednu kalendarsku godinu.

Po isteku godine, za koju je buxet op{tine donet, sasta-

vqa se zavr{ni ra~un.

Buxet op{tine i zavr{ni ra~un buxeta op{tine dostup-

ni su javnosti.

^lan 64.

Korisnici sredstava buxeta du`ni su da na zahtev pred-

sednika op{tine, najmawe jednom godi{we, podnose izve-

{taj o svom radu i ostvarivawu programa ili dela progra-

ma o kori{}ewu sredstava buxeta.

Predsednik op{tine vr{i nadzor nad namenskim kori-

{}ewem sredstava buxeta.

^lan 65.

Op{tina daje saglasnost na op{te akte organizacija i

ustanova kojima se ure|uje broj i struktura zaposlenih, a

~iji se rad finansira iz buxeta op{tine, kao i saglasnost

na broj i strukturu zaposlenih i drugih lica koja se anga-

ùju na ostvarivawu programa ili delova programa kori-

snika buxeta op{tine.

^lan 66.

Za finansirawe odre|enih projekata ~ijom realizaci-

jom se zadovoqavaju odre|ene potrebe gra|ana za teritori-

ju op{tine ili za deo teritorije op{tine, moè se raspi-

sati samodoprinos.

Odluku o uvo|ewu samodoprinosa donose gra|ani refe-

rendumom.

Predlog odluke o uvo|ewu samodoprinosa za teritoriju

op{tine ili wenog dela utvr|uje Skup{tina op{tine.

Inicijativu za dono{ewe odluke o uvo|ewu samodopri-

nosa moè podneti najmawe jedna tre}ina odbornika, Op-

{tinsko ve}e, i gra|ani putem gra|anske inicijative.

Uz inicijativu se mora podneti program kojim se utvr-

|uju izvori, namena i na~in obezbe|ewa finansijskih

sredstava za realizaciju projekta.

Skup{tina donosi odluku o pokretawu postupka za uvo-

|ewe samodoprinosa, ve}inom od ukupnog broja odbornika.

Predlog odluke o uvo|ewu samodoprinosa Skup{tina

utvr|uje ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika.

Odluku o uvo|ewu samodoprinosa donose gra|ani koji

imaju izborno pravo i prebivali{te na podru~ju za koje se

sredstva prikupqaju. Odluku donose i gra|ani koji nemaju iz-

borno pravo i prebivali{te na podru~ju na kome se sredstva

prikupqaju ako na tom podru~ju imaju nepokretnu imovinu.

Odluka se smatra donetom kada se za wu izjasni ve}ina

od ukupnog broja gra|ana koji imaju pravo odlu~ivawa.

^lan 67.

Odluka o samodoprinosu se objavquje na na~in na koji

se objavquju akti op{tine.

Odluka sa spiskom gra|ana na koje se samodoprinos od-

nosi dostavqa se isplatiocu ~ije je sedi{te van podru~ja

na kome se sredstva prikupqaju.

âá – OBLICI NEPOSREDNOG UÊ[]A GRA\ANA

U OSTVARIVAWU LOKALNE SAMOUPRAVE

^lan 68.

Oblici neposrednog u~e{}a gra|ana u ostvarivawu lo-

kalne samouprave su: gra|anska inicijativa, zbor gra|ana

i referendum.

Oblici neposredne samouprave iz stava 1. ovog ~lana

ure|uju se zakonom i statutom.

^lan 69.

Gra|ani putem gra|anske inicijative predlaù Skup-

{tini dono{ewe akta kojim }e se urediti odre|eno pita-

we iz nadle`nosti gradske op{tine ûkarica, u skladu sa

zakonom i statutom.

O predlogu iz stava 1. ovog ~lana, Skup{tina je du`na

da odrì raspravu i da dostavi obrazloèn odgovor gra|a-

nima u roku od 60 dana od dobijawa predloga.

Statutom jedinice lokalne samouprave utvr|uje se broj

potpisa gra|ana potreban za punova`no pokretawe gra|an-

ske inicijative, koji ne moè da bude mawi od 5% bira~a.

^lan 70.

Zbor gra|ana se saziva za deo teritorije gradske op{ti-

ne ûkarica.

Zbor gra|ana raspravqa i daje predloge o pitawima iz

nadle`nosti organa gradske op{tine ûkarica.

Zbor gra|ana ve}inom glasova prisutnih usvaja zahteve

i predloge i upu}uje ih Skup{tini ili pojedinim organi-

ma i slu`bama gradske op{tine ûkarica.

Organi i slu`be gradske op{tine ̂ ukarica du`ni su da

u roku od 60 dana od odràvawa zbora gra|ana, razmotre zah-

teve i predloge gra|ana i o wima zauzmu stav, odnosno done-

su odgovaraju}u odluku ili meru i o tome obaveste gra|ane.

Na~in sazivawa zbora gra|ana, wegov rad, kao i na~in

utvr|ivawa stavova zbora ure|uje se statutom, i odlukom

Skup{tine op{tine.

^lan 71.

Skup{tina gradske op{tine ûkarica moè na sop-

stvenu inicijativu da raspi{e referendum o pitawima iz

svoje nadle`nosti.

Referendum o pitawu iz svoje nadle`nosti Skup{tina

je du`na da raspi{e na predlog koji podnese najmawe 10%

bira~a od ukupnog bira~kog tela na teritoriji op{tine,

na na~in utvr|en zakonom i statutom.

Odluka putem referenduma doneta je ako se za wu izja-

snila ve}ina gra|ana koja je glasala, pod uslovom da je gla-

salo vi{e od polovine ukupnog broja gra|ana.

Odluka doneta na referendumu je obavezna, a Skup{ti-

na je ne moè staviti van snage, niti izmenama i dopuna-

ma mewati wenu su{tinu u narednom periodu od godinu da-

na od dana dono{ewa odluke.

^lan 72.

Organi i slu`be gradske op{tine ûkarica du`ni su

da obave{tavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog

informisawa i na drugi prikladan na~in.



da gra|anima u ostvarivawu wihovih prava i obaveza daju

potrebne podatke, obja{wewa i obave{tewa.


da svima omogu}e podno{ewe pritu`bi na svoj rad i na ne-

pravilan odnos zaposlenih.

Na podnete pritu`be organi i slu`be gradske op{ti-

ne ûkarica du`ni su da odgovore u roku od 30 dana, ako

podnosilac pritu`be zahteva odgovor.

âáá – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 73.

Danom stupawa na snagu ovog Statuta, prestaje da vaì

Odluka o organizaciji organa op{tine ûkarica („Slu`-

beni list grada Beograda”, br. 10/04 i 5/05).

Organi koji su izabrani ili postavqeni pre stupawa

na snagu ovog statuta, a nakon konstituisawa Skup{tine u

ovom sazivu, nastavqaju da obavqaju svoje du`nosti i ne

treba da budu ponovo birani i postavqeni do kraja ovog sa-

ziva Skup{tine.

^lan 74.

Inicijativu za izmenu ili dono{ewe novog statuta

gradske op{tine ûkarica moè pokrenuti najmawe jedna

tre}ina odbornika Skup{tine ili predsednik op{tine.

^lan 75.

Inicijativu iz prethodnog ~lana razmatra Komisija za

propise i daje svoje mi{qewe.

Skup{tina donosi novi statut ili vr{i izmenu i dopu-

nu postoje}eg, ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika.

^lan 76.

Ovaj statut stupa na snagu osamog dana od dana objavqi-

vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Predsednik


Skup{tina gradske op{tine ûkarica na sednici odr-

ànoj 17. novembra 2008. godine, na osnovu ~lana 149. Sta-

tuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, broj

39/08) i ~lana 20. Odluke o organizaciji i radu organa

gradske op{tine ûkarica („Slu`beni list grada Beogra-

da”, br. 16/04 i 5/05), donela je

P O S L O V N I K

SKUP[TINE GRADSKE OP[TINE ÛKARICA

á – OP[TE ODREDBE

^lan 1.

Ovim poslovnikom ure|uje se: konstituisawe, organiza-

cija i rad Skup{tine gradske op{tine ûkarica (u daqem

tekstu: Skup{tina), kao i druga pitawa vezana za rad Skup-

{tine, radnih tela Skup{tine i na~in ostvarivawa prava

i du`nosti odbornika.

^lan 2.

Skup{tina je najvi{i organ gradske op{tine ûkari-

ca koji vr{i osnovne funkcije lokalne vlasti utvr|ene

Ustavom, zakonom, Statutom grada Beograda i Statutom


Skup{tinu ~ini 45 odbornika koje biraju gra|ani na

neposrednim izborima, tajnim glasawem u skladu sa Usta-

vom, zakonom, Statutom grada Beograda i Statutom gradske

op{tine ûkarica.

^lan 3.

Skup{tinu predstavqa predsednik Skup{tine.

^lan 4.

Skup{tina ima svoj pe~at.

Pe~at Skup{tine je okruglog oblika sa grbom republi-

ke Srbije u sredini i sa natpisom }irili~nim pismom oko

wega: u {irem krugu na obodu pe~ata Republika Srbija –

Grad Beograd, u uèm krugu, oko samog grba – Skup{tina


áá – KONSTITUISAWE SKUP[TINE

1. Konstitutivna sednica

^lan 5.

Konstitutivnu sednicu Skup{tine saziva predsednik

Skup{tine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana

objavqivawa kona~nih rezultata izbora, s tim da se Skup-

{tina konstitui{e u roku od dva meseca od dana objavqi-

vawa kona~nih rezultata izbora.

Konstitutivnom sednicom Skup{tine, do izbora pred-

sednika Skup{tine, predsedava najstariji odbornik (u da-

qem tekstu: predsedavaju}i), a u radu mu pomaù po jedan

najmla|i odbornik sa dve izborne liste koje su osvojile

najve}i broj odborni~kih mandata i sekretar Skup{tine

iz prethodnog saziva.

Ako predsednik Skup{tine iz prethodnog saziva ne sa-

zove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog ~lana,

sednicu, bez odlagawa, saziva najstariji odbornik novog

saziva.

Uz poziv za konstitutivnu sednicu Skup{tine kandida-

tima za odbornike se obavezno dostavqa Statut gradske op-

{tine ûkarica (u daqem tekstu: Statut), Poslovnik o ra-

du Skup{tine gradske op{tine ûkarica i Odluka o Op-

{tinskoj upravi.

^lan 6.

Skup{tina se smatra konstituisanom izborom predsed-

nika Skup{tine i sekretara Skup{tine.

2. Potvr|ivawe mandata odbornika

^lan 7.

Mandat odbornika, sa svim pravima i du`nostima koje

iz wega proisti~u, po~iwe da te~e danom potvr|ivawa man-

data.

O potvr|ivawu mandata odbornika odlu~uje Skup{tina

na konstitutivnoj sednici, javnim glasawem, na osnovu iz-

ve{taja Verifikacionog odbora (u daqem tekstu: odbor).

Skup{tina, na predlog predsedavaju}eg, ve}inom glaso-

va prisutnih kandidata za odbornike, kojima treba da bude

potvr|en odborni~ki mandat, obrazuje odbor od tri ~lana,

i to po jednog ~lana sa tri izborne liste koje su osvojile

najve}i broj odborni~kih mandata u Skup{tini.

Odborom predsedava predstavnik liste koja je osvojila

najve}i broj mandata u Skup{{tini. U slu~aju da su dve

ili vi{e lista osvojile isti broj mandata u Skup{tini,

odborom predsedava predstavnik liste koja je osvojila naj-

ve}i broj glasova na izborima. U slu~aju da su dve ili vi-

{e lista osvojile isti broj glasova, odborom predsedava

najstariji ~lan odbora.

Odbor na osnovu izve{taja Op{tinske izborne komisi-

je o sprovedenim izborima utvr|uje da li su podaci iz uve-

rewa o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz

izve{taja Op{tinske izborne komisije i da li su uverewa

izdata od nadle`nog organa i o tome podnosi izve{taj

Skup{tini.


^lan 8.

O potvr|ivawu mandata odbornika na osnovu izve{taja

odbora Skup{tina odlu~uje javnim glasawem, ve}inom gla-

sova prisutnih kandidata za odbornike.

U glasawu u~estvuju kandidati za odbornike kojima su

mandati dodeqeni u skladu sa zakonom i koji imaju uvere-

we Op{tinske izborne komisije o izboru za odbornike.

^lan 9.

Protiv odluke o potvr|ivawu mandata odbornika moè

se izjaviti àlba nadle`nom okru`nom sudu u roku od 48

~asova od dono{ewa odluke Skup{tine.

3. Predsednik Skup{tine

^lan 10.

Skup{tina ima predsednika Skup{tine.


gradskoj op{tini ûkarica.

^lan 11.

Predsednik Skup{tine predstavqa Skup{tinu, orga-

nizuje rad Skup{tine op{tine, saziva i predsedava wenim

sednicama, stara se o primeni Poslovnika o radu Skup-

{tine, stara se o ostvarivawu javnosti rada Skup{tine,

potpisuje akte koje donosi Skup{tina i obavqa druge po-

slove utvr|ene zakonom i statutom, Poslovnikom o radu

Skup{tine kao i odlukama Skup{tine op{tine.

3.1. Izbor

^lan 12.

Skup{tina, na konstitutivnoj sednici, bira predsed-

nika Skup{tine iz reda odbornika, na najduè ~etiri go-

dine, tajnim glasawem, ve}inom glasova od ukupnog broja

odbornika.

Kandidata za predsednika Skup{tine moè predloì-

ti najmawe jedna tre}ina odbornika.

Odbornik moè da u~esvuje u predlagawu samo jednog

kandidata.

^lan 13.

Predlog kandidata za predsednika Skup{tine podnosi

se predsedavaju}em u pisanom obliku, nakon dono{ewa od-

luke o potvr|ivawu mandata odbornika.

Predlog sadrì ime i prezime kandidata, kratku bio-

grafiju, strana~ku pripadnost, obrazloèwe, ime i prezi-

me izvestioca, saglasnost kandidata u pisanoj formi i

potpise predlaga~a iz ~lana 12. ovog poslovnika.

Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog ~lana, predse-

davaju}i odre|uje pauzu u trajawu od 30 do 60 minuta.

^lan 14.

Predsedavaju}i dostavqa odbornicima sve pisane pred-

loge kandidata za predsednika Skup{tine.

U ime predlaga~a, izvestilac predlaga~a moè obra-

zloìti predlog.

O predloènim kandidatima otvara se rasprava.

Posle rasprave, predsedavaju}i utvr|uje listu kandidata

za predsednika Skup{tine, i to po azbu~nom redu prezimena.

^lan 15.

Glasawem za izbor predsednika Skup{tine rukovodi

predsedavaju}i, a pomaè mu po jedan najmla|i odbornik sa

dve izborne liste koje su osvojile najve}i broj odborni~-

kih mandata i sekretar Skup{tine prethodnog saziva.

^lan 16.

Glasawe se vr{i na glasa~kim listi}ima.

Svi glasa~ki listi}i su iste veli~ine, oblika i boje,

sa identi~nim tekstom i overeni pe~atom Skup{tine.

Na glasa~kom listi}u, pored naznake da se glasa za

predsednika Skup{tine, kandidati se navode po redosledu

utvr|enom u listi kandidata, a ispred imena i prezimena

svakog kandidata stavqa se redni broj.

Glasawe se vr{i zaokruìvawem rednog broja ispred

imena kandidata za koga odbornik glasa, a ako je predlo-

èn samo jedan kandidat, zaokruìvawem re~i „za” ili

„protiv”.

Nevaè}im glasa~kim listi}em smatra se nepopuweni

glasa~ki listi}, glasa~ki listi} koji je tako popuwen da

se ne moè sa sigurno{}u utvrditi za koga je odbornik

glasao, kao i listi} na kome je zaokruèn ve}i broj kandi-

data od broja koji se bira, kao i glasa~ki listi} iz koga se

ne moè utvrditi da li je odbornik glasao „za” ili „pro-

tiv” predloga.

^lan 17.

Odborniku se uru~uje glasa~ki listi}, po{to je pret-

hodno prozvan da pri|e mestu na kome se nalaze predseda-

vaju}i i lica koja mu pomaù u radu. Predsedavaju}i uru~u-

je odborniku glasa~ki listi}, nakon identifikacije od-

bornika pomo}u li~nog dokumenta, a sekretar Skup{tine

prethodnog saziva ozna~ava kod imena i prezimena odbor-

nika u spisku da mu je glasa~ki listi} uru~en, a odbornik

potpisuje da je preuzeo listi}.

Odbornik glasa iza paravana, presavija glasa~ki li-

sti}, i ubacuje ga u glasa~ku kutiju.

Pre po~etka glasawa glasa~ka kutija mora biti prazna

i od providnog materijala.

^lan 18.

Po utvr|ivawu rezultata glasawa predsedavaju}i podno-

si Skup{tini izve{taj o rezultatima glasawa.

Izve{taj o rezultatima glasawa sadrì: broj upotrebqe-

nih glasa~kih listi}a, broj glasa~kih listi}a koji su uba-

~eni u glasa~ku kutiju, broj nevaè}ih glasa~kih listi}a,

broj vaè}ih glasa~kih listi}a, kao i ukupan broj glasova

koji je dobio svaki kandidat za predsednika Skup{tine.

Za predsednika Skup{tine izabran je odbornik koji je

dobio ve}inu glasova od ukupnog broja odbornika. Ako ni-

jedan od predloèna dva kandidata ne dobije potrebnu ve-

}inu, postupak izbora se ponavqa. Ako su predloèna tri

kandidata, a nijedan ne dobije potrebnu ve}inu, u drugom

krugu glasa}e se za dva kandidata koja su u prvom krugu do-

bila najve}i broj glasova. Ako u drugom krugu nijedan kan-

didat ne dobije potrebnu ve}inu, postupak kandidovawa i

izbora se ponavqa, nakon pauze od najduè 48 sati.

Ako ni jedan od kandidata nije dobio potrebnu ve}inu,

postupak izbora se ponavqa. Postupak izbora predsednika

Skup{tine moè biti ponovqen najvi{e tri puta. Pre po-

novnog postupka izbora predsednika Skup{tine, predseda-

vaju}i moè odrediti pauzu radi konsultacija, u trajawu do

48 sati, ra~unaju}i od ~asa neuspelog izbora predsednika

Skup{tine.

^lan 19.

Po okon~awu glasawa, predsedavaju}i objavquje rezultat.

Predsednik Skup{tine stupa na du`nost po objavqiva-

wu rezultata glasawa kojim je izabran na tu funkciju i

preuzima vo|ewe sednice Skup{tine.

3.2. Razre{ewe, ostavka ili prestanak mandata

^lan 20.

Predsedniku Skup{tine prestaje funkcija pre isteka

vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku ili

bude razre{en.

Ako je ostavka usmeno ili u pisanom obliku podneta na

sednici Skup{tine, Skup{tina, na istoj sednici, konsta-

tuje da je predsedniku Skup{tine prestala funkcija.

Ako je ostavka podneta u pisanom obliku izme|u dve

sednice Skup{tine, o ostavci predsednika Skup{tine


obave{tavaju se odbornici Skup{tine, a na prvoj narednoj

sednici Skup{tina konstatuje da mu je funkcija prestala.

^lan 21.

Predsednik Skup{tine moè biti razre{en i pre

isteka vremena za koje je izabran, na isti na~in na koji je

biran.

^lan 22.

U slu~aju prestanka funkcije predsednika Skup{tine

pre isteka vremena na koje je izabran, du`nosti predsed-

nika Skup{tine vr{i zamenik predsednika Skup{tine,

do izbora novog predsednika Skup{tine.

Skup{tina bira novog predsednika Skup{tine na is-

toj sednici na kojoj je konstatovana ostavka ili je razre-

{en prethodni predsednik Skup{tine, a najkasnije na sle-

de}oj sednici.

4. Zamenik predsednika Skup{tine

^lan 23.

Predsednik Skup{tine ima zamenika koji ga zamewuje

u slu~aju wegove odsutnosti ili spre~enosti da obavqa

svoju du`nost.


na isti na~in i po postupku utvr|enom za izbor i razre{e-

we predsednika Skup{tine.

5. Sekretar Skup{tine

^lan 24.

Skup{tina op{tine ima sekretara koji se stara o oba-

vqawu stru~nih poslova u vezi sa sazivawem i odràvawem

sednica Skup{tine i wenih radnih tela i rukovodi admi-

nistrativnim poslovima vezanima za wihov rad.

5.1. Izbor

^lan 25.

Skup{tina na konstitutivnoj sednici postavqa sekre-

tara Skup{tine na predlog predsednika Skup{tine, na pe-

riod od najduè ~etiri godine, javnim glasawem.

Predlog se iznosi odbornicima u pisanoj formi.

Predlog sadrì ime, prezime, kratku biografiju kan-

didata i obrazloèwe.

Sekretar Skup{tine op{tine je postavqen ako je za

wega glasala ve}ina od broja prisutnih odbornika.

Za sekretara Skup{tine moè biti postavqeno samo

lice sa zavr{enim pravnim fakultetom, poloènim stru~-

nim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom

od najmawe tri godine.

Isto lice moè biti ponovo postavqeno za sekretara

Skup{tine.

5.2. Razre{ewe ili ostavka

^lan 26.

Sekretar Skup{tine moè podneti ostavku.

Skup{tina moè, na predlog predsednika Skup{tine,

razre{iti sekretara Skup{tine i pre isteka mandata, na

isti na~in na koji je postavqen.

^lan 27.

U slu~aju prestanka funkcije sekretara Skup{tine pre

isteka vremena na koje je izabran, du`nosti sekretara

Skup{tine vr{i zamenik sekretara Skup{tine, do izbora

novog sekretara Skup{tine.

Skup{tina bira novog sekretara Skup{tine na istoj

sednici na kojoj je konstatovana ostavka ili je razre{en

prethodni sekretar Skup{tine, a najkasnije na slede}oj

sednici.

6. Zamenik sekretara Skup{tine

^lan 28.

Sekretar Skup{tine moè imati zamenika, koji ga za-

mewuje u slu~aju wegove odsutnosti ili spre~enosti da

obavqa du`nost.

Zamenik sekretara Skup{tine postavqa se i razre{ava

na isti na~in i pod istim uslovima kao i sekretar Skup-

{tine.

ááá – IZBOR I RAZRE[EWE IZVR[NIH ORGANA

OP[TINE

^lan 29.

Izvr{ni organi op{tine su predsednik op{tine i Op-

{tinsko ve}e.

Skup{tina bira izvr{ne organe op{tine na konstitu-

tivnoj ili prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od

mesec dana od dana konstituisawa.


1.1. Izbor

^lan 30.

Skup{tina bira predsednika op{tine iz reda odbor-

nika, na period od ~etiri godine, tajnim glasawem, ve}i-

nom glasova od ukupnog broja odbornika.

Predsednik Skup{tine predlaè kandidata za pred-

sednika op{tine.

^lan 31.

Predlog kandidata za predsednika op{tine podnosi se

u pisanom obliku.


grafiju, strana~ku pripadnost i obrazloèwe.

^lan 32.

Predlaga~ moè obrazloìti predlog.

Kandidat za predsednika op{tine moè se predstaviti

odbornicima i izneti svoj program rada.

^lan 33.

Za predsednika op{tine izabran je kandidat koji je do-

bio ve}inu glasova od ukupnog broja odbornika.

Ako predloèni kandidat nije dobio potrebnu ve}inu,

ponavqa se postupak izbora.

^lan 34.

Predsednik op{tine je na stalnom radu u op{tini.

2. Zamenik predsednika op{tine

^lan 35.


slu~aju wegove odsutnosti ili spre~enosti da obavqa svo-

ju du`nost.


za zamenika predsednika op{tine, iz reda odbornika,

istovremeno sa predlogom za ~lanove Op{tinskog ve}a.

Predsedniku op{tine i zameniku predsednika op{ti-

ne izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u

Skup{tini.

Zamenik predsednika op{tine je na stalnom radu u op-

{tini.

^lan 36.

U Op{tinskoj upravi postavqaju se pomo}nici pred-

sednika op{tine za pojedine oblasti (ekonomski razvoj,

urbanizam, primarna zdravstvena za{tita, za{tita ìvot-

ne sredine, poqoprivreda i dr.).





stavqeni i vr{e druge poslove utvr|ene aktom o organiza-

ciji Op{tinske uprave.



U Op{tinskoj upravi moè biti postavqeno najvi{e

tri pomo}nika predsednika op{tine.

3. Op{tinsko ve}e

^lan 37.

Op{tinsko ve}e ~ine predsednik op{tine, zamenik

predsednika op{tine, kao i devet ~lanova Op{tinskog ve-

}a, koje bira Skup{tina, na period od ~etiri godine, taj-

nim glasawem, ve}inom od ukupnog broja odbornika.


^lan 38.



O predoènoj listi kandidata za izbor Op{tinskog

ve}a glasa se u celini.

Broj kandidata za ~lanove Op{tinskog ve}a odgovara

broju koji se bira.

Predlog kandidata za ~lanove Op{tinskog ve}a podno-

si se u pisanom obliku.


grafiju, ime predlaga~a i obrazloèwe.

Kandidati za ~lanove Op{tinskog ve}a du`ni su da se

predstave Skup{tini.

^lan 39.


na istovremeno odlu~uje o izboru zamenika predsednika

op{tine i ~lanova Op{tinskog ve}a.

Tajno glasawe za izbor predsednika op{tine, zamenika

predsednika op{tine, kao i ~lanova Op{tinskog ve}a, se

vr{i shodno odredbama ovog poslovnika o izboru predsed-

nika Skup{tine, pri ~emu predsedavaju}i uru~uje odborni-

ku istovremeno glasa~ki listi} za izbor predsednika op-

{tine, glasa~ki listi} za izbor zamenika predsednika op-

{tine, i glasa~ki listi} za izbor ~lanova Op{tinskog ve-

}a, a odbornik koji je glasao glasa~ke listi}e ubacuje u gla-

sa~ke kutije ( tri glasa~ke kutije, posebno obeleène: za

izbor predsednika op{tine, za izbor zamenika predsedni-

ka op{tine, i kutija za izbor ~lanova Op{tinskog ve}a).

Najpre se sprovodi postupak utr|ivawa i objavqivawa

rezultata glasawa za izbor predsednika op{tine. Ukoliko

je postupak izbora predsednika op{tine okon~an izborom

predsednika, pristupi}e se utvr|ivawu i objavqivawu re-

zultata glasawa za izbor zamenika predsednika op{tine, a

potom Op{tinskog ve}a.

^lan 40.

^lanovi Op{tinskog ve}a koje bira Skup{tina ne mogu

istovremeno biti i odbornici, a mogu biti zaduèni za jed-

no ili vi{e odre|enih podru~ja iz nadle`nosti op{tine.


}a prestaje odborni~ki mandat.


op{tini.

4. Ostavka i razre{ewe

^lan 41.

Predsednik op{tine, zamenik predsednika op{tine i

~lan Op{tinskog ve}a mogu podneti ostavku pre isteka

vremena na koje su izabrani.

Skup{tina op{tine na prvoj slede}oj sednici konsta-

tuje ostavku predsednika op{tine, zamenika predsednika

op{tine ili ~lana Op{tinskog ve}a.

Mandat predsednika op{tine, zamenika predsednika

op{tine ili ~lana Op{tinskog ve}a prestaje kada Skup-

{tina konstatuje wihovu ostavku.

^lan 42.


vremena na koje je biran na obrazloèn predlog najmawe

jedne tre}ine odbornika, na isti na~in na koji je i iza-

bran.


raspravqati i odlu~ivati u roku od 15 dana, od dana dosta-

vqawa predloga predsedniku Skup{tine.

Ako Skup{tina ne razre{i predsednika op{tine, o

wegovom razre{ewu se ne moè ponovo raspravqati pre

isteka roka od {est meseci od odbijawa prethodnog pred-

loga za razre{ewe.

^lan 43.

Prestankom mandata predsednika op{tine prestaje

mandat zamenika predsednika op{tine i Op{tinskog ve}a.

^lan 44.

Zamenik predsednika op{tine, odnosno ~lan Op{tin-

skog ve}a mogu biti razre{eni pre isteka vremena na koji

su birani na predlog predsednika op{tine ili najmawe

jedne tre}ine odbornika na isti na~in na koji su izabrani.


predsednika op{tine, ili ~lana Op{tinskog ve}a, pred-

sednik op{tine je duàn da Skup{tini op{tine podnese

predlog za izbor novog zamenika predsednika op{tine ili

~lana Op{tinskog ve}a, koja istovremeno donosi odluku o

razre{ewu i o izboru.

Skup{tina op{tine donosi odluku o izboru zamenika

predsednika op{tine ili novih ~lanova Op{tinskog ve}a

(u skladu sa brojem ~lanova ve}a utvr|enih ovim poslovni-

kom), tajnim glasawem, na predlog predsednika op{tine.

^lan 45.

Predsednik op{tine, zamenik predsednika op{tine i

~lan Op{tinskog ve}a koji su podneli ostavku ili su raz-

re{eni, ostaju na du`nosti i vr{e teku}e poslove do izbo-

ra novog predsednika op{tine, zamenika predsednika op-

{tine, ili ~lana Op{tinskog ve}a.

^lan 46.

Prestankom mandata Skup{tine op{tine prestaje man-

dat izvr{nih organa op{tine, s tim da oni vr{e teku}e

poslove iz svoje nadle`nosti do stupawa na du`nost novih

izvr{nih organa, odnosno do postavqewa predsednika i

~lanova privremenog organa, ukoliko Skup{tini prestane

mandat zbog raspu{tawa.

áâ – ODBORNI^KE GRUPE

^lan 47.

U Skup{tini se obrazuju odborni~ke grupe.

Odborni~ku grupu sa~iwavaju najmawe tri odbornika.

Odborni~ka grupa konstitui{e se tako {to se predsed-

niku Skup{tine podnosi spisak ~lanova grupe sa potpisima

svih ~lanova. Na spisku su posebno nazna~eni predsednik

odborni~ke grupe i zamenik predsednika odborni~ke grupe.

Predsednik odborni~ke grupe rukovodi radom odbor-

ni~ke grupe i zastupa odborni~ku grupu u Skup{tini op-

{tine.

Odbornik moè biti ~lan samo jedne odborni~ke grupe.

O promeni sastava odborni~ke grupe predsednik grupe,

uz pisanu saglasnost odbornika koji mewa pripadnost gru-

pi, obave{tava predsednika Skup{tine.

O obrazovawu nove odborni~ke grupe i o eventualnim

promenama u postoje}im odborni~kim grupama, predsednik

Skup{tine obave{tava odbornike na prvoj narednoj sednici.


â – RADNA TELA SKUP[TINE

1. Stalna radna tela

1.1. Obrazovawe i sastav

^lan 48.

Za razmatrawe pojedinih pitawa iz nadle`nosti Skup-

{tine i vr{ewe drugih poslova u skladu sa ovim poslovni-

kom, osnivaju se komisije i saveti kao stalna radna tela.

^lanovi stalnih radnih tela biraju se iz reda odborni-

ka i gra|ana za mandatni period za koji su izabrani odbor-

nici Skup{tine.

Aktom o izboru stalnog radnog tela, utvr|uje se broj ~la-

nova i sastav radnog tela kao i predsednik radnog tela.

Predsednik i zamenik predsednika radnog tela biraju

se iz reda odbornika, ukoliko ovim poslovnikom nije dru-

ga~ije odre|eno.

^lan 49.

^lanove stalnih radnih tela predlaù odborni~ke gru-

pe, srazmerno broju odbornika koje imaju u Skup{tini.

^lanove stalnih radnih tela iz reda gra|ana odborni~-

kim grupama mogu predloìti udruèwa gra|ana, mesne za-

jednice, javne slu`be, javna preduze}a, nevladine i druge

organizacije iz oblasti za koju se radno telo obrazuje.

^lan 50.

Stalno radno telo je izabrano ako je za wega glasala ve-

}ina prisutnih odbornika.

Ukoliko stalno radno telo ne bude izabrano, postupak

izbora se ponavqa, na prvoj narednoj sednici Skup{tine.

2. Sednice stalnih radnih tela

^lan 51.

Sednicu stalnog radnog tela saziva i wome predsedava

predsednik stalnog radnog tela.

Predsednik stalnog radnog tela duàn je da sazove sed-

nicu na zahtev najmawe jedne tre}ine ~lanova stalnog rad-

nog tela, kao i na zahtev predsednika Skup{tine. Ako to

ne u~ini u zahtevanom roku, sednicu stalnog radnog tela

moè sazvati predsednik Skup{tine.

U slu~aju spre~enosti predsednika, sednicu radnog te-

la moè sazvati zamenik predsednika.

^lan 52.

Stalno radno telo radi u sednici kada je prisutna ve-

}ina ~lanova, a odlu~uje ve}inom glasova prisutnih, osim

kada je ovim poslovnikom druga~ije odre|eno.

^lan 53.

Sednici stalnog radnog tela obavezno prisustvuje

predstavnik predlaga~a akta koji se na sednici razmatra.

U radu stalnog radnog tela po pozivu mogu u~estvovati

sva lica za koja ~lanovi stalnog radnog tela smatraju da

mogu imati relevantna saznawa za oblast o kojoj se raspra-

vqa, bez prava odlu~ivawa.

Sednici stalnog radnog tela moè prisustvovati i

u~estvovati u radu, bez prava odlu~ivawa, odbornik Skup-

{tine, kao i odbornik Skup{tine grada Beograda sa teri-

torije op{tine ûkarica, koji nije ~lan radnog tela.

^lan 54.

Po zavr{enoj sednici stalno radno telo podnosi Skup-

{tini izve{taj koji sadrì mi{qewe i predlog stalnog

radnog tela.

Stalno radno telo odre|uje izvestioca koji na sednici

Skup{tine, obrazlaè izve{taj stalnog radnog tela.

^lan 55.

Na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik. U za-

pisnik se obavezno unose: imena prisutnih, predlozi izne-

ti na sednici, stavovi stalnog radnog tela i svako izdvo-

jeno mi{qewe.

^lan 56.

Stru~nu obradu akata, drugih materijala i organizaci-

one i administrativne poslove za sednice stalnih radnih

tela vr{i op{tinska uprava.

^lan 57.

Komisije Skup{tine su:

– Administrativna komisija,

– Komisija za propise,

– Komisija za urbanizam, komunalna pitawa i za{titu

ìvotne sredine,

– Komisija za predlagawe nagrada op{tine ûkarica,

– Komisija za obeleàvawe zna~ajnih datuma iz istori-

je ûkarice,

– Komisija za priznavawe prava i vra}awe zemqi{ta

ranijem vlasniku koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu po

osnovu poqoprivrednog zemqi{nog fonda i konfiskaci-

jom zbog neizvr{enih obaveza iz oblasti otkupa poqopri-

vrednih proizvoda za op{tinu ûkarica,

– Komisija za za{titu spomenika i spomen obele`ja i

nazive trgova i ulica.

^lan 58.

Administrativna komisija priprema i predlaè pro-

pise kojima se ure|uju pitawa ostvarivawa prava i du`no-

sti odbornika, donosi pojedina~ne akte o statusnim pita-

wima odbornika, izabranih, postavqenih i imenovanih li-

ca u Skup{tini, priprema predloge za izbor i imenovawe

~lanova organa i predstavnika Skup{tine u odre|enim or-

ganima u skladu sa propisima kada nije predvi|en drugi

predlaga~, utvr|uje posebne kriterijume za dodelu stanova i

sredstava za lica koja bira i imenuje Skup{tina op{tine.

Komisiju ~ine predsednik i ~etiri ~lana.

Stru~ne poslove za komisiju vr{i organizaciona jedi-

nica za skup{tinske poslove.

^lan 59.

Komisija za propise:

1) daje mi{qewe o nacrtu:

– Statuta grada,

– statuta gradske op{tine ûkarica,

– odluke o Op{tinskoj upravi,

– odluka koje reguli{u delokrug i na~in rada drugih

organa Skup{tine op{tine.

2) utvr|uje predlog:

– poslovnika o radu Skup{tine.

Komisiju ~ine predsednik i {est ~lanova.


nica za skup{tinske poslove.

^lan 60.

Komisija za urbanizam, komunalna pitawa i za{tituìvotne sredine vr{i poslove koji se odnose na: ure|ewe

i odràvawe ulica i puteva; snabdevawe vodom, elektri~-

nom, toplotnom i drugom energijom; ure|ewe javnog zeleni-

la, odràvawe ~isto}e; izgradwu, odràvawe i kori{}ewa

komunalnih objekata, kao i druga pitawa iz komunalne

oblasti i saobra}aja; ure|ivawe i kori{}ewe gra|evin-

skog zemqi{ta itd.

Razmatra pitawa u vezi sa obezbe|ivawem uslova i predu-

zimawem mera na za{titi, o~uvawu i razvoju ìvotne sredi-

ne, kao i otklawawu {tetnih posledica na ìvotnu sredinu.

Komisiju ~ine predsednik i {est ~lanova.


nica za gra|evinske i komunalne poslove.


^lan 61.

Komisija za predlagawe nagrada op{tine ûkarica vr-

{i poslove prikupqawa predloga kandidata za nagrade ko-

je dodequje op{tina ûkarica, a posebno predloga kandi-

datura za dodelu najvi{eg priznawa op{tine ûkarica,

nagrade „Matija Ban”, razmatra podnete predloge i odlu~u-

je o upu}ivawu predloga za dodelu priznawa Skup{tini

op{tine.

Komisija radi u skladu sa Odlukom o ustanovqewu na-

grade op{tine ûkarica „Matija Ban” i Zahvalnice op-

{tine ûkarica („Slu`beni list grada Beograda”, br.

19/98 i 28/05).

Komisiju ~ine predsednik, zamenik predsednika i se-

dam ~lanova.

^lan 62.

Komisija za obeleàvawe zna~ajnih datuma iz istori-je ûkarice bavi se organizovawem manifestacija vezanih

za obeleàvawe zna~ajnih datuma iz istorije ûkarice.

Komisiju ~ine predsednik i devet ~lanova. Po jednog

svog predstavnika u komisiju imenuju Op{tinski odbor

SUBNOR-a ûkarica, Udruèwe potomaka solunskih rat-

nika „Dr Ar~ibald Rajs”, Savez potomaka ratnika Srbije

1912–1920, Op{tinski odbor ûkarica, Udruèwe boraca

ratova od 1990. godine i jedan pripadnik Jugoslovenske

vojske u Otaxbini od 1941–1945. godine.

^lan 63.

Komisija za priznavawe prava i vra}awe zemqi{ta ra-nijem vlasniku koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu po osno-vu poqoprivrednog zemqi{nog fonda i konfiskacijom zbogneizvr{enih obaveza iz oblasti otkupa poqoprivrednihproizvoda za op{tinu ûkarica bavi se pitawima vezanim

za priznavawe prava i vra}awe zemqi{ta ranijem vlasni-

ku koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu po osnovu poqopri-

vrednog zemqi{nog fonda i konfiskacijom zbog neizvr-

{enih obaveza iz oblasti otkupa poqoprivrednih proizvo-

da za op{tinu ûkarica.

Komisiju ~ine predsednik, zamenik predsednika, ~eti-

ri ~lana i ~etiri zamenika ~lana.

Predsednika i zamenika predsednika komisije predla-

è Skup{tina iz reda sudija Drugog op{tinskog suda. U

komisiju se imenuju po jedan stru~wak poqoprivredne i ge-

odetske struke.

Ostale ~lanove komisije predlaè Skup{tina iz reda

odbornika i gra|ana.

Re{ewe o obrazovawu komisije donosi nadle`no mini-

starstvo.

^lan 64.

Komisija za za{titu spomenika i spomen-obele`ja i na-zive trgova i ulica razmatra pitawa za{tite istorijskih

spomenika i spomen obele`ja i drugih istorijskih lokali-

teta na teritoriji gradske op{tine ̂ ukarica, inicira pro-

mena naziva trgova i ulica u nadle`nim telima Skup{tine

grada Beograda i obavqa druge poslove utvr|ene Statutom

gradske op{tine ûkarica i ovim poslovnikom.

Komisiju ~ine predsednik i osam ~lanova. Po jednog

svog predstavnika u Komisiju imenuju Op{tinski odbor

SUBNOR-a ûkarica, Udruèwe potomaka solunskih rat-

nika „Dr Ar~ibald Rajs”, Savez potomaka ratnika Srbije

1912–1920, Op{tinski odbor ûkarica, Udruèwe boraca

ratova od 1990. godine, kao i predstavnik Jugoslovenske

vojske u Otaxbini od 1941–1945.

^lan 65.

Saveti Skup{tine su:

1) Savet za pitawa lokalne samouprave,

2) Savet za buxet i finansije,

3) Savet za privredna pitawa,

4) Savet za dru{tvene delatnosti,

5) Savet za energetiku,

6) Savet za vere,

7) Savet za pra}ewe maloletni~ke delinkvencije i bo-

lesti zavisnosti na teritoriji gradske op{tine ûkarica,

8) Savet za omladinu,

9) Savet za rodnu ravnopravnost.

^lan 66.

Savet za pitawa lokalne samouprave razmatra pitawa

vezana za ostvarivawe lokalne samouprave, pitawa vezana

za organizaciju i rad Op{tinske uprave, kao i druga pita-

wa iz ove oblasti.

Savet ~ine predsednik i ~etiri ~lana.

^lan 67.

Savet za buxet i finansije razmatra predloge odluka

i drugih op{tih akata koji se odnose na finansirawe po-

slova op{tine, takse, naknade i druge da`bine, buxet op-

{tine i zavr{ni ra~un, zajmove op{tine, imovinu kao i

druga pitawa iz oblasti imovinsko-pravnih odnosa i fi-

nansija.

Savet ~ine predsednik i {est ~lanova.

^lan 68.

Savet za privredna pitawa prati i razmatra pitawa

trgovine, zanatstva, ugostiteqstva, turizma, poqoprivre-

de, privatnog preduzetni{tva i druga pitawa od zna~aja za

razvoj i privre|ivawe u ovim oblastima.


^lan 69.

Savet za dru{tvene delatnosti razmatra pitawa iz

oblasti dru{tvenih delatnosti.


^lan 70.

Savet za energetiku razmatra pitawa iz oblasti elek-

troenergetike, toplovoda, plinovoda i dr.

Savet ~ine predsednik i {est ~lanova. Po jednog svog

predstavnika u savet imenuju „Beogradske elektrane” i

„Stankom Gas”.

^lan 71.

Savet za vere razmatra pitawa funkcionisawa i rada

crkava i verskih zajednica na teritoriji gradske op{tine

ûkarica, wihovu saradwu sa organima lokalne samoupra-

ve, stara se o ostvarivawu i za{titi verskih sloboda i

obavqa druge poslove u skladu sa Statutom gradske op{ti-

ne ûkarica i ovim poslovnikom.

Savet ~ine predsednik i sedam ~lanova. Po jednog svog

predstavnika u savet imenuju Srpska pravoslavna crkva,

Katoli~ka crkva i Hri{}anska adventisti~ka crkva.

^lan 72.

Savet za pra}ewe maloletni~ke delinkvencije i bole-

sti zavisnosti na teritoriji gradske op{tine ûkarica

bavi se pra}ewem stawa populacije maloletnih delinkve-

nata i lica koja boluju od bolesti zavisnosti, predlaga-

wem mera za suzbijawe ovih pojava i wihovih {tetnih po-

sledica, kao i predlagawem mera za resocijalizaciju i in-

tegraciju ovih dru{tvenih grupa, kroz razli~ite vrste dru-

{tvenih aktivnosti.

Savet ~ine predsednik i sedam ~lanova. Po jednog svog

predstavnika u Savet imenuju OUP ûkarica, Centar za

socijalni rad, Dom zdravqa „Dr Simo Milo{evi}” i Ak-

tiv direktora osnovnih {kola sa teritorije gradske op-

{tine ûkarica.

^lan 73.

Savet za omladinu bavi se svim pitawima zna~ajnim za

omladinsku populaciju sa teritorije gradske op{tine û-


karica, a posebno pra}ewem i usmeravawem rada Kancela-

rije za mlade, kao i davawem saglasnosti na programe i

projekte kancelarije.

Savet ~ine predsednik i ~etiri ~lana. Koordinator

Kancelarije za mlade je ~lan saveta, po funkciji.

^lan 74.

Savet za rodnu ravnopravnost bavi se predlagawem i

pra}ewem sprovo|ewa mera vezanih za ve}e u~e{}e èna u

kreirawu politike i u dono{ewu odluka lokalne samou-

prave, ekonomsko osnaìvawe èna, ravnopravno u~e{}e

èna u obrazovawu, za{titu ènskog zdravqa, borbu pro-

tiv nasiqa nad ènama, ravnopravno medijsko prikaziva-

we doprinosa èna svim oblastima dru{tvenog ìvota na

teritoriji gradske op{tine ûkarica i drugim pitawima

od zna~aja za poloàj i ulogu ène u dru{tvu.


^lan 75.

O predloènoj listi za izbor ~lanova radnog tela od-

lu~uje se u celini javnim glasawem.

Radno telo je izabrano ako je za wega glasala ve}ina

prisutnih odbornika.

Ako radno telo u celosti ne bude izabrano, postupak iz-

bora se ponavqa na slede}oj sednici.

^lan 76.

Izbor ~lanova radnog tela zbog dopune do punog broja,

ili izmene ~lana radnog tela, vr{i se pojedina~no.

^lan 77.

Skup{tina moè i pre isteka vremena na koje su iza-

brani razre{iti pojedine ~lanove radnih tela i izabrati

nove.

Predlog za razre{ewe ~lanova radnog tela, moè podne-

ti radno telo, najmawe 1/3 odbornika, ili organizacija, od-

nosno udruèwe gra|ana na ~iju inicijativu je ~lan izabran.

^lan radnog tela razre{en je kada za to glasa ve}ina

prisutnih odbornika na sednici Skup{tine.

^lan radnog tela moè podneti ostavku.

3. Povremena radna tela

^lan 78.

Skup{tina, po potrebi, na predlog predsednika Skup-

{tine, moè osnovati i povremena radna tela (komisije,

odbore, radne grupe odbornika i druga povremene radna te-

la) radi razmatrawa odre|enih pitawa, odnosno za obavqa-

we odre|enog zadatka iz nadle`nosti skup{tine.

^lan 79.

Skup{tina osniva povremena radna tela aktom kojim se

odre|uje: zadatak, sastav i broj ~lanova, vreme na koje se obra-

zuje ili rok za izvr{ewe zadatka povremenog radnog tela.

Aktom o osnivawu ure|uje se i obavqawe stru~nih i ad-

ministrativno-tehni~kih poslova za to radno telo.

Na obrazovawe i rad povremenih radnih tela primewu-

ju se odredbe ovog poslovnika o obrazovawu i radu stalnih

radnih tela.

âá – SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE

1. Pripremawe i sazivawe sednice

^lan 80.

Sednice Skup{tine odràvaju se po potrebi, a najmawe

jednom u tri meseca.

^lan 81.

Predsednik Skup{tine stara se o pripremawu sednice

uz pomo} sekretara Skup{tine.

^lan 82.

Sednicu Skup{tine saziva predsednik Skup{tine po

sopstvenoj inicijativi, a duàn je da sednicu zakaè na

zahtev predsednika op{tine, Op{tinskog ve}a ili najma-

we jedne tre}ine odbornika, u roku od sedam dana od dana

podno{ewa zahteva, tako da dan odràvawa sednice bude

najkasnije u roku od 15 dana od dana podno{ewa zahteva.

Ako predsednik Skup{tine ne zakaè sednicu u roku iz

stava 1. ovog ~lana, sednicu moè zakazati podnosilac zahte-

va, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.

Predsednik Skup{tine moè odloìti sednicu koju je

sazvao samo u slu~aju kada ne postoji kvorum potreban za

rad, a u drugim slu~ajevima o odlagawu sednice odlu~uje

Skup{tina.

^lan 83.

Sednice Skup{tine sazivaju se pisanim putem.

Poziv za sednicu sadrì mesto i vreme odràvawa sed-

nice.

Poziv za sednicu dostavqa se odbornicima najkasnije

osam dana pre sednice.

Kada postoje opravdani razlozi, ovaj rok moè biti i

kra}i, ali tako da se poziv za sednicu Skup{tine upu}uje

odbornicima najkasnije tri dana pre vremena odre|enog za

odràvawa sednice, a opravdanost razloga ceni predsed-

nik Skup{tine.

Izuzetno, odbornicima se moè dostaviti materijal na

samoj sednici kada je u pitawu dopunski materijal, materi-

jal jednostavnog sadràja ili materijal koji se odnosi na

pitawa od maweg zna~aja. Ispuwenost uslova iz ovog stava

ceni predsednik Skup{tine.

^lan 84.

Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavqa predlog

dnevnog reda, materijal koji se odnosi na predlog dnevnog

reda i zapisnik sa prethodne sednice.

Poziv za sednicu Skup{tine sa predlogom dnevnog reda i

materijalom obavezno se dostavqa predsedniku op{tine, ~la-

novima Op{tinskog ve}a, sredstvima javnog informisawa i

Skup{tini grada Beograda, kao i odbornicima u Skup{tini

grada Beograda sa teritorije gradske op{tine ûkarica.

2. Dnevni red i vo|ewe sednice

^lan 85.

Dnevni red sednice predlaè predsednik Skup{tine.

Sa predloènim dnevnim redom, pre dostavqawa od-

bornicima, predsednik Skup{tine upoznaje predsednike

odborni~kih grupa.

U dnevnom redu se posebno grupi{u ta~ke po kojima se,

s obzirom na wihov karakter i zna~aj, obavezno sprovodi

potpuna procedura po ovom poslovniku i ta~ke po kojima se

raspravqa u skra}enom postupku, u smislu ~lana 125. stav 1.

ovog poslovnika.

Predlozi za dopunu dnevnog reda podnose se predsedni-

ku Skup{tine.

Predloge za dopunu dnevnog reda predsedniku Skup-

{tine mogu podneti: predsednik op{tine, Op{tinsko ve-

}e, odborni~ka grupa, odbornik, radna tela Skup{tine,

kao i gra|ani putem gra|anske inicijative u skladu sa za-

konom i statutom.

^lan 86.

Sednicom predsedava predsednik Skup{tine, koga u

slu~aju odsutnosti ili spre~enosti zamewuje zamenik

predsednika Skup{tine.

3. Tok sednice

^lan 87.

Po{to otvori sednicu, pre utvr|ivawa dnevnog reda,

predsednik Skup{tine, po izve{taju sekretara Skup{ti-


ne, utvr|uje da li sednici prisustvuje ve}ina od ukupnog

broja odbornika.

Odbornici koji do|u na sednicu nakon utvr|ivawa kvo-

ruma, bilo na po~etku sednice ili u toku trajawa sednice,

du`ni su da se jave sekretaru prilikom dolaska i odlaska.

Ukoliko trajno napu{ta sednicu, odbornik je duàn da o

tome obavesti sekretara Skup{tine.

Za punovoàno odlu~ivawe na sednici potrebno je pri-

sustvo ve}ine od ukupnog broja odbornika.

Ako se utvrdi da ne postoji kvorum za rad, predsednik

Skup{tine odlaè sednicu za odgovaraju}i dan ili sat

ili progla{ava pauzu u trajawu do 120 minuta. O odlagawu

sednice ili progla{enoj pauzi, pisanim ili telefonskim

putem se obave{tavaju odbornici koji su odsutni. Sednica

}e se prekinuti, odloìti, ili }e biti progla{ena pauza

i u slu~aju kada se u toku wenog trajawa utvrdi da nije pri-

sutna ve}ina odbornika.

Ako predsednik Skup{tine na po~etku ili u toku sed-

nice posumwa da sednici prisustvuje ve}ina odbornika,

naredi}e prozivku ili prebrojavawe. Prozivku ili pre-

brojavawe izvr{i}e se i kad to zatraì neko od odborni-

ka. Odbornik koji je zatraìo prozivku ili prebrojavawe

smatra se prisutnim i ulazi u kvorum.

Prozivku na sednici vr{i sekretar Skup{tine tako

{to ~ita imena odbornika, a prisutni odbornici se javqa-

ju po{to su prozvani.

^lan 88.

O primedbama na zapisnik Skup{tina odlu~uje bez ras-

prave.

Skup{tina se izja{wava o svakoj pojednina~noj pri-

medbi po redosledu prispe}a, a nakon toga o zapisniku u

celini nakon ~ega predsednik Skup{tine konstatuje da je

Skup{tina usvojila ili nije usvojila zapisnik.

^lan 89.

Po usvajawu zapisnika, pristupa se utvr|ivawu dnevnog

reda.

Predsednik odborni~ke grupe ili odbornik ukoliko

nije ~lan nijedne odborni~ke grupe, mogu zahtevati da se u

dnevni red unesu, pored predloènih, i druga pitawa i

predlozi za koje smatraju da su hitni.

Predlaga~i su du`ni da hitnost razmatrawa obrazloè

u izlagawu koje moè trajati naduè tri minuta.

Hitnost razmatrawa je opravdana kada nedono{ewe od-

govaraju}e odluke, zakqu~ka, re{ewa ili drugih akata mo-

è imati {tetne posledice po interes gra|ana, javnih slu-

`bi, preduze}a i drugih organa i organizacija.

Skup{tina se prvo izja{wava o predloènim dopunama

dnevnog reda.

Dnevni red se utvr|uje ve}inom glasova prisutnih od-

bornika.

^lan 90.

Posle usvajawa dnevnog reda prelazi se na pretres po-

jedinih pitawa po redosledu utvr|enom u dnevnom redu.

Svako pitawe pretresa se dok o wemu ima prijavqenih

govornika.

^lan 91.

Odbornik, predsednik op{tine, zamenik predsednika

op{tine i ~lan Op{tinskog ve}a imaju pravo da govore na

sednici Skup{tine.

Kada se razmatraju pitawa iz delokruga radnih tela,

pravo da govore imaju svi ~lanovi radnog tela.

Skup{tina moè odlu~iti da o odre|enim pitawima

saslu{a predstavnika pojedinih preduze}a, javnih slu`bi,

organa i organizacija kao i pojedine gra|ane.

^lan 92.

Prijava za re~ podnosi se predsedniku Skup{tine ~im pre-

tres po~ne i moè se podnositi sve do zakqu~ewa pretresa.

Predsednik Skup{tine daje govornicima re~ po redu

prijave.

Predsednik Skup{tine preko reda daje re~ predstavni-

ku predlaga~a, predsedniku op{tine, zameniku predsedni-

ka op{tine, ~lanovima Op{tinskog ve}a i predsedniku

odborni~ke grupe.

Diskusija odbornika o pojedinoj ta~ki dnevnog reda

ograni~ava se na dva puta po tri minuta.

Predsednik odborni~ke grupe moè diskutovati o sva-

koj ta~ki dnevnog reda tri puta po pet minuta.

Predsednik Skup{tine }e u slu~aju prekora~ewa odre|e-

nog vremena opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako

ovaj u narednom minutu ne zavr{i izlagawe, oduzima mu re~.

^lan 93.

Odborniku koji zatraì da govori o povredi ovog po-

slovnika ili utvr|enog dnevnog reda, predsednik Skup-

{tine daje re~ odmah po zavr{enom izlagawu prethodnog

govornika.

Odbornik koji je zatraìo da govori o povredi poslov-

nika obavezan je da navede ~lan poslovnika koji je po we-

govom mi{qewu povre|en, da je citira i obrazloì u ~emu

se povreda sastoji, s tim {to moè govoriti najduè jedan

minut.

Predsednik Skup{tine je duàn da iznese obja{wewe

u pogledu stavqawa primedbe.

Ako odbornik nije zadovoqan obja{wewem, predsednik

Skup{tine poziva odbornike da glasawem odlu~e o stavqe-

noj primedbi.

^lan 94.

Govornik moè govoriti samo o pitawu koje je na dnev-

nom redu.

Govornik o pitawu koje je na dnevnom redu iznosi svoje

mi{qewe ili obrazlaè amandman, odnosno u pisanoj for-

mi iznet predlog odluke, zakqu~ka, re{ewa i drugih akata.

Ako se govornik udaqi od dnevnog reda, predsednik

Skup{tine }e ga opomenuti i pozvati ga da se drì dnev-

nog reda.

Govornika moè prekinuti ili opomenuti samo pred-

sednik Skup{tine.

Predsednik Skup{tine je duàn da se stara da govor-

nik ne bude ometan u svom izlagawu.

^lan 95.

Govornik moè da dobije re~ po drugi put tek po{to se

iscrpi lista govornika koji govore prvi put.

Predsednik odborni~ke grupe koji èli da iznese stav

te grupe o pitawu koje je na dnevnom redu, ima pravo da do-

bije re~ preko reda, s tim {to ne moè govoriti duè od

vremena odre|enog za izlagawe, odnosno vi{e od tri puta

o istom pitawu.

^lan 96.

^lanovi Op{tinskog ve}a o pitawima za koja su zadu-

èni imaju pravo da dobiju re~ uvek kada je zatraè.

^lan 97.

Nijedan odbornik ne sme pri}i govornici dok mu pred-

sednik Skup{tine to ne dozvoli.

Niko ne moè da govori na sednici Skup{tine pre ne-

go {to zatraì i dobije re~ od predsednika Skup{tine.

^lan 98.

Svi odbornici su du`ni da po{tuju dostojanstvo Skup-

{tine.

Odbornici su du`ni da se jedni drugima obra}aju sa

uvaàvawem.

Nije dozvoqeno kori{}ewe uvredqivih izraza, kao i

izno{ewe ~iwenica i ocena koje se odnose na privatni

ìvot drugih lica.


^lan 99.

Ukoliko se odbornik u svom izlagawu na sednici Skup-

{tine uvredqivo izrazi o drugom odborniku ili pogre-

{no protuma~i wegovo izlagawe, odbornik na koga se iz-

lagawe odnosi ima pravo da odmah zatraì re~ – repliku.

Ukoliko se uvredqivi izrazi odnose na odborni~ku

grupu, odnosno politi~ku stranku ~iji odbornici pripada-

ju toj odborni~koj grupi, u ime odborni~ke grupe pravo na

repliku ima predsednik ili zamenik predsednika odbor-

ni~ke grupe.

Replika moè trajati najduè jedan minut.

Odluku o kori{}ewu prava na repliku donosi predsed-

nik Skup{tine.

Ukoliko predsednik Skup{tine ne dozvoli traènu

repliku, odbornik koji je traìo repliku moè zahtevati

da se o tome izjasni Skup{tina.

Nije dozvoqena replika na repliku.

4. Odlu~ivawe na sednici

^lan 100.

Skup{tina o svakom predlogu koji je stavqen na dnev-

ni red sednice odlu~uje posle rasprave, sem u slu~ajevima

u kojima je ovim poslovnikom odre|eno da se odlu~uje bez

rasprave.

Pre ili posle rasprave Skup{tina moè da odlu~i da

se pojedino pitawe skine sa dnevnog reda ili da se vrati

odgovaraju}em radnom telu ili Op{tinskoj upravi na daqe

prou~avawe i dopunu.

^lan 101.

Posle zakqu~ene rasprave prelazi se na glasawe o

predlogu.

O predlogu se glasa u celini.

Ako je stavqen amandman, prvo se odlu~uje o amandmanu,

a zatim o predlogu u celini.

^lan 102.

Skup{tina odlu~uje ve}inom glasova prisutnih odbor-

nika, osim ako ovim poslovnikom ili Statutom gradske

op{tine ûkarica nije druga~ije predvi|eno.

Ve}ina glasova od ukupnog broja odbornika potrebna je

kada se odlu~uje o:

– dono{ewu i promeni statuta gradske op{tine ûka-

rica,

– izboru i razre{ewu predsednika i zamenika predsed-

nika Skup{tine op{tine,

– izboru i razre{ewu predsednika op{tine, zamenika

predsednika op{tine i ~lanova Op{tinskog ve}a,

– izboru i razre{ewu za{titnika gra|ana i zamenika

za{titnika gra|ana,

– dono{ewu i izmenama odluke o buxetu op{tine,

– dono{ewu i izmeni poslovnika Skup{tine,

– dono{ewu programa razvoja op{tine i pojedinih de-

latnosti,

– javnom zaduìvawu op{tine,

– o saradwi i udruìvawu sa drugim jedinicama lokal-

ne samouprave i o saradwi sa jedinicama lokalne samou-

prave u drugim dràvama,

– eti~kom kodeksu,

– drugim slu~ajevima odre|enim zakonom i Statutom


^lan 103.

Glasawe na sednici Skup{tine je javno, osim kada je

zakonom, statutom i ovim poslovnikom odre|eno druga~ije.

Glasawe se vr{i dizawem ruke, a izuzetno poimeni~no

prozivkom kada to Skup{tina odlu~i ve}inom glasova pri-

sutnih odbornika na predlog predsednika Skup{tine, od-

bornika ili odborni~ke grupe.

Kada se glasa dizawem ruke, predsednik prvo poziva da

dignu ruke odbornici koji glasaju „za”, zatim oni koji gla-

saju „protiv” i najzad odbornici koji se „uzdràvaju” od

glasawa.

Poimeni~no prozivkom se glasa tako {to odbornici po

prozivci izjavquju da glasaju „za” ili „protiv” ili da se

„uzdràvaju” od glasawa.

Poimeni~no glasawe prozivkom vr{i se ako to odredi

predsednik Skup{tine ili ako to Skup{tina odlu~i na pred-

log odbornika radi ta~nog utvr|ivawa rezultata glasawa.

^lan 104.

Skup{tina moè odlu~iti da glasawe bude tajno, na

predlog najmawe jedne tre}ine odbornika, ve}inom glaso-

va od ukupnog broja odbornika.

Tajno glasawe vr{i se glasa~kim listi}ima koji su iste

veli~ine, oblika i boje i overeni pe~atom Skup{tine.

Svaki odbornik dobija glasa~ki listi} po prozivci.

Odbornik je duàn da se prilikom preuzimawa glasa~-

kog listi}a identifikuje li~nim dokumentom i potpi{e

da je preuzeo glasa~ki listi}.

Nevaè}im glasa~kim listi}ima smatraju se oni iz ko-

jih se ne moè ta~no utvrditi da li je odbornik glasao

„za” ili „protiv” predloga.

^lan 105.

Tajnim glasawem rukovodi predsednik Skup{tine, a

pomaù mu sekretar Skup{tine i po jedan odbornik iz dve

najbrojnije odborni~ke grupe.

Po zavr{enom glasawu, predsednik Skup{tine utvr|uje

rezultate glasawa i objavquje da li je predlog prihva}en

ili je odbijen.

Rezultat glasawa unosi se u zapisnik.

5. Odràvawe reda na sednici

^lan 106.

O redu na sednici Skup{tine stara se predsednik

Skup{tine koji za povredu reda na sednici moè da izrek-

ne meru upozorewa ili oduzimawa re~i.

Skup{tina, na predlog predsednika Skup{tine, moè

da izrekne meru udaqewa sa sednice.

^lan 107.

Mera upozorewa izri~e se odborniku koji svojim pona-

{awem uzimawem re~i koju nije dobio, uzimawem re~i go-

vorniku ili sli~nim postupkom naru{ava red na sednici

ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.

^lan 108.

Mera oduzimawa re~i izri~e se odborniku koji svojim

govorom naru{ava red na sednici ili povre|uje odredbe

ovog poslovnika, a ve} mu je na toj sednici dva puta izre-

~ena mera upozorewa iz ~lana 107. ovog poslovnika.

^lan 109.

Mera udaqewa sa sednice izri~e se odborniku koji i

posle izre~ene mere upozorewa, odnosno mere oduzimawa

re~i, ometa ili spre~ava rad na sednici, vre|a Skup{tinu

i odbornike ili upotrebqava izraze koji nisu u skladu sa

dostojanstvom Skup{tine.

Mera udaqewa sa sednice moè se izre}i odborniku i

bez prethodno izre~enih mera u slu~aju postupawa kojim se

ugroàva fizi~ki ili moralni integritet u~esnika sed-

nice.

Odbornik moè biti udaqen samo sa sednice na kojoj je

povredio red.

Odbornik prema kome je izre~ena mera udaqewa sa sed-

nice duàn je da se odmah udaqi iz sale u kojoj se odràva

sednica.

Ako predsednik Skup{tine redovnim merama ne moè

da odrì red na sednici, odredi}e kratak prekid sednice

i obezbediti uslove za nastavak sednice.


^lan 110.

Odredbe o odràvawu reda na sednici Skup{tine pri-

mewuju se i na sve druge u~esnike na sednici Skup{tine.

6. Zapisnici

^lan 111.

O radu na sednici Skup{tine vodi se zapisnik.

O vo|ewu zapisnika stara se sekretar Skup{tine, a

potpisuju ga predsednik Skup{tine i sekretar Skup{tine.

U zapisnik se obavezno unosi: vreme i mesto odràva-

wa sednice; ime predsedavaju}eg; imena opravdano i neo-

pravdano odsutnih odbornika; imena lica koja su prisu-

stvovala sednici po pozivu i kao gosti; tok sednice sa na-

znakom pitawa o kojima se raspravqalo i odlu~ivalo i

imena govornika i wihove diskusije; rezultat glasawa po

pojedinim pitawima; naziv svih akata donetih na sednici;

izre~ene mere na sednici.

Predsednik Skup{tine moè formulisati pojedine

zakqu~ke koji se unose u zapisnik. Isto pravo ima i svaki

govornik u pogledu formulacije svojih predloga i mi-

{qewa.

Originali zapisnika ~uvaju se u dokumentaciji Skup-

{tine, a prepis zapisnika dostavqa se odbornicima uz po-

ziv za narednu sednicu.

^lan 112.

Tok sednice Skup{tine beleì se tonski. Tonski za-

pis sadrì potpuni tok sednice.

Svaki govornik ima pravo da ostvari uvid u tonski za-

pis i u original zapisnika sa sednice Skup{tine u ciqu

potpunnijeg informisawa i kvalitetnijeg obavqawa od-

borni~ke du`nosti i kori{}ewa odborni~kih prava.

Sekretar Skup{tine stara se da odborniku obezbedi

ostvarivawe ovog prava.

Odbornik koji èli da iskoristi svoje pravo iz stava

2. ovog ~lana, pisanim putem zatraì}e od predsednika

Skup{tine da mu se omogu}i uvid u ovaj zapis i, ili u ori-

ginal zapisnika sa sednice Skup{tine.

Predsednik Skup{tine }e odbornika obavestiti o da-

nu i ~asu kada }e mu se omogu}iti da ostvari uvid u audio

zapis, ili u original zapisnik sa sednice Skup{tine.

Zapisnik potpisuju predsednik i sekretar Skup{tine.

âáá – POSTUPAK DONO[EWA ODLUKA I DRUGIH

AKATA U SKUP[TINI

1. Akti koje donosi Skup{tina

^lan 113.

Skup{tina donosi odluke, programe, planove, re{ewa,

poslovnik, zakqu~ke, rezolucije, deklaracije, preporuke i

druge akte u skladu sa zakonom, statutom i ovim poslovni-

kom i daje autenti~na tuma~ewa akata koje donosi.

2. Postupak za dono{ewe odluke

^lan 114.

Predlog odluke ili drugog akta mogu da podnesu: pred-

sednik op{tine, Op{tinsko ve}e, stalna radna tela, od-

borni~ka grupa, svaki odbornik Skup{tine, upravni od-

bor preduze}a ~iji je osniva~ Op{tina, iz delokruga pred-

uze}a, kao i najmawe 5 % bira~a sa prebivali{tem na te-

ritoriji op{tine, putem gra|anske inicijative, odnosno

drugi ovla{}eni predlaga~ u skladu sa op{tim aktima

Skup{tine.

Predlog odluke podnosi se u obliku u kome se odluka

donosi i mora biti obrazloèn.

Obrazloèwe mora da sadrì pravni osnov i razloge

za dono{ewe odluke, obja{wewe ciqa koji se èli posti-

}i i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih sa

sprovo|ewe odluke.

Predlog odluke koji je upu}en Skup{tini predsednik

Skup{tine dostavqa odbornicima, kao i predsedniku op-

{tine i ~lanovima op{tinskog ve}a, kad ono nije predlaga~.

Predlog odluke upu}uje se nadle`nom radnom telu.

^lan 115.

Predlog odluke se pre razmatrawa u Skup{tini, razma-

tra u nadle`nim radnim telima.

Nadle`na radna tela u svojim izve{tajima mogu pred-

loìti Skup{tini da prihvati predlog odluke u celini

ili predloìti da Skup{tina donese odluku u tekstu iz-

mewenom delom ili u celini u odnosu na tekst koji je pod-

neo predlaga~ ili da predlog odluke ne prihvati.

^lan 116.

Predlaga~ odluke, odnosno wegov predstavnik, moè na

po~etku rasprave da izloì dopunsko obrazloèwe pred-

loga. On ima pravo da u~estvuje u raspravi sve do wenog za-

kqu~ewa, da daje obja{wewe i iznosi svoje mi{qewe.

^lan 117.

Predlaga~ odluke ima pravo da povu~e predlog odluke

pre po~etka glasawa o predlogu odluke u celini.

3. Javna rasprava

^lan 118.

Predlog odluke, odnosno drugog akta koji je utvr|en na-

kon sprovedene javne rasprave, Skup{tina razmatra zajed-

no sa izve{tajem predlaga~a o sprovedenoj javnoj raspravi.

Izve{taj iz stava 1. ovog ~lana sadrì prikaz svih suge-

stija i predloga datih u javnoj raspravi i obrazloèwe razlo-

ga zbog kojih pojedine sugestije i predlozi nisu prihva}eni.

Predlog odluke, odnosno drugog akta iz stava 1. ovog

~lana, sa obrazloèwem razloga zbog kojih pojedine suge-

stije i predlozi dati u javnoj raspravi nisu prihva}eni,

objavquju se na internet prezentaciji organa op{tine, naj-

kasnije osam dana pre razmatrawa na sednici Skup{tine.

4. Amandman

^lan 119.

Predlog za izmenu ili dopunu predloga odluke podnosi

se u pisanom obliku kao amandman sa obrazloèwem, po~ev

od dana dostavqawa predloga, a najkasnije dva dana pre

sednice na kojoj se razmatra predlog.

Amandmani koje podnose odbornici preko predsednika

Skup{tine upu}uju se nadle`nim radnim telima i resor-

nim organima.

Radna tela i nadle`ni organi du`ni su da pre sednice

razmotre amandmane koje su podneli odbornici i da obave-

ste Skup{tinu koje amandmane prihvataju, a koje ne i daju

predlog Skup{tini da amandmane prihvati ili odbije.

Skup{tina se prvo izja{wava o amandmanima, a potom

o tekstu predloga u celini.

Ako predlaga~ odluke prihvati amandman koji je podnet

na predlog odluke, amandman postaje sastavni deo predlo-

ga odluke.

Podnosilac amandmana ne moè podneti vi{e amand-

mana na isti ~lan predloga odluke ili drugog akta na ko-

ji se amandman odnosi.

^lan 120.

Ako je podneto vi{e amandmana na isti ~lan predloga,

prvo se odlu~uje o amandmanu kojim se predlaè brisawe

odredbe tog ~lana.

5. Autenti~no tuma~ewe

^lan 121.

Predlog za dono{ewe autenti~nog tuma~ewa propisa

~iji je donosilac Skup{tina, moè podneti svako pravno

ili fizi~ko lice.


Predlog iz stava 1. ovog ~lana podnosi se u pisanom ob-

liku i mora biti obrazloèn.

Skup{tina, na predlog Op{tinskog ve}a, donosi au-

tenti~no tuma~ewe propisa ~iji je donosilac, po postupku

predvi|enom ovim poslovnikom za dono{ewe odluka.

6. Referendum

^lan 122.

Skup{tina gradske op{tine moè na sopstvenu inici-

jativu da raspi{e referendum o pitawima iz svoje nadle-

`nosti, ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika.

Referendum o pitawu iz svoje nadle`nosti Skup{tina

je du`na da raspi{e na predlog najmawe 10% bira~a od

ukupnog bira~kog tela sa teritorije gradske op{tine û-

karica, na na~in utvr|en zakonom i Statutom gradske op-

{tine ûkarica.

Odluka putem referenduma doneta je ako se za wu izja-


salo vi{e od polovine ukupnog broja gra|ana.

Odluka doneta na referendumu je obavezna, a Skup{ti-

na gradske op{tine je ne moè staviti van snage, niti iz-

menama i dopunama mewati wenu su{tinu u narednom peri-

odu od godinu dana od dana dono{ewa odluke.

7. Hitan postupak

^lan 123.

Ako za dono{ewe pojedninog akta postoji neodlo`na

potreba ili ako bi nedono{ewe takvog akta u odre|enom

roku, imalo ili moglo imati {tetne posledice po interes

gra|ana ili pravnih lica, odnosno za obavqawe poslova iz

nadle`nosti op{tine, predlog akta moè se izneti Skup-

{tini na razmatrawe i odlu~ivawe bez predhodnog razma-

trawa u radnim telima Skup{tine.

Kada predlaè hitan postupak, predlaga~ akta mora

obrazloìti razloge zbog kojih traì hitan postupak.

^lan 124.

O predlogu za uno{ewe akta u dnevni red sednice po hit-

nom postupku odlu~uje se bez rasprave. Pre glasawa o tom

pitawu Skup{tina }e saslu{ati obrzloèwe predlaga~a.

Ako Skup{tina usvoji predlog da se akt razmatra po

hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red iste

sednice.

Skup{tina moè u toku sednice zatraìti hitno mi-

{qewe nadle`nog radnog tela Skup{tine i Op{tinskog

ve}a kada ono nije predlaga~.

Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora

se dostaviti odbornicima najkasnije do po~etka sednice.

8. Skra}eni postupak

^lan 125.

Skup{tina moè, kada se na dnevnom redu na|u pitawa

od maweg zana~aja, a radi se o pojedina~nim aktima, odlu-

~ivati u skra}enom postupku, bez pretresa.

U materijalu koji se odbornicima dostavqa uz poziv za

sednicu, mora se u propisanoj formi izloìti puna sadr-

ìna akta o kome se odlu~uje u skra}enom postupku i obra-

zloèwe predloga.

Pre utvr|ivawa dnevnog reda, predsednik je duàn da

upozna odbornike sa zahtevima za otvarawe pretresa o

predlozima o kojima se odlu~uje u skra}enom postupku, uko-

liko su takvi predlozi u~iweni do po~etka sednice.

Odbornik moè zatraìti da se odre|eni predlog iz-

dvoji iz skra}enog i stavi u redovan postupak, o ~emu se

Skup{tina izja{wava glasawem.

9. Potpisivawe i objavqivawe akata

^lan 126.

Akte donete na sednici Skup{tine potpisuje predsed-

nik Skup{tine, a u wegovom odsustvu zamenik predsednika

Skup{tine.

Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skup-

{tine svojim potpisom prethodno overava sekretar Skup-

{tine.

^lan 127.

Izvornik akta potpisan od predsednika Skup{tine i

overen pe~atom Skup{tine ~uva se u dokumentaciji Skup-

{tine.

Izvornik akta je tekst akta koji je usvojen na sednici

Skup{tine.

O izradi izvornika akta i wegovih otpravaka, ~uvawu

izvornika i wihovoj evidenciji, objavqivawu akta i wiho-

vom dostavqawu nadle`nim organizacionim jedinicama

Op{tinske uprave stara se nadle`na stru~na slu`ba Op-

{tinske uprave.

^lan 128.

Akti iz ~lana 126. ovog poslovnika objavquju se u „Slu-

`benom listu grada Beograda”, u skladu sa posebnom odlu-

kom Skup{tine.

O objavqivawu akta koje je donela Skup{tina i auten-

ti~nih tuma~ewa stara se sekretar Skup{tine.

Sekretar Skup{tine daje ispravke gre{aka u objavqe-

nim tekstovima akata, na osnovu izvornog teksta odluke,

drugog propisa i op{teg akta ili autenti~nog tuma~ewa.

âááá – ODNOS SKUP[TINE OP[TINE I SKUP-

[TINE GRADA

^lan 129.

Kada organ gradske op{tine ne vr{i poslove utvr|ene

Statutom grada duè od mesec dana, odgovaraju}i organ

grada upozori}e na to organ gradske op{tine.

Ako organ gradske op{tine i posle upozorewa ne vr{i

te poslove duè od mesec dana, Skup{tina grada, odnosno

organ koji ona ovlasti preuze}e obavqawe tih poslova.

Istovremeno sa preuzimawem poslova, Skup{tina gra-

da sa Skup{tinom gradske op{tine preuzima potrebne me-

re radi stvarawa uslova za obavqawe tih poslova u grad-

skoj op{tini.

^lan 130.

Skup{tina op{tine daje mi{qewe na nacrt:

– Statuta grada,

– programa razvoja grada i regionalnog prostornog

plana grada,

– urbanisti~kih planova u skladu sa ~lanom 10. ta~ka 3.

Statuta grada,

– odluke o utvr|ivawu prihoda koji pripadaju gradskim

op{tinama.

O nacrtima akata iz stava 1. ovog ~lana Skup{tina op-

{tine izja{wava se u roku koji se utvrdi prilikom utvr-

|ivawa nacrta ovih akata.

^lan 131.

Kada organ gradske op{tine vr{i poslove iz nadle-

`nosti organa grada suprotno odredbama Statuta grada,

nadle`ni organ grada upozori}e na to organ gradske op-

{tine i zatraìti da odmah prestane sa vr{ewem tih po-

slova.

Ako organ gradske op{tine ne postupi u skladu sa upo-

zorewem iz stava 1. ovog ~lana, Skup{tina grada moè po-

ni{titi akt za ~ije dono{ewe organ gradske op{tine ni-

je nadleàn.

^lan 132.

Kada Gradska uprava smatra da op{ti akt organa grad-

ske op{tine nije u skladu sa zakonom, Statutom grada, pro-

pisom ili drugim op{tim aktom grada, duàn je da pokre-

ne postupak za ocewivawe ustavnosti i zakonitosti tog ak-

ta pred Ustavnim sudom i da zatraì obustavu izvr{ewa


pojedina~nog akta ili radwe koja je preduzeta na osnovu

op{teg akta ~ija se ustavnost, odnosno zakonitost oocewu-

je, ako bi wihovim izvr{avawem mogle nastupiti neotklo-

wive {tetne posledice.

^lan 133.

Kada organ grada ne vr{i poslove utvr|ene Statutom

grada, Skup{tina gradske op{tine moè zatraìti od

nadle`nog organa grada da postupa u skladu sa Statutom

grada.

Ako organ grada i posle upozorewa ne vr{i te poslove

duè od mesec dana, Skup{tina gradske op{tine moè da

zatraì da Vlada Republike Srbije preduzme mere u skla-

du sa zakonom.

áH – RAD SKUP[TINE U SLUÂJU NEPOSREDNE

RATNE OPASNOSTI, RATNOG ILI VANREDNOG

STAWA

^lan 134.

Rad Skup{tine u slu~aju neposredne ratne opasnosti, u

ratu i u slu~aju vanrednog stawa, ure|uje se posebnom odlu-

kom Skup{tine.

H – JAVNOST RADA SKUP[TINE

^lan 135.

Sednice Skup{tine su javne.

O javnosti rada Skup{tine stara se predsednik Skup-

{tine.

^lan 136.

Skup{tina, na obrazloèni predlog predsednika

Skup{tine, stalnog radnog tela, Op{tinskog ve}a ili

najmawe jedne tre}ine odbornika, moè odlu~iti da sedni-

ca ne bude javna zbog razloga bezbednosti i drugih razloga

utvr|enih zakonom koji se konstatuju pre utvr|ivawa dnev-

nog reda.

O predlogu iz stava 1. ovog ~lana Skup{tina odlu~uje

bez rasprave.

^lan 137.

Sednici Skup{tine mogu prisustvovati i gra|ani koji

svoje prisustvo prijave sekretaru Skup{tine do po~etka

sednice, osim kada se sednica drì bez prisustva javnosti.

U slu~aju da ne postoji mogu}nost da svi zainteresova-

ni prisustvuju sednici Skup{tine, predsednik Skup{tine

}e odlu~iti kome }e omogu}iti prisustvo sednici, polaze-

}i od redosleda prijavqivawa i interesa prijavqenih za

ta~ke na dnevnom redu.

^lan 138.

Kada Skup{tina raspravqa o pitawima kojima se bit-

no mewaju uslovi ìvota i privre|ivawa u op{tini, odno-

sno koja su od zna~aja za ostvarivawe nacionalne i rodne

ravnopravnosti, gra|ani i predstavnici udruèwa gra|a-

na koja se bave pitawima koja su predmet rasprave, mogu da

prisustvuju sednici i da u~estvuju u radu Skup{tine.

U slu~aju da ne postoji mogu}nost da svi prijavqeni gra-

|ani i predstavnici wihovih udruèwa prisustvuju sedni-

ci i u~estvuju u radu Skup{tine, predsednik Skup{tine }e

odlu~iti kome }e omogu}iti prisustvo sednici i u~e{}e u

raspravi i istovremeno }e pozvati ostale prijavqene gra-

|ane i predstavnike udruèwa da svoje predloge i komenta-

re dostave u pisanoj formi. Pisane komentare i predloge

gra|ana i wihovih udruèwa predsednik Skup{tine dosta-

vqa odbornicima najkasnije do po~etka sednice.

Predlog odluke, odnosno drugog akta Skup{tine kojim

se ure|uju pitawa iz stava 1. ovog ~lana, objavquju se na in-

ternet prezentaciji organa op{tine.

^lan 139.

Predstavnici sredstava javnog informisawa imaju

pravo da prisustvuju sednicama Skup{tine i wenih radnih

tela radi obave{tavawa javnosti o wihovom radu.

^lan 140.

Predstavnicima sredstava javnog informisawa sta-

vqaju se na raspolagawe predlozi odluka, drugih propisa i

op{tih akata, kao i informativni i dokumentacioni ma-

terijali o pitawima iz rada Skup{tine i wenih radnih

tela.

Predstavnicima sredstava javnog informisawa obezbe-

|uju se potrebni uslovi za pra}ewe rada na sednicama

Skup{tine i wenih radnih tela.

^lan 141.

Radio-stanice i televizijske stanice mogu prenositi

tok sednice Skup{tine koja je otvorena za javnost.

^lan 142.

Skup{tina moè da izda slu`beno saop{tewe za sred-

stva javnog informisawa.

Tekst slu`benog saop{tewa sastavqa nadle`na slu`ba

Op{tinske uprave, a odobrava predsednik Skup{tine.

Konferenciju za {tampu, u vezi sa pitawima koja raz-

matra Skup{tina, moè da odrì predsednik Skup{tine,

zamenik predsednika Skup{tine ili odbornik koga ovla-

sti Skup{tina, a predsednik radnog tela Skup{tine o pi-

tawima iz nadle`nosti tog radnog tela.

^lan 143.

U ciqu obave{tavawa javnosti o radu Skup{tine i we-

nih radnih tela i organa Uprave, na internet prezentaci-

ji organa op{tine objavquju se:

– obave{tewe o vremenu i mestu odràvawa sednice

Skup{tine sa predlogom dnevnog reda,

– usvojeni zapisnik sa prethodne sednice Skup{tine,

– odluke i drugi akti doneti na sednici Skup{tine,

kao i zna~ajniji informativni i dokumentacioni materi-

jali vezani za rad Skup{tine i wenih radnih tela,

– izve{taji radnih tela koji su podneti Skup{tini po-

vodom materijala koje su razmatrali,

– nacrti odluka i drugih akata o kojima se sprovodi jav-

na rasprava sa obave{tewem o odràvawu javne rasprave,

programom odràvawa i bele{kom o toku javne rasprave,

– predlozi odluka i drugih akata odre|eni ovim poslov-

nikom, kao i drugih akata za koje je javnost posebno zain-

teresovana,

– odgovori na odborni~ka pitawa.

O objavqivawu akata iz stava 1. ovog ~lana stara se se-

kretar Skup{tine.

Há – PRAVA I DU@NOSTI ODBORNIKA

^lan 144.

Odbornik je duàn da u~estvuje u radu Skup{tine i rad-

nih tela ~iji je ~lan.

Odborniku se ne moè uskratiti ulazak i boravak u

zgradi op{tine.

Predsednik Skup{tine moè da odobri odborniku od-

sustvo sa sednice, o ~emu obave{tava Skup{tinu.

^lan 145.


nost, pritvoren ili ka`wen zbog iznetog mi{qewa ili

davawa glasa na sednici Skup{tine i radnih tela.

^lan 146.

Odbornik ima pravo da bude obave{tavan o svim pita-

wima ~ije mu je poznavawe potrebno radi vr{ewa funkci-

je odbornika.


Radi potpunijeg obave{tavawa, odbornicima se redov-

no dostavqaju slu`bene publikacije i informativni i do-

kumentacioni materijali o pitawima koja su na dnevnom

redu sednice Skup{tine i o drugim pitawima iz delokru-

ga Skup{tine.

^lan 147.

Odbornik ima pravo da od predsednika Skup{tine,

predsednika stalnih radnih tela Skup{tine i na~elnika

Op{tinske uprave traì obave{tewa i obja{wewa o pita-

wima koja se odnose na poslove iz okvira wihovih prava i

du`nosti, a koja su mu potrebna za vr{ewe funkcije odbor-

nika.

^lan 148.

Odbornik ima pravo da postavi odborni~ko pitawe.

Odbornik postavqa odborni~ko pitawe izme|u dve sed-

nice, u pisanom obliku, neposredno predsedniku Skup{ti-

ne, a moè ga, u usmenom ili pisanom obliku, postaviti i

na kraju sednice Skup{tine.

^lan 149.

Na pitawe koje je postavqeno izme|u dve sednice, odgo-

vor se, po pravilu, dostavqa na prvoj narednoj sednici.

Ako to nije mogu}e zbog potrebe prikupqawa podataka

i informacija ili iz drugih razloga, predstavnik organa

ili radnog tela na koje se pitawe odnosi ima pravo da za-

traì da Skup{tina odredi duì rok za pripremu odgo-

vora.

Odgovor na postavqeno odborni~ko pitawe dostavqa se

svim odbornicima, u materijalu za sednicu Skup{tine.

^lan 150.

Odgovor mora biti kratak, jasan i direktan i, po pra-

vilu, treba da sadrì predloge i smernice za re{avawe

problema na koje se pitawe odnosi (organ nadleàn za

re{avawe problema, rokove postupawa, rokove za àlbu

i sl.).

^lan 151.

Op{tinska uprava obezbe|uje, u okviru svojih zadataka,

uslove za vr{ewe funkcije odbornika i na wihovo traè-

we, po nalogu na~elnika Op{tinske uprave:

– pruà im stru~nu pomo} u izradi predloga koje oni

podnose Skup{tini i radnim telima Skup{tine;

– obezbe|uje im kori{}ewe „Slu`benog lista grada Be-

ograda”, kao i dopunsku dokumentaciju za pojedina pitawa

koja su na dnevnom redu Skup{tine ili wenih radnih tela;

– stara se o obezbe|ewu uslova za rad odborni~kih grupa.

^lan 152.

Odborniku se, posle verifikacije mandata, izdaje po-

sebna legitimacija.

Administrativna komisija propisuje sadrìnu, oblik

i na~in izdavawa legitimacije i vo|ewe evidencije izda-

tih legitimacija.

Háá – POSTUPAK DONO[EWA POSLOVNIKA

SKUP[TINE

^lan 153.

Skup{tina donosi poslovnik, odnosno odlu~uje o izme-

ni ili dopuni poslovnika ve}inom glasova od ukupnog

broja odbornika.

^lan 154.

Predlog za izmenu ili dono{ewe novog poslovnika mo-

è podneti najmawe dvadeset odbornika.

Hááá – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 155.

Danom stupawa na snagu ovog poslovnika prestaje da va-

ì Poslovnik Skup{tine op{tine ûkarica („Slu`beni

list grada Beograda”, broj 5/05).

Predsednik op{tine, zamenik predsednika op{tine,

~lanovi Op{tinskog ve}a, sekretar Skup{tine, javni pra-

vobranilac gradske op{tine ûkarica, ~lanovi komisija

i saveta Skup{tine op{tine, predsednik, sekretar i ~la-

novi Op{tinske izborne komisije, direktori javnih pred-

uze}a i ustanova ~iji je osniva~ gradska op{tina ûkari-

ca, upravni i nadzorni odbori javnih preduze}a i ustanova

~iji je osniva~ gradska op{tina ûkarica, koji su izabra-

ni, imenovani i postavqeni po prethodnom poslovniku, a

po konstituisawu ovog saziva Skup{tine, nastavqaju da

obavqaju svoje du`nosti i po stupawu na snagu ovog poslov-

nika i ne biraju se ponovo.

Predsednik Skup{tine op{tine i zamenik predsedni-

ka Skup{tine op{tine bi}e birani na prvoj sednici

Skup{tine op{tine, po stupawu na snagu ovog poslovnika.

Po izboru predsednika Skup{tine op{tine i zamenika

predsednika Skup{tine op{tine, predsedniku i zameniku

predsednika op{tine prestaje odborni~ki mandat i du-

`nost predsednika, odnosno zamenika predsednika Skup-

{tine.

Skup{tina op{tine }e izvr{iti izbor dva ~lana Op-

{tinskog ve}a, po postupku predvi|enom ovim poslovni-

kom, radi upodobqavawa postoje}eg broja ~lanova Op{tin-

skog ve}a broju koji je predvi|en Statutom gradske op{ti-

ne ûkarica i ovim poslovnikom.

^lan 156.

Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana obja-

vqivawa, a bi}e objavqen u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.



Predsednik



novembra 2008. godine, na osnovu ~lana 8. Odluke o organi-

zaciji i radu organa gradske op{tine ûkarica („Slu`be-

ni list grada Beograda”, br. 16/04 i 5/05), i ~lana 9. Odlu-

ke o ustanovqewu nagrade op{tine ûkarica „Matija Ban”

i zahvalnica op{tine ûkarica („Slu`beni list grada

Beograda”, br. 19/98 i 28/05), donela je

O D L U K U

O DODELI NAGRADE OP[TINE ÛKARICA „MA-

TIJA BAN” ZA 2008. GODINU

1. Dodequje se Nagrada gradske op{tine ûkarica „ma-

tija ban” za ostvarene rezultate u radu

– Nadi Kneèvi} u oblasti umetnosti.

2. Ovu odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.



Predsednik



BARAJEVO

Na osnovu ~lana 74. stav 6. Statuta grada Beograda

(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 39/08), Skup{tina

op{tine Barajevo na sednici odrànoj 12. novembra 2008.

godine, donela je

S T A T U T

GRADSKE OP[TINE BARAJEVO


^lan 1.

Ovim statutom u skladu sa Statutom grada Beograda (u da-

qem tekstu: Statut grada), ure|uje se poloàj gradske op{ti-

ne Barajevo (u daqem tekstu: op{tina), prava i du`nosti op-

{tine, na~in, uslovi i oblici wihovog ostvarivawa, sim-

boli i praznik op{tine, broj odbornika Skup{tine op{ti-

ne, organizacija i rad organa i slu`bi, na~in upravqawa

gra|ana poslovima iz nadle`nosti op{tine, osnivawe i

rad mesne zajednice i druga pitawa od zna~aja za op{tinu.

^lan 2.

Op{tina Barajevo je deo teritorije grada Beograda (u

daqem tekstu grad), koja na svom podru~ju vr{i poslove iz

nadle`nosti grada odre|ene Statutom grada.

U vr{ewu poslova iz stava 1. ovog ~lana, op{tina se

stara o potrebama i interesima gra|ana sa svog podru~ja, i

u woj gra|ani ostvaruju svoja prava neposredno ili preko

slobodno izabranih predstavnika upravqawem javnim po-

slovima od neposrednog zna~aja, zajedni~kog i op{teg in-

teresa za gra|ane.

Gra|ani u~estvuju posredno u vr{ewu poslova op{tine

preko izabranih odbornika u Skup{tini op{tine i dru-

gih organa op{tine.

Oblici neposrednog vr{ewa poslova op{tine su:gra-

|anska inicijativa, zbor gra|ana i referendum, u skladu

sa Ustavom, yakonom, Statutom grada, statutom op{tine i

drugim op{tim aktima grada i op{tine.

^lan 3.

Op{tina ima nadle`nosti koje su zakonom i Statutom

grada poverene gradskoj op{tini.

Op{tina vr{i poslove dràvne uprave koje joj grad

Statutom grada poveri iz okvira svoje nadle`nosti.

Op{tina je odgovorna za kvalitetno, ekonomi~no i

efikasno vr{ewe poverenih nadle`nosti i poslova na te-

ritoriji op{tine.

^lan 4.

Op{tina ima svojstvo pravnog lica.

Op{tinu predstavqa i zastupa predsednik op{tine.

Sedi{te op{tine je u Barajevu u ulici Svetosavska

broj 2.

^lan 5.

Organi op{tine imaju pe~at, u skladu sa zakonom.

^lan 6.

Op{tina ima grb i zastavu.

Grb op{tine koristi se u tri nivoa – kao osnovni,

sredwi i veliki grb.

Opis nivoa grba, wegova upotreba i opis zastave i we-

na upotreba kao i grafi~ki standardi za wihovo prikazi-

vawe ure|uju se odlukom Skup{tine op{tine.

^lan 7.

Op{tina slavi i obeleàva i proslavqa Dan op{tine

i slavu op{tine – 28. avgust, Velika Gospojina, kao dan ka-

da je formirana Prva srpska Vlada – Praviteqstvuju{}i

sovjet srpski.

Na~in obeleàvawa Dana op{tine i na~in proslavqa-

wa Slave op{tine ure|uju se odlukom Skup{tine op{tine.

Za utvr|ivawe praznika – Dana op{tine koji se utvr|u-

je odlukom iz prethodnog stava potrebna je prethodna sa-

glasnost gradona~elnika, po pribavqenom mi{qewu nad-

le`nog ministarstva.

^lan 8.

Op{tina ustanovqava nagrade i druga javna priznawa

za zna~ajna ostvarewa u razli~itim oblastima stvarala-

{tva i doprinos razvoja i afirmaciji op{tine kao i u

znak zahvalnosti.

Vrste nagrada i drugih javnih priznawa, uslovi i postu-

pak wihove dodele ure|uju se odlukom Skup{tine op{tine.

O dodeli nagrada i drugih javnih priznawa kao i o do-

deli zvawa po~asnog gra|anina, Skup{tina op{tine odlu-

~uje aklamacijom.

^lan 9.

Op{tina ostvaruje saradwu sa op{tinama u zemqi i u

ciqu ostvarivawa zajedni~kih interesa moè se u~lawiva-

ti u asocijacije op{tina, u skladu sa zakonom.

Op{tina moè ostvarivati saradwu od zajedni~kog in-

teresa sa odgovaraju}im teritorijalnim zajednicama i je-

dinicama lokalne samouprave u drugim dràvama, u okviru

spoqne politike Republike Srbije, pod uslovima i na na-

~in predvi|en zakonom za zajednice lokalne samouprave.

Organi op{tine mogu sara|ivati sa nevladinim, huma-

nitarnim i drugim organizacijama, kada je to u interesu

op{tine i stanovnika sa wenog podru~ja.

^lan 10.

Op{tina ima svoju imovinu kojom samostalno upravqa-

ju organi op{tine u skladu sa zakonom.

^lan 11.

Rad organa op{tine je javan, i u tom smislu, a u ciqu

obezbe|ivawa javnosti, op{tina moè da izdaje glasilo

op{tine, moè objavqivati promotivne i informativne

publikacije, ostvarivati saradwu sa medijima i na drugi

na~in obezbe|uje javnost rada, u skladu sa Statutom grada i

ovim statutom.

^lan 12.

Teritoriju op{tine ~ine naseqena mesta odnosno pod-

ru~ja katastarskih op{tina koji ulaze u wen sastav, i to:

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Naseqe Kat. op{tina

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Arnajevo Arnajevo

Barajevo deo Barajevo

Ba}evac Ba}evac

Beqina Beqina

Bo`darevac Bo`darevac

Veliki Borak Veliki Borak

Vrani} Vrani}

Naseqe Gaj deo Barajevo

Glum~evo Brdo deo Barajevo

Guncati Guncati

Lisovi} Lisovi}

Mani} Mani}

Meqak Meqak

Roànci Roànci

[iqakovac [iqakovac

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

áá – POSLOVI KOJE OBAVQA OP[TINA

^lan 13.

Op{tina u skladu sa Statutom grada, preko svojih organa:

1. donosi statut, buxet i zavr{ni ra~un buxeta op{tine;

2. donosi programe i sprovodi projekte razvoja op{ti-

ne i stara se o unapre|ewu op{teg okvira za privre|ivawe

u op{tini, u skladu sa aktima grada;


3. osniva mesnu zajednicu, po pribavqenom mi{qewu gra-

|ana u skladu sa zakonom, ovim statutom i aktima op{tine;


koje donosi grad;


nom i odlukom grada radi izgradwe objekata bruto povr{i-

ne do 800 m²;


strukciju objekata do 800 m² bruto povr{ine (po jusu), i

pretvarawe zajedni~kih prostorija u stambeni, odnosno





nim povr{inama (kiosci, letwe ba{te, pokretne tezge i

sl.), u skladu sa propisom grada;




{tini i sprovodi propise kojima se ure|uje komunalni

red, u skladu sa zakonom i aktima grada;










votne sredine na svom podru~ju u skladu sa aktima grada i



13. prati stawe i stara se o opremawu i odràvawu

(osim kapitalnog), de~ijih vrti}a i osnovnih {kola, pra-

ti upis u prvi razred osnovne ili specijalne {kole i re-

dovno poha|awe nastave u osnovnim {kolama i pokre}e

prekr{ajni postupak protiv roditeqa, odnosno starateqa

u skladu sa zakonom; u saradwi sa obrazovno-vaspitnom

ustanovom utvr|uje mere i aktivnosti za{tite i bezbedno-

sti dece, odnosno u~enika za vreme ostvarivawa obrazovno

– vaspitnog rada i drugih aktivnosti koje organizuje usta-

nova, u skladu sa zakonom;

14. podsti~e razvoj kulturno-umetni~kog stvarala{tva


vawe kulturnih manifestacija od zna~aja za op{tinu i u

ciqu zadovoqavawa potreba gra|ana sa svog podru~ja moè

osnivati ustanove kulture;


ta ustanova ~iji je osniva~ op{tina; prati potrebe i sta-

ra se o zadovoqavawu potreba gra|ana u oblasti sporta na

podru~ju op{tine; u~estvuje u realizaciji sistema {kol-

skog sporta i obezbe|uje uslove za organizovawe i odrà-

vawe sportskih takmi~ewa i manifestacija od op{tin-

skog zna~aja; obezbe|uje uslove za realizaciju programa

ustanova i omladinskih organizacija na svom podru~ju i u


osnovati ustanove u oblasti sporta;


mlade u op{tini, donosi akcioni plan za mlade op{tine

u skladu sa strategijom i akcionim planom grada, moè da

osnuje, prati i obezbe|uje funkcionisawe Kancelarije za

mlade;




18. sprovodi mere za{tite kori{}ewa i ure|ewa poqo-


grada;


gleda stambenih i poslovnih zgrada, vodi evidenciju o na-

~inu organizovawa poslova odràvawa stambenih zgrada i

predlaè mere za ure|ewe zelenih povr{ina, de~ijih igra-

li{ta, objekata javne rasvete;

20. upravqa imovinom op{tine, koristi sredstva u dr-

àvnoj svojini i stara se o wihovom o~uvawu i uve}awu u

skladu sa zakonom;


prava i interesa;




op{tine i ure|uje wihovu organizaciju i rad i osniva jav-

na preduze}a, ustanove i druge organizacije u skladu sa

Statutom grada i ovim statutom;





gra|anima i podsti~e aktivnosti i pruà pomo} organiza-






27. moè ustanoviti za{titnika gra|ana;



29. propisuje prekr{aje za povrede propisa op{tine;


simbola op{tine;

31. izvr{ava propise i op{te akte grada i op{tine;

32. obezbe|uje uslove za obavqawe i razvoj komunalnih

delatnosti (pre~i{}avawe i distribucija vode, pre~i{}a-

vawe i odvo|ewe atmosferskih i otpadnih voda, proizvod-

wa i snabdevawe parom i toplom vodom, odràvawe ~isto-

}e, odràvawe deponija, ure|ivawe i odràvawe parkova,

zelenih, rekreacionih i drugih javnih povr{ina, javne ra-

svete, ure|ivawe i odràvawe grobqa i sahrawivawe, odr-

àvawe pijaca, dimni~arske usluge i dr.), i za wihovo oba-

vqawe mogu osnivati javna preduze}a, odnosno u koliko to

nije racionalno obzirom na obim i broj korisnika, mogu

obavqawe pojedinih komunalnih delatnosti ugovorom po-

veriti javnom preduze}u grada ili drugom preduze}u, odno-

sno preduzetniku, na na~elima konkurencije i javnosti, u

skladu sa zakonom i aktima grada;

33. odlu~uje o nazivima ulica, trgova, zaselaka i drugih

delova naseqenih mesta na svom podru~ju u skladu sa zako-

nom i propisima grada;

34. obavqa i druge poslove od interesa za gra|ane, u

skladu sa zakonom, Statutom grada i drugim propisima gra-

da i ovim statutom.

^lan 14.

Op{tina obavqa i druge poslove od neposrednog inte-

resa za gra|ane u skladu sa ustavom i zakonom a koji su

utvr|eni Statutom grada i drugim op{tim aktom grada, kao

poslovi koje obavqa op{tina.

ááá – ORGANI OP[TINE

^lan 15.

Poslove op{tine vr{e organi op{tine.

Gra|ani u~estvuju u vr{ewu poslova op{tine, preko

izabranih odbornika Skup{tine op{tine, putem gra|an-

ske inicijative, zbora gra|ana i referencumom u skladu sa

Ustavom, zakonom, Statutom grada i aktima op{tine.

^lan 16.

Organi op{tine su:

– Skup{tina gradske op{tine,

– predsednik gradske op{tine,

– Ve}e gradske op{tine,

– Uprava gradske op{tine.


Skup{tina op{tine

^lan 17.

Skup{tina op{tina Barajevo (u daqem tekstu Skup{ti-

na), je predstavni~ki organ koji vr{i osnovne funkcije

vlasti utvr|ene Ustavom, zakonom, Statutom grada, drugim

op{tim aktima grada i ovim statutom.

^lan 18.

Skup{tina ima 33 odbornika.

Gra|ani biraju odbornike na neposrednim izborima,

tajnim glasawem, na ~etiri godine, shodnom primenom za-

kona kojim se ure|uju lokalni izbori.

Odbornik ne moè biti zaposlen u Op{tinskoj upravi

i lice koje imenuje odnosno postavqa Skup{tina.

Ako zaposleni u Op{tinskoj upravi bude izabran za od-

bornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju dok traje

wegov odborni~ki mandat.

Danom potvr|ivawa odborni~kog mandata licima koje

je imenovala odnosno postavila Skup{tina prestaje funk-

cija na koju su imenovani, odnosno postavqeni.

^lanovi ve}a koje bira Skup{tina ne mogu istovreme-

no biti i odbornici.


pri vr{ewu javnih funkcija ne iskqu~uju primenu odreda-

ba ovog statuta o poslovima koji su odre|eni kao nespoji-

vi sa funkcijom odbornika u Skup{tini.

Nadle`nost, odlu~ivawe i sazivawe sednice Skup{tine

^lan 19.

Skup{tina u skladu sa Statutom grada:

1. donosi statut op{tine Barajeva i poslovnik o radu

Skup{tine op{tine,

2. donosi buxet i zavr{ni ra~un buxeta op{tine Bara-

jevo,

3. donosi program rada Skup{tine op{tine,

4. donosi program razvoja op{tine i pojedinih delat-

nosti i detaqan plan radova po mesnim zajednicama (iz-

gradwa i odràvawe seoskih, poqskih i nekategorisanih

puteva i drugih radova po mesnim zajednicama), sprovodi

projekte razvoja op{tine i stara se o unapre|ewu op{teg

okvira za privre|ivawe u op{tini u skladu sa Statutom

grada,

5. donosi propise i druge op{te akte,

6. daje mi{qewa na prostorne i urbanisti~ke planove

koje donosi grad,


delatnosti i za wihovo vr{ewe osniva javno preduze}e,

8. obrazuje organe, organizacije i slu`be za potrebe op-

{tine i ure|uje wihovu organizaciju i rad i osniva javna

preduze}a, ustanove i druge organizacije u skladu sa Statu-

tom grada i ovim statutom i donosi odluku o poveravawu

pojedinih poslova iz oblasti komunalnih i drugih delat-

nosti drugim preduze}ima ili preduzetnicima,

9. obrazuje javno pravobranila{tvo,

10. imenuje i razre{ava upravni i nadzorni odbor jav-

nih preduze}a, ustanova i drugih organizacija i slu`bi

~iji je osniva~; imenuje i razre{ava direktora javnih

preduze}a, ustanova i drugih organizacija i slu`bi ~iji je

osniva~ i daje saglasnost na wihove statute, daje sagla-

snost na cene wihovih proizvoda i usluga i vr{i druga

prava osniva~a u skladu sa zakonom,

11. bira i razre{ava predsednika Skup{tine i wegovog

zamenika, postavqa i razre{ava sekretara Skup{tine i

wegovog zamenika i bira i razre{ava ~lanove radnih tela

Skup{tine,

12. bira i razre{ava predsednika op{tine, wegovog za-

menika i ~lanove Op{tinskog ve}a,

13. bira i razre{ava javnog pravobranioca op{tine i

wegovog zamenika,

14. donosi odluku o osnivawu mesne zajednice i drugih

oblika mesne samouprave po pribavqenom mi{qewu gra|a-

na u skladu sa zakonom i Statutom grada, i odluku o orga-

nizaciji i radu mirovnih ve}a,

15. moè da ustanovi za{titnika gra|ana za op{tinu

Barajevo,

16. bira i razre{ava za{titnika gra|ana za op{tinu

Barajevo,

17. donosi odluku o naknadama odbornika i ~lanova

radnih tela,

18. utvr|uje predlog odluke o raspisivawu referenduma

za podru~je op{tine i deo op{tine, izja{wava se o pred-

lozima sadrànim u gra|anskoj inicijativi i utvr|uje

predlog odluke o samodoprinosu,

19. donosi odluku o upravqawu imovinom op{tine i ko-

ri{}ewu sredstava u dràvnoj svojini i donosi odluku o

javnom zaduìvawu op{tine tj. zakqu~uje ugovore o zaduì-

vawu – krediti i drugi oblici zaduìvawa, u skladu sa za-

konom kojim se ure|uje javni dug,

20. donosi odluku o udruìvawu i o saradwi sa drugim

op{tinama u zemqi i inostranstvu,

21. donosi odluku o prazniku i slave op{tine i odluku

o simbolima op{tine i daje saglasnost na upotrebu imena

i simbola op{tine,

22. donosi odluku o nazivima ulica, trgova, zaselaka i

drugih delova naseqenih mesta u skladu sa zakonom i pro-

pisima grada,

23. donosi odluku o kori{}ewu poslovnog prostora ~i-

ji je korisnik op{tina Barajevo, utvr|uje visinu naknade

za kori{}ewe tog prostora i vr{i nadzor nad wegovim ko-

ri{}ewem u skladu sa zakonom,

24. donosi propise o postavqawu privremenih objekata

na javnim povr{inama (kiosci, letwe ba{te, pokretne te-

zge i sl.), u skladu sa propisima grada,

25. donosi akcione i sanacione planove i propise i

planove od zna~aja za za{titu ìvotne sredine na svom

podru~ju u skladu sa propisima grada,

26. donosi akcioni plan za mlade u skladu sa strategijom

i akcionim planom grada i u ciqu sprovo|ewa strategije i

akcionog plana, moè da osnuje Kancelariju za mlade,

27. donosi akte kojima se utvr|uju mere i aktivnosti za-

{tite i bezbednosti dece odnosno u~enika za vreme ostva-

rivawa obrazovno – vaspitnog rada i drugih aktivnosti

koje organizuje {kolska, odnosno pred{kolska ustanova u

skladu sa zakonom,

28. u ciqu obezbe|ivawa uslova za odràvawe kulturnih

manifestacija od zna~aja za op{tinu i zadovoqavawa po-

treba gra|ana op{tine, moè osnovati ustanovu kulture,

29. donosi odluku o kulturnim i sportskim manifesta-

cijama od op{tinskog zna~aja,

30. u ciqu obezbe|ivawa uslova za odràvawe sportskih

manifestacija od zna~aja za op{tinu i zadovoqavawa po-

treba gra|ana op{tine, moè osnovati ustanove iz oblasti

sporta,

31. u ciqu razvoja ugostiteqstva, zanatstva, turizma i

trgovine na podru~ju op{tine i u ciqu promovisawa turi-

zma moè osnovati turisti~ku organizaciju,

32. razmatra izve{taje o radu finansijske izve{taje i

daje saglasnost na programe rada ukqu~uju}i i finansij-

ski program javnih preduze}a,

33. propisuje prekr{aje za povrede propisa op{tine,

34. donosi eti~ki kodeks o pona{awu funkcionera.

35. obavqa druge poslove propisane zakonom, Statutom

grada i ovim statutom od neposrednog interesa za gra|ane

op{tine.

^lan 20.

Skup{tina odlu~uje ako sednici prisustvuje ve}ina od

ukupnog broja odbornika.

Odluke se donose ve}inom glasova prisutnih odborni-

ka, ukoliko zakonom, Statutom grada i ovim statutom nije

druk~ije odre|eno.


^lan 21.

Skup{tina odlu~uje ve}inom glasova od ukupnog broja

odbornika kada odlu~uje o dono{ewu, odnosno:

1. statuta op{tine Barajevo,

2. odluke o osnivawu mesne zajednice,

3. odluke o buxetu i zavr{nom ra~unu buxeta op{tine

Barajevo,

4. programa razvoja op{tine,

5. davawa mi{qewa na prostorne i urbanisti~ke pla-

nove,

6. izboru predsednika op{tine Barajevo, wegovog zame-

nika i ~lana Op{tinskog ve}a,

7. izboru predsednika Skup{tine op{tine i wegovog

zamenika,

8. odluke o raspisivawu referenduma za podru~je op-

{tine Barajevo,

9. odluke o udruìvawu i saradwi sa drugim op{tina-

ma u zemqi i inostranstvu,

10. odluke o nazivima ulica, trgova, zaselaka i drugih

naseqenih mesta,

11. odluke o javnom zaduìvawu op{tine,

12. poslovnika o radu Skup{tine op{tine,

13. utvr|ivawu predloga odluke o samodoprinosu i od-

lu~ivawu o inicijativi za uvo|ewe samodoprinosa,

14. u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom, Statutom

grada i ovim statutom.

^lan 22.

Sednicu novog saziva Skup{tine saziva predsednik


objavqivawa rezultata izbora – konstitutivna sednica.

Konstitutivna sednica mora se odràti u roku od dva

meseca od dana objavqivawa rezultata izbora.

Ukoliko predsednik Skup{tine iz prethodnog saziva ne

sazove konstitutivnu sednicu u roku predvi|enom u stavu 1.

ovog ~lana, sednicu novog saziva sazva}e najstariji odbornik

u roku od sedam dana od isteka roka iz stava 1. ovog ~lana.

Sednicom predsedava najstariji odbornik od prisutnih

odbornika.

^lan 23.

Na prvoj sednici novog saziva na osnovu izve{taja ve-

rifikacionog odbora Skup{tina odlu~uje javnim glasa-

wem o potvr|ivawu mandata odbornika u skladu sa zakonom.

Verifikacioni odbor iz stava 1 ovog ~lana biraju od-

bornici Skup{tine novog saziva ve}inom glasova od pri-

sutnih odbornika.

Posle verifikacije mandata Skup{tina bira predsed-

nika Skup{tine, i postavqa sekretara Skup{tine ~ime se

smatra da je Skup{tina konstituisana u skladu sa zakonom.

^lan 24.

Sednice Skup{tine, nakon konstituisawa saziva pred-

sednik Skup{tine po sopstvenoj inicijativi, po potrebi,

a najmawe jednom u tri meseca.

Predsednik Skup{tine duàn je da zakaè sednicu na

zahtev predsednika op{tine, Op{tinskog ve}a, ili 1/3 od-

bornika, u roku od sedam dana od dana podno{ewa zahteva,

tako da dan odràvawa sednice bude najkasnije u roku od

15 dana od dana podno{ewa zahteva.

Ako predsednik Skup{tine ne zakaè sednicu u roku

iz stava 2. ovog ~lana, sednicu moè zakazati podnosilac

zahteva, a istom predsedava odbornik koga odredi podnosi-

lac zahteva.



rad, a u drugim slu~ajevima o odlalgawu sednice odlu~uje

Skup{tina.


^lan 25.

Pravo je i du`nost odbornika da u~estvuje u radu Skup-

{tine i wenih radnih tela, izvr{ava poverene zadatke,

predlaè Skup{tini raspravu o odre|enim pitawima,

podnosi predloge odluka i drugih akata iz nadle`nosti

Skup{tine, postavqa odborni~ka pitawa, podnosi amand-

mane na predloge odluka i u~estvuje u drugim aktivnostima

Skup{tine.

^lan 26.

Odbornik Skup{tine ima pravo na naknadu za rad i na

druga primawa, u skladu sa odlukom Skup{tine.

^lan 27.



davawa glasa na sednici Skup{tine i wenih radnih tela.

Radna tela Skup{tine

^lan 28.

Skup{tina osniva stalna radna tela, radi razmatrawa

pojedinih pitawa iz svoje nadle`nosti.

Skup{tina, po potrebi, osniva povremena radna tela

radi razmatrawa odre|enog pitawa i izvr{avawa odre|e-

nog zadatka iz svoje nadle`nosti.

^lan 29.

Stalna radna tela Skup{tine su saveti i komisije.

Saveti imaju sedam ~lanova, a komisije pet ~lanova.

Skup{tina obrazuje najvi{e 10 radnih tela.

^lanove stalnih radnih tela bira i razre{ava Skup-

{tina, za mandatni period za koji je izabrana Skup{tina.


ka i iz reda gra|ana s tim {to vi{e od polovine ~lanova

radnih tela mora biti iz reda odbornika.

Stalno radno telo bira predsednika i zamenika pred-

sednika, iz reda odbornika.

^lan 30.

Stalna radna tela, po pravilu, treba da odràvaju od-

borni~ki sastav Skup{tine.

^lan Op{tinskog ve}a ne moè biti ~lan stalnog rad-

nog tela.

^lan 31.

Stalna radna tela daju mi{qewa o predlozima odluka i

drugih akata koje donosi Skup{tina i obavqaju druge po-

slove u skladu sa poslovnikom Skup{tine i drugim akti-

ma op{tine.

Broj i zadaci stalnih radnih tela kao i prava i du`no-

sti predsednika i ~lanova stalnih radnih tela utvr|uje se

poslovnikom Skup{tine.

^lan 32.

Skup{tina, na predlog odbornika, predsednika op{ti-

ne i Op{tinskog ve}a osniva povremena radna tela za raz-

matrawe odre|enih pitawa odnosno za obavqawe odre|enog

zadatka iz nadle`nosti Skup{tine.

^lanovi povremenog radnog tela mogu biti birani iz

sastava odbornika i gra|ana s tim {to se predsednik bira

iz reda odbornika.

Aktom o osnivawu povremenog radnog tela odre|uju se

zadaci, sastav, broj ~lanova, vreme na koje se obrazuje ili

rok za izvr{ewe zadatka povremenog radnog tela.

Predsednik i zamenik predsednika Skup{tine i sekre-

tar Skup{tine

^lan 33.

Skup{tina ima predsednika.

Predsednik Skup{tine organizuje rad Skup{tine, sa-

ziva sednice, predlaè dnevni red, predsedava sednicama,

stara se o ostvarivawu javnosti rada Skup{tine, potpisu-


je akte koje donosi Skup{tina i vr{i druge poslove utvr-

|ene zakonom, i ovim statutom.

^lan 34.

Predsednik Skup{tine bira se iz reda odbornika, na

predlog najmawe 1/3 odbornika, na vreme od ~etiri godine,

tajnim glasawem ve}inom glasova od ukupnog broja odbor-

nika Skup{tine. Odbornik moè potpisati predlog za sa-

mo jednog kandidata.

U predlogu iz prethodnog stava sadràno je da li }e

predloèni kandidat biti na stalnom radu u op{tini.

Ako su predloèna dva kandidata a ni jedan ne dobije po-

trebnu ve}inu, postupak kandidovawa i izbora se ponavqa.

Ako su predloèna tri ili vi{e kandidata, a ni jedan

ne dobije potrebnu ve}inu, izbor se vr{i u drugom krugu

gde }e se izbor vr{iti izme|u dva kandidata koji su u pr-

vom krugu dobili najve}i broj glasova.

Ako u drugom krugu ni jedan kandidat ne dobije potreb-

nu ve}inu, postuak kandidovawa i izbora se ponavqa.

Za predsednika Skup{tine izabran je kandidat koji je do-

bio vi{e od polovine glasova od ukupnog broja odbornika.

Predsednik Skup{tine moè biti na stalnom radu.

^lan 35.

Predsedniku Skup{tine moè prestati funkcija pre

isteka vremena na koje je izabran:

1. prestankom mandata odbornika, u skladu sa zakonom,

2. podno{ewem ostavke na funkciju predsednika,

3. razre{ewem.

Predsednik Skup{tine razre{ava se na isti na~in na

koji je biran.

^lan 36.


u slu~aju wegove odsutnosti i spre~enosti da obavqa svoju

du`nost.

Zameniku predsednika Skup{tine prestaje mandat pre

isteka vremena pod istim uslovima kao predsedniku Skup-

{tine.


na isti na~in kao i predsednik Skup{tine.

Zamenik predsednika Skup{tine moè biti na stalnom

radu u op{tini.

^lan 37.

U slu~aju istovremenog prestanka mandata predsednika

Skup{tine i wegovog zamenika, poslove predsednika

Skup{tine do izbora novog predsednika vr{i}e najstari-

ji odbornik od prisutnih.

U slu~aju iz prethodnog stava, sednicu Skup{tine na

kojoj }e biti izabrani predsednik i zamenik predsednika

Skup{tine zakaza}e najstariji odbornik a sednica }e se

zakazati i odràti u roku od 15 dana od dana prestanka

mandata predsednika i zamenika predsednika Skup{tine.

^lan 38.

Skup{tina ima sekretara koji se stara o obavqawu

stru~nih poslova u vezi sa sazivawem i odràvawem sedni-

ca Skup{tine i wenih radnih tela i rukovodi admini-

strativnim poslovima vezanim za wihov rad.

Sekretar Skup{tine postavqa se na predlog predsed-

nika Skup{tine na ~etiri godine i moè biti ponovo po-

stavqen.

Za sekretara Skup{tine moè biti postavqeno lice sa

zavr{enim pravnim fakultetom, poloènim stru~nim is-

pitom za rad u organima dràvne uprave i radnim isku-

stvom od najmawe tri godine.

Skup{tina moè na predlog predsednika Skup{tine

razre{iti sekretara i pre isteka mandata.

Sekretar moè imati zamenika koji ga zamewuje u slu-

~aju wegove odsutnosti i spre~enosti da obavqa svoju du-

`nost.

Zamenik sekretara Skup{tine se postava i razre{ava


{tine.

^lan 39.

Re{ewa o pravima i obavezama po osnovu radnog odno-

sa predsednika Skup{tine, zamenika predsednika Skup-

{tine, sekretara Skup{tine i zamenika sekretara Skup-

{tine donosi nadle`no stalno radno telo Skup{tine, uz

prethodnu saglasnost predsednika op{tine.

^lan 40.

Na~in pripreme, vo|ewa i rad sednice Skup{tine i

druga pitawa vezana za rad Skup{tine i wenih radnih te-

la ure|uju se poslovnikom Skup{tine, koga donosi Skup-

{tina ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika, na

predlog nadle`nog radnog tela, uz prethodnu saglasnost

predsednika op{tine.

Javnost rada Skup{tine

^lan 41.

Sednice Skup{tine su javne za ~iju javnost je odgovo-

ran predsednik Skup{tine.

Poziv i materijal za sednicu Skup{tine dostavqaju se

sredstvima informisawa radi uponavawa javnosti.

Sednici Skup{tine mogu prisustvovati predstavnici

sredstava informisawa, ovla{}eni predstavnici predla-

ga~a kao i sva druga zainteresovana lica ~ije prisustvo

odobri predsednik Skup{tine u skladu sa poslovnikom.

Skup{tina moè odlu~iti da wena sednica ne bude javna

iz razloga bebednosti i drugih razloga utvr|enih zakonom.

Izvr{ni organi op{tine

^lan 42.

Izvr{ni organi op{tine su predsednik op{tine i Op-

{tinsko ve}e.

Predsednik i zamenik predsednika op{tine

^lan 43.

Predsednika op{tine bira Skup{tina iz reda odbor-

nika, na vreme od ~etiri godine, tajnim glasawem, ve}inom

glasova od ukupnog broja odbornika Skup{tine.

Predsednik ima zamenika koji ga zamewuje u slu~aju we-

gove odsutnosti i spre~enosti da obavqa svoju du`nost.

Predsednik Skup{tine predlaè kandidata za pred-

sednika op{tine.


za zamenika predsednika op{tine iz reda odbornika, koga

bira Skup{tina na isti na~in kao i predsednika op{tine.

Predsednik, zamenik predsednika op{tine i ~lanovi

Op{tinskog ve}a izabrani su ako je za wihov izbor glasa-

lo vi{e od polovine od ukupnog broja odbornika.

Predsedniku i zameniku predsednika op{tine izborom

na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skup{tini.

Predsednik op{tine i zamenik predsednika oop{tine

su na stalnom radu u op{tini.

Re{ewe o pravima i obavezama po osnovu radnog odno-

sa predsednika i zamenika predsednika op{tine donosi

nadle`no stalno radno telo Skup{tine, uz prethodnu sa-

glasnost predsednika op{tine.

^lan 44.


vremena na koje je biran na isti na~in na koji je izabran.


raspravqati i odlu~ivati u roku od 15 dana od dana dosta-

vqawa predloga predsedniku Skup{tine.

Predsednik op{tine moè podneti ostavku predsedni-

ku Skup{tine koju Skup{tina konstatuje, nakon ~ega


Skup{tina bira predsednika u skladu sa ~lanom 43. ovog

statuta na prvoj narednog sednici Skup{tine.

^lan 45.


meniku predsednika op{tine i Op{tinskom ve}u.

Zamenik predsednika op{tine moè biti razre{en pre

isteka vremena na koji je biran, na predlog predsednika

op{tine, na isti na~in na koji je izabran, a ~lan Op{tin-

skog ve}a na predlog predsednika opo{tine ili 1/3 odbor-

nika.


predsednika op{tine ili ~lana Op{tinskog ve}a, pred-

sednik op{tine je duàn da Skup{tini podnese predlog

za izbor novog zamenika predsednika op{tine ili ~lana

Op{tinskog ve}a a Skup{tina istovremeno donosi odluku

o razre{ewu i izboru zamenika predsednika op{tine i

~lana Op{tinskog ve}a.

Predsednik op{tine, zamenik predsednika op{tine

kao i ~lan Op{tinskog ve}a koje bira Skup{tina ostaju

na du`nosti i vr{e teku}e poslove do izbora novog pred-

sednika op{tine, zamenika predsednika op{tine ili ~la-

na Op{tinskog ve}a.

^lan 46.

Predsednik op{tine:

1. predstavqa i zastupa op{tinu,

2. neposredno izvr{ava i stara se o izvr{pavawu odlu-

ka i drugih akata op{tine,


op{tina,

4. naredbodavac je izvr{ewa buxeta op{tine,

5. usmerava i uskla|uje rad Op{tinske uprave,

6. donosi pojedina~ne i druge akte za koje ovla{}en za-

konom, Statutom grada i ovim statutom,

7. u ime op{tine zakqu~uje kolektivne ugovore za usta-

nove, preduze}a i druge javne slu`be, ~iji je osniva~ Skup-

{tina,

8. donosi pravilnik o platama i drugim naknadama li-

ca koja bira, postavqa i imenuje Skup{tina i Op{tinsko

ve}e i platama zaposlenih i postavqenih lica u Upravi

gradske op{tine,

9. postavqa i razre{ava pomo}nike predsednika op-

{tine,

10. daje saglasnost na op{te akte korisnika buxeta i

ustanova i preduze}a ~iji je osniva~ Skup{tina kojima se

ure|uje struktura i broj zaposlenih,

11. organizuje rad Op{tinskog ve}a i daje konkretna

zaduèwa ~lanovima Ve}a i odre|uje ~lanove Ve}a na stal-

nom radu u op{tini,

12. odlu~uje o sredstvima u dràvnoj svojini u skladu sa

zakonom,

13. donosi re{ewa o davawu na kori{}ewe odnosno u

zakup kao i o otkazu ugovora o davawu na kori{}ewe odno-

sno u zakup gra|evinskog zemqi{ta radi izgradwe objeka-

ta brupo povr{ine do 800 m², i poslovnih prostorija ~iji

je korisnik op{tina, u skladu sa zakonom i vr{i nadzor

nad wihovim kori{}ewem,

14. odlu~uje o pribavqawu i otu|ewu opreme ve}e vred-

nosti za potrebe organa op{tine,

15. predlaè akte Skup{tini o javnom zaduìvawu op-

{tine,

16. zakqu~uje ugovore o donaciji od fizi~kog ili prav-

nog lica i o tome izve{tava Skup{tinu,

17. prati stawe i stara se o odràvawu, (osim kapital-

nog), de~ijih vrti}a i osnovnih {kola i prati upis u prvi

razred osnovne i specijalne {kole i redovno poha|awe na-

stave u osnovnim {kolama, i na osnovu izve{taja nadle-

`nog organa o preduzetim merama u skladu sa zakonom, sta-

ra se o pravilnom funkcionisawu u ovoj oblasti,

18. u saradwi sa vaspitno-obrazovnom ustanovom utvr|u-

je mere i aktivnosti za{tite o bezbednosti dece, odnosno

u~enika za vreme nastave i drugih aktivnosti koje organi-

zuje ustanova u skladu sa zakonom,

19. stara se o izvr{ewu akcionog plana za mlade i

obrazuje Savet za mlade,

20. stara se o obezbe|ivawu uslova za razvoj kulturno-

umetni~kog starala{tva i amaterizma i obezbe|uje uslove

za odràvawe manifestacija od op{tinskog zna~aja,

21. stara se o u~e{}u op{tine u izgradwi i odràvawu

sportskih objekata, ustanova ~iji je osniva~ op{tina, pra-

ti potrebe i stara se o zadovoqavawu potreba gra|ana u

oblasti sporta, u~estvuje u realizaciji sistema {kolskog

sporta i obezbe|uje uslove za organizovawe i odràvawe

sportskih manifestacija od op{tinskog zna~aja,

22. stara se da organizacija ili preduze}e koje se bavi

izgradwom, odràvawem i upravqawem i kori{}ewem seo-

skih, poqskih i drugih nekategorisanih puteva izvr{ava

blagovremeno i na zadovoqavaju}i na~in poslove u toj

oblasti,

23. stara se da se sprovo|ewe mera za ure|ewe i odrà-

vawe spoqnog izgleda poslovnih i stambenih zgrada, ure-

|ewe zelenih povr{ina, de~ijih igrali{ta, objekata javne

rasvete i komunalnog reda u op{tini sprovodi na zadovo-

qavaju}i na~in,

24. podsti~e aktivnosti i pruà pomo} organizacijama

koje se bave razli~itim oblicima samopomo}i i solidarno-

sti sa licima sa posebnim potrebama invalidima, licima

koja su su{tinski u nejednakom poloàju sa ostalim gra|a-

nima i drugim socijalno-humanitarnim organizacijama i u

tom smislu donosi re{ewa o pruàwu finansijske pomo}i

pomenutim licima i pomenutim organizacijama,



nika nacionalnih mawina i etni~kih grupa,

26. stara se o izvr{avawu propisa i op{tih akata gra-

da i Skup{tine,

27. vr{i i druge poslove utvr|ene zakonom, Statutom

grada, ovim statutom i drugim aktima grada i Skup{tine.

^lan 47.

Predsednik op{tine, u ciqu izvr{avawa poslova i re-

{avawa pitawa iz svoje nadle`nosti osniva komisije,

radne grupe i druga povremena radna tela.

Op{tinsko ve}e

^lan 48.

Op{tinsko ve}e ~ine predsednik op{tine, zamenik

predsednika op{tine kao i ~lanovi Op{tinskog ve}a ko-

je bira Skup{tina, na period od ~etiri godine, tajnim

glasawem, ve}inom od ukupnog broja odbornika.



Kad odlu~uje o izboru predsednika op{tine, Skup{ti-




Zamenik predsednika op{tine je ~lan Op{tinskog ve-

}a po funkciji.

Skup{tina na predlog predsednika op{tine bira devet

~lanova Op{tinskog ve}a.

^lanovi Op{tinskog ve}a koje bira Skup{tina ne mo-

gu istovremeno biti i odbornici, a mogu biti zaduèni za

jednu ili vi{e oblasti iz nadle`nosti op{tine.


}a prestaje odborni~ki mandat.


op{tini. Re{ewe o odre|ivawu ~lanova Ve}a na stalno ra-

du, na predlog Ve}a donosi predsednik op{tine a re{ewe

o pravima i obavezama ~lanova Ve}a na stalnom radu dono-

si nadle`no radno telo Skup{tine uz prethodnu sagla-

snost predsednika op{tine.


^lan 49.

Op{tinsko ve}e:

1. predlaè statut op{tine Barajevo, buxet op{tine

Barajevo, predlaè program razvoja op{tine i detaqan

plan radova po mesnim zajednicama i druge odluke i akte

koje donosi Skup{tina,

2. donosi odluku o privremenom finansirawu u slu~aju

da Skup{tina ne donese buxet op{tine pre po~etka fi-

skalne godine,

3. daje saglasnost na finansijski plan korisnika guxe-

ta i mesnih zajednica i razmatra wihove izve{taje o radu

i programe rada, osim javnih preduze}a,

4. vr{i nadzor nad radom Op{tinske uprave, poni{ta-

va ili ukida akte Op{tinske uprave koji nisu u saglasno-

sti sa zakonom, Statutom grada i ovim statutom ili drugim

op{tim aktom Skup{tine ili grada,

5. stara se o izvr{avawu poverenih nadle`nosti iz

okvira prava i du`nosti grada,

6. upu}uje nadle`ni organ Op{tinske uprave da u~e-

stvuje u pripremawu propisa grada ~ija je sadrìna od po-

sebnog zna~aja za ostvarivawe prava i du`nosti op{tine a

pitawe je iz nadle`nosti tog organa Op{tinske uprave,

7. traì mi{qewe od nadle`nih organa grada o prime-

ni propisa i drugih op{tih akata grada,

8. daje organima grada inicijativu za ure|ivawe ili do-

no{ewe odnosno izmenu propisa iz nadle`nosti grada i

za preduzimawe mera od zna~aja za ostvarivawe prava i du-

`nosti op{tine,

9. donosi op{ta akta kada je na to ovla{}eno zakonom

ili propisom Skup{tine ili grada,

10. pokre}e postupak za ocenu ustavnosti ili zakonito-

sti zakona ili drugog op{teg akta Republike ili grada ko-

jima se povre|uje pravo op{tine i daje odgovore Ustanovm

sudu,

11. postavqa i razre{ava na~elnika i zamenika na~el-

nika Op{tinske uprave,

12. daje saglasnost na akt o unutra{woj organizaciji i

sistematizaciji radnih mesta Op{tinske uprave,

13. vr{i druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom

grada i ovim statutom i drugim op{tim aktima Skup{ti-

ne i grada.

^lan 50.

Predsednik op{tine je predsednik Op{tinskog ve}a, a

zamenik predsednika op{tine je ~lan Op{tinskog ve}a po

funkciji.

^lan 51.

Op{tinsko ve}e moè da odlu~uje ako sednici prisu-

stvuje ve}ina od ukupnog broja wegovih ~lanova.

Op{tinsko ve}e odlu~uje ve}inom glasova od ukupnog

broja prisutnih ~lanova ako zakonom ili Statutom grada i

ovim statutom nije druk~ije predvi|eno. Prilikom utvr|i-

vawa predloga odluke o buxetu op{tine i dono{ewa odlu-

ke o privremenom finansirawu, Op{tinsko ve}e odlu~uje

ve}inom od ukupnog broja ~lanova Ve}a.

Organizacija, na~ina rada i odlu~ivawa Op{tinskog

ve}a bliè se ure|uje Poslovnikom o radu.

^lan 52.

Predsednik opo{tine i Op{tinsko ve}e izve{tavaju

Skup{tinu, po sopstvenoj inicijativi ili na wen zahtev o

izvr{avawu odluka i drugih akata op{tine, a najmawe {e-

stomese~no.

^lan 53.


{nih organa op{tine, s tim da oni vr{e teku}e poslove iz

svoje nadle`nosti do stupawa na du`nost novih izvr{nih

organa, odnosno predsednika i ~lanova privremenog orga-

na ako je Skup{tini mandat prestao zbog raspu{tawa.

Op{tinska uprava

^lan 54.

Za vr{ewe upravnih poslova u okviru prava i du`nosti

op{tine i odre|enih stru~nih poslova za potrebe Skup-

{tine, predsednika op{tine i Op{tinskog ve}a obrazuje

se Uprava gradske op{tine Barajevo (u daqem tekstu: Upra-

va), kao jedinstven organ op{tine.

^lan 55.

Uprava:

1. priprema propise i druge akte koje donosi Skup{ti-

na, predsednik op{tine i Op{tinsko ve}e,

2. izvr{ava odluke i druge akte Skup{tine, predsedni-

ka op{tine i Op{tinskog ve}a,

3. re{ava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravi-

ma i du`nostima gra|ana, preduze}a ustanova i drugih or-

ganizacija u upravnim stvarima iz nadle`nosti op{tine,

4. izvr{ava propise ~ije je izvr{avawe povereno op-

{tini,

5. obavqa stru~ne i druge poslove koje utvrdi Skup{ti-

na, predsednik op{tine i Op{tinsko ve}e.

Uprava najmawe {estomese~no dostavqa Skup{tini, a

predsedniku op{tine i Op{tinskom ve}u na wihov zahtev

izve{taj o radu na izvrpavawu poslova iz wene nadle`nosti.

Na~elnik i zamenik na~elnika Uprave

^lan 56.

Upravom, kao jedinstvenim organom rukovodi na~enik

Uprave, koga na osnovu javnog oglasa postavqa Op{tinsko

ve}e, na vreme od pet godina.

Za na~elnika Uprave moè biti postavqeno lice koje

ima zavr{en pravni fakultet, poloèn ispit za rad u or-

ganu dràvne uprave i najmawe pet godina radnog iskustva.

Na~elnik Uprave ima zamenika koji ga zamewuje u slu-

~aju wegove odsutnosti ili spre~enosti da obavqa svoju du-

`nost.

Zamenik na~elnika Uprave postavqa se na isti na~in i

pod istim uslovima kao i na~elnik Uprave.

Re{ewe o pravima i obavezama iz radnog odnosa na~el-

nika i zamenika na~elnika Uprave donosi nadle`no rad-

no telo Skup{tine uz prethodnu saglasnost predsednika

op{tine.

^lan 57.

U Upravi, za vr{ewe srodnih poslova, obrazuju se unu-

tra{we organizacione jedinice.

Rukovodioce unutra{wih organizacionih jedinica

raspore|uje na~elnik.

^lan 58.

Na~elnik i zamenik na~elnika Uprave mogu podneti

ostavku. Ostavka se podnosi Op{tinskom ve}u, a danom

konstatovawa ostavki od strane Op{tinskog ve}a, presta-

je im du`nost.

Op{tinsko ve}e moè razre{iti na~elnika i zameni-

ka na~elnika Uprave pre isteka mandata, na predlog pred-

sednika op{tine ili najmawe {est ~lanova Op{tinskog

ve}a, koji mora biti podnet u pismenoj formi, sa obrazlo-

èwem.

^lan 59.

U slu~aju da na~elnik Uprave i wegov zamenik ne budu

postavqeni ili u slu~aju istovremenog podno{ewa ostav-

ke ili razre{ewa na~elnika Uprave i wegovog zamenika,

Op{tinsko ve}e moè postaviti vr{ioca du`nosti na~el-

nika iz reda rukovodioca unutra{wih organizacionih je-

dinica, koji obavqa poslove na~elnika Op{tinske uprave

do wegovog postavqewa, a najduè {est meseci.


^lan 60.

Na~elnik Uprave za svoj rad i rad Uprave odgovara

Skup{tini, predsedniku op{tine i Op{tinskom ve}u.

Pomo}nici predsednika op{tine

^lan 61.

U Upravi se mogu postaviti tri pomo}nika predsedni-

ka op{tine izvan unutra{wih organizacionih jedinica,

za pojedine oblasti, (ekonomski razvoj, urbanizam, za{ti-

ta ìvotne sredine, de~ija i socijalna za{tita, zdravstvo,

poqoprivreda i dr.).

^lan 62.




predlaù projekte i daju mi{qewa u vezi sa pitawima ko-

ja su od zna~aja za razvoj u oblasti za koje su postavqeni, i

vr{e druge poslove utvr|ene odlukom o organizaciji Upra-

ve gradske op{tine.

Organizacija, na~in rada i sukob nadle`nosti u Upravi

^lan 63.

Akt o organizaciji Uprave gradske op{tine donosi

Skup{tina na predlog Op{tinskog ve}a, a akt o unutra-

{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta u Upravi

donosi na~elnik uz saglasnost Ve}a.

^lan 64.

U postupku pred Upravom primewuju se propisi o uprav-

nom postupku. Poslove Uprave koji se odnose na ostvariva-

we prava i interesa gra|ana i pravnih lica mogu obavqa-

ti lica koja imaju propisanu {kolsku spremu, poloèn

stru~ni ispit za rad u dràvnim organima i odgovaraju}e

radno iskustvo u skladu sa zakonom.

^lan 65.

Op{tinsko ve}e re{ava sukob nadle`nosti izme|u

Uprave i drugih imalaca javnih ovla{}ewa kada na osnovu

odluke Skup{tine odlu~uju o pojedinim pravima gra|ana,

pravnih lica ili drugih stranaka, a na~elnik Uprave re-

{ava sukob nadle`nosti izme|u organizacionih jedinica.

O izuze}u na~elnika re{ava Op{tinsko ve}e a o izuze-

}u slu`benog lica re{ava na~elnik.

Op{tinsko javno pravobranila{tvo

^lan 66.

Poslove pravne za{tite prava i interesa op{tine oba-

vqa Op{tinsko javno pravobranila{tvo.

Delokrug, organizacija i rad Op{tinskog javnog pra-

vobranila{tva ure|uje se posebnom odlukom Skup{tine.

Javnog pravobranioca i wegovog zamenika postavqa

Skup{tina.

áâ – FINANSIRAWE POSLOVA OP[TINE

Prihodi i buxet op{tine

^lan 67.

Za obavqawe poslova iz nadle`nosti op{tine utvr|e-

nih Statutom grada i ovim statutom, op{tini pripadaju

prihodi i primawa utvr|enim Statutom grada i odlukom o

buxetu grada Beograda.

Sredstva iz stava 1. ovog ~lana raspore|uju se op{tini

srazmerno vrsti i obimu poslova koje obavqa op{tina a

ista se utvr|uju odlukom o buxetu op{tine Barajevo koja se

donosi za kalendarsku godinu.

^lan 68.

Poslovi op{tine finansiraju se iz izvornih i ustu-

pqenih prihoda, transfera, primawa po osnovu zaduìva-

wa i drugih prihoda i primawa utvr|enih zakonom.

Prihodi iz prethodnog stava su op{ti prihodi gradske

op{tine Barajevo, osim onih ~iji je namenski karakter

utvr|en Zakonom.

Sredstva op{tine koriste se u skladu sa zakonom, odlu-

kom o buxetu grada i odlukom o buxetu op{tine Barajevo.

^lan 69.

Prihodi buxeta op{tine ~ija je namena utvr|ena zako-

nom (u daqem tekstu: namenski prihodi), koriste se prema

programu koji na predlog odseka nadle`nog za poslove fi-

nansija, za kalendarsku godinu (u daqem tekstu: godi{wi

program), donosi predsednik op{tine.

Godi{wi program iz prethodnog stava mora biti uskla-

|en sa programom razvoja grada, odnosno odgovaraju}e de-

latnosti i dinamikom finansirawa utvr|enom programom

razvoja grada.

^lan 70.

Op{tina ima buxet u kojem se iskazuju svi wegovi pri-

hodi i primawa, rashodi i izdaci.

Op{tina samostalno raspolaè prihodima i primawi-

ma koja joj pripadaju u skladu sa odlukom o buxetu grada i

odlukom o buxetu op{tine Barajevo.

^lan 71.

Buxet op{tine izra|uje se na na~in predvi|en zakonom

kojim se ure|uje dono{ewe buxeta jedinice lokalne samou-

prave.

Po isteku godine za koju je buxet donet, Skup{tina do-

nosi zavr{ni ra~un buxeta op{tine Barajevo, u skladu sa

zakonom.

^lan 72.

Buxet i zavr{ni ra~un iz prethodnog stava dostupni su

javnosti.

Za izvr{avawe buxeta op{tine predsednik op{tine od-

govara Skup{tini.

Odsek nadleàn za finansije obavezan je da svakodnev-

no prati izvr{ewe buxeta i da redovno izve{tava predsed-

nika op{tine.

Predsednik op{tine, preko organizacione jedinice

Gradske uprave za finansije, dostavqa gradona~elniku tro-

mese~ni izve{taj o izvr{ewu namenskih prihoda buxeta.

Samodoprinos

^lan 73.

Za finansirawe odre|enih potreba, odnosno za realiza-

ciju odre|enih projekata na teritoriji op{tine ili na de-

lu teritorije op{tine, moè se raspisati samodoprinos.

Odluku o uvo|ewu samodoprinosa donose gra|ani referen-

dumom u skladu sa zakonom, Statutom grada i ovim statutom.

Predlog odluke o uvo|ewu samodoprinosa za teritoriju

op{tine ili dela op{tine utvr|uje Skup{tina.

Inicijativu za dono{ewe odluke iz stava 1. ovog ~lana

moè podneti najmawe 1/3 odbornika Skup{tine, Op{tin-

sko ve}e i gra|ani putem gra|anske inicijative. Uz inici-

jativu se podnosi i program kojim se utvr|uju izvori, name-

na i na~in obezbe|ivawa ukupnih sredstava za realizaciju

projekta koji je predmet odluke o uvo|ewu samodoprinosa.

Po primqenoj inicijativi, Skup{tina odlu~uje o po-

kretawu postupka za uvo|ewe samodoprinosa ve}inom gla-

sova od ukupnog broja odbornika.

Kada Skup{tina prihvati inicijativu, donosi zakqu-

~ak kojim istovremeno odre|uje rok za pripremu nacrta od-

luke o uvo|ewu samodoprinosa i rok i na~in organizovawa

javne rasprave.



utvr|uje ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika po

postupku predvi|enom za dono{ewe statuta po prethodno

odrànoj javnoj raspravi.

^lan 74.


imaju izborno pravo i prebivali{te na podru~ju na kojem

se sredstva prikupqaju.

Odluku iz prethodnog stava donose i gra|ani koji nema-

ju izborno pravo i prebivali{te na podru~ju na kojem se

sredstva prikupqaju ako na tom podru~ju imaju napokretnu

imovinu, a sredstvima samodoprinosa se poboq{avaju

uslovi kori{}ewa te imovine.


od ukupnog broja gra|ana iz st. 1. i 2. ovog ~lana.

^lan 75.

Odluka o uvo|ewu samodoprinosa objavquje se na na~in

na koji se objavquju akti op{tine Barajevo.

Odluka iz prethodnog stava, sa spiskom gra|ana koji su

u obavezi da pla}aju samodoprinos, dostavqa se isplatio-

cu ~ije je sedi{te van podru~ja na kojem se sredstva priku-

pqaju.

Nov~ana sredstva koja se prikupqaju na osnovu odluke o

samodoprinosu prihod su buxeta op{tine i strogo su na-

menskog karaktera.

â – NEPOSREDNO UÊ[]E GRA\ANA U OBAVQA-

WU POSLOVA OP[TINE

^lan 76.

Gra|ani koji imaju bira~ko pravo i prebivali{te na

teritoriji op{tine u~estvuju u odlu~ivawu u poslovima

op{tine: ostvarivawem gra|anske inicijative, na zboro-

vima gra|ana i referendumom u skladu sa zakonom, Statu-

tom grada i ovim statutom.

Gradska inicijativa

^lan 77.


{tini dono{ewe akata kojima }e urediti odre|eno pitawe

iz nadle`nosti op{tine, promenu statuta ili drugih aka-

ta i raspisivawe referenduma u skladu sa zakonom, Statu-

tom grada i ovim statutom.

Op{tinska uprava pruà stru~nu pomo} gra|anima pri-

likom formulisawa predloga sadrànog u inicijativi iz

prethodnog stava.

Za punova`no pokretawe gra|anske inicijative potre-

ban je potpis najmawe 1000 bira~a koji su upisani u bira~-

ki spisak na dan predaje inicijative, ako zakonom, Statu-

tom grada i ovim statutom nije utvr|en drugi broj.

^lan 78.

Gra|ani u~estvuju u gra|anskoj inicijativi potpisiva-

wem odgovaraju}eg predloga.

Predlog iz prethodnog stava mora biati obrazloèn i

sa~iwen tako da se iz wega jasno vide pravci promena, od-

nosno re{ewa o kojima Skup{tina treba da se izjasni.

Radi ostvarivawa gra|anske inicijative gra|ani obra-

zuju inicijativni odbor koji ima pet ~lanova sa bira~kim

pravom.

Inicijativni odbor moè obrazovati posebne odbore

za prikupqawe potpisa, u skladu sa zakonom.

Inicijativni odbor dostavqa listu potpisnika gra-

|anske inicijative Skup{tini.

Skup{tina je du`na da odrì raspravu o predlogu iz

inicijative i da dostavi obrazloèni odgovor gra|anima

u roku od 60 dana od dana dobijawa predloga.

Zbor gra|ana

^lan 79.


nadle`nosti organa op{tine.

Zbor gra|ana saziva se za podru~je mesne zajednice.

Zbor gra|ana saziva predsednik saveta mesne zajednice

ili lice ovla{}eno aktom mesne zajednice najmawe 15 da-

na pre odràvawa zbora (u daqem tekstu: saziva~).

Saziva~ je duàn da sazove zbor gra|ana na zahtev 10%

gra|ana bira~a sa prebivali{tem podru~ja za koje se sazi-

va zbor gra|ana.

Predlog za sazivawe zbora gra|ana moè uputiti organ

op{tine nadleàn za odlu~ivawe o pitawu koje se razma-

tra na zboru.

O sazvanom zboru gra|ani se obave{tavaju isticawem

akta o sazivawu zbora na oglasnim tablama na podru~ju me-

sne zajednice, putem sredstava javnog informisawa ili na

drugi prikladan na~in.

Saziva~ je obavezan da obavesti Upravu o odràvawu

zbora.

^lan 80.

Zborom gra|ana predsedava saziva~ ili lice koje on

ovlasti.

Zbor gra|ana razmatra predloge i zauzima stavove o wi-

ma ako mu prisustvuje ve}ina gra|ana koja ima bira~ko pra-

vo sa podru~ja mesne zajednice za koju je sazvan zbor.

Zbor gra|ana ve}inom glasova prisutnih usvaja zahteve

i predloge i upu}uje ih nadle`nim organima op{tine.

Na~in rada i na~in utvr|ivawa stavova zbora ure|uje se

statutom mesne zajednice.

Uprava je du`na da pruì stru~nu pomo} gra|anima pri-

likom formulisawa predloga odnosno zahteva zbora gra|a-

na, a pre wihovog upu}ivawa nadle`nim organima op{tine.

Organi op{tine du`ni su da u roku od 60 dana od dana

odràvawa zbora gra|ana, razmotre zahteve i predloge gra-

|ana, zauzmu stav o wima, odnosno donesu odgovaraju}u od-

luku ili meru i o tome obaveste gra|ane.

Referendum

^lan 81.

Skup{tina moè na sopstvenu inicijativu da raspi{e

referendum o pitawima iz svoje nadle`nosti, ve}inom

glasova od ukupnog broja odbornika.

Referendum o pitawima iz prethodnog stava, koji se ras-

pisuje za teritoriju op{tine Skup{tina je du`na da raspi-

{e predlog koji podnese najmawe 25% bira~a sa prebivali-

{tem na teritoriji op{tine upisanih u bira~ki spisak na

dan predaje predloga za raspisivawe referenduma, na na~in

utvr|en zakonom, Statutom grada i ovim statutom.

Predlog iz prethodnog stava mora biti potpisan od

strane svih bira~a – podnosilaca predloga i overen, u

skladu sa zakonom.

Akt o raspisivawu referenduma donosi Skup{tina.

Od dana raspisivawa do dana sprovo|ewa referenduma

ne moè prote}i mawe od 30 dana ni vi{e od 90 dana.

Odluka putem referenduma, doneta je ako se za wu izja-

snila ve}ina, gra|ana koja je glasala, pod uslovom da je

glasalo vi{e od polovine ukupnog broja gra|ana sa pravom

izja{wavawa na referendumu, u skladu sa zakonom.

Odluka doneta na referendumu, je obavezna i Skup{ti-

na ne moè da je stavi van snage, niti izmenama i dopuna-

ma mewa wenu su{tinu u periodu od godinu dana od dana

dono{ewa odluke.

âá – MESNA SAMOUPRAVA

^lan 82.

Radi zadovoqavawa potreba i interesa od neposrednog

zna~aja za gra|ane, op{tina osniva mesne zajednice.


Mesna zajednica se osniva za jedno ili vi{e sela, od-

nosn naseqenih mesta.

^lan 83.


prava i du`nosti utvr|enim ovim statutom i odlukom o

osnivawu.


^lan 84.

Mesnu zajednicu obrazuje, mewa podru~ja i ukida Skup-

{tina. Odlukom koja se donosi ve}inom od ukupnog broja

odbornika, po prethodno pribavqenom mi{qewu gra|ana

sa tog podru~ja.

Odlukom iz prethodnog stava ure|uju se: naziv i podru~-

je mesne zajednice, poslovi mesne zajednice, organi, sred-

stva za rad, javnost rada i obave{tavawe gra|ana.

Aktima mesne zajednice, u skladu sa statutom i odlukom

o osnivawu utvr|uju se poslovi koje mesna zajednica vr{i,

organi i postupak izbora organa, organizacija i rad orga-

na, na~in odlu~ivawa i druga pitawa od zna~aja za mesnu

zajednicu.

^lan 85.

U okviru prava i du`nosti mesna zajednica, u skladu sa

ovim statutom i odlukom o osnivawu razmatra pitawa koja

se odnosi na stvarawe boqih uslova ìvota u mesnoj zajed-

nici a naro~ito na:


potrebama,



– stawe objkata komunalne infrastrukture i kvalitet –

omunalnih usluga,



vremena,



i aktivnosti vezane za odmor i rekreacije starih lica,




– i druga pitawa od zna~aja za gra|ane sa svog podru~ja.

U vr{ewu poslova iz stava 1. ovog ~lana, mesna zajednica:

– upu}uje inicijative nadle`nim organima op{tine i

grada za ure|ivawe.

Odre|enih pitawa i izmenu propisa i drugih akata iz

nadle`nosti op{tine, odnosno grada.



je je osnovao grad, odnosno op{tina, organima op{tine,

nevladinim i drugim organizacijama,




koje preduzima,



– vr{i i druge poslove, u skladu sa Statutom op{tine

i aktima mesne zajednice.


uvaàva interes gra|ana op{tine.

^lan 86.

U mesnoj zajednici obrazuje se savet mesne zajednice


Poslovi i zadaci saveta, broj ~lanova, na~in odlu~iva-

wa i druga pitawa od zna~aja za rad saveta bliè se ure|u-

ju odlukom o osnivawu mesne zajednice i statutom mesne za-

jednice, u skladu sa ovim statutom.

^lan 87.


– sredstva utvr|enih odlukom o buxetu op{tine Baraje-

vo, ukqu~uju}i i samodoprinos,

– donacija, i

– prihoda koje mesna zajednica ostvari svojom aktivno{}u.


glasnost daje Op{tinsko ve}e op{tine Barajevo.

Odlukom Skup{tine, u mesnoj zajednici mogu se orga-

nizovati neki poslovi iz nadle`nosti op{tine, a koji se

odnose na neposredno zadovoqavawe svakodnevnih i nepo-

srednih potreba gra|ana sa podru~ja mesne zajednice, uz

obezbe|ivawe za to potrebnih sredstava iz buxeta op{tine.

^lan 88.

Za obavqawe odre|enih poslova iz nadle`nosti Upra-

ve, a posebno u vezi sa ostvarivawem prava gra|ana moè se

organizovati rad uprave na teritoriji mesne zajednice

(mesne kancelarije).

Poslove iz prethodnog stava na~in i mesto wihovog vr-

{ewa odre|uje predsednik op{tine na predlog na~elnika

Op{tinske uprave {to se konkretizuje pravilnikom o si-

stematizaciji zaposlenih i to detaqan opis poslova abroj

izvr{ilaca i uslovi potrebni za vr{ewe tih poslova.

âáá – ZA[TITA PRAVA OP[TINE I WENIH GRA-

\ANA

Pokretawe postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti

^lan 89.

Op{tinsko ve}e pokre}e postupak za ocenu ustavnosti

ili zakonitosti akata kojima se povre|uje pravo op{tine.

Op{tinsko ve}e ima pravo àlbe Ustavnom sudu ako se

pojedina~nim aktom ili radwom dràvnog organa, organa

grada i organa op{tine onemogu}ava vr{ewe nadle`nosti

op{tine.

Za{titnik gra|ana

^lan 90.

U op{tini se moè ustanoviti za{titnik gra|ana op-

{tine.

Za{titnik gra|ana moè imati zamenika.

Nadle`nost i ovla{}ewa na~in postupawa i izbora i

prestanka du`nosti za{titnika gra|ana, i zamenika za-

{titnika gra|ana ure|uje se odlukom Skup{tine.

Za{titnik gra|ana je ovla{}en da kontroli{e po{to-

vawe prava gra|ana, utvr|uje povrede u~iwene aktima, rad-

wama ili ne ~iwewem Uprave i javnih slu`bi ~iji je osni-

va~ op{tina, ako se radi o povredi propisa i op{tih aka-

ta op{tine.

^lan 91.

Za{titnik gra|ana je samostalan i nezavistan u vr{e-

wu svoje funkcije i niko nema pravo da uti~e na wegov rad

i postupawe.

Za{titnik gra|ana i wegov zamenik ne moè biti ~lan

politi~ke stranke i ne moè obavqati drugu javnu funk-

ciju, niti profesionalnu delatnost odnosno drugu du-

`nost ili posao koji bi mogao uticati na wegovu samo-

stalnost i wegovu nezavisnost.

^lan 92.

Za{titnika gra|ana bira Skup{tina na predlog 1/3 od-

bornika na vreme od pet godina, ve}inom glasova od ukup-

nog broja odbornika.

Zamenika za{titnika gra|ana bira Skup{tina na pred-

log za{titnika gra|ana pod istim uslovima i postupku

predvi|enom za izbor za{titnika gra|ana do isteka peri-

oda na koji je izabran za{titnik gra|ana.


Za{titnik gra|ana i wegov zamenik mogu biti razre{e-

ni pre isteka mandata ako:

– nestru~no i nesavesno obavqa svoju funkciju,

– ako prestane da ispuwava uslove iz ~lana 90. ovog sta-

tuta,

– ako bude osu|en za krivi~no delo.

Predlog za razre{ewe za{titnika gra|ana moè pod-

neti najmawe 1/3 odboornika Skup{tine a predlog za raz-

re{ewe zamenika za{titnika gra|ana moè podneti za-

{titnik gra|ana.

âááá – DONO[EWE AKATA IZ NADLE@NOSTI OP-

[TINE

^lan 93.

U vr{ewu svoje nadle`nosti op{tina donosi propise

u skladu sa pravima i du`nostima op{tine utvr|enim Sta-

tutom grada i ovim statutom i drugim op{tim aktima gra-

da i op{tine.

Op{tina u skladu sa zakonom propisuje prekr{aje za

povrede propisa Skup{tine.

^lan 94.

Propise i druge op{te akte i pojedina~ne akte iz nad-

le`nosti op{tine donosi Skup{tina, predsednik op{ti-

ne, Op{tinsko ve}e i Op{tinska uprava, u okviru nadle-

`nosti utvr|ene Statutom grada i ovim statutom.

Odluke donosi samo Skup{atina, osim ako je zakonom i

Statutom grada predvi|eno da odluke donosi drugi organ.

^lan 95.

Odluke i drugi akti Skup{tine moraju biti u saglasno-

sti sa zakonom, Statutom grada i ovim statutom, a odluke

izvr{nih organa i Op{tinske uprave i u saglasnosti sa

aktima Skup{tine.

^lan 96.

Pravo predlagawa propisa iz nadle`nosti Skup{rine

imaju: svaki odbornik Skup{tine, Op{tinsko ve}e i 1000

bira~a sa prebivali{tem na teritoriji op{tine.

Prilikom dono{ewa odluke o buxetu i statuta op{ti-

ne obavezno se organizuje javna rasprava putem organizova-

wa okruglih stolova, dostavqawem nacrta stru~nim orga-

nizacijama i slu`bama, po potrebi na zborovima gra|ana,

objavqivawem u sredstvima javnog informisawa i dr., a

na~in i vreme obavqawa javne rasprave odre|uje organ nad-

leàn za izradu nacrta akta.

^lan 97.

Odluke Skup{tine a po potrebi i odluke Op{tinskog

ve}a i predsednika op{tine objavquju se u „Slu`benom li-

stu grada Beograda”.

Odluke i drugi op{ti akti stupaju na snagu osmog dana

od dana objavqivawa, osim ako iz naro~ito opravdanih

razloga, koji moraju biti posebno obrazloèni, nije pred-

vi|eno da ranije stupe na snagu.

áH – DONO[EWE I PROMENA STATUTA OP[TINE

^lan 98.

Predlog za dono{ewe ili promenu statuta op{tine mo-

è podneti najmawe 1/3 odbornika Skup{tine. Op{tinsko

ve}e i gra|ani putem gra|anske inicijative.

Predlog se podnosi u pisanom obliku, sa obrazloèwem.

O predlogu za dono{ewe ili promenu statuta Skup{ti-

na odlu~uje ve}inom od ukupnog broja odbornika.

Kad Skup{tina odlu~i da se pristupi dono{ewu ili

promeni statuta istim zakqu~kom odre|uje se komisija za

izradu nacrta akta, weni zadaci i rok za izvr{ewe.

^lan 99.

Predlog odluke o izmenama i dopunama statuta op{ti-

ne i predlog novog statuta op{tine utvr|uje Op{tinsko

ve}e dvotre}inskom ve}inom glasova od ukupnog broja ~la-

nova.

H – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 100.

Organizacija, izbor i rad organa op{tine uskladi}e se

sa odredbama ovog statuta najkasnije u roku od 45 dana od

dana stupawa na snagu Statuta grada Beograda.

Izabrana, postavqena i imenovana lica, na sednici

Skup{tine u novom sazivu, po odredbama Odluke o organi-

zaciji organa i radu op{tine Barajevo („Slu`beni list

grada Beograda”, br. 17/06, 23/07 i 26/07) i Poslovnika

Skup{tine op{tine Barajevo („Slu`beni list grada Beo-

grada”, broj 20/06), ostaju na funkciji do isteka mandatnog

perioda na koji su izabrani, postavqeni i imenovani.

Organi op{tine preuze}e poslove od organa grada u

skladu sa odredbama ~lana 77. Statuta grada najkasnije do

31. decembra 2008. godine.

^lan 101.

Skup{tina op{tine done}e odluku o upravi gradske op-

{tine Barajevo u roku od 30 dana od dana stupawa na snagu

ovog statuta.

Do dono{ewa odluke iz prethodnog stava, Op{tinska

uprava nastavqa da radi sa delokrugom poslova utvr|enim

do dana stupawa na snagu ovog statuta.

^lan 102.

Propisi op{tine ostaju na snazi do wihovog uskla|i-

vawa sa ovim statutom.

Propisi op{tine uskladi}e se sa odredbama ovog statu-

ta u roku od {est meseci od dana wegovog stupawa na snagu.

^lan 103.

Danom stupawa na snagu ovog statuta prestaje da vaì

Odluka o organizaciji organa i radu op{tine Barajevo,

„Slu`beni list grada Beograda”, br. 17/2006, 23/2007 i

26/2007).

^lan 104.

Ovaj statut stupa na snagu narednog dana od dana obja-

vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina op{tine Barajevo

Broj 06-15/2008-29, 12. novembra 2008 godine

Predsednik

Branka Savi}, s. r.

Na osnovu ~lana 15. Odluke o organizaciji organa i ra-

du op{tine Barajevo, a u skladu sa Zakonom o lokalnoj sa-

moupravi („Slu`beni glasnik RS”, broj 129/07), Skup{ti-

na op{tine Barajevo na sednici odrànoj 12. novembra

2008. godine, donela je

P O S L O V N I K

SKUP[TINE GRADSKE OP[TINE BARAJEVO

á – OP[TA ODREDBA

^lan 1.

Ovim poslovnikom ure|uje se konstituisawe, organiza-

cija i rad Skup{tine gradske op{tine Barajevo (u daqem


tekstu: Skup{tina) i na~in ostvarivawa prava i du`nosti

odbornika.



^lan 2.



objavqivawa rezultata izbora.

Konstitutivnom sednicom predsedava najstariji pri-

sutni odbornik (u daqem tekstu: predsedavaju}i) do izbora

predsednika Skup{tine.

Predsedavaju}em u radu pomaù dva najmla|a odbornika

i sekretar Skup{tine prethodnog saziva.

Ukoliko predsednik Skup{tine iz prethodnog saziva

ne sazove konstitutivnu sednicu u zakonskom roku, sedni-

cu je ovla{}en da sazove najstariji odbornik u roku od

sedam dana od isteka roka iz stava 1. ovog ~lana.

Uz poziv za prvu sednicu odbornicima se obavezno do-

stavqa i Statut grada Beograda, Statut gradske op{tine

Barajevo, Poslovnik Skup{tine op{tine Barajevo i Odlu-

ka o Upravi gradske op{tine.


^lan 3.


mandata. O potvr|ivawu mandata izabranim odbornicima

odlu~uje Skup{tina na konstitutivnoj sednici, na osnovu

izve{taja Verifikacionog odbora (u daqem tekstu: odbor).

^lan 4.

Na konstitutivnoj sednici Skup{tine obrazuje se od-

bor, koji ima tri ~lana i to po jednog ~lana sa tri izbor-

ne liste koje su dobile najve}i broj odborni~kih mandata

u Skup{tini.

Sastav odbora predlaè predsedavaju}i.

Odbor je izabran ako za wega glasa ve}ina prisutnih

odbornika.

Odboru predsedava najstariji ~lan odbora.

Odbor prestaje sa radom kad Skup{tina potvrdi manda-

te odbornika.

^lan 5.

Odbor, na osnovu izve{taja Op{tinske izborne komi-

sije op{tine Barajevo (u daqem tekstu: OIK), o sprovede-

nim izborima i uverewa o izboru svakog odbornika, utvr-

|uje da li su podaci iz uverewa o izboru svakog odbornika

istovetni sa podacima iz izve{taja OIK-a, i da li je uve-

rewe izdato od ovla{}enog organa i o tome podnosi izve-

{taj Skup{tini.

^lan 6.

Na osnovu izve{taja odbora predsedavaju}i konstatuje

da je OIK podnela izve{taj o sprovedenim izborima i ko-

ja su uverewa o izboru za odbornike u saglasnosti sa tim

izve{tajem.

^lan 7.

O potvr|ivawu mandata odbornika, na osnovu izve{taja

odbora iz ~lana 5. ovog poslovnika Skup{tina odlu~uje

javnim glasawem. U glasawu mogu u~estvovati kandidati za

odbornike koji imaju uverewe izborne komisije o izboru za

odbornika.

Kada Skup{tina posle konstituisawa odlu~uje o potvr-

|ivawu mandata novih odbornika, u glasawu, pored odbor-

nika mogu u~estvovati i kandidati za odbornika kojima su

mandati dodeqeni i koji imaju uverewe Op{tinske izbor-

ne komisije.


^lan 8.

Skup{tina ima predsednika Skup{tine koji organizu-

je rad Skup{tine, saziva i predsedava wenim sednicama i

obavqa druge poslove utvr|ene zakonom i Statutom gradske

op{tine Barajevo (u daqem tekstu: statut).

Skup{tina, na konstitutivnoj sednici bira predsedni-

ka Skup{tine iz reda odbornika, na ~etiri godine, tajnim

glasawem, ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika

Skup{tine.


ti 1/3 odbornika.

Odbornik moè u~estvovati u predlagawu samo jednog

kandidata.

^lan 9.


se predsedavaju}em u pisanom obliku.


grafiju, strana~ku pripadnost, ime izvestioca predlaga~a,

obrazloèwe i predlog da li }e kandidat za predsednika

Skup{tine biti na stalnom radu u op{tini.

^lan 10.

Predsedavaju}i dostavqa odbornicima sve pripremqe-

ne predloge kandidata za predsednika Skup{tine, po pra-

vilu, sa materijalom za prvu sednicu.

U ime predlaga~a, izvestilac predlaga~a je duàn da

obrazloì predlog.

Predloèni kandidat za predsednika Skup{tine ima

pravo da se predstavi. O predloènom kandidatima otvara

se rasprava.

Posle rasprave predsedavaju}i utvr|uje listu kandida-

ta za predsednika Skup{tine, i to po azbu~nom redu prezi-

mena.

^lan 11.


predsedavaju}i, kome u radu pomaè sekretar Skup{tine

prethodnog saziva i dva najmla|a odbornika.

^lan 12.

Tajno glasawe se vr{i glasa~kim listi}ima.

Svi glasa~ki listi}i su iste veli~ine, oblika i boje.

Svaki glasa~ki listi} overen je pe~atom Skup{tine.

Na glasa~kom listi}u kandidati se navode redosledom

utvr|enim u listi kandidata. Ispred imena svakog kandi-

data stavqa se redni broj.

Glasa se za jednog od kandidata navedenih na glasa~kom

listi}u.

Glasawe se vr{i zaokruìvawem rednog broja iospred

imena kandidata za koga odbornik glasa, a ako je predlo-

èn samo jedan kandidat, zaokruìvawem re~i „za” ili

„protiv”.

Glasa~ki listi} smatra se vaè}im i ako je pored red-

nog broja zaokruèno ime i prezime, odnosno redni broj,

ime ili prezime kandidata.

Nevaè}im glasa~kim listi}em smatra se nepopuweni

glasa~ki listi}, glasa~ki listi} koji je tako popuwen da

se ne moè sa sigurno{}u utvrditi za koga je odbornik

glasao, kao i listi} na kome je zaokruèn ve}i broj kandi-

data od broja koji se bira.

^lan 13.

Za predsednika Skup{tine izabran je kandidat koji je do-

bio vi{e od polovine glasova od ukupnog broja odbornika.

Ako su predloèna dva kandidata, a nijedan nije dobio

potrebnu ve}inu postupak kandidovawa i izbora se ponavqa.

Ako su predloèna tri ili vi{e kandidata, a ni jedan

ne dobije potrebnu ve}inu, izbor se vr{i u drugom krugu,


gde }e se izbor vr{iti izme|u dva kandidata koji su u pr-

vom krugu dobili najve}i broj glasova.

Ako u drugom krugu ni jedan kandidat ne dobije potreb-

nu ve}inu, postupak kandidovawa i izbora se ponavqa.

Odbornik moè u~estvovati u predlagawu samo jednog

kandidata.

^lan 14.

Predsednik Skup{tine stupa na du``nost po objavqi-

vawu rezultata glasawa i preuzima vo|ewe sednice Skup-

{tine.

^lan 15.


op{tini.

^lan 16.


vremena na koje je izabran ukoliko podnse ostavku ili bu-

de razre{en, ili mu prestane mandat odbornika.

Ako je ostavka pismeno ili usmeno podneta na sednici

Skup{tine, Skup{tina na istoj sednici, bez glasawa, kon-

statuje da je predsedniku Skup{tine prestala funkcija.

Ako je ostavka pismeno podneta izme|u dve sednice

Skup{tine, o ostavci predsednika Skup{tine obave{ta-

vaju se odbornici Skup{tine, a na prvoj narednoj sednici

Skup{tina, bez glasawa konstatuje da mu je funkcija pre-

stala danom podno{ewa ostavke.

Predsednik Skup{tine moè biti razre{en i pre is-

teka mandata, na isti na~in na koji je biran.


^lan 17.

Predsednik Skup{tine ima zamenika koji ga zamewuju

u slu~aju wegove odsutnosti i spre~enosti da obavqa svoje

du`nosti.

Predlagawe i izbor zamenika predsednika Skup{tine

sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom

utvr|en za izbor predsednika Skup{tine.

^lan 18.


ili biti razre{en sa funkcije po postupku predvi|enim

po ovom poslovniku za podno{ewe ostavke, odnosno razre-

{ewe predsednika Skup{tine.

U slu~aju istovremenog prestanka mandata predsednika

Skup{tine i wegovog zamenika, poslove predsednika

Skup{tine do izbora novog predsednika vr{i}e najstari-

ji odbornik.

U slu~aju iz prethodnog stava, sednicu Skup{tine na

kojoj }e biti izabrani predsednik i zamenik predsednika

Skup{tine zakaza}e najstariji odbornik a sednica }e se

zakazati i odràti u roku od 15 dana od dana prestanka

mandata predsednika i zamenika predsednika Skup{tine.

5. Sekretar Skup{tine

^lan 19.

Skup{tina ima sekretara koji se stara o obavqawu

stru~nih poslova u vezi sa sazivawem i odràvawem sedni-

ca Skup{tine i wenih radnih tela i rukovodi admini-

strativnim poslovima vezanim za wihov rad.

Sekretara Skup{tine postavqa Skup{tina na predlog

predsednika Skup{tine, na ~etiri godine, javnim glasa-

wem i moè biti ponovo postavqen.

Sekretar Skup{tine je postavqen ako je dobio ve}inu

glasova prisutnih odbornika.

Za sekretara Skup{tine moè biti postavqeno lice sa

zavr{enim pravnim fakultetom, poloènim stru~nim is-

pitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od naj-

mawe tri godine.


Skup{tina moè, na predlog predsednika Skup{tine

razre{iti sekretara Skup{tine i pre isteka mandata, po

istom postupku na koji je postavqen.

^lan 20.


nika Skup{tine i postavqawem sekretara Skup{tine.

ááá – IZVR[NI ORGANI OP[TINE


^lan 21.

Predsednika op{tine bira Skup{tina iz reda odbor-

nika na vreme od ~etiri godine, tajnim glasawem, ve}inom

glasova od ukupnog broje odbornika Skup{tine.

Kandidata za predsednika op{tine predlaè predsed-

nik Skup{tine op{tine.

^lan 22.

Predlog kandidata za predsednika op{tine podnosi se

u pisanom obliku.


grafiju, strana~ku pripadnost, ime izvestioca predlaga~a

i obrazloèwe.

^lan 23.

Predlaga~ je duàn da obrazloì predlog.

Predloèni kandidat za predsednika op{tine ima

pravo da se predstavi i iznese svoj program rada.

^lan 24.

Glasawem za izbor predsednika op{tine rukovodi pred-

sednik Skup{tine, kome u radu pomaù sekretar Skup{ti-

ne i dva odbornika koje na predlog predsednika Skup{ti-

ne bira Skup{tina ve}inom glasova prisutnih odbornika.

^lan 25.

Izbor predsednika op{tine vr{i se tajnim glasawem,

a istovremeno sa izborom predsednika op{tine vr{i se

izbor zamenika predsednika op{tine i ~lanova Op{tin-

skog ve}a.

^lan 26.

Za predsednika op{tine izabran je kandidat u koliko

je dobio ve}inu glasova od ukupnog borja odbornika.

Ako predloèni kandidat nije dobio potrebnu ve}inu,

ponavqa se postupak izbora.

^lan 27.

Predsedniku op{tine prestaje mandat pre isteka vreme-

na na koje je izabran podno{ewem ostavke ili razre{ewem.

Ako je ostavka usmeno ili pismeno podneta na sednici

Skup{tine, Skup{tina na istoj sednici, bez glasawa kon-

statuje da je predsedniku op{tine prestala funkcija.

Ako je ostavka pismeno podneta izme|u dve sednice

Skup{tine, o ostavci predsednika op{tine obave{tavaju

se odbornici Skup{tine, a na prvoj narednoj sednici

Skup{tina, bez glasawa konstatuje da mu je funkcija pre-

stala danom podno{ewa ostavke.

^lan 28.


vremena na koje je biran, na isti na~in na koji je izabran.


raspravqati i odlu~ivati u roku od 15 dana od dana dosta-

vqawa predloga predsedniku skup{tine.

^lan 29.


menika predsednika op{tine i Op{tinskog ve}a.


2. Zamenik predsednika op{tine

^lan 30.


slu~aju wegove odsutnosti i spre~enosti da obavqa svoju

funkciju.

Kandidata za zamenika predsednika op{tine predlaè

kandidat za predsednika op{tine, iz reda odbornika, a bi-

ra ga Skup{tina, na isti na~in kao predsednika op{tine.

^lan 31.

Zamenik predsednika op{tine moè biti razre{en pre

isteka vremena na koje je biran, na predlog predsednika

op{tine na isti na~in na koji je izabran.


predsednika op{tine predsednik op{tine je duàn da

Skup{tini podnese predlog za izbor novog zamenika pred-

sednika op{tine.

Skup{tina istovremeno donosi odluku o razre{ewu i

o izboru.

^lan 32.

Predsednik i zamenik predsednika op{tine koji su

razre{eni ili su podneli ostavku ostaju na du`nosti i vr-

{e teku}e poslove do izbora novog predsednika i zameni-

ka predsednika op{tine.

^lan 33.

Predsednik i zamenik predsednika op{tine su na stal-

nom radu u op{tini.

Predsedniku i zameniku predsednika op{tine izborom

na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skup{tini.

áâ – OP[TINSKO VE]E

^lan 34.

Op{tinsko ve}e ~ini: predsednik op{tine, zamenik

predsednika op{tine i devet ~lanova koje bira Skup{ti-

na, na period od ~etiri godine, tajnim glasawem, ve}inom

od ukupnog broja odbornika.


Zamenik predsednika op{tine je ~lan Op{{tinskog

ve}a po funkciji.

^lan 35.



Broj kandidata za ~lanove Op{tinskog ve}a odgovara

broju koji se bira.

^lan 36.




^lan 37.

Predlog kandidata za ~lanove Op{tinskog ve}a podno-

si se u pisanom obliku.


grafiju, ime predlaga~a i obrazloèwe.

^lan 38.

Izbor ~lanova Op{tinskog ve}a vr{i se tajnim glasa-

wem istovremeno sa izborom predsednika op{tine i zame-

nika predsednika op{tine.

Glasa se za predlog u celosti.

Glasawe se vr{i na jednom glasa~kom listi}u na kome

se vr{i izbor predsednika op{tine, zamenika predsedni-

ka op{tine i ~lanova Op{tinskog ve}a zaokruìvawem

re~i „za” ili „protiv”.

^lan 39.

^lanovi Op{tinskog ve}a izabrani su kada je predlog u

celosti dobio ve}inu glasova od ukupnog broja odbornika.

Ako predlog u celosti bude odbijen, postupak predlaga-

wa kandidata se ponavqa.

^lan 40.

^lanovi Op{tinskog ve}a ne mogu istovremeno biti i

odbornici, a mogu biti zaduèni za jedno ili vi{e odre-

|enih podru~ja iz nadle`nosti op{tine.

Odborniku izabranom za ~lana Op{tinskog ve}a pre-

staje odborni~ki mandat.


op{tini.

^lan 41.

^lan Op{tinskog ve}a moè biti razre{en pre isteka

vremena na koje je biran, na predlog predsednika op{tine

ili najmawe 1/3 odbornika, na isti na~ina na koji je iza-

bran.

Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obra-

zloèn.

Istovremeno sa predlogom za razre{ewe ~lana Op-

{tinskog ve}a predsednik op{tine je duàn da istovreme-

no Skup{tini podnese predlog za izbor novog ~lana Op-

{tinskog ve}a.

^lan Op{tinskog ve}a moè podneti ostavku. Ako je

ostavka podneta usmeno ili pismeno na sednici Skup{ti-

ne, Skup{tina na istoj sednici, bez glasawa, konstatuje

prestanak funkcije ~lan Op{tinskog ve}a.

Ako je ostavka podneta izme|u dve sednice Skup{tine,

o ostavci se obave{tavaju odbornici Skup{tine, a na pr-

voj narednoj sednici Skup{tina bez glasawa konstatuje da

mu je prestala funkcija ~lana Op{tinskog ve}a danom pod-

no{ewa ostavke.

^lan 42.

^lan Op{tinskog ve}a koji je razre{en, ili je podneo

ostavku ostaje na du`nost i vr{i teku}e poslove do izbo-

ra novog ~lana Op{tinskog ve}a.

â – ODBORNI^KE GRUPE

^lan 43.

Odbornici Skup{tine op{tine imaju pravo da obrazu-

ju odborni~ke grupe.

Odborni~ku grupu ~ine odbornici koji pripadaju jed-

noj politi~koj stranci ili drugoj politi~koj organizaci-

ji koja ima najmawe tri odbornika.

Odborni~ku grupu mogu udruìvawem da obrazuju i odbor-

nici koji pripadaju politi~kim strankama ili drugim poli-

ti~kim organizacijama koji imaju mawe od tri odbornika i

odbornici koji su izabrani na predlog grupa gra|ana.

Odborni~ka grupa se konstitui{e tako {to se predsed-

niku Skup{tine podnosi spisak ~lanova grupe koji je pot-

pisao svaki wen ~lan. Na spisku se posebno nazna~ava

predsednik odborni~ke grupe.


O promeni sastava odborni~ke grupe wen predsednik

obave{tava predsednika Skup{tine, uz pisanu saglasnost

odbornika koji mewa pripadnost grupe.

O obrazovawu nove odborni~ke grupe i o promenama u

postoje}im obave{tavaju se odbornici Skup{tine na prvoj

narednoj sednici.

^lan 44.

Stru~ne i administrativno-tehni~ke poslove za potre-

be odborni~kih grupa obavqa Slu`ba za skup{tinske po-

slove.


âá – RADNA TELA SKUP[TINE

1. Obrazovawe i sastav

^lan 45.

Za razmatrawe i re{avawe pojedinih pitawa iz nadle-

`nosti Skup{tine i vr{ewe drugih poslova u skladu sa

ovim poslovnikom obrazuju se stalna radna tela.

^lanovi stalnih radnih tela biraju se za mandatni pe-

riod za koji je izabrana Skup{tina.

Skup{tina po potrebi, obrazuje povremena radna tela

radi razmatrawa odre|enih pitawa i izvr{avawa posebnih

zadataka iz nadle`nosti Skup{tine.

^lan 46.

Stalna radna tela su saveti i komisije.

Saveti imaju sedam ~lanova.

Komisije imaju pet ~lanova.

Predsednik i zamenik predsednika i dva ~lana Saveta

biraju se iz reda odbornika, a tri ~lana iz reda gra|ana.

Predsednik i zamenik predsednika i jedan ~lan komisi-

je biraju se iz reda odbornika a dva ~lana iz reda gra|ana.

^lan 47.

Radna tela Skup{tine predlaù odborni~ke grupe, i

ona po pravilu treba da odraàvaju odborni~ki sastav

Skup{tine.

^lan Op{tinskog ve}a ne moè biti ~lan radnog tela.

^lan 48.

O predloènoj listi za izbor ~lanova radnih tela

Skup{tina odlu~uje u celini javnim glasawem.

Radno telo je izabrano ako je za wega glasala ve}ina

prisutnih odbornika.

Ako radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se ponavqa.

^lan 49.

Prvu sednicu radnog tela saziva predsednik Skup{tine.

Do izbora predsednika radnog tela,prvom sednicom ru-

kovodi najstariji odbornik, ~lan radnog tela.

Radno telo na prvoj sednici bira, iz sastava svojih ~la-

nova predsednika i zamenika predsednika.

Predsednik radnog tela organizuje rad, saziva sednice

i predsedava istim, formuli{e mi{qewa i zakqu~ke i o

tome obave{tava predsednika op{tine.

^lanovi radnog tela u~estvuju u radu, iznose mi{qewa

i daju predloge o pitawima iz dnevnog reda radnih tela i

drugim pitawima iz nadle`nosti radnog tela.

^lan 50.

Skup{tina moè i pre isteka roka na koji su imenova-

ni razre{iti pojedine ~lanove radnih tela i izabrati no-

ve putem pojedina~nog kandidovawa i izbora.

Predlog za razre{ewe ~lana radnog tela moè podneti

grupa od najmawe 1/3 odbornika i Administrativno-man-

datna komisija.

^lan radnog tela je razre{en kada za to glasa ve}ina

odbornika prisutni na sednici Skup{tine.

2. Sednice radnih tela

^lan 51.

Sednicu radnog tela saziva predsednik po sopstvenoj

inicijativi ili na inicijativu tre}ine ~lanova radnog

tela a duàn je sazvati sednicu na zahtev predsednika

Skup{tine.

Predsednik Skup{tine moè sazvati sednicu radnog

tela.

^lan 52.

Radno telo radi u sednici kada je prisutna ve}ina ~la-

nova a odlu~uje ve}inom glasova prisutnih.

^lan 53.

Sednici radnog tela obavezno prisustvuje predstavnik

predlaga~a akta koji se na sednici razmatra.

U radu radnog tela, po pozivu mogu prisustvovati pred-

stavnici ustanova i organizacija i preduze}a bez prava od-

lu~ivawa.

Sednici radnog tela moè prisustvovati i u~estvovati

u radu, bez prava odlu~ivawa odbornik koji nije ~lan rad-

nog tela.

^lan 54.

Po zavr{noj raspravi radno telo podnosi Skup{tini

izve{taj koji sadrì mi{qewe i predlog radnog tela.

Radno telo odre|uje izvestioca koji na sednici Skup-

{tine obrazlaè izve{taj radnog tela.

^lan 55.

Na sednici radnog tela vodi se zapisnik.

U zapisnik se obavezno unose imena prisutnih, predlo-

zi izneti na sednici, stavovi radnog tela, svako izdvojeno

mi{qewe, i mi{qewe i zakqu~ci radnog tela.

^lan 56.

Stru~nu obradu akata i drugih materijala sa sednice

radnih tela vr{e nadle`ni odseci i slu`be Uprave grad-

ske op{tine.

Organizacione i administrativne poslove za potrebe

radnih tela vr{i Slu`ba za skup{tinske poslove.

3. Saveti

^lan 57.


1. Savet za privredna pitawa, buxet i finansije,

2. Savet za poqoprivredu,

3. Savet za urbanizam, komunalne delatnosti i za{titu

ìvotne sredine,

4. Savet za sport i omladinu, kulturu i obrazovawe.

^lan 58.

Savet za privredna pitawa, buxet i finansije – prati

i razmatra pitawa koja se odnose na zanatstvo, turizam,

ugostiteqstvo, privatno preduzetni{tvo, obezbe|ewe i ko-

ri{}ewe poslovnog prostora, i druga pitawa od zna~aja za

razvoj svih privrednih grana, razmatra predloge odluka i

drugih op{tih akata koji se odnose na finansirawe po-

slova op{tine, buxet i zavr{ni ra~un, zajmove op{tina,

zaduìvawe i imovinu op{tine, kao i druga pitawa iz

oblasti imovinsko-pravnih odnosa i finansija op{tine.

^lan 59.

Savet za poqoprivredu – prati i razmatra pitawa iz

oblasti poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede.

^lan 60.

Savet za urbanizam, komunalne delatnosti i za{ti-tu ìvotne sredine – razmatra predloge odluka i drugih

op{tih akata, kao i druga pitawa iz oblasti urbanizma na

t eritoriji op{tine, komunalne delatnosti, ure|ivawa i

kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta, stambenu izgradwu,

za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine.

^lan 61.

Savet za sport i omladinu, kulturu i obrazovawe –

razmatra predloge odluka i drugih op{tih akata, kao i dru-

ga pitawa iz oblasti sporta i omladine kulture i obrazo-

vawa na teritoriji op{tine Barajevo.

Kada se na sednici Saveta za sport i omladinu, kultu-

ru i obrazovawe razmatra pitawe iz pojedine oblasti oba-

vezno se pozivaju predstavnici organa ustanova iz odre|e-

nih oblasti ~ije je pitawe na dnevnom redu.


Prisutni predstavnici organa ustanova, na sednici sa-

veta u~estvuju u diskusiji, daju primedbe, predloge i suge-

stije po materijalima koji se razmatraju na sednici save-

ta, bez prava odlu~ivawa.

4. Komisije

^lan 62.


1. Administrativno-mandatna komisija,

2. Komisija za propise,

3. Komisija za predstavke i àlbe,

4. Komisija za dodelu priznawa,

5. Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova.

^lan 63.

Administrativno-mandatna komisija:– razmatra uverewa o izboru odbornika i izve{taj OIK

i podnosi SO Izve{taj sa predlogom za verifikovawe

mandata i razloge prestanka mandata pojedinih odbornika

u skladu sa zakonom,

– predlaè poslovnik o radu SO i odluku o naknadama

odbornika i ~lanova radnih tela, uz prethodnu saglasnost

predsednika op{tine,

– donosi re{ewe o pravima i obavezama po osnovu rada

lica koja bira, postavqa i imenuje SO Barajevo i Op{tin-

sko ve}e, uz prethodnu saglasnost predsednika op{tine.

– obra|uje i predlaè akte koji se odnose na status i

statusna prava odbornika,

– predlaè postavqawe i imenovawe lica od strane

Skup{tine op{tine, u koliko statutom nije odre|en drugi

predlaga~, i predlaè ~lanove stalnih i povremenih rad-

nih tela.

^lan 64.

Komisija za propise – razmatra uskla|enost predloga

odluka i drugih op{tih akata koje usvaja Skup{tina sa

Ustavom, zakonom, Statutom grada i drugim propisima

Skup{tine i daje svoje predloge i mi{qewa Skup{tini.

Komisija daje mi{qewe Op{tinskom ve}u povodom od-

govora Ustavnom sudu.

^lan 65.

Komisija za predstavke i àlbe – razmatra predstavke

i àlbe gra|ana upu}ene ili ustupqene Skup{tini i pred-

laè Skup{tini i nadle`nim organima mere za re{avawe

pitawa sadràni u wima.

^lan 66.

Komisija za dodelu priznawa – donosi predloge o dode-

qivawu nagrada i drugih oblika javnih priznawa ustano-

vqenih od strane Skup{tine povodom postignutih zna~aj-

nih rezultata i ostvarewa preduze}a, organizacija i poje-

dinaca u oblasti privrednih delatnosti, nauke, obrazova-

wa, kulture i drugih delatnosti.

^lan 67.

Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova daje mi-

{qewa po predlozima za davawe naziva ulicama i trgova i

postavqawu spomenika i vr{i i druge poslove utvr|ene va-

è}im propisima o postavqewu spomenika na javnim me-

stima i odre|ivawu naziva i trgova.

5. Povremena radna tela

^lan 68.

Povremena radna tela Skup{tina obrazuje aktom kojim

se odre|uje zadatak, sastav i broj ~lanova, vreme na koje se

obrazuje ili rok za zavr{etak zadatka.

Aktom o obrazovawu ure|uje se i obavqawe stru~nih i

administrativno-tehni~kih poslova za to radno telo.

Predsednik povremenog radnog tela bira se iz sastava

odbornika.

âáá – SEDNICE SKUP[TINE

1. Sazivawe sednice

^lan 69.



^lan 70.



^lan 71.

Sednicu Skup{tine saziva predsednik Skup{tine po

sopstvenoj inicijativi, a duàn je da sednicu zakaè na

zahtev predsednika op{tine, Op{tinskog ve}a, 1/3 odbor-

nika u roku od sedam dana od dana podno{ewa zahteva, ta-

ko da dan odràvawa sednice bude najkasnije u roku od 15

dana od dana podno{ewa zahteva.

Ako predsednik Skup{tine na zakaè sednicu u roku

iz stava 1. ovog ~lana, sednicu moè zakazati podnosilac

zahteva, a Skup{tinom predsedava odbornik koga odredi

podnosilac zahteva.



rad, a u drugim slu~ajevima o odlagawu sednice odlu~uje

Skup{tina.

^lan 72.


Poziv za sednicu sadrì mesto i vreme odràvawa sed-

nice.

Poziv za sednicu dostavqa se odbornicima najkasnije

pet dana pre sednice. Kada postoje opravdani razlozi, ko-

ji moraju biti obrazloèni, ovaj rok moè biti i kra}i.

^lan 73.

Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavqa predlog

dnevnog reda, materijal koji se odnosi na predlog dnevnog

reda i zapisnik sa prethodne sednice.


^lan 74.

Dnevni red predlaè predsednik Skup{tine na osnovu

izve{taja sekretara Skup{tine o pristiglim materijalima.

U dnevnom redu se posebno grupi{u ta~ke o kojima se, s

obzirom na wihov karakter i zna~aj, obavezno sprovodi

procedura po ovom poslovniku i ta~ke o kojima se odlu~u-

je po skra}enom postupku.

^lan 75.

Sednicom predsedava predsednik Skup{tine, a u slu~a-

ju wegove odsutnosti mewa ga zamenik predsednika.

U slu~aju odsutnosti ili spre~enosti predsednika i za-

menika sednicom predsedava najstariji odbornik od pri-

sutnih, samo u slu~aju kada je sednica ve} otvorena.

3. Tok sednice

^lan 76.

Po{to otvori sednicu, pre utvr|ivawa dnevnog reda,

predsednik, po izve{taju sekretara Skup{tine, utvr|uje da

li sednici prisustvuje dovoqan broj odbornika za punova-

`no odlu~ivawe.

Za punova`no odlu~ivawe i rad na sednici potrebno je

prisustvo ve}ina odbornika. Ako se utvrdi da ve}ina ne

postoji, predsednik odlaè sednicu za odgovaraju}i dan


ili sat. O odlagawu sednice pismeno se obave{tavaju od-

bornici koji su odsutni. Sednica }e se prekinuti i odlo-

ìti u slu~aju kada se u toku wenog trajawa utvrdi da nije

prisutna ve}ina odbornika.

Kvorum, tj. utvr|ivawe prisustva potrebnog broja od-

bornika na po~etku sednice vr{i se prebrojavawem evi-

dencionih listi}a.

Ako predsednik na po~etku ili u toku sednice posumwa

da sednici ne prisustvuje potrebna ve}ina odbornika, na-

redi}e prozivawe ili prebrojavawe. Prozivka ili prebro-

javawe izvr{i}e se i kad to zatraì neko od odbornika.

Prozivawe na sednici vr{i sekretar Skup{tine.

^lan 77.

Pre prelaska na dnevni red usvaja se zapisnik sa pret-

hodne sednice.


prave.

^lan 78.

Kad predsednik Skup{tine utvrdi da je prisutan potre-

ban broj odbornika pristupa se utvr|ivawu dnevnog reda.

Svaki odbornik moè zahtevati da se u dnevni red, po-

red predloènih, unesu i druga pitawa i predlozi za koje

on smatra da su hitni.

Odbornik je duàn da hitnost razmatrawa obrazloì u

izlagawu koje moè trajati najduè pet minuta.

O predlozima odbornika za izmene i dopune predloè-

nog dnevnog reda ne vodi se rasprava.

Odbornici se posebno izja{wavaju prvo, o svakom pred-

logu za izmenu i dopunu predloènog dnevnog reda, a zatim

o predloènom dnevnom redu u celini.


bornika.

^lan 79.

Posle usvajawa dnevnog reda prelazi se na raspravu o

pojedinim pitawima po utvr|enom redosledu.

Skup{tina moè, u toku sednice, bez rasprave, izvr{i-

ti izmene u redosledu razmatrawa pojedinih ta~aka dnev-

nog reda na predlog predsednika Skup{tine ili svakog

odbornika o ~emu se obavezno glasa.

Svako pitawe se raspravqa dok o wemu ima prijavqenih

govornika.

Kad se zakqu~i rasprava o odre|enom pitawu, ne moè

se ponovo otvarati.

^lan 80.

Na sednici Skup{tine ima pravo da govori svaki od-

bornik, predsednik op{tine i ~lan Op{tinskog ve}a.


saslu{a predstavnike pojedinih preduze}a, organa i orga-

nizacija, kao i pojedine gra|ane.

^lan 81.

Prijava za re~ podnosi se predsedniku ~im rasprava

po~ne i moè se podnositi sve do wenog zakqu~ewa.

Predsednik daje govornicima re~ po redu prijave.

Predsednik moè i preko reda dati re~ predsedniku

op{tine,predstavniku predlaga~a i predsedniku odbor-

ni~ke grupe.

Kada predsednik Skup{tine oceni da }e rasprava o po-

jedinim pitawima duè trajati ili kad je prijavqen ve}

broj govornika, moè predloìti da se ograni~i trajawe

govora svakog u~esnika na tri minuta, a izlagawe predla-

ga~a i izvestilaca na pet minuta, i da svaki u~esnik u ras-

pravi o istom pitawu govori samo jedanput.

Ograni~ewe trajawa govora moè predloìti i svaki od-

bornik. O ograni~ewu predloga govora odlu~uje Skup{tina.

Kad je trajawe govora ograni~eno, predsednik }e u slu-

~aju prekora~ewa odre|enog vremena opomenuti govornika

da je vreme isteklo, a ako ovaj u toku narednog minuta ne

zavr{i govor, oduzima mu re~.

^lan 82.

Govornik moè da dobije re~ po drugi put tek po{to se

iscrpi lista govornika koji govore prvi put i samo ako

pitawe koje je na dnevnom redu, po oceni predsednika

Skup{tine, nije dovoqno raspravqeno.

Predsednik odborni~ke grupe koji èli da iznese stav

te grupe o pitawu koje je na dnevnom redu, ima pravo da do-

bije re~ preko reda, s tim {to ne moè govoriti duè od

vremena odre|enog za izlagawe, ako je to vreme ograni~e-

no, odnosno vi{e od dva puta po istom pitawu.

^lan 83.


{tine uvredqivo izrazi o drugom odborniku ili pogre-

{no protuma~i wegovo izlagawe, odbornik na koga se iz-

lagawe odnosi ima pravo da odmah zatraì re~-repliku.

Odluku u slu~aju iz stava 1. ovog ~lana donosi predsed-

nik Skup{tine.

Ukoliko predsednik Skup{tine ne dozvoli traènu

repliku, odbornik koji je traìo repliku moè zahtevati

da se o tome izjasni Skup{tina.

^lan 84.

Odborniku koji zatraì da govori o povredi poslovni-

ka ili utvr|enog dnevnog reda, predsednik daje re~ ~im je

zatraì. Wegov govor ne moè trajati duè od tri minuta.

Odbornik koji je zatraìo da govori o povredi poslov-

nika obavezan je da navede ~lan poslovnika koji je po we-

govom mi{qewu povre|en.

Predsednik Skup{tine je duàn dati obja{wewe povo-

dom izre~ene primedbe.

Ako odbornik ne bude zadovoqan datim obja{wewem,

predsednik poziva odbornike da odlu~e o izre~enoj pri-

medbi.

^lan 85.


nom redu.

Ako se govornik udaqi od dnevnog reda, predsednik }e

ga opomenuti i pozvati da se drì dnevnog reda. Ukoliko

odbornik i pored opomene nastavi da govori, predsednik

}e mu oduzeti re~.

Govornika moè prekinuti ili opomenuti na red samo

predsednik.

Nije dozvoqeno ni ometawe govornika dobacivawem i

komentarisawem izlagawa, kao i svaki drugi postupak ko-

ji spre~ava slobodu govora.

Predsednik je duàn da se brine da govornik ne bude

ometan u svom izlagawu.

^lan 86.

Svi odbornici su du`ni da po{tuju dostojanstvo Skup-

{tine.

Odbornici su du`ni da se jedni drugima obra}aju sa

uvaàwem.

Nije dozvoqeno kori{}ewe uvredqivih izraza, kao i

izno{ewe ~iwenica i ocena koje se odnose na privatni

ìvot drugih lica.

2. Odlu~ivawe

^lan 87.


ni red sednice odlu~uje posle rasprave, sem u slu~ajevima


rasprave.




odgovaraju}em radnom telu ili organu na daqe prou~avawe

i dopunu.

^lan 88.


predlogu. O predlogu se glasa u celini. Ako je stavqen

amandman, prvo se odlu~uje o amandmanu, a zatim o predlo-

gu u celini.

^lan 89.


nika, osim kada se odlu~uje o dono{ewu i promeni statuta,

odluke o osnivawu mesne zajednice, odluke o buxetu i zvr-

{nom ra~unu buxeta op{tine, programa razvoja op{tine,

davawa mi{qewa na prostorne i urbanisti~ke planove,

izboru predsednika Skup{tine i wegovog zamenika, izbo-

ru predsednika op{tine Barajevo i wegovog zamenika, iz-

bor ~lanova Op{tinskog ve}a, odluka o raspisivawu refe-

renduma za podru~je op{tine Barajevo, odluka o udruìva-

wu i saradwi sa drugim op{tinama u zemqi i inostran-

stvu, odluka o nazivima i ulica, trgova, zaselaka i drugih

naseqenih mesta, odluke o javnom zaduìvawu op{tine, po-

slovnik o radu Skup{tine op{tine, odluke o samodopri-

nosu, i u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom, Statutom

grada i ovim statutom, kada se odluke donose ve}inom gla-

sova od ukupnog broja odbornika.

^lan 90.

Glasawe na sednici Skup{tine je javno.

Odbornici glasaju izja{wavawem za predlog ili pro-

tiv predloga ili se uzdràvaju od glasawa.

Glasawe se vr{i dizawem ruke. Predsednik prvo pozi-

va da se izjasne odbornici koji glasaju „za”, zatim oni ko-

ji glasaju „protiv” i najzad, odbornici koji su uzdràni.

Poimeni~no se glasa tako {to odbornici po prozivci

izjavquju da glasaju „za” ili „protiv” ili da su uzdràni.

Poimeni~no glasawe vr{i se ako to odredi predsednik

Skup{tine ili ako to Skup{tina odlu~i na predlog od-

bornika radi ta~nog utvr|ivawa rezultata glasawa.

^lan 91.


predlog jednog odbornika, o ~emu se obavezno glasa.

Tajno glasawe vr{i se glasa~kim listi}ima koji su iste

veli~ine, oblika i boje i overeni pe~atom Skup{tine.

Svaki odbornik po prozivci dobija glasa~ki listi}.



„za” ili „protiv”.

^lan 92.

Tajnim glasawem rukovodi predsednik Skup{tine kome

pomaè sekretar Skup{tine i dva odbornika koje odredi

Skup{tina.

Po zavr{enom glasawu predsednik utvr|uje rezultate

glasawa i objavquje da li je predlog prihva}en ili odbijen.

Rezultat glasawa unosi se u zapisnik.


^lan 93.


Skup{tine.

Za povredu reda na sednici predsednik Skup{tine mo-

è da izrekne meru upozorewa ili oduzimawa re~i.

Skup{tina na predlog predsednika Skup{tine moè

da izrekne i meru udaqewa sa sednice.

^lan 94.


{awem, uzimawem re~i kad mu je predsednik Skup{tine

nije dao, ometawem i upadawem u re~ govorniku ili sli~-

nim postupkom, naru{ava red na sednici ili na drugi na-

~in postupa protivno odredbama ovog poslovnika.

^lan 95.



ovog poslovnika, a ve} je na toj sednici dva puta upozora-

van na pridràvawe reda po odredbama ovog poslovnika.

^lan 96.

Mera udaqena sa sednice izri~e se odborniku koji i


re~i, ometa ili spre~ava rad na sednici ili na sednici

vre|a Skup{tinu i odbornike ili upotrebqava izraze ko-

ji nisu u skladu sa dostojanstvom Skup{tine.


povredio red.

Odbornik prema kome je izre~ena mera udaqewa sa sed-

nice duàn je da se odmah udaqi iz sale u kojoj se odràva

sednica.


da odrì red na sednici, odredi}e kratak prekid sednice.

^lan 97.

Odredbe o odràvawu reda na sednici Skup{tine prime-

wuju se i na sve druge u~esnike u radu sednice Skup{tine.

3. Zapisnici

^lan 98.

O radu na sednici vodi se zapisnik.

O vo|ewu zapisnika stara se sekretar Skup{tine.

U zapisnik se obavezno unosi:vreme i mesto odràvawa

sednice, imena predsedavaju}eg i zapisni~ara, imena

opravdano i neopravdano odsutnih odbornika, imena lica

koja su prisustvovala sednici po pozivu i kao gosti, kra-

tak tok sednice sa naznakom pitawa o kojima se raspravqa-

lo i odlu~ivalo i imenima govornika, predlozi izneti na

sednici, rezultat glasawa o pojedinim pitawima, naziv

svih odluka i zakqu~aka donetih na sednici.

Na zahtev odbornika koji je na sednici izdvojio mi-

{qewe, bitni delovi wegove izjave unose se u zapisnik.

Predsednik moè formulisati pojedine zakqu~ke koji

se unose u zapisnik. Isto to pravo ima i svaki govornik u

pogledu formulacije svojih predloga i mi{qewa.

Ako odbornik èli da autorizuje tekst svog izlagawa,

duàn je da to u~ini u roku od sedam dana od dana odrà-

vawa sednice.

Originali zapisnika ~uvaju se u dokumentaciji Skup-

{tine, a prepis zapisnika dostavqa se odbornicima uz po-

ziv za narednu sednicu.

^lan 99.

Sednice Skup{tine i radnih tela snimaju se i na dik-

tafonu u kome je sadràn potpun tok sednice.

Snimak na ce-de-u sa tokom sednice ~uva se do kraja

mandata Skup{tine, i dostupan je odbornicima..

Diktafon sluì po pravilu za rad stru~nih slu`bi i

organa Uprave gradske op{tine, a za ostale potrebe javnog

kori{}ewa odobrewe daje sekretar Skup{tine.

âááá – POSTUPAK DONO[EWA ODLUKA I DRUGIH

AKATA U SKUP[TINI


^lan 100.

Skup{tina donosi: odluke, programe, re{ewa, poslov-

nik, zakqu~ke, preporuke, i druge akte i daje autenti~no

tuma~ewe akata koje donosi.


2. Predlagawe odluke

^lan 101.

Predlog odluke mogu da podnesu predsednik Op{tine,

Op{tinsko ve}e, stalna radna tela, odborni~ke grupe, sva-

ki odbornik Skup{tine, 1.000 bira~a i predstavnik pred-

uze}a ~iji je osniva~ Skup{tina, iz delokruga preduze}a.





}i i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za

sprovo|ewe odluke.

Predlog odluke koji je upu}en Skup{tini predsednik

Skup{tine dostavqa Op{tinskom ve}u, u koliko nije

predlaga~, predsedniku op{tine i odbornicima.

Skup{tina }e, najkasnije u roku od 60 dana od dana pod-

no{ewa predloga odluke od strane odbornika i od strane

1.000 bira~a, utvrditi dan kada }e razmatrati predlog od-

luke.

^lan 102.

Predlog odluke se, pre razmatrawa u Skup{tini razma-

tra u nadle`nim radnim telima.

Nadle`na radna tela u svojim mi{qewima mogu pred-

loìti Skup{tini da prihvati predlog odluke u celini

ili predloìti da Skup{tina donese odluku u tekstu iz-

mewenom, delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je

podneo predlaga~ ili da predlog odluke ne prihvati.

^lan 103.

Predlaga~ odluke, odnosno wegov predstavnik, moè, na

po~etku rasprave, da izloì dopunsko obrazloèwe pred-

loga. On ima pravo da u~estvuje u raspravi sve do wenog za-

kqu~ewa, da daje obja{wewe i iznosi svoje mi{qewe.

^lan 104.


sve do zakqu~ewa rasprave na sednici Skup{tine.

3. Amandman

^lan 105.

Predlog za izmenu i dopunu predloga odluke podnosi se

u obliku Amandmana. Amandman moè podneti odbornik,

predsednik op{tine, Op{tinsko ve}e i stalno radno telo

Skup{tine.

Amandman se podnosi u pisanom obliku.

Amandman se podnosi pre sednice, a izuzetno na sedni-

ci u toku rasprave o tom predlogu.

O amandmanu se obavezno izja{wava predstavnik pred-

laga~a i predsednik op{tine kao predsednik Op{tinskog

ve}a, kada ono nije predlaga~.

Predlaga~ odluke moè podneti amandmane sve do za-

kqu~ewa rasprave o predlogu.

^lan 106.

Skup{tina prvo odlu~uje o prispelim amandmanima od-

bornika po redosledu ~lanova, a zatim o amandmanima Op-

{tinskog ve}a, predsednika op{tine i amandmanima nad-

le`nih stalnih radnih tela, na iste ~lanove predloga od-

luke.

Ako je podneto vi{e amandmana na isti ~lan predloga

odluke, prvo se odlu~uje o amandmanu kojimse predlaè

brisawe odredbe tog ~lana.

4. Hitan postupak

^lan 107.

Ako za podno{ewe pojedinog akta postoji neodlo`na

potreba ili ako bi nedono{ewe takvog akta u odre|enom

roku imalo ili moglo imati {tetne posledice po intere-

se gra|ana, preduze}a ili drugih organa i organizacija,

mesnih zajednica i op{tine, predlog akta moè se izneti

Skup{tini na razmatrawe i odlu~ivawe bez prethodnog

razmatrawa u odgovaraju}im organima i radnim telima

Skup{tine.

Predlaga~ hitnog postupka mora obrazloìti razloge

zbog kojih traì hitan postupak.

^lan 108.

Svaki ovla{}en predlaga~ moè predloìti da se o

odre|enom pitawu odlu~i po hitnom postupku.

Predlog iz prethodnog stava mora biti obrazloèn.

Ako Skup{tina usvoji predlog da se akt donese po hit-

nom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red.

Skup{tina moè u toku sednice da zatraì hitno mi-

{qewe od odgovaraju}eg radnog tela Skup{tine.


^lan 109.

U skra}enom postupku odlu~uje se bez prethodne rasprave.

^lan 110.

Po skra}enom postupku Skup{tina moè odlu~ivati

kada su na dnevnom redu: pitawa koja se odnose na imeno-

vawe, postavqawe i razre{ewe, osim imenovawa postavqa-

wa i razre{ewa lica za koja je propisana procedura u

skladu sa statutom i poslovnikom, i o drugim pojedina~-

nim aktima.

Rasprava i odlu~ivawe po skra}enom postupku moè da

se sprovede samo ako su predlozi iz prethodnog stava u

predlogu dnevnog reda grupisani u posebnom odeqewu i

ozna~eni kao „predlozi o kojima se odlu~uje po skra}enom

postupku”.

^lan 111.


sednicu mora se u propisanoj formi izloìti puna sadr-

ìna akta o kome se odlu~uje po skra}enom postupku i

obrazloèwe predloga.

^lan 112.

Po utvr|ivawu dnevnog reda predsednik Skup{tine je

duàn da upozna odbornike sa zahtevima za otvarawe ras-

prave o predlozima iz grupe „predloga o kojima se odlu~u-

je po skra}enom postupku”, ukoliko su takvi predlozi u~i-

weni do po~etka sednice.

Pre utvr|ivawa dnevnog reda sednice ili prelaska na

dnevni red po „predlozima o kojima se odlu~uje po skra}e-

nom postupku”, predsednik Skup{tine pita da li ima zah-

teva za otvarawe rasprave o pojedinom pitawu iz ove grupe

predloga.

Odre|eni predlog se izdvaja iz te grupe predloga i sta-

vqa u redovan postupak na predlog jednog odbornika, o ~e-

mu odluku donosi Skup{tina op{tine.


^lan 113.


nik Skup{tine.

^lan 114.

Izvornik akta potpisan od strane predsednika Skup-

{tine i overen pe~atom Skup{tine ~uva se u dokumentaci-

ji Skup{tine.

Pod izvornikom akta podrazumeva se tekst akta koji je

usvojen na sednici Skup{tine.

O izradi izvornika akata i wihovih otpravaka, o ~uva-

wu izvornika akta i wihovoj evidenciji, objavqivawu aka-


ta i wihovom dostavqawu zainteresovanim organima i or-

ganizacijama, stara se Skup{tinska slu`ba.

^lan 115.

Akti iz ~lana 100. ovog poslovnika objavquju se u „Slu-

`benom listu grada Beograda”.

áH – RAD SKUP[TINE U SLUÂJU NEPOSREDNE


STAWA

^lan 116.

Odredbe ovog poslovnika primewuju se na rad Skup{ti-

ne u slu~aju neposredne ratne opasnosti, u ratu i u slu~aju

drugog vanrednog stawa, ako odredbama ovog poglavqa ili

drugim op{tim aktima Skup{tine nije druga~ije odre|eno.

^lan 117.

Predsednik Skup{tine u slu~aju neposredne ratne opa-

snosti, ratnog ili vanrednog stawa:

– odre|uje vreme i mesto odràvawa Skup{tine;

– odlu~uje o na~inu pozivawa odbornika na sednice i

na~inu i rokovima dostavqawa materijala za te sednice;

– moè, po potrebi odrediti poseban na~in vo|ewa, iz-

davawa i ~uvawa zapisnika sa sednice Skup{tine i wenih

radnih tela;

– moè odrediti da se predlozi odluka i drugi op{ti

akti i drugi materijali ne stavqaju na raspolagawe sred-

stvima javnog informisawa, dok Skup{tina druga~ije ne

odlu~i;

– odlu~uje o na~inu rada i izvr{avawu zadataka Uprave

gradske op{tine.

^lan 118.

U slu~aju neposredne ratne opasnosti, za vreme ratnog

ili vanrednog stawa, predlozi odluka, drugih propisa i

op{tih akata koje razmatra Skup{tina mogu se izneti za

razmatrawe i odlu~ivawe bez prethodnog razmatrawa u nad-

le`nim radnim telima, ukoliko to Skup{tina odlu~i.

O ovim aktima predsednik Skup{tine daje svoje mi-

{qewe na samoj sednici Skup{tine.

^lan 119.

Odbornici su du`ni da u slu~ajevima neposredne ratne

opasnosti, ratnog ili vanrednog stawa, izve{tavaju sekre-

tara Skup{tine o svakoj promeni adrese prebivali{ta

ili boravi{ta.

H – JAVNOST RADA SKUP[TINE

^lan 120.

Rad Skup{tine dostupan je javnosti, a sednice Skup-

{tine su javne.

^lan 121.




^lan 122.

Skup{tina i wena radna tela mogu odlu~iti da sedni-

ca Skup{tine ili radnog tela ne bude javna iz razloga bez-

bednosti i drugih razloga utvr|enih Zakonom.

^lan 123.

Sednici Skup{tine imaju pravo da prisustvuju i gra|a-

ni, osim kada se sednica drì bez prisustva javnosti.

Ukupan broj gra|ana koji moè da prisustvuje sednici

ograni~ava se ako je to potrebno, radi obezbe|ivawa ne-

smetanog toka sednice.

^lan 124.

Predstavnicima sredstava javnog informisawa stavqa-

ju se na raspolagawe predlozi odluka, drugih propisa i op-

{tih akata, kao i informativni i dokumentacioni materi-

jali o pitawima iz rada Skup{tine i wenih radnih tela.

Radi stvarawa uslova za rad predstavnicima sredstava

javnog informisawa obezbe|uju se potrebni uslovi za pra-

}ewe rada na sednicama Skup{tine i wenih radnih tela.

^lan 125.

Radio-stanice i televizijske stanice mogu prenositi

tok sednice Skup{tine ukoliko Skup{tina druk~ije ne

odlu~i.

^lan 126.




Skup{tine, a odobrava predsednik Skup{tine ili lice

koje on ovlasti.

Konferenciju za {tampu, u vezi sa pitawima koja razma-

tra Skup{tina, moè da odrì predsednik i zamenik pred-

sednika Skup{tine, predsednik i zamenik predsednika op-

{tine i ~lanovi Op{tinskog ve}a, a predsedik radnog te-

la Skup{tine o pitawima iz nadle`nosti tog radnog tela.

Há – PRAVA I DU@NOSTI ODBORNIKA

^lan 127.





^lan 128.

Odbornik ima pravo na naknadu tro{kova za obavqawe

odborni~ke funkcije i druga primawa koje utvr|uje Skup-

{tina na predlog Administrativno-mandatne komisije, uz

prethodnu saglasnost predsednika op{tine.

^lan 129.



je odbornika.



kumentacioni materijal o pitawima koja su na dnevnom re-

du sednice Skup{tine i o drugim pitawima iz delokruga

Skup{tine.

^lan 130.

Odbornik ima pravo da traì i dobije obave{tewa i

obja{wewa od predsednika op{tine, Op{tinskog ve}a,

predsednika Skup{tine, predsednika stalnih radnih tela

Skup{tine, rukovodioca odseka i slu`bi Uprave gradske

op{tine i direktora preduze}a, ustanova i slu`bi ~iji je

osniva~ Skup{tina op{tine o pitawima koja se odnose na

poslove iz okvira wihovih prava i du`nosti, odnosno po-

slove iz nadle`nosti organa na ~ijem se ~elu nalaze, a ko-

ja su mu potrebna za vr{ewe funkcije odbornika.

Odborni~ka pitawa i inicijative

^lan 131.

Odbornik ima pravo da postavqa odborni~ka pitawa i

inicijative.

Odbornik pitawe i inicijative postavqa po pravilu

izme|u dve sednice Skup{tine, pisano, neposredno pred-

sedniku Skup{tine, a izuzetno, moè ih postaviti i na

kraju sednice Skup{tine.

Pitawa i inicijative moraju biti kratka, jasna i saèta.


^lan 132.

Prilikom postavqawa pismenog pitawa odbornik tre-

ba da se izjasni da li èli da se na pitawe odgovori usme-

no ili pismeno, neposredno wemu van sednice ili na sed-

nici Skup{tine.

Na pitawe koje je postavqeno izme|u dve sednice odgo-

vara se na prvoj narednoj sednici.

Ako to nije mogu}e, zbog potrebe prikupqawa podataka i

informacija ili iz drugih razloga, predstavnik organa ili

radnog tela na koje se pitawe odnosi ima pravo da zatraì

da Skup{tina odredi duì rok za pripremu odgovora.

Na pitawe postavqeno na sednici odgovara se, ako je

mogu}e, na istoj sednici, a ako to nije mogu}e, u roku od 20

dana od dana kada je pitawe postavqeno.

Kada se odgovor na odborni~ko pitawe ne daje na istoj

sednici na kojoj je pitawe postavqeno, odgovor se, po pra-

vilu, daje pismeno odborniku koji je pitawe postavio.

Na zahtev odbornika koji je pitawe postavio, odgovor

se dostavqa svim odbornicima.

^lan 133.

Odgovor mora biti kratak. Jasan i direktan i po pravi-

lu treba da sadrì predloge za re{avawe problema na koji

se pitawe odnosi.

^lan 134.

Povodom dobijenog pismenog odgovora, odbornik koji je

postavio pitawe, kao i svaki odbornik, moè predloìti da

se o pitawu na koje se odgovor odnosi otvori rasprava. O tom

predlogu odlu~uju odbornici. Kada odbornici prihvate da se

o pitawu na koje se odnosi odgovor vodi rasprava, to pitawe

se uvr{}uje u dnevni red sednice kao posledwa ta~ka predlo-

ènog dnevnog reda, ako odbornici ne odlu~e druga~ije.

Rasprava se ne otvara o pitawu na koje je na istoj sed-

nici dobijen usmeni odgovor. Ukoliko odbornik nije za-

dovoqan odgovorom, moè zahtevati da mu se dostavi odgo-

vor u pisanoj formi.

^lan 135.

Stru~na slu`ba Skup{tine obezbe|uje, u okviru svojih

zadataka, uslove za vr{ewe funkcije odbornika i na wiho-

vo traèwe:






– stara se o obezbe|ewu tehni~kih uslova za wihov rad.

^lan 136.

Odborniku se posle izvr{ene potvrde mandata izdaje

posebna legitimacija.

Komisija za administrativna, kadrovska i mandatna

pitawa propisuje sadrìnu, oblik i na~in izadavawa le-

gitimacije i vo|ewe evidencije izdatih legitimacija.

Háá – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 137.

Do izbora predsednika Skup{tine sednice zakazuje i

sednicom predsedava predsednik op{tine.

^lan 138.

Danom stupawa na snagu ovog poslovnika prestaje da va-

ì Poslovnik Skup{tine op{tine Barajevo („Slu`beni

list grada Beograda”, br. 21/06 i 26/07).

^lan 139.

Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana

objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Predsednik

Branka Savi}, s. r.

a osnovu ~lana 1. stav 2. Odluke o radnom vremenu u od-

re|enim delatnostima i na odre|enim poslovima na teri-

toriji grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”,

br. 25/92, 27/92, 9/93, 13/93, 31/93, 4/94, 12/94, 17/95, 6/99, 3/02

i 12/04) i ~lana 15. Odluke o organizaciji organa i radu

op{tine Barajevo („Slu`beni list grada Beograda”, broj

17/06), Skup{tina op{tine Barajevo na sednici odrànoj

12. novembra 2008 godine, donela je

O D L U K U

O RADNOM VREMENU UGOSTITEQSKIH OBJEKATA

I OBJEKATA ZA PRIRE\IVAWE IGARA ZA ZABAVU I

IGARA NA SRE]U

á – OP[TE ODREDBE

^lan 1.

Ovom odlukom ure|uje se radno vreme i drugi uslovi za

rad ugostiteqskih objekata i objekata za prire|ivawe iga-

ra za zabavu i igara na sre}u.

^lan 2.

Ugostiteqski objekat je posebno ure|en i opremqen pro-

stor koji ispuwava minimalne uslove propisane zakonom.

Pojedine ugostiteqske usluge se mogu pruìti van ugo-

stiteqskog objekta pod uslovima utvr|enim zakonom, pro-

pisima donetim na osnovu zakona, kao i propisima kojima

se ure|uje za{tita ìvotne sredine i za{tita zdravqa sta-

novnika.

Pojedine ugostiteqske usluge mogu se pruìti i u po-

kretnom objektu koji se moè preme{tati iz jednog mesta

u drugo sopstvenim pogonom ili vu~om – namenska vozila,

pod uslovima utvr|enim zakonom i propisima donetim na

osnovu zakona.

^lan 3.

Ugostiteqskim objektom, u smislu ove odluke, smatraju

se objekti za sme{taj i objekti za pruàwe usluga ishrane

i pi}a.

Objektom za prire|ivawe igara za zabavu i igara na sre-

}u, u smislu ove odluke, smatraju se objekti, prostorije ili

prostor u kome se prire|uju igre za zabavu i igre na sre}u.

^lan 4.

Ugostiteqski objekti za sme{taj iz ~lana 3. stav 1. ove

odluke, su objekti u kojima se pruàju usluge sme{taja, is-

hrane i pi}a i druge usluge uobi~ajene u ugostiteqstvu ili

samo usluge sme{taja (hotel, motel, pansion, turisti~ki

apartman, kamp, odmarali{te i drugi sli~ni objekti u

skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona).

Ugostiteqski objekti za pruàwe usluge ishrane i pi-

}a iz ~lana 3. stav 1. ove odluke, su objekti u kojima se pri-

premaju i usluùju topla i hladna jela, pi}a i napici, ili

se usluùju samo pi}a i napici (restoran, restoran na vo-

di, kafana, bife, disko bar, bar, picerija, pivnica, kafe-

poslasti~arnica, pe~ewara, mle~ni restoran, kr~ma i dru-

gi sli~ni objekti u skladu sa zakonom i propisima done-

tim na osnovu zakona).

áá – RADNO VREME

^lan 5.

Pod radnim vremenom, u smislu ove odluke, smatra se

vreme u kom se u objektima iz ~lana 3. ove odluke, moè

obavqati delatnost.

^lan 6.

Ugostiteqski objekti za sme{taj iz ~lana 4. stav 1. ove

odluke, moraju da budu otvoreni svakog dana neprekidno.


^lan 7.

Ugostiteqski objekti za pruàwe usluga ishrane i pi-

}a i objekti za prire|ivawe igara za zabavu i igara na sre-

}u, mogu da po~nu sa radom najranije u 7,00 ~asova, i da ra-

de najkasnije do 24,00 ~asa.

Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, petkom i subotom,

objekti iz stava 1. ovog ~lana mogu da rade najkasnije do

1,00 ~as narednog dana.

^lan 8.

No}ni barovi mogu da po~nu sa radom najranije u 19,00

~asova, a da rade najkasnije do 3,00 ~asa narednog dana, bez

obzira da li se nalaze u zoni stanovawa ili van zone sta-

novawa.

^lan 9.

U dane dràvnih i verskih praznika, kao i za vreme

odràvawa zna~ajnih me|unarodnih i drugih manifestaci-

ja, predsednik op{tine moè da odobri da ugostiteqski

objekti za pruàwe usluga ishrane i pi}a i objekti za pri-

re|ivawe igara za zabavu i igara na sre}u, rade duè od

radnog vremena koje je utvr|eno ovom odlukom.

^lan 10.

Privredno dru{tvo, drugo pravno lice, odnosno predu-

zetnik koji pruà pojedine ugostiteqske usluge ili pri-

re|uje zabavne igre na sajmovima, va{arima, prigodnim

proslavama i sli~no, du`ni su da se pridràvaju radnog

vremena koje odredi organizator manifestacije, a koje ne

moè biti suprotno odredbama ove odluke.

^lan 11.

Raspored, po~etak i zavr{etak radnog vremena utvr|en

u skladu sa ovom odlukom, mora da bude istaknut na ulazu

ili na drugom vidnom mestu objekata iz ~lana 3. ove odlu-

ke, i mora se po{tovati.

^lan 12.

Rad u objektima iz ~lana 3. ove odluke, mora da bude or-

ganizovan tako da se ne remeti ku}ni red, javni red i mir

i komunalni red.

^lan 13.

Odgovorno lice za objekat iz ~lana 3. ove odluke, koji

posluje u okviru privrednog dru{tva ili drugog pravnog

lica, odnosno preduzetnik ili lice koje oni, pisanim pu-

tem, ovlaste, moraju da budu prisutni u objektu na po~etku

i na kraju radnog vremena.

Lica iz stava 1. ovog ~lana, du`na su da u roku od 30 mi-

nuta od vremena koje je odredbama ove odluke utvr|eno kao

vreme zavr{etka radnog vremena, oslobode objekat iz stava

1. ovog ~lana, od lica koja nisu zaposlena u wemu.

Ukoliko se nakon isteka roka iz stava 2. ovog ~lana, u

objektu zateknu lica koja nisu zaposlena u wemu smatra se

da objekat radi duè od utvr|enog radnog vremena.

^lan 14.

Objekti iz ~lana 3. ove odluke, moraju da ispuwavaju

tehni~ke, sanitarno-higijenske i zdravstvene uslove za

pruàwe pojedinih vrsta ugostiteqskih usluga, koji su

utvr|eni Zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

Objekti iz ~lana 3. ove odluke, grade se, odnosno rekon-

strui{u, ure|uju i opremaju tako da se omogu}ava racional-

no kori{}ewe prostora, nesmetano kretawe gostiju i zapo-

slenih, higijensko rukovawe namirnicama, ~uvawe robe od

kvarewa, za{tita zdravqa gostiju i zaposlenih, stru~no i

efikasno usluìvawe gostiju, kao i za{tita od {tetnih

uticaja koje obavqawe delatnosti u ovim objektima moè

imati na ìvotnu sredinu (buka, vibracije, zaga|ewe vazdu-

ha, vode i zemqi{ta i sl.).

ááá – NADZOR

^lan 15.

Inspekcijski nadzor vr{i organ Op{tinske uprave za

inspekcijske poslove, putem komunalnih inspektora, a u

skladu sa svojom nadle`no{}u.

^lan 16.

Ukoliko komunalni inspektor, u postupku vr{ewa in-

spekcijskog nadzora uo~e povredu propisa iz nadle`nosti

drugog inspekcijskog organa, obavesti}e odmah o tome, pi-

sanim putem, nadle`ni i inspekcijski organ.

áâ – KAZNENA ODREDBA

^lan 17.

Nov~anom kaznom od 5.000,00 do 500.000,00 dinara ka-

zni}e se za prekr{aj privredno dru{tvo ili drugo pravno

lice ako:

1. odredi radno vreme suprotno ovoj odluci,

2. po~ne sa radom pre ili radi duè od utvr|enog vremena,

3. ne istakne raspored, po~etak i zavr{etak radnog vre-

mena u skladu sa ~lanom 11. ove odluke,

4. lica iz ~lana 13. stav 1. ove odluke ne budu prisutna

u objektu na po~etku i na kraju radnog vremena.

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana, kazni}e se odgovor-

no lice u privrednom dru{tvu ili drugom pravnom licu,

nov~anom kaznom od 250,00 do 25.000,00 dinara.

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana, kazni}e se preduzet-

nik, nov~anom kaznom od 2.500,00 do 250.000,00 dinara,

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana, kazni}e se ovla{}e-

no lice iz ~lana 13. stav 1. ove odluke, nov~anom kaznom od

250,00 do 25.000,00 dinara.

â – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 18.

Privredno dru{tvo, drugo pravno lice, odnosno predu-

zetnik, du`ni su da usklade svoj rad sa odredbama ove od-

luke u rok od 15 dana od dana stupawa na snagu ove odluke.

^lan 19.

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-

vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

^lan 20.

Stupawem na snagu ove odluke prestaje da vaì Odluka

o radnom vremenu ugostiteqskih objekata i objekata za

prire|ivawe igara za zabavu i igara na sre}u („Slu`beni

list grada Beograda”, broj 19/2005).


Broj 06-15/2008/-31, 12. novembra 2008. godine

Predsednik

Branka Savi}, s. r.

Na osnovu ~lana 27. stav 1. ta~ka 3. Zakona o javnim

preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa

(„Slu`beni glanik RS”, br. 25/00, 25/02 i 107/05) i ~lana

15. ta~ka 11. Odluke o organizaciji organa i radu op{tine

Barajevo („Slu`beni list grada Beograda”, broj 17/2006),

Skup{tina op{tine Barajevo na sednici odrànoj 12. no-

vembra 2008. godine, donela je

R E [ E W E

O DAVAWU SAGLANOSTI JKP „10. OKTOBAR” BARA-

JEVO NA ODLUKU O CENAMA ZA IZNO[EWE SME-

]A U BARAJEVU

1. Daje se saglasnost na Odluku Upravnog odbora JKP

„10. oktobar” Barajevo, od 21. oktobra 2008. godine, broj

1852-3/2008 o cenama za izno{ewe sme}a u Barajevu.


2. Ovo re{ewe objavi}e se u „Slu`benom listu grada

Beograda”.


Broj 06-15/2008-42, 12.novembra 2008.godine

Predsednik

Branka Savi}, s. r.

Na osnovu ~lana 31. Statuta JKP „10. oktobar” Baraje-

vo, Upravni odbor na sednici odrànoj 21. oktobra 2008.

godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se predlog odluke o uskla|ivawu cena

izno{ewa sme}a i to:

– doma}instva u GUP-u – á zona 3,44 din/m²

– doma}instva naseqa du` Ibarske

magistrale, naseqa Meqak i Vrani}

– áá zona 1,50 din/m²

– sva ostala naseqa teritorije op{tine

Barajevo – ááá zona 0,93 din/m²

– privreda 8,77 din/m²

2. Ova odluka primewiva}e se od 1. novembra 2008.

godine.

Obrazloèwe

Na osnovu utvr|ene analize cene ko{tawa izno{ewa

sme}a i na osnovu ~l. 16. i 22. Zakona o javnim preduze}ima

i obavqawu delatnosti od op{teg interesa, Upravni od-

bor JKP „10. oktobar” Barajevo na sednici odrànoj 21.

oktobra 2008 godine doneo je nove cene ko{tawa usluga

uve}anih za rast cena na malo u iznosu od 6,7% prema zva-

ni~nim podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije

objavqenim za mesec septembar 2008. godine, a {to je u gra-

nicama dozvoqenog pove}awa cena komunalnih usluga za

2008. godinu prema instrukciji Vlade Republike Srbije na

osnovu koje je izra|en Program poslovawa preduze}a za

2008. godinu. Realna cena ko{tawa izno{ewa sme}a je ve-

}a, tako da predloèno pove}awe ne obezbe|uje cenu ko{ta-

wa ove usluge na nivou proste reprodukcije, zbog ~ega je po-

trebno da Skup{tina op{tine Barajevo kao osniva~ obez-

bedi sredstva za subvenciju kao razliku izme|u cene ko{-

tawa usluge izno{ewa sme}a i odobrene cene za ovu uslugu.

Primewivane cene u 2007. godini su:

á zona 3,23 din/m²

áá zona 1,41 din/m²

ááá zona 0,88 din/m²

Privreda 8,22 din/m²

Javno komunalno preduze}e „10. oktobar” Barajevo

Broj 1852-3, 21. oktobra 2008. godine

Predsednik

Bojan Gaji}, s. r.

Na osnovu ~lana 27. stav 1. ta~ka 3. Zakona o javnim

preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00, 25/02 i 107/05) i ~lana

15. ta~ka 11. Odluke o organizaciji organa i radu op{tine

Barajevo („Slu`beni list grada Beograda”, broj 17/2006),

Skup{tina op{tine Barajevo na sednici odrànoj 12. no-

vembra 2008. godine, donela je

R E [ E W E

O DAVAWU SAGLANOSTI JKP „10. OKTOBAR” BARA-

JEVO NA ODLUKU O CENAMA VODE NA LOKALNOM

VODOVODU „VITKOVICA” – RAVNI GAJ

1. Daje se saglasnost, na Odluku Upravnog odbora JKP

„10. oktobar” Barajevo, od 21. oktobra 2008. godine, broj

1852-3/2008 o cenama vode na lokalnom vodovodu „Vitkovi-

ca” – Ravni Gaj.

2. Ovo re{ewe objavi}e se u „Slu`benom listu grada

Beograda”.



Predsednik

Branka Savi}, s. r.

Na osnovu ~lana 31. Statuta JKP „10. oktobar”

Barajevo, Upravni odbor na sednici odrànoj 21. oktobra

2008. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se predlog odluke o uskla|ivawu cene vode na

lokalnom vodovodu „Vitkovica” Ravni Gaj u iznosu od

40,11 din/m³.

2. Ova odluka primewiva}e se od 1. novembra 2008.

godine.

Obrazloèwe

Na osnovu utvr|ene analize cena ko{tawa proizvodwe

vode na lokalnom vodovodu „Vitkovica” Barajevo izvr{eno

je samo uskla|ivawe ranije formirane cene u koju su bili

ukqu~eni samo direktni tro{kovi po principu proste

reprodukcije bez obra~una zarade preduze}a, {to zna~i da

ni ranije nije bila utvr|ena realna cena ko{tawa vode za

ovo naseqe, zbog ~ega je Skup{tina op{tine Barajevo u

prethodnom periodu obezbe|ivala sredstva za pokrivawe

razlike izme|u stvarne cene ko{tawa vode i odobrene

cene. Nova cena vode formirana je uve}awem do sada

vaè}e cene za rast cena na malo u iznosu od 6,7% prema

zvani~nim podacima Zavoda za statistiku Republike

Srbije objavqenim za mesec septembar 2008. godine, a {to

je u granicama dozvoqenog pove}awa cena komunalnih uslu-

ga za 2008. godinu prema instrukciji Vlade Republike

Srbije na osnovu koje je izra|en Program poslovawa pre-

duze}a za 2008. godinu. Realno je potrebno da Skup{tina

op{tine planira sredstva za pokrivawe razlike izme|u

stvarne cene ko{tawa vode za ovo naseqe i odobrene po

ovoj odluci.

Primewivana cena u 2007. godini je 37,60 din/m³.

Javno komunalno preduze}e „10. oktobar” Barajevo

Broj 1852-3, 21. oktobra 2008. godine

Predsednik

Bojan Gaji}, s. r.

Na osnovu ~lana 35. Odluke o organizaciji organa i ra-

du op{tine Barajevo („Slu`beni list grada Beograda”, br.

17/2006 i 26/2007), Skup{tina op{tine Barajevo, na sedni-

ci odrànoj 12. novembra 2008. godine, donela je

Z A K Q U ^ A K

O POTVR\IVAWU RE[EWA O OBRAZOVAWU KOMI-

SIJE ZA IZRADU NACRTA STATUTA GRADSKE OP-

[TINE BARAJEVO I NACRTA POSLOVNIKA SKUP-

[TINE OP[TINE

1. Potvr|uje se Re{ewe predsednika op{tine Barajevo

broj 010-1/2008 od 21. oktobra 2008 godine, o obrazovawu

Komisije za izradu Nacrta statuta gradske op{tine Bara-

jevo i Nacrta poslovnika Skup{tine op{tine Barajevo.


2. U komisiju su imenovani:

– Milorad [utowa za predsednika,

– Velinka Vlaji}, za ~lana,

– Tihomir Jeli}, za ~lana,

– Igor Prenti} za ~lana,

– Jovanka \uki} za ~lana.

3. Zadatak komisije je da u skladu sa Statutom grada Be-

ograda uradi Nacrt statuta gradske op{tine Barajevo i

Nacrt poslovnika SO Barajevo i nacrte dostavi predsed-

niku op{tine radi utvr|ivawa predloga.

4. Ovaj zakqu~ak objaviti u „Slu`benom listu grada Be-

ograda”.


Broj 06-15/2008-28, 12. novembra 2008. godine

Predsednik

Branka Savi}, s. r.

OBRENOVAC

Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici

odrànoj 17. novembra 2008. godine na osnovu ~lana 56.

stav 6, a u vezi sa ~lanom 48. Zakona o lokalnim izborima

(„Slu`beni glasnik RS”, broj 129/07), na predlog Mandat-

no-imunitetske komisije i Op{tinske izborne komisije

od 14. novembra 2008. godine, donela je

O D L U K U

O POTVR\IVAWU MANDATA ODBORNICIMA U

SKUP[TINI GRADSKE OP[TINE OBRENOVAC

1. Potvr|uje se mandat odbornicima u Skup{tini grad-

ske op{tine Obrenovac, izabranim na izborima odrànim

11. maja 2008. godine, i to:

– Draganu Mladenovi}u, sa izborne liste Srpska radi-

kalna stranka – Tomislav Nikoli};

– Milanu \uri}u, sa izborne liste Srpska radikalna

stranka – Tomislav Nikoli};

– Gojku Samarxiji, sa izborne liste Srpska radikalna


– @ivoti Simeunovi}u, sa izborne liste Srpska radi-


– Bogoqubu Mi}inovcu, sa izborne liste Srpska radi-


– Dragici Stanojevi}, sa izborne liste Srpska radi-


– Daliboru Jankovi}u, sa izborne liste Srpska radi-


– Bo{ku \uri}u, sa izborne liste Srpska radikalna


– Petru Smiqani}u, sa izborne liste Srpska radikal-

na stranka – Tomislav Nikoli};

– Mirjani Peren~evi}, sa izborne liste Srpska radi-


– Aleksandru \or|evi}u, sa izborne liste Srpska radi-


– Marinku Jokanovi}u, sa izborne liste Srpska radi-


Mandat navedenih odbornika po~iwe te}i danom dono-

{ewa ove odluke i traje do isteka mandata Skup{tine

gradske op{tine Obrenovac.

2. Na ovu odluku moè se izjaviti àlba Okru`nom su-

du u Beogradu u roku od 48 ~asova od dana dono{ewa iste.

3. Ovu odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.

Skup{tina gradske op{tine Obrenovac

âá-13 broj 020-186, 17. novembra 2008. godine

Predsednik

@eqko Joveti}, s. r.

Na osnovu ~lana 74. stav 6. i ~lana 149. stav 1. Statuta

grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, broj

39/08), Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici

odrànoj 17. novembra 2008. godine donela je

S T A T U T

GRADSKE OP[TINE OBRENOVAC


Predmet ure|ivawa

^lan 1.

Ovim statutom, u skladu sa Statutom grada Beograda (u

daqem tekstu Statut grada), ure|uju se poloàj, prava i du-

`nosti gradske op{tine Obrenovac (u daqem tekstu: grad-

ska op{tina), na~in, uslovi i oblici wihovog ostvariva-

wa, simboli i praznik gradske op{tine, broj odbornika

Skup{tine gradske op{tine, organizacija i rad organa i

slu`bi, na~in u~e{}a gra|ana u upravqawu i odlu~ivawu o

poslovima iz nadle`nosti gradske op{tine, osnivawe i

rad mesne zajednice i drugih oblika mesne samouprave, kao

i druga pitawa od zna~aja za gradsku op{tinu.

Statutom grada obrazovana je gradska op{tina, utvr|e-

no podru~je, propisan na~in obrazovawa, ukidawa i prome-

ne podru~ja gradske op{tine, odre|eni poslovi iz nadle-

`nosti grada Beograda koje vr{i gradska op{tina, organi

i na~in izbora organa gradske op{tine, finansirawe po-

slova grada Beograda i gradske op{tine i me|usobni odno-

si grada Beograda i gradske op{tine.

Poloàj gradske op{tine

^lan 2.

Obrenovac je gradska op{tina grada Beograda kao glav-

nog grada Republike Srbije, obrazovana Statutom grada

Beograda.

Gradska op{tina Obrenovac je deo teritorije grada Be-

ograda (u daqem tekstu: grad) koja na svom podru~ju vr{i

poslove iz nadle`nosti grada odre|ene Statutom grada.

U vr{ewu poslova iz stava 2. ovog ~lana gradska op{ti-

na se stara o potrebama i interesima gra|ana sa svog pod-

ru~ja, istovremeno uvaàvaju}i interes gra|ana sa podru~-

ja drugih gradskih op{tina i grada u celini.

Gra|ani u~estvuju u vr{ewu poslova gradske op{tine

preko izabranih odbornika Skup{tine gradske op{tine,

putem gra|anske inicijative, zbora gra|ana i referendu-

ma, u skladu sa Ustavom, zakonom, Statutom grada, ovim sta-

tutom i op{tim aktima grada i gradske op{tine.

Gradska op{tina je odgovorna za kvalitetno, ekono-

mi~no i efikasno vr{ewe poverenih poslova na svom pod-

ru~ju.

Teritorija

^lan 3.

Teritorija odnosno podru~je gradske op{tine utvr|ena

je Statutom grada.

Teritoriju odnosno podru~je gradske op{tine, u okviru

zakonom i Statutom grada utvr|ene teritorije grada, ~ine

podru~ja naseqenih mesta, odnosno katastarskih op{tina

koja ulaze u wen sastav, i to:

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Naseqeno mesto Katastarska op{tina

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Baqevac Baqevac

Bari~ Bari~

Belo poqe Belo poqe

Brgulice Brgulice

Brovi} Brovi}


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Naseqeno mesto Katastarska op{tina

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Veliko Poqe Veliko Poqe

Vuki}evica Vuki}evica

Grabovac Grabovac

Draèvac Draèvac

Dren Dren

Zabre`je Zabre`je

Zve~ka Zve~ka

Jasenak Jasenak

Konatice Konatice

Krtinska Krtinska

Qubini} Qubini}

Mala Mo{tanica Mala Mo{tanica

Mislo|in Mislo|in

Obrenovac Obrenovac

Ora{ac Ora{ac

Piroman Piroman

Poqane Poqane

Ratari Ratari

Rvati Rvati

Skela Skela

Stubline Stubline

Trstenica Trstenica

Urovci Urovci

U{}e U{}e

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


^lan 4.

Gradska op{tina ima svojstvo pravnog lica.

Sedi{te gradske op{tine je u Obrenovcu, ulica Vuka

Karaxi}a 74.

Gradsku op{tinu predstavqa i zastupa predsednik

gradske op{tine.

Pe~at

^lan 5.

Organi gradske op{tine imaju pe~at, u skladu sa zakonom.

Pe~at je okruglog oblika sa ispisanim tekstom: Repu-

blika Srbija, Grad Beograd, gradska op{tina Obrenovac,

naziv organa ispisan na srpskom jeziku i }irili~nim pi-

smom i grbom Republike Srbije u sredini.

Jezik i pismo

^lan 6.

Na teritoriji gradske op{tine u slu`benoj upotrebi je

srpski jezik i }irili~no pismo.

Simboli, praznik i slava gradske op{tine

^lan 7.

Gradska op{tina ima svoje simbole, praznik i slavu

gradske op{tine.

Simboli gradske op{tine

^lan 8.

Simboli gradske op{tine su grb i zastava (steg).

Grbom gradske op{tine izraàvaju se wene istorijske,

kulturne i geografske posebnosti.

Grb gradske op{tine ima dve sve~ane verzije:

– sredwi grb i

– veliki grb

Sredwi grb ima oblik {tita plave boje sa srebrnim

{evronom, izme|u tri srebrne {ajke sa punim jedrima. Na

{evronu se nalazi crveno, na dole okrenuto ocilo. [tit

je krunisan zlatnom bedemskom krunom sa tri merlona.

Veliki grb je istovetan sredwem grbu, s tim {to ima

dva drà~a u vidu dve ~apqe-desno crvena, a levo siva ~a-

pqa. Izme|u drà~a i {tita pobodeno je po jedno zlatom

okovano prirodno kopqe sa koga se u poqe viju resama

opervaèni stegovi, levo Beograda, a desno Obrenovca.

Postament ozna~ava travom obraslu ravnicu, a u podno`ju

ima belu traku ispisanu imenom gradske op{tine.

Zastava – steg gradske op{tine je poqe kvadratne for-

me u crvenoj boji, na kome se nalazi srebrni krst preko ko-

ga je srebrno poqe sa plavom {ajkom.

^lan 9.

Etalon grba i stega i grafi~ki standardi za wihovo

prikazivawe overeni su potpisom predsednika gradske op-

{tine i pe~atom Skup{tine gradske op{tine.

Etalon (izvornik) grba i stega ~uva se u Skup{tini

gradske op{tine – Slu`bi za skup{tinske i zajedni~ke

poslove.

Upotreba simbola gradske op{tine

^lan 10.

Zastava i grb gradske op{tine mogu se isticati samo uz

dràvne simbole i simbole grada.

U slu`benim prostorijama organa gradske op{tine is-

ti~u se samo dràvni simboli, simboli grada i grb i za-

stava gradske op{tine.

^lan 11.

Veliki grb iz ~lana 8. ovog statuta koristi Skup{tina

gradske op{tine, predsednik i zamenik predsednika grad-

ske op{tine, a upotrebqava se u svim prilikama kada se

gradska op{tina reprezentuje u svojoj celovitosti i kada

predsednik ili zamenik predsednika gradske op{tine to

odrede.

Sredwi grb iz ~lana 8. ovog statuta koriste ostali or-

gani gradske op{tine.

^lan 12.

Preduze}u, ustanovi ili drugoj organizaciji kao i

preduzetniku sa sedi{tem na teritoriji gradske op{tine

izuzetno se moè odobriti da grb gradske op{tine upotre-

bi kao ukras ili u komercijalne svrhe.

Zahtev za davawe odobrewa iz stava 1. ovog ~lana sadr-

ì namenu upotrebe grba, tehni~ki opis kao i druge ~iwe-

nice bitne za odlu~ivawe.

Re{ewem kojim se odobrava upotreba grba mogu se odre-

diti posebni uslovi: namena, naknada za kori{}ewe i rok

u kome odobrewe vaì, ukoliko takva ograni~ewa odgova-

raju nameni upotrebe grba.

Subjekti kojima je odobrena upotreba grba du`ni su da

obezbede doli~an izgled svog ukrasa, odnosno neza{ti}e-

nog znaka.

Re{ewe kojim je odobrena upotreba grba ukida se ako

korisnik grb upotrebqava suprotno utvr|enoj nameni i

uslovima ili se ne stara o doli~nom izgledu svog ukrasa

ili neza{ti}enog znaka.

Subjektima iz stava 1. ovog ~lana moè se odobriti

upotreba imena gradske op{tine.

Re{ewe o na~inu, roku i uslovima upotrebe imena, gr-

ba i zastave gradske op{tine donosi predsednik gradske

op{tine uz pribavqeno mi{qewe Ve}a gradske op{tine.

Protiv re{ewa iz prethodnog stava ovog ~lana moè se

podneti prigovor Skup{tini gradske op{tine.

Praznik i slava gradske op{tine

^lan 13.

Gradska op{tina ima praznik – Dan gradske op{tine.

Dan gradske op{tine je 20. decembar – dan kada je Obre-

novac dobio ime.


Gradska op{tina proslavqa Silazak Svetog Duha na

apostole (prvi dan Trojica), kao svoju slavu.


^lan 14.

Gradska op{tina ustanovqava nagrade i druga javna

priznawa organizacijama i gra|anima za zna~ajna ostvare-

wa u proizvodwi, nauci, umetnosti i drugim dru{tvenim

oblastima stvarala{tva i doprinosa razvoju i afirmaci-

ji gradske op{tine kao i u znak zahvalnosti.

Gradska op{tina dodequje zvawe po~asnog gra|anina

gradske op{tine.

Nagrade i druga javna priznawa i zvawe po~asnog gra-

|anina dodequju se povodom Dana gradske op{tine.

Vrste nagrada i drugih javnih priznawa, uslovi i na~in

wihovog dodeqivawa, kao i uslovi i na~in dodele zvawa

po~asnog gra|anina ure|uju se posebnom odlukom Skup{ti-

ne gradske op{tine.

Imovina gradske op{tine

^lan 15.

Gradska op{tina ima svoju imovinu.

Imovinom gradske op{tine samostalno upravqaju i

raspolaù organi gradske op{tine, u skladu sa zakonom.

Javnost rada

^lan 16.

Rad organa gradske op{tine je javan.

Javnost rada po pravilu obezbe|uje se:

1. putem izdavawa biltena, informatora, saradwom sa

medijima, prezentovawem odluka i drugih akata javnosti i

postavqawem internet prezentacije;


Statutom grada, ovim statutom i odlukama organa gradske

op{tine;

3. i u drugim slu~ajevima utvr|enim ovim statutom i

drugim aktima organa gradske op{tine.

Javnost u radu organa gradske op{tine moè se ograni~i-

ti ili iskqu~iti u slu~ajevima utvr|enim zakonom i drugim

propisom ili aktom nadle`nog organa u skladu sa zakonom.

Saradwa i udruìvawe gradske op{tine

^lan 17.

Gradske op{tine me|usobno sara|uju.

Gradske op{tine mogu ostvarivati saradwu u oblasti-

ma od zajedni~kog interesa i sa gradskim op{tinama dru-

gih gradova i jedinicama lokalne samouprave u zemqi i

u~lawivati se u asocijacije gradskih op{tina, odnosno je-

dinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Gradska op{tina moè ostvarivati saradwu u oblasti-

ma od zajedni~kog interesa sa odgovaraju}im teritorijal-

nim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave u dru-

gim dràvama, u okviru spoqne politike Republike Srbi-

je, pod uslovima i na na~in predvi|en zakonom za jedinice

lokalne samouprave.

Organi gradske op{tine mogu sara|ivati sa nevladi-

nim, humanitarnim i drugim organizacijama i udruèwi-

ma gra|ana kada je to u interesu gradske op{tine i stanov-

nika sa wenog podru~ja.

áá – POSLOVI GRADSKE OP[TINE

Poslovi gradske op{tine

^lan 18.

Gradska op{tina, na svom podru~ju vr{i poslove iz

nadle`nosti grada utvr|ene Statutom grada.

Poslovi iz nadle`nosti grada

^lan 19.

Gradska op{tina, u skladu sa zakonom i Statutom gra-

da, preko svojih organa vr{i slede}e poslove:


op{tine;




3. osniva mesnu zajednicu i druge oblike mesne samou-

prave, po pribavqenom mi{qewu gra|ana, u skladu sa zako-

nom, Statutom grada i aktima gradske op{tine;


koje donosi grad;


nom i odlukom grada, radi izgradwe objekata bruto povr-

{ine do 800 m² (po JUS-u);








nim povr{inama (kiosci, ba{te, pokretne tezge i sl), u

skladu sa propisom grada;




delatnosti (pre~i{}avawe i distribucija vode; pre~i{}a-

vawe i odvo|ewe atmosferskih i otpadnih voda; proizvod-

wa i snabdevawe parom i toplom vodom; odràvawe ~isto-

}e; odràvawe deponija; ure|ivawe i odràvawe parkova,

zelenih, rekreacionih i drugih javnih povr{ina, javne ra-

svete, ure|ivawe i odràvawe grobaqa i sahrawivawe, ure-

|ivawe, odràvawe i kori{}ewe pijaca, javnih parkirali-

{ta, dimni~arske usluge i dr.) i za wihovo obavqawe mo-

è osnivati javna preduze}a, odnosno ukoliko to nije ra-

cionalno obzirom na obim i broj korisnika – moè oba-

vqawe pojedinih komunalnih delatnosti ugovorom poveri-

ti javnom komunalnom preduze}u koje je osnovao grad ili

drugom preduze}u, odnosno preduzetniku, na na~elima kon-

kurencije i javnosti, u skladu sa zakonom i aktima grada;









13. odlu~uju o nazivima ulica, trgova, zaselaka i drugih

delova naseqenih mesta na svom podru~ju, u skladu sa pro-

pisima grada;








nog) de~jih vrti}a i osnovnih {kola; prati upis u prvi

razred osnovne ili specijalne {kole i redovno poha|awe

nastave u osnovnim {kolama i pokre}e prekr{ajni postu-

pak protiv roditeqa, odnosno starateqa, u skladu sa zako-

nom; u saradwi sa obrazovno-vaspitnom ustanovom utvr|uje

mere i aktivnosti za{tite i bezbednosti dece, odnosno

u~enika za vreme ostvarivawa obrazovno vaspitnog rada i

drugih aktivnosti koje organizuje ustanova, u skladu sa za-

konom;


16. podsti~e razvoj kulturno-umetni~kog stavarala{tva






ta ustanova ~iji je osniva~ gradska op{tina; prati potre-









oblasti sporta;





za mlade;






grada;




da, predlaè mere za ure|ewe zelenih povr{ina i de~jih

igrali{ta i objekata javne rasvete i sl.;



uve}awu u skladu sa zakonom;


prava i interesa;











gra|anima;





{tinu;




{tine;


simbola gradske op{tine;


{tine,


gra|ane, u skladu sa zakonom, Statutom grada, drugim pro-

pisima grada i ovim statutom.

ááá – ORGANI GRADSKE OP[TINE

Organi gradske op{tine

^lan 20.

Poslove gradske op{tine vr{e organi gradske op{tine.

^lan 21.

Organi gradske op{tine su:

1. Skup{tina gradske op{tine,

2. predsednik gradske op{tine,

3. Ve}e gradske op{tine i

4. Uprava gradske op{tine.

Prezumpcija nadle`nosti

^lan 22.

Poslove gradske op{tine vr{e organi gradske op{ti-

ne u okviru svoje nadle`nosti utvr|ene zakonom, Statutom


Ako zakonom ili drugim propisom nije utvr|eno koji

organ je nadleàn za obavqawe poslova iz nadle`nosti

gradske op{tine, sve poslove koji se odnose na ure|ivawe

odnosa iz nadle`nosti gradske op{tine vr{i Skup{tina

gradske op{tine, a poslove koji su po svojoj prirodi izvr-

{ni, vr{e izvr{ni organi gradske op{tine.

Ako se prema prirodi posla ne moè utvrditi nadle-

`nost u skladu sa stavom 2. ovog ~lana, nadle`na je Skup-

{tina gradske op{tine.

Ako se radi o izvr{nim poslovima, a nije odre|eno ko-

ji je izvr{ni organ gradske op{tine nadleàn za wihovo

obavqawe, nadleàn je predsednik gradske op{tine.

1. Skup{tina gradske op{tine

Poloàj Skup{tine gradske op{tine

^lan 23.

Skup{tina gradske op{tine je najvi{i organ gradske

op{tine koji vr{i gradskoj op{tini poverene osnovne

funkcije lokalne vlasti, utvr|ene zakonom, Statutom gra-

da, drugim op{tim aktima grada i ovim statutom.

Nadle`nosti Skup{tine gradske op{tine

^lan 24.

Skup{tina gradske op{tine, u skladu sa zakonom i

Statutom grada:

1) donosi statut gradske op{tine i poslovnik o radu

Skup{tine gradske op{tine;

2) donosi buxet i usvaja zavr{ni ra~un buxeta gradske

op{tine;

3) donosi programe razvoja gradske op{tine i pojedinih

delatnosti i stara se o unapre|ewu op{teg okvira za pri-

vre|ivawe u gradskoj op{tini, u skladu sa aktima Grada;

4) daje prethodno mi{qewe na predlog regionalnog

prostornog plana i prostornog plana za podru~je gradske

op{tine koje donosi grad;

5) daje prethodno mi{qewe na predlog urbanisti~kih

planova za podru~je gradske op{tine koje donosi grad;

6) donosi program ure|ewa i dodele u zakup gra|evin-

skog zemqi{ta u skladu sa zakonom i odlukom grada za iz-

gradwu objekata bruto povr{ine do 800 m² (po JUS-u);

7) obezbe|uje uslove za obavqawe i razvoj komunalnih

delatnosti i za wihovo obavqawe osniva javna komunalna

preduze}a;

8) stara se o izgradwi, odràvawu, upravqawu i kori-


9) odlu~uju o nazivima ulica, trgova, zaselaka i drugih


pisima grada;

10) donosi akcione i sanacione planove od zna~aja za

za{titu i unapre|ewe ìvotne sredine na svom podru~ju, u

skladu sa aktima grada i stara se i obezbe|uje uslove za

o~uvawe, kori{}ewe i unapre|ewe podru~ja sa prirodnim

lekovitim svojstvima;

11) ure|uje i obezbe|uje kori{}ewe poslovnog prostora





12) stara se o razvoju ugostiteqstva, zanatstva, turizma



13) propisuje radno vreme ugostiteqskih, trgovinskih i

zanatskih objekata na svom podru~ju u skladu sa odlukom grada;

14) predlaè mere za ure|ewe i odràvawe spoqnog iz-

gleda poslovnih i stambenih zgrada, predlaè mere za ure-

|ewe zelenih povr{ina i de~jih igrali{ta i objekata jav-

ne rasvete i sl.;

15) prati stawe i stara se o odràvawu (osim kapital-

nog) de~jih vrti}a i osnovnih {kola i utvr|uje mere i ak-

tivnosti za{tite i bezbednosti dece, odnosno u~enika za

vreme ostvarivawa obrazovno vaspitnog rada i drugih ak-

tivnosti koje organizuju obrazovno-vaspitne ustanove, u

skladu sa zakonom;

16) obezbe|uje uslove za odràvawe kulturnih manife-

stacija od zna~aja za gradsku op{tinu i u ciqu zadovoqava-

wa potreba gra|ana sa svog podru~ja moè osnivati ustano-

ve kulture;

17) obezbe|uje uslove za organizovawe i odràvawe

sportskih takmi~ewa i manifestacija od zna~aja za grad-

sku op{tinu, obezbe|uje uslove za realizaciju programa

ustanova i omladinskih organizacija na svom podru~ju i u


osnovati ustanove u oblasti sporta i obezbe|uje uslove za

u~e{}e u izgradwi i odràvawu sportskih objekata usta-

nova ~iji je osniva~ gradska op{tina;

18) donosi odluku o kulturnim i sportskim manifesta-

cijama od zna~aja za gradsku op{tinu;

19) donosi akcioni plan za mlade gradske op{tine, u

skladu sa strategijom i akcionim planom grada;

20) utvr|uje predlog Vladi Republike Srbije da donese

odluku o pribavqawu i otu|ewu zakonom definisanih ne-

pokretnosti u, odnosno iz dràvne svojine, utvr|uje godi-

{wi program o pribavqawu i otu|ewu nepokretnosti za po-

trebe organa gradske op{tine i donosi odluku o zasnivawu

hipoteke na nepokretnosti ~iji su korisnici organi, slu-

`be i organizacije gradske op{tine, u skladu sa zakonom;

21) odlu~uje o prenosu, davawu i pribavqawu prava ko-

ri{}ewa na nepokretnosti u dràvnoj svojini koje koriste

organi gradske op{tine i druge organizacije a ugovore o

prenosu ovog prava potpisuje predsednik gradske op{tine;

22) daje saglasnost na raspolagawe (pribavqawe i otu-

|ewe) imovinom ve}e vrednosti javnih preduze}a i fondo-

va ~iji je osniva~;

23) predlaè Vladi Republike Srbije utvr|ivawe op-

{teg interesa za eksproprijaciju, u skladu sa zakonom;

24) donosi odluku o javnom zaduìvawu op{tine – kre-

diti i drugi oblici zaduìvawa, u skladu sa zakonom i

Statutom grada;

25) daje saglasnost na godi{wi program i najmawe dva

puta godi{we razmatra izve{taje o radu javnih preduze}a,

ustanova i drugih organizacija ~iji je osniva~ i drugih ko-

risnika buxeta;

26) obrazuje organe, organizacije i slu`be za potrebe


osniva javna preduze}a i druge organizacije u skladu sa za-

konom, Statutom grada i ovim statutom i vr{i nadzor nad

wihovim radom;

27) obrazuje javno pravobranila{tvo gradske op{tine;

28) imenuje i razre{ava upravni i nadzorni odbor jav-

nih preduze}a, ustanova, organizacija i slu`bi ~iji je

osniva~; imenuje i razre{ava direktore javnih preduze}a,

ustanova, organizacija i slu`bi ~iji je osniva~ i daje sa-

glasnost na wihove statute i vr{i druga prava osniva~a, u

skladu sa zakonom, osim onih koja su po odredbama Statuta

grada i ovog statuta u nadle`nosti drugog organa;

29) bira i razre{ava predsednika Skup{tine gradske

op{tine i zamenika predsednika Skup{tine gradske op-

{tine;

30) postavqa i razre{ava sekretara i zamenika sekreta-

ra Skup{tine gradske op{tine;

31) bira i razre{ava predsednika gradske op{tine, za-

menika predsednika gradske op{tine i ~lanove Ve}a grad-

ske op{tine;

32) bira i razre{ava ~lanove radnih tela Skup{tine

gradske op{tine;

33) imenuje i razre{ava javnog pravobranioca i zame-

nika javnog pravobranioca gradske op{tine;

34) donosi odluku o osnivawu mesnih zajednica i dru-

gih oblika mesne samouprave i odluku o organizaciji i ra-

du mirovnih ve}a;

35) donosi odluku o naknadama za rad odbornika i ~la-

nova radnih tela Skup{tine i drugih organa gradske op-

{tine;

36) odlu~uje o saradwi i udruìvawu sa gradskim op-

{tinama u gradu, sa gradovima i op{tinama u zemqi i ino-

stranstvu i o saradwi sa udruèwima, nevladinim, huma-

nitarnim i drugim organizacijama u skladu sa zakonom,


37) utvr|uje predlog odluke o uvo|ewu samodoprinosa za

teritoriju gradske op{tine ili za deo podru~ja gradske

op{tine;

38) raspisuje referendum gradske op{tine i referen-

dum na delu teritorije gradske op{tine i izja{wava se o

predlozima sadrànim u gra|anskoj inicijativi;

39) podsti~e aktivnosti i pomaè razvoj razli~itih

oblika samopomo}i i solidarnosti sa licima sa posebnim

potrebama, kao i sa licima koja su su{tinski u nejednakom

poloàju sa ostalim gra|anima;

40) stara se o ostvarivawu, za{titi i unapre|ewu qud-

skih prava i individualnih i kolektivnih prava pripadni-

ka nacionalnih mawina i etni~kih grupa i donosi mere i

usvaja preporuke za unapre|ewe qudskih i mawinskih prava;

41) usvaja eti~ki kodeks pona{awa funkcionera;

42) donosi propise i druge op{te i pojedina~ne akte u

okviru prava i du`nosti gradske op{tine utvr|enih Sta-

tutom grada;

43) propisuje prekr{aje za povrede propisa gradske op-

{tine;

44) informi{e javnost o svom radu;

45) obavqa i druge poslove utvr|ene zakonom, Statutom


Sastav Skup{tine gradske op{tine

^lan 25.

Skup{tinu gradske op{tine ~ine odbornici koje bira-

ju gra|ani na neposrednim izborima, tajnim glasawem, na

~etiri godine, shodnom primenom zakona kojim se ure|uju

lokalni izbori.

Broj odbornika

^lan 26.

Skup{tina gradske op{tine ima 55 odbornika.

Mandat

^lan 27.

Mandat odbornika traje ~etiri godine, odnosno do is-

teka mandata odbornika tog saziva Skup{tine gradske op-

{tine.

Odborniku mandat po~iwe da te~e danom potvr|ivawa a

prestaje pod uslovima i na na~in utvr|en zakonom.


^lan 28.

Odbornik ne moè biti zaposleni u Upravi gradske

op{tine i lice koje imenuje, odnosno postavqa Skup{ti-


na gradske op{tine, u organima gradske op{tine, preduze-

}ima i ustanovama ~iji je osniva~.

Ako zaposleni u Upravi gradske op{tine bude izabran

za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju mu dok

traje wegov odborni~ki mandat.

Danom potvr|ivawa odborni~kog mandata licima koja

je imenovala, odnosno postavila Skup{tina gradske op-

{tine prestaje funkcija na koju su imenovana, odnosno po-

stavqena.


pri vr{ewu javnih funkcija, ne iskqu~uju primenu odreda-


vi sa funkcijom odbornika u Skup{tini gradske op{tine.

Sazivawe konstitutivne sednice

^lan 29.

Sednicu novog saziva Skup{tine gradske op{tine sa-

ziva predsednik Skup{tine prethodnog saziva, u roku od

15 dana od dana objavqivawa kona~nih rezultata izbora.

Ukoliko predsednik Skup{tine iz prethodnog saziva

ne sazove sednicu novog saziva u roku iz stava 1. ovog ~la-

na, sednicu novog saziva sazva}e bez odlagawa najstariji

odbornik novog saziva Skup{tine.

Sednicom predsedava najstariji odbornik do izbora

predsednika Skup{tine gradske op{tine.

Konstituisawe Skup{tine

^lan 30.

Skup{tina gradske op{tine se smatra konstituisanom

izborom predsednika Skup{tine gradske op{tine i posta-

vqewem sekretara Skup{tine gradske op{tine.

Zakletva

^lan 31.

Izabrani odbornici polaù zakletvu koja glasi: „Za-

kliwem se da }u se u radu Skup{tine gradske op{tine

Obrenovac pridràvati Ustava, zakona, Statuta grada i

Statuta gradske op{tine Obrenovac, i da }u ~asno i ne-

pristrasno vr{iti du`nost odbornika, rukovode}i se in-

teresima gra|ana.

Kvorum za rad i odlu~ivawe

^lan 32.

Skup{tina gradske op{tine odlu~uje ako sednici pri-

sustvuje ve}ina od ukupnog broja odbornika.

Skup{tina gradske op{tine odlu~uje ve}inom glasova

prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili ovim Statutom

nije druk~ije odre|eno.

Skup{tina gradske op{tine ve}inom glasova od ukup-

nog broja odbornika donosi:

1. statut gradske op{tine;

2. buxet gradske op{tine;

3. program razvoja gradske op{tine i pojedinih delat-

nosti;

4. akt o nazivima ulica, trgova, zaselaka i drugih delo-

va naseqenih mesta na svom podru~ju;

5. eti~ki kodeks pona{awa funkcionera;

6. odluku o saradwi i udruìvawu sa drugim gradskim op-

{inama, op{tinama i gradovima u zemqi i drugim dràvama;

7. akt o javnom zaduìvawu gradske op{tine;

8. prethodno mi{qewe o prostornom planu za svoje pod-

ru~je;

9. prethodno mi{qewe o urbanisti~kim planovima za

svoje podru~je i

10. odlu~uje i u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom,

Statutom grada, ovim statutom, poslovnikom Skup{tine

gradske op{tine ili kada Skup{tina gradske op{tine ta-

ko odlu~i.

Sazivawe sednice

^lan 33.

Sednicu Skup{tine gradske op{tine saziva predsed-

nik Skup{tine, po potrebi, a najmawe jednom u tri meseca.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine je duàn da

sednicu zakaè na zahtev predsednika gradske op{tine,

Ve}a gradske op{tine ili jedne tre}ine odbornika, u ro-

ku od sedam dana od dana podno{ewa zahteva, tako da dan

odràvawa sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od da-

na podno{ewa zahteva.

Ako predsednik Skup{tine gradske op{tine ne zakaè

sednicu u roku iz stava 2. ovog ~lana, sednicu moè zakaza-

ti podnosilac zahteva, kojom predsedava odbornik koga od-

redi podnosilac zahteva.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine moè odlo-

ìti sednicu koju je sazvao samo u slu~aju kada ne postoji

kvorum potreban za rad, a u drugim slu~ajevima o odlagawu

sednice odlu~uje Skup{tina gradske op{tine.

Javnost rada

^lan 34.

Sednice Skup{tine gradske op{tine su javne.

Za javnost rada Skup{tine gradske op{tine odgovoran

je predsednik Skup{tine gradske op{tine.

Pozivi za sednice Skup{tine gradske op{tine dosta-

vqaju se lokalnim sredstvima informisawa radi upozna-

vawa javnosti.

Sednicama Skup{tine gradske op{tine mogu prisu-

stvovati predstavnici sredstava javnog informisawa,

ovla{}eni predstavnici predlaga~a, kao i druga zaintere-

sovana lica ~ije prisustvo odobri predsednik Skup{tine,

u skladu sa poslovnikom Skup{tine gradske op{tine.

Skup{tina gradske op{tine moè odlu~iti da sednica

Skup{tine ne bude javna zbog razloga bezbednosti i odbra-

ne zemqe i drugih posebno opravdanih razloga koji se kon-

statuju pre utvr|ivawa dnevnog reda.

Imunitet odbornika

^lan 35.



davawa glasa na sednici Skup{tine gradske op{tine i

radnih tela.


^lan 36.


{tine gradske op{tine i wenih radnih tela, predlaè

Skup{tini gradske op{tine raspravu o odre|enim pita-

wima, podnosi predloge odluka i drugih akata iz nadle-

`nosti Skup{tine gradske op{tine i podnosi amandmane

na predloge propisa, postavqa odborni~ka pitawa i u~e-

stvuje u drugim aktivnostima Skup{tine gradske op{tine.

Pravo je odbornika da bude redovno obave{tavan o pi-

tawima od uticaja na vr{ewe odborni~ke du`nosti, da od

organa i slu`bi traì podatke koji su mu potrebni za rad,

kao i stru~nu pomo} u pripremawu predloga za Skup{tinu

gradske op{tine.

Prava i du`nosti odbornika bliè se odre|uju poslov-

nikom Skup{tine gradske op{tine.

Naknada i druga primawa odbornika

^lan 37.

Odbornik Skup{tine gradske op{tine ima pravo na

naknadu za rad i na druga primawa u skladu sa odlukom

Skup{tine gradske op{tine.


Radna tela Skup{tine gradske op{tine

^lan 38.

Skup{tina gradske op{tine osniva stalna radna tela

za razmatrawe pojedinih pitawa iz svoje nadle`nosti.

Skup{tina gradske op{tine, po potrebi, osniva povre-

mena radna tela radi razmatrawa odre|enog pitawa i izvr-

{avawa odre|enog zadatka iz svoje nadle`nosti.

Radna tela daju mi{qewe o predlozima odluka i drugih

akata koje donosi Skup{tina gradske op{tine i obavqaju

druge poslove utvr|ene ovim Statutom u skladu sa Poslov-

nikom Skup{tine i drugim aktima gradske op{tine.

Stalna radna tela

^lan 39.

Stalna radna tela Skup{tine gradske op{tine su save-

ti i komisije.

Skup{tina gradske op{tine osniva najvi{e sedam

stalnih radnih tela.

Broj i zadaci stalnih radnih tela, ukupan broj ~lanova

radnog tela, kao i prava i du`nosti predsednika i ~lano-

va stalnih radnih tela, bliè se ure|uju poslovnikom

Skup{tine gradske op{tine.

Izbor ~lanova stalnog radnog tela

^lan 40.

Skup{tina gradske op{tine bira i razre{ava ~lanove

stalnih radnih tela iz sastava odbornika i gra|ana, na

predlog odborni~kih grupa, srazmerno broju odbornika ko-

ji imaju u Skup{tini gradske op{tine.

Skup{tina gradske op{tine bira iz sastava odbornika

vi{e od polovine ~lanova stalnog radnog tela.


riod za koji je izabrana Skup{tina gradske op{tine.

Predsednik stalnog radnog tela

^lan 41.


sednika iz sastava odbornika.

Predsednika i zamenika predsednika stalnog radnog

tela biraju ~lanovi radnog tela, ve}inom od ukupnog broja

~lanova radnog tela.

Predsednik stalnog radnog tela organizuje rad, saziva

i predsedava sednicama radnog tela, formuli{e zakqu~ke

i o tome obave{tava predsednika i sekretara Skup{tine

gradske op{tine.

Povremena radna tela

^lan 42.

Skup{tina gradske op{ine, na predlog odbornika,

predsednika gradske op{tine ili Ve}a gradske op{tine,

osniva povremena radna tela za razmatrawe odre|enog pi-

tawa,odnosno za obavqawe odre|enog zadatka iz nadle`no-

sti Skup{tine.

^lanovi povremenog radnog tela mogu biti birani iz

sastava odbornika i gra|ana.

Predsednika povremenog radnog tela Skup{tina grad-

ske op{tine bira iz sastava odbornika.

Aktom o osnivawu povremenog radnog tela utvr|uju se

wegov naziv i oblast za koju se osniva, sastav i broj ~lano-

va radnog tela, zadaci radnog tela, vreme na koje se obra-

zuje, rok za izvr{ewe zadataka i druga pitawa od zna~aja za

rad radnog tela.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine

^lan 43.

Skup{tina gradske op{tine ima predsednika.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine organizuje

rad Skup{tine gradske op{tine, saziva i predsedava we-

nim sednicama, predlaè dnevni red, ostvaruje saradwu sa

predsednikom gradske op{tine i Ve}em gradske op{tine,

stara se o ostvarivawu javnosti rada Skup{tine gradske

op{tine, potpisuje akta koja donosi Skup{tina gradske

op{tine i obavqa druge poslove utvr|ene zakonom, ovim

statutom i poslovnikom Skup{tine gradske op{tine.

Izbor predsednika Skup{tine gradske op{tine

^lan 44.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine bira se iz sa-

stava odbornika, na predlog najmawe tre}ine odbornika,

na vreme od ~etiri godine, tajnim glasawem, ve}inom gla-

sova od ukupnog broja odbornika Skup{tine gradske op-

{tine.

Odbornik moè da u~estvuje u predlagawu samo jednog

kandidata.

Ako u prvom krugu nijedan od predloèna dva kandida-

ta ne dobije potrebnu ve}inu, postupak izbora se ponavqa.

Ako su predloèna tri kandidata, a nijedan ne dobije po-

trebnu ve}inu, u drugom krugu glasa}e se za dva kandidata

koja su u prvom krugu dobila najve}i broj glasova. Ako u

drugom krugu nijedan kandidat ne dobije potrebnu ve}inu,

postupak kandidovawa i izbora se ponavqa.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine moè biti na

stalnom radu u gradskoj op{tini.

Prestanak funkcije predsednika Skup{tine gradske op-

{tine pre isteka vremena na koje je izabran

^lan 45.

Predsedniku Skup{tine gradske op{tine moè presta-

ti funkcija predsednika pre isteka vremena na koje je iza-

bran:

1) prestankom mandata odbornika, u skladu sa zakonom,

2) podno{ewem ostavke na funkciju predsednika,

3) razre{ewem.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine razre{ava se

na isti na~in na koji je biran.

Zamenik predsednika Skup{tine gradske op{tine

^lan 46.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine ima zamenika

koji ga zamewuje u slu~aju wegove odsutnosti i spre~enosti


Zamenik predsednika Skup{tine gradske op{tine bira

se i razre{ava na isti na~in kao i predsednik Skup{ti-

ne gradske op{tine.

Zameniku predsednika Skup{tine gradske op{tine

prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran pod

istim uslovima kao predsedniku Skup{tine gradske op-

{tine.

Zamenik predsednika Skup{tine gradske op{tine mo-

è biti na stalnom radu u gradskoj op{tini.

Sekretar Skup{tine gradske op{tine

^lan 47.

Skup{tina gradske op{tine ima sekretara koji se sta-

ra o obavqawu stru~nih poslova u vezi sa sazivawem i odr-

àvawem sednica Skup{tine gradske op{tine i wenih

radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima veza-

nim za wihov rad.

Sekretar Skup{tine gradske op{tine se postavqa na

predlog predsednika Skup{tine gradske op{tine, na ~e-

tiri godine i moè biti ponovo postavqen.

Za sekretara Skup{tine gradske op{tine moè biti

postavqeno lice sa zavr{enim pravnim fakultetom, polo-

ènim stru~nim ispitom za rad u organima dràvne upra-

ve i radnim iskustvom od najmawe pet godina.


Skup{tina gradske op{tine moè, na predlog predsed-

nika Skup{tine gradske op{tine, razre{iti sekretara i

pre isteka mandata.

Sekretar ima zamenika koji ga zamewuje u slu~aju wego-

ve odsutnosti i spre~enosti da obavqa svoju du`nost.

Zamenik sekretara Skup{tine gradske op{tine posta-

vqa se i razre{ava na isti na~in i pod istim uslovima

kao i sekretar.

Poslovnik Skup{tine gradske op{tine

^lan 48.

Na~in pripreme, vo|ewe i rad sednice Skup{tine

gradske op{tine i druga pitawa vezana za rad Skup{tine

gradske op{tine i radnih tela Skup{tine gradske op{ti-

ne ure|uju se wenim poslovnikom.

Poslovnik donosi Skup{tina gradske op{tine ve}i-

nom glasova od ukupnog broja odbornika, na predlog pred-

sednika Skup{tine gradske op{tine, odborni~ke grupe

ili 15 odbornika.

Izvr{ni organi gradske op{tine

Izvr{ni organi

^lan 49.

Izvr{ni organi gradske op{tine su predsednik grad-

ske op{tine i Ve}e gradske op{tine.

2. Predsednik gradske op{tine

Izbor predsednika gradske op{tine

^lan 50.

Predsednika gradske op{tine bira Skup{tina gradske

op{tine, iz reda odbornika, na vreme od ~etiri godine,

tajnim glasawem, ve}inom glasova od ukupnog broja odbor-

nika Skup{tine gradske op{tine.

Predsednik gradske op{tine ima zamenika koji ga za-

mewuje u slu~aju wegove odsutnosti i spre~enosti da oba-

vqa svoju du`nost.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine predlaè

kandidata za predsednika gradske op{tine.

Kandidat za predsednika gradske op{tine predlaè

kandidata za zamenika predsednika gradske op{tine iz re-

da odbornika, koga bira Skup{tina gradske op{tine na

isti na~in kao predsednika gradske op{tine.


^lan 51.

Predsedniku gradske op{tine i zameniku predsednika

gradske op{tine izborom na ove funkcije prestaje mandat

odbornika u Skup{tini gradske op{tine.

Predsednik gradske op{tine i zamenik predsednika

gradske op{tine su na stalnom radu u gradskoj op{tini.

Nadle`nost

^lan 52.

Predsednik gradske op{tine:

1. predstavqa i zastupa gradsku op{tinu;

2. neposredno izvr{ava i stara se o izvr{avawu propi-

sa i op{tih akata frada i odluka i drugih akata Skup{ti-

ne gradske op{tine;


Skup{tina gradske op{tine;

4. naredbodavac je za izvr{ewe buxeta gradske op{tine;

5. usmerava i uskla|uje rad Uprave gradske op{tine;

6. donosi pojedina~ne i druge akte za koje je ovla{}en

zakonom, Statutom grada, ovim statutom i odlukama Skup-

{tine grada i Skup{tine gradske op{tine;

7. u ime gradske op{tine zakqu~uje kolektivne ugovore

za ustanove, preduze}a i druge javne slu`be ~iji je osniva~

gradska op{tina;

8. daje saglasnost na op{te akte organizacija ~iji se

rad finansira iz buxeta gradske op{tine kojima se ure|u-

je broj i struktura zaposlenih i daje saglasnost na broj i

strukturu zaposlenih i drugih lica koja se angaùju na

ostvarivawu programa ili delova programa korisnika bu-

xeta gradske op{tine, u skladu sa zakonom;

9. utvr|uje cene, odnosno daje saglasnost na cene proiz-

voda i usluga iz nadle`nosti gradske op{tine, u skladu sa

zakonom;

10. odlu~uje o davawu u zakup i o otkazu ugovora o zaku-

pu nepokretnosti koje koriste organi gradske op{tine i

druge organizacije i lica utvr|ena zakonom i potpisuje

ugovore i otkaze ugovora o zakupu, uz saglasnost Direkcije

za imovinu RS, u skladu sa zakonom;

11. odlu~uje o pribavqawu i otu|ewu pokretnih stvari

ve}e vrednosti – opreme i prevoznih sredstava u dràvnoj

svojini ~iji je korisnik gradska op{tina, za potrebe or-

gana gradske op{tine, u skladu sa zakonom,


nom, odlukom grada i op{tim aktima gradske op{tine ra-

di izgradwe objekata bruto povr{ine do 800 m² (po JUS-u);

13. obrazuje stru~na radna tela za pojedine poslove iz

svoje nadle`nosti;

14. zakqu~uje ugovor o donaciji od fizi~kog ili prav-

nog lica;


~aja za ìvot i rad gra|ana na podru~ju gradske op{tine i

informi{e javnost o svom radu;


{tini i sprovodi propise kojima se ure|uje komunalni

red;

17. organizuje rad Ve}a gradske op{tine i daje konkret-

na zaduèwa ~lanovima Ve}a i odre|uje ~lanove Ve}a koji

su na stalnom radu u gradskoj op{tini;

18. u saradwi sa Ve}em gradske op{tine tj uz pribavqe-

no mi{qewe Ve}a i stru~nih slu`bi Uprave gradske op-

{tine u skladu sa zakonom i drugim propisima:

– prati stawe i preduzima mere za za{titu i unapre|e-

we ìvotne sredine na podru~ju gradske op{tine;

– prati upis u prvi razred osnovne ili specijalne {ko-

le i redovno poha|awe nastave u osnovnim {kolama;

– podsti~e razvoj kulturno-umetni~kog stavarala{tva i

amaterizma na podru~ju gradske op{tine;

– prati potrebe i stara se o zadovoqavawu potreba gra-

|ana u oblasti sporta na podru~ju gradske op{tine i u~e-

stvuje u realizaciji sistema {kolskog sporta u gradskoj

op{tini;

– sprovodi strategiju i akcioni plan politike za mla-

de grada i gradske op{tine;

– sprovodi mere za{tite, kori{}ewa i ure|ewa poqo-

privrednog zemqi{ta na podru~ju gradske op{tine utvr|e-

ne aktima grada;

– podsti~e aktivnosti, saradwu i pruà pomo} nevladi-

nim organizacijama, organizacijama invalida i drugim so-

cijalno-humanitarnim organizacijama, kao i licima koja

su su{tinski u nejednakom poloàju sa ostalim gra|anima,

na podru~ju gradske op{tine;

19. vr{i i druge poslove utvr|ene zakonom, Statutom

grada, ovim statutom i drugim aktima grada i gradske op-

{tine.

3. Ve}e gradske op{tine

Sastav i izbor

^lan 53.

Ve}e gradske op{tine ~ine predsednik gradske op{ti-

ne, zamenik predsednika gradske op{tine i devet ~lanova

Ve}a gradske op{tine.


Predsednik gradske op{tine je predsednik Ve}a grad-

ske op{tine.

Zamenik predsednika gradske op{tine je ~lan Ve}a

gradske op{tine po funkciji.

^lanove Ve}a gradske op{tine bira Skup{tina grad-

ske op{tine, na period od ~etiri godine, tajnim glasa-

wem, ve}inom od ukupnog broja odbornika Skup{tine.

Kandidate za ~lanove Ve}a gradske op{tine predlaè

kandidat za predsednika gradske op{tine.

Kada odlu~uje o izboru predsednika gradske op{tine i

zamenika predsednika gradske op{tine Skup{tina grad-

ske op{tine istovremeno odlu~uje i o izboru ~lanova Ve-

}a gradske op{tine.


^lan 54.

^lanovi Ve}a gradske op{tine ne mogu istovremeno

biti i odbornici, a mogu biti zaduèni za jednu ili vi{e

oblasti iz nadle`nosti gradske op{tine.

Odborniku koji bude izabran za ~lana Ve}a gradske op-

{tine prestaje odborni~ki mandat.

^lanovi Ve}a gradske op{tine za vreme trajawa manda-

ta mogu biti na stalnom radu u gradskoj op{tini, o ~emu

re{ewem na zahtev ~lana Ve}a donosi predsednik gradske

opt{ine po pribavqenom mi{qewu Komisije za kadrovska

i administrativna pitawa.

Nadle`nost

^lan 55.

Ve}e gradske op{tine u skladu sa zakonom i Statutom

grada:

1) predlaè statut gradske op{tine, buxet gradske op-

{tine i druge odluke i akte koje donosi Skup{tina grad-

ske op{tine;

2) neposredno izvr{ava i stara se o izvr{avawu odlu-

ka i drugih akata Skup{tine grada, Skup{tine gradske op-

{tine i predsednika gradske op{tine;

3) donosi odluku o privremenom finansirawu u slu~a-

ju da Skup{tina gradske op{tine ne donese buxet pre po-

~etka fiskalne godine;

4) daje saglasnost na finansijski plan mesnih zajedni-

ca i razmatra wihove izve{taje o radu;

5) vr{i nadzor nad radom Uprave gradske op{tine, po-

ni{tava ili ukida akte Uprave gradske op{tine koji ni-

su u saglasnosti sa zakonom, Statutom grada, ovim statutom

ili drugim op{tim aktom koji donosi Skup{tina gradske

op{tine;

6) re{ava u upravnom postupku u drugom stepenu o pra-

vima i obavezama gra|ana, preduze}a i ustanova i drugih

organizacija iz nadle`nosti gradske op{tine;

7) stara se o izvr{avawu poverenih nadle`nosti iz

okvira prava i du`nosti grada;

8) donosi op{ta akta kada je na to ovla{}eno zakonom,

propisom grada ili propisom gradske op{tine;

9) inicira pokretawe postupka ili pokre}e postupak za

ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona ili drugog op-

{teg akta Republike Srbije kojim se povre|uje pravo na lo-

kalnu samoupravu;

10) podnosi àlbu Ustavnom sudu Republike Srbije ako

se pojedina~nim aktom ili radwom dràvnog organa ili

organa grada i gradske op{tine onemogu}ava vr{ewe nad-

le`nosti gradske op{tine;

11) utvr|uje predlog koncesionog akta i zakqu~uje ugo-

vor o koncesiji, u skladu sa zakonom i aktima grada;

12) postavqa i razre{ava na~elnika i zamenika na~el-

nika Uprave gradske op{tine;

13) obrazuje stru~na radna tela za pojedine poslove iz

svoje nadle`nosti;

14) donosi poslovnik o radu, na predlog predsednika

gradske op{tine.

Poloàj predsednika gradske op{tine u Ve}u gradske op-

{tine

^lan 56.

Predsednik gradske op{tine predstavqa Ve}e gradske

op{tine, saziva i vodi wegove sednice.

Predsednik gradske op{tine je odgovoran za zakoni-

tost rada Ve}a gradske op{tine.

Predsednik gradske op{tine, kao predsednik Ve}a du-

àn je da obustavi od primene akt Ve}a gradske op{tine za

koji smatra da nije saglasan zakonu.

Kvorum za rad i odlu~ivawe

^lan 57.

Ve}e gradske op{tine moè da odlu~uje ako sednici

prisustvuje ve}ina od ukupnog broja wegovih ~lanova.

Ve}e gradske op{tine odlu~uje ve}inom glasova od

ukupnog broja ~lanova, ako zakonom ili ovim statutom ni-

je predvi|ena druga ve}ina.

Poslovnik Ve}a gradske op{tine

^lan 58.

Organizacija, na~in rada i odlu~ivawa Ve}a gradske

op{tine, detaqnije se ure|uju poslovnikom o radu, u skla-

du sa zakonom i ovim statutom.

Podno{ewe izve{taja Skup{tini gradske op{tine

^lan 59.

Predsednik gradske op{tine i Ve}e gradske op{tine

du`ni su da redovno izve{tavaju Skup{tinu gradske op-

{tine, po sopstvenoj inicijativi ili na wen zahtev, a naj-

mawe dva puta godi{we, o izvr{avawu odluka i drugih aka-

ta Skup{tine gradske op{tine.

Ostavka i razre{ewe predsednika gradske op{tine

^lan 60.

Predsedniku gradske op{tine moè prestati mandat

pre isteka vremena na koje je izabran ostavkom ili razre-

{ewem.

Predsednik gradske op{tine moè biti razre{en pre

isteka vremena na koje je biran, na obrazloèn predlog naj-

mawe tre}ine odbornika, na isti na~in na koji je izabran.

O predlogu za razre{ewe predsednika gradske op{tine

mora se raspravqati i odlu~ivati u roku od 15 dana od da-

na dostavqawa predloga predsedniku Skup{tine gradske

op{tine.

Ako Skup{tina gradske op{tine ne razre{i predsed-

nika gradske op{tine, odbornici koji su podneli predlog

za razre{ewe ne mogu ponovo predloìti razre{ewe pred-

sednika gradske op{tine pre isteka roka od {est meseci

od odbijawa prethodnog predloga.

Dejstvo ostavke ili razre{ewa predsednika gradske op-

{tine

^lan 61.

Ostavkom ili razre{ewem predsednika gradske op{ti-

ne prestaje mandat i zamenika predsednika gradske op{ti-

ne i ~lanova Ve}a gradske op{tine.

Ostavka i razre{ewe zamenika predsednika gradske op-

{tine, odnosno ~lana Ve}a gradske op{tine

^lan 62.

Zamenik predsednika gradske op{tine, odnosno ~lan

Ve}a gradske op{tine, moè podneti ostavku ili biti raz-


re{en pre isteka vremena na koje je biran, na predlog

predsednika gradske op{tine ili najmawe jedne tre}ine

odbornika, na isti na~in na koji je izabran.


predsednika gradske op{tine ili ~lana Ve}a gradske op-

{tine, predsednik gradske op{tine je duàn da Skup{ti-

ni gradske op{tine podnese predlog za izbor novog zame-

nika predsednika gradske op{tine ili ~lana Ve}a gradske

op{tine, koja istovremeno donosi odluku o razre{ewu i o

izboru.

Predsednik gradske op{tine, zamenik predsednika

gradske op{tine ili ~lan Ve}a gradske op{tine koji su

razre{eni ili su podneli ostavku, ostaju na du`nosti i

vr{e teku}e poslove, do izbora novog predsednika gradske

op{tine, zamenika predsednika gradske op{tine ili ~la-

na Ve}a gradske op{tine.

Prestanak mandata izvr{nih organa gradske op{tine

zbog prestanka mandata Skup{tine gradske op{tine

^lan 63.

Prestankom mandata Skup{tine gradske op{tine pre-

staje mandat predsedniku gradske op{tine i Ve}u gradske

op{tine, s tim da oni vr{e teku}e poslove iz svoje nadle-

`nosti do stupawa na du`nost novog predsednika gradske

op{tine i Ve}a gradske op{tine ili predsednika i ~la-

nova privremenog organa, ako je Skup{tini gradske op-

{tine prestao mandat zbog raspu{tawa.

4. Uprava gradske op{tine

Uprava gradske op{tine

^lan 64.


gradske op{tine i odre|enih stru~nih poslova za potrebe

Skup{tine gradske op{tine, predsednika gradske op{tine i

Ve}a gradske op{tine, obrazuje se Uprava gradske op{tine.

Nadle`nost

^lan 65.

Uprava gradske op{tine:

1) priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi

Skup{tina gradske op{tine, predsednik gradske op{tine

i Ve}e gradske op{tine;

2) izvr{ava odluke i druge akte Skup{tine gradske op-

{tine, predsednika gradske op{tine i Ve}a gradske op-

{tine;

3) re{ava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravi-


ganizacija u upravnim stvarima iz nadle`nosti gradske

op{tine;

4) obavqa poslove upravnog nadzora nad izvr{avawem

propisa i drugih op{tih akata Skup{tine gradske op{tine;

5) izvr{ava zakone i druge propise ~ije je izvr{avawe

povereno gradskoj op{tini;

6) obavqa stru~ne i druge poslove koje utvrdi Skup{ti-

na gradske op{tine, predsednik gradske op{tine i Ve}e

gradske op{tine;

7) dostavqa predsedniku, Ve}u i Skup{tini gradske op-

{tine izve{taj o svom radu na izvr{avawu poslova iz nad-

le`nosti gradske op{tine i poverenih poslova, po potre-

bi, a najmawe dva puta godi{we.

Rukovo|ewe Upravom gradske op{tine

^lan 66.

Upravom gradske op{tine rukovodi na~elnik.

Za na~elnika Uprave gradske op{tine moè biti po-

stavqeno lice koje ima zavr{en pravni fakultet, poloèn

ispit za rad u organima dràvne uprave i najmawe pet go-

dina radnog iskustva u struci.

Na~elnik Uprave gradske op{tine odlu~uje o priba-

vqawu i otu|ewu opreme i potro{nog materijala mawe

vrednosti, propisuje uslove i na~in kori{}ewa prevoznih

sredstava i utvr|uje raspored slu`benih, odnosno poslov-

nih prostorija u okviru slu`bene zgrade na kori{}ewe or-

ganima i slu`bama gradske op{tine, uz pribavqeno mi-

{qewe predsednika gradske op{tine.

Postavqewe na~elnika i zamenika na~elnika Uprave

gradske op{tine

^lan 67.

Na~elnika Uprave gradske op{tine postavqa Ve}e

gradske op{tine, na osnovu javnog oglasa, na pet godina.

Na~elnik Uprave gradske op{tine ima zamenika koji

ga zamewuje u slu~aju wegove odsutnosti i spre~enosti da

obavqa svoju du`nost.

Zamenik na~elnika Uprave gradske op{tine se posta-

vqa na isti na~in i pod istim uslovima kao na~elnik

Uprave gradske op{tine.

Unutra{wa organizacija Uprave gradske op{tine

^lan 68.

Uprava gradske op{tine se obrazuje kao jedinstveni or-

gan gradske op{tine.

Za vr{ewe srodnih upravnih, stru~nih i drugih poslo-

va u Upravi gradske op{tine se obrazuju unutra{we orga-

nizacione jedinice.

Rukovodioci unutra{wih organizacionih jedinica u

Upravi gradske op{tine raspore|uje na~elnik Uprave

gradske op{tine.

Odgovornost za rad

^lan 69.

Na~elnik za svoj rad i rad Uprave gradske op{tine od-

govara Skup{tini gradske op{tine i Ve}u gradske op{ti-

ne u skladu sa ovim statutom i aktom o organizaciji Upra-

ve gradske op{tine.

Na~elnik i zamenik na~elnika Uprave gradske op{ti-

ne mogu podneti ostavku ili biti razre{eni na obrazlo-

èni predlog predsednika gradske op{tine ili {est ~la-

nova Ve}a gradske op{tine.

Ve}e gradske op{tine je du`no da razmotri odgovor-

nost na~elnika Uprave gradske op{tine ako Skup{tina

gradske op{tine ne prihvati izve{taj o radu Uprave ili

ako na~elnik nedostavi izve{taj u skladu sa ~lanom 65.

ta~kom 7. ovog statuta.

Pomo}nici predsednika gradske op{tine

^lan 70.

U Upravi gradske op{tine se postavqaju pomo}nici

predsednika gradske op{tine za pojedine oblasti.

Aktom o organizaciji Uprave gradske op{tine moè se

predvideti da se u Upravi gradske op{tine postavqaju po-

mo}nici predsednika gradske op{tine za obavqawe poslo-

va iz oblasti: ekonomskog razvoja, urbanizma, zdravstvene

za{tite, komunalnih delatnosti, saobra}aja, dru{tvenih

delatnosti, razvoja mesnih zajednica, za{tite ìvotne

sredine i drugih.

Pomo}nici predsednika gradske op{tine pokre}u ini-

cijative, predlaù projekte i daju mi{qewa u vezi sa pi-

tawima koja su od zna~aja za razvoj gradske op{tine u obla-

stima za koje su postavqeni i vr{e i druge poslove utvr|e-

ne aktom o organizaciji Uprave gradske op{tine.

Pomo}nike predsednika gradske op{tine postavqa i

razre{ava predsednik gradske op{tine.


U Upravi gradske op{tine postavi}e se najvi{e tri

pomo}nika predsednika gradske op{tine za oblasti pred-

vi|ene aktom o organizaciji Uprave gradske op{tine, u

skladu sa stavom 2. ovog ~lana.

Ure|ewe Uprave gradske op{tine

^lan 71.

Organizacija Uprave gradske op{tine kao i unutra-

{we ure|ewe i sistematizacija Uprave gradske op{tine

ure|uje se aktima gradske op{tine u skladu sa zakonom,

Statutom grada i ovim statutom.


Skup{tina gradske op{tine na predlog Ve}a gradske op-

{tine.

Akt o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji Uprave

gradske op{tine donosi na~elnik Uprave gradske op{ti-

ne, uz saglasnost Ve}a gradske op{tine.

Ovla{}ewa u vr{ewu upravnog nadzora

^lan 72.

Uprava gradske op{tine u obavqawu upravnog nadzora

moè:

1) naloìti re{ewem izvr{ewe mera i radwi u odre-

|enom roku;

2) izre}i mandatnu kaznu;

3) podneti prijavu nadle`nom organu za u~iweno kri-



4) izdati privremeno nare|ewe, odnosno zabranu;

5) obavestiti drugi organ, ako postoje razlozi, za pred-


6) preduzeti i druge mere za koje je ovla{}ena zakonom,


Ovla{}ewa i organizacija za obavqawe poslova iz sta-

va 1. ovog ~lana, bliè se ure|uju odlukom Skup{tine grad-

ske op{tine.

Primena propisa o upravnom postupku

^lan 73.

U postupku pred Upravom gradske op{tine, u kome se

re{ava o pravima, obavezama i interesima gra|ana i prav-

nih lica, primewuju se propisi o upravnom postupku.

Poslove Uprave gradske op{tine koji se odnose na

ostvarivawe, prava, obaveza i interesa gra|ana i pravnih

lica mogu obavqati lica koja imaju propisanu {kolsku

spremu, poloèn stru~ni ispit za rad u organima dràvne

uprave i odgovaraju}e radno iskustvo, u skladu sa zakonom

i drugim propisom.

Sukob nadle`nosti

^lan 74.

Ve}e gradske op{tine re{ava sukob nadle`nosti izme-

|u Uprave i drugih preduze}a, organizacija i ustanova ko-

je imaju javna ovla{}ewa kad na osnovu odluke Skup{tine

gradske op{tine odlu~uju o pojedinim pravima gra|ana,

pravnih lica ili drugih stranaka.

Na~elnik Uprave re{ava sukob nadle`nosti izme|u

unutra{wih organizacionih jedinica.

Izuze}e

^lan 75.

O izuze}u na~elnika Uprave re{ava Ve}e gradske op-

{tine.

O izuze}u slu`benog lica u Upravi re{ava na~elnik

Uprave.

Javno pravobranila{tvo gradske op{tine

^lan 76.

Poslove pravne za{tite imovinskih prava i interesa

gradske op{tine obavqa Javno pravobranila{tvo gradske

op{tine.

Delokrug, organizacija i rad Javnog pravobranila{tva

gradske op{tine ure|uje se posebnom odlukom Skup{tine

gradske op{tine.

áâ – FINANSIRAWE POSLOVA GRADSKE OP[TINE

Sredstva za obavqawe poslova i izvori sredstava

^lan 77.

Za obavqawe poslova gradske op{tine utvr|enih zako-

nom, Statutom grada i ovim statutom, gradskoj op{tini

pripadaju prihodi i primawa utvr|eni odlukom Skup{ti-

ne grada srazmerno vrsti i obimu poslova koje obavqa

gradska op{tina, koja se donosi za kalendarsku godinu.

Izvori sredstava i namenski karakter sredstava

^lan 78.

Poslovi gradske op{tine finansiraju se iz izvornih

i ustupqenih prihoda, transfera, primawa po osnovu zadu-

ìvawa i drugih prihoda i primawa utvr|enih zakonom.

Prihodi iz stava jedan ovog ~lana su op{ti prihod bu-

xeta gradske op{tine, osim onih ~iji je namenski karak-

ter utvr|en zakonom.

Sredstva buxeta gradske op{tine koriste se u skladu sa

zakonom i odlukom o buxetu gradske op{tine.

Odluka o buxetu gradske op{tine donosi se shodnom

primenom zakona kojim se ure|uje dono{ewe buxeta jedini-

ce lokalne samouprave.

Izvr{ewe prihoda buxeta gradske op{tine ~ija je namena

utvr|ena zakonom

^lan 79.

Prihodi buxeta gradske op{tine ~ija je namena utvr|e-

na zakonom (u daqem tekstu: namenski prihodi buxeta), ko-

riste se prema programu koji donosi nadle`ni organ grad-

ske op{tine za kalendarsku godinu (u daqem tekstu: godi-

{wi program).

Godi{wi program mora biti uskla|en sa programom

razvoja grada, odnosno odgovaraju}e delatnosti i dinami-

kom finansirawa utvr|enom tim aktima grada.

Predsednik gradske op{tine je duàn da gradona~el-

niku, preko organizacione jedinice gradske uprave nadle-

`ne za finansije, dostavqa tromese~ni izve{taj o izvr{e-

wu namenskih prihoda buxeta.

Raspolagawe prihodima i primawima i zaduìvawe grad-

ske op{tine

^lan 80.

Gradska op{tina samostalno raspolaè prihodima i

primawima koji joj pripadaju, u skladu sa odlukom Skup-

{tine grada i odlukom o buxetu gradske op{tine.

Gradska op{tina se moè zaduìvati i zakqu~ivati

ugovore o kreditu, u skladu sa zakonom, po prethodno pri-

bavqenoj saglasnosti gradona~elnika grada.

Buxet i zavr{ni ra~un buxeta gradske op{tine

^lan 81.

Gradska op{tina ima buxet u kojem se iskazuju svi we-

govi prihodi i primawa, rashodi i izdaci.

Buxet gradske op{tine izra|uje se na na~in predvi|en

zakonom i donosi se za jednu kalendarsku godinu.


Po isteku godine za koju je buxet donet, Skup{tina

gradske op{tine donosi zavr{ni ra~un buxeta gradske op-

{tine, u skladu sa zakonom.

Buxet i zavr{ni ra~un buxeta gradske op{tine dostup-

ni su javnosti.

Odgovornost za izvr{ewe buxeta gradske op{tine

^lan 82.

Za izvr{ewe buxeta gradske op{tine, predsednik grad-

ske op{tine odgovara Skup{tini gradske op{tine.

Uprava gradske op{tine je obavezna da redovno prati

izvr{ewe buxeta i po potrebi, a najmawe dva puta godi-

{we, informi{e predsednika gradske op{tine.

Nadzor nad namenskim kori{}ewem sredstava korisnika

buxeta

^lan 83.

Gradska op{tina vr{i nadzor nad namenskim kori{}e-

wem sredstava korisnika buxeta gradske op{tine, u skla-

du sa zakonom.

Saglasnost na broj i strukturu zaposlenih kod korisnika

buxeta gradske op{tine

^lan 84.

Gradska op{tina daje saglasnost na op{te akte organi-

zacija ~iji se rad finansira iz buxeta gradske op{tine

kojima se ure|uju broj i strukura zaposlenih i daje sagla-

snost na broj i strukturu zaposlenih i drugih lica koja se

angaùju na ostvarivawu programa ili delova programa ko-

risnika buxeta gradske op{tine, u skladu sa zakonom.

Uvo|ewe samodoprinosa

^lan 85.

Za finansirawe odre|enih potreba, odnosno za reali-

zaciju odre|enih projekata na podru~ju ili na delu podru~-

ja gradske op{tine, moè se raspisati samodoprinos.


rendumom, u skladu sa zakonom, Statutom grada i ovim sta-

tutom.

Utvr|ivawe predloga odluke

^lan 86.

Predlog odluke o uvo|ewu samodoprinosa za podru~je

gradske op{tine ili za deo podru~ja gradske op{tine, od-

nosno za jednu ili vi{e mesnih zajednica utvr|uje Skup-

{tina gradske op{tine.


moè podneti najmawe jedna tre}ina odbornika Skup{ti-

ne gradske op{tine, Ve}e gradske op{tine i gra|ani pu-

tem gra|anske inicijative.

Uz inicijativu se podnosi i program kojim se utvr|uju

izvori, namena i na~in obezbe|ivawa ukupnih finansij-

skih sredstava za realizaciju projekta koji je predmet od-

luke.

Po primqenoj urednoj inicijativi, Skup{tina gradske

op{tine odlu~uje o pokretawu postupka za uvo|ewe samodo-

prinosa ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika.

Kada Skup{tina gradske op{tine prihvati inicijati-

vu za uvo|ewe samodoprinosa, donosi zakqu~ak kojim isto-

vremeno odre|uje rok za pripremu nacrta odluke o uvo|ewu

samodoprinosa i rok i na~in organizovawa javne rasprave.


gradske op{tine utvr|uje ve}inom glasova od ukupnog bro-

ja odbornika Skup{tine, po postupku predvi|enom za dono-

{ewe statuta, po prethodno odrànoj javnoj raspravi.

Dono{ewe odluke o uvo|ewu samodoprinosa

^lan 87.


imaju izborno pravo i prebivali{te na podru~ju na kojem

se sredstva prikupqaju.

Odluku iz stava 1. ovog ~lana donose i gra|ani koji ne-

maju izborno pravo i prebivali{te na podru~ju na kojem se

sredstva prikupqaju ako na tom podru~ju imaju nepokretnu

imovinu, a sredstvima samodoprinosa se poboq{avaju

uslovi kori{}ewa te imovine.



Objavqivawe odluke o uvo|ewu samodoprinosa

^lan 88.

Odluka o uvo|ewu samodoprinosa se objavquje na na~in

na koji se objavquju akti gradske op{tine.

Odluka iz stava 1. ovog ~lana, sa spiskom gra|ana koji

su u obavezi da pla}aju samodoprinos, dostavqa se isplati-

ocu ~ije je sedi{te van podru~ja na kojem se sredstva pri-

kupqaju.

Namenski karakter sredstava samodoprinosa

^lan 89.


samodoprinosu prihod su buxeta i strogo su namenskog ka-

raktera.


WU POSLOVA GRADSKE OP[TINE

Oblici neposrednog u~e{}a gra|ana

^lan 90.


podru~ju gradske op{tine neposredno u~estvuju u odlu~iva-

wu o poslovima gradske op{tine ostvarivawem gra|anske

inicijative, na zborovima gra|ana i referendumom, u

skladu sa zakonom i ovim statutom.

Gra|anska inicijativa

^lan 91.


{tini gradske op{tine dono{ewe akta kojim }e se uredi-

ti odre|eno pitawe iz nadle`nosti gradske op{tine, pro-

menu statuta ili drugih akata i raspisivawe referenduma

u skladu sa zakonom, Statutom grada i ovim statutom.

Uprava gradske op{tine ima obavezu da pruà stru~nu

pomo} gra|anima prilikom formulisawa predloga sadr-

ànog u gra|anskoj inicijativi iz stava 1. ovog ~lana.


ban je potpis najmawe 5% bira~a gradske op{tine, koji su

upisani u bira~ki spisak na dan predaje inicijative kao i

da je gra|anska inicijativa sastavqena u skladu sa zako-

nom, ako zakonom ili statutom ili drugim aktom grada ni-

je utvr|en drugi broj.

Sadrìna gra|anske inicijative

^lan 92.



Predlog iz stava 1. ovog ~lana mora biti obrazloèn i


nosno re{ewa o kojima Skup{tina gradske op{tine treba

da se izjasni.


Inicijativni odbor

^lan 93.


zuju inicijativni odbor koji ima pet ~lanova koji imaju

bira~ko pravo.




|anske inicijative Skup{tini gradske op{tine.

Postupawe Skup{tine gradske op{tine po inicijativi

^lan 94.

Skup{tina gradske op{tine du`na je da odrì raspra-

vu o predlogu iz gra|anske inicijative i da dostavi obra-

zloèn odgovor gra|anima u roku od 60 dana od dana dobi-

jawa predloga.

Zbor gra|ana

^lan 95.


nadle`nosti organa gradske op{tine.

Sazivawe zbora

^lan 96.

Zbor gra|ana saziva se za za deo podru~ja gradske op-

{tine, odnosno za podru~je mesne zajednice ili drugog ob-

lika mesne samouprave.


nadle`nosti organa gradske op{tine odnosno iz nadle-

`nosti mesne zajednice.

Zbor gra|ana saziva predsednik mesne zajednice, odno-

sno drugog oblika mesne samouprave ili predsednik grad-

ske op{tine ili drugo ovla{}eno lice u skladu sa op{tim

aktom, najmawe 15 dana pre odràvawa zbora (u daqem tek-

stu: saziva~).


bira~a sa prebivali{tem na podru~ju za koje se saziva zbor

gra|ana, osim ako posebnom odlukom nije druga~ije predvi-

|eno.

Predlog za sazivawe zbora moè uputiti organ gradske

op{tine nadleàn za odlu~ivawe o pitawu koje se razma-

tra na zboru.

O sazvanom zboru gra|ani se obave{tavaju isticawem

akta o sazivawu zbora na oglasnim tablama na podru~ju me-

sne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave

ili na drugi uobi~ajen na~in.

Saziva~ je obavezan da obavesti Upravu gradske op{ti-

ne i Gradsku upravu o odràvawu zbora.

Rad zbora i utvr|ivawe stavova zbora

^lan 97.

Zborom gra|ana predsedava saziva~ ili lice ovla{}eno

posebnom odlukom.


ma ako mu prisustvuje 10% gra|ana odnosno najmawe proce-

nat gr|ana utvr|en posebnom odlukom, koji imaju bira~ko

pravo na podru~ju mesne zajednice za koju je sazvan zbor.

Zbor gra|ana ve}inom glasova prisutnih gra|ana usvaja

zahteve i predloge i upu}uje ih nadle`nim organima grad-

ske op{tine.

Uprava gradske op{tine du`na je da pruì stru~nu po-

mo} gra|anima prilikom formulisawa predloga, odnosno

zahteva zbora gra|ana, pre wihovog upu}ivawa nadle`nim

organima gradske op{tine.

Na~in sazivawa zbora, wegov rad, kao i na~in utvr|iva-

wa stavova zbora ure|uju se odlukom Skup{tine gradske op-

{tine.

Postupawe nadle`nog organa gradske op{tine po odrà-

nom zboru

^lan 98.

Organi gradske op{tine odnosno mesne zajednice du-

`ni su da u roku od 60 dana od dana odràvawa zbora gra-

|ana, razmotre zahteve i predloge gra|ana, zauzmu stav o

wima, odnosno donesu odgovaraju}u odluku ili meru i o to-

me obaveste gra|ane.

Referendum

^lan 99.




Referendum o pitawu iz stava 1. ovog ~lana, koji se ras-

pisuje za teritoriju gradske op{tine, Skup{tina gradske

op{tine du`na je da raspi{e na predlog koji podnese naj-

mawe 10% bira~a sa prebivali{tem na teritoriji gradske

op{tine, koji su upisani u bira~ki spisak na dan predaje

predloga za raspisivawe referenduma, na na~in utvr|en

zakonom i ovim statutom.

Predlog iz stava 2. ovog ~lana mora biti potpisan od

strane svih bira~a podnosilaca predloga i overen, u skla-

du sa zakonom.

Raspisivawe referenduma

^lan 100.

Akt o raspisivawu referenduma donosi Skup{tina

gradske op{tine.



Odlu~ivawe gra|ana referendumom

^lan 101.

Odluka putem referenduma, doneta je ako se za wu izja-


salo vi{e od polovine ukupnog broja gra|ana sa pravom iz-

ja{wavawa na referendumu, u skladu sa zakonom.

Obaveznost odluke

^lan 102.

Odluka doneta na referendumu, je obavezna i Skup{ti-

na gradske op{tine ne moè je staviti van snage, niti iz-

menama i dopunama mewati wenu su{tinu u periodu od go-

dinu dana od dana dono{ewa odluke.


Oblici mesne samouprave

^lan 103.


zna~aja za gra|ane sa odre|enog podru~ja, u gradskoj op{ti-

ni osnivaju se mesne zajednice i drugi oblici mesne samo-

uprave.

Mesna zajednica se osniva za jedno ili vi{e sela.

Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samoupra-

ve (u daqem tekstu: mesna zajednica) osnova se za: naseqe-

no mesto, dva ili vi{e naseqenih mesta, deo naseqenog me-

sta, gradsku ~etvrt, rejon, stambeni blok, ulicu, deo jedne

ili vi{e ulica, koji predstavqa prostornu, funkcionalnu

i urbanisti~ku celinu i gde postoji me|usobna interesna

povezanost gra|ana i mogu}nost wihovog organizovawa.

Mesna zajednica, po pravilu, obuhvata podru~je sa pri-

bli`no istim brojem stanovnika.



^lan 104.



osnivawu.



^lan 105.

Skup{tina gradske op{tine odlu~uje o obrazovawu no-

ve, promeni podru~ja i ukidawu mesne zajednice na svom

podru~ju, ve}inom od ukupnog broja odbornika Skup{tine,

po prethodno pribavqenom mi{qewu gra|ana sa tog pod-

ru~ja.

Aktom o osnivawu mesne zajednice ure|uju se naro~ito:

naziv i podru~je mesne zajednice, poslovi mesne zajedniv-

ce, organi, sredstva za rad, javnost rada i obave{tavawe

gra|ana.

Aktima mesne zajednice, u skladu sa ovim Statutom i

odlukom o osnivawu mesne zajednice, utvr|uju se poslovi

koje vr{i, organi i postupak izbora, organizacija i rad

organa, na~in odlu~ivawa i druga pitawa od zna~aja za rad

mesne zajednice.

Prava i du`nosti mesne zajednice

^lan 106.

Mesna zajednica, u skladu sa Statutom grada, ovim sta-

tutom i odlukom o osnivawu, razmatra pitawa koja se odno-

se na stvarawe boqih uslova ìvota u mesnoj zajednici, a

naro~ito na:


potrebama,



– stawe objekata komunalne infrastrukture i kvalitet

komunalnih usluga,



vremena,



i aktivnosti vezane za odmor i rekreaciju starih lica,




– i druga pitawaod zna~aja za gra|ane sa svog podru~ja.

U vr{ewu poslova iz stava 1. ovog ~lana, mesna zajed-

nica:

– upu}uje inicijative nadle`nim organima gradske op-

{tine i grada za ure|ivawe odre|enih pitawa i izmenu

propisa i drugih akata iz nadle`nosti gradske op{tine,

odnosno grada,



je je osnovao grad, odnosno gradska op{tina, organima

gradske op{tine, nevladinim i drugim organizacijama,




koje preduzima,



– vr{i i druge poslove, u skladu sa ovim statutom i ak-

tima mesne zajednice.


uvaàva interes gra|ana gradske op{tine, odnosno grada u

celini.


^lan 107.





mesne zajednice bliè se ure|uju aktom mesne zajednice, u

skladu sa ovim statutom i odlukom o osnivawu.


^lan 108.


1. sredstava utvr|enih odlukom o buxetu gradske op{ti-

ne, ukqu~uju}i i samodoprinos,

2. donacija i

3. prihoda koje mesna zajednica ostvari svojom aktivno-

{}u.


glasnost daje nadle`ni organ gradske op{tine, u skladu sa

ovim statutom.


^lan 109.

Odlukom Skup{tine grada, odnosno gradske op{tine mo-

è se svim ili pojedinim mesnim zajednicama poveriti vr-

{ewe odre|enih poslova iz nadle`nosti grada, odnosno

gradske op{tine, uz obezbe|ivawe za to potrebnih sredstava.



we svakodnevnihi neposrednih potreba gra|ana sa odre|e-

nog podru~ja.

Organizovawe rada uprave u mesnim zajednicama

^lan 110.

Za obavqawe odre|enih poslova iz nadle`nosti Grad-

ske uprave, odnosno Uprave gradske op{tine, posebno u ve-

zi sa ostvarivawem prava gra|ana, moè se organizovati

rad uprave u mesnim zajednicama.

Poslove iz stava 2. ovog ~lana, na~in i mesto wihovog

vr{ewa, odre|uje gradona~elnik, odnosno predsednik

gradske op{tine, na predlog na~elnika Gradske uprave od-

nosno Uprave gradske op{tine.

âáá – SARADWA I UDRU@IVAWE GRADSKE OP-

[TINE

Saradwa i udruìvawe gradske op{tine sa gradskim op-

{tinama, op{tinama i gradovima u zemqi

^lan 111.

Gradska op{tina ostvaruje saradwu sa drugim gradskim

op{tinama u gradu, op{tinama i gradovima u zemqi u skla-

du sa zakonom i Statutom grada.

Radi ostvarivawa zajedni~kih ciqeva, planova i pro-

grama razvoja, kao i drugih potreba od zajedni~kog intere-

sa, gradska op{tina moè sa drugim gradskim op{tinama,

op{tinama i gradovima u zemqi udruìvati sredstva i

obrazovati zajedni~ke organe, preduze}a, ustanove i druge

organizacije i slu`be, u skladu sa zakonom.

Skup{tina gradske op{tine odlu~uje o udruìvawu

sredstava i obrazovawu zajedni~kih organa, slu`bi i prav-

nih lica iz stava 2. ovog ~lana.

Organi gradske op{tine i preduze}a, ustanove i druge

organizacije ~iji je osniva~ gradska op{tina, ostvaruju

saradwu i udruùju se sa organima i slu`bama drugih grad-

skih op{ina u gradu, op{tina i gradova, u oblastima od za-


jedni~kog interesa, u skladu sa zakonom, Statutom grada i

ovim statutom.

Saradwa sa lokalnim samoupravama drugih dràva

^lan 112.

Gradska op{tina moè sara|ivati sa jedinicama lokal-

ne samouprave drugih dràva, u okviru spoqne politike Re-

publike Srbije, uz po{tovawe teritorijalnog jedinstva i

pravnog poretka Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

Skup{tina gradske op{tine, uz saglasnost Vlade Repu-

blike Srbije, odlu~uje o uspostavqawu saradwe, odnosno

zakqu~ewu sporazuma o saradwi sa jedinicama lokalne sa-

mouprave drugih dràva.

Udruìvawe u asocijacije gradskih op{tina, op{tina i

gradova

^lan 113.

Gradska op{tina moè biti osniva~, odnosno moè se

u~lawivati u asocijacije gradskih op{tina u gradu, op-

{tina i gradova, u skladu sa zakonom.

Skup{tina gradske op{tine, ve}inom glasova od ukupnog

broja odbornika, odlu~uje o pitawima iz stava 1. ovog ~lana.

Saradwa sa nevladinim i drugim organizacijama

^lan 114.

Organi gradske op{tine sara|uju sa nevladinim orga-

nizacijama, humanitarnim i drugim organizacijama, u in-

teresu gradske op{tine i wenih gra|ana.

âááá – ZA[TITA PRAVA GRADSKE OP[TINE

Za{tita prava gradske op{tine

^lan 115.

Za{tita prava gradske op{tine obezbe|uje se na na~in

i po postupku utvr|enom zakonom.

Pokretawe postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti

^lan 116.

Ve}e gradske op{tine inicira Gradskom ve}u pokreta-

we postupka ili uz saglasnost Gradskog ve}a pokre}e po-

stupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona ili dru-

gog op{teg akta Republike Srbije kojim se povre|uje pra-

vo na lokalnu samoupravu.

Pravo àlbe Ustavnom sudu

^lan 117.

Ve}e gradske op{tine ima pravo àlbe Ustavnom sudu

ako se pojedina~nim aktom ili radwom dràvnog organa

onemogu}ava vr{ewe poslova gradske op{tine.

Za{titnik gra|ana gradske op{tine

^lan 118.

U gradskoj op{tini posebnom odlukom Skup{tine

gradske op{tine moè se ustanoviti za{titnik gra|ana.

Odlukom iz stava 1. ovog ~lana utvrdi}e se ndle`nost i

ovla{}ewe, na~in postupawa i izbora i prestanka du`no-

sti za{titnika gra|ana i druga pitawa u skladu sa zakonom.

áH – AKTI GRADSKE OP[TINE

Akti gradske op{tine

^lan 119.

Gradska op{tina ima statut kao najvi{i pravni akt

gradske op{tine.

Statut gradske op{tine mora biti u saglasnosti sa

Statutom grada.

^lan 120.

U okviru prava i du`nosti gradske op{tine utvr|enih

Statutom grada, gradska op{tina donosi propise i druge

op{te akte.

Gradska op{tina, u skladu sa zakonom propisuje prekr-

{aje za povrede propisa gradske op{tine.

Ovla{}ewe za dono{ewe propisa

^lan 121.


le`nosti gradske op{tine, donose: Skup{tina gradske

op{tine, predsednik gradske op{tine, Ve}e gradske op-

{tine i Uprava gradske op{tine, u okviru nadle`nosti

utvr|enih ovim statutom.

Odluke donosi samo Skup{tina gradske op{tine, osim

kada je zakonom ili propisom grada predvi|eno da odluku

donosi drugi organ gradske op{tine.

Hijerarhija akata gradske op{tine

^lan 122.

Odluke i drugi akti Skup{tine gradske op{tine mora-

ju biti u saglasnosti sa zakonom, Statutom i drugim pro-

pisima grada i ovim statutom.

Akti izvr{nih organa gradske op{tine moraju biti u

saglasnosti sa zakonom, Statutom grada, ovim statutom, od-

lukama i op{tim aktima Skup{tine grada i odlukama i

op{tim aktima Skup{tine gradske op{tine.

Akti Uprave gradske op{tine moraju biti u saglasno-

sti sa zakonom, Statutom grada, ovim statutom, odlukama i

drugim op{tim aktima Skup{tine i izvr{nih organa gra-

da i gradske op{tine.

Predlagawe propisa i drugih op{tih akata Skup{tine

gradske op{tine

^lan 123.

Pravo predlagawa propisa i drugih op{tih akata iz

nadle`nosti Skup{tine gradske op{tine imaju: svaki od-

bornik Skup{tine gradske op{tine, Ve}e gradske op{ti-

ne, predsednik gradske op{tine i 500 bira~a sa prebiva-

li{tem na teritoriji gradske op{tine.

Objavqivawe i stupawe na snagu op{tih akata

^lan 124.

Odluke, drugi propisi i op{ti akti organa gradske op-

{tine objavquju se u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Akti iz stava 1. ovog ~lana stupaju na snagu osmog dana

od dana objavqivawa, osim ako iz naro~ito opravdanih

razloga, koji moraju biti posebno obrazloèni, nije pred-

vi|eno da ranije stupe na snagu.

H – DONO[EWE I PROMENA STATUTA

Postupak za dono{ewe ili promenu statuta gradske op-

{tine

^lan 125.

Predlog za dono{ewe ili promenu statuta gradske op-

{tine (u daqem tekstu: promena statuta) moè podneti naj-

mawe jedna tre}ina odbornika od ukupnog broja odbornika

u Skup{tini gradske op{tine, Ve}e gradske op{tine i

gra|ani putem gra|anske inicijative.

Predlog se podnosi u pisanom obliku, sa obrazloèwem.

O predlogu iz stava 1. ovog ~lana Skup{tina gradske op-

{tine odlu~uje ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika.


Ako Skup{tina gradske op{tine ne usvoji predlog za

promenu statuta, promeni statuta po pitawima sadrànim u

tom predlogu, ne moè se pristupiti u narednih godinu dana.

Kada Skup{tina gradske op{tine odlu~i da se pristu-

pi promeni statuta gradske op{tine, zakqu~kom o pristu-

pawu promeni statuta imenuje komisiju za izradu nacrta

akta o promeni statuta gradske op{tine, odre|uje wene za-

datke i rok za izradu nacrta odluke o promeni statuta.

Utvr|ivawe nacrta i predloga akta o dono{ewu ili pro-

meni statuta

^lan 126.

Nacrt akta o promeni statuta utvr|uje Ve}e gradske op-

{tine dvotre}inskom ve}inom glasova od ukupnog broja

~lanova.

Ve}e gradske op{tine moè odlu~iti da se o nacrtu ak-

ta o promeni statuta sprovede javna rasprava.

Ve}e gradske op{tine, posle sprovedene javne rasprave,

ako je odre|ena, utvr|uje dvotre}inskom ve}inom glasova od

ukupnog broja ~lanova predlog akta o promeni statuta i do-

stavqa ga Skup{tini gradske op{tine na usvajawe.

Skup{tina gradske op{tine usvaja akt o promeni sta-

tuta ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika.

Há – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 127.

Gradska op{tina uskladi}e organizaciju organa grad-

ske op{tine sa odredbama ovog statuta najkasnije do 1. de-

cembra 2008. godine.

Organi gradske op{tine izabrani i konstituisani na-

kon sprovedenih izbora 11. maja 2008. godine po Odluci o or-

ganizaciji i radu organa gradske op{tine Obrenovac

(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 32/04, 7/05, 32/05 i

29/07) kao i nosioci javnih funkcija, izabrani, imenovani

i postavqeni u organima gradske op{tine ostaju na funkci-

ji i posle stupawa na snagu ovog statuta, do isteka mandata.

Po odredbama ovog statuta izvr{i}e se izbor predsed-

nika Skup{tine i zamenika predsednika Skup{tine grad-

ske op{tine na predlog jedne tre}ine odbornika Skup-

{tine i dva dodatna ~lana Ve}a gradske op{tine, na pred-

log predsednika gradske op{tine.

Predsedniku i zameniku predsednika gradske op{tine i

~lanu Ve}a koji je odbornik utvrdi}e se prestanak mandata od-

bornika u Skup{tini gradske op{tine nakon izbora predsed-

nika i zamenika predsednika Skup{tine gradske op{tine.

^lan 128.

Skup{tina gradske op{tine done}e odluku o Upravi

gradske op{tine najkasnije do 1. decembra 2008. godine.

Na~elnik Uprave gradske op{tine bi}e postavqen u

skladu sa odlukom iz stava 1. ovog ~lana, u roku utvr|enom

tom odlukom.

^lan 129.

Organi gradske op{tine preuze}e poslove od organa

grada i preneti odre|ene poslove organima grada u skladu

sa odredbom ~lana 77. Statuta grada, posebnim sporazumom,

najkasnije do 31. decembra 2008. godine.

^lan 130.

Skup{tina gradske op{tine uskladi}e akt o osnivawu

Javnog preduze}a za izgradwu Obrenovca sa odredbama Sta-

tuta grada i odredbama ovog statuta, najkasnije do 31. de-

cembra 2008. godine.

^lan 131.

Propisi gradske op{tine uskladi}e se sa odredbama

Statuta grada i ovog statuta u roku od godinu dana od dana

stupawa na snagu ovog statuta.

Propisi gradske op{tine ostaju na snazi do wihovog

uskla|ivawa sa Statutom grada i ovim statutom.

^lan 132.

Prostorni i urbanisti~ki planovi gradske op{tine

doneti do dana stupawa na snagu Statuta grada, ostaju na

snazi.

Prestanak vaèwa odluke

^lan 133.

Danom stupawa na snagu ovog statuta, prestaje da vaì

Odluka o organizaciji i radu organa gradske op{tine

Obrenovac („Slu`beni list grada Beograda”, br. 32/04,

7/05, 32/05 i 29/07), osim odredaba ~lana 13, kojima su utvr-

|eni poslovi koje obavqa gradska op{tina Obrenovac, a

koje }e se primewivati do 31. decembra 2008. godine.

Stupawe na snagu

^lan 134.


vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Predsednik


Skup{tina gradske op{tine Obrenovac, na sednici

odrànoj 17. novembra 2008. godine, na osnovu ~lana 21.

ta~ke 22. Odluke o organizaciji i radu organa gradske op-

{tine Obrenovac („Slu`beni list grada Beograda”, br.

32/04, 7/05, 32/05 i 29/07), shodno ~lanu 49. stavu 1, a u skla-

du sa odredbama ~l. 79–84. Statuta grada Beograda („Slu`-

beni list grada Beograda”, broj 39/08), donosi

P O S L O V N I K

SKUP[TINE GRADSKE OP[TINE OBRENOVAC


^lan 1.

Ovim poslovnikom ure|uje se konstituisawe, organiza-

cija i rad Skup{tine gradske op{tine Obrenovac (u da-

qem tekstu: Skup{tina) i radnih tela Skup{tine, postu-

pak izbora i razre{ewa izvr{nih organa gradske op{ti-

ne, na~in ostvarivawa prava i du`nosti odbornika i dru-

ga pitawa vezana za rad Skup{tine i radnih tela Skup-

{tine.

^lan 2.

Skup{tinu predstavqa predsednik Skup{tine.



^lan 3.


Skup{tine prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana ob-

javqivawa kona~nih rezultata izbora, s tim da se Skup-

{tina konstitui{e u roku od dva meseca od dana objavqi-

vawa ukupnih rezultata izbora.

Konstitutivnom sednicom Skup{tine, do izbora pred-

sednika Skup{tine, predsedava najstariji odbornik (u da-

qem tekstu: predsedavaju}i), a u radu mu pomaù po jedan


najmla|i odbornik sa dve izborne liste koje su dobile naj-

ve}i broj odborni~kih mandata i sekretar Skup{tine

prethodnog saziva.

Ako predsednik Skup{tine prethodnog saziva ne sazove

konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog ~lana, sedni-

cu bez odlagawa saziva najstariji odbornik novog saziva.

Uz poziv za prvu sednicu odbornicima se obavezno do-

stavqa Statut gradske op{tine Obrenovac i Poslovnik

Skup{tine gradske op{tine Obrenovac i Odluka o Upra-

vi gradske op{tine Obrenovac.

^lan 4.


nika Skup{tine i postavqewem sekretara Skup{tine.


^lan 5.

Odbornici sti~u prava i du`nosti odbornika Skup{ti-

ne danom potvr|ivawa mandata na konstitutivnoj sednici.

^lan 6.

Skup{tina potvr|uje mandate odbornicima na osnovu

izve{taja Verifikacionog odbora (u daqem tekstu: odbor).

^lan 7.

Na po~etku konstitutivne sednice Skup{tine predse-

davaju}i predlaè sastav odbora.

Odbor ima tri ~lana i to po jednog ~lana sa tri izbor-

ne liste koje su dobile najve}i broj odborni~kih mandata

u Skup{tini.

Odbor je izabran ako se za wega, javnim glasawem, izja-

sni ve}ina prisutnih odbornika.

Odborom predsedava najstariji ~lan odbora.

Odbor prestaje sa radom kad Skup{tina potvrdi manda-

te odbornika.

^lan 8.

Potvr|ivawe mandata odbornika vr{i se na osnovu uve-

rewa o izboru odbornika i izve{taja Izborne komisije

gradske op{tine o sprovedenim izborima.

Odbor na osnovu izve{taja Izborne komisije gradske

op{tine o sprovedenim izborima utvr|uje da li su podaci

iz uverewa o izboru svakog odbornika istovetni sa poda-

cima iz izve{taja Izborne komisije gradske op{tine i da

li su uverewa izdata od nadle`nog organa i o tome podno-

si izve{taj Skup{tini.

^lan 9.

O potvr|ivawu mandata odbornika, na osnovu izve{taja

odbora, Skup{tina odlu~uje javnim glasawem ve}inom gla-

sova prisutnih odbornika. U glasawu mogu u~estvovati

kandidati za odbornike kojima su mandati dodeqeni u

skladu sa zakonom i koji imaju uverewe Izborne komisije

gradske op{tine o izboru za odbornike.



data odbornika tog saziva Skup{tine.

^lan 10.

Odbornici kojima je mandat potvr|en, polaù zakletvu

potpisivawem teksta koji glasi: „Zakliwem se da }u se u

radu Skup{tine gradske op{tine Obrenovac pridràvati

Ustava, zakona, Statuta grada i Statuta gradske op{tine

Obrenovac, i da }u ~asno i nepristrasno vr{iti du`nost

odbornika, rukovode}i se interesima gra|ana.”

3. Izbor predsednika i zamenika predsednika Skup-

{tine

^lan 11.

Skup{tina, na konstitutivnoj sednici, bira predsed-

nika Skup{tine iz reda odbornika, na ~etiri godine, taj-

nim glasawem, ve}inom od ukupnog broja odbornika.


ti najmawe tre}ina odbornika.

Tre}inu odbornika, u smislu ovog poslovnika, ~ini 19

odbornika.

Odbornik moè da u~estvuje u predlagawu samo jednog

kandidata.

^lan 12.


se predsedavaju}em u pisanom obliku, nakon potvr|ivawa

mandata odbornika.

Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog ~lana, predse-

davaju}i odre|uje pauzu u trajawu od najmawe 30 minuta.

Predsedavaju}i dostavqa odbornicima sve podnete

predloge kandidata za predsednika Skup{tine.

Predlog sadrì ime i prezime kandidata, biografiju,

strana~ku pripadnost, obrazloèwe, saglasnost kandidata

u pisanom obliku, kao i ime i prezime izvestioca predla-

ga~a.

U ime predlaga~a, izvestilac predlaga~a ima pravo da

obrazloì predlog.

Predloèni kandidat za predsednika Skup{tine ima

pravo da se predstavi.

Posle predstavqawa kandidata Skup{tini predsedava-

ju}i utvr|uje listu kandidata za predsednika Skup{tine

po azbu~nom redu prezimena.

^lan 13.


predsedavaju}i, a pomaè mu po jedan najmla|i odbornik sa

dve izborne liste koje su dobile najve}i broj odborni~kih

mesta i sekretar Skup{tine prethodnog saziva.

Kandidat za predsednika Skup{tine ne moè da ruko-

vodi glasawem niti da pomaè u rukovo|ewu.

Do izbora predsednika Skup{tine i wegovog stupawa

na du`nost, predsedavaju}i sednicom potpisuje akte koje je

Skup{tina donela.

^lan 14.

Glasawe se vr{i na glasa~kim listi}ima.

Svi glasa~ki listi}i su iste veli~ine, oblika i boje i

overeni pe~atom Skup{tine.

Na glasa~kom listi}u pored naznake da se glasa za

predsednika Skup{tine, navode se kandidati po redosledu

utvr|enom u listi kandidata, a ispred imena i prezimena

svakog kandidata stavqa se redni broj.

Glasa se za jednog od kandidata izme|u kandidata ~ija

su imena navedena na glasa~kom listi}u, zaokruìvawem

rednog broja ispred wegovog imena i prezimena.

Nevaè}im se smatra glasa~ki listi} koji nije popu-

wen, koji je tako popuwen da se ne moè sa sigurno{}u

utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i onaj na kome je

zaokruèn ve}i broj kandidata.

^lan 15.

Po utvr|ivawu rezultata glasawa, predsedavaju}i pod-

nosi Skup{tini izve{taj o rezultatima glasawa.

Izve{taj o rezultatima glasawa sadrì: broj upotre-

bqenih glasa~kih listi}a, broj glasa~kih listi}a koji su

uba~eni u glasa~ku kutiju, broj nevaè}ih glasa~kih listi-

}a, broj vaè}ih glasa~kih listi}a i ukupan broj glasova

koji je dobio svaki kandidat za predsednika Skup{tine.

Za predsednika Skup{tine izabran je odbornik koji je

dobio ve}inu glasova od ukupnog broja odbornika.

Ako u prvom krugu glasawa za slu~aj da su predloèna

dva kandidata, nijedan od predloènih kandidata ne dobi-

je potrebnu ve}inu, postupak izbora se ponavqa sa istim

kandidatima.

Ako su predloèna tri kandidata, a nijedan u prvom

krugu ne dobije potrebnu ve}inu, u drugom krugu glasa}e se

o dva kandidata koja su u prvom krugu dobila najve}i broj

glasova.


Ako ni u drugom krugu glasawa u skladu sa stavom 4. ili 5.

ovog ~lana nijedan od predloènih kandidata ne dobije po-

trebnu ve}inu glasova, postupak kandidovawa i izbora se po-

navqa.

^lan 16.

Predsednik Skup{tine stupa na du`nost po objavqiva-

wu rezultata glasawa i preuzima vo|ewe sednice.

^lan 17.


sprovodi se po istom postupku koji je ovim Poslovnikom


4. Postavqewe sekretara i zamenika sekretara Skup-

{tine

^lan 18.

Skup{tina, na konstitutivnoj sednici, postavqa se-

kretara Skup{tine iz reda diplomiranih pravnika, sa po-

loènim stru~nim ispitom za rad u organima uprave i rad-

nim iskustvom od najmawe pet godina.

Sekretar Skup{tine se postavqa na predlog predsed-

nika Skup{tine, javnim glasawem, na ~etiri godine i mo-

è biti ponovo postavqen.

Predlog sadrì ime i prezime kandidata, biografiju

i obrazloèwe.

Sekretar Skup{tine je postavqen ako je dobio ve}inu

glasova prisutnih odbornika.

Ako kandidat za sekretara Skup{tine ne dobije potre-

ban broj glasova za postavqewe, postupak za postavqewe se

ponavqa.

^lan 19.

Zamenik sekretara Skup{tine postavqa se na isti na-

~in i pod istim uslovima kao i sekretar Skup{tine.

ááá – IZBOR I RAZRE[EWE IZVR[NIH ORGANA

GRADSKE OP[TINE OBRENOVAC

1. Izbor predsednika, zamenika predsednika i Ve}a

gradske op{tine

^lan 20.

Skup{tina bira izvr{ne organe, predsednika gradske

op{tine Obrenovac, zamenika predsednika gradske op-

{tine Obrenovac i ~lanove Ve}a gradske op{tine Obre-

novac po pravilu, na konstitutivnoj ili prvoj narednoj

sednici, a najkasnije u roku od mesec dana od dana konsti-

tuisawa.

Skup{tina odlu~uje o izboru predsednika gradske op-

{tine Obrenovac, zamenika predsednika gradske op{tine

Obrenovac i ~lanove Ve}a gradske op{tine Obrenovac

istovremeno tajnim glasawem, ve}inom glasova od ukupnog

broja odbornika.

Tajno glasawe iz prethodnog stava ovog ~lana sprovodi

Komisija. Komisiju ~ine tri odbornika koje odrede odbor-

ni~ke grupe sa najve}im brojem mandata u Skup{tini, a ako

one nisu obrazovane – po jedan predstavnik tri izborne

liste koje imaju najve}i broj mandata u Skup{tini. Radom

Komisije rukovodi odbornik iz odborni~ke grupe, odno-

sno sa izborne liste koja ima najve}i broj mandata u Skup-

{tini, a u radu im pomaè sekretar Skup{tine.

Komisija iz stava 3. ovog ~lana podnosi Skup{tini iz-

ve{taj o rezultatima glasawa.

^lan 21.

Predsednika gradske op{tine bira Skup{tina, iz re-

da odbornika, na vreme od ~etiri godine, tajnim glasawem,

ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika.

Kandidata za predsednika gradske op{tine predlaè

predsednik Skup{tine.

Obrazloèni predlog sa biografijom kandidata za

predsednika gradske op{tine, predsednik Skup{tine do-

stavqa odbornicima.

Predloèni kandidat za predsednika gradske op{tine

ima pravo da se predstavi Skup{tini.

^lan 22.



vqa svoju du`nost.

Kandidata za zamenika predsednika gradske op{tine

predlaè kandidat za predsednika gradske op{tine iz reda

odbornika, a bira ga Skup{tina na ~etiri godine, tajnim

glasawem, ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika.

Obrazloèni predlog sa biografijom kandidata za za-

menika predsednika gradske op{tine, kandidat za pred-

sednika gradske op{tine dostavqa odbornicima.

Predloèni kandidat za zamenika predsednika gradske

op{tine ima pravo da se predstavi Skup{tini.

^lan 23.

Predsedniku gradske op{tine i zameniku predsednika

gradske op{tine Obrenovac izborom na ove funkcije pre-

staje mandat odbornika u Skup{tini.

^lan 24.

Ve}e gradske op{tine Obrenovac (u daqem tekstu: Ve-

}e) ~ine predsednik gradske op{tine, zamenik predsedni-

ka gradske op{tine i devet ~lanova Ve}a.

Predsednik gradske op{tine je predsednik Ve}a, a zame-

nik predsednika gradske op{tine je ~lan Ve}a po funkciji.

Kandidate za ~lanove Ve}a predlaè kandidat za pred-

sednika gradske op{tine.

Obrezloèni predlog kandidata za ~lanove Ve}a sa bi-

ografijom dostavqa se odbornicima.

^lan 25.

^lanovi Ve}a se biraju tajnim glasawem na vreme od 4

godine, ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika a o iz-

boru ~lanova Ve}a Skup{tina odlu~uje istovremeno sa izbo-

rom predsednika i zamenika predsednika gradske op{tine.

^lanovi Ve}a koje bira Skup{tina ne mogu istovreme-

no biti i odbornici.

Odborniku koji bude izabran za ~lana Ve}a prestaje od-

borni~ki mandat.

2. Razre{ewe i ostavka

^lan 26.


isteka vremena na koje je izabran i moè podneti ostavku.

Predsednik gradske op{tine moè biti razre{en na

obrazloèni predlog najmawe tre}ine odbornika, na isti

na~in na koji je izabran.



na dostavqawa predloga predsedniku Skup{tine.

Ako Skup{tina ne razre{i predsednika gradske op-

{tine, odbornici koji su podneli predlog za razre{ewe,

ne mogu ponovo predloìti razre{ewe predsednika grad-

ske op{tine pre isteka roka od {est meseci od odbijawa

prethodnog predloga.

^lan 27.

Razre{ewem ili ostavkom predsednika gradske op{ti-

ne prestaje mandat zamenika predsednika gradske op{tine

i Ve}a.

^lan 28.

Zamenik predsednika gradske op{tine odnosno ~lan

Ve}a moè biti razre{en pre isteka vremena na koje je

izabran i moè podneti ostavku.



Ve}a, moè biti razre{en na predlog predsednika gradske

op{tine ili najmawe jedne tre}ine odbornika, na isti na-

~in na koji je izabran.

Kada predlog za razre{ewe zamenika predsednika grad-

ske op{tine ili ~lana Ve}a podnosi predsednik gradske

op{tine, duàn je da istovremeno Skup{tini podnese

predlog za izbor novog zamenika predsednika gradske op-

{tine ili ~lana Ve}a, koja istovremeno donosi odluku o

razre{ewu i izboru.

^lan 29.

Predsednik gradske op{tine, zamenik predsednika

gradske op{tine ili ~lan Ve}a koji su razre{eni ili su

podneli ostavku, ostaju na du`nosti i vr{e teku}e poslo-

ve do izbora novog predsednika gradske op{tine, zameni-

ka predsednika gradske op{tine ili ~lana Ve}a.


{nih ograna gradske op{tine Obrenovac, s tim da oni vr-

{e teku}e poslove iz svoje nadle`nosti do stupawa na du-

`nost novih izvr{nih organa, odnosno predsednika i ~la-

nova privremenog organa ako Skup{tini prestane mandat

zbog raspu{tawa Skup{tine.

áâ – ORGANIZACIJA SKUP[TINE


^lan 30.

Skup{tina ima predsednika.

Predsednik Skup{tine: organizuje rad Skup{tine, sa-

ziva sednice, predlaè dnevni red, predsedava sednicama,

stara se o ostvarivawu javnosti rada Skup{tine, potpisu-

je akte koje donosi Skup{tina i vr{i druge poslove utvr-

|ene zakonom, Statutom gradske op{tine Obrenovac (u da-

qem tekstu: Statut) i ovim poslovnikom.

Predsednik Skup{tine se bira na na~in predvi|en od-

redbama ~l. 11–15. ovog poslovnika.

^lan 31.


vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku, bude

razre{en ili mu prestane mandat odbornika.

Ako je ostavka usmeno ili u pisanoj formi podneta na

sednici Skup{tine, Skup{tina na istoj sednici, bez glasa-

wa, utvr|uje da je predsedniku Skup{tine prestala funkcija.

Ako je ostavka u pisanoj formi podneta izme|u dve sed-

nice Skup{tine, o ostavci predsednika Skup{tine odmah

se obave{tavaju odbornici Skup{tine, a na prvoj narednoj

sednici Skup{tina, bez glasawa, utvr|uje da mu je danom

podno{ewa ostavke prestala funkcija.

Predsednik Skup{tine moè biti razre{en i pre iste-

ka vremena na koje je izabran, na isti na~in na koji se bira.

^lan 32.

U slu~aju prestanka funkcije predsednika Skup{tine

pre isteka mandata, du`nost predsednika Skup{tine, do

izbora novog, vr{i zamenik predsednika Skup{tine.


^lan 33.


u slu~aju wegove odsutnosti i spre~enosti da obavqa svoju

du`nost.


sprovodi se po istom postupku koji je ovim Poslovnikom


^lan 34.


ili biti razre{en sa funkcije po postupku predvi|enom

za podno{ewe ostavke, odnosno razre{ewe predsednika

Skup{tine.

3. Sekretar i zamenik sekretara Skup{tine

^lan 35.

Sekretar Skup{tine stara se o obavqawu stru~nih i

drugih poslova u vezi sa sazivawem i odràvawem sednica

Skup{tine i wenih radnih tela i rukovodi administra-

tivnim poslovima vezanim za wihov rad.

^lan 36.

Skup{tina postavqa sekretara Skup{tine pod uslovi-

ma i na na~in predvi|en ~lanom 18. ovog poslovnika.

^lan 37.

Skup{tina moè, na predlog predsednika Skup{tine

razre{iti sekretara Skup{tine i pre isteka vremena na

koje je postavqen.


U slu~aju prestanka funkcije sekretara Skup{tine pre

isteka mandata, du`nost sekretara Skup{tine, do posta-

vqewa novog, vr{i zamenik sekretara Skup{tine.

^lan 38.

Sekretar Skup{tine ima zamenika, koji ga zamewuje u

slu~aju wegove odsutnosti i spre~enosti da obavqa svoju

du`nost.

Zamenik sekretara Skup{tine se postavqa i razre{ava


{tine i moè podneti ostavku.

4. Odborni~ke grupe

^lan 39.

Odbornici Skup{tine imaju pravo da obrazuju odbor-

ni~ke grupe.

Odborni~ku grupu ~ine odbornici koji pripadaju jed-

noj politi~koj stranci, koaliciji stranaka, drugoj poli-

ti~koj organizaciji ili grupi gra|ana, koja ima najmawe 5

odbornika.

Odborni~ku grupu mogu udruìvawem da obrazuju i od-

bornici koji pripadaju politi~koj stranci, koalicijama

stranaka, drugoj politi~koj organizaciji ili grupi gra|a-

na, koje imaju mawe od pet odbornika.

Odborni~ka grupa se konstitui{e tako {to se predsed-

niku Skup{tine podnosi spisak ~lanova odborni~ke gru-

pe koji je potpisao svaki wen ~lan. Na spisku se posebno

nazna~ava predsednik odborni~ke grupe koji predstavqa

odborni~ku grupu. Odborni~ka grupa moè ovlastiti dru-

gog ~lana da zamewuje predsednika odborni~ke grupe.


O promeni sastava odborni~ke grupe wen predsednik, u

pisanoj formi, obave{tava predsednika Skup{tine, uz pi-

sanu saglasnost odbornika koji mewa pripadnost odbor-

ni~koj grupi.

O obrazovawu nove odborni~ke grupe i o promenama u

postoje}im, obave{tavaju se odbornici Skup{tine na pr-

voj narednoj sednici.

^lan 40.

Stru~ne i administrativno-tehni~ke poslove za potre-

be odborni~kih grupa obavqaju stru~ne slu`be Uprave

gradske op{tine.

5. Radna tela Skup{tine

5.1. Stalna radna tela

5.1.1. Obrazovawe i sastav

^lan 41.

Za razmatrawe pojedinih pitawa iz nadle`nosti Skup-

{tine i vr{ewe drugih poslova u skladu sa ovim poslovni-

kom, osnivaju se saveti i komisije, kao stalna radna tela.

Saveti i komisije imaju po pet ~lanova.



ka i gra|ana, za mandatni period za koji su izabrani od-

bornici Skup{tine u skladu sa Statutom.

^lan 42.

^lanove stalnih radnih tela Skup{tine predlaù od-

borni~ke grupe srazmerno broju odbornika koje imaju u

Skup{tini.

Ukoliko odre|ena odborni~ka grupa kojoj pripada pra-

vo to pravo ne iskoristi i ne dostavi svoj predlog ~lana

za stalno radno telo Skup{tine, to pravo }e pripasti

ostalim odborni~kim gurpama tako {to prvenstvo u pred-

lagawu ~lana u stalno radno telo Skup{tine pripada od-

borni~koj grupi koja ima najve}i broj odbornika, a ako ova

odborni~ka grupa ne dostavi svoj predlog, pravo pripada

odborni~koj grupi koja je slede}a po broju odbornika.

Ako se do predloga ne do|e po stavu 2. ovog ~lana, rad-

no telo }e se izabrati i konstituisati u sastavu koji ~ine

kandidati odborni~kih grupa koje su svoje predloge dale

po stavu 1. ovog ~lana, pri ~emu se taj sastav, ako je izabra-

no vi{e od polovine broja ~lanova radnog tela utvr|enog

ovim poslovnikom, smatra punim sastavom u smislu posto-

jawa kvoruma za punovaàn rad i odlu~ivawe.

Odbornik moè biti ~lan najvi{e dva stalna radna tela.

O predloènoj listi za izbor ~lanova stalnog radnog

tela Skup{tina odlu~uje u celini, javnim glasawem.

Stalno radno telo je izabrano ako je za wega glasala ve-

}ina prisutnih odbornika.

Ako stalno radno telo ne bude izabrano po odredbama

ovog ~lana, ceo postupak izbora se ponavqa.

^lan 43.

Prvu sednicu stalnog radnog tela saziva predsednik

Skup{tine.

Do izbora predsednika stalnog radnog tela, prvom sed-

nicom predsedava najstariji odbornik, ~lan stalnog rad-

nog tela.

Stalno radno telo na prvoj sednici iz sastava svojih

~lanova bira predsednika i zamenika predsednika ve}i-

nom glasova od ukupnog broja ~lanova.

^lan 44.

Predsednik stalnog radnog tela organizuje rad, saziva

i predsedava sednicama stalnog radnog tela, formuli{e

zakqu~ke i o tome obave{tava predsednika i sekretara

Skup{tine.

Zamenik predsednika stalnog radnog tela zamewuje

predsednika stalnog radnog tela u slu~aju wegove spre~e-

nosti ili odsutnosti.

^lan 45.

Skup{tina moè, i pre isteka vremena na koji su iza-

brani, razre{iti pojedine ~lanove stalnih radnih tela i

izabrati nove putem pojedina~nog kandidovawa i izbora.

Predlog za razre{ewe ~lana stalnog radnog tela moè

podneti predsednik Skup{tine, predsednik stalnog rad-

nog tela ili odborni~ka grupa na ~iji je predlog izabran.

^lan stalnog radnog tela razre{en je kad za to glasa

ve}ina odbornika prisutnih na sednici Skup{tine.

^lan 46.

Predsednik, zamenik predsednika i ~lan radnog tela

mogu podneti ostavku.

Skup{tina na prvoj narednoj sednici, bez pretresa, kon-

statuje ostavku ~lana radnog tela i o tome se ne odlu~uje.

5.1.2. Sednice stalnih radnih tela

^lan 47.

Sednicu stalnog radnog tela saziva i wome predsedava

predsednik stalnog radnog tela.

Predsednik stalnog radnog tela duàn je da sazove sed-

nicu na zahtev najmawe jedne tre}ine ~lanova stalnog rad-

nog tela, kao i na zahtev predsednika Skup{tine. Ako to

ne u~ini u zahtevanom roku, sednicu stalnog radnog tela

moè sazvati predsednik Skup{tine.

^lan 48.

Stalno radno telo radi u sednici kada je prisutna ve-

}ina ~lanova, a odlu~uje ve}inom glasova prisutnih, osim

kada je ovim poslovnikom druga~ije odre|eno.

Obave{tewe o datumu odràvawa i dnevnom redu sedni-

ce stalnog radnog tela dostavqa se ~lanovima stalnog rad-

nog tela po pravilu tri dana pre dana odràvawa sednice,

osim u slu~aju hitnosti kada taj rok moè biti i kra}i.

^lan 49.

Na sednicu stalnog radnog tela obavezno se poziva

predstavnik predlaga~a akta koji se na sednici razmatra.

U radu stalnog radnog tela po pozivu mogu u~estvovati

stru~ni i nau~ni radnici iz oblasti koja se razmatra na

sednici stalnog radnog tela, bez prava odlu~ivawa.

Sednici stalnog radnog tela moè prisustvovati i

u~estvovati u radu bez prava odlu~ivawa, odbornik koji ni-

je ~lan tog stalnog radnog tela.

^lan 50.

Po zavr{enoj sednici stalno radno telo podnosi Skup-

{tini izve{taj koji sadrì mi{qewe i predloge stalnog

radnog tela.

Stalno radno telo odre|uje izvestioca koji na sednici

Skup{tine, po potrebi, obrazlaè izve{taj stalnog rad-

nog tela.

^lan 51.

Na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik. U za-

pisnik se obavezno unose: imena prisutnih, predlozi izne-

ti na sednici, stavovi stalnog radnog tela, svako izdvoje-

no mi{qewe, kao i izve{taj radnog tela.

^lan 52.

Stru~nu obradu akata, drugih materijala i organizaci-

one i administrativne poslove za sednice stalnih radnih

tela vr{i Uprava gradske op{tine.

5.1.3. Saveti

^lan 53.


1. Savet za buxet i finansije,

2. Savet za stambeno-komunalne delatnosti i za{titu

ìvotne sredine.

^lan 54.

Savet za buxet i finansije – razmatra predloge odlu-

ka i drugih op{tih akata koji se odnose na finansirawe

poslova gradske op{tine, naknade i druge javne prihode,

buxet i zavr{ni ra~un, zajmove, zaduìvawe i imovinu

gradske op{tine, kao i druga pitawa iz oblasti imovin-

sko-pravnih odnosa i finansija.

Stru~ne i organizaciono-tehni~ke poslove za potrebe

Saveta obavqa Odsek za privredu i finansije.

^lan 55.

Savet za stambeno-komunalne delatnosti i za{tituìvotne sredine – razmatra predloge odluka, drugih op-

{tih akata koji se odnose na ure|ivawe, obavqawe i razvoj

komunalnih delatnosti, ure|ivawe i kori{}ewe gra|evin-

skog zemqi{ta i za{titu ìvotne sredine, stambenu iz-

gradwu i stambene odnose, kao i druga pitawa iz ove obla-

sti, prati stawe higijene i preduzima mere i aktivnosti

na poboq{awu uslova za ìvot i zdravqe gra|ana, daje


inicijative za ure|ewe zelenih povr{ina, parkova, ulica

i drugo.


Saveta obavqa Odsek za komunalno gra|evinske poslove.

5.1.4. Komisije

^lan 56.


1. Komisija za propise,

2. Komisija za kadrovska i administrativna pitawa,

3. Mandatno-imunitetska komisija,

4. Komisija za predstavke i àlbe,

5. Komisija za bora~ka i invalidska pitawa.

^lan 57.

Komisija za propise – razmatra uskla|enost predloga

odluka i drugih op{tih akata koje usvaja Skup{tina sa

Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima i daje svo-

je predloge i mi{qewa Skup{tini.

Komisija utvr|uje pre~i{}ene tekstove odluka i drugih

propisa Skup{tine i razmatra predloge autenti~nog tuma-

~ewa propisa ~iji je donosilac Skup{tina.

Komisija, u skladu sa zakonom, utvr|uje za Skup{tinu

predlog mi{qewa ili odgovora Ustavnom sudu Republike

Srbije u postupku za ocenu ustavnosti, odnosno zakonito-

sti Statuta, odluka i drugih op{tih akata koje je donela

Skup{tina.


komisije obavqa Slu`ba za skup{tinske poslove.

^lan 58.

Komisija za kadrovska i administrativna pitawa –

priprema i predlaè propise kojima se ure|uju pitawa

ostvarivawa prava i du`nosti odbornika, donosi pojedi-

na~ne akte o statusnim pitawima odbornika i lica koja

bira, imenuje i postavqa Skup{tina, odre|uje predstavni-

ke Skup{tine odnosno gradske op{tine u odre|ene organe;

priprema predloge za imenovawe i razre{ewe upravnih i

nadzornih odbora, predloge za postavqawe i razre{ewe

direktora preduze}a i drugih organizacija i ustanova ~iji

je osniva~, a za koje nije predvi|eno da ih neki drugi or-

gan predlaè; priprema predloge za izbore, imenovawa i

delegirawe ~lanova organa i predstavnika Skup{tine u

organe odre|ene propisima gradske op{tine i zakonom, a

za koje nije predvi|eno da ih neki drugi organ predlaè.

Ova komisija odlu~uje u prvom stepenu o pravima po

osnovu rada lica koje bira, imenuje ili postavqa Skup-

{tina i daje predloge i mi{qewa Skup{tini o ispuweno-

sti uslova za sprovo|ewe postupka razre{ewa tih lica, a

za koje nije predvi|eno da ih daje drugi organ.

Komisija odlu~uje o pitawima naknade tro{kova, zara-

da i nagradama odbornicima, licima biranim, imenova-

nim i postavqenim u organe Skup{tine i licima angaò-

vanim u radu organa Skup{tine.



^lan 59.

Mandatno-imunitetska komisija – razmatra razloge

prestanka mandata pojedinih odbornika i o tome podnosi

Skup{tini izve{taj sa predlogom za dodelu mandata novom

odborniku, u skladu sa zakonom. Razmatra izve{taj Izborne

komisije gradske op{tine i uverewe o izboru odbornika i

podnosi Skup{tini izve{taj sa predlogom za potvr|ivawe

mandata kandidatu za odbornika kome je mandat dodeqen i

izdato uverewe o izboru za odbornika i razmatra druga pi-

tawa u vezi sa mandatno-imunitetskim pravima odbornika.

U postupku potvr|ivawa mandata odbornika, Komisija

radi na na~in utvr|en ovim poslovnikom za rad Verifika-

cionog odbora na konstitutivnoj sednici Skup{tine.

^lan 60.

Komisija za prestavke i àlbe – razmatra predstavke i

àlbe gra|ana koje su upu}ene ili ustupqene Skup{tini i

predlaè Skup{tini i nadle`nim organima mere za re-

{avawe pitawa sadrànih u wima i o tome obave{tava

podnosioce.

O svojim zapaàwima povodom predstavki i àlbi ko-

misija podnosi izve{taj Skup{tini najmawe jednom u toku

godine.

Stru~no i organizaciono-tehni~ke poslove za potrebe


^lan 61.

Komisija za bora~ka i invalidska pitawa – re{ava o

pravu na nov~ana davawa u jednokratnom iznosu i o pravu na

nov~ana mese~na primawa boraca i invalida; predlaè re-

viziju predmeta korisnika mese~nog nov~anog primawa; re-

{ava po àlbi ako je re{ewe o jednokratnoj pomo}i doneo

organ uprave bez odluke ove komisije; razmatra sva pitawa

koja se odnose na dono{ewe normativnih akata u oblasti

bora~ke i invalidske za{tite; evidentira nere{ene stam-

bene potrebe boraca i invalida i ceni osnovanost zahteva;

utvr|uje red prvenstva za re{avawe stambenih potreba; do-

nosi odluke o davawu stanova u zakup koji su iz gradskog

fonda i daje predloge u vezi re{avawa stambenih potreba.

Ova komisija po~ev od 7. januara 2006. godine daje pred-

log po zahtevu komisije Vlade RS iz ~lana 43. stav 3. Zako-

na o pravima boraca, vojnih invalida i ~lanova wihovih

porodica („Slu`beni glasnik SRS”, broj 54/89 i „Slu`be-

ni glasnik RS”, broj 137/04) pri dono{ewu odluke o pravu

na izuzetno mese~no nov~ano primawe; na zahtev komisije

Vlade RS daje mi{qewe u vezi sa dono{ewem odluke o do-

deqivawu „Ravnogorske spomenice 1941” i na zahtev slu-

`be Uprave gradske op{tine nadle`ne za poslove bora~ke

i invalidske za{tite, uz komisiju Vlade RS, daje mi{qe-

we i o priznavawu svojstva borca NOR-a, svojstva vojnog

invalida i svojstva korisnika porodi~ne invalidnine.


komisije obavqa Odsek za bora~ko invalidsku za{titu i

izbeglice.

5.2. Povremena radna tela

^lan 62.

Skup{tina, po potrebi, a na predlog odbornika, pred-

sednika gradske op{tine ili Ve}a, osniva povremena rad-

na tela radi razmatrawa odre|enih pitawa, odnosno za

obavqawe odre|enog zadatka iz nadle`nosti Skup{tine.

^lan 63.

Skup{tina osniva povremena radna tela aktom kojim se

utvr|uju: naziv radnog tela i oblast za koju se osniva, zada-

ci radnog tela, broj i sastav ~lanova radnog tela, vreme na

koje se obrazuje, rok za izvr{ewe zadatka, prava i du`no-

sti predsednika i ~lanova radnog tela i druga pitawa od

zna~aja za rad radnog tela.

Aktom o osnivawu povremenog radnog tela ure|uje se i

obavqawe stru~nih i administrativno-tehni~kih poslova

za to radno telo.

Predsednik i ~lanovi povremenog radnog tela biraju

se iz sastava odbornika i gra|ana, ve}inom glasova prisut-

nih odbornika.

Na rad povremenih radnih tela shodno se primewuju od-

redbe ovog poslovnika o radu stalnih radnih tela.

â – SEDNICE SKUP[TINE

1. Sazivawe sednice

^lan 64.




Sve~ana sednica Skup{tine moè se odràti povodom

proslave Dana i slave gradske op{tine, ili drugim povodom.

^lan 65.



^lan 66.

Sednicu Skup{tine saziva predsednik Skup{tine po sop-

stvenoj inicijativi, na zahtev predsednika gradske op{tine,

Ve}a ili najmawe jedne tre}ine odbornika Skup{tine.

Kada sednicu Skup{tine saziva na zahtev ovla{}enog

predlaga~a iz stava 1. ovog ~lana, predsednik Skup{tine

je duàn da sednicu zakaè u roku od sedam dana od dana

podno{ewa zahteva, tako da dan odràvawa sednice bude

najkasnije u roku od 15 dana od dana podno{ewa zahteva.

Ako predsednik Skup{tine ne sazove sednicu u roku iz

stava 2. ovog ~lana, sednicu moè zakazati podnosilac zah-

teva, kojom predsedava odbornik koga odredi podnosilac

zahteva. Podnosilac zahteva moè povodom istog pitawa

samo jednom sazvati sednicu.



odlu~ivawe, a u drugim slu~ajevima o odlagawu sednice od-

lu~uje Skup{tina.

^lan 67.


Poziv za sednicu sadrì mesto, vreme odràvawa sed-

nice i predlog dnevnog reda.

Predsednik Skup{tine moè vr{iti izmene u predlo-

gu dnevnog reda do wegovog utvr|ivawa na sednici.

Poziv za sednicu dostavqa se odbornicima najkasnije 5

dana pre dana odràvawa sednice. Kada postoje opravdani

razlozi, koji moraju biti obrazloèni, ovaj rok moè bi-

ti i kra}i.

Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavqa materijal

koji se odnosi na predloèni dnevni red i zapisnik sa

prethodne sednice.

Na sednicu Skup{tine, pored odbornika, pozivaju se

predsednik i zamenik predsednika gradske op{tine, ~la-

novi Ve}a, narodni poslanici iz gradske op{tine, odbor-

nici u Skup{tini grada Beograda, sekretar i zamenik se-

kretara Skup{tine, na~elnik Uprave gradske op{tine,

pravobranilac i zamenik pravobranioca, pomo}nici pred-

sednika gradske op{tine, rukovodioci organizacionih je-

dinica u Upravi gradske op{tine, a po potrebi mogu se po-

zvati i druga lica.

Poziv za sednicu Skup{tine obavezno se dostavqa i

sredstvima javnog informisawa.


^lan 68.

Dnevni red sednice predlaè predsednik Skup{tine

na osnovu izve{taja sekretara Skup{tine o pristiglim

predlozima za razmatrawe.

Predloèni dnevni red sadrì sve predloge ovla{}e-

nih predlaga~a koji su dostavqeni do momenta zakazivawa

sednice.

Sa predloènim dnevnim redom predsednik Skup{tine

upoznaje predsednike odborni~kih grupa.

U predloènom dnevnom redu se posebno grupi{u ta~ke

o kojima se, s obzirom na wihov karakter i zna~aj, obave-

zno sprovodi procedura po ovom poslovniku i ta~ke o ko-

jima se odlu~uje u skra}enom postupku.

^lan 69.

Sednicom predsedava predsednik Skup{tine, a u slu~a-

ju wegove spre~enosti ili odsutnosti sednicom predseda-

va zamenik predsednika Skup{tine.

3. Tok sednice

^lan 70.

Po{to otvori sednicu, pre utvr|ivawa dnevnog reda

predsednik Skup{tine, na osnovu izve{taja sekretara

Skup{tine, utvr|uje da li sednici prisustvuje dovoqan

broj odbornika za punova`no odlu~ivawe.

Za punova`no odlu~ivawe na sednici potrebno je pri-

sustvo ve}ine odbornika. Ako se utvrdi da ve}ina nije pri-

sutna, predsednik Skup{tine odlaè sednicu za odgovara-

ju}i dan ili sat. O odlagawu sednice odsutni odbornici

se obave{tavaju pisanim putem ili telefonom.

Ako predsednik Skup{tine pre glasawa posumwa da

sednici ne prisustvuje ve}ina odbornika, naloì}e pro-

zivawe ili prebrojavawe. Prozivka ili prebrojavawe pre

glasawa izvr{i}e se i kad to zatraì neki od odbornika,

s tim {to }e predsednik Skup{tine odrediti da li }e bi-

ti prebrojavawe ili prozivka. Prozivawe na sednici vr-

{i sekretar Skup{tine.

^lan 71.

Pre prelaska na utvr|ivawe dnevnog reda usvaja se za-

pisnik sa prethodne sednice.


prave.

^lan 72.

Kada predsednik Skup{tine utvrdi da je prisutan potre-

ban broj odbornika, pristupa se utvr|ivawu dnevnog reda.

Svaki odbornik i Ve}e mogu predloìti da se u dnevni

red, pored predloènih, unesu i druga pitawa i predlozi

akata za koje smatraju da su hitni, s tim da predlog op{teg

akta mora biti sa~iwen u skladu sa ~lanom 96. ovog poslov-

nika.

Odbornik, odnosno Ve}e du`ni su da hitnost razmatra-

wa obrazloè.

O predlozima za izmene i dopune predloènog dnevnog

reda ne vodi se rasprava.

Na istoj sednici ne moè se vi{e puta iznositi isti

predlog za dopunu predloènog dnevnog reda.

Odbornik sve svoje predloge za izmenu i dopunu dnev-

nog reda moè izneti u trajawu do pet minuta nezavisno od

broja javqawa za re~.

Odbornici se posebno izja{wavaju prvo o svakom pred-

logu za izmenu i dopunu predloènog dnevnog reda, i to po

redosledu predlagawa, a zatim o predloènom dnevnom re-

du u celini.


bornika.

^lan 73.

Posle usvajawa dnevnog reda prelazi se na raspravu o

pojedinim ta~kama po utvr|enom redosledu.

Skup{tina moè, u toku sednice, bez rasprave, izvr{i-

ti izmene u redosledu razmatrawa pojedinih ta~aka dnev-

nog reda, na predlog predsednika Skup{tine, svakog od-

bornika i Ve}a.

O podnetom predlogu Skup{tina se izja{wava glasawem.

Povodom svake ta~ke se raspravqa dok ima prijavqenih

govornika.

Po zakqu~ewu rasprave o pojedinoj ta~ki predlaga~, od-

nosno ovla{}eni predstavnik predlaga~a ima pravo na za-

vr{nu re~, a rasprava o istoj ta~ci se ne moè ponovo

otvoriti.

^lan 74.

Na sednici Skup{tine ima pravo da govori svaki od-

bornik, ~lan Ve}a, predsednik gradske op{tine, odnosno

zamenik predsednika gradske op{tine, na~elnik i zame-

nik na~elnika Uprave gradske op{tine, kao i ovla{}eni

predstavnik predlaga~a i izvestioci.



saslu{a predstavnike pojedinih preduze}a, javnih slu`bi,

organa i organizacija, kao i pojedine gra|ane.

Niko ne moè pristupiti govornici dok mu predsed-

nik Skup{tine to ne dozvoli.

Na sednici Skup{tine moè da govori samo u~esnik

kome je predsednik Skup{tine dao re~.

Odbornik, odnosno drugo lice koje govori na sednici,

du`no je da govori za govornicom, a izuzetno sa mesta, ako

to odobri predsednik Skup{tine.

^lan 75.

Prijava za re~ podnosi se predsedniku Skup{tine ~im

rasprava po~ne i moè se podnositi sve do wenog zakqu~ewa.

Izlagawe svakog u~esnika u raspravi, osim predstavni-

ka predlaga~a, izvestioca, predsednika i zamenika pred-

sednika gradske op{tine i predsednika odborni~ke grupe,

moè trajati do pet minuta, s tim {to svaki u~esnik u ras-

pravi o istom pitawu moè dobiti re~ samo jedanput.

Predsednik Skup{tine }e u slu~aju prekora~ewa vreme-

na odre|enog za izlagawe opomenuti govornika da je vreme

proteklo, a ako govornik u toku narednog minuta ne zavr-

{i izlagawe, oduze}e mu re~.

^lan 76.

Predsednik Skup{tine daje govornicima re~ po redo-

sledu prijavqivawa.

Predsednik Skup{tine moè preko reda dati re~ pred-

stavniku predlaga~a, izvestiocu i predsednicima odbor-

ni~kih grupa kada to zatraè.

^lan 77.

Odbornici su du`ni da po{tuju dostojanstvo Sku{tine.

Odbornici su du`ni da se obra}aju jedni drugima sa

uvaàvawem.

Nije dozvoqeno kori{}ewe uvredqivih izraza, niti iz-

no{ewe ~iwenica i ocena koje se odnose na privatni ì-

vot drugih lica.

^lan 78.


{tine uvredqivo izrazi o drugom odborniku ili drugom

licu koje prisustvuje sednici, odnosno vre|a ga na rasnoj,

verskoj, nacionalnoj, rodnoj ili drugoj osnovi, navode}i

wegovo ime ili funciju, odbornik odnosno lice na koje se

izlagawe odnosi, ima pravo na repliku.

Ukoliko se uvredqivi izrazi odnose na odborni~ku

grupu, odnosno politi~ku stranku ~iji odbornici pripada-

ju toj odborni~koj grupi, u ime odborni~ke grupe pravo na

repliku ima predsednik odborni~ke grupe.

Odluku u slu~ajevima iz st. 1. i 2. ovog ~lana donosi

predsednik.

Replika ne moè trajati duè od tri minuta.

Odbornik koji je traìo repliku ima pravo na repliku

najvi{e dva puta, a odbornik koji je izazvao repliku ima

pravo na repliku samo jednom.

Predsednik Skup{tine moè uskratiti pravo na re-

pliku ukoliko oceni da nisu ispuweni uslovi iz st. 1. i 2.

ovog ~lana.

^lan 79.

Svaki odbornik moè da govori o povredi poslovnika.

Odborniku koji zatraì da govori o povredi ovog po-

slovnika predsednik Skup{tine daje re~ odmah po zavr{e-

nom izlagawu prethodnog govornika.

Odbornik je duàn da navede koja je odredba ovog Po-

slovnika po wegovom mi{qewu povre|ena, da je citira i

obrazloì u ~emu se sastoji povreda, s tim {to moè govo-

riti najduè tri minuta.

Predsednik Skup{tine je duàn da da obja{wewe povo-

dom izre~ene primedbe.

Ako odbornik nije zadovoqan datim obja{wewem, pred-

sednik Skup{tine poziva odbornike da se izjasne o posto-

jawu povrede ovog poslovnika.

Ukoliko Skup{tina utvrdi da je poslovnik povre|en,

odlu~i}e i o na~inu na koji }e ta povreda biti ispravqe-

na, odnosno otklowena.

Predsednik moè odrediti pauzu da bi se otklonila

posledica povrede poslovnika.

^lan 80.


nom redu.

Ako se govornik udaqi od dnevnog reda, kao i u slu~aju

da se uvrdqivo izrazi o drugom odborniku odnosno odbor-

ni~koj grupi, predsednik Skup{tine }e ga opomenuti i po-

zvati da se drì dnevnog reda. Ukoliko odbornik i pored

opomene nastavi da govori, predsednik Skup{tine }e mu

oduzeti re~.

Predsednik Skup{tine je duàn da se brine da govor-

nik ne bude ometan u svom izlagawu.

Nije dozvoqeno ometawe govornika dobacivawem ili

komentarisawem izlagawa, niti drugi postupak kojim se

ometa sloboda govora.

Govornika moè prekinuti ili opomenuti na red samo

predsednik Skup{tine.

4. Odlu~ivawe

^lan 81.


ni red sednice odlu~uje posle rasprave, osim u slu~ajevima


rasprave.



odgovaraju}em radnom telu ili Upravi gradske op{tine na

daqe prou~avawe i dopunu.

^lan 82.


predlogu. O predlogu se glasa u celini.

Ako je stavqen amandman, prvo se odlu~uje o amandmanu,

a zatim o predlogu u celini.

^lan 83.


nika.

Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, Skup{tina, ve}inom od

ukupnog broja odbornika:

1. bira i razre{ava predsednika Skup{tine i zameni-

ka predsednika Skup{tine,

2. bira i razre{ava predsednika gradske op{tine, za-

menika predsednika gradske op{tine i ~lanove Ve}a,

3. odlu~uje o predlogu za promenu statuta i donosi statut,

4. donosi poslovnik Skup{tine,

5. donosi buxet gradske op{tine;

6. donosi program razvoja gradske op{tine i pojedinih

delatnosti;

7. odlu~uje o javnom zaduìvawu gradske op{tine;

8. odlu~uje o saradwi i udruìvawu sa drugim jedinica-

ma lokalne samouprave i o saradwi sa jedinicama lokalne

samouprave u drugim dràvama;

9. odlu~uje o nazivima ulica, trgova, gradskih ~etvrti,

zaselaka i drugih delova naseqenih mesta;

10. usvaja eti~ki kodeks i

11. odlu~uje i u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom

i statutom.

^lan 84.

Glasawe na sednici Skup{tine je javno, osima ako za-

konom, statutom, ovim poslovnikom ili odlukom Skup{ti-

ne nije odre|eno da se glasa tajno.


Odbornici glasaju izja{wavawem za predlog ili pro-

tiv predloga ili se uzdràvaju od glasawa.

^lan 85.

Javno glasawe se vr{i dizawem ruke ili poimeni~no-

prozivkom.

Kada se glasa dizawem ruke, predsednik Skup{tine pr-

vo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju „za”, zatim

oni koji glasaju „protiv” i najzad, odbornici koji su „uz-

dràni”.

Odbornik koji se na poziv predsednika Skup{tine ni-

je izjasnio dizawem ruke, smatra se da nije glasao.

Poimeni~no se glasa tako {to odbornici po prozivci

izjavquju da glasaju „za” ili „protiv” ili da su „uzdràni”.

Poimeni~no glasawe vr{i se ako to odredi predsednik

Skup{tine ili ako Skup{tina tako odlu~i, bez rasprave,

na predlog odbornika, radi ta~nog utvr|ivawa rezultata

glasawa.

^lan 86.


predlog jednog odbornika.

Tajno glasawe vr{i se na glasa~kim listi}ima koji su

iste veli~ine, oblika i boje i overeni pe~atom Skup{ti-

ne, zaokruìvawem „za” ili „protiv”, odnosno zaokruì-

vawem rednog broja isped imena kandidata.

Svaki odbornik po prozivci dobija glasa~ki listi}.



„za” ili „protiv” predloga.

^lan 87.

Tajnim glasawem rukovodi predsednik Skup{tine, a

pomaù mu sekretar Skup{tine i po jedan odbornik iz dve

najve}e odborni~ke grupe u Skup{tini, ako ovim poslov-

nikom nije druga~ije odre|eno.

Po zavr{enom glasawu predsednik Skup{tine utvr|uje

rezultate glasawa i objavquje da li je predlog prihva}en

ili odbijen.


^lan 88.


Skup{tine.

Za povredu reda na sednici predsednik Skup{tine mo-

è da izrekne meru upozorewa ili oduzimawa re~i.

Skup{tina na predlog predsednika Skup{tine moè

da izrekne i meru udaqewa sa sednice.

^lan 89.


{awem – pristupawem govornici bez dozvole predsednika

Skup{tine, uzimawem re~i kad mu je predsednik Skup{ti-

ne nije dao, koji i pored upozorewa predsednika, govori o

pitawu koje nije na dnevnom redu, ometawem i upadawem u

re~ govorniku – prekida govornika u izlagawu ili dobacu-

je, koji iznosi ~iwenice i ocene koje se odnose na privat-

ni ìvot drugih lica; koji upotrebqava psovke i uvredqi-

ve izraze; ili sli~nim postupkom naru{ava red na sedni-

ci ili na drugi na~in postupa protivno odredbama ovog

poslovnika.

^lan 90.



ovog poslovnika, a ve} mu je na toj sednici dva puta izre-

~ena mera upozorewa iz prethodnog ~lana ovog poslovnika,

da se pridràva reda i odredbi ovog poslovnika.

Odbornik, kome je izre~ena mera oduzimawa re~i, du-

àn je, da ce bez odlagawa, udaqi sa govornice. U suprot-

nom predsednik iskqu~uje ozvu~ewe, a po potrebi odre|uje

pauzu.

Mera oduzimawa re~i ne odnosi se na pravo odbornika

na repliku u daqem toku sednice.

^lan 91.

Mera udaqewa sa sednice izri~e se odborniku koji i


re~i, ometa ili spre~ava rad na sednici ili na sednici

vre|a Skup{tinu, odbornike, odnosno druge u~esnike na

sednici ili upotrebqava izraze koji nisu u skladu sa do-

stojanstvom Skup{tine.

Mera udaqewa sa sednice moè se izre}i odborniku i

bez prethodno izre~enih mera, u slu~aju postupawa kojim se

ugroàva fizi~ki ili moralni integritet u~esnika sed-

nice.


povredio red.

Odbornik kome je izre~ena mera udaqewa sa sednice du-

àn je da se odmah udaqi iz sale u kojoj se odràva sednica.

Odbornik kome je izre~ena mera udaqewa ca sednice ne

smatra ce prisutnim na sednici.


da odrì red na sednici, odredi}e kratak prekid sednice

i obezbediti uslove za nastavak sednice.

^lan 92.

Odredbe o odràvawu reda na sednici Skup{tine prime-

wuju se i na sve druge u~esnike u radu sednice Skup{tine.

6. Zapisnici i bele{ke

^lan 93.

O radu na sednici Skup{tine vodi se zapisnik.

O vo|ewu zapisnika stara se sekretar Skup{tine, a

usvojeni zapisnik potpisuju predsednik Skup{tine, obra-

|iva~ zapisnika i sekretar Skup{tine.

U zapisnik se obavezno unosi: vreme i mesto odràva-

wa sednice; ime predsedavaju}eg sednicom i zapisni~ara;

imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika; ime-

na lica koja su prisustvovala sednici po pozivu i kao go-

sti; kratak tok sednice sa naznakom pitawa o kojima se

raspravqalo i odlu~ivalo i imenima govornika; rezultat

glasawa o pojedinim pitawima sa podacima o broju odbor-

nika koji su glasali za, protiv, bili uzdràni i koji ni-

su glasali; naziv svih akata donetih na sednici; izre~ene

mere na sednici.

Predsednik Skup{tine moè formulisati pojedine

zakqu~ke koji se unose u zapisnik. Isto to pravo ima i sva-

ki govornik u pogledu formulacije svojih predloga i mi-

{qewa.

Original zapisnika ~uva se u dokumentaciji Skup{ti-

ne, a prepis zapisnika dostavqa se odbornicima uz poziv

za narednu sednicu.

^lan 94.

Sednice Skup{tine gradske op{tine se snimaju na

magnetofonu tonski kako bi se obezbedio autenti~an i

potpun tok i tekst sednice.

Tonski zapis o toku sednice predstavqa sastavni deo

dokumentacije Skup{tine op{tine.

Magnetofonski zapisi sluè za potrebe stru~nih slu-

`bi Skup{tine op{tine.

Izuzetno, tonski zapis mogu koristiti na svoj zahtev i

drugi dràvni organi ako to odobri Mandatno-imunitet-

ska komisija.

Svaki odbornik ima pravo da sa sednice Skup{tine

preslu{a tonski zapis svog izlagawa i izlagawe drugog

odbornika koje se na wega odnosi, u slu`benim prostori-

jama gradske op{tine.

Ako govornik èli da autorizuje svoje izlagane sa

Skup{tine, na osnovu magnetofonskog zapisa, omogu}i}e


mu se radi autorizacije tonski prepis wegovog izlagawa,

koja }e se sa~initi u slu`benim prostorijama gradske op-

{tine.

Sekretar Skup{tine gradske op{tine stara se da se od-

borniku obezbede prava iz ovog ~lana.

âá – POSTUPAK DONO[EWA ODLUKA I DRUGIH

AKATA U SKUP[TINI


^lan 95.

Skup{tina donosi: odluku, program, plan, re{ewe, za-

kqu~ak, poslovnik, preporuku, druge akte u skladu sa zako-

nom, Statutom grada Beograda, statutom i ovim poslovni-

kom i donosi autenti~no tuma~ewe propisa ~iji je donosi-

lac.

2. Predlagawe odluke

^lan 96.

Predlog odluke moè da podnese Ve}e, predsednik

gradske op{tine, svaki odbornik Skup{tine i 500 bira~a

sa teritorije gradske op{tine, odnosno drugi ovla{}eni

predlaga~ u skladu sa statutom i drugim op{tim aktima

Skup{tine.





}i, obrazloèwe konkretnih re{ewa i procenu iznosa fi-

nansijskih sredstava potrebnih za sprovo|ewe odluke.

Predlog odluke upu}uje se i nadle`nom radnom telu i

Ve}u kad ono nije predlaga~.

^lan 97.

Radna tela Skup{tine i Ve}e, mogu predloìti Skup-

{tini da prihvati predlog odluke u celini ili predloì-

ti da Skup{tina donese odluku u tekstu izmewenom, delom

ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlaga~

ili da predlog odluke ne prihvati.

^lan 98.

Predlaga~ odluke, odnosno ovla{}eni predstavnik

predlaga~a, moè, na po~etku rasprave, da izloì dopun-

sko obrazloèwe predloga. On ima pravo da u~estvuje u

raspravi sve do wenog zakqu~ewa, da daje obja{wewa i iz-

nosi svoje mi{wewe.

Po okon~awu rasprave, predlaga~, odnosno ovla{}eni

predstavnik predlaga~a ima pravo na zavr{nu re~.

^lan 99.


pre po~etka glasawa o predlogu odluke u celini.

^lan 100.

Pri predlagawu drugih akata iz ~lana 95. ovog poslov-

nika shodno se primewuju odredbe ovog poslovnika o dono-

{ewu odluka.

3. Amandman

^lan 101.

Predlog za izmenu i dopunu predloga odluke podnosi se

predsedniku Skup{tine u obliku amandmana. Amandman

moè podneti odbornik, Ve}e, predsednik ili zamenik

predsednika gradske op{tine, stalno radno telo Skup{ti-

ne i najmawe 500 bira~a sa prebivali{tem na teritoriji

gradske op{tine.

Amandman se podnosi u pisanom obliku, sa obrazlo-

èwem.

Amandman se podnosi pre sednice, a izuzetno na sedni-

ci o predlogu koji je podnet na sednici.

O amandmanu se obavezno izja{wava predstavnik pred-

laga~a i Ve}e kad ono nije predlaga~.

Ako predlaga~ odluke prihvati amandman koji je podnet

na predlog odluke, amandman postaje sastavni deo predlo-

ga odluke.

Podnosilac amandmana ne moè podnositi vi{e

amandmana na isti ~lan predloga odluke.

Predlaga~ odluke moè podnositi amandmane sve do

po~etka glasawa.

^lan 102.

Skup{tina odlu~uje o podnetim amandmanima po redo-

sledu ~lanova predloga odluke.

Ako je podneto vi{e amandmana na isti ~lan predloga

odluke, prvo se odlu~uje o amandmanu kojim se predlaè

brisawe tog ~lana, a zatim o amandmanima kojima se pred-

laè izmena odredbe tog ~lana, po redosledu podno{ewa

amandmana.

4. Autenti~no tuma~ewe

^lan 103.

Predlog za dono{ewe autenti~nog tuma~ewa propisa

~iji je donosilac Skup{tina, moè podneti svako pravno

ili fizi~ko lice i isti se podnosi u pisanom obliku i

mora biti obrazloèn.

Skup{tina, na predlog Ve}a, donosi autenti~no tuma-

~ewe propisa ~iji je donosilac, po postupku predvi|enom

ovim poslovnikom za dono{ewe odluka.

5. Hitan postupak

^lan 104.

Ako za dono{ewe pojedinog akta postoji neodlo`na po-

treba ili ako bi nedono{ewe takvog akta u odre|enom ro-

ku imalo ili moglo imati {tetne posledice po interese

gra|ana ili pravnih lica, odnosno za obavqawe poslova iz

nadle`nosti gradske op{tine, predlog akta moè se izne-

ti Skup{tini na razmatrawe i odlu~ivawe bez prethodnog

razmatrawa u radnim telima Skup{tine.

Kada predlaè hitan postupak, predlaga~ akta mora

obrazloìti razloge zbog kojih traì hitan postupak.

^lan 105.

O predlogu za uno{ewe akta u dnevni red sednice po

hitnom postupku odlu~uje se bez rasprave. Pre glasawa o

tom pitawu Skup{tina }e saslu{ati obrazloèwe predla-

ga~a.

Ako Skup{tina usvoji predlog da se akt razmatra po

hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red iste

sednice.

Skup{tina moè u toku sednice zatraìti hitno mi-

{qewe nadle`nog radnog tela Skup{tine i Ve}a kada ono

nije predlaga~.

Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora

se dostaviti odbornicima najkasnije do po~etka sednice.


^lan 106.

U skra}enom postupku odlu~uje se bez prethodne ras-

prave.

^lan 107.

U skra}enom postupku Skup{tina moè odlu~ivati o

pojedina~nim aktima.

Odlu~ivawe u skra}enom postupku moè da se sprovede

samo ako su predlozi akata iz stava 1. ovog ~lana u predlo-

gu dnevnog reda grupisani u posebnom odeqku i ozna~eni

kao „predlozi o kojima se odlu~uje u skra}enom postupku”.


^lan 108.


sednicu mora se u propisanoj formi izloìti puna sadr-

ìna akta o kojem se odlu~uje u skra}enom postupku i obra-

zloèwe predloga.

^lan 109.

Prilikom utvr|ivawa dnevnog reda predsednik Skup-

{tine je duàn da upozna odbornike sa zahtevima za otva-

rawe rasprave o predlozima iz grupe „predloga o kojima se

odlu~uje u skra}enom postupku”, ukoliko su takvi predlozi

podneti do po~etka sednice.

Pre utvr|ivawa dnevnog reda sednice ili prelaska na

dnevni red po „predlozima o kojima se odlu~uje u skra}e-

nom postupku”, predsednik Skup{tine pita da li ima zah-

teva za otvarawe rasprave o pojedinom pitawu iz ove grupe

predloga.

Odbornik moè zatraìti da se odre|eni predlog iz-

dvoji iz skra}enog i stavi u redovan postupak, o ~emu se

Skup{tina izja{wava glasawem.

Ukoliko se Skup{tina izjasni da se odre|eno pitawe

razmatra u redovnom postupku predsednik Skup{tine to

saop{tava, pa se predlozi za koje je zahtevano otvarawe

rasprave izdvajaju iz grupe „predloga o kojima se odlu~uje

u skra}enom postupku” i o wima se raspravqa i odlu~uje

odvojeno. Predsednik Skup{tine potom stavqa na glasawe

sve predloge koji su ostali u grupi „predloga o kojima se

odlu~uje u skra}enom postupku’’ i o wima se glasa u celini

– istovremeno.


^lan 110.


nik Skup{tine ili zamenik predsednika Skup{tine uko-

liko je predsedavao Skup{tinom. Izvornik akta podnetog

na potpis predsedniku Skup{tine svojim potpisom pret-

hodno overava sekretar Skup{tine.

^lan 111.

Izvornik akta u tekstu koji je usvojen na sednici Skup-

{tine, potpisan od strane predsednika Skup{tine i overen

pe~atom Skup{tine, ~uva se u dokumentaciji Skup{tine.

Na osnovu izvornika akta sa~iwavaju se otpravci akta

koji su istovetne sadrìne kao izvornik akta.

O izradi izvornika akata i wihovih otpravaka, o ~uva-

wu izvornika akata i wihovoj evidenciji, objavqivawu

akata i wihovom dostavqawu zainteresovanim organima i

organizacijama stara se nadle`na stru~na slu`ba Uprave

gradske op{tine za skup{tinske poslove.

^lan 112.

Akti iz ~lana 95. ovog poslovnika za koje Skup{tina

pri wihovom dono{ewu odredi, objavquju se u „Slu`benom

listu grada Beograda”.

âáá – POSTUPAK ZA RASPISIVAWE OP[TIN-

SKOG REFERENDUMA

^lan 113.

Skup{tina moè odlu~iti da pojedino pitawe iz svoje

nadle`nosti iznese na referendum, na predlog najmawe jed-

ne tre}ine odbornika, predsednika Skup{tine, predsednika

gradske op{tine i Ve}a, a du`na je da ga raspi{e na pred-

log koji podnese najmawe 10% bira~a sa prebivali{ta na te-

ritoriji gradske op{tine, koji su upisani u bira~ki spisak

na dan predaje predloga, za raspisivawe referenduma.

^lan 114.

Predlog za raspisivawe referenduma iz ~lana 113.

ovog poslovnika razmatra stalno radno telo u ~ijem su de-

lokrugu pitawa o kojima se predlaè odlu~ivawe na refe-

rendumu. Predstavnik podnosioca predloga poziva se na

sednicu stalnog radnog tela.

Predlog za raspisivawe referenduma razmatra i Ve}e,

ako ono nije predlaga~.

Nadle`no stalno radno telo i Ve}e daju mi{qewe

Skup{tini o predlogu za raspisivawe referenduma.

^lan 115.

Ako usvoji predlog za raspisivawe referenduma, Skup-

{tina donosi akt o raspisivawu referenduma kojim se

utvr|uje tekst pitawa o kome se gra|ani izja{wavaju, odno-

sno odre|uje predlog odluke ili drugog akta iz wene nad-

le`nosti koji se iznosi na referendum.

Akt o raspisivawu referenduma donosi se ve}inom

glasova od ukupnog broja odbornika.

Referendum se sprovodi na na~in i po postupku utvr|e-

nom zakonom.

Ako se na referendum iznosi odre|eno pitawe na izja-

{wavawe, rezultat referenduma obavezuje Skup{tinu u po-

gledu ure|ivawa tog pitawa.

âááá – RAD SKUP[TINE U SLUÂJU NEPOSREDNE


STAWA

^lan 116.

Odredbe ovog poslovnika primewuju se u radu Skup{ti-

ne u slu~aju neposredne ratne opasnosti, u ratu i u slu~aju

vanrednog stawa, ako odredbama ovog poglavqa ili drugim

op{tim aktima Skup{tine nije druga~ije odre|eno.

^lan 117.

Predsednik Skup{tine u slu~aju neposredne ratne opa-

snosti, ratnog ili vanrednog stawa

– odre|uje vreme i mesto odràvawa sednica Skup{tine;

– odlu~uje o na~inu pozivawa odbornika na sednice i

na~inu i rokovima dostavqawa materijala za te sednice;

– odre|uje, po potrebi, poseban na~in vo|ewa, izdavawa

i ~uvawa magnetofonskih zapisa i zapisnika ca sednice

Skup{tine i wenih stalnih radnih tela;

– odre|uje da se predlozi odluka i drugi op{ti akti i

drugi materijali ne stavqaju na raspolagawe sredstvima

javnog informisawa, dok Skup{tina druga~ije ne odlu~i;

– odlu~uje o na~inu rada i izvr{avawa zadataka stru~-

nih slu`bi Skup{tine.

^lan 118.

U slu~aju neposredne ratne opasnosti, za vreme ratnog

ili vanrednog stawa, predlozi odluka, drugih propisa i

op{tih akata, koje razmatra Skup{tina mogu se izneti na

razmatrawe i odlu~ivawe bez prethodnog razmatrawa u nad-

le`nim radnim telima, ukoliko tako Skup{tina odlu~i.

^lan 119.

Odbornici su du`ni da u slu~ajevima neposredne ratne

opasnosti, ratnog ili vanrednog stawa, izve{tavaju sekre-

tara Skup{tine o svakoj promeni adrese prebivali{ta

ili boravi{ta.

áH – JAVNOST RADA SKUP[TINE

^lan 120.

Sednice Skup{tine su javne.




Za javnost rada Skup{tine odgovoran je predsednik

Skup{tine.


^lan 121.

Skup{tina, na obrazloèni predlog predsednika

Skup{tine, stalnog radnog tela, Ve}a i najmawe deset od-

bornika, moè odlu~iti da sednica ne bude javna zbog raz-

loga bezbednosti i drugih razloga utvr|enih zakonom koji

se konstatuju pre utvr|ivawa dnevnog reda.

O predlogu iz stava 1. ovog ~lana Skup{tina odlu~uje

glasawem bez rasprave.

^lan 122.

Sednici Skup{tine imaju pravo da prisustvuju i gra|a-

ni, osim kada se sednica drì bez prisustva javnosti.

Predsednik Skup{tine moè ograni~iti ukupan broj

gra|ana koji moè da prisustvuje sednici, ako je to potreb-

no radi obezbe|ivawa nesmetanog toka sednice.

^lan 123.

Predstavnicima sredstava javnog informisawa stavqa-

ju se na raspolagawe predlozi odluka, drugih propisa i op-

{tih akata, kao i informativni i dokumentacioni materi-

jali o pitawima iz rada Skup{tine i wenih radnih tela.

Predstavnicima sredstava javnog informisawa obezbe-

|uju se potrebni uslovi za pra}ewe rada na sednicama

Skup{tine i wenih radnih tela.

^lan 124.




Uprave gradske op{tine, a odobrava predsednik Skup{ti-

ne ili lice koje on ovlasti.

Konferenciju za {tampu, u vezi sa pitawima koja razma-

tra Skup{tina, moè da odrì predsednik Skup{tine i

zamenik predsednika Skup{tine, a predsednik radnog tela

Skup{tine o pitawima iz nadle`nosti tog radnog tela.

^lan 125.

Radio stanice i televizijske stanice mogu prenositi

tok sednice Skup{tine, ukoliko Skup{tina druk~ije ne

odlu~i u skladu sa ~lanom 121. ovog poslovnika.

^lan 126.

U ciqu obave{tavawa javnosti o radu Skup{tine i we-

nih radnih tela, na internet prezentaciji organa gradske

op{tine mogu se objaviti:

– obave{tewe o vremenu i mestu odràvawa sednice

Skup{tine sa predlogom dnevnog reda,

– usvojeni zapisnik sa sednice Skup{tine,

– odluke i drugi akti doneti na sednici Skup{tine,

kao i zna~ajniji informativni i dokumentacioni materi-

jali vezani za rad Skup{tine i wenih radnih tela,

– izve{taji radnih tela koji su podneti Skup{tini po-

vodom materijala koje su razmatrali,

– predlozi odluka i drugih akata odre|eni ovim poslov-

nikom, kao i drugih akata za koje je javnost posebno zain-

teresovana.

O objavqivawu akata iz stava 1. ovog ~lana stara se za-

menik sekretara Skup{tine sa stru~nom slu`bom Uprave

gradske op{tine.

H – PRAVA I DU@NOSTI ODBORNIKA

^lan 127.





^lan 128.



davawa glasa na sednici Skup{tine i radnih tela.

^lan 129.



je odbornika.



kumentacioni materijali o pitawima koja su na dnevnom

redu sednice Skup{tine i o drugim pitawima iz delokru-

ga Skup{tine.

^lan 130.

Odbornik ima pravo da od predsednika Skup{tine,

predsednika stalnih radnih tela Skup{tine i na~elnika

Uprave gradske op{tine traì obave{tewa i obja{wewa

o pitawima koja se odnose na poslove iz okvira wihovih

prava i du`nosti, a koja su mu potrebna za vr{ewe funk-

cije odbornika.

^lan 131.

Odbornik ima pravo da postavi odbornik~ko pitawe.

Odbornik postavqa odborni~ko pitawe izme|u dve sed-

nice, u pisanom obliku, neposredno predsedniku Skup{ti-

ne, a izuzetno moè ga, u usmenom ili pisanom obliku, po-

staviti na kraju sednice Skup{tine.

^lan 132.

Prilikom postavqawa odborni~kog pitawa, odbornik

treba da se izjasni da li èli da se na pitawe odgovori

usmeno ili u pisanom obliku, neposredno wemu van sedni-

ce ili na sednici Skup{tine.

Na pitawe koje je postavqeno izme|u dve sednice, odgo-

vor se, po pravilu, dostavqa na prvoj narednoj sednici.

Ako to nije mogu}e zbog potrebe prikupqawa podataka i

informacija ili iz drugih razloga, predstavnik organa ili

radnog tela na koje se pitawe odnosi ima pravo da zatraì

da Skup{tina odredi duì rok za pripremu odgovora.

Na odborni~ko pitawe postavqeno na sednici odgova-

ra se, ako je mogu}e, na istoj sednici, a ako to nije mogu}e,

na prvoj narednoj sednici.

Kada se odgovor na odborni~ko pitawe ne daje na istoj

sednici na kojoj je pitawe postavqeno, odgovor se, po pra-

vilu, daje u pisanom obliku odborniku koji je odborni~ko

pitawe postavio.

Na zahtev odbornika koji je pitawe postavio, odgovor

se dostavqa svim odbornicima.

^lan 133.

Odgovor mora biti kratak, jasan i direktan i, po pra-

vilu, treba da sadrì predloge za re{avawe problema na

koje se pitawe odnosi.

^lan 134.

Povodom dobijenog odgovora, odbornik koji je postavio

pitawe, kao i svaki odbornik, moè predloìti da se o

pitawu na koje se odgovor odnosi otvori rasprava.

O predlogu iz stava 1. ovog ~lana odlu~uje Skup{tina.

Kada odbornici prihvate da se o pitawu na koje se od-

nosi odgovor vodi rasprava, to pitawe se uvr{}uje u dnev-

ni red naredne sednice kao posledwa ta~ka dnevnog reda,

ako Skup{tina ne odlu~i druga~ije.

^lan 135.

Uprava gradske op{tine obezbe|uje, u okviru svojih za-

dataka, uslove za vr{ewe funkcije odbornika i na wihovo

traèwe, po nalogu na~elnika:






– stara se o obezbe|ewu uslova za rad odborni~kih grupa.


^lan 136.

Odbornik ima pravo na naknadu tro{kova za obavqawe

odborni~ke funkcije i druga primawa koja utvr|uje Skup-

{tina posebnom odlukom.

^lan 137.

Odborniku se, posle izvr{ene potvrde mandata, izdaje

posebna legitimacija.

Komisija za kadrovska i administrativna pitawa pro-

pisuje sadrìnu, oblik i na~in izdavawa legitimacije i

vo|ewe evidencije izdatih legitimacija.

Há – POSTUPAK DONO[EWA POSLOVNIKA

SKUP[TINE

^lan 138

Skup{tina donosi poslovnik, odnosno odlu~uje o izme-

ni ili dopuni poslovnika ve}inom glasova od ukupnog

broja odbornika.

Predlog akta iz stava 1. ovog ~lana sa~iwen u skladu sa

~lanom 96. ovog poslovnika, moè podneti najmawe jedna

tre}ina odbornika.

Háá – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 139.

Danom odràvawa sednice Skup{tine za izbor pred-

sednika i zamenika predsednika Skup{tine, kao i dva no-

va ~lana Ve}a gradske op{tine u skladu sa ovim poslovni-

kom i Statutom gradske op{tine, prestaje da vaì Poslov-

nik Skup{tine gradske op{tine Obrenovac („Slu`beni

list grada Beograda”, br. 32/04, 35/04, 7/05, 32/05 i 11/06).

Glasawe za izbor nosilaca javnih funkcija organa iz

stava 1. ovog ~lana, izvr{i}e komisija obrazovana sagla-

sno ~lanu 13. ovog poslovnika kojoj }e u radu pomagati se-

kretar Skup{tine.

^lan 140.

Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana

objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Predsednik


Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici odr-

ànoj 17. novembra 2008. godine, na osnovu ~lana 14. stava

1. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od

op{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00, 25/02,

107/05 i 108/05), ~lana 21. Odluke o organizaciji i radu or-

gana gradske op{tine Obrenovac („Slu`beni list grada

Beograda”, br. 32/04, 7/05, 32/05 i 29/07) i ~lana 8. Odluke o

osnivawu Javnog preduze}a za izgradwu („Slu`beni list

grada Beograda”, broj 7/05 – pre~i{}en tekst), donela je

R E [ E W E

O IMENOVAWU DIREKTORA JAVNOG PREDUZE]A

ZA IZGRADWU OBRENOVCA

1. Imenuje se Svetozar Dobra{inovi}, diplomirani

ma{inski inèwer iz Obrenovca za direktora Javnog

preduze}a za izgradwu Obrenovca.

2. Mandat direktoru iz ta~ke 1. ovog re{ewa traje ~eti-

ri godine ra~unaju}i od 25. novembra 2008. godine.

3. Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Predsednik


SURÎN

Skup{tina gradske op{tine Sur~in je na sednici odr-

ànoj 17. novembra 2008. na osnovu ~lana 74. stav 6. i ~la-

na 149. Statuta grada Beograda (,,Slu`beni list grada Be-

ograda”, broj 39/08) i ~lana 16. Odluke o organizaciji i ra-

du organa gradske op{tine Sur~in (,,Slu`beni list grada

Beograda”, broj 27/08), donela je

S T A T U T

GRADSKE OP[TINE SURÎN


Predmet ure|ivawa

^lan 1.

Statutom gradske op{tine Sur~in (u daqem tekstu: sta-

tut), u skladu sa Statutom grada Beograda, ure|uju se prava

i du`nosti gradske op{tine Sur~in (u daqem tekstu: grad-

ska op{tina), na~in, uslovi i oblici wihovog ostvariva-

wa, ostvarivawa qudskih prava i sloboda obele`ja gradske

op{tine, organizacija i rad organa, na~in upravqawa gra-

|ana poslovima iz nadle`nosti gradske op{tine, oblici

neposrednog odlu~ivawa gra|ana, osnivawe i rad mesne za-

jednice i drugih oblika mesne samouprave, kao i druga pi-

tawa od zna~aja za gradsku op{tinu.

Poloàj gradske op{tine

^lan 2.

Gradska op{tina, na svom podru~ju, vr{i poslove iz nad-

le`nosti grada Beograda odre|ene Statutom grada Beograda.

U vr{ewu poslova iz stava 1. ovog ~lana, gradska op-

{tina Sur~in se stara o potrebama i interesima gra|ana

sa svog podru~ja, istovremeno uvaàvaju}i interes gra|ana

sa podru~ja drugih gradskih op{tina i grada u celini.

^lan 3.

Teritorija gradske op{tine je deo teritorije grada Be-

ograda.

Teritorija gradske op{tine utvr|uje se Statutom grada

Beograda i obuhvata naseqena mesta, odnosno podru~ja ka-

tastarskih op{tina koje ulaze u wen sastav i to:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Redni broj Naseqeno mesto Katastarska op{tina

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Sur~in Sur~in

2. Dobanovci Dobanovci

3. Jakovo Jakovo

4. Boqevci Boqevci

5. Progar Progar

6. Be~men Be~men

7. Petrov~i} Petrov~i}

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


^lan 4.

Gradska op{tina Sur~in ima svojstvo pravnog lica.

Gradsku op{tinu predstavqa i zastupa predsednik

Gradske op{tine.

Sedi{te gradske op{tine je u Sur~inu, Vojvo|anska 79.

Pe~at

^lan 5.

Op{tina Sur~in ima pe~at okruglog oblika sa tekstom

po obodu: ,,Republika Srbija, Grad Beograd, gradska op{-


tina Sur~in”, naziv organa ispisan na srpskom jeziku i

}irili~nim pismom i grbom Republike Srbije u sredini.

Simboli gradske op{tine

^lan 6.

Gradska op{tina ima grb.

Grb sa~iwava {tit standardnog oblika, odnosa strana

– {irine prema visini 4:5, uokvirenog zlatnim obrubom.

Poqe {tita je jedinstveno bez izraènih podela na mawa

poqa. Sa druge strane sama kompozicija na {titu vizuelno

je podeqena tripartitno po visini na tri jednake zone.

Prva zona (dowa tre}ina poqa {tita) predstavqena je

naizmeni~nim trakama zelene i crne boje koje se zrakasto

spajaju u jednoj ta~ki (centralna perspektiva) koja se nala-

zi na gorwoj ivici ove zone koja predstavqa horizont.

Druga zona (sredwa tre}ina poqa {tita) sadrì neko-

liko elemenata.

Pozadina koja je zajedni~ka za sredwu i gorwu tre}inu

kompozicije {tita je plave boje.

Drugi element je oblika odse~ka kruga, zlatne boje, po-

stavqen na dowu ivicu ove zone – horizont i predstavqa

prelaz i vezu prve i druge tre}ine kompozicije.

Tre}i elenment ~ini sedam stilizovanih p{eni~nih

klasova, zlatne boje, ~ija se visina gradacijski smawuje ka

levoj i desnoj strani {tita.

Broj klasova, sedam, izabran je da bi predstavqao sedam

naseqa koji su osniva~i op{tine i pripadaju op{tini

Sur~in (Sur~in, Dobanovci, Jakovo, Boqevci, Progar,

Be~men i Petrov~i}).

Tre}a zona (gorwa tre}ina poqa {tita) sarxi dva ele-

menta.

Prvi je pozadina koja je plave boje i koja je zajedni~ka

za sredwu i gorwu tre}inu kompozicije na {titu.

Drugi element je stilizovana predstava aviona koji uz-

le}e, bele boje.

Praznik i slava gradske op{tine

^lan 7.

Gradska op{tina obeleàva slavu i praznik sveti kraq

Stefan De~anski – Mratindan, koji se slavi 24. novembra.


^lan 8.

Gradska op{tina, posebnom odlukom Skup{tine, usta-

novqava nagrade i druga priznawa organizacijama i poje-

dincima za zna~ajna ostvarewa u razli~itim oblastima

stvarala{tva i doprinos razvoju i afirmaciji gradske op-

{tine, kao i u znak zahvalnosti.

Saradwa sa op{tinama i gradovima

^lan 9.

Gradske op{tine u sastavu grada Beograda me|usobno

sara|uju.


ma od zajedni~kog interesa i sa gradskim op{tinama dru-

gih gradova i jedinicama lokalne samouprave u zemqi i

u~lawivati se u asocijacije gradskih op{tina, odnosno je-

dinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.


ma od zajedni~kog interesa sa odgovaraju}im teritorijal-

nim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave u dru-

gim dràvama, u okviru spoqne politike Republike Srbi-

je, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Organi op{tine mogu sara|ivati sa nevladinim huma-

nitarnim i drugim organizacijama i udruèwima gra|ana,

kada je to u interesu op{tine i stanovnika sa wenog pod-

ru~ja.

Imovina op{tine

^lan 10.

Gradska op{tina ima svoju imovinu kojom samostalno

upravqaju i raslolaù organi gradske op{tine, u skladu

sa zakonom.

Javnost rada

^lan 11.

Rad organa gradske op{tine je javan.

Javnost rada se po pravilu obezbe|uje:

1. izdavawem promotivnih i informativnih publika-

cija, saradwom sa medijima, prezentovawem odluka i dru-

gih akata javnosti i postavqawem internet prezentacija;


ovim statutom i odlukama organa gradske op{tine;

3. i na druge na~ine utvr|ene ovim statutom.

Javnost u radu organa gradske op{tine moè se ograni-

~iti ili iskqu~iti u slu~ajevima utvr|enim zakonom i

drugim propisom ili aktom nadle`nog organa, u skladu sa

zakonom.

áá – NADLE@NOST GRADSKE OP[TINE

Poslovi gradske op{tine

^lan 12.

Gradska op{tina, u skladu sa Statutom grada, preko

svojih organa:


op{tine;




3. moè da obrazuje mesne zajednice i druge oblike me-

sne samouprave po pribavqenom mi{qewu gra|ana u skla-

du sa zakonom, Statutom grada i aktima gradske op{tine;


koje donosi grad;


nom i odlukom grada radi izgradwe objekata bruto povr{i-

ne do 800 m² (po JUS-u);








nim povr{inama (kiosci, ba{te, pokretne tezge...), u skla-

du sa propisom grada;









11. stara se o izgradwi, odràvawu i kori{}ewu seo-

skih, poqskih i drugih nekategorisanih puteva;








nog) de~jih vrti}a i osnovnih {kola; prati upis u prvi

razred osnovne ili specijalne {kole i redovno poha|awe


nastave u osnovnim {kolama i pokre}e prekr{ajni postu-

pak protiv roditeqa, odnosno starateqa, u skladu sa zako-

nom; u saradwi sa obrazovno-vaspitnom ustanovom utvr|uje

mere i aktivnosti za{tite i bezbednosti dece, odnosno

u~enika za vreme ostvarivawa obrazovno vaspitnog rada i

drugih aktivnosti koje organizuje ustanova, u skladu sa za-

konom;

14. podsti~e razvoj kulturno-umetni~kih stvarala{tava






ta, ustanova ~iji je osniva~ gradska op{tina; prati potre-









oblasti sporta;





za mlade;






grada;




da; predlaè mere za ure|ewe zelenih povr{ina i de~ijih

igrali{ta i objekata javne rasvete i sl.;



uve}awu, u skladu sa zakonom;


prava i interesa;



23. obrazuje organe , organizacije i slu`be za potrebe



statutom grada i ovim statutom;





gra|anima i podsti~e aktivnost i pruà pomo} organiza-







{tinu;

28. stara se o javnom obave{tavawu gra|ana o pitawima

od zna~aja za ìvot i rad gra|ana na svom podru~ju;


{tine;


simbola op{tine;


{tine;

32. ure|uje i obezbe|uje uslove za obavqawe i razvoj ko-

munalnih delatnosti (pre~i{}avawe i distribucija vode,

pre~i{}avawe i odvo|ewe atmosferskih i otpadnih voda,

proizvodwa i snadbevawe parom i toplom vodom, odràva-

we ~isto}e, odràvawe deponija, ure|ivawe i odràvawe

parkova, zelenih, rekreacionih i drugih javnih povr{ina,

javna rasveta, ure|ivawe i odràvawe grobqa i sahrawiva-

we, odràvawe pijaca, obavqawe dimni~arskih usluga i

dr.) i za wihovo obavqawe mogu osnivati javna preduze}a,

odnosno, ukoliko to nije racionalno obzirom na obim i

broj korisnika-mogu obavqawe pojedinih komunalnih de-

latnosti ugovorom poveriti javnom komunalnom preduze}u

koje je osnovao grad ili drugom preduze}u, odnosno predu-

zetniku, na na~elima konkurencije i javnosti, u skladu sa

zakonom i aktima grada;

33. odlu~uje o nazivima ulica, trgova, zaselaka i drugih


pisima grada;


gra|ane, u skladu sa zakonom ovim statutom, drugim propi-

sima grada i Statutom gradske op{tine.

Poverene nadle`nosti i poslovi

^lan 13.

Gradska op{tina vr{i nadle`nosti i poslove dràv-

ne uprave koji su joj zakonom povereni.

Za vr{ewe poverenih nadle`nosti i poslova dràvne

uprave, sredstva obezbe|uje Republika Srbija.

Vr{ewe poslova gradske op{tine

^lan 14.

Poslove gradske op{tine vr{e organi gradske op{tine.

Gra|ani u~estvuju u vr{ewu poslova gradske op{tine,

preko izabranih odbornika Skup{tine gradske op{tine,

putem gra|anske inicijative, zbora gra|ana i referenduma

u skladu sa Ustavom, zakonom, Statutom grada Beograda i

aktima gradske op{tine.

ááá – ORGANI GRADSKE OP[TINE

Organi gradske op{tine

^lan 15.

Organi Gradske op{tine su:

1. Skup{tina gradske op{tine Sur~in (u daqem tekstu:

Skup{tina gradske op{tine),

2. predsednik gradske op{tine Sur~in (u daqem tekstu:

predsednik gradske op{tine),

3. Ve}e gradske op{tine Sur~in (u daqem tekstu: Ve}e

gradske op{tine),

4. Uprava gradske op{tine Sur~in (u daqem tekstu:

Uprava gradske op{tine).

Prezumpcija nadle`nosti

^lan 16.

Poslove gradske op{tine vr{e organi gradske op{ti-

ne u okviru svoje nadle`nosti utvr|ene zakonom i Statu-

tom grada Beograda.

Ako zakonom ili drugim propisom nije utvr|eno koji

organ je nadleàn za obavqawe poslova iz nadle`nosti

gradske op{tine, sve poslove koji se odnose na ure|ivawe

odnosa iz nadle`nosti gradske op{tine vr{i skup{tina

gradske op{tine, a poslove koji su po svojoj prirodi izvr-

{ni, vr{e izvr{i organi gradske op{tine.

Ako se prema prirodi posla ne moè utvrditi nadle-

`nost prema stavu 2. ovog ~lana, nadle`na je Skup{tina

gradske op{tine.

Ako se radi o izvr{nim poslovima, a nije odre|eno ko-

ji je izvr{ni organ gradske op{tine nadleàn za wihovo

obavqawe, nadleàn je predsednik gradske op{tine.


1. Skup{tina gradske op{tine

Poloàj Skup{tine gradske op{tine

^lan 17.

Skup{tina gradske op{tine je najvi{i organ gradske

op{tine koji vr{i osnovne funkcije lokalne vlasti utvr-

|ene zakonom, Statutom grada Beograda i ovim statutom.

Nadle`nost

^lan 18.

Skup{tina gradske op{tine:

1) donosi statut gradske op{tine i poslovnik Skup-

{tine gradske op{tine;

2) donosi buxet i zavr{ni ra~un buxeta gradske op{tine;

3) donosi odluku o upravqawu imovinom gradske op-

{tine, o kori{}ewu sredstva u dràvnoj svojini i stara se

o wihovom o~uvawu i uve}awu u skladu sa zakonom;

4) donosi odluku o raspolagawu imovinom na kojoj ima

pravo svojine ili upisano pravo kori{}ewa, uz saglasnost

Direkcije za imovinu Republike Srbije;

5) donosi odluku o o nazivima ulica, trgova, zaselaka i

drugih delova naseqenih mesta na svom podru~ju, u skladu

sa propisima grada;

6) donosi propise i druge op{te i pojedina~ne akte;

7) donosi odluku o izgradwi, odràvawu, upravqawu i

kori{}ewu seoskih, poqskih i drugih nekategorisanih pu-

teva;

8) daje mi{qewe na urbanisti~ke planove koji se odno-

se na teritoriju op{tine;

9) donosi odluku o zaduìvawu i zakqu~ivawu ugovora

o kreditu, u skladu sa zakonom;

10) odlu~uje o raspisivawu referenduma;

11) odlu~uje o predlozima sadrànim u narodnoj inici-

jativi i utvr|uje predlog odluke o uvo|ewu samodoprinosa;

12) osniva organe i slu`be, javna preduze}a i druge or-

ganizacije i ustanove od interesa za op{tinu utvr|ene

ovim statutom;

13) imenuje i razre{ava upravni i nadzorni odbor jav-

nih preduze}a, ustanova, organizacija i slu`bi ~iji je

osniva~, imenuje i razre{ava direktore javnih preduze}a,

ustanova, organizacija i slu`bi ~iji je osniva~ i daje sa-

glasnost na wihove statute i vr{i druga osniva~ka prava

u skladu sa zakonom, osim onih koja su po odredbama ovog

statuta u nadle`nosti drugog organa;

14) bira i razre{ava predsednika i zamenika predsed-

nika Skup{tine gradske op{tine;

15) bira i razre{ava predsednika gradske op{tine i

na predlog predsednika gradske op{tine, zamenika pred-

sednika gradske op{tine i ~lanove Ve}a gradske op{tine;

16) postavqa i razre{ava sekretara Skup{tine gradske

op{tine i wegovog zamenika;

17) bira i razre{ava javnog pravobranioca gradske op-

{tine i wegovog zamenika;

18) bira i razre{ava ~lanove radnih tela Skup{tine

gradske op{tine;

19) donosi akcioni plan za mlade;

20) odlu~uje o dodeqivawu nagrada i drugih javnih pri-

znawa;

21) donosi odluku o oraganizaciji i radu mirovnih

ve}a;

22) odlu~uje o pristupawu u ~lanstvo organizacije gra-

dova i op{tina u zemqi i inostranstvu;

23) pokre}e postupak za za{titu prava lokalne samou-

prave pred Ustavnim sudom;

24) daje saglasnost na upotrebu imena, grba i drugog

obele`ja op{tine;

25) usvaja eti~ki kodeks pona{awa funkcionera i

26) obavqa i druge poslove u skladu sa zakonom, Statu-

tom grada Beograda i ovim statutom.

Sastav Skup{tine gradske op{tine

^lan 19.

Skup{tinu gradske op{tine ~ini 35 odbornika koje

biraju gra|ani na neposrednim izborima, tajnim glasawem,

na ~etiri godine, u skladu sa zakonom kojim se ure|uju lo-

kalni izbori.

Izbore za odbornike Skup{tine gradske op{tine ras-

pisuje predsednik Skup{tine grada.

Konstituisawe Skup{tine gradske op{tine

^lan 20.

Skup{tina gradske op{tine se smatra konstituisanom

izborom predsednika Skup{tine gradske op{tine i posta-

vqewem sekretara Skup{tine gradske op{tine.

Mandat

^lan 21.



data odbornika tog saziva Skup{tine gradske op{tine.


^lan 22.

Odbornik ne moè biti zaposleni u Upravi gradske

op{tine i lice koje imenuje, odnosno postavqa Skup{ti-

na gradske op{tine.

Ako zaposleni u gradskoj op{tini bude izabran za od-

bornika, prava i obaveze po osnovu rada mu miruju dok tra-

je wegov odborni~ki mandat.

Danom potvr|ivawa odborni~kog mandata licima koje

je imenovala, odnosno postavila Skup{tina gradske op-

{tine prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno po-

stavqeni.


pri vr{ewu javnih funkcija, ne iskqu~uju primenu odreda-


vi sa funkcijom odbornika u Skup{tini gradske op{tine.

Kvorum za odlu~ivawe

^lan 23.

Skup{tina gradske op{tine odlu~uje ako sednici pri-

sustvuje ve}ina od ukupnog broja odbornika.

Odluke se donose ve}inom glasova prisutnih odbornika,

ukoliko zakonom ili ovim statutom nije druk~ije odre|eno.

Skup{tina gradske op{tine ve}inom glasova od ukup-

nog broja odbornika donosi:

1. statut gradske op{tine,

2. buxet gradske op{tine,

3. program razvoja gradske op{tine i pojedinih delat-

nosti,

4. usvaja eti~ki kodeks pona{awa funkcionera,

5. odluku o javnom zaduìvawu gradske op{tine,

6. odluku o raspisivawu referenduma za teritoriju

gradske op{tine,

7. donosi odluku o izboru i razre{ewu predsednika i

zamenika predsednika gradske op{tine i ~lanova Ve}a

gradske op{tine,

8. odluku o izboru i razre{ewu predsednika i zameni-

ka predsednika Skup{tine gradske op{tine,

9. odluku o nazivima ulica, trgova, zaselaka i drugih

delova naseqenih mesta,

10. odluku o obrazovawu, promeni podru~ja i ukudawu

mesne zajednice, u skladu sa zakonom,

11. poslovnik Skup{tine gradske op{tine;

12. odluku o samodoprinosu;


13. u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom i statutom

gradske op{tine.

Sazivawe sednice

^lan 24.

Skup{tinu gradske op{tine saziva predsednik Skup-

{tine gradske op{tine po potrebi, a najmawe jedanput u

tri meseca.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine duàn je da

zakaè sednicu na zahtev predsednika gradske op{tine,

Ve}a gradske op{tine ili najmawe 1/3 odbornika, u roku

od pet dana od dana podno{ewa zahteva, tako da dan odrà-

vawa sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana pod-

no{ewa zahteva.

Ako predsednik Skup{tine gradske op{tine ne zakaè

sednicu u roku iz stava 2. ovog ~lana, sednicu moè zakaza-

ti podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi

podnosilac zahteva.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine moè odlo-

ìti sednicu koju je sazvao samo u slu~aju kada ne postoji

kvorum potreban za rad, a u drugim slu~ajevima o odlagawu

sednice odlu~uje Skup{tina gradske op{tine.

Javnost

^lan 25.

Sednice Skup{tine gradske op{tine su javne.

Za javnost rada Skup{tine gradske op{tine odgovoran

je predsednik Skup{tine gradske op{tine.

Sednici Skup{tine gradske op{tine mogu prisustvova-

ti predstavnici sredstava informisawa, ovla{}eni pred-

stavnici predlaga~a, kao i druga zainteresovana lica ~ije

prisustvo odobri predsednik Skup{tine gradske op{tine

u skladu sa poslovnikom Skup{tine gradske op{tine.

Skup{tina gradske op{tine moè odlu~iti da sednica

Skup{tine gradske op{tine ne bude javna iz razloga bez-

bednosti i drugih razloga utvr|enih zakonom, koji se kon-

statuju pre utvr|ivawa dnevnog reda.


^lan 26.


{tine gradske op{tine i wenih radnih tela, izvr{ava po-

verene zadatke, predlaè Skup{tini gradske op{tine ras-

pravu o odre|enim pitawima, podnosi predloge odluka i

drugih akata iz nadle`nosti Skup{tine gradske op{tine,

postavqa odborni~ka pitawa, podnosi amandmane na pred-

log propisa i u~estvuje u drugim aktivnostima Skup{tine

gradske op{tine.

Pravo je odbornika da bude stalno i redovno obave{ta-

van o pitawima od uticaja na vr{ewe odborni~ke du`no-

sti, da od organa i slu`bi traì podatke koji su mu po-

trebni za rad, kao i stru~nu pomo} u pripremawu predloga

za Skup{tinu gradske op{tine.

Prava i du`nosti odbornika bliè se ure|uju poslov-

nikom Skup{tine gradske op{tine.

Naknada i druga primawa odbornika

^lan 27.

Odbornik Skup{tine gradske op{tine moè ostvariti

pravo na naknadu za rad u skladu sa odlukom Skup{tine

gradske op{tine.

Imunitet odbornika

^lan 28.



davawa glasa na sednici Skup{tine gradske op{tine i

radnih tela.

Radna tela Skup{tine gradske op{tine

^lan 29.

Skup{tina gradske op{tine osniva stalna i povreme-

na radna tela radi razmatrawa pojedinih pitawa iz svoje

nadle`nosti.

Stalna radna tela

^lan 30.

Stalna radna tela Skup{tine gradske op{tine su ko-

misije i saveti.

Stalna radna tela daju mi{qewe o predlozima odluka i

drugih akata koje donosi Skup{tina gradske op{tine i

obavqaju druge poslove, u skladu sa poslovnikom Skup{ti-

ne gradske op{tine i drugim aktima gradske op{tine.


riod za koji je izabrana Skup{tina gradske op{tine.

Broj i zadaci stalnih radnih tela, kao i prava i du`no-

sti predsednika i ~lanova stalnih radnih tela, utvr|uju se

poslovnikom Skup{tine gradske op{tine.

Izbor ~lanova stalnih radnih tela

^lan 31.

Skup{tina gradske op{tine bira ~lanove stalnog rad-

nog tela iz sastava odbornika i gra|ana, na predlog odbor-

ni~kih grupa, a srazmerno broju odbornika koje imaju u

Skup{tini gradske op{tine.

Skup{tina gradske op{tine bira iz sastava odbornika

vi{e od polovine ~lanova stalnog radnog tela.


sednika iz sastava odbornika.

Povremena radna tela

^lan 32.

Skup{tina gradske op{tine na predlog odbornika,

predsednika gradske op{tine ili Ve}a gradske op{tine

osniva povremena radna tela za razmatrawe odre|enog pi-

tawa, odnosno za obavqawe odre|enog zadatka iz nadle-

`nosti Skup{tine gradske op{tine.

^lanovi povremenog radnog tela mogu biti birani iz sa-

stava odbornika i gra|ana. Predsednika povremenog radnog

tela Skup{tina gradske op{tine bira iz sastava odbornika.

Aktom o osnivawu radnog tela iz stava 1. ovog ~lana od-

re|uju se: zadaci radnog tela, sastav i broj ~lanova, vreme na

koje se obrazuje ili rok za izvr{ewe zadatka radnog tela.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine

^lan 33.

Skup{tina gradske op{tine ima predsednika.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine: organizuje

rad Skup{tine gradske op{tine, saziva sednice, predlaè

dnevni red, predsedava sednicama, stara se o ostvarivawu

javnosti rada Skup{tine gradske op{tine, potpisuje akte

koje donosi Skup{tina gradske op{tine i vr{i druge po-

slove utvr|ene zakonom i ovim statutom.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine bira se iz re-

da odbornika, na predlog najmawe 1/3 odbornika, na vreme

od ~etiri godine, tajnim glasawem, ve}inom glasova od

ukupnog broja odbornika skup{tine gradske op{tine.

Ako u prvom krugu glasawa jedan od predloènih kandi-

data ne dobije ve}inu, u drugom krugu glasa}e se za dva kan-

didata koji su u prvom krugu imala najve}i broj glasova.

U drugom krugu izabran je kandidat koji dobije ve}inu

od ukupnog broja odbornika.


Ako nijedan od predloènih kandidata ne dobije po-

trebnu ve}inu, postupak kandidovawa i izbora se ponavqa.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine moè biti na

stalnom radu u gradskoj op{tini.

Prestanak funkcije pre isteka vremena na koje je izabran

^lan 34.

Predsedniku skup{tine gradske op{tine moè presta-

ti funkcija predsednika pre isteka vremena na koje je iza-

bran:

1. prestankom mandata odbornika, u skladu sa zakonom,

2. podno{ewem ostavke na funkciju predsednika i

3. razre{ewem.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine razre{ava se

na isti na~in na koji je biran.

Zamenik predsednika Skup{tine gradske op{tine

^lan 35.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine ima zamenika

koji ga zamewuje u slu~aju wegove odsutnosti i spre~enosti


Zamenik predsednika Skup{tine gradske op{tine bira

se i razre{ava na isti na~in kao i predsednik Skup{ti-

ne gradske op{tine.

Zameniku predsednika Skup{tine gradske op{tine

prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran pod

istim uslovima kao predsedniku Skup{tine gradske op-

{tine.

Zamenik predsednika Skup{tine gradske op{tine mo-

è biti na stalnom radu u gradskoj op{tini.

Sekretar Skup{tine gradske op{tine

^lan 36.

Skup{tina gradske op{tine ima sekretara koji se sta-

ra o obavqawu stru~nih poslova u vezi sa sazivawem i odr-

àvawem sednica Skup{tine gradske op{tine i wenih

radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima veza-

nim za wihov rad.

Sekretar Skup{tine gradske op{tine postavqa se na

predlog predsednika Skup{tine gradske op{tine, na ~e-

tiri godine i moè biti ponovo postavqen.

Za sekretara moè biti postavqeno lice sa zavr{enim

pravnim fakultetom, poloènim stru~nim ispitom za rad u

organima uprave i radnim iskustvom od najmawe tri godine.

Skup{tina gradske op{tine moè, na predlog predsed-

nika skup{tine, razre{iti sekretara i pre isteka mandata.

Sekretar ima zamenika koji ga zamewuje u slu~aju wego-

ve odsutnosi i spre~enosti da obavqa svoju du`nost.

Zamenik sekretara Skup{tine gradske op{tine se po-

stavqa i razre{ava na isti na~in i pod istim uslovima

kao i sekretar.

Poslovnik Skup{tine gradske op{tine

^lan 37.

Na~in pripreme, vo|ewe i rad sednice Skup{tine

gradske op{tine i druga pitawa vezana za rad Skup{tine

gradske op{tine i radnih tela Skup{tine gradske op{ti-

ne ure|uju se wenim poslovnikom.

Poslovnik donosi Skup{tina gradske op{tine ve}inom

glasova od ukupnog broja odbornika, na predlog predsedni-

ka Skup{tine gradske op{tine ili odborni~ke grupe.

2. Izvr{ni organi gradske op{tine

^lan 38.

Izvr{ni organi gradske op{tine su predsednik grad-

ske op{tine i Ve}e gradske op{tine.

2.1. Predsednik gradske op{tine

Izbor predsednika gradske op{tine

^lan 39.

Predsednika gradske op{tine bira Skup{tina gradske

op{tine, iz reda odbornika, na vreme od ~etiri godine,

tajnim glasawem, ve}inom glasova od ukupnog broja odbor-

nika.



vqa svoju du`nost.

Predsednik Skup{tine gradske op{tine predlaè

kandidata za predsednika gradske op{tine.

Kandidat za predsednika gradske op{tine predlaè

kandidata za zamenika predsednika gradske op{tine iz re-

da odbornika, koga bira Skup{tina gradske op{tine na

isti na~in kao predsednika gradske op{tine.

Predsedniku i zameniku predsednika gradske op{tine

izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u

Skup{tini gradske op{tine.

Predsednik i zamenik predsednika gradske op{tine

mogu biti razre{eni i pre isteka vremena na koje su iza-

brani, na isti na~in na koji su birani.

Predsednik i zamenik predsednika gradske op{tine

mogu podneti ostavku.

Predsednik i zamenik predsednika gradske op{tine su

na stalnom radu u gradskoj op{tini.

Nadle`nost

^lan 40.

Predsednik gradske op{tine:

1. predstavqa i zastupa gradsku op{tinu;

2. neposredno izvr{ava i stara se o izvr{avawu odluka

i drugih akata Skup{tine gradske op{tine;


Skup{tina gradske op{tine

4. naredbodavac je za izvr{ewe buxeta;

5. donosi program o kori{}ewu prihoda buxeta ~ija je

namena utv|ena zakonom;

6. usmerava i uskla|uje rad Uprave gradske op{tine;

7. postavqa i razre{ava pomo}nike predsednika grad-

ske op{tine;

8. postavqa i razre{ava {efa kabineta predsednika

gradske op{tine;

9. donosi pojedina~ne i druge akte za koje je ovla{}en

zakonom, ovim statutom ili odlukom Skup{tine gradske

op{tine;

10. daje saglasnost na op{te akte organizacija ~iji se

rad finansira iz buxeta gradske op{tine kojima se ure|u-

je broj i struktura zaposlenih i daje saglasnost na broj i

strukturu zaposlenih i drugih nosioca koja se angaùju na

ostvarivawu programa ili delova programa korisnika bu-

xeta gradske op{tine u skladu sa zakonom;

11. odlu~uje o davawu na kori{}ewe, odnosno u zakup,

kao i o otkazu ugovora o davawu na kori{}ewe, odnosno u

zakup i stavqawu hipoteke na nepokretnosti koje koriste

organi gradske op{tine, u skladu sa zakonom;

12. odlu~uje o pribavqawu i otu|ewu opreme ve}e vred-

nosti, kao i prevoznih sredstava za potrebe organa Grad-

ske op{tine;

13. zakqu~uje ugovore o donaciji i druge ugovore, u skla-

du sa zakonom, sa fizi~kim ili pravnim licima;

14. utvr|uje cene, odnosno daje saglasnost na cene proiz-

voda i usluga iz nadle`nosti op{tine, u skladu sa zakonom;

15. obrazuje stru~na radna tela

16. informi{e javnost u svom radu;

17. vr{i i druge poslove utvr|ene zakonom, ovim statu-

tom i drugim aktima gradske op{tine.


2.2. Ve}e gradske op{tine

Sastav

^lan 41.

Ve}e gradske op{tine ~ine predsednik gradske op{ti-

ne, zamenik predsednika gradske op{tine i najvi{e jeda-

naest ~lanova koje bira Skup{tina gradske op{tine na pe-

riod od ~etiri godine, tajnim glasawem, ve}inom od ukup-

nog broja odbornika Skup{tine gradske op{tine.

Predsednik gradske op{tine je predsednik Ve}a grad-

ske op{tine.

Zamenik predsednika gradske op{tine je ~lan Op{tin-

skog ve}a po funkciji.

Kandidate za ~lanove Ve}a gradske op{tine predlaè

kandidat za predsednika gradske op{tine.

Kada odlu~uje o izboru predsednika i zamenika pred-

sednika gradske op{tine Skup{tina gradske op{tine

istovremeno odlu~uje i o izboru ~lanova Ve}a gradske op-

{tine.

^lanovi Ve}a gradske op{tine koje bira Skup{tina

gradske op{tine ne mogu istovremeno biti i odbornici, a

mogu biti zaduèni za jednu ili vi{e oblasti iz nadle-

`nosti gradske op{tine.

Odborniku koji bude izabran za ~lana ve}a gradske op-

{tine prestaje odborni~ki mandat.

^lanovi Ve}a gradske op{tine mogu biti na stalnom

radu u op{tini.

Nadle`nost

^lan 42.

Ve}e gradske op{tine:

1) predlaè Statut gradske op{tine, buxet i druge od-

luke i akte koje donosi Sku{tina gradske op{tine;

2) donosi odluku o privremenom finansirawu u slu~a-

ju da Skup{tina gradske op{tine ne donese buxet pre po-

~etka fiskalne godine;

3) neposredno izvr{ava i stara se o izvr{avawu odlu-

ka i drugih akata Skup{tine gradske op{tine;

4) vr{i nadzor nad radom Uprave gradske op{tine, po-

ni{tava ili ukida akte Uprave gradske op{tine koji ni-

su u saglasnosti sa zakonom, Statutom grada, ovim statutom

i drugim op{tim aktom ili odlukom koju donosi Skup{ti-

na gradske op{tine;

5) re{ava u upravnom postupku u drugom stepenu o pra-

vima i obavezama gra|ana, preduze}a i ustanova i drugih

organizacija iz nadle`nosti gradske op{tine;

6) stara se o izvr{avawu poverenih nadle`nosti iz

okvira prava i du`nosti grada;

7) postavqa i razre{ava na~elnika i zamenika na~el-

nika Uprave gradske op{tine,

8) daje saglasnost na godi{wi program poslovawa jav-

nog preduze}a ~iji je osniva~ gradska op{tina;

9) razmatra izve{taje o radu i daje saglasnost na pro-

gram rada korisnika buxeta;

10) daje saglasnost na finansijski plan mesne zajednice.

Poloàj predsednika op{tine u Ve}u gradske op{tine

^lan 43.

Predsednik gradske op{tine, kao predsednik Ve}a

gradske op{tine, predstavqa Ve}e gradske op{tine i vodi

wegove sednice.


gradske op{tine, odgovoran je za zakonitost rada Ve}a

gradske op{tine.


gradske op{tine, duàn je da obustavi od primene akt Ve-

}a gradske op{tine za koji smatra da nije saglasan Zakonu.

Na~ini odlu~ivawa

^lan 44.

Ve}e gradske op{tine moè da odlu~uje ako sednici

prisustvuje ve}ina od ukupnog broja wegovih ~lanova.

Ve}e gradske op{tine odlu~uje ve}inom glasova od

ukupnog broja ~lanova ako zakonom ili ovim statutom nije

predvi|ena druga ve}ina.

Poslovnik Ve}a gradske op{tine

^lan 45.

Organizacija, na~in rada i odlu~ivawa Ve}a gradske

op{tine, bliè se ure|uje poslovnikom o radu, u skladu sa


Podno{ewe izve{taja Skup{tini gradske op{tine

^lan 46.

Predsednik gradske op{tine i Ve}e gradske op{tine

redovno izve{tavaju Skup{tinu gradske op{tine, po sop-

stvenoj inicijativi ili na wen zahtev o izvr{avawu odlu-

ka i drugih akata Skup{tine gradske op{tine, a najmawe

dva puta godi{we.

Razre{ewe predsednika gradske op{tine

^lan 47.


isteka vremena na koje je biran, na obrazloèni predlog

najmawe 1/3 odbornika, odnosno na isti na~in na koji je

izabran.



na dostavqawa predloga predsedniku Skup{tine gradske

op{tine.

Ako Skup{tina gradske op{tine ne razre{i predsed-

nika gradske op{tine, odbornici koji su podneli predlog

za razre{ewe ne mogu ponovo predloìti razre{ewe pred-

sednika gradske op{tine, pre isteka roka od {est meseci

od odbijawa prethodnog predloga.

Dejstvo ostavke ili razre{ewe predsednika gradske op-

{tine

^lan 48.

Razre{ewen ili ostavkom predsednika gradske op{ti-

ne prestaje mandat zamenika predsednika gradske op{tine

i ~lanova Ve}a gradske op{tine.

Predsednik gradske op{tine, zamenika predsednika

gradske op{tine i ~lanova Ve}a gradske op{tine koji su

razre{eni ili su podneli ostavku, ostaju na du`nosti i

vr{e teku}e poslove do izbora novog predsednika gradske

op{tine, zamenika predsednika gradske op{tine i ~lano-

va Ve}a gradske op{tine.


Ve}a gradske op{tine, mogu biti razre{eni pre isteka

vremena na koji su birani, na predlog predsednika gradske

op{tine ili najmawe 1/3 odbornika, na isti na~in na ko-

ji su izabrani.

Istovremeno, sa predlogom za razre{ewe zamenika pred-

sednika gradske op{tine ili ~lana Ve}a gradske op{tine,

predsedik gradske op{tine je duàn da Skup{tini gradske

op{tine podnese predlog za izbor novog zamenika predsed-

nika gradske op{tine ili ~lana Ve}a gradske op{tine, ko-

ja istovremeno donosi odluku o razre{ewu i izboru.

Prestanak mandata izvr{nih organa gradske op{tine

zbog prestanka mandata Skup{tine gradske op{tine

^lan 49.

Prestankom mandata Skup{tine gradske op{tine pre-

staje mandat izvr{nih organa gradske op{tine, s tim da


oni vr{e teku}e poslove iz svoje nadle`nosti do stupawa

na du`nost novih izvr{nih organa, odnosno, predsednika

i ~lanova privremenog organa ako je Skup{tini gradske

op{tine mandat prestao zbog raspu{tawa.

2.3. Uprava gradske op{tine

Uprava gradske op{tine

^lan 50.


gradske op{tine i odre|enih stru~nih poslova za potrebe

Skup{tine gradske op{tine, predsednika gradske op{ti-

ne Ve}a gradske op{tine obrazuje se Uprava gradske op-

{tine kao jedinstven organ gradske op{tine.

Nadle`nost

^lan 51.

Uprava gradske op{tine:

1) priprema propise i druge akte koje donose Skup{ti-

na gradske op{tine, predsednik gradske op{tine i Ve}e

gradske op{tine;

2) izvr{ava odluke i druge akte Skup{tine gradske op-

{tine, predsednika gradske op{tine i Ve}a gradske op-

{tine;

3) re{ava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravi-


ganizacija u upravnim stvarima iz nadle`nosti gradske

op{tine;

4) obavqa poslove upravnog nadzora nad izvr{avawem

propisa i drugih op{tih akata Skup{tine gradske op{tine;

5) izvr{ava zakone i druge propise ~ije je izvr{avawe

povereno gradskoj op{tini;

6) obavqa stru~ne i druge poslove koje utvrde Skup{ti-

ne gradske op{tine, predsednik gradske op{tine i Ve}e

gradske op{tine;

Uprava gradske op{tine dva puta godi{we dostavqa

Skup{tini gradske op{tine, predsedniku gradske op{ti-

ne i Ve}u gradske op{tine izve{taj o radu na izvr{avawu

poslova iz nadle`nosti gradske op{tine i poverenih po-

slova.

Rukovo|ewe Upravom gradske op{tine

^lan 52.

Upravom gradske op{tine rukovodi na~elnik.

Za na~elnika Uprave gradske op{tine moè biti po-

stavqeno lice koje ima zavr{en pravni fakultet, poloèn

ispit za rad u organima dràvne uprave i najmawe pet go-

dina radnog iskustva.

Na~elnika Uprave gradske op{tine postavqa Ve}e

gradske op{tine, na osnovu javnog oglasa, na pet godina.

Na~elnik Uprave gradske op{tine ima zamenika koji

ga zamewuje u slu~aju wegove odsutnosti ili spre~enosti


Zamenik na~elnika postavqa se na isti na~in i pod

istim uslovima kao na~elnik uprave gradske op{tine.

Odgovornost za rad

^lan 53.

Na~elnik Uprave gradske op{tine za svoj rad i rad

Uprave gradske op{tine odgovara Skup{tini gradske op-

{tine, predsedniku gradske op{tine i Ve}u gradske op-

{tine, u skladu sa ovim statutom i aktom o organizaciji

Uprave gradske op{tine.

Na~elnik i zamenik na~elnika uprave gradske op{tine

mogu podneti ostavku ili biti razre{eni na obrazloèni

predlog predsednika gradske op{tine ili pet ~lanova Ve-

}a gradske op{tine, u skladu sa Statutom gradske op{tine.

Ve}e gradske op{tine du`no je da razmotri odgovor-

nost na~elnika Uprave gradske op{tine ako Skup{tina

gradske op{tine ne prihvati izve{taj o radu ili ako na-

~elnik Uprave gradske op{tine ne dostavi izve{taj o ra-

du u skladu sa ~lanom 49. ovog statuta.

Unutra{we organizacione jedinice

^lan 54.

U Upravi gradske op{tine, za vr{ewe srodnih poslo-

va, obrazuju se unutra{we organizacione jedinice.

Rukovodioce unutra{wih organizacionih jedinica u

Upravi gradske op{tine raspore|uje na~elnik.

Pomo}nici predsednika gradske op{tine

^lan 55.

U Upravi gradske op{tine mogu se postaviti pomo}ni-

ci predsednika gradske op{tine za pojedine oblasti (u

oblasti ekonomskog razvoja, urbanizma, saobra}aja, za{ti-

te ìvotne sredine i drugo).




stavqeni i vr{e druge poslove utvr|ene odlukom o organi-

zaciji Uprave gradske op{tine.

U Upravi gradske op{tine moè biti postavqeno naj-

vi{e tri pomo}nika predsednika gradske op{tine.

Ure|ewe Uprave gradske op{tine

^lan 56.


Skup{tina gradske op{tine na predlog Ve}a gradske op-

{tine.

Akt o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji Uprave

gradske op{tine donosi na~elnik Uprave gradske op{ti-

ne uz saglasnost Ve}a gradske op{tine.

Ovla{}ewa u vr{ewu upravnog nadzora

^lan 57.

Uprava gradske op{tine u obavqawu upravnog nadzora

moè:

1) naloìti re{ewem izvr{ewa mera i radwi u odre-

|enom roku;

2) izre}i mandatnu kaznu;

3) podneti prijavu nadle`nom organu za u~iweno kri-



4) izdati privremeno nare|ewe, odnosno zabranu;

5) obavestiti drugi organ, ako postoje razlozi, za pred-


6) preduzeti i druge mere za koje je ovla{}ena zakonom,


Ovla{}ewa i organizacija za obavqawe poslova iz sta-

va 1. ovog ~lana, bliè se ure|uju odlukom skup{tine grad-

ske op{tine.

Primena propisa o upravnom postupku

^lan 58.

U postupku pred Upravom gradske op{tine, u kojem se

re{ava o pravima, obavezama i interesima gra|ana i prav-

nih lica, primewuju se propisi o upravnom postupku.

Poslove Uprave gradske op{tine koji se odnose na

ostvarivawe prava, obaveza i interesa gra|ana i pravnih

lica mogu obavqati lica koja imaju propisanu {kolsku

spremu, poloèn stru~ni ispit za rad u organima dràvne

uprave i odgovaraju}e radno iskustvo, u skladu sa zakonom

i drugim propisom.


Sukob nadle`nosti

^lan 59.

Ve}e gradske op{tine re{ava sukob nadle`nosti izme-

|u Uprave gradske op{tine i drugih imalaca javnih ovla-

{}ewa kad na osnovu odluke Skup{tine gradske op{tine

odlu~uju o pojedinim pravima gra|ana, pravnih lica ili

drugih stranaka.

Na~elnik uprave re{ava sukob nadle`nosti izme|u

unutra{wih organizacionih jedinica.

Izuze}e

^lan 60.

O izuze}u na~elnika Uprave gradske op{tine re{ava

Ve}e gradske op{tine.

O izuze}u slu`benog lica u Upravi gradske op{tine

re{ava na~elnik.

Javno pravobranila{tvo gradske op{tine

^lan 61.

Poslove pravne za{tite imovinskih prava i interesa

gradske op{tine obavqa Javno pravobranila{tvo gradske

op{tine.

Delokrug, organizacija i rad Javnog pravobranila{tva

gradske op{tine ure|uje se posebnom odlukom Skup{tine

gradske op{tine.

Me|usobni odnosi organa grada i gradske op{tine

^lan 62.

Odnosi organa grada i gradskih op{tina, kao i me|u-

sobni odnosi organa gradskih op{tina u ostvarivawu svo-

jih prava i du`nosti utvr|enih Statutom grada Beograda,

ovim statutom, zasnivaju se na saradwi i dogovarawu.

Organi gradske op{tine, u vr{ewu svojih poslova:

1. daju organima grada inicijative za ure|ivawe ili do-

no{ewe, odnosno izmenu propisa iz nadle`nosti grada i

za preduzimawe mera od zna~aja za ostvarivawe prava i du-

`nosti gradske op{tine;

2. traè mi{qewe od nadle`nog organa grada o prime-

ni propisa i drugih op{tih akata grada;

3. u~estvuje u pripremawu propisa grada ~ija je sadrì-

na od posebnog zna~aja za ostvarivawe prava i du`nosti

gradske op{tine i rad organa gradske op{tine;

4. vr{e i druge poslove u skladu sa Statutom grada Be-

ograda, ovim statutom i drugim propisima.

Nadzor nad radom i aktima organa gradske op{tine

^lan 63.

Organi grada vr{e nadzor nad radom i aktima organa

gradske op{tine u vr{ewu poslova grada koji su Statutom

grada Beograda preneti gradskoj op{tini.

Nadle`ni organ gradske op{tine je duàn da organu

grada koji vr{i nadzor nad radom i aktima tog organa,

blagovremeno dostavi traène podatke, spise i isprave.

Za dostavqawe traènih podataka, spisa i isprava od-

govoran je predsednik gradske op{tine, odnosno sekretar

Skup{tine gradske op{tine ako se nadzor vr{i nad radom

i aktima Skup{tine gradske op{tine.

Raspu{tawe Skup{tine gradske op{tine

^lan 64.

Skup{tina gradske op{tine moè se raspustiti ako:

– ne zaseda duè od tri meseca,

– ne izabere predsednika gradske op{tine i Ve}e grad-

ske op{tine u roku od mesec dana od dana konstituisawa

Skup{tine gradske op{tine ili od dana wihovog razre-

{ewa, odnosno podno{ewa ostavke,

– ne donese statut u roku utvr|enom Statutom grada Be-

ograda i

– ne donese buxet u roku utvr|enom zakonom.

Odluku o raspu{tawu Skup{tine gradske op{tine do-

nosi Skup{tina grada Beograda.

Predsednik Skup{tine grada Beograda raspisuje izbo-

re za odbornike skup{tine gradske op{tine u roku od dva

meseca od stupawa na snagu odluke o raspu{tawu Skup{ti-

ne gradske op{tine.

Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 3.

ovog ~lana traje ~etiri godine.

Do konstituisawa Skup{tine i izvr{nih organa grad-

ske op{tine, teku}e i neodlo`ne poslove iz nadle`nosti

Skup{tine gradske op{tine i izvr{nih organa obavqa

privremeni organ gradske op{tine, koji ~ine predsednik

i ~etiri ~lana.

Privremeni organ obrazuje Skup{tina grada Beograda

aktom iz stava 2. ovog ~lana vode}i ra~una o politi~kom

sastavu raspu{tene Skup{tine gradske op{tine.

Odre|ivawe privremenog organa kad Skup{tina gradske

op{tine nije izabrana ili konstituisana

^lan 65.

Ako se u gradskoj op{tini ne sprovedu izbori za odbor-

nike ili ako se posle sprovedenih redovnih izbora ne kon-

stitui{e skup{tina u roku od dva meseca od objavqivawa

rezultata izbora, Skup{tina grada imenuje privremeni or-

gan iz ~lana 62. stav 5. ovog statuta, koji obavqa teku}e i

neodlo`ne poslove iz nadle`nosti Skup{tine i izvr-

{nih organa gradske op{tine.

Predsednik Skup{tine grada donosi odluku o raspisi-

vawu novih izbora za Skup{tinu gradske op{tine u roku

od mesec dana od dana odre|enog za odràvawe izbora, od-

nosno za konstituisawe skup{tine.

Mandat odbornika Skup{tine gradske op{tine izabra-

nih na izborima iz stava 2. ovog ~lana traje do isteka man-

data odbornika izabranih na redovnim izborima.

Postupawe organa gradske op{tine kad organ grada ne

vr{i poslove iz svoje nadle`nosti

^lan 66.

Kada organ grada ne vr{i poslove utvr|ene Statutom

grada Beograda, Skup{tina gradske op{tine moè zatra-

ìti od nadle`nog organa grada da postupa u skladu sa

Statutom grada.

Ako organ grada i posle upozorewa ne vr{i te poslove

duè od mesec dana, Skup{tina gradske op{tine moè da

zatraì da Vlada Republike Srbije preduzme mere u skla-

du sa zakonom.

áâ – FINANSIRAWE POSLOVA GRADSKIH OP-

[TINA

^lan 67.

Za obavqawe poslova iz nadle`nosti grada utvr|enih

Ustavom i zakonom, kao i za obavqawe zakonom poverenih

poslova iz okvira prava i du`nosti republike, gradskoj

op{tini pripadaju prihodi i primawa srazmerno vrsti i

obimu poslova koje obavqa, raspore|enih odlukom Skup-

{tine grada, koja se donosi za kalendarsku godinu.

Pored prihoda utvr|enim posebnom odlukom grada,

gradskoj op{tini pripadaju posebni prihodi koje ostvaru-

je pruàwem usluga gra|anima i pravnim licima, kao i

prihodi ostvareni po drugom osnovu, u skladu sa zakonom.

Sredstva buxeta gradske op{tine koriste se u skladu sa

zakonom i odlukom o buxetu gradske op{tine.

Odluka o buxetu gradske op{tine donosi se shodnom

primenom zakona kojim se ure|uje dono{ewe buxeta jedini-

ce lokalne samouprave.


Izvr{ewe prihoda buxeta gradske op{tine ~ija je namena

utvr|ena zakonom

^lan 68.

Prihodi buxeta gradske op{tine ~ija je namena utvr|e-

na zakonom (u daqem tekstu: namenski prihodi buxeta), ko-

riste se prema programu koji donosi predsednik gradske

op{tine za kalendarsku godinu (u daqem tekstu: godi{wi

program).

Godi{wi program mora biti uskla|en sa programom

razvoja grada, odnosno odgovaraju}e delatnosti i dinami-

kom finansirawa utvr|enom tim aktima grada.

Predsednik gradske op{tine je duàn da gradona~el-

niku, preko organizacione jedinice gradske uprave nadle-

`ne za finansije, dostavqa tromese~ni izve{taj o izvr{e-

wu namenskih prihoda buxeta.

Kada gradona~elnik, na osnovu izve{taja predsednika

gradske op{tine i mi{qewa organizacione jedinice grad-

ske uprave iz stava 3. ovog ~lana, oceni da se namenski pri-

hodi buxeta tro{e suprotno odluci o buxetu gradske op{ti-

ne, odnosno godi{wem programu, naloì}e nadle`noj slu-

`bi da izvr{i kontrolu namenskog tro{ewa tih prihoda.

Kada gradona~elnik, na osnovu izve{taja predsednika

gradske op{tine i mi{qewa organizacione jedinice

gradske uprave iz stava 3. ovog ~lana, oceni da se namenski

prihodi buxeta ne tro{e efikasno ili efektivno, upozo-

ri}e na to predsednika gradske op{tine i istovremenu mu

odrediti rok u kome je duàn da obezbedi efikasno i

efektivno tro{ewe namenskih prihoda buxeta.

U slu~aju da predsednik gradske op{tine i posle upo-

zorewa ne obezbedi efikasno i efektivno tro{ewe na-

menskih prihoda buxeta, gradona~elnik moè privremeno

obustaviti priliv namenskih prihoda buxeta gradskoj op-

{tini, o ~emu obave{tava Skup{tinu gradske op{tine ra-

di preduzimawa odgovaraju}ih mera. O privremenoj obusta-

vi priliva namenskih sredstava buxeta gradskoj op{tini,

gradona~elnik obave{tava Skup{tinu grada na prvoj na-

rednoj sednici.

Raspolagawe prihodima i primawima i zaduìvawe grad-

ske op{tine

^lan 69.

Op{tina samostalno raspolaè prihodima koji joj

pripadaju, u skladu sa odlukom o buxetu gradske op{tine.

Gradska op{tina se moè zaduìvati i zakqu~ivati

ugovore o kreditu, u skladu sa zakonom, po prethodno pri-

bavqenoj saglasnosti gradona~elnika.

Buxet i zavr{ni ra~un buxeta

^lan 70.

Op{tina ima buxet u kome se iskazuju svi weni priho-

di i primawa, rashodi i izdaci.

Buxet gradske op{tine izra|uje se na na~in predvi|en

zakonom i donosi se za kalendarsku godinu.

O dono{ewu odluke o buxetu odlu~uje se ve}inom glaso-

va od ukupnog broja odbornika.

Po isteku godine za koju je buxet donet, gradska op{ti-

na donosi zavr{ni ra~un buxeta gradske op{tine, u skla-

du sa zakonom.

Skup{tina razmatra izve{taj o izvr{ewu buxeta op-

{tine.

Buxet i zavr{ni ra~un buxeta gradske op{tine dostup-

ni su javnosti.

Odgovornost za izvr{ewe buxeta

^lan 71.

Predsednik gradske op{tine odgovara Skup{tini

gradske op{tine za izvr{ewe buxeta gradske op{tine.

Uprava gradske op{tine obavezna je da redovno prati

izvr{ewe buxeta i najmawe dva puta godi{we obave{tava

predsednika gradske op{tine.

Nadzor nad namenskim kori{}ewem sredstava korisnika

buxeta

^lan 72.

Korisnici sredstava buxeta du`ni su najmawe jednom

godi{we, a na zahtev, nadle`nog organa gradske op{tine,

podnose izve{taj o svom radu i ostvarivawu programa ili

dela programa i kori{}ewu sredstava buxeta.

Gradska op{tina vr{i nadzor nad namenskim kori{}e-

wem sredstava korisnika buxeta.

^lan 73.

Gradska op{tina daje saglasnost na op{ta akta organi-

zacija ~iji se rad finansira iz buxeta gradske op{tine

kojima se ure|uje broj i struktura zaposlenih i daje sagla-

snost na broj i strukturu zaposlenih i drugih lica koja se

angaùju na ostvarivawu programa ili delova programa ko-

risnika buxeta, u skladu sa zakonom.

Uvo|ewe samodoprinosa

^lan 74.

Za finansirawe odre|enih potreba, odnosno za realiza-

ciju odre|enih projekata na teritoriji gradske op{tine ili

na delu gradske op{tine moè se raspisati samodoprinos.


rendumom, u skladu sa zakonom i ovim statutom.

Utvr|ivawe predloga odluke

^lan 75.

Predlog odluke o uvo|ewu samodoprinosa za podru~je

ili deo podru~ja gradske op{tine utvr|uje Skup{tina

gradske op{tine.


moè podneti najmawe jedna tre}ina odbornika Skup{ti-

ne gradske op{tine, Ve}e gradske op{tine i gra|ani pu-

tem gra|anske inicijative.

Inicijativa za dono{ewe odluke iz stava 1. ovog ~lana

podnosi se na na~in i po postupku predvi|enom statutom

gradske op{tine.

Uz inicijativu se podnosi i program kojim se utvr|uju

izvori, namena i na~in obezbe|ivawa ukupnih finansijskih

sredstava za realizaciju projekta koji je predmet odluke.

Po primqenoj urednoj inicijativi, Skup{tina gradske

op{tine odlu~uje o pokretawu postupka za uvo|ewe samodo-

prinosa ve}inom glasova od ukupnog borja odbornika.

Kada Skup{tina gradske op{tine prihvati inicijati-

vu za uvo|ewe samodoprinosa, donosi zakqu~ak kojim isto-

vremeno odre|uje rok za pripremu nacrta odluke o uvo|ewu

samodoprinosa i rok i na~in organizovawa javne rasprave.


gradske op{tine utvr|uje ve}inom glasova od ukupnog bro-

ja odbornika skup{tine, po postupku predvi|enom za dono-

{ewe statuta, po prethodno odrànoj javnoj raspravi.

Dono{ewe odluke o uvo|ewu samodoprinosa

^lan 76.


imaju izborno pravo i prebivali{te na podru~ju na kome se

sredstva prikupqaju.

Odluku iz stava 1. ovog ~lana donose i gra|ani koji ne-

maju izborno pravo niti prebivali{te na podru~ju na ko-

me se sredstva prikupqaju ako na tom podru~ju imaju nepo-

kretnu imovinu, a sredstvima samodoprinosa se poboq{a-

vaju uslovi kori{}ewa te imovine.




Objavqivawe odluke o uvo|ewu samodoprinosa

^lan 77.

Odluka o uvo|ewu samodoprinosa se objavquje na na~in

na koji se objavquju akti gradske op{tine.

Odluka iz stava 1. ovog ~lana, sa spiskom gra|ana koji su

u obavezi da pla}aju samodoprinos, dostavqa se isplatiocu

~ije je sedi{te van podru~ja na kome se sredstva prikupqaju.

Namenski karakter sredstava samodoprinosa

^lan 78.


samodoprinosu prihod su buxeta i strogo su namenskog ka-

raktera.


WU POSLOVA OP[TINE

^lan 79.


teritoriji gradske op{tine u~estvuju u odlu~ivawu o po-

slovima gradske op{tine: ostvarivawem gra|anske inici-

jative, na zborovima gra|ana i referendumu, u skladu sa za-

konom i ovim statutom.

Gra|anska inicijativa

^lan 80.


{tini gradske op{tine dono{ewe akta kojim }e se uredi-

ti odre|eno pitawe iz izvornog delokruga gradske op{ti-

ne, promenu statuta ili drugih akata i raspisivawe refe-

renduma u skladu sa zakonom i ovim statutom.

Uprava gradske op{tine pruà stru~nu pomo} gra|ani-

ma prilikom formulisawa predloga sadrànih u inicija-

tivi iz stava 1. ovog ~lana.


ban je potpis najmawe 10% bira~a koji su upisani u bira~-

ki spisak na dan predaje inicijative, ako zakonom ili

ovim statutom nije utvr|en drugi broj.

Sadrìna gra|anske inicijative

^lan 81.



Predlog iz stava 1. ovog ~lana mora biti obrazloèn i


nosno re{ewa o kojima Skup{tina gradske op{tine treba

da se izjasni.

Inicijativni odbor

^lan 82.


zuju inicijativni odbor koji ima pet ~lanova koji imaju

bira~ko pravo.




|anske inicijative Skup{tini gradske op{tine.

Postupawe Skup{tine gradske op{tine po inicijativi

^lan 83.

Skup{tina gradske op{tine du`na je da odrì raspra-

vu o predlogu i da dostavi obrazloèni odgovor gra|ani-

ma u roku od 60 dana od dana dobijawa predloga.

Zbor gra|ana

^lan 84.


nadle`nosti organa gradske op{tine.

Sazivawe zbora

^lan 85.

Zbor gra|ana saziva se za podru~je mesne zajednice ili

drugog oblika mesne samouprave.

Zbor gra|ana saziva predsednik mesne zajednice, odno-

sno drugog oblika mesne samouprave ili lice ovla{}eno

aktom mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samo-

uprave, najmawe 15 dana pre odràvawa zbora (u daqem tek-

stu: saziva~).


bira~a sa prebivali{tem na podru~ju za koje se saziva zbor

gra|ana.

Predlog za sazivawe zbora moè se uputiti organu

Uprave gradske op{tine za odlu~ivawe o pitawu koje se

razmatra na zboru.

O sazvanom zboru ga|ani se obave{tavaju isticawem ak-

ta o sazivawu zbora na oglasnim tablama na podru~ju mesne

zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave ili na

drugi uobi~ajeni na~in.

Saziva~ je obavezan da obavesti Gradsku upravu, kao i

Upravu gradske op{tine o odràvawu zbora.

Rad zbora i utvr|ivawe stavova zbora

^lan 86.

Zborom gra|ana predsedava saziva~ ili lice koje on

ovlasti.


ma ako mu prisustvuje ve}ina gra|ana koja ima bira~ko pra-

vo sa podru~ja mesne zajednice za koju je sazvan zbor.

Zbor gra|ana ve}inom glasova prisutnih gra|ana usvaja

zahteve i predloge i upu}uje ih nadle`nim organima grad-

ske op{tine.

Na~in rada i na~in utvr|ivawa stavova zbora ure|uju se

odlukom Skup{tine gradske op{tine.

Uprava gradske op{tine du`na je da pruì stru~nu po-

mo} gra|anima prilikom formulisawa predloga, odnosno

zahteva zbora gra|ana, a pre wihovog upu}ivawa nadle`nim

organima grada.

Postupawe nadle`nog organa gradske op{tine po odrà-

nom zboru

^lan 87.

Organi gradske op{tine du`ni su da u roku od 60 dana

od dana odràvawa zbora gra|ana, razmotre zahteve i pred-

loge gra|ana, zauzmu stav o wima, odnosno donesu odgovara-

ju}u odluku ili meru i o tome obaveste gra|ane.

Referendum

^lan 88.




Referendum o pitawu iz stava 1. ovog ~lana, koji se ras-

pisuje za teritoriju gradske op{tine, Skup{tina gradske

op{tine du`na je da raspi{e na predlog koji podnese naj-

mawe 10% bira~a sa prebivali{tem na teritoriji gradske

op{tine, koji su upisani u bira~ki spisak na dan predaje

predloga za raspisivawe referenduma, na na~in utvr|en


Predlog iz stava 2. ovog ~lana mora biti potpisan od

strane svih bira~a – podnosilaca predloga i overen, u

skladu sa zakonom.


Raspisivawe referenduma

^lan 89.

Akt o raspisivawu referenduma donosi Skup{tina

gradske op{tine.



Odlu~ivawe gra|ana referendumom

^lan 90.

Odluka doneta putem referenduma, (osim savetodav-

nog), doneta je ako se za wu izjasnila ve}ina gra|ana koja

je glasala, pod uslovom da je glasalo vi{e od polovine

ukupnog broja gra|ana sa pravom izja{wavawa na referen-

dumu, u skladu sa zakonom.

Obaveznost odluke

^lan 91.

Odluka doneta na referendumu, (osim na savetodavnom

referendumu), je obavezna i Skup{tina gradske op{tine

ne moè je staviti van snage, niti izmenama i dopunama

mewati wenu su{tinu u periodu od godinu dana od dana do-

no{ewa odluke.


Oblici mesne samouprave

^lan 92.


zna~aja za gra|ane sa odre|enog podru~ja, osnivaju se mesne

zajednice i drugi oblici mesne samouprave (u daqem tek-

stu: mesna zajednica).

Mesna zajednica osniva se za: naseqeno mesto, dva ili

vi{e naseqenih mesta, deo naseqenog mesta, ulicu, deo jed-

ne ili vi{e ulica, koji predstavqa prostornu, funkcio-

nalnu i urbanisti~ku celinu i gde postoji me|usobna in-

teresna povezanost gra|ana i mogu}nost wihovog organizo-

vawa.

Mesna zajednica, po pravilu, obuhvata podru~je sa pri-

bli`no istim brojem stanovnika.


^lan 93.



osnivawu.

Mesna zajednica ima pe~at i ra~un.


^lan 94.

Skup{tina gradske op{tine odlu~uje o obrazovawu no-

ve, promeni podru~ja i ukidawu mesne zajednice na svom

podru~ju, ve}inom od ukupnog broja odbornika skup{tine,

po prethodno pribavqenom mi{qewu gra|ana sa tog pod-

ru~ja.

Aktom o osnivawu mesne zajednice ure|uju se naro~ito:

naziv i podru~je mesne zajednice, poslovi mesne zajedniv-

ce, organi, sredstva za rad, javnost rada i obave{tavawe

gra|ana.

Aktima mesne zajednice, u skladu sa ovim statutom i od-

lukom o osnivawu mesne zajednice, utvr|uju se poslovi ko-

je vr{i, organi i postupak izbora,organizacija i rad orga-

na, na~in odlu~ivawa i druga pitawa od zna~aja za rad me-

sne zajednice.


^lan 95.





mesne zajednice bliè se ure|uju aktom mesne zajednice, u

skladu sa ovim statutom i odlukom o osnivawu.


^lan 96.


1. sredstava utvr|enih odlukom o buxetu gradske op{ti-

ne, ukqu~uju}i i samodoprinos,

2. donacija i

3. prihoda koje mesna zajednica ostvari svojom aktiv-

no{}u.


glasnost daje Ve}e gradske op{tine.


^lan 97.

Odlukom Skup{tine gradske op{tine moè se svim

ili pojedinim mesnim zajednicama poveriti vr{ewe odre-

|enih poslova iz nadle`nosti gradske op{tine, uz obezbe-

|ivawe za to potrebnih sredstava.



we svakodnevnih i neposrednih potreba gra|ana sa odre|e-

nog podru~ja.

Organizovawe rada uprave u mesnim zajednicama

^lan 98.

Za obavqawe odre|enih poslova iz nadle`nosti grad-

ske uprave, odnosno Uprave gradske op{tine, posebno u ve-

zi sa ostvarivawem prava gra|ana, moè se organizovati

rad Uprave u mesnim zajednicama.

Poslove iz stava 2. ovog ~lana, na~in i mesto wihovog

vr{ewa, odre|uje predsednik gradske op{tine, na predlog

na~elnika uprave.

âáá – DONO[EWE AKATA IZ NADLE@NOSTI

GRADSKE OP[TINE

Samostalnost u dono{ewu propisa

^lan 99.

U vr{ewu svoje nadle`nosti, gradska op{tina donosi

propise samostalno, u skladu sa pravima i du`nostima

gradske op{tine utvr|enim Ustavom, zakonom, Statutom

grada, drugim propisom i ovim statutom.

Gradska op{tina, u skladu sa zakonom, propisuje prekr-

{aje za povrede propisa gradske op{tine.

Ovla{}ewe za dono{ewe propisa

^lan 100.


le`nosti gradske op{tine, donose Skup{tina gradske op-

{tine, predsednik gradske op{tine, Ve}e gradske op{ti-

ne i Uprava gradske op{tine, u okviru nadle`nosti utvr-

|ene ovim statutom.

Odluke donosi samo Skup{tina gradske op{tine, osim

kada je zakonom predvi|eno da odluku donosi drugi organ

gradske op{tine.


Hijerarhija akata gradske op{tine

^lan 101.

Gradska op{tina ima Statut kao najvi{i pravni akt

gradske op{tine.

Statut gradske op{tine mora biti u saglasnosti sa

Statutom grada Beograda.

Odluke i drugi akti Skup{tine gradske op{tine mora-

ju biti u saglasnosti sa zakonom, Statutom grada i ovim

statutom.

Akti izvr{nih organa gradske op{tine moraju biti u

saglasnosti sa zakonom, Statutom grada, ovim statutom, od-

lukama i op{tim aktima Skup{tine gradske op{tine.

Akti Uprave gradske op{tine moraju biti u saglasno-

sti sa zakonom, ovim statutom, odlukama i drugim op{tim

aktima Skup{tine i izvr{nih organa gradske op{tine.

Predlagawe propisa i drugih op{tih akata Skup{tine

grada

^lan 102.

Pravo predlagawa propisa i drugih op{tih akata iz

nadle`nosti Skup{tine gradske op{tine imaju: svaki od-

bornik Skup{tine gradske op{tine, Ve}e gradske op{ti-

ne i 100 bira~a sa prebivali{tem na teritoriji gradske

op{tine.

Prethodno mi{qewe Skup{tine gradske op{tine

^lan 103.

Skup{tina gradske op{tine daje mi{qewe o nacrtima:

– statuta grada,

– programa razvoja grada i pojedinih delatnosti,

– regionalnog prostornog plana i prostornog plana za

podru~je gradske op{tine,

– urbanisti~kih planova za podru~je gradske op{tine,

– odluke o utvr|ivawu prihoda koji pripadaju gradskim

op{tinama.

O nacrtima akata iz stava 1. ovog ~lana Skup{tina

gradske op{tine izja{wava se u roku koji se utvrdi prili-

kom utvr|ivawa nacrta ovih akata, a koji ne moè biti du-

ì od 30 dana.

Objavqivawe op{tih akata

^lan 104.

Odluke, drugi propisi i op{ti akti organa gradske op-

{tine, objavquju se u ,,Slu`benom listu grada Beograda”.

Stupawe na snagu op{tih akata

^lan 105.

Odluke, drugi propisi i op{ti akti stupaju na snagu

osmog dana od dana objavqivawa, osim ako iz naro~ito

opravdanih razloga, koji moraju biti posebno obrazloè-

ni, nije predvi|eno da ranije stupe na snagu.

âááá – PROMENE STATUTA GRADSKE OP[TINE


{tine

^lan 106.


{tine (u daqem tekstu: promena statuta) moè podneti naj-

mawe jedna tre}ina od ukupnog broja odbornika, Ve}e grad-

ske op{tine i gra|ani putem gra|anske inicijative.

Predlog se podnosi u pisanom obliku sa obrazlo-

èwem.

Odlu~ivawe o predlogu za promenu statuta

^lan 107.

O predlogu za promenu statuta gradske op{tine odlu~u-

je se ve}inom od ukupnog broja odbornika.

Ako Skup{tina gradske op{tine ne usvoji predlog za

promenu statuta, promeni statuta po pitawima sadrànim u

tom predlogu ne moè se pristupiti u narednih godinu dana.

Kada Skup{tina gradske op{tine odlu~i da se pristu-

pi promeni statuta, zakqu~kom o pristupawu promeni od-

re|uje na~in i postupak promene i imenuje komisiju za iz-

radu nacrta akt o promeni i rok za izradu nacrta.

^lan 108.

Ukoliko se radi o usagla{avawu statuta sa promenama

Statuta grada, predlog statuta o promeni utvr|uje komisi-

ja za propise gradske op{tine.

áH – AKTI GRADSKE OP[TINE

^lan 109.

U vr{ewu poslova iz svoje nadle`nosti op{tina dono-

si: statut, odluke, pravilnike, naredbe, uputstva, re{ewa,

zakqu~ke, preporuke i druge potrebne akte.

^lan 110.

Odluke i op{ti akti Skup{tine moraju biti saglasni

sa zakonom i ovim statutom.

Akti predsednika op{tine i Op{tinskog ve}a moraju

biti u saglasnosti sa zakonom, ovim statutom, odlukama i

op{tim aktima Skup{tine op{tine.

Akti Op{tinske uprave moraju biti saglasni sa zakonom,

ovim statutom, odlukama i op{tim aktima organa op{tine.

^lan 111.

Op{ti akti organa op{tine objavquju se „Slu`benom

listu grada Beograda” i stupaju na snagu osmog dana od da-

na objavqivawa, osim ako donosilac u postupku dono{ewa

ne utvrdi da postoje opravdani razlozi da isti stupi na

snagu i ranije u skladu sa zakonom.

áH – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 112.

Skup{tina gradske op{tine done}e odluku o Upravi

gradske op{tine u roku od 15 dana od dana stupawa na sna-

gu ovog statuta.

Do dono{ewa odluke iz prethodnog stava, Uprava grad-

ske op{tine nastavqa da radi sa delokrugom poslova utvr-

|enim do dana stupawa na snagu ovog statuta.

Lica koja su izabrana, imenovana i postavqena, shodno

Zakonu o lokalnoj samoupravi (,,Slu`beni glasnik RS”,

broj 129/07), ostaju na funkciji do isteka mandatnog peri-

oda na koji su izabrana, imenovana i postavqena.

^lan 113.

Organi gradske op{tine preuze}e poslove od organa

grada u skladu sa odredbama ~lana 77. Statuta grada najka-

snije do 31. decembra 2008. godine.

^lan 114.

Propisi gradske op{tine ostaju na snazi do wihovog

uskla|ivawa sa ovim statutom.

Propisi gradske op{tine uskladi}e se sa odredbama

ovog statuta u roku od {est meseci od dana wegovog stupa-

wa na snagu.

^lan 115.

Danom stupawa na snagu ovog statuta prestaje da vaì

Odluka o organizaciji i radu organa gradske op{tine


Sur~in („Slu`beni list grada Beograda”, broj 27/08), osim

odredaba ~lana 8. Odluke o organizaciji i radu organa

gradske op{tine Sur~in („Slu`beni list grada Beogra-

da”, broj 27/08), koje }e se primewivati do 31. decembra

2008. godine.

^lan 116.


vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”, odredbe

~lana 12. ovoga statuta primewiva}e se po~ev od 1. januara

2009. godine a odredbe ~lana 7. ovoga statuta po dobijawu

saglasnosti nadle`nog organa.

Skup{tina gradske op{tine Sur~in

Broj á-06-240/2008, 17. novembra 2008. godine

Predsednik

Vladan Jani}ijevi}, s. r.


Strana

Akti gradskih op{tina

ÛKARICA

Odluka o prestanku mandata odbornika gradske

op{tine ûkarica – – – – – – – – – – – – – – – – – – 1

Odluka o potvr|ivawu mandata odbornika – – 1

Statut gradske op{tine ûkarica – – – – – – – 1

Poslovnik Skup{tine gradske op{tine ûkarica 10

Odluka o dodeli nagrade op{tine ûkarica

„Matija Ban” za 2008. godinu – – – – – – – – – – – – 22

BARAJEVO

Statut gradske op{tine Barajevo – – – – – – – – 23

Poslovnik Skup{tine gradske op{tine Barajevo 33

Odluka o radnom vremenu ugostiteqskih objeka-

ta i objekata za prire|ivawe igara za zabavu i iga-

ra na sre}u – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 43

Re{ewe o davawu saglasnosti JKP „10. okto-

bar” Barajevo na Odluku o cenama za izno{ewe

sme}a u Barajevu, sa Odlukom – – – – – – – – – – – – 44

Strana

Re{ewe o davawu saglasnosti JKP „10. oktobar”

Barajevo na Odluku o cenama vode na lokalnom vo-

dovodu „Vitkovica” – Ravni Gaj, sa Odlukom – – – 45

Zakqu~ak o potvr|ivawu Re{ewa o obrazovawu

Komisije za izradu Nacrta statuta gradske op{ti-

ne Barajevo i Nacrta poslovnika Skup{tine op-

{tine – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 45

OBRENOVAC

Odluka o potvr|ivawu mandata odbornicima u

Skup{tini gradske op{tine Obrenovac – – – – – 46

Statut gradske op{tine Obrenovac – – – – – – 46

Poslovnik Skup{tine gradske op{tine Obre-

novac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 61

Re{ewe o imenovawu direktora Javnog preduze-

}a za izgradwu Obrenovca – – – – – – – – – – – – – – 73

SURÎN

Statut gradske op{tine Sur~in – – – – – – – – 73


SADR@AJ


„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe

– BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259

Pretplata: telefon 3061-706, faks: 3061-688

СЛУЖБЕНИ ЛИСТГРАДА БЕОГРАДА

Izdava~ Grad Beograd – Slu`ba za informisawe, Beograd, Trg Nikole

Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-742341843-24. Odgovorni urednik

RADMILA JOSIPOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 6242, 6247. [tampa:

JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15

slu@beni listnovembra 2008. godine, na osnovu ~lana 48. zakona o lokal-nim izborima („slu`beni...

Documents