slu@beni list · 2008. 7. 25. · ukupnog razvoja beograda, potenciraju}i wegov identitet; –...

Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 22. sep-tembra 2003. godine, na osnovu ~l. 36. i 54. Zakona o plani-rawu i izgradwi („Slu`beni glasnik Republike Srbije”,broj 47/2003) i ~l. 11. i 27. Statuta grada Beograda („Slu-`beni list grada Beograda”, br. 18/95 – pre~i{}en tekst,20/95, 21/99 i 2/00), donela je

GENERALNI PLAN BEOGRADA 2021.

1. PROBLEMI I PERSPEKTIVE BEOGRADA

1.1. Evropska dimenzija

U odnosu na period pre 1991. godine Beograd je u znat-noj meri danas snizio rang na skali evropskih metropola.U ranijem periodu Beograd je tretiran kao evropska metro-pola, veoma zna~ajna za ~itav jugoistok Evrope. Danas jeBeograd ocewen kao „glavni grad dràve” dok su Be~, Bu-dimpe{ta ili Solun evropske metropole u ovom regionu.Prema „Studiji dunavskog podru~ja” Srbija, a sa wom i Be-ograd, nalazi se na perifernom delu Dunava uz obja{wewena osnovu politi~kih kriterijuma.

Prema projektu ARGE DONAU, u kome zvani~no u~e-stvuje i Srbija, Beograd je kandidovan da bude jedan od lu~-kih gradova u okviru zajednice lu~kih gradova tzv. DonauHansa.

U svakom slu~aju, Beograd danas ima druga~iju ulogu izna~aj od onog koji je imao u vreme SFRJ, {to zahteva pre-ispitivawe strategije wegovog prostornog razvoja i novogorijentisawa u odnosu na evropske metropole, posebnoonih u centralnoj, isto~noj i jugoisto~noj Evropi. Dve ~i-wenice su od bitnog zna~aja za Beograd:

– Mreà evropskih metropola sve vi{e dobija osobinedinami~ke klasifikacije, gde gradovi koriste konkurent-nu sposobnost da zauzmu odre|en poloàj u mreì. Intere-si i povezivawe interesa, pre svega ekonomskih, u tome supresudni te se umreàvawe gradova sve vi{e vr{i na part-nerskoj interesnoj osnovi. Evropska unija u tom smislupodsti~e umreàvawe gradova centralne, isto~ne i jugoi-sto~ne Evrope sa gradovima na zapadu, ali mreà se stal-no mewa sa promenom interesa.

– Mreà evropskih saobra}ajnih koridora, definisa-na na konferenciji u Helsinkiju, pokriva sve zemqe Evro-pe sa 10 koridora od kojih dva, koridor âáá i koridor H sadva kraka, prelaze preko Srbije, odnosno ukr{taju se u Be-ogradu.

Koncepcija prostornog razvoja, ure|ivawa i za{titegrada Beograda, teritorije od 3.000 km², danas treba da sezasniva na po{tovawu napred navedenih ~iwenica, ali,pre svega, podiù}i planskim i organizacionim re{ewi-ma stepen privla~nosti urbanog podru~ja grada Beograda.Naime, sam poloàj u mreì evropskih gradova mewa sepromenom politi~ke i ekonomske konfiguracije, dok seprednost dva koridora i izuzetnog geografskog poloàja

Beograda mora opravdati tako {to }e se pove}ati privla~-nost za nove investicije i nove kulturne poduhvate. Ovo }ese posti}i:

– doslednom reformom politi~kog i ekonomskog mi-qea koji }e garantovati sigurnost investicija;

– pa`qivom socijalnom politikom koja }e re{iti le-galne predispozicije za re{avawe stambenog pitawa, spre-~avawe bespravne gradwe, razvoj mreè socijalnih uslugai sl.;

– mudrom kulturnom politikom koja }e prirodne i kul-turne vrednosti grada Beograda umeti da postavi kao osnovukupnog razvoja Beograda, potenciraju}i wegov identitet;

– razvojnom politikom koja }e uspostaviti neophodnuekonomsku i ekolo{ku ravnoteù u metropolitenskom pod-ru~ju Beograda koriste}i sve prirodne resurse na odrìvna~in uz pomo} komunalnih sistema;

– usavr{avawem mehanizma upravqawa gradom Beogra-dom kao jedinstvenom metropolitenskom celinom u kojojvlada odre|en stepen me|uzavisnosti, uz razvoj kvalitetnoginformacionog sistema.

Promenom politi~ke situacije sti~u se pretpostavke zavra}awe Beograda u centar Podunavqa, podizawe wegovogranga u konstelaciji evropskih gradova, ali je perspekti-va ekonomskog razvoja i umreàvawa Beograda sa drugimsli~nim metropolama Evrope, pre svega centralne, isto~-ne i jugoisto~ne, i daqe neodre|ena. Izvan Evropske uni-je, korelaciju treba traìti sa Bratislavom, Budimpe-{tom, Bukure{tom i Sofijom, gradovima koji su vi{e ilimawe ozbiqno zakora~ili u proces evropskog regionalnogumreàvawa, a u Evropskoj uniji sa Be~om i Solunom, presvih.

U svetlu ovog pitawa, kapitalnu ulogu ima poloàj Be-ograda na ukr{tawu dva od deset evropskih koridora, ko-ridora âáá i koridora H. Koridor âáá ili „Dunavski ko-ridor” ima specifi~nu ulogu u odnosu na ostale jer mu jereka okosnica, a za Beograd ima kardinalni zna~aj jer gaekonomski, funkcionalno, kulturno pa i duhovno povezujesa Nema~kom, Austrijom, Ma|arskom i drugim dunavskimzemqama, sa neslu}enim i do sada neiskori{}enim poten-cijalima razvoja na potezu Beograd – Smederevo – VelikoGradi{te. U tom pogledu posebno treba ista}i da se Dunavu Evropi sve vi{e posmatra sa stanovi{ta transverzalnihveza, kao geografski longitudinalni element koji traìpremo{}avawe i povezivawe. Primeri veza preko Dunava,Ma|arske i Slova~ke upu}uju na ideju o mostovima kao pri-oritetu i u regionu Beograda, uz neophodne funkcionalnei ekonomske dokaznice.

Koridor H Be~ – Zagreb – Beograd – Ni{ – Solun ikrak H1 Beograd – Budimpe{ta predstavqaju osnovnu ki~murazvoja Srbije, sa Beogradom kao epicentrom. Radi togaukr{tawe ova dva koridora u zoni Beograda treba posma-trati sa stanovi{ta:

– povezivawa na saobra}ajne i infrastrukturne mreègradskog i republi~kog zna~aja;

Godina XLVII Broj 27 15. oktobar 2003. godine Cena 120 dinara

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LISTGRADA BEOGRADA

– budu}eg Beograda kao potencijalno mo}nog multimo-dalnog ~vora, gde se ukr{taju putni, èlezni~ki, re~ni ivazdu{ni saobra}aj;

– rekonstrukcije i modernizacije postoje}e mreè predefinisawa novih strate{kih pravaca;

– kori{}ewa zemqi{ta, pre svega oko magistralnih ko-ridora u okviru administrativnog podru~ja Beograda, od-nosno metropolitena Beograda.

Kapitalne strate{ke zone u metropolitenu Beograda,kao {to su poqoprivredna zona u Zemunu, na Paliluli, uGrockoj ili Mladenovcu, zona Kolubarskog ugqenog base-na u Lazarevcu i Ubu, zona termoenergetike u Obrenovcu iLazarevcu, ili zone strate{ke industrije u [apcu, Vaqe-vu, Obrenovcu ili Pan~evu, treba strukturno redefinisa-ti na ekonomsko-ekolo{koj osnovi. Jedan od prvih zadata-ka u ovoj fazi razvoja predstavqa analiza efekata zapo~e-tih i planiranih objekata (industrija, saobra}aj, privre-da, skladi{ta i sl.), kao i boqe kori{}ewe i moderniza-cija postoje}ih sistema infrastrukture.

Koordinirano i sinhronizovano sa ovim treba organi-zovati i pravce, kapacitete i dinamiku razvoja drugih mre-à infrastrukture. Ova tematika ima svoju transnacio-nalnu (elektro, gas, nafta), nacionalnu i regionalnu di-menziju (TT, voda, otpad) i otvara zna~ajno pitawe za regi-onalni razvoj: pristupa~nost infrastrukturi. Od odgovo-ra na ovo pitawe zavisi budu}e uravnoteèwe razvoja APB,kao i odnos prema {irem regionalnom okruèwu. Poseb-no je zna~ajno da se gradske institucije koje brinu o voda-ma i sanitaciji grada ukqu~e u evropske integracioneprojekte organizovane oko dunavskog sliva.

Evropsku dimenziju Beograd }e u budu}nosti da afir-mi{e:

– kori{}ewe prirodnih i stvorenih potencijala zauskla|en ekonomsko-ekolo{ki razvoj;

– povezivawe u mreù evropskih gradova preko zajed-ni~kih projekata obnove grada i modernizovawe urbanih iruralnih tehnologija;

– rehabilitovawe kulturnih staza, kompleksa i reperaod evropskog zna~aja, kao i prirodno-ekolo{kih sistemakoji Beograd mogu da afirmi{u kao evropsku turisti~kudestinaciju;

– uvo|ewe vi{e reda u kori{}ewe zemqi{ta u gradskomgra|evinskom podru~ju, ali i u poqoprivrednom ataru, uznu`no zaustavqawe i regulisawe bespravne gradwe;

– potencirawe elemenata i repera koji doprinose ani-maciji duha i identiteta grada Beograda kao kompleksneurbano-ruralne celine sa veoma specifi~nim i prepozna-tqivim delovima prostorne strukture u gradovima i pri-gradskom delu.

Aktivirawem razvojnih potencijala grada Beograda,{to u velikoj meri zavisi od kvaliteta upravqawa gradom,odnosno od aktivne upotrebe svih instrumenata kojimagrad raspolaè (normativni, ekonomski, finansijski,organizacioni, tehni~ki), Beograd u budu}nosti moè po-novo da konkuri{e za kategoriju gradova evropskog zna~a-ja konkurentan drugim metropolama na Dunavu (Be~, Bu-dimpe{ta), odnosno u regionu centralne, isto~ne i jugoi-sto~ne Evrope kao {to su Prag, Bukure{t, Kijev, Solunili Atina.

1.2. Dru{tvo

1.2.1. Dana{we stawe i problemi

U razvoju na{eg dru{tva sa aspekta urbanizacije, uprethodnom socijalisti~kom periodu, mogu se razlikovatiruralno, industrijsko i urbano obele`je i dru{tva i gra-da. Po stepenu urbanizacije na{e dru{tvo je i daqe na za-~equ liste sredwoevropskih i isto~noevropskih zemaqa.U~e{}e gradskog stanovni{tva u ukupnom stanovni{tvuSRJ tek po~etkom devedesetih godina prema{ilo je polo-vinu (53%), kada smo, demografski gledano, postali prete-

`no urbano dru{tvo. Glavni akter na{e urbanizacije po-sle Drugog svetskog rata je dràva. Gradovi kao nosiociregionalnih i op{tinskih funkcija bili su razvojni fa-voriti. U wima su gradsko gra|evinsko zemqi{te, privat-ne stambene zgrade i privredni objekti eksproprisani,konfiskovani i nacionalizovani.

Industrijalizacija je bila prete`no zasnovana naekstenzivnom zapo{qavawu radne snage sa sela, {to jeuslovqavalo migracije i brojne cirkulacije (dnevne mi-gracije). Osamdesetih godina migracije selo – grad opa-daju, dok cirkulacije ja~aju. Jedan od rezultata ovakvihtrendova jeste predimenzionsan i saobra}ajno neure|engrad. Sa druge strane, stihijske migracije selo – grad do-vele su do ruralizacije Beograda, {to se vidi po wegovojmorfologiji i po socioprofesionalnoj, odnosno „polu-tanskoj” pripadnosti.

Krizi urbaniteta doprinela je i ~iwenica da je urazvoju na{eg gra|anstva bilo drasti~nog diskontinui-teta, tako da je ono malobrojno i nestabilno i jo{ nepredstavqa dru{tveno konstituisan sloj. Relativno jemali broj onih koji predstavqaju gradsko stanovni{tvou drugom ili tre}em kolenu. Ovaj problem je posebnozao{tren devedesetih godina zbog priliva seoskog i po-lutanskog, naro~ito izbegli~kog stanovni{tva i in-tenzivnog odliva gradskog visokoobrazovanog stanov-ni{tva.

Za postsocijalisti~ku transformaciju i tranziciju uBeogradu moè se re}i da je, u pore|ewu sa centralnoe-vropskim dru{tvima i gradovima, bila usporena i bloki-rana. Prelazak sa jednog sistema na drugi odlikovao semarginalizacijom privrede i dru{tva unutar podele svet-skog ekonomskog sistema na centar, poluperiferiju i pe-riferiju, kao i podràvqewem velikog korpusa nekada-{we samoupravne dru{tvene svojine.

Sunovrat standarda pove}avao je jaz izme|u bogatih isiroma{nih, poga|aju}i i pripadnike sredwe klase. Pau-perizacija je vi{e pogodila gradove, odnosno urbano sta-novni{tvo, tako da na prelazu dva veka postoji oko 40% si-roma{nog stanovni{tva, oko 40% je na granici siroma-{tva, oko 15% moè se svrstati u sredwu klasu, dok je bo-gatih oko 5% (0,5% vrlo su bogati). Vrh dru{tvene lestvi-ce bogatstva svedo~i o rastu diferencijacije, a na dnu sede{ava homogenizacija.

Prostorne posledice, u oblasti organizacije naseqavi{estruko su negativne: masovno polulegalno i ilegalnodozi|ivawe i nadogradwa, predimenzioniranost postavqa-wa „kioska”, podizawe nelegalnih stambenih (sirotiw-skih i luksuznih) i drugih objekata, ukqu~uju}i i novegradske blokove i ~itava naseqa.

1.2.2. Perspektive dru{tvenog razvoja

Perspektiva dru{tvenog razvoja Beograda vezuje se zaizgradwu novog dru{tva u celini sa ciqem da se obezbe-di ukqu~ivawe na{e zemqe i grada u dru{tvo modernihdràva, pre svega Evrope. Konstituisawe novog socio-ekonomskog sistema, izgradwa pravnog poretka koji ga-rantuje ostvarivawe osnovnih qudskih prava prihva}e-nih u savremenom svetu, stvarawe konzistentnog privred-nog ambijenta, ukqu~ivawe u perspektivne svetske toko-ve, kao i uspostavqawe saradwe sa drugim zemqama izokruèwa u svim domenima dru{tvenog delovawa – poli-ti~kom, ekonomskom, obrazovnom, kulturnom, sportskom,humanitarnom itd. osnova su za integrisawe u me|unarod-nu zajednicu.

Kori{}ewe kako postignutih rezultata na planu spoq-ne politike na po~etku tranzicionih promena, tako i geo-grafskih i drugih prednosti kojima Beograd raspolaèpreduslov su za ja~awe sopstvenog poloàja u krugu drugihgradova jugoisto~ne Evrope sa istim aspiracijama. Pri to-me bi orijentacija bila na izgradwi takvog imiya gradakoji je privla~an za ulagawe stranog kapitala u svim we-

Broj 27 – 902 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

govim pojavnim oblicima, i shodno tome, promovisaweprednosti i pogodnosti ove sredine za potencijalna ula-gawa.

Na unutra{wem planu, a s obzirom na sopstvene ras-poloìve potencijale, merama iz gradske nadle`nostineophodno je voditi politiku podsticawa razvoja pro-pulzivnih industrijskih grana i privrednih sektora,sticawa i primene savremenih znawa u proizvodnom iradnom procesu uop{te. Grad tako|e treba da vodi ra~u-na o za{titi op{teg interesa balansirawem odnosa iz-me|u op{tih i pojedina~nih interesa, odnosno raspode-qivawem javno proizvedenog dobra izme|u vlasnika grad-skog zemqi{ta i preduzetnika, izme|u lokalnih privred-nih aktera i nacionalnih i multinacionalnih kompani-ja, izme|u proizvo|a~a i stanovnika, izme|u stanovnikakoji pripadaju razli~itim dru{tvenim slojevima, izme|uvlasnika i zakupaca itd.

Zapo~eta politika urbanih promena treba da budeusmerena na dovr{ewe privatizacije stambenog i poslov-nog prostora, adekvatnu komercijalizaciju gradskih isto-rijskih jezgara, zaokruìvawe rezidencijalnih celina,smawivawe rezidencijalne i komercijalne suburbaniza-cije i socioprostorne segregacije. U ciqu zaokruìvawaorganizacije naseqa preduzima}e se mere za zaustavqawepoluilegalnog i ilegalnog dozi|ivawa i nadogradwe, po-dizawa „divqih” stambenih (sirotiwskih i luksuznih) idrugih zgrada, postavqawe privremenih, monta`nih obje-kata i dr.

Izgradwa novog identiteta Beograda odvija}e se nagradskom, nacionalnom i regionalnom nivou. Na gradskomnivou to podrazumeva revitalizaciju nasle|a predsocija-listi~kog Beograda i izgradwu identiteta na prigradskomnivou ja~awem saradwe sa neposrednim gradskim i rural-nim susedstvom. Na nacionalnom nivou, Beograd kao me-tropola svoj strate{ki identitet treba da formira naglobalnoj dru{tvenoj integraciji koja obuhvata saradwu save}im i sredwim gradovima u zemqi i gradovima sa simbo-li~nim ili istorijskim metropolskim obele`jima. Regi-onalni zna~aj Beograda povezan je sa potrebom isticawawegovog identiteta kao internacionalnog, sredwoevrop-skog ili balkanskog sredi{ta.

1.3. Stanovni{tvo


U periodu od 1948. do 1999. godine ukupno stanovni-{tvo Beograda pove}ano je preko 2,5 puta (sa 634.000 na1.621.000). Kao posledica natprose~nog demografskograsta, uzrokovanog pre svega doseqavawem, stalno je po-ve}avan udeo beogradskog u ukupnom stanovni{tvu cen-tralne Srbije. Ono je 1948. godine iznosilo 15,3% od po-pulacije centralne Srbije, a u 1999. godine pove}ano jena 28,25%.

Stopa nataliteta iznosila je u 1999. godine 8,7 ‰,dok je stopa mortaliteta bila 11,9 ‰. To je razlog {to jestopa prirodnog prira{taja bila negativna (–3,2 ‰).Posledwa decenija dvadesetog veka predstavqa izuzetnosloèn period u demografskom razvoju Beograda. Stanov-ni{tvo se nije obnavqalo prirodnim putem usled niskognivoa ra|awa (pad od 1,4 na 1,2 deteta po èni), tj. ferti-litet je za 40% niì od nivoa neophodnog za prostu repro-dukciju. Stanovni{tvo je prvenstveno uve}ano po osnovumehani~kog priliva, ~ime je ublaèn tempo smawivawastanovni{tva Beograda. U 1999. godini broj stanovnikaBeograda je po tom osnovu uve}an za oko 8.100 lica, ~ime jeublaèn tempo smawivawa stanovni{tva. O~ekivano traja-we ìvota pri ìvoro|ewu kod mu{karaca ima tendencijustagnacije i iznosi 77,7 godina, dok kod èna beleì bla-gi pad sa prose~no 75, 8 godina.

Beogradska populacija moè se svrstati u grupu demo-grafski starih populacija. Promene u starosnoj strukturi

ogledaju se u stalnom opadawu udela mladih uz istovreme-no stalno i sve izraènije pove}awe udela starih. Premaprocenama za 1999. godinu, broj stanovnika mla|ih od 20godina i broj stanovnika starijih od 60 godina gotovo jeisti, odnosno svaki peti stanovnik mla|i je od 20 godina,ali je i svaki peti stariji od 60 godina. Udeo lica stari-jih od 75 godina iznosi oko 5%. Promene u polnoj struktu-ri kretale su se u smeru pove}awa udela ènskog stanovni-{tva, dok je udeo mu{kog gotovo stalno opadao. Tako je uposmatranom periodu odnos mu{karaca i èna bio oko910:1000. U 2001. godini na teritoriji GP ìvelo je oko1.320.000 hiqada stanovnika, {to ujedno predstavqa osno-vu za planirawe budu}ih vrednosti, kako demografskih, ta-ko i prostornih.

1.3.2. Prognoza budu}eg kretawa stanovni{tva

Izuzetan zna~aj razvoja stanovni{tva Beograda, ne samokao demografskog nego i kao politi~kog, ekonomskog, kul-turnog i svakog drugog wegovog izraza, u prvi plan posta-vqa pravilnu procenu tendencija wegovog budu}eg rasta.Me|utim, ovde se kao ozbiqno ograni~ewe pojavquje nepot-puna i nedovoqno precizna analiti~ka osnova (po{to jebio odloèn popis predvi|en za 2001. godinu) i zasnova-nost prognoze na procewenom broju stanovnika sa oslon-cem na popis iz 1991. godine, kretawu vitalnih karakteri-stika, migracija, kao i popisu izbeglih i raseqenih. Re-zultati popisa odrànog prole}a 2002. godine potvrdilisu da nema bitnijih odstupawa u odnosu na u polazu predvi-|eni broj stanovnika pretpostavke ove osnove.

Na prognozu budu}eg kretawa stanovni{tva od presud-nog uticaja su dugoro~ne tendencije fertiliteta, mortali-teta i migracija. [to se ti~e fertiliteta i mortaliteta,o~ekuje se nastavqawe tendencija iz prethodnog perioda.Predvi|a se da stopa fertiliteta u 2021. god. dostigne ni-vo od 1,23 deteta po èni, a o~ekivano trajawe ìvota sa70,5 god. kod mu{kog i 75,5 god. kod ènskog pola ostvare-nog na kraju devedesetih godina dvadesetog veka produìna 73,3, odnosno 77,8 godina. Migraciona kretawa, poduticajem doga|aja iz prethodnog perioda (ratni sukobi, po-liti~ke promene itd.) i normalizovawa politi~ke i eko-nomske situacije u prvim godinama 21. veka, ponovo bi pro-movisala Beograd kao imigraciono podru~je sa ne{to iz-mewenom strukturom doseqavawa – pored migranata iz dru-gih regiona zemqe, odvijao bi se i proces useqavawa stra-nih dràvqana.

U planskom periodu nastavio bi se proces ubrzanogstarewa stanovi{tva, tako da }e na kraju perioda udeo sta-rijih od 60 godina iznositi 27,3%, a mla|ih od 20 godina19,5%, dok bi prose~na starost stanovni{tva bila pove}a-na na 43,6 godina. Prognoze „Centara za demografska is-traìvawa”, zasnovane na prethodnim krakteristikama,pokazale su da }e, shodno o~ekivanim trendovima kretawastanovni{tva, na podru~ju GP u 2021. godini ìveti oko1.322.000 stanovnika. Od presudne va`nosti za planiraweje pravilno dimenzionisati broj lica koja }e po raznimosnovama boraviti u gradu. Stoga je, za ove potrebe, neop-hodno ra~unati sa ne{to ve}im od procewenog broja sta-novnika, odnosno potrebno je u kalkulaciju ukqu~iti iprivremene stanovnike Beograda (studenti, zaposleni ustranim predstavni{tvima, vojna lica i dr.). Sa drugestrane, pove}awe broja stanovnika proiza{lo je i iz po-trebe da se predvide dovoqne rezerve prostora namewenerazli~itim gradskim sadràjima (stanovawe, poslovawe idr.) za slu~aj nepredvi|enih okolnosti. S obzirom da sta-novni{tvo koje privremeno boravi u gradu, optere}uje svesocijalne, infrastrukturne i ostale fondove, u planer-skim projekcijama se ra~unalo sa 1.400.000 stanovnika napodru~ju GP u 2021. godini. Mi{qewe je da pove}awe odoko 5% u odnosu na projekciju stalnog stanovni{tva pred-stavqa zadovoqavaju}u meru osigurawa pri razli~itimprora~unima (stepen izgra|enosti i dr.).

15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 903

Tabela 1: Projekcija broja stanovnika i brojazaposlenih na podru~ju GP Beograda

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Godine Broj stanovnika Broj zaposlenih

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2001. 1.320.000 420.0002002. 1.328.000 422.0002003. 1.336.000 430.0002004. 1.344.000 439.0002005. 1.352.000 448.0002006. 1.360.000 457.0002007. 1.363.000 465.0002008. 1.365.000 474.0002009. 1.368.000 482.0002010. 1.371.000 491.0002011. 1.373.000 499.0002012. 1.376.000 505.0002013. 1.379.000 511.0002014. 1.381.000 516.0002015. 1.384.000 521.0002016. 1.387.000 526.0002017. 1.389.000 529.0002018. 1.392.000 532.0002019. 1.395.000 536.0002020. 1.397.000 540.0002021. 1.400.000 545.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Iz projekcija stanovni{tva za podru~je GP i wegovog

u~e{}a u stanovni{tvu centralne Srbije proizilazi da }eporasti u~e{}e stanovni{tva koje ìvi na teritoriji GPu stanovni{tvu centralne Srbije sa 22,6%, koliko je izno-silo u 2001. godini, na preko 24% u 2021. godini.

1.4. Ekonomija


Privredni ambijent Beograda prethodne decenije u eko-nomskoj sferi karakteri{u ista obele`ja koja su uticala natrendove i stawe u celoj zemqi. Uzroci pojava su spoqa{we iunutra{we prirode. U prvoj grupi od presudne va`nosti su:

– smawewe veli~ine dràvnog i trì{nog prostora,– ekonomske sankcije Evropske unije i Saveta bezbed-

nosti UN,– tranziciona kriza zemaqa biv{e isto~ne Evrope,– zatvarawe trì{ta razvijenih zemaqa uslovqenih

globalizacijom politi~kih i ekonomskih veza,– stagnacija svetske privrede i zao{travawe du`ni~ke

krize.U drugoj grupi, grupi unutra{wih faktora koji su uti-

cali na oblikovawe dana{weg ekonomskog stawa, najkrup-niji su:

– nekonzistentnost i nedovr{enost privrednog ambijen-ta uz ~este promene institucionalnih uslova privre|ivawa,

– suprotstavqenost dva modela – samoupravnog i trì-{nog,

– nestabilnost uslova privre|ivawa – kursa i cena,– ratno okruèwe, veliki priliv izbeglih i interno

raseqenih lica i odliv mladih stru~nih kadrova sa savre-menim tehnolo{kim znawima.

U periodu od 1989. godine, kao godine nakon koje je na-stupila erozija ekonomskih i socijalnih prilika i 2000.godine, izdvajaju se dva potperioda. Prvi, do 1994. godine,pratilo je produbqivawe ekonomske i socijalne krize.Drugi je vezan za dono{ewe Programa rekonstrukcije mo-netarnog sistema i strategije ekonomskog oporavka Jugo-slavije, koji je dao zapaène stabilizacione rezultate,ali na strukturnom planu nije doveo do potrebnog pomaka.

Na po~etku novog planskog ciklusa, u 2000. godini, uodnosu na 1989. godinu ekonomsku situaciju na podru~ju GPobeleàvaju:

– pad ukupnog dru{tvenog proizvoda sa 4.400 milionana 2.400 miliona evra;

– pad dru{tvenog proizvoda po stanovniku sa 3.400 na1.780 evra;

– izmena privredne strukture: smawewe u~e{}a indu-strije u DP (sa 38,4% na 27,6%) i gra|evinarstva (sa 8,3%na 6,5%), a pove}awe u~e{}a trgovine (sa 22,9% na 27,7%)i sektora usluga;

– smawewe investicionih ulagawa sa 990 miliona na420 miliona evra;

– opadawe broja zaposlenih za oko 140.000 (sa 563.000 na420.000);

– pove}awe broja nezaposlenih lica za oko 30.000 (sa73.000 na 103.000), {to se odrazilo na pove}awe stope ne-zaposlenosti koja iznosi oko 24% i pojava vi{ka zaposle-nih od oko 30%.

Ocena dostignutog nivoa rasta dru{tvenog proizvodaobuhvata sve sektore svojine i tzv. sivu ekonomiju koja je zaove potrebe ukalkulisana sa 20% vrednosti DP. Istovre-meno, tako obra~unat DP predstavqa osnovu za prognozumogu}nosti budu}eg razvoja.

1.4.2. Perspektive ekonomskog razvoja

Perspektiva ekonomskog razvoja Beograda oslawa se naKoncepciju privrednog razvoja Beograda u periodu 2002-2006-2021. konsalting firme FAKTIS i razvojnu strategiju za-snivanu na kori{}ewu realnih mogu}nosti. To zna~i da sepo{lo od dostignutog ukupnog nivoa razvoja, od postoje}eprivredne strukture, kao i od specifi~nosti Beograda, po-sebno wegovog centralnog dela koji ima obele`ja admini-strativnog, obrazovnog i kulturnog sredi{ta. Imaju}i to uvidu, kao i ispoqene tendencije u drugim evropskim gradovi-ma i glavnim gradovima zemaqa u tranziciji, o~ekuje se da }edo}i do postepene pozitivne promene privredne strukture.

Strategija sa kojom ra~una ovaj GP opredeqena je sle-de}im ~iwenicama:

a) op{ti nivo ekonomske aktivnosti u Beogradu egzoge-no je izazvan, {to zna~i da deo resursa, razvojne aspiraci-je i potro{a~ke navike stanovni{tva odgovaraju vi{emnivou dru{tvenog proizvoda po stanovniku od onog koji jezate~en na po~etku planskog perioda;

b) rast privredne aktivnosti u velikoj meri moè da seosloni na postoje}e resurse, kao {to su radna snaga, polo-àj grada i delom proizvodni i drugi objekti;

v) navedeni faktori, kao i druga obele`ja ovda{weprivrede (saobra}ajne veze, infrastrukturna opremqe-nost, poznavawe trì{nog na~ina poslovawa i sl.), pre-dstavqaju osnovu za privla~ewe stranih investicija, ali uzsu{tinsku promenu zakonodavnog i op{teg privrednog idru{tvenog ambijenta;

g) vitalnost privatnog sektora sa fleksibilnim pro-izvodnim programima i wegov daqi organizovano spontanrazvoj, predstavqa dodatnu mogu}nost sveukupnog razvoja.

Opredeqivawe ciqeva razvoja u narednom periodu ba-zira se i na ~iwenici sporijeg tempa transformacije pri-vrede u odnosu na o~ekivawa, pre svega u domenu privatiza-cije i transformacije dru{tvenih i dràvnih preduze}a,kao i na sporijem prilivu inostranih sredstava bez kojihnije mogu}e aktivirawe razvojnih potencijala, niti ostva-rivawe ciqnog nivoa produkcije, posebno ne u kratkom ro-ku. Shodno tome, o~ekuje se da }e razvoj privrede i}i u dvapravca. S jedne strane odvija}e se u pravcu prestrukturira-wa postoje}e proizvodwe, a s druge te}i }e proces brègrazvoja malih i sredwih (privatnih) preduze}a.

Polaze}i od zate~enog stawa i ocene mogu}nosti razvoja nateritoriji GP izdvajaju se dva dominantna strate{ka ciqa:

1. ubrzawe rasta dru{tvenog proizvoda tako da on sre-dinom planskog perioda dostigne nivo iz 1989. godine,{to zna~i iznos od oko 8,100 miliona evra i

2. dostizawe, do 2021. godine, privredne strukturesli~ne onoj u glavnim gradovima drugih evropskih zemaqa(gde dominira tercijarni sektor) i nivoa dru{tvenog pro-izvoda od oko 5.700 evra po stanovniku.


Ostvarewe postavqenih ciqeva treba da obezbedi po-rast dru{tvenog bogatstva, povratak beogradske privre-de na svetsko trì{te, vi{i nivo zaposlenosti i, kaorezultat svega toga, podizawe li~nog standarda i dru-{tvenog blagostawa. U tim uslovima strukturu privredeBeograda odlikovalo bi nisko u~e{}e industrije i vi-soko u~e{}e gra|evinarstva (ukqu~uju}i poslove sa ne-kretninama), finansijskih usluga i komunalnih delat-nosti.

U tranzicionim uslovima otvara se prostor za brìrazvoj privatnog sektora, naro~ito malih i sredwihpreduze}a. Proizvodni programi tako nastalih privat-nih preduze}a su fleksibilniji i omogu}avaju relativ-no lako seqewe kapitala iz jedne industrijske grane udrugu ili iz jedne oblasti u drugu. Pored toga, u sekto-ru usluga ova preduze}a nude vi{i kvalitet i teè dazadovoqe potrebe razli~itih segmenata trì{ta (sta-novni{tva sa ve}im dohotkom, trgovinu proizvodimavisoke tehnologije, {iri spektar finansijskih i dru-gih usluga).

Prilikom opredeqivawa za oblike privrednog raz-voja vodilo se ra~una i o propulzivnosti pojedinih sek-tora i industrijskih grana kako sa aspekta postoje}eg iperspektivnog nivoa doma}e tra`we, tako i sa aspektamogu}nosti izvoza prilago|enog izmewenoj izvoznoj tra-`wi. U okviru razvojnih podsticaja prednost }e imatiupravo propulzivne industrijske grane i sektori. Naosnovu kriterijuma, kao {to su visok nivo prodaje na do-ma}em trì{tu, zainteresovanost stranih investitora,o~ekivan visok rast izvoza i iskustva drugih zemaqa utranziciji, kao propulzivne izdvajaju se slede}e indu-strijske grane:

– prehrambena industrija (industrija mleka, mesa, po-vr}a, konditorskih proizvoda i pi}a),

– hemijska industrija (farmaceutska industrija, baznahemija, boje i lakovi, kozmetika, industrija gume, uqa i ma-ziva),

– metaloprera|iva~ka delatnost (kugli~ni leàjevi,odlivci),

– elektroindustrija (telekomunikacioni, rashladni imerni ure|aji),

– nemetali i gra|evinski materijal (blokovi i keramika),– industrija papira i grafi~ka delatnost i– reciklaà sirovina.

Pored pomenutih industrijskih grana, u propulzivneproizvodne sektore ubrajaju se saobra}aj i veze, ugostiteq-stvo i turizam, gra|evinarstvo i komunalne usluga. U ve}i-ni ovih oblasti postoje pogodnosti za ubrzawe razvoja, a tepogodnosti proisti~u iz geografskog poloàja, mreè in-frastrukturnih i poslovnih objekata, kao i perspektivnihpotreba.

Strategija privrednog razvoja pretpostavqa takav rastdru{tvenog proizvoda koji }e oko 2010/2011. godine daobezbedi dostizawe nivoa iz 1989. godine, tj. nivo pre ne-go {to je zapo~elo devastirawe privrednih potencijala.Procewuje se da }e dru{tveni proizvod da raste po prose~-noj godi{woj stopi od oko 5,5%, s tim {to bi na po~etkuperioda porast bio brì (iznosio bi oko 7% prose~no go-di{we), a potom bi se usporavao (prose~ni godi{wi rastiznosio bi oko 4,5%). U 2021. godini DP, u iznosu od oko8.100 miliona evra, nadma{io bi onaj iz 2000. godine okotri puta. Dru{tveni proizvod po stanovniku rastao bi ne-{to sporije, odnosno po stopi od 5,2% godi{we, tako dabi nivo iz 1989. god. bio dostignut oko 2012. godine. Tastopa obezbe|uje dru{tveni proizvod po stanovniku na ni-vou od oko 5.700 evra, {to je, u odnosu na 2000. godinu, 2,8puta ve}i iznos.

Na po~etku perioda najve}i doprinos privrednomrazvoju poticao bi od industrije – prose~na stopa rastaindustrijske proizvodwe iznosila bi preko 8% u prvimgodinama, a potom bi se smawivala tako da u proseku zaceo period iznosi 2,9%. Dinami~an rast industrije mo-gu} je jer u woj ima najvi{e neiskori{}enih resursa, aniska je i startna osnova. Orijentacija na industrijskuproizvodwu potrebna je i zbog izgradwe neophodne bazeza razvoj tercijarnih delatnosti u budu}nosti, s obziromna to da se razvoj tercijara intenzivira nakon dostiza-wa odre|enog nivoa razvijenosti (nivo DP po stanovni-


Tabela 2:Projekcija dru{tvenog proizvoda po oblastima na podru~ju GP Beograda (u mil. evra)

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Godine GDP Industrija Poqoprivred. Gra|evinarsto Saobra}aj Trgovina Ugostiteqstvo Usluge Ostalo DP po

i {umarstvo i turizam stanovniku–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1989. 5.000 1.900 260 420 510 1.140 150 350 250 3.9002000. 2.700 600 150 180 320 760 90 320 160 2.0002002. 2.900 700 160 190 350 780 100 310 160 2.1002003. 3.100 800 170 190 380 800 100 300 170 2.3002004. 3.300 900 180 200 410 820 100 290 180 2.4002005. 3.500 1.000 180 210 440 840 110 270 180 2.6002006. 3.700 1.100 190 220 480 860 110 260 190 2.7002007. 4.000 1.200 180 260 530 910 120 310 220 2.9002008. 4.300 1.200 170 310 590 960 130 360 260 3.2002009. 4.600 1.200 160 360 650 1.020 140 420 290 3.4002010. 5.000 1.300 150 420 710 1.070 150 490 330 3.6002011. 5.200 1.300 130 480 760 1.120 160 570 360 3.8002012. 5.400 1.200 120 550 800 1.160 170 660 400 3.9002013. 5.700 1.200 110 620 850 1.200 170 720 450 4.1002014. 5.900 1.200 100 700 900 1.230 180 780 540 4.3002015. 6.200 1.100 90 780 940 1.260 190 880 590 4.5002016. 6.500 1.100 80 870 990 1.280 190 980 650 4.6002017. 6.800 1.100 70 970 1.030 1.290 190 1.090 710 4.8002018. 7.100 1.100 60 1.080 1.070 1.300 200 1.290 700 5.0002019. 7.400 1.100 60 1.190 1.110 1.300 200 1.500 690 5.2002020. 7.700 1.000 50 1.310 1.140 1.290 200 1.700 700 5.5002021. 8.100 1.000 40 1.450 1.180 1.300 210 1.910 710 5.700–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––prose~.st. rasta 5,3 2,6 -6,0 10,5 6,4 2,6 3,9 8,9 7,5 5,2–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ku u rasponu od 3.500 do 4.500 evra). Pored toga, rast dru-{tvenog proizvoda u industriji bio bi i rezultat dina-mi~nog rasta proizvodwe u propulzivnim granama, po-sebno prera|iva~koj industriji. Kori{}ewe ovih pogod-nosti uticalo bi da na kraju projekcionog periodastruktura industrije bude izmewena – propulzivne indu-strijske grane ~inile bi oko 90% ukupne industrijskeproizvodwe.

Prose~na stopa rasta dru{tvenog proizvoda saobra}ajai veza iznosila bi 6,4% i to kao rezultat izrazitog rastafizi~kog obima usluga u drumskom, èlezni~kom i PTTsaobra}aju. Kako je Beograd raskrsnica plovnih i drum-skih puteva, razvoju saobra}aja treba dati visok prioritet,a prvenstveno modernizaciji putne i èlezni~ke mreè irazvoju lu~ke i pristani{ne infrastukture.

Ugostiteqstvo i turizam ostvarivali bi godi{wustopu rasta dru{tvenog proizvoda od 3,9% po osnovu po-ve}awa obima prometa, broja no}ewa i vanpansionske po-tro{we. Ubudu}e bi trebalo oja~ati turisti~ku ponudurazvijawem tzv. biznis turizma, kao i {irewem regio-nalne turisti~ke ponude. Teku}a turisti~ka ponuda morase u~initi raznovrsnijom – treba pove}ati ponudu hotel-skih usluga visoke kategorije (izgradwa hotela poznatihsvetskih kompanija) i luksuznih ugostiteqskih objekata.Tako|e, ona mora biti znatno boqe medijski predstavqe-na kako na konvencionalnim, tako i na interaktivnimmedijima.

Rast dru{tvenog proizvoda gra|evinarstva iznosio bi10,5% prose~ne godi{we proizvodwe i bio bi rezultat iz-gradwe novih trgovinskih i poslovnih objekata, rekon-strukcije putne mreè i razvoja novih usluga, prvenstvenokompletnog opremawa pojedinih lokacija, izgradwe i pro-daje poslovnog i stambenog prostora.

Pove}awe obima i kvaliteta usluga komunalnih delat-nosti osnovni je preduslov za rast dru{tvenog proizvoda uovoj delatnosti, a predstavqa i osnovu za razvoj drugihoblasti i izgradwu dobrog imiya Beograda.

Na kraju planskog perioda, privredna struktura na pod-ru~ju GP bila bi slede}a: industrija bi ~inila oko 16%,poqoprivreda 0,5%, gra|evinarstvo oko 18%, saobra}aj iveze 14,5%, trgovina 16%, finansijsko-tehni~ke uslugeoko 23,5% i turizam sa ugostiteqstvom 2,%.

Projekcija broja zaposlenih bazira se na postoje}emstawu, planiranom sektorskom rastu dru{tvenog proizvo-da i ostalim razvojnim pretpostavkama. U periodu do2021. god. broj zaposlenih }e se pove}ati sa 420.000 na545.000, {to je porast od 125.000. Planira se da ceo pri-rast bude ostvaren u privredi, dok bi u neprivredi, uz me-|usektorska pomerawa, uglavnom bio zadràn postoje}inivo. Stopa rasta zaposlenosti iznosi}e 1,3% prose~nogodi{we, {to je znatno ispod rasta dru{tvenog proizvo-da. To zna~i da }e ve}i doprinos stvarawu dru{tvenogproizvoda dati pove}awe produktivnosti rada i tehni~-ko-tehnolo{ki progres. Predvi|eno kretawe broja zapo-slenih dovelo bi do porasta wihovog u~e{}a u stanovni-{tvu koje ìvi na podru~ju GP – to u~e{}e iznosilo bioko 39% i predstavqalo bi pove}awe od 7,5 strukturnihpoena u odnosu na planski polaz. Posmatrano po sektori-ma delatnosti, primarni sektor bi ~inio oko 0,5%, se-kundarni 26% i tercijarni 73,5%.

Tabela 3:Ukupna zaposlenost po sektorima delatnosti

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Godina Ukupno Privreda NeprivredaPrimarni Sekundarni Tercijarni

sektor sektor sektor

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2001. 420.000 293.000 127.000 5.900 138.200 275.900

2021. 545.000 418.000 127.000 2.200 142.000 401.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Po oblastima i delatnostima broj zaposlenih dat je uslede}oj tabeli:

Tabela 4:Zaposlenost po oblastima i delatnostima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Oblasti i delatnosti (sektori GP) 2001. 2021.––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Privredne delatnosti i privredne zone 148.600 160.000Komercijalne zone i gradski centri 86.500 174.500Javne slu`be, javni objekti i kompleksi 124.500 124.500Sport i sportski objekti i kompleksi 1.300 1.500Sistem zelenih povr{ina 500 700Poqoprivreda i poqoprivredne povr{ine 5.800 2.200Aktivnosti na vodi i vodene povr{ine 350 500Saobra}ajni sistemi 38.000 61.000Infrastrukturni sistemi 14.500 20.000PODRU^JE GP 420.000 545.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

I pored brojnih nepoznanica u sferi dru{tvenog iekonomskog sistema, za potrebe ekonomske podr{ke pro-stornom rasporedu, odnosno investirawa u daqe ure|iva-we, izgradwu i opremawe na podru~ju GP Beograda, pristu-pilo se projektovawu investicionih sredstava. Pri tomese po{lo od o~ekivanih promena u oblasti privre|ivawa,posebno u sferi podsticawa privatne inicijative i dava-wa pogodnosti za strana ulagawa. Procena investicionihsredstava data je na bazi o~ekivanog rasta dru{tvenog pro-izvoda i tendencija u zemqama koje su pro{le tranzicioniperiod. Predvi|a se da }e bruto investicije u osnovnasredstva u 2021. godini iznositi 1,450 mlrd. evra {to jeoko 2,5 puta vi{e nego 2000. godine. Taj nivo sredstavaobezbe|uje stopa rasta od 4,3% prose~no godi{we, s tim{to bi ova sredstva prvih godina planskog perioda ostva-rivala u~e{}e od oko 22% u dru{tvenom proizvodu, dok bina kraju perioda wihovo u~e{}e palo na oko 18%. U dvade-setogodi{wem periodu, procewuje se, za investicione po-trebe bilo bi mogu}e izdvojiti oko 21 mlrd. evra, od ~egaoko 65% ili oko 13,5 mlrd. evra za potrebe privrede, a oko35% ili 7,5 mlrd evra za neproizvodne delatnosti. Slede-}i dosada{wu praksu, oko 20% raspoloìvih sredstava bi-lo bi usmereno na odràwe dostignutog nivoa postoje}ihkapaciteta, odnosno sluì}e za revitalizaciju postoje}ihobjekata i prate}e opreme, a gro procewenih sredstava ula-gao bi se u nove investicione programe.

Tabela 5:Bruto investicije u osnovna sredstva u milionima evra––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Bruto investicije Kumulativ 2002–2021. U~e{}e––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno bruto investicije 21,000 100.0Investicije u privredu 13,500 65.0Investicije u neprivredu 7,500 35.0––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 6:Bruto investicije u neprivredu u milionima evra

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Bruto investicije u neprivredi Kumulativ 2002–2021. U~e{}e––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Invest. u stambenu izgradwu 2,600 35.0Inv. u komun. i saobra}. infrast. 4,100 55.0Inv. u javne slu`.,dr`.org.i DPO 800 10.0––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno 7,500 100.0––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

U ovom planskom periodu predvi|a se zaokret u politi-ci finansirawa neprivrednih investicija. Po{to jeosnovni problem u gradu dotrajala komunalna infrastruk-tura, planira se da se u wenu revitalizaciju i pro{ireweutro{i oko 55% raspoloìvih neprivrednih sredstava.Istovremeno, ulagawa u ure|ivawe zemqi{ta i komunalnuinfrastrukturu doprine}e realizaciji opredeqewa kaunapre|ewu kvaliteta i podizawu urbanog nivoa grada i na


taj na~in postati stimulans za wegov daqi ukupan razvoj.Za realizaciju ciqeva razvoja neophodan je znatan obim

investicionih ulagawa, ali to ipak ne zna~i da bi se budu-}i razvoj odvijao samo {irewem i otvarawem novih privred-nih zona. Nove zone }e se formirati u skladu sa zahtevima,pre svega, krupnih investitora. Investirawe u industriju,pored ostalog, zna~i}e i ponovno kapitalno opremawe rad-nih mesta za ve} zaposlene radnike, uz ulagawa u radna mestaza nove radnike. Nakon 5–6 godina investirawa, promeni}ese oblik, opremqenost, a ~esto i vrsta radnog mesta gotovosvih zaposlenih u industriji. U narednom periodu investi-ra}e se prvenstveno u novu opremu onih postoje}ih industrij-skih preduze}a ~ija proizvodwa ima perspektivu, samostalnoili inkorporirana u sisteme me|unarodnih kompanija.Objekti i infrastruktura preduze}a koji nemaju perspekti-vu bi}e rekonstruisani i dobija}e nove namene.

Ubudu}e treba nastojati da se prvenstveno nastavi da-qe ure|ivawe i infrastrukturno opremawe postoje}ihprivrednih zona u kojima }e se kao investitori javqatinajpre strani, a postepeno i sve vi{e, doma}i investito-ri. Uporedo sa ovim potrebno je i otvarawe novih privred-nih zona. Kod stranih ulagawa (ukqu~uju}i i ona koja }eimati oblik kupovine doma}ih dru{tvenih preduze}a) tre-ba insistirati na po{tovawu propisa koji se odnose naza{titu okoline, odnosno interesa drugih privrednih su-bjekata i gra|ana. Zna~ajnija izgradwa u Beogradu moè seo~ekivati u okviru razvoja saobra}ajnih i tercijarnih de-latnosti gde }e tako|e dominirati strane investicije. Iz-gradwu novih poslovnih objekata – hotela, trgovinskihobjekata i sl. – po pravilu treba razvijati u gradskom tki-vu, dok u privredne zone treba usmeravati izgradwu skla-di{ta i celovitih distributivnih centara.

Kqu~ni preduslovi za strana ulagawa stvaraju se, presvega, na saveznom i republi~kom nivou i odnose se na li-beralan trì{ni reìm, stabilnost novca i liberaliza-ciju spoqne trgovine, jednak tretman stranih i doma}ihulaga~a, {to su uslovi koji se sve vi{e ostvaruju. Re{ava-we pitawa privatizacije, a naro~ito omogu}avawe kupovi-ne gra|evinskog zemqi{ta u dràvnoj svojini, dodatnotreba da doprinese privla~ewu stranog kapitala.

Sam grad, sa svoje strane, treba da se orijenti{e naure|ivawe privrednih zona i podizawe kvaliteta i efika-snosti komunalne privrede. U tom smislu treba maksimal-no pojednostaviti na~in dodele lokacija i proceduru pri-bavqawa gra|evinskih dozvola, a na~in dodele lokacijamora biti transparentan i javan. U pogledu budu}e stambe-ne izgradwe, ocewuje se da je malo verovatno da }e biti po-trebne nove lokacije za masovniju stambenu izgradwu, jerse broj stanovnika prema demografskim prognozama vi{ene}e uve}avati, mada se jedan deo wih mora obezbediti zbogpromena u stambenoj tra`wi. Pored toga, u Beogradu se vi-{e ne}e razvijati delatnosti kojima je potrebna radnasnaga niìh kvalifikacija, a koja je ranije dolazila izunutra{wosti.

Umesto {irewa stambenih podru~ja, u budu}nosti }e odprvorazrednog zna~aja biti pitawe odràvawa postoje}ihvelikih stambenih zgrada za kolektivno stanovawe, po{toveliki broj tih zgrada ve} sada iziskuje znatne gra|evin-ske intervencije. Na drugoj strani, novi privredni sistemprodukova}e na {irem planu nove socijalne razlike, takoda }e imu}nije stanovni{tvo u budu}nosti ispoqavati tra-`wu za kvalitetnijim stanovawem. Na drugoj strani, po-trebno je razvijawe socijalnog i ekonomski pristupa~nogstanovawa. Poseban sistem mera za ostvarewe strategijerazvoja odnosi se na promenu imiya grada i na~in wegovogpredstavqawa u svetu. Osnovna mera u tom sklopu jeste iz-gradwa i prezentacija novog imiya grada, ne samo kaoglavnog grada ve} i kao zna~ajnog grada jugoisto~ne Evro-pe. U tom smislu je potrebna strategija koja u prvi planstavqa kosmopolitski i evropski duh grada, uz zadràvawetradicionalnih elemenata koji ga ~ine posebnim u odnosuna druge.

Kako inostrana iskustva govore da se razvoj svakog ve-likog grada bazira na nekom velikom doga|aju ili manife-staciji koja se periodi~no ponavqa, treba jednom re~ju idaqe podràvati postoje}e kulturne, sportske i druge ma-nifestacije i nastaviti, ali iskoristiti postoje}e po-tencijale i za popularizaciju novih koje }e Beograd jasnorazlikovati od drugih gradova u okruèwu i privu}i inve-stitore i turiste.

1.5. Gra|evinsko zemqi{te

Prethodni zakoni o gra|evinskom zemqi{tu prestalisu da vaè i zameweni su odredbama poglavqa áâ Zakona oplanirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik Republike Sr-bije”, br. 47/2003). Me|utim, dono{ewe odgovaraju}ih no-vih propisa i akata tek predstoji, pa se i problemi i po-voqnosti u vezi sa ovim promenama moraju aktivno preva-zilaziti i koristiti, a ~iwenice i podaci o dosada{wojstrukturi gra|evinskog zemqi{ta }e u tome biti vaàn ~i-nilac. Gradsko gra|evinsko i gra|evinsko zemqi{te u du-èm periodu progla{avano je dru{tvenim, odlukama gradai op{tina Beograda, ali jo{ ne postoji digitalizovanapredstava o poloàju tog zemqi{ta u GP. Tako|e, ne posto-ji jasno razdvojeno zemqi{te u javnom sektoru (po ulicamai javnim objektima) od ostalog gradskog (dràvnog) gra|e-vinskog zemqi{ta. Ustav SRJ dozvoqavao je da gradskogra|evinsko zemqi{te bude u svim oblicima svojine, {toUstav SR Srbije nije tako definisao, te i Ustav Srbije iZakon o gra|evinskom zemqi{tu gradsko gra|evinsko ze-mqi{te tretiraju samo kao dràvno, pa se ne moè priva-tizovati. Takva odredba onemogu}ava kvalitetno gazdova-we zemqi{tem i suàva okvire zemqi{ne politike.

Osnovni podaci o stawu zemqi{ta na teritoriji GP su:– GP zahvata oko 77.600 ha sa 296.000 parcela, od ~ega je

84% gradsko gra|evinsko – dràvno. Samo 1% je gra|evin-sko – me{ovite svojine, a 15% ostalo zemqi{te – negra|e-vinske namene;

– od 77.600 ha, op{tine koriste 6%, razne direkcije2%, grad 2% (ukupno grad 10%), @TP 2%, PKB 11%, doksu ostalo razni dru{tveni i privatni korisnici koji ima-ju pravo kori{}ewa kao status;

– od 77.600 ha, vodno zemqi{te je 5%, {umsko 7%, podputevima je 5%, pod objektima 3%, dok je poqoprivredno,kao i prethodno, preklopqeno sa gra|evinskim i obuhvata70% kori{}ewa;

– kontinualno izgra|eno podru~je obuhvata oko 22.000ha, ili blizu 30% prostora GP;

– gra|evinskim zemqi{tem gazduje JP Direkcija za gra-|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda u ime grada;

– Direkcija za gra|evinsko zemqi{te delimi~no ure|u-je zemqi{te i ustupa ga korisnicima konkursom na neogra-ni~eni rok (u svetu se zemqi{te daje u zakup na 49, 99 ilivi{e godina);

– grad Beograd, kao ni ostale lokalne samouprave u re-publici, nemaju pravo vlasni{tva nad gra|evinskim ze-mqi{tem po{to je ukupno zemqi{te (u ranijem statusudru{tveno) prevedeno u svojinu Republike Srbije, koja je iukwièna kao vlasnik tog zemqi{ta;

– javna komunalna preduze}a gazduju komunalnim fondo-vima, a odgovorna su gradskoj upravi;

Rezime stawa gra|evinskog zemqi{ta u GP upu}uje nabrojne probleme, me|u kojima su najve}i:

– posle Drugog svetskog rata nacionalizacijom, konfi-skacijom i drugim oblicima podràvqewa progla{en jedràvnim veliki deo zemqi{ta u podru~ju GP, dok je Usta-vom zabraweno otu|ewe istog;

– crno trì{te, nedostatak zakupa zemqi{ta, simbo-li~ne cene komunalija i stanarina, administrativno ga-zdovawe infrastrukturom, nepoznavawe rente, a posebnoneekonomski mehanizmi wenog zahvatawa, omogu}ili suprivatizaciju ovih sredstava od strane korisnika, {to jeuslovilo opstanak niskoprofitnih firmi u centru grada,posebno na najatraktivnijim lokacijama, zbog ~ega su gra-


|evinsko zemqi{te i infrastruktura postali usko grlorazvoja Beograda, sa brojnim negativnim posledicama;

– u perifernim zonama GP i okru`ju vlasnici i kori-snici zemqi{ta neovla{}eno ga parceli{u i prodaju pri-vatizuju}i rentu, ~ime podsti~u bespravnu izgradwu, {to jepoprimilo velike razmere;

– nemogu}nost kapitalizacije zemqi{ta u postoje}em si-stemu oteàva doma}insko poslovawe jer svojina na gra|e-vinskom zemqi{tu nije adekvatno re{ena, te predstoji veli-ki problem denacionalizacije i restitucije, {to }e bitineophodno hitno re{avati uz sve posledice koje to nosi;

– nije afirmisan zakup zemqi{ta, niti brojne drugetransakcije svojinskih prava – hipoteke i sl., {to sveznatno umawuje pozitivne efekte koji se ina~e mogu reali-zovati aktivirawem ovih mogu}nosti;

– poseban problem je veliki broj lokacija koje je Di-rekcija za gra|evinsko zemqi{te ustupila investitorimana podru~ju GP u posledwih pet godina (za preko 4 milio-na m² stambenog i poslovnog prostora, {to je veli~ina odpreko 50.000 stanova), a od toga je realizovano svega 18%,dok je 82% nerealizovano, {to je jedan od razloga zbog ~e-ga nema dovoqno slobodnih lokacija u Beogradu (prilogtabela ustupqenih a nerealizovanih lokacija po namenamai op{tinama).

Osnovni ciq razvoja oblasti gazdovawa zemqi{tem mo-è se ostvariti takvim modelom upravqawa zemqi{temkoji uvaàva trì{te, sa jedne i po{tuje princip poslo-vawa javnog sektora, sa druge strane. Op{ti interes i jav-ni sektor su korektori trì{ta koje razvijaju neke stranezemqe gde ovaj sektor zahvata do 30% ekonomskog ìvota,dok u evropskim zemqama javni sektor zahvata od 40% –60%, {to ukazuje na model tranzicije sistema koji je Srbi-ji najbliì. U tom smislu strategija gazdovawa nekretni-nama i zemqi{ne politike moè se definisati:

– denacionalizacijom gra|evinskog zemqi{ta kaopretpostavkom razvijawa trì{ta u ovoj oblasti i brzimpreobraàjem na{eg dosada{weg sistema gazdovawa ze-mqi{tem u trì{ni;

– za{titom socijalnih kategorija gra|ana od trì{nogdelovawa putem posebnih mehanizama;

– afirmacijom potencijalne rente i uvaàvawem svihu~esnika u wenom efektuirawu (vlasnik zemqi{ta, gradi-teq, zakupac objekta i lokalna zajednica), {to }e omogu}i-ti doma}insko pona{awe;

– demetropolizacijom Beograda koja }e se posti}i po-sebnim merama, naro~ito realnim cenama i instrumentimagazdovawa zemqi{tem bez socijalizacije tro{kova kao dosada, osim za kategorije gra|ana koji svojim ekonomskimstawem stvarno to zahtevaju;

– razradom mehanizama za aktivirawe do sada ustupqe-nih a nerealizovanih lokacija (kako bi se obezbedio dovo-qan broj parcela za novogradwu i rekonstrukciju grada);

– razdvajawem javnog od ostalog gra|evinskog zemqi{taza koje se hitno mora stvoriti elektronska baza podataka;

– zajedni~kom razvojnom, poreskom, urbanom i zemqi-{nom politikom grada i svih gradskih op{tina.

U ovom generalnom planu obra|eno je vi{e oblasti iobezbe|eno je dovoqno po~etnih osnova za ispuwewe zakon-skih odredaba u propisanim rokovima datim za transfor-maciju i ure|ewe sistema gra|evinskog zemqi{ta, {to }eomogu}iti organizaciju detaqnog i operativnog odre|iva-wa javnog gra|evinskog zemqi{ta, ostalog gra|evinskogzemqi{ta, gra|evinskih rejona, reprivatizacije i deek-sproprijacije i formirawe racionalno ure|enog trì{tagra|evinskog zemqi{ta u Beograd.

1.6. @ivotna sredina

Stawe ìvotne sredine Beograda odre|eno je wegovimprirodnim uslovima, urbanom fizi~kom strukturom, pri-vrednom aktivnostima, saobra}ajem i dru{tveno-ekonom-skim procesima koji se odvijaju u gradu i wegovom okruè-wu. Sredwe godi{we koncentracije zaga|uju}ih gasova u

vazduhu 2000. godine bile su ispod grani~nih vrednostiimisije (GVI) i kretale su se od 6 do 22 µγ/m³ sumpor-di-oksida, 13-57 µγ/m³ ~a|i i 12-45 µγ/µγ/m³ azot-dioksida. Nave}ini mernih mesta postoji opadaju}i trend. Emisija izindustrije stagnira zbog smawenog obima proizvodwe.Ukupne talo`ne materije u posmatranom periodu iznose142 – 313 µγ/m²/dan. Karakteristi~na je neujedna~enost kva-liteta vazduha na pojedinim delovima grada zavisno odprisustnosti izvora emisije. Glavni zaga|iva~ vazduha iizvor buke je drumski saobra}aj koji najvi{e ugroàva sta-novni{tvo u centralnim zonama grada i u pojasevima magi-stralnih saobra}ajnica. Prose~ne godi{we koncentracijeSO (7,9 µγ/m³), NOh (125 µγ/m³) i olova (1,1 µγ/m³) ve}e suod GVI na glavnim gradskim raskrsnicama. Rezultati me-rewa komunalne buke na 16 mernih mesta u gradu pokazalisu visoke vrednosti i dawu /56-80 dB(A)/ i no}u /53-73dB(A)/, koje su znatno iznad dozvoqenih – 55 dB(A), odno-sno 45 dB(A).

Iako rezultati merewa posle 1991. godine pokazuju po-boq{awe, najzna~ajniji vodotoci grada, Sava i Dunav, no-minalno svrstani u vodotoke ááá klase, ne zadovoqavajupropisanu klasu kvaliteta u 51%, odnosno 75% uzoraka (u2000. godini). Kvalitet vode u malim rekama i kanalima jevan propisane klase. Vrednosti biolo{kih i fizi~ko-he-mijskih parametra kvaliteta voda ukazuju na prisustvo mi-krobiolo{kih zaga|ewa, velike koli~ine otpadnih vodabogatih organskim materijama, kao i intenzivnih erozio-nih procesa u slivu. U kanalima Pan~eva~kog rita kon-stantno je veliko zaga|ewe organskim i mikrobiolo{kimmaterijama, amonijakom, nitratima i nitritima zbog otpa-dinih voda sa farmi. Kontrola kvaliteta voda za pi}e po-kazuje da oko 95% uzoraka vode iz centralnog vodovoda od-govara propisanom kvalitetu i oko 80% uzoraka iz lokal-nih vodovoda, dok kvalitet voda iz individualnih izvorapija}e vode i javnih ~esama nije dobar, {to se moè pove-zati sa zaga|ewem zemqi{ta. O zaga|ewu zemqi{ta ne po-stoje sistematizovani podaci. Zapaèno je da do zaga|iva-wa tla dolazi u mnogim delovima grada usled ispu{tawaotpadnih voda iz doma}instava i privrednih organizacija,zbog brojnih divqih deponija ~vrstog otpada, kao i u kori-dorima magistralnih saobra}ajnica. Zaga|ivawu i degra-daciji zemqi{ta znatno doprinose brojni bespravno po-dignuti objekti, kako zbog toga {to su podignuti na plod-nim poqoprivrednim i zelenim povr{inama, tako i zbognedostatka odgovaraju}e infrastrukture. Za grad su kri-ti~ni procesi zaga|ivawa zemqi{ta usled aktivnosti uzoni za{tite izvori{ta vodosnabdevawa u Maki{u.

Na teritoriji Beograda postoji vi{e desetina hazard-nih industrija i postrojewa, koje koriste, skladi{te iliproizvode opasne materije. Neke od wih se nalaze u grad-skom tkivu („Duga”, „Galenika”, „Jugopetrol” – ûkaricaitd.). Na podru~ju grada, u periodu od 1991. do 2000. godinedogodilo se oko 80 hemijskih udesa, od kojih je oko polovi-ne bilo tokom transporta opasnih materija. Veliki hemij-ski kompleksi u Pan~evu i Bari~u, zbog svoje blizinepredstavqaju znatnu, jo{ uvek nekvantifikovanu opasnostza pojedine delove Beograda. Nepovoqan i do sada nepotpu-no identifikovan uticaj na ìvotnu sredinu vr{e brojninovi hemijski pogoni „male” privrede zastupqeni u stam-benim zonama, kako u rubnim naseqima, tako i u nekim de-lovima centralnog podru~ja grada. Reaktori i privremenadeponija nuklearnog otpada u Institutu nuklearnih nauka„Vin~a” predstavqaju opasnost od nuklearne havarije, na-ro~ito za susedna naseqa.

Na osnovu prikaza stawa ìvotne sredine zakqu~uje seda su prioritetni problemi i wihovi neposredni uzrocislede}i:

– zaga|en vazduh i povi{eni nivo buke u centralnim zo-nama grada,

– degradiranost zemqi{ta zbog bespravne gradwe,– zaga|enost zemqi{ta otpadnim vodama i ~vrstim ot-

padom,


– zaga|enost vodotoka usled upu{tawa nepre~i{}enihvoda iz kanalizacione mreè i

– rizik od udesa pri kori{}ewu i transportu opasnihmaterija u centralnim zonama grada.

Treba naglasiti da su navedeni problemi bili i ra-nije identifikovani i da su prethodnim Generalnim ur-banisti~kim planom (1985) i Globalnim projektom za-{tite ìvotne sredine Beograda (1991) bila ponu|enare{ewa i projekti za ve}inu navedenih problema, kojinisu realizovani. Pored toga, urbani razvoj grada odvi-jao se izvan normi i standarda i ~esto u suprotnosti saodredbama Zakona o planirawu i ure|ewu prostora i na-seqa, Zakona o za{titi ìvotne sredine i drugih. Tomeje doprinosio nezadovoqavaju}i sistem upravqawa ì-votnom sredinom koji nije obezbedio integrisawe poli-tike za{tite ìvotne sredine u sektorsko planirawe, za-tim neodgovorno pona{awe nadle`nih organa i pojedi-naca i odsustvo demokratskog na~ina dono{ewa odlukaod zna~aja za ìvotnu sredinu.

Nova koncepcija za{tite ìvotne sredine od zaga|iva-wa zasniva se na opredeqewu za odrìvi razvoj Beograda.Odrìvost se ne shvata kao vizija, niti kao neko poèq-no stawe grada, ve} kao kreativan proces uspostavqawaravnoteè izme|u prirodnih resursa i urbanih funkcijagrada u partnerskom odnosu svih interesnih grupa u gradu.Strategija odrìvog razvoja obezbe|uje {irok okvir za in-tegrisawe aspekata za{tite ìvotne sredine u sve sekto-re plana, po~ev od namene zemqi{ta, preko zemqi{ne istambene politike, planirawa unapre|ewa saobra}aja,upravqawa tokovima vode, energije, otpadaka itd. Pri iz-radi i sprovo|ewu plana uspostavqa se aktivna politikapreventivne za{tite ìvotne sredine, koja podrazumevaprocewivawe ekolo{kog u~inka svih planskih re{ewa,programa i aktivnosti, {to nije samo uslov za unapre|ewekvaliteta ìvota, ve} i zna~ajan podsticajni faktor eko-nomskog razvoja.

Osnovni ciqevi za{tite ìvotne sredine u planskomperiodu su:

– smawewe zaga|enosti vazduha i nivoa buke u central-nim zonama,

– efikasna za{titita izvori{ta vodosnabdevawa, za-{ti}enih prirodnih i kulturnih dobara,

– racionalno kori{}ewe prirodnih resursa, naro~itovode, energije i sirovina za gra|evinske materijale,

– racionalno i kontrolisano kori{}ewe gra|evinskogzemqi{ta,

– izbegavawe stvarawa ekolo{kih konflikata izme|uprivrednih aktivnosti i saobra}aja sa jedne strane i sta-novawa, rekreacije i za{ti}enih dobara sa druge,

– za{tita poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta;– smawewe koli~ine otpada, pove}awe stepena recikli-

rawa i bezbedno deponovawe svih vrsta otpada i– smawewe rizika od hemijskih udesa u opasnim indu-

strijskim postrojewima i pri transportu opasnih i otrov-nih materija.

1.7. Gradsko tkivo

1.7.1. Glavni problemi dana{weg stawa

Ispitivawe urbanih procesa i dana{weg stawa Beo-grada pokaza}e da je tokom posledwe decenije pro{log ve-ka, pod udarom mnogih neda}a, beogradska zajednica izgu-bila kontrolu nad gradskim razvojem. Grad je, zajedno sawom, dospeo do vrlo niskog nivoa svakodnevnog funkcio-nisawa koji se na ne malom broju ta~aka grani~i sa haosom,anarhijom ili kolapsom. Glavni uzrok postepenog erodi-rawa urbanog sistema jeste uporedo izrastawe jednog nere-gulisanog, na mnogim mestima stihijskog, neplanskog i ru-`nog Beograda. Danas prakti~no uz svaki sektor gradskogìvota i uz svaku od urbanisti~kih struktura postoji i je-dan, na nelegalnim osnovama izrastao tok, koji ìvi upo-

redo sa onim prvim, legalnim. Ure|eni i neure|eni gradme|usobno se dodiruju, prepli}u, ponegde podràvaju, pre-laze jedan u drugi.

Iza sivog Beograda stoje isti takvi privredni tokovi,dru{tvena struktura i socijalni odnosi. Danas, nakon de-set godina uru{avawa dru{tva, moèmo da govorimo o ne-koliko razli~itih lo{ih aspekata razvoja Beograda. Iakowihova analiza nije izvr{ena – jer, jednostavno, decenijakoja ih je kreirala nije, po prirodi stvari, ni mogla da ihsagledava – oni se jasno uo~avaju:

– slaba realizacija urbanisti~kih planova,– stihijska i nelegalna stambena izgradwa,– polulegalna stambena izgradwa,– dodeqeno, ali neizgra|eno gradsko zemqi{te,– nicawe siroma{nih gradskih ~etvrti i slamova,– zamirawe postoje}ih industrijskih zona,– {irewa „kiosk privrede”,– devastiranost saobra}ajnog sistema,– neregulisana gradska poqoprivreda,– enormno umnoàvawe nehigijenskih deponija sme}a,– nedozvoqeno prikqu~ivawe na komunalne instalacije,– nesvesno ruèwe grada.Na osnovu saznawa i iskustava kod nas i u svetu moè

se konstatovati da sprovo|ewe urbanisti~kih planova imaograni~ene rezultate koji, zavisno od pristupa planirawu,na~inu odlu~ivawa, finansirawa i drugih instrumenatasprovo|ewa, mogu da variraju, ali su svakako delimi~ni imawi od o~ekivanih. Pra}ewe realizacije planova u nas irezultata primene skop~ano je sa sistemskim nedostatkompodataka i dokumentima koji nisu ra|eni za ove potrebe,nego za pra}ewe realizacije politi~kih odluka. Tradici-onalni urbanisti~ki planovi su uglavnom stati~ne priro-de, na~iweni prema scenariju sporog urbanog rasta i nema-ju odgovor za mnogo dinami~niji planerski proces u komeprioriteti treba da se ocewuju kontinualno, kao i da sekontinualno vr{i izmena ovih ocena u svetlu raspoloì-vih resursa. Urbanisti~ki planovi ne sadrè na~in ietapnost izvo|ewa i finansirawa komunalne infrastruk-ture i saobra}aja. Nisu ra|eni sredworo~ni programi ure-|ivawa gra|evinskog zemqi{ta, a ovaj nedostatak dina-mi~ke razrade doprineo je heterogenom razvoju grada, bezjasno definisanih razvojnih pravaca. Sistem urbanog pla-nirawa razdvojen je od javnog investirawa i ekonomskogplanirawa od strane dràvnih i lokalnih vlasti. Najzad,privo|ewe nameni gra|evinskog zemqi{ta odvija se veomausporeno sa nizom problema.

Stihijska i nelegalna stambena izgradwa prvi je putozbiqnije zabeleèna sredinom sedamdesetih godina. U tovreme je doìvqavana ne kao ozbiqna posledica neravno-pravnog stambenog sistema, ve} prvenstveno kao kriminal-no pona{awe pojedinaca. Krajem osamdesetih godina u Be-ogradu je na teritoriji 10 op{tina evidentirano 23 loka-liteta sa preko 9.000 bespravno podignutih stambenihobjekata. Godine 1993. nakon privatizacije dru{tvenogstambenog fonda, stan postaje privatna stvar doma}instvai pojedinca, gubi se iz nadle`nosti preduze}a, prestaje dabiva dru{tvena briga. Uporedo sa ovom privatizacijom od-vija se i proces raspadawa Jugoslavije koji kroz nekolikotalasa dovodi u Srbiju, a time i u Beograd, ukupno oko166.000 izbeglih i raseqenih lica. Nepostojawe stambenepolitike spremne da prihvati ovaj priliv ostavqa velikideo tih porodica nezbrinutim. Deo wih po~iwe da gradisvoje domove bez dozvola. Godine 1994. procewuje se da Be-ograd ima oko 35.000 do 40.000 bespravno podignutih stam-benih objekata, {to odgovara broju od oko 100.000 stanov-nika. Godinu dana kasnije donosi se „Zakon o legalizaci-ji” ~ija je namera bila da zaustavi nelegalnu izgradwu, alikoji taj zadatak nije uspeo da izvr{i. Beograd danas poprocenama na teritoriji 10 op{tina ima preko 22.000 bes-pravno izgra|enih objekata. Iako je taj fond vrlo raznovr-stan po svojim lokacijskim, aglomeracionim, gra|evin-skom, upotrebnom i drugim kvalitetima, izvesno je da je on


postao tokom devedesetih jedan od dominantnih oblika re-{avawa stambenog problema.

Polulegalna stambena izgradwa nastala je kao posledi-ca svesne institucionalne podr{ke stambenoj izgradwibez kompletne dokumentacije. Re~ je o tome da je izgradwaobavqana na osnovu vrlo razli~itih dokumenata koji jesudeo dokumentacije za dobijawe gra|evinske dozvole, ali ne~ine ukupnu dokumentaciju. Zapravo, vrlo je verovatno danajve}i deo zgrada koje smo u prethodnom paragrafu ozna-~ili kao bespravno podignute, pripada ovoj drugoj katego-riji. Jedna analiza vrste dokumenata za gradwu izvedena1993-94. godine u Orlovskom nasequ u Mirijevu, pokazalaje da oko 73% bespravnih graditeqa poseduje neku vrstu„dozvole”. Ova je praksa dugo vremena po~ivala na dozvola-ma komunalnih radnih organizacija za prikqu~ivawe nakomunalne instalacije ku}a koje su bile podizane bez gra-|evinske dozvole. Naime, ve}ina gradova u Srbiji, ukqu~u-ju}i i Beograd, bila je protiv ove prakse koja nije mogla dase prekine zbog svojevremene odluke Ustavnog suda koja jepotvrdila obaveznost komunalnih ku}a za izdavawe ovihdozvola. Praksa je trajala sve donedavno. Na drugoj strani,veliki korisnici gradskog gra|evinskog zemqi{ta ile-galno su prodavali razli~itim interesentima pravo kori-{}ewa zemqi{ta. Ovakvi ugovori su naizgled osloba|alikupca od dobijawa gra|evinske dozvole, daju}i mu izvesnusigurnost pred sudom koji je trebalo da donese odluku o ru-{ewu wihovog bespravno podignutog objekata. U ovoj ska-li je sasvim specifi~an slu~aj op{tine Zemun koja je u pe-riodu od 1995. do 2000. godine podelila veliki broj parce-la za izgradwu, a da te podele nisu bile zasnovane na kom-pletnoj urbanisti~koj dokumentaciji.

Dodeqeno ali neizgra|eno gradsko zemqi{te jeste po-seban gradski problem. Naime, veliki broj lokacija koje jeDirekcija za gradsko gra|evinsko zemqi{te ustupila in-vestitorima na podru~ju GP u skorije vreme, ostao je neiz-gra|en. U posledwih pet godina Direkcija je ustupila ze-mqi{te za izgradwu preko 4 miliona m² stambenog i po-slovnog prostora. Od ove brojke je izgra|eno svega 18%,dok je 82% nerealizovano. Mereno samo u broju stanova,investitori danas drè zemqi{te na kome je mogu}e podi-}i oko 50.000 stanova, {to odgovara broju od nekih 120.000do 150.000 ekvivalentnih stanovnika. Imaju}i u vidu ovajpodatak, mogu}e je re}i da bi izgradwa na ovim lokacijamabila dovoqna da prihvati prakti~no celokupan priraststanovni{tva do 2021. godine. Ovo je ozbiqan argument ko-ji govori u prilog teze da grad ne treba {iriti ve} da tre-ba unapre|ivati wegovu unutra{wost, wegov „enterijer”.Deo ustupqenog zemqi{ta je neizgra|en, a deo se nalazipod razli~itim vrstama objekata koje tek treba sru{iti dabi se na tim mestima zatim gradilo. îwenica da na 82%ustupqenog zemqi{ta nije gra|eno govori o finasijskojnemogu}nosti investitora da ustupqeno zemqi{te pretvo-re u parcele za novu izgradwu. Iako postoji obaveza inve-stitora da u odre|enom roku zapo~ne izgradwu ili, u su-protnom, da vrati ustupqenu lokaciju, ona se ipak naj~e-{}e ne izvr{ava iz razli~itih razloga: otvoreno gradili-{te, delimi~no izvr{ene obaveze prema gradu i sl. To suneki od momenata koji spre~avaju vra}awe ustupqenih i ne-izgra|enih lokacija.

Nicawe siroma{nih gradskih ~etvrti i slamova pred-stavqa relativno novi proces koji je bio skoro nepoznatBeogradu iz osamdesetih. U jednom istraìvawu iz 1996.godine utvr|eno je da u Beogradu postoji oko 220 siroma-{nih gradskih podru~ja u kojima ìvi preko 120.000 sta-novnika. Re~ je o podru~jima koja zauzimaju razli~iti tipo-vi stambenog tkiva – od partaja, preko radni~kih koloni-ja, nehigijenskih naseqa, zapu{tenih periferijskih sela,pa do slamova. Prema jednom drugom istraìvawu iz 2000.godine, u Beogradu je registrovano oko 120 romskih naseqasvih tipova, ~ija je zajedni~ka odlika da pripadaju siroma-{nim naseqima. U wima ìvi oko 40.000 Roma. Siroma-{na i romska naseqa se proteù od centralnih delova gra-

da pa do same ivice podru~ja Generalnog plana. Wihovaop{ta odlika je lo{a komunalna infrastruktura, nedo-voqne veli~ine parcela, skromne ku}e koje su neretkostra}are, zaga|ena ìvotna sredina, nedostatak zelenila,nepostojawe javnih sadràja. Nepostojawe gradske strate-gije i politike re{avawa siroma{nih naseqa jo{ vi{eoteàva ovaj problem.

Zamirawe industrije i propadawe proizvodnih indu-strijskih zona je proces koji se nalazio u ìì privred-nog opadawa Beograda tokom devedesetih. Aktuelni pro-blemi privrede negativno su se odrazili na industriju pa-siviziraju}i, ili, u nekim slu~ajevima, potpuno zaustavqa-ju}i wen ìvot i razvoj. Danas je stepen otpisanostiosnovnih sredstava u beogradskoj industriji oko 72%. Padindustrijske proizvodwe, pore|en sa 1990. godinom, izno-si oko 54%, dok je pad zaposlenosti oko 44%. Proces zami-rawa proizvodwe ostavqao je za sobom zapu{tene i neodr-àvane industrijske objekte i prazne fabri~ke hale. Tre-}ina skladi{nog prostora bila je izdavana u zakup da bise nekako preìvelo. Danas je najve}i broj industrijskihzona Beograda ozbiqno o{te}en dugogodi{wim neradom.Ceni se da je oko 63% industrijskih povr{ina koje su ne-kada bile aktivne danas prepu{teno propadawu. Zakoro-vqene manipulativne platforme, derutni prilazni pute-vi, od nekori{}ewa zar|ale èlezni~ke {ine, oronulefasade i polupani prozori – sve to ulazi u realnu slikujedne propale industrije.

[irewe „kiosk privrede” bio je normalan odgovor napropadawe proizvodwe i smawewe radnih mogu}nosti to-kom devedesetih. Deo onih koji su iz razli~itih razlogaostali bez posla prona{ao je novo radno mesto u skrom-nim, mawe-vi{e privremenim, trgovinskim, uslu`nim iugostiteqskim objektima. Monta`ni objekti (povr{inedo 30 m²) i kiosci (povr{ine do 9 m²) sme{taju se na tro-toarima najprometnijih ulica centra Beograda, stvaraju}ijedan haoti~an i zatrpan ambijent sasvim neprimeren lo-kacijskim mogu}nostima ulica. Procewuje se da na podru~-ju deset gradskih op{tina ima oko 4.000 kioska i mawihmonta`nih objekata i da je oko 75% wih locirano u cen-tralnoj zoni grada. Ulice Sremska, Balkanska, Prizren-ska, Bulevar kraqa Aleksandra i ulica Kraqa Milana, za-tim pe{a~ka Knez-Mihailova ulica, trgovi na Zelenomvencu, kod èlezni~ke stanice, Slavija, zona Sajmi{ta, za-tim Ulica 29. novembra, okretnica u ulici SalvadoraAqendea, kod Bogoslovije, 27. marta, Glavna u Zemunu, Ma-ùrani}ev trg, Zemunski kej, Save Kova~evi}a, Prvomajska,na Novom Beogradu oko Merkatora, du` Jurija Gagarina,oko „Fontane” oko „buvqaka” i Centra „Sava”, zatim naûkarici u Poè{koj i Trgova~koj ulici, u Rakovici uBorskoj ulici, na Kanarevom i Petlovom brdu, u ulici Pi-lota Mihajla Petrovi}a, Ratka Vujovi}a ô~e i u Parti-zanskoj, sve su to ambijenti naru{eni postavqawem ovihobjekata. Javni prostor, prete`no trotoari koje oni oku-piraju, dug je oko 23 kilometra, a wegova povr{ina iznosioko 8 ha. Procewuje se da je oko 50% wih, zna~i u duìniod oko 10 km, podignuto ili montirano bez dozvole.

Nesvesno ruèwe grada je proces u kome podjednako u~e-stvuju skoro svi koji danas u Beogradu ìve. Napu{tawenekada{wih modela podele rada u razli~itim poslovimakoji odre|uju gradski lik i prelazak na model „sam svojmajstor” u~inili su od Beograda popri{te neukusa i ki~a.Priterani sa jedne strane nema{tinom i sa druge potre-bom da se ipak u gradu i na wegovim zgradama pone{to iradi i odràva, qudi su se ve}inom oslawali na sopstve-no gra|evinarsko ume}e. Umesto nekada{weg razvijenogniza u kome su u~estvovali investitor, urbanista, projek-tant, bankar, sekretarijat, korisnik i gra|evinar, tokomdevedesetih formirana je upro{}ena {ema u kojoj nema me-sta za izdavawe uslova, za projektovawe, za podizawe kre-dita, za profesionalno zidawe. Taj ispra`weni prostorje ispuwen neuko{}u i neukusom. On se proteè od nepri-hvatqivih kombinacija, poput neprirodne stilske veze


predratnog art dekoa sa planinskim kosim krovom {ezde-setih, pa do stilski neutana~enih i estetski neprihvatqi-vih vila u najluksuznijim zonama Beograda. Svi krajevigrada, od centra do periferije, podlo`ni su opasnom ru-èwu. Neki od popularnih primera pripadaju finansij-skoj, medijskoj i nekada{woj politi~koj eliti zemqe.

[irewe po poqoprivrednom zemqi{tu jedan je od sta-rijih vidova rasta Beograda. Zapravo, ~itavu wegovu moder-nu istoriju obeleàva neprestani rast grada na ra~unokolnog plodnog zemqi{ta. Ova osobina Beograda nijedruga~ija od one koja se sre}e u ostalim savremenim grado-vima. [irewe izgra|enog tkiva i, uporedo sa tim, unutra-{we transformacije koje se {ire od centra ka periferi-ji i u kojima poslovawe prete`no tercijarnih delatnostipotiskuje proizvodwu i stanovawe, dva su procesa koji sedobro uo~avaju na rastu Beograda du` Bulevara kraqaAleksandra. Ipak, zaposedawe poqoprivrednog zemqi{tau posledwoj deceniji 20. veka umnogome je druga~ije od {i-rewa koje je Beograd ranije poznavao. Naime, dok su pret-hodne ekspanzije bivale planski pripremane, dotle su ovekoje su se doga|ale u posledwoj deceniji, ili ne{to duè,izazvane stihijskom i neplaniranom gradwom. Tako je Be-ograd u pomenutom razdobqu izgubio oko 2.800 ha plodnogzemqi{ta. To plodno zemqi{te je zaposednuto relativnomalim brojem porodica koje ìve u naseqima ~ija gustinane prelazi 20 do 30 st. po ha. Drugim re~ima, svo to stanov-ni{tvo je moglo da bude prihva}eno i sa upola mawim gu-bicima zemqi{ta, ~ak i sa svega jednom tre}inom.

Nerealni detaqni urbanisti~ki planovi su jedna od sa-svim logi~nih posledica planirawa socijalisti~kog peri-oda koje je verovalo da je mogu}e da se povezivawem efika-snog prognozirawa demografsko-ekonomske budu}nosti irigidnog sistema realizacije programa razvoja postigneuspe{na planska izgradwa grada. Od ukupno 278 za potrebeovog GP posebno pregledanih detaqnih i regulacionihplanova, koji su tokom godina sa~iweni za Beograd, utvr|e-no je da samo 52 mogu da budu predmet daqe realizacije bezizmena. Razlog tome su pre svega razlike koje postoje u vred-nosnim sistemima planske dokumentacije i samog dru{tva.Naime, ve} od sredine osamdesetih postoji jako protivqe-we javnosti masovnim rekonstrukcijama u kojima se, kori-ste}i eksproprijaciju, ~itavi kvartovi relativno niskogtkiva zamewuju vi{espratnom stambenom izgradwom. Jedanod posledwih ovakvih poduhvata bila je rekonstrukcija duùlice Vojislava Ili}a u kojoj je na povr{ini od oko 2 hapartajska i individualna izgradwa zamewena vi{espratni-cama. Nakon toga, ~itavu deceniju, ovakva praksa vi{e nijemogla da bude sprovedena. Uprkos tome, planovi za obimnerekonstrukcije i daqe su ~uvani bez ikakvog izgleda daikada budu realizovani. Jedan od zadataka ovog GP je da ovenerealne detaqne planove stavi van snage.

Centar bez ure|enog parkirawa je osobina dana{wegBeograda. Beogradski centar nikada se nije odlikovao re-{enim sistemom parkirawa. Nekoliko garaà koje su iz-gra|ene osamdesetih godina nisu bile dovoqne da zadovo-qe potrebe ni u godinama u kojima su izgra|ene. Iako je umnogim planovima, na vi{e razli~itih nivoa, bila pred-vi|ena izgradwa preko 30 garaà u centru, one nisu nika-da izgra|ene. Problem sa zemqi{tem, opirawem stanarasusednih blokova da se u wihovoj sredini podigne masovnoparkirali{te, realni nedostatak novca, nepostojawe sve-sti o potrebi pravi~nog i ozbiqnog re{avawa parkirawai sl., bili su realni problemi osamdesetih. Pri tom, kadaje re~ o novoj izgradwi, ona nikada nije imala ozbiqnuobavezu da se parkirawe izvede na parceli na kojoj se igradi. Nije postojala ni obaveza da se umesto parkirawana sopstvenoj parceli izvr{i pla}awe neke vrste nadokna-de, sli~ne onoj koja postoji i sa obavezom finansirawajavnih skloni{ta. Ovo nasle|eno stawe samo se pogor{a-valo tokom devedesetih. Potrebe za parkirawem vozila vi-{estruko prema{uju danas ponu|ene kapacitete. Raspodelaparkiranih vozila u zavisnosti od mesta parkirawa u cen-

tralnoj zoni pokazuje da se samo 8% vozila parkira u gara-àma, 2% na ure|enim otvorenim parkirali{tima, a 90%na uli~nim frontovima.

Saobra}aj pred kolapsom je posledica sprege lo{eg si-stema ulica, lo{eg javnog saobra}aja i jo{ gorih uslovaparkirawa. Broj registrovanih putni~kih automobila u pe-riodu od 1990. do 2001. godine na podru~ju grada Beograda(16 gradskih op{tina) kretao se u rasponu od 308.000 do319.000. Stepen motorizacije za 2000. godinu dostigao jevrednost, za celo podru~je Beograda, od 200 PA/1.000 sta-novnika, a za 10 gradskih op{tina od 210 PA/1.000 stanov-nika. Stawe uli~ne mreè je takvo da, sa porastom stepenamotorizacije, pa i u slu~aju samo pove}anog stepena kori-{}ewa putni~kog automobila, {to je danas vrlo prisutnona beogradskim ulicama, ne}e biti u stawu da prihvati sveve}e zahteve transportnog sistema. Od 617 km primarneuli~ne mreè u gradu oko 67% je sa jednom trakom po sme-ru. Pored neizgra|enosti i sistem upravqawa saobra}ajemzastareo je i ne odgovara saobra}ajnim zahtevima. Prose~-na brzina u centralnoj zoni grada kre}e se u rasponu od 12-18 km/h, {to dovodi do vremenskih gubitaka koji na poje-dinim deonicama iznose i 45% od ukupnog vremena putova-wa. Posledwih godina stawe u javnom gradskom saobra}ajusve je lo{ije. Vozni park je zastareo, ukinut je jedinstventarifni sistem, infrastruktura, posebno tramvajska, u iz-uzetno lo{em je stawu, {to je sve zajedno uticalo na padkvaliteta javnog prevoza. Beogradski javni saobra}aj oslo-wen je na ~etiri podsistema: autobus, tramvaj, trolejbusi gradsko-prigradsku èleznicu. Danas prevoz u javnomgradskom saobra}aju obavqaju javno preduze}e GSP „Beo-grad” i grupacija od oko 100 privatnih preduze}a ~ije jeangaòvawe u sistemu javnog prevoza zapo~eto 1997. godi-ne. Vozni park GSP-a sastoji se od 206 zglobnih tramvaja,124 trolejbusa i 757 autobusa, dok privatni prevozniciraspolaù sa oko 620 autobusa od kojih oko 60% radi u vr-{nim periodima. Treba ista}i da javni saobra}aj, osmi-{qen po modelu postoje}eg stawa, ne}e mo}i da prihvati izadovoqi sve ve}u potra`wu ukoliko se radikalno ne pro-meni odnos prema wemu i u sistem ne uvedu savremeni grad-ski kapacitetni {inski sistemi.

1.8. Prikaz i ocena dosada{wih planova Beograda

Beograd je tokom svoje moderne istorije, po~ev od sre-dine 19. veka umnogome razvijan planski. Danas postoje dvakqu~na dokumenta – Prostorni plan Beograda iz 1981. go-dine sa dopunom iz 1999. godine i GUP iz 1985. godine ko-ji ~ine osnovu i za izradu ovog Generalnog plana i ovde}emo ih prikazati. Tu je tako|e i Prostorni plan Republi-ke Srbije kao dokument koji nudi zna~ajna usmerewa.

1.8.1. Prostorni plan grada Beograda iz 1981. godine

Po dono{ewu GUP-a Beograda 1972. godine, ispoqenesu potrebe i interesi Beograda za intenzivnijim prostor-nim i funkcionalnim povezivawem sa {irim podru~jemgrada, Srbijom i zemqom u celini, i to u svim oblastimaprivrednog i dru{tvenog razvoja. Zakonom o planirawu iure|ewu prostora iz 1974. godine otvorena je mogu}nost zaplanirawe prostornog i ukupnog razvoja na celoj terito-riji grada Beograda. Po ovim osnovama, Skup{tina gradaBeograda donela je 1981. godine „Prostorni plan grada Be-ograda” (PPGB) – kao dugoro~ni plan razvoja teritorije16 op{tina grada Beograda do 2000. i 2010. godine.

Polaze}i od specifi~nosti Beograda – koje su bile iz-raène sloèno{}u i zna~ajem metropolitenskog podru~-ja, kao najve}eg pola rasta u poratnom periodu i oblastinajve}e koncentracije stanovni{tva i aktivnosti u zemqii, ujedno, funkcijama glavnog grada Srbije i DZ Srbije iCrna Gore – zadatak ovog prostornog plana bio je da usme-ri prostorni razvoj i integri{e interese na podru~ju 16op{tina grada Beograda, usagla{eno sa odgovaraju}im po-trebama i interesima {irih prostora republike i SFRJ.


U tom smislu, osnovne postavke i opredeqewa PPGBkao dugoro~nog plana, kojim se uskla|uju sadràji i na~inorganizacije i ure|ivawa prostora, bile su uravnoteèwei integracija razvoja na celom podru~ju grada, humanizaci-ja uslova ìvota i rada, usagla{enost fizi~kih i prirod-nih struktura, infrastrukturno usmeravawe i saobra}ajnopovezivawe i dr. Uravnoteèwe razvoja kojim bi se obezbe-dili uslovi i osnove za sprovo|ewe politike uskla|enogkori{}ewa prostora, izgra|ivawe i opremawe naseqa,ure|ivawe predela, o~uvawe i unapre|ivawe ìvotne sre-dine na celoj teritoriji grada, planirano je u dve osnovneta~ke. To su funkcionalna i prostorna decentralizacijakompaktnog tkiva gradskog naseqa Beograd, kao i funkci-onalna integracija naseqa na {irem podru~ju grada u za-jednice naseqa.

Ovaj plan, iako nikada nije sluìo za direktan pro-storni razvoj ukupnog administrativnog podru~ja Beogra-da, ipak je imao zna~ajnu strategijsku usmeravaju}u i vred-nosnu ulogu. Prilikom izrade planova nièg reda, zna~ii generalnog plana za sam Beograd 1985. godine, kao i pla-nova okolnih gradskih centara, ovaj plan je usmeravao in-sistiraju}i na vo|ewu ra~una o prirodi, ekolo{kim poja-vama i procesima, ìvotnoj sredini, wenim segmentima, ote`wi ka distribuciji funkcija i stanovnika i sl. Tu jeulogu on imao i prilikom izrade ovog generalnog plana.

1.8.2. Izmena i dopuna GUP-a Beograda iz 1985. godine

Izmene i dopune GUP-a Beograda usvojene 1985. godineimale su za ciq da se na na osnovu analize neuskla|enostiaktuelnog razvoja u odnosu na re{ewa iz GUP-a iz 1972. go-dine utvrde takva planska re{ewa koja bi bila realnija zaostvarivawe.

Koncepcijska opredeqewa ovih izmena i dopuna GUP-azasnivala su se na osnovnim opredeqewima i smernicamaprostornog plana grada Beograda i Nacrta Prostornogplana Srbije. Ova koncepcijska opredeqewa tako|e su sebazirala na analizama, istraìvawima i studijama za po-jedine oblasti koje su bile od zna~aja za razvoj grada. Naj-va`nija koncepcijska opredeqewa bila su slede}a:

– promene namena odre|enih i po pravilu nerealizova-nih povr{ina u bilansu povr{ina obuhva}enih GUP-om –smawene su povr{ine namewene za ure|ivawe i izgradwuurbanih struktura sa 43.904 ha na 29.147 ha, a pove}ane po-vr{ine namewene za za{titno zelenilo, poqoprivredu i{ume za 14.757 ha;

– izmene parametara i kategorija gustina naseqenostiu sedam tipova razli~ite gradwe;

– promene u sistemu saobra}aja – uskla|ivawe mreè sa-obra}ajnica sa izmewenom namenom povr{ina, uz zadràva-we koridora prve faze metro-sistema i ostavqawa otvore-nog pitawa za deonicu unutra{weg magistralnog prstena;

– promene u gradskom javnom prevozu, a naro~ito u in-tenzivirawu razvoja tramvajskog saobra}aja u centralnojzoni grada i ka Novom Beogradu;

– izmena namena i utvr|ivawe prostorno-radnih jedi-nica za razvoj industrije, gra|evinarstva, proizvodnog za-natstva i drugih delatnosti;

– promene u sistemu centara.Ostvarivawe GUP predvi|eno je programima dru{tve-

no-ekonomskog i prostornog razvoja i izgradwe Beograda iDUP, saglasno etapnim akcijama razvoja. Me|utim, ni ovajznatno realniji i odre|eniji Generalni plan od prethod-nih, nije realizovan u o~ekivanoj meri do 2000. godine, ia-ko je sadràvao niz prioritetnih planskih re{ewa u urba-nom razvoju i funkcionisawu grada. Enormni pritisakrazli~itih vidova pojedina~ne gradwe, druga~ije od neka-da{we masovne izgradwe, kao i zakonska mogu}nost direk-tonog izdavawa urbanisti~kih uslova na osnovu GUP-a, do-veli su 1999. godine do Dopuna GUP-a Beograda. Ova dopu-na imala je za ciq da se omogu}i neposrednija primenaplanskih re{ewa GUP-a kako bi se zadovoqile obimne po-trebe gra|ana. Razlog tome je bilo, pre svega, okretawe

ukupne dràvne politike, a time i gradske, ka nekim dru-gim ciqevima, a ne ka sistematskom urbanom napretku Beo-grada. Svakako je tu, izme|u ostalog, bilo i nasle|eno sta-we jedne relativno krute urbanisti~ke prakse, kao i nedo-voqno efikasan na~in realizacije planova. Nastale dru-{tveno-politi~ke okolnosti devedesetih, sa nepotpuno de-finisanom ulogom i mestom institucije planirawa, u no-vim uslovimam dodatno su obezvre|ivale urbanizam. Oveokolnosti, pod uticajem naglog mehani~kog priliva sta-novni{tva – uzrokovanog burnim i vanrednim politi~kimzbivawima i problemati~nim ekonomskim kretawima, do-vele su u posledwoj deceniji planskog veka do pojave enorm-ne stihijske i neplanske, privremene i bespravne gradwe.

1.8.3. Dopune Generalnog urbanisti~kog plana Beograda iz 1999. godine

Kqu~ne postavke koje su sadràle Dopune GUP-a, kakobi bio sprovodiv, bile su: definisawe intervencija kojese mogu izvoditi na osnovu plana i definisawe zona i na-mena povr{ina u okviru teritorije GUP-a na kojima je mo-gu}e sprovesti planirane intervencije, kao i definisawezona za koje to nije mogu}e i za koje je neophodna izrada od-govaraju}ih urbanisti~kih planova.

Za neposredno sprovo|ewe odredabi ovih dopuna u poje-dina~nim slu~ajevima rekonstrukcije, nadzi|ivawa, do-gradwe ili nove izgradwe, kada planovi uìh celina nepostoje ili ne odre|uju dovoqno podataka za odgovaraju}eplanirawe odnosa u neposrednom susedstvu, pristupalo seizradi prethodnih urbanisti~kih analiza, kojima su seproveravali kvalitet promena prostornih i funkcional-nih odnosa, optere}ewe prostora i infrastruktura, uskla-|enost radova sa namenama, parametrima i urbanisti~kimpokazateqima utvr|enim planom iz 1985. godine, kao iuskla|enost sa op{tim i posebnim uslovqenostima utvr|e-nim ovim planom.

Najve}a primena ovih dopuna odvijala se u kombinaci-ji sa Zakonom o odràvawu stambenih zgrada („Slu`benilist grada Beograda”, broj 44/95).

U periodu od 1999. godine do danas realizovano je oko3.000 pojedina~nih zahteva za intervencije obuhva}enihovim planom.

1.8.4 Prostorni plana Republike Srbije (PPRS) iz 1996. godine

Osnovno strategijsko opredeqewe PPRS je postizawe ve-}eg stepena funkcionalne integrisanosti podru~ja Beogra-da, kao i obezbe|ivawe uslova znatno ve}e saobra}ajne i eko-nomske integracije sa susednim funkcionalnim podru~jima.

U prostornom modelu mreè naseqa Srbije do 2010. go-dine predvi|a se:

– ja~awe funkcionalnih veza Beograda sa centrima uokruèwu, naro~ito sa Pan~evom, Starom i Novom Pazo-vom i dr.;

– ja~awe privrednih veza i infrastrukturnih sistemaizme|u susednih gradova (Beograd – Pan~evo), kao i me|u-sobna razmena usluga i organizovawe zajedni~kih aktivno-sti u susednim gradovima i

– demetropolizacija dislocirawem pojedinih tercijar-nih delatnosti republi~kog zna~aja iz Beograda u gradskecentre makroregionalnog zna~aja.

U oblasti saobra}aja, autoputski koridori od zna~ajaza Beograd su:

– granica Ma|arske – Subotica – Novi Sad – Beograd(E-75) i daqe sa dva paralelna pravca (a) Beograd – Ni{ –Skopqe – Atina (E-75) sa vezom Ni{-Dimitrovgrad – So-fija – Istanbul (E-80) i (b) Beograd – Ju`ni Jadran (E-763) i trajektna veza sa Italijom (Bar – Bari);

– koridor koji prati pravac me|unarodnog puta E-70(Zagreb – Beograd – Vr{ac – granica Rumunije), odnosnopravac magistralnih puteva M-1 (Zagreb – Beograd) i M-19(Beograd – Vr{ac – granica Rumunije);


– zapadnomoravski koridor koji se poklapa pravcemevropskog puta E-761, odnosno magistralnog puta M-5, vezaAutoputa Beograd – Ni{ i budu}eg Autoputa Beograd – Ju-`ni Jadran (veza na poziciji â~ak – Poèga). Koridorpravca za Ju`ni Jadran nagla{ava funkciju ove saobra}aj-nice, a u GP Beograda potrebno je prona}i odgovaraju}e re-{ewe poteza (koridora);

– vezni koridor Bato~ina – Kragujevac – zapadnomorav-ski region, povezuje Autoput Beograd – Ni{ sa zapadnomo-ravskim koridorom i

– mreà magistralnih puteva predstavqena je severnomobilaznicom Beograda na poziciji Banovci – PadinskaSkela – PK „Beograd” – veza ka Pan~evu (E-75), {to ostajekao jedno od otvorenih pitawa.

U oblasti èlezni~kog saobra}aja, pru`ni koridoriod zna~aja za Beograd su:

– Beograd – Stara Pazova – Ruma – [id (veza sa Hrvat-skom)

– Beograd – Stara Pazova – Novi Sad – Subotica (vezasa Ma|arskom)

– Beograd – Lapovo – Ni{ – Pre{evo (veza sa Makedo-nijom)

– Beograd – Vaqevo – Podgorica– Beograd – Pan~evo – Zrewanin – Kikinda (veza sa Ru-

munijom)– Batajnica – Ostru`nica – Beograd Ranìrna– Beograd Ranìrna – Jajinci – Beli potok – Vin~a –

Pan~evo.Razvoj re~nog saobra}aja planiran je sa ~etiri glavne

luke, i to u Beogradu, Pan~evu, Novom Sadu i Prahovu sasvojom infrastrukturom, pretovarnim i skladi{nim kapa-citetima.

Vazdu{ni saobra}aj je planiran u smislu rekonstrukci-je poletno-sletnih staza i rulnih pista, dogradwe drugepoletno-sletne staze i uvo|ewa novih tehnologija na aero-dromu „Beograd”. Lokacije na kojima se ve} obavqaju nekeaktivnosti, kao i pojedine nove lokacije sa ciqem da serezervi{e i sa~uva prostor za budu}e aerodrome, jesu Li-si~ji jarak i Batajnica.

U oblasti industrijskog razvoja, uz neophodno prestruk-turirawe, daqe specijalizacije proizvodwe i privrednogpovezivawa sa drugim industrijskim centrima, Beograd idaqe ostaje okosnica razvoja. Osnovni dugoro~ni ciq jepotpunije kori{}ewe resursa i uravnoteènija teritori-jalna struktura. Posebni ciq je selektivnost u alokacijipojedinih industrijskih grana i usmeravawe mawe efika-snih i lokaciono fleksibilnih grana u druga podru~ja.

Potencijalni pojasevi industrijskog razvoja sa indu-strijskim centrima su:

– dunavsko-savski (Novi Sad, Beograd, Pan~evo, Smede-revo, Obrenovac);

– velikomoravski i ju`nomoravski (Beograd, Smedere-vo, Poàrevac);

– pojas od Beograda, preko Pan~eva, Alibunara i Vr-{ca, do rumunske granice;

– ibarski (Beograd, Lazarevac) i– pojas Zaje~ar – Bor – Majdanpek – Poàrevac – Beo-

grad.U smislu vodosnabdevawa, preko savsko-beogradskog

sistema }e sve beogradske op{tine do Mladenovca bitipovezane u jedinstven sistem.

U sferi turizma Beograd spada u i grupu prioritetakao glavni turisti~ki centar Srbije i evropski tranzit-ni i turisti~ki centar.

1.8.5. Potreba za novim generalnim planom

Sada ulazimo u nov period dru{tvenog i ekonomskograzvoja koji }e traìti druga~ije urbanisti~ke odgovoreza prostorne zahteve, ali i druga~iji urbanizam koji }e nanovi na~in reagovati na zate~ene i nasle|ene prostorneizazove Beograda. Tri osnovna razloga za pristupawe izra-di novog generalnog plana Beograda su:

– novi dru{tveni sistem, koji se postepeno ra|a i kojizahteva novi plan kojim }e se usmeravati gradski razvoj;

– postojawe realne potrebe da se na aktuelne privred-ne i socijalne zahteve odgovori novim urbanisti~kim re-{ewima i

– tre}e, nu`no je da se preispitaju i ocene instrumen-ti sprovo|ewa Generalnog plana, da se aktuelizuju, srede,~ak i poni{te brojni detaqni planovi, razli~ite odlukei postupci i da se prilagode ili uvedu novi koji odgova-raju stvarnim potrebama privrede i gra|ana.

Sve ovo {to je prethodno nabrojano nije mogu}e bez pot-pune obnove, odnosno izrade novog generalnog plana Beo-grada. Skup{tina grada Beograda je, polaze}i od sagleda-ne potrebe za hitnim re{avawem niza zna~ajnih urbani-sti~kih pitawa, na sednici 14. februara 2001. godine do-nela Odluku o pristupawu izradi generalnog plana Beo-grada, a Izvr{ni odbor Skup{tine grada je svojim Zakqu~-kom od 6. aprila 2001. godine dao pozitivno mi{qewe oProgramu izrade generalnog plana.

U okviru postoje}eg zakonskog okvira mogu}e je razvi-ti nekoliko tipova generalnih planova. Ovakvim re{e-wem data je mogu}nost svakom gradu da pronalazi sebi pri-meren osnovni urbanisti~ki dokumenat. Kakav }e on bitizavisi od konkretne gradske situacije i odlika grada. Uslu~aju plana za Beograd opredeqewe je usmereno na kombi-naciju vizije i operativnog dokumenta.

2. PRAVNI OSNOV, CIQEVI, METOD, KONCEPCIJA

2.1. Pravni osnov

Generalni plan Beograda 2021. (u daqem tekstu Gene-ralni plan Beograda, Generalni plan i GP) jeste op{tiurbanisti~ki plan odre|en kao plan koji se donosi za gradBeograd Zakonom o planirawu i izgradwi („Slu`beni gla-snik Republike Srbije”, broj 47/2003) posebno u ~l. 2, 35,36, 40, 41, 42, 43, 69, 169, 170, 173, pripremqen u saglasno-sti sa „Pravilnikom o sadrìni i izradi urbanisti~kogplana” („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj53/99), a na osnovu „Odluke o pristupawu izradi General-nog plana Beograda” Skup{tine grada Beograda („Slu`be-ni list grada Beograda”, broj 4 /2001).

Po{to je priprema plana otpo~ela i Nacrt plana jeutvr|en, stru~na rasprava i javni uvid okon~ani su do 27.marta 2003. godine, a novi zakon je stupio na snagu 13. ma-ja 2003, to je Generalni plan po prethodnom zakonu nasta-vqen, uskla|en i zasnovan i na vaè}em zakonu.

2.2. Op{ti urbanisti~ki ciqevi Beograda

U ovom delu izloèn je najpre predlog op{tih urbani-sti~kih ciqeva Beograda koji proizilaze iz ocene sada-{weg stawa i procene budu}eg razvoja.

2.2.1. Beograd, grad na{e zemqe

Beograd je tokom istorije uspeo da zauzme mesto vode}eggrada u nekada{woj Jugoslaviji, a i u na{oj dana{woj ze-mqi. To nije argument svekolike dominacije. Suprotno to-me, Beograd treba, a to i moè, da svoje vo|stvo po veli~i-ni i neretko po kvalitetu, pretvori u pa`qivu podr{kugradovima na{e zemqe. Razmene na regionalnom nivou,udruìvawa i saradwe mogu da budu osnov prenosa znawa,kulturnih obrazaca, gra|anskih i gradskih vrednosti i, na-ro~ito, privredne saradwe. Taj proces ne moè da ima jed-nosmerni karakter. Beograd je neretko u~io i preuzimao izdrugih sredi{ta kakva su Novi Sad, Ni{, Kragujevac iliSubotica, ali i mnogih drugih.

Me|utim, kao i drugi na{i gradovi, Beograd ima obave-zu da podnese i teret op{teg siroma{tva, nezaposlenostii privredne umrtvqenosti. Svoje nesumwive komparativneprednosti Beograd ne sme da koristi za prebacivawu tere-ta obnove u druge centre. Smi{qena regionalna politika


sa visokim u~e{}em lokalne samouprave, svesno decentra-lizovana u poqima koja se svuda u svetu ra~unaju za stvarmawih zajednica, treba da pomogne da se korak po korak iz-vu~emo iz te{ko}a. Beograd, susedni gradovi i udaqenijigradovi treba da se razvijaju na osnovama regionalizma.

2.2.2. Beograd, evropska metropola

Pre samo jedne decenije Beograd je bio sredi{te Bal-kana i jedan od va`nih evropskih gradova. Uru{avaweukupnog sistema te{ko je o{tetilo i urbani sistem Beo-grada. Danas su prisutne te{ko}e, od kulturne marginali-zacije i ekonomske neatraktivnosti, preko privredne i sa-obra}ajne neefikasnosti, do naru{ene lepote i identite-ta grada. Op{ta urbana o{te}enost jedan je od dominant-nih problema sa kojima }e Beograd da se sukobqava u nared-nim godinama. Poseban aspekt ove te{ko}e je mogu}nostdaqeg zaostajawa u odnosu na druge glavne gradove central-ne i isto~ne Evrope. Beograd je evropska metropola kojatreba da iskoristi specifi~nosti i prednosti svog po-voqnog strate{kog poloàja u odnosu na ostale evropskemetropole, kao i blizinu va`nih me|unarodnih koridora.Ulogu metropole Beograd ostvaruje razvijawem funkcija idelatnosti koje odgovaraju takvom rangu grada (usluge, ter-cijarne delatnosti, turizam, nau~ni i obrazovni centri,re~ni saobra}aj, tranzitni saobra}aj itd.), a razvoj trebada se zasniva na stvarnim komparativnim vrednostima, uzpoboq{awe kvaliteta fizi~kih struktura i ìvotne sre-dine, kao i identifikacijom, afirmacijom i unapre|ewemspecifi~nih elemenata identiteta grada. Kao jedan od va-`nih gradova Evrope, Beograd treba da u|e u mreè kojeovi gradovi danas formiraju, ali i u utakmicu sa wima napoqu presti`nosti, ekonomske efikasnosti i lepote.

2.2.3. Dunavska orijentacija Beograda

Poseban strategijski ciq GP jeste orijentacija Beo-grada ka Dunavu koji je jedan od dva najzna~ajnija saobra-}ajna koridora koji prolaze kroz na{ grad i zemqu. Taorijentacija se ogleda u nizawu razli~itih privrednih,maritimnih, turisti~kih, rekreativnih, ali i centralnihi stambenih sadràja du` desne obale Dunava, kao i zna-~ajnijoj, raznovrsnoj izgradwi na levoj obali Dunava, po-~ev od novog rekreativnog ostrva, pa zakqu~no sa novimpristani{tem. Novost u ovome planu jeste predlog smawe-wa industrijskih kapaciteta na podru~ju Ade Huje u koristcentralnih delatnosti i predlog kompletirawa novih lo-kacija u zoni Reve. Tu se planira izgradwa jednog novog ba-zenskog pristani{ta opsluènog industrijskim koloseci-ma iz stanice Ov~a. Protezawe novih centralnih sadràjasa desne obale Dunava dubqe ka unutra{wosti gradskogtkiva bi}e najdominantnije na Dor}olu i du` Ruzveltoveulice.

2.2.4. Beograd u dosluhu sa prirodom

Nekontrolisani rast i zaostalost privredne osnoveimali su za posledicu i postepen gubitak vrednih zelenihprostora, po~ev od onih najmawih skverova, do parkova i{uma. Grad jeste ve{ta~ka struktura, ali su elementi pri-rode zbog toga me|u najbitnijim. Postoje i negativni tren-dovi smawewa poqoprivrednih povr{ina, divqe gradwena poqoprivrednom zemqi{tu, zauzimawe visokih boni-tetnih klasa zemqi{ta za industrijske objekte. Sve ovo po-kazuje nedostatak svesti o va`nosti ovih prostora za eko-sistem, klimatske uslove, lepotu grada i ukupno bogatstvou kome treba svi zajedno da uìvamo. Rekonstrukcija ovesvesti i obnova elemenata prirode u gradu ogleda se uafirmaciji postoje}ih ada i stvarawu novih, kao zelenihoaza u nasequ, provla~ewu zelenih klinova kroz gradskotkivo, o~uvawu razli~itih vrsta biotopa: {uma, ritovaitd. Zelene zone treba raspodeliti ravnomerno, planiratiza{titno zelenilo oko postoje}ih i planiranih privred-nih zona kao i prema poqoprivrednom zemqi{tu. Poqo-

privredna zemqi{ta najvi{ih bonitetnih klasa, kao i onoopremqeno melioracionim kanalima, treba ~uvati u istojnameni. Treba, osim planskih, definisati i uvesti i dru-ge mehanizme za o~uvawe poqoprivrednih, {umskih i slo-bodnih povr{ina, postoje}ih zelenih kompleksa, kao {tosu Ratno ostrvo, leva obala Dunava, Zvezdara, Top~ider,Ko{utwak, Avala i drugi.

2.2.5. Beograd, grad po meri odrìvosti

Odrìvi razvoj je preduslov kvalitetnog ìvota u gra-du. On podrazumeva identifikaciju, sanaciju i ~uvaweneobnovqivih prirodnih resursa i stvarawe uslova zaformirawe kvalitetnog okruèwa dugoro~nim sagledava-wem tro{kova i koristi od razvoja pojedinih funkcijagrada ili graditeqskih poduhvata. Efikasno upravqawe ioptimalno kori{}ewe pogodnosti i potencijala Beogradatako da se stvore uslovi za po{tovawe javne dobrobiti iuskla|ivawe op{tih i pojedina~nih interesa jeste jedanod va`nih ciqeva plana. Izgradwa grada je prvenstvenousmerena ka postoje}em tkivu, zaokruìvawu postoje}ih iopremqenih stambenih i radnih zona, uz ograni~eno line-arno {irewe. Unapre|ewe uslova ìvota na prostorimanelegalne stambene izgradwe, na privatnim parcelama, zakoje se utvrdi da je to mogu}e, a javni interes nije ugroèn,integrisawe ovih naseqa u tkivo grada, jedan je od zadata-ka plana. Unapre|ewe uslova ìvota u siroma{nim nase-qima, utvr|ivawem specifi~nih uslova za wihovu tran-sformaciju ili sanaciju, tako|e.

2.2.6. Beograd, urbanisti~ki regulisan grad

Obimna bespravna izgradwa, koja je do pre jedne dece-nije pokrivala samo periferne delove, pro{irila se naveliki deo gradskog tkiva, a zahvatila je i sam centar gra-da. Znatne {tete ovakvog razvoja proteù se od {irewa ar-hitektonskog neukusa i gra|evinske nevi~nosti, do ele-mentarnog nepo{tovawa i zaposedawa javnih prostora iulica. Svi akteri izgradwe grada (nekoliko sekretarijata,Direkcija za gradsko grad|evinsko zemqi{te i izgradwuBeograda i Urbanisti~ki zavod) treba da izrade odgovara-ju}e procedure brèg reagovawa na zahteve graditeqa. Be-ograd treba da se vrati urbanizmu kao jednom od stoèraprostornog regulisawa grada.

2.2.7. Beograd, grad sloènih uspomena

Uvaàvawe urbane memorije Beograda i afirmisawediferencirane kulturno-istorijske urbane matrice triosobena prostorna entiteta Beograda, Zemuna i Novog Be-ograda sa wihovim specifi~nim centralnim zonama, pred-stavqa jedan od va`nih strate{kih okvira urbane obnovei rekonstrukcije. Generalni plan, orijentisan na kori-{}ewe potencijala postoje}eg grada, treba da omogu}i me-hanizme za brè, efikasnije i uravnoteènije ostvariva-we uloge i zna~aja postoje}eg gra|evinskog fonda, prime-nom koncepcije integralne za{tite graditeqskog nasle|a.Afirmacija javnih prostora i ambijentalnih celina,isticawe i ~uvawe kvalitetnih vizura i silueta grada,unapre|uju identitet Beograda i predstavqaju okosnicukvalitetne transformacije gradskog okruèwa.

2.2.8. Beograd, grad zaokruènog izgleda

Posledwa decenija je u~inila da fizi~ki izgled gradapostane obeleèn atributima zapu{tenosti, nedovr{eno-sti, neodràvanosti, siroma{ke improvizovanosti, jef-tinog izgleda, profiterskog neukusa. Postupno, sredstvi-ma urbanisti~ke regulacije, pravilima gra|ewa (ali i pra-vilima za postizawe gradske lepote), odgovaraju}im mera-ma gradske politike i angaòvawem svojih stanovnika, Be-ograd treba da oplemeni svoja zapu{tena zemqi{ta, da po-pravi svoje ulice i instalacije, da obnovi svoje parkove izelene oaze, da okre~i svoje fasade i vrati ukrase, da ob-novi nadmetawa za „najlep{i balkon u kraju”. Lep izgled


grada, wegova upristojenost i uqu|enost su vrednosti kojeimaju i svoju nagla{enu materijalnu dimenziju, koje se uskupu zna~ajnih gradova uvaàvaju.

2.2.9. Beograd, grad privredne vitalnosti

Generalni plan treba da pruì osnov za aktivirawepostoje}ih proizvodnih potencijala i zaokruèwe postoje-}ih radnih zona, kao i prostorni i urbano-tehni~ki okvirza perspektivne privredne aktivnosti koje su u skladu saizabranom dru{tveno-ekonomskom strategijom razvoja Beo-grada. Ve}e proizvodne privredne aktivnosti treba razvi-jati du` Dunava (kao veze sa Severnim i Crnim morem),nizvodno od grada, koriste}i postoje}e lu~ke kapacitete.Teì se ravnomernoj raspodeli radnih mesta kako u cen-tralnim, tako i u ostalim privrednim zonama, koja odgova-ra prostornoj distribuciji stanovni{tva, saobra}ajnoj do-stupnosti, postoje}oj infrastrukturnoj opremqenosti,klimatskim i mikroklimatskim uslovima, uz postepenopreno{ewe mawe zavisnih aktivnosti u prigradske op-{tine i ostale regione Srbije. Privredne aktivnosti tre-ba razvijati selektivno, tako da se izbegnu opasnosti ugro-àvawa ìvotne sredine. Zakonsku regulativu u domenu za-{tite ìvotne sredine treba prilagoditi i usaglasiti sajedinstvenim zakonima Evropske unije, primeniti pravilao neophodnim za{titnim zonama u zavisnosti od vrste pro-izvodwe i uvesti neophodni monitoring uz konkretne ak-cione mere. Projekti za aktivirawe zna~ajnih lokacija iprograma, kao {to su, na primer, Savski amfiteatar, cen-tar Novog Beograda – novi poslovni city, reke i re~ne oba-le, sastavni su deo GP-a.

2.2.10. Beograd, grad za sve qude

Prostorni i programski predlozi i re{ewa General-nog plana saglasni su sa o~ekivanom transformacijomupravqawa i kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta na tr-ì{nim osnovama. Trì{na orijentacija treba da budepra}ena odgovaraju}om socijalnom politikom koja }e za-stupati potrebe mawe mo}nih i mawe privilegovanih.Definisawe dru{tveno prihvatqivih urbanisti~kih pa-rametara, standarda i normativa za trì{nu stambenuizgradwu, za dru{tveno finansirano stanovawe, sanaci-ju slamova i nehigijenskih ~etvrti, za izgradwu prostoraza javne sadràje, slobodnih povr{ina i javnog zelenilatreba da bude zasnovano na efikasnoj kombinaciji trì-{nih i planerskih mera i instrumenata. Unapre|ivawepostoje}ih mreà i uskla|eno infrastrukturno oprema-we prostora tehni~kim, komunalnim i saobra}ajnim si-stemima nu`na je pretpostavka ostvarivawa prava nastan, zaposlewe, {kolovawe i zdravqe, a Beograd trebada bude grad za sve qude, bez obzira na wihovo poreklo irasu, {kolovanost i materijalni status, uzrast i pol, ve-ru i uverewa.

2.2.11. Beograd, povezan i pristupa~an grad

Saobra}ajni sistem Beograda treba obnoviti usposta-vqawem harmoni~nog odnosa kori{}ewa zemqi{ta i pre-voznih zahteva i kapaciteta, kao i me|usobne uskla|enostiu razvoju svih vidova daqinskog, regionalnog i unutar-gradskog saobra}aja. On treba, pre svega, da se zasniva naefikasnom i racionalnom kori{}ewu raspoloìvih pre-voznih kapaciteta ~ime se na dostupan i odrìv na~in po-ve}ava nivo usluge i bezbednosti saobra}aja. Sa druge stra-ne, gradsko izgra|eno tkivo, sastavqeno od pojedina~nihparcela i zgrada, sa svojim pojedina~nim interesima, nebi trebalo da bude ko~nica otvarawu mogu}nosti ve}e iprirodnije prohodnosti. Kretawe iz dela u deo grada, da-nas skoro blokirano u vr{nim ~asovima, moè se poboq-{ati samo uvo|ewem ja~ih sistema javnog prevoza, pre sve-ga {inskim sistemima. Ono treba i moè da bude pra}enoi daqim razvijawem i kompletirawem uli~ne mreè, kojana nekim delovima centralne zone po~iva na matricama s

kraja pretpro{log veka. U daqem procesu ostvarivawa nad-le`ne slu`be i gra|ani treba da prona|u prave dogovoreza otvarawe novih ulica i zaokruìvawe onih koje su zapo-~ete pre vi{e decenija.

2.2.12. Beograd, grad kulture

Struktura sadràja Beograda treba da bude u skladu sastrukturom velikih evropskih gradova. Beograd treba dapostigne strukturu javnih sadràja koju danas imaju grado-vi wegove veli~ine i nacionalnog zna~aja. Potrebna je re-zervacija prostora za ove namene – od prostora Muzeja gra-da, Opere, Filharmonije, do komercijalnih sportskih sa-dràja, kao {to su golf tereni, staze za auto-moto trke isli~ni sadràji. Beograd moè i treba da bude ponovo kul-turni centar Balkana, ~uvawem i daqim razvojem kultur-nih specifi~nosti, ja~awem svog identiteta i prepozna-tqivosti. Postoje}e kulturne manifestacije, ~iji je zna~ajpre{ao doma}e granice, moraju da imaju svoja utemeqenamesta doga|awa, svoje prostore, zgrade kao simbole grad-skih manifestacija.

2.3. Metod izrade plana

2.3.1. Glavni koraci izrade GP

Osnovne odlike metoda kojim je izra|en Generalniplan su: transparentnost postupka i ukqu~ivawe velikogbroja razli~itih zainteresovanih subjekata, profesional-ni rad sproveden u ~etiri ciklusa u kojima se insistira-lo na sintezi rezultata – urbanisti~kih re{ewa, znatnooslowene na savremene kompjuterske alate u re{avawu raz-li~itih zadataka tokom rada, timski rad sa nagla{enomulogom sinteznog tima, kao i stalna saradwa sa Sekreta-rijatom za urbanizam i Direkcijom za gradsko gra|evinskozemqi{te.

Metod rada za izradu Generalnog plana sastoji se izslede}ih radnih linija:

– rad na osnovnom bloku profesionalnih aktivnostikoji je dao Hipotezu, Koncepciju, Prednacrt i Nacrt pla-na, kao glavne korake;

– ocewivawe me|uizve{taja od strane stru~nog savetaGP, politi~ara, stru~waka i gra|ana;

– saradwa sa gra|anima i op{tinama, kao i profesio-nalnom i kulturnom javno{}u;

– saradwa sa sekretarijatima, zavodima, JKP i Direk-cijom za gra|evinsko zemqi{te;

– saradwa sa stranim konsultantom za saobra}aj;– saradwa na dva posebna zadatka koji su uporedo ra|e-

ni sa izradom GP – Prostornom planu Beograda i Regula-cionom planu centralne zone – Prostorna celina op{ti-ne Vra~ar.

2.3.2. Funkcionalni obuhvat

Osnovna tematska podru~ja kojima se Generalni planbavio definisana su Odlukom o pristupawu izradi plana.Ova tematska podru~ja sadrè odgovaraju}e potceline kojePlan obra|uje. To su Priroda: morfologija, hidrologija,geologija, seizmologija, klima, pedologija; Dru{tvo: sta-novni{tvo, socijalne pojave i procesi, ekonomija, pravo;Gradsko gra|evinsko zemqi{te: povr{ine, katastar, sta-tus svojine, status kori{}ewa, trì{te, zemqi{na poli-tika; Gradsko tkivo: stanovawe, centri, komercijalni sa-dràji, javne slu`be, privredne zone, javni prostori;Gradsko zelenilo i pejza`: elementi prirode, zeleni pro-stori grada; Saobra}aj: javni, individualni, èlezni~ki,vazdu{ni, re~ni, pe{a~ki, biciklisti~ki, saobra}ajnice,ulice; Infrastruktura: energetska, telekomunikaciona,vodna, komunalna.

Veliki projekti i definisawe prioritetnih razvojnihcelina deo su plana. Generalni plan tako|e obuhvata i za-{titu prirode, pitawa ìvotne sredine, kulturne ba{ti-ne, odrìvog razvoja, racionalne upotrebe resursa itd.


2.3.3. Vremenski obuhvat Generalnog plana

Generalni plan daje predloge razvoja Beograda za dvaperioda. On je kombinacija vizije budu}nosti do 2021. go-dine i operativno zna~ajnih akcija, koje mogu po~eti ilise realizovati do 2006. godine.

2.3.4. Izvori za rad na Generalnom planu

Re{ewa koja su ponu|ena formirana su na osnovu neko-liko izvora. Na prvom mestu tu su doma}e ideje i na wimazasnovana iskustva o planirawu razvoja Beograda. Trebapomenuti postoje}i Generalni urbanisti~ki plan iz 1985.godine i neka od re{ewa koja su razvijena u okviru rada naProstornom planu Srbije. Pojedina~ni koncepti i re{e-wa, koja su tokom vremena dobila potvrdu profesionalnejavnosti, tako|e su jedan od va`nih izvora za rad na ovomplanu. Pojedina re{ewa, saobra}ajna, fizi~ke strukture,zelenila i sl., koja su stvorena u okviru regulacionog pla-nirawa u Urbanisti~kom zavodu, tako|e su vaàn izvor.Veliki broj radova u vezi sa planirawem i ure|ivawemgrada, iznetih na brojnim stru~nim i nau~nim skupovima,tako|e su bili u vidu prilikom ovog rada. Pored doma}ihizvora, kori{}ena su i najva`nija dokumenta konferenci-ja „Habitat áá” i „Istanbul plus 5”, koji daju najva`nijidoktrinarni okvir za sagledavawe razvoja gradova u nared-nom periodu. Kori{}ene su i evropske poveqe i uputstvaza tretman gradova, kao {to je Evropska urbanisti~ka po-veqa ili dokumenti specijalizovanih profesionalnih or-ganizacija.

2.3.5. Kvalitet ulaznih informacija

Generalni plan Beograda zapo~eo je da se radi sa in-formacionom osnovom kojom su Urbanisti~ki zavod i dru-ge slu`be grada po~etkom 2001. godine raspolagale. U ci-qu osveàvawa informacione osnove dopuna podataka bi-la je obavqena tokom izrade Plana u nekoliko navrata. Iz-vr{eno je sakupqawe i obrada postoje}e statisti~ke gra|ena nivou op{tina i statisti~kih krugova za 1971, 1981. i1991. godinu.

Stawe informacione osnove za infrastrukturu, sao-bra}aj, deo fizi~ke strukture Beograda, deo delatnostii funkcija, jeste relativno zadovoqavaju}e i dalo je mo-gu}nosti da se sa radom na GP napreduje kao i da se onzavr{i.

2.3.6. Ortofoto snimak R 1:5.000 i podloga u R 1:20.000.

Poseban problem, koji je na po~etku izrade Plana biovrlo izraèn, bio je nedostatak aktuelne kartografskepodloge. Sredinom 2001. godine izra|en je ortofoto mate-rijal u R 1:5.000. Ortofoto snimak je georeferenciranapodloga sa rezolucijom od 35 cm, {to daje mogu}nost pove-}awa i kontrole re{ewa do pribli`no R 1:2.500. Na osno-vu ortofoto materijala, formirana je Karta blokova kaoosnovna katrografska podloga za Generalni plan.

2.4. Dugoro~na koncepcija organizacije i ure|ivawa prostora

Dugoro~na koncepcija organizacije i ure|ivawa pro-stora koji pokriva Generalni plan Beograda zasnovana jena strategiji i odgovaraju}im planskim re{ewima i mera-ma koji su definisani u ovom GP kao odgovori na proble-me sa kojima se grad danas susre}e.

Glavna zamisao koja je ugra|ena u koncepciju organi-zacije i ure|ivawa prostora ovog GP jeste unutra{watransformacija gradskog tkiva uz odgovaraju}u spoqnuizgradwu za sektore za koje je oceweno da }e imati izra-ènu potrebu za novim lokacijama. To su privreda kaopokreta~ razvoja, sistem javnog zelenila kao svojevrsnirekreativni resurs i ekolo{ka infrastruktura, kao inova stambena izgradwa kao odgovor na nove potrebestanovnika grada.

Druga zamisao jeste razvoj Beograda preko velikih pro-jekata uz po{tovawe potrebe malih investitora da gradeprakti~no u skoro svakoj ta~ki gradskog tkiva. Veliki raz-vojni projekti definisani su za dva vremenska horizonta– za prvu fazu koju uslovno moèmo da odredimo kao peri-od do 2006. i za daqi razvoj do 2021. godine.

Tre}a zamisao jeste da svaka obimnija izgradwa obave-zno mora da se oslawa na odgovaraju}u komunalnu i saobra-}ajnu infrastrukturu, ~ime ne samo da se {titi sredinave} se obezbe|uje da ona postane deo ukupnog sistema Beo-grada. Privredna, stambena, rekreativna, tercijarna i sl.obimna gradwa nije mogu}a bez uporedne gradwe potrebnekomunalne infrastrukture i odgovaraju}ih saobra}ajnica.

êtvrta zamisao dugoro~ne koncepcije je da se ostvari-vawem ovog GP osigura sna`no povezivawe izgra|enogtkiva sa prirodnom podlogom na kojoj je grad iznikao. Ovazamisao sprovedena je u nekoliko razli~itih segmenata isektora. Sistem javnog zelenila, striktno izbegavawegradwe na nepovoqnim terenima, zonirawe mogu}ih pri-vrednih delatnosti, jaka orijentacija ka rekama i pre sve-ga Dunavu, uputstva da se koriste lokalni vodni resursi,organizovano uvo|ewe autonomnih izvora bioklimatskeenergije, energije Sunca, vetra, geotermalnog potencijala,uz neophodne mere {tedwe kod doma}instava u zonama saniskim gustinama naseqenosti, najva`niji su delovi rea-lizacije ove zamisli.

Peta zamisao jeste plansko ~uvawe za budu}nost tran-sportnih koridora kao i zemqi{ta koje je pogodno za raz-li~ite namene. Povr{ine za gradske aktivnosti ve}e su odtrenutnih potreba da bi se omogu}io razvoj grada i posleovog planskog perioda. Definisawem ovih podru~ja u GPotvorena je mogu}nost da grad aktivira, pored planskih idruge oblike za{tite ovakvih terena (kupovina zemqi{ta,eksproprijacija itd).

Prethodno opisani razvojni zadaci ostvariva}e se uuslovima koje name}e tranzicija dru{tva. Novi dru{tveniokvir, trì{te i demokratski odnosi, postavqaju pred Ge-neralni plan nekoliko novih zahteva, a tri najva`nija su:fleksibilnost umesto krutosti, dinami~nost umesto sta-ti~nosti, kao i plan koji podràva procese umesto planakoji podràva „sliku”.

Imaju}i prethodno na umu, moèmo re}i da je, tako|e,bitna zamisao da GP mora da bude otvoren za svaku inve-sticiju, pogotovo za one zna~ajne koje pokre}u i privredniìvot i doprinose boqitku gra|ana. Ovaj GP zato posedu-je visok stepen fleksibilnosti koja omogu}ava da se inve-sticioni zahtevi izvedu tako da zadovoqe privatne potre-be, ali ne i da ugroze zajedni~ki i javni interes grada kaoceline.

Osnovne koncepcijske zamisli o prostornoj organiza-ciji i ure|ivawu grada date su u narednim ta~kama. Tu sena saèt na~in iskazuje kako zami{qamo Beograd u godi-nama i decenijama koje dolaze.

Koncepcija GP do 2021. godine predstavqa sasvim pri-rodni kontinuitet sa planom iz 1985. godine. Taj kontinu-itet je ostvaren u slede}ih nekoliko osnovnih elemenata:

– uvaàvawu postoje}e izgra|enosti grada i realnihprocena fizi~kih mogu}nosti daqih intervencija u gradu;

– kontinuitetu u planirawu saobra}aja i infrastruk-ture u skladu sa postoje}im i planiranim namenama povr-{ina;

– integraciji razli~itih sadràja, ukoliko se me|usob-no ne ugroàvaju, umesto wihovog razdvajawa;

– planirawu za{tite i razvoja preostalih prirodnihzelenih masiva duboko urezanih u gradsko jezgro, kao i ne-govawe unutargradskog zelenila;

Promene u odnosu na plan iz 1985. godine jesu slede}e:– pove}awe planiranog izgra|enog podru~ja grada;– promene u socijalnim i ekonomskim okolnostima bu-

du}eg razvoja;– planirawe nekoliko kqu~nih velikih razvojnih pro-

jekata;


– planirawe povr{ina za individualnu izgradwu naro-~ito u kontinualno izgra|enom tkivu grada kao o~ekivanogdominantnog vida re{avawa stambenih potreba u budu}no-sti;

– intenzivnije ure|ivawe prigradskih naseqa po obodugrada radi ravnomernijeg ukupnog razvoja;

– racionalnije planirawe intervencija u saobra}aju iinfrastrukturi;

– isticawe tri kraka prirodnog koridora Dunava i Sa-ve sa Velikim ratnim ostrvom kao glavnog motiva prostor-ne organizacije.

3. GRANICE PLANA, PROSTORNIH CELINA I ZONA

3.1. Povr{ina podru~ja Generalnog plana

Planska re{ewa odnose se na prostor unutar granicekoja je ustanovqena prethodnim generalnim planovima Be-ograda i koja je obuhvatala 77.347 ha povr{ine, uz aktuelnaprecizirawa granice ~itavom duìnom i uz dodatak 255 hapovr{ine u op{tinama Zemun i Grocka, koje su dodate ra-di obezbe|ivawa jedinstvenog reìma planirawa i reali-zacije u privrednim zonama u KO Dobanovci (199 ha) i KOVr~in (55 ha), tako da ukupna povr{ina podru~ja General-nog plana Beograda iznosi 77.602 ha.

3.2. Opis granice Generalnog plana

Granica podru~ja obuhva}enog Generalnim planom Beo-grada (GP) obeleèna je na grafi~kim prikazima i obu-hvata grani~ne linije kako sledi:

Na istoku, po~ev od u{}a Dunavca u Dunav, pruà senizvodno Dunavom du` spoqnih granica KO Vin~a i KORitopek, prema op{tini Pan~evo do KO Grocka. Ovde gra-nica GP izlazi na kopno i ide spoqnim granicama KO Ri-topek, KO Bole~, KO Le{tane, KO Zuce do preseka sa za-padnom eksproprijacionom linijom Autoputa Beograd –Ni{. Ovde granica GP zalazi u KO Vr~in, ide na jug za-padnom eksproprijacionom linijom Autoputa Beograd –Ni{, sve do puta kp 8670/4 koji preseca i dolazi do wego-ve grani~ne linije bliè Autoputu. Grani~nom linijom,levom stranom ovog puta, idu}i na jugoistok, granica GPdolazi do grani~ne linije kp 3268, a zatim daqe nastavqana jugoistok grani~nim linijama kp 3268, kp 3243, kp 3242i kp 3270/15, tako da ove katastarske parcele ukqu~uje upodru~je plana. U severoisto~noj me|noj ta~ki kp 3270/15granica GP skre}e na jug, do grani~ne linije puta kp3270/9, prati tu grani~nu liniju u pravcu zapada, presecaput kp 8312, zatim nastavqa grani~nim linijama kp 3263/1,kp 3262/1, kp 3262/2, kp 3262/3, kp 8616/2 (put) i obuhvataju-}i navedene parcele granica GP dolazi do kp 3519/1. Daqegranica GP pravcem jugozapad – zapad ide grani~nim lini-jama parcela koje obuhvata, i to: kp 3519/1, kp 3520/1, kp3520/3, kp 3520/4, kp 3520/6, kp 3520/5, kp 3524/1, kp 3526/2,kp 3168/1, kp 3167/4, kp 3167/3, kp 3167/2, kp 3166/4, kp3166/3, kp 3164, preseca put kp 8516/1, a zatim nastavqa gra-ni~nim linijama parcela kp 3159/4, kp 3159/3, kp 3159/2 ikp 3159/1 i ukqu~uju}i ih u podru~je GP stiè do puta kp8466. Nastavqaju}i daqe, granica plana preseca put kp8466, skre}e na sever grani~nom linijom ovog puta do gra-ni~ne linije kp 3007/9, a zatim skre}e na severozapad, idegrani~nom linijom ove parcele, koju obuhvata, sve do pre-seka sa eksproprijacionom linijom pruge Beograd – Poà-revac kp 8652 KO Vr~in. Isto~nom eksproprijacionom li-nijom pruge, granica GP ide na sever do preseka sa grani-com KO Zuce i daqe nastavqa na zapad spoqnom granicomKO Zuce. Zatim nastavqa spoqnim granicama KO Beli Po-tok, KO Pinosava, KO Ru{aw, KO Srem~ica, KO VelikaMo{tanica i KO Rucka, do reke Save. Odatle granica GPvodi nizvodno Savom du` spoqnih granica KO Rucka, KOUmka, KO Pe}ani i KO Ostru`nica do KO Sur~in kodèlezni~kog mosta kod Ostru`nice. Ovde granica GP po-novo izlazi na kopno i ide spoqnom granicom KO Sur~in

do preseka sa grani~nom linijom izme|u kp 5370 i kp5369/1 KO Dobanovci. Ovde granica GP zalazi u KO Doba-novci i ide pomenutom grani~nom linijom kp 5370 i kp5369/1 na sever, preseca put kp 5307/1 i stiè do grani~nelinije kp 5368. Zatim granica GP skre}e na istok idu}igrani~nom linijom kp 5368 i puta kp 5307/1 stiè do zajed-ni~ke grani~ne linije izme|u kp 5368 i kp 5367, kp 5366/1,gde skre}e na severozapad, nastavqa pomenutom zajedni~-kom granicom, preseca put kp 5506/3 i stiè do grani~nelinije kp 5506/3, kp 5382/1. Sada granica GP skre}e na ju-gozapad prate}i grani~nu liniju izme|u kp 5382/1 i kp5506/3 (put) do preseka sa grani~nom linijom kp 5381 i kp5382/1 kojom nastavqa u pravcu severozapada, sve do prese-ka sa grani~nom linijom (isto~na) kanala Galovica kp6073. Isto~nom grani~nom linijom kanala Galovica gra-nica GP skre}e na sever i ide do preseka sa produètkomgrani~ne linije kp 5404/3 i kp 5421/1 kojom nastavqa, kre-}u}i se na istok, prelazi preko kp 5421/2 i dolazi do gra-ni~ne linije puta kp 6599. Zapadnom grani~nom linijom,levom stranom puta kp 6599, granica GP pravcem severoi-stok, ide sve do eksproprijacione linije puta A ááá Ba-tajnica – Progar (produètak ulice Mar{ala Tita). Eks-proprijacionom linijom puta A ááá kp 5503, granicaskre}e na severozapad, do preseka sa produètkom zapadnegrani~ne linije ulice Beogradske kp 3454. Zapadnom gra-ni~nom linijom ul. Beogradske kp 3454 granica GP ide nasever, sve do ulice Zemunske kp 3448/1 koju preseca i pro-duàva daqe grani~nom linijom izme|u kp 4983 i kp 3430,kp 3431 i kp 3453/1 (zavr{etak Ul. proleterske). Grani~-nom linijom Ulice proleterske kp 3453/1 i kp 4978/2, gra-nica GP, idu}i na severozapad, dolazi do puta kp 5020, ko-jim skre}e na severoistok, ide grani~nom linijom pomenu-tog puta kp 5020 i kp 4978/2 i 4978/1 KO Dobanovci do pre-seka ove grani~ne linije i zapadne eksproprijacione li-nije pruge Ostru`nica – Batajnica i ide zapadnom ekspro-prijacionom linijom ove pruge na sever do izlaska na gra-nicu KO Dobanovci. Nadaqe ide spoqnom granicom KODobanovci i KO Batajnica i, izlaze}i na granicu premaop{tini Stara Pazova, izbija na Dunav. Zatim granica GPide nizvodno Dunavom du` spoqnih granica KO Batajnicai KO Zemun Poqe do u{}a Dunavca u Dunav. Ovde granicaGP ponovo izlazi na kopno i najkra}im putem skre}e na se-veroistok u podru~je KO Kovilovo do najju`nije me|ne ta~-ke kp 2110 KO Kovilovo. Daqe, me|nom linijom izme|u kp2110 i Dunavca, obuhvataju}i Dunavac, granica GP nasta-vqa na sever do kanala kp 2299. Grani~nom linijom izme|ukanala kp 2299, koji ukqu~uje i kp 2130 i kp 2131 koje is-kqu~uje, granica GP nastavqa na severoistok obuhvataju}ikanal kp 2299, skre}e na istok presecaju}i kanal kp 2299,ide do izlomqene me|ne linije kp 2300. Grani~nom lini-jom kp 2300 i kp 2518, koje iskqu~uje, granica GP presecanasip kp 2460/1 me|nom linijom izme|u kp 2524, koju iskqu-~uje i kp 2525, koju ukqu~uje, izlazi na put kp 2159. Levomstranom ovog puta, iskqu~uju}i kp 2158/1, granica GP do-lazi do preseka sa grani~nom zapadnom linijom kanalabroj 2-123, kp 2576. Od ove prese~ne ta~ke granica GP na-stavqa na sever zapadnom linijom kanala, ukqu~uju}i ka-nal i dolazi do kanala 2-89, kp 2576. Severnom grani~nomlinijom kanala 2-89 idu}i na istok, obuhvataju}i isti ka-nal, granica GP dolazi do grani~ne linije izme|u Glav-nog kanala kp 2544, koji ukqu~uje i kp 2094, koju iskqu~u-je. Granica GP daqe nastavqa na jugoistok grani~nom li-nijom Glavnog kanala, kp 2544, obuhvataju}i ga, sve do pre-seka ove grani~ne linije sa grani~nom linijom kanala4-29, kp 2581. Od ove prese~ne ta~ke, kre}u}i na severoi-stok izlomqenom grani~nom linijom kanala 4-29, kp 2581i kanala 4-30, kp 2580 KO Kovilovo, ukqu~uju}i obe oveparcele, granica GP dolazi do granice KO Bor~a, na za-padnoj obali kanala Vizeqa. Kre}u}i na sever, granica GPnastavqa spoqnom granicom KO Bor~a i KO Ov~a, izlaze}ina granicu prema op{tini Pan~evo i ide daqe spoqnomgranicom KO Ov~a i KO Krwa~a. Ovde granica GP izbija na


Dunav, prate}i granicu prema Pan~evu, kre}e uzvodno, pre-seca Dunav, ulazi u Dunavac i prate}i spoqne granice KOVi{wica i KO Veliko Selo, granica Generalnog planaBeograda dolazi do polazne ta~ke – u{}a Dunavca u Dunav.

Povr{ina od 199 ha, koja se dodaje u katastarskoj op-{tini Dobanovci i povr{ina od 55 ha, koja se dodaje u ka-tastarskoj op{tini Vr~in obeleèna je na grafi~kimprikazima.

3.3. Gra|evinski rejoni i gradsko gra|evinsko zemqi{te

3.3.1. Gra|evinski rejoni

Gra|evinski rejoni unutar podru~ja Generalnog planaobuhvataju javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te, i to kaojedan povezani gra|evinski rejon i vi{e mawih enklavaodvojenih zemqi{tem koje nije nameweno izgradwi, saukupno 53.940 ha.

U gra|evinski rejon nije ukqu~en deo poqoprivrednog,{umskog i vodnog zemqi{ta, kao i koridori infrastruk-tura i puteva koji kroz wih prolaze, u delovima u kojimaneposredno kori{}ewe ovih povr{ina nije u funkcijigradskih aktivnosti. Me|utim, ukqu~ene su one grani~nepoqoprivredne i {umske povr{ine u kojima se nalaze gru-pe objekata na koje se mogu posle izrade planova regulaci-je pro{iriti granice susednih namena, za{ti}ena vodoi-zvori{ta i povr{ine reka i obala od posebnog zna~aja zaure|ivawe Beograda na rekama.

Granice gra|evinskih rejona prikazane su odgovaraju-}om linijom na grafi~kom prilogu 1. „Granice”. Poloàjdate linije moè se koordinatno odrediti i georeferen-cirati sa ta~no{}u svojstvenom razmeri 1:20.000, ali on jeusmeravaju}i a ne definitivan jer ga treba precizirati iodrediti i posebnom gradskom odlukom u skladu sa zako-nom.

3.3.2. Gradsko gra|evinsko zemqi{te

Unutar podru~ja Generalnog plana nalazi se i prostorgradskog gra|evinskog zemqi{ta koje je u 2001. godini ob-uhvatalo 45.692 ha, i koji je prikazan na grafi~kom prilo-gu 1. „Granice”. Po{to je potrebno doneti niz gradskihodluka u vezi sa prestankom vaèwa ove kategorije zemqi-{ta, ovaj prikaz granice ima karakter informacije a neplanske odredbe.

3.4. Prostorne zone

U podru~ju Generalnog plana, ukupne povr{ine od77.602 ha, definisane su ~etiri prostorne celine, koje ~i-ne glavne prostorno-funkcionalne, urbanisti~ko-arhi-tektonske i predeono-ekolo{ke zone Beograda u kojima semogu o~ekivati razli~ite intervencije u periodu primeneplana:

– á centralna zona (3.206 ha);– áá sredwa zona (8.532 ha);– ááá spoqna zona (21.962 ha);– áâ rubna zona (43.902 ha).

3.5. Urbanisti~ke celine

Unutar prostornih zona odre|eno je 57 urbanisti~kihcelina u kojima se posebne karakteristike jo{ bliè gru-pi{u.

U Centralnoj zoni su: Varo{ u {ancu (1); Centar No-vog Beograda (2); Centar Zemuna (3); Terazije, Slavija,Svetosavski plato (4); Luka Beograd (5); Grobqe, Bulevar,Neimar (6); Savski amfiteatar, Prokop (7); PrvobitniNovi Beograd (8); Veliko ratno ostrvo (9).

U sredwoj zoni: Karaburma, Ada Huja (10); Zvezdara(11); Lion, Ju`ni bulevar (12); Du{anovac, [umice, Ko-warnik (13); Vo`dovac (14); Bawica (15); Sewak, Dediwe,Top~ider (16); Rakovica (17); Banovo brdo (18); Ada Cigan-lija (19); Posavski deo Novog Beograda (20); Beànija(21); Gorwi Zemun (22).

U spoqnoj zoni: Krwa~a (23); Privredna zona Krwa-~a (24); Vi{wica (25); Mirijevo (26); Mali Mokri Lug(27); Veliki Mokri Lug (28); Kumodra`, Jajinci (29);Resnik (30); Labudovo brdo (31); @eleznik (32); Veli-ki Maki{ (33); Dr Ivan Ribar (34); Aerodrom zona Au-toput (35); Zona Autoput, Zemun poqe (36); Altina, Ka-mendin (37).

U rubnoj zoni: Crvenka (38); Bor~a (39); Ov~a (40); Pri-vredna zona Pan~eva~ki rit (41); Slanci, Veliko selo(42); Vin~a, Ritopek (43); Kalu|erica (44); Bole~ (45); Zu-ce (46); Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47); Ru{aw(48); Srem~ica (49); Velika Mo{tanica (50); Pe}ani, Um-ka (51); Ostru`nica (52); Uzvodni Mali Maki{ (53); Levaobala Save (54); Naseqe Sur~in (55); Sur~in, Dobanovci(56); Batajnica (57).

Granice Generalnog plana, prostornih zona i urbani-sti~kih celina uskla|ene su sa statisti~kim krugovima ra-di informati~ke organizacije planskih iskaza.

3.6. Javno gra|evinsko zemqi{te

U skladu sa ~lanom 41. stav 2. ta~ka 1. Zakona o plani-rawu i izgradwi neophodno je planirati podelu zemqi{taobuhva}enog Generalnim planom na javno i ostalo gra|e-vinsko zemqi{te. Javno gra|evinsko zemqi{te obuhvatasve javne povr{ine definisane ~lanom 2. istog zakona, od-nosno objekte i komplekse definisane propisima o eks-proprijaciji i drugim propisima.

U Generalnom planu Beograda te povr{ine i objektiplanirani su u odgovaraju}im poglavqima teksta i prika-zani na odgovaraju}im listovima grafi~kog prikaza Gene-ralnog plana.

Kao skup planiranog javnog gra|evinskog zemqi{ta,ove povr{ine date su na karti koja prikazuje granice i po-dele podru~ja Generalnog plana – Planirano javno i osta-lo gra|evinsko zemqi{te (2021).

Javnim povr{inama u podru~ju Generalnog plana pri-padaju planirane lokacije, kompleksi i prostori: za objek-te i aktivnosti od op{teg interesa; za parkove i javno ze-lenilo; za saobra}aj i saobra}ajne povr{ine; za vodne po-vr{ine i retenzije, kao i sve postoje}e povr{ine za pret-hodne namene koje su evidentirane i kwiène u skladu sapropisima, a ~ije su dimenzije i suvi{e male za prikaz upodlogama i razmerama Generalnog plana.

1. Skupu javnih povr{ina za objekte i aktivnosti od op-{teg interesa pripadaju slede}e namene prikazane i pla-nirane u prilozima Generalnog plana:

– Komunalne delatnosti i infrastrukturne povr{ine– Planirano kori{}ewe zemqi{ta (2021).

– Sport, sportski objekti i kompleksi – Planirano ko-ri{}ewe zemqi{ta (2021).

– Grobqa – Planirano kori{}ewe zemqi{ta (2021).– Socijalno stanovawe – Planirano stambeno tkivo

(2021).– Ogledna poqoprivredna poqa – Planirano kori{}e-

we zemqi{ta (2021).– De~je ustanove – Planirane javne slu`be, javni objek-

ti i kompleksi (2021).– Osnovne {kole – Planirane javne slu`be, javni

objekti i kompleksi (2021).– Oblast obrazovawa standardni nivo – Planirane jav-

ne slu`be, javni objekti i kompleksi (2021).– Ustanove primarne medicinske za{tite – Planirane

javne slu`be, javni objekti i kompleksi (2021).– Specijalizovana zdravstvena za{tita – Planirane

javne slu`be, javni objekti i kompleksi (2021).– Specijalizovani centri – Planirane javne slu`be,

javni objekti i kompleksi (2021).– Kultura – Planirane javne slu`be, javni objekti i

kompleksi (2021).


2. Skupu javnih povr{ina za parkove i javno zelenilopripadaju slede}e namene prikazane i planirane u prilo-zima Generalnog plana:

– Parkovi – Planirane zelene povr{ine (2021).– Skverovi – Planirane zelene povr{ine (2021).– Zoolo{ki vrt i Botani~ka ba{ta „Jevremovac” – Pla-

nirane zelene povr{ine (2021).– Gradske {ume – Planirane zelene povr{ine (2021).– Forland – Planirane zelene povr{ine (2021).– [ume ada – Planirane zelene povr{ine (2021).– Gradska {uma Avala – kompleks prigradskih {uma –

Planirane zelene povr{ine (2021).

3. Skupu javnih povr{ina za saobra}aj pripadaju slede}enamene prikazane i planirane u prilozima Generalnog plana:

– Saobra}aj i saobra}ajne povr{ine – Planirano kori-{}ewe zemqi{ta (2021).

4. Skupu javnih povr{ina za vodene povr{ine i reten-zije pripadaju slede}e namene prikazane i planirane uprilozima Generalnog plana:

– Vodene povr{ine – Planirano kori{}ewe zemqi{tavoda (2021).

– Retenzija – Planirani sistem kanalisawa atmosfer-skih i otpadnih voda (2021).

Daqa razrada i detaqnije opredeqewe za dono{ewe op-{tinskih odluka o javnom gra|evinskom zemqi{tu zasnivase na generalno definisanim povr{inama iz ovog plana ina detaqnijoj proveri i razgrani~ewu na nivou pojedina~-nih kompleksa i parcela.

3.7. Ostalo gra|evinsko zemqi{te

U okviru gra|evinskog rejona, kao i u prostorima vangra|evinskog rejona a u podru~ju Generalnog plana, zemqi-{te koje nije planirano za javne povr{ine opisane u pret-hodnom delu teksta i dato na grafi~kim prilozima ovogplana predstavqa ostalo gra|evinsko zemqi{te.

Planirano ostalo gra|evinsko zemqi{te moè u slu~a-ju potrebe javnih slu`bi grada i republike da se pretvoriu javno gra|evinsko zemqi{te, uz izradu odgovaraju}eg pla-na generalne ili detaqne regulacije (i po potrebi urba-nisti~kog projekta) u skladu sa propisima.

Planirano javno gra|evinsko zemqi{te moè u slu~ajuprestanka potrebe za kori{}ewem objekata i povr{inakao javnih povr{ina i objekata od op{teg interesa da sepretvori u ostalo gra|evinsko zemqi{te u skladu sa pro-pisima i zakonom.

Za javne povr{ine koje su u ovom planu ozna~ene kaotrajna dobra Beograda, potrebna je i izmena ovog General-nog plana.

4. OSNOVNA NAMENA OBUHVA]ENOG PROSTORA

4.1. Planirane namene i povr{ine zemqi{ta u 2001. i 2021. godini

Prostor koji pokriva ovaj GP planiran je za odre|enibroj namena, odnosno delatnosti i prostorno-fizi~kihstruktura koje im odgovaraju. Saobra}aj i saobra}ajnice,kao i komunalne delatnosti i infrastruktura, imaju dvevrste struktura – linijske i povr{inske. Ove druge su ta-ko|e ukqu~ene u planirane namene prostora.

Ukupna povr{ina zemqi{ta unutar granice GP je76.602 ha. Generalnim planom se predvi|a da }e se u 2021.godini najve}i deo ove povr{ine, ukupno oko 23.200 ha, ko-ristiti za poqoprivredu. Vodne povr{ine, me|u kojima do-miniraju tokovi Save i Dunava, iznosi}e oko 4.200 ha.Planirana povr{ina za grobqa je oko 500 ha. Zemqi{tepredvi|eno za stanovawe bi}e oko 14.200 ha, a zemqi{te zaprivredu oko 3.500 ha. Gradski centri }e imati oko 1.800ha, javni objekti oko 1.400 ha, sportski objekti i komplek-si oko 1.200 ha. Saobra}ajni sistem i saobra}ajne povr{i-ne zauzima}e oko 6.000 ha.

Tabela 7: Planirane namene i povr{ine zemqi{ta u 2001. i 2021.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Postoje}e Planirani Ukupno

2001. prirast planirano2021–2001.

(ha) (ha) (ha)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stanovawe i stambeno tkivo 12.571,65 1.570,25 14.141,9Privredne delatnosti i privredne zone 1.595,22 1.929,35 3.524,57Komercijalne zone i gradski centri 667,98 1.147,6 1.815,58Javne slu`be, javni objekti i kompleksi 1.123,1 275,04 1.398,14Sport, sportski objekti i kompleksi 685,87 502.01 1.187,88Zelene povr{ine 11.365,27 9.044,64 20.409,91Poqoprivredne povr{ine i objekti 39.657,32 -16.463,32 23.194,00Vodne povr{ine 4.071,05 101,16 4.172,21Grobqa 344,69 144,51 489,2Saobra}aj i saobra}ajne povr{ine 4.424,15 1.503,56 5.927,71Komunalne delatn. i infrastrukturne povr{. 345,3 436,4 781,7Neizgra|eno zemqi{te 750,39 -750, 39––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO 77.602 77.602––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Iz prethodne tabele vidi se da }e najve}i prira{taj po-vr{ina biti u sektoru zelenilo i da iznosi oko 9.000 ha.Stanovawe }e imati prirast od oko 1.600 ha. Privreda }etako|e imati zna~ajan prirast i on je oko 1.900 ha. Tabelatako|e pokazuje da je najve}e smawewe zemqi{ta u poqo-privredi i da }e ono iznositi oko 16.400 ha. Najve}i deote povr{ine transformisa}e se u {umsko zemqi{te, a zna-tan deo dana{weg poqoprivrednog zemqi{ta treba da pre-|e u izgra|eno tkivo. U daqem tekstu prikazane su pojedi-na~ne namene koje se javqaju na podru~ju GP Beograda.

4.2. Definicije pokazateqa za odre|ivawe kapaciteta izgradwe

U daqem tekstu bi}e prikazana planska re{ewa za po-jedine namene zemqi{ta. U tim opisima koriste se poka-zateqi za odre|ivawe kapaciteta izgradwe. Radi preci-znog razumevawa planskih re{ewa daju se definicije poj-mova koji se koriste.

Pokazateqi za odre|ivawe kapaciteta izgradwe, ~ije suvrednosti date u osnovnim namenama prostora ovog GP,jesu slede}i:

– stepen zauzetosti (Z),– indeks izgra|enosti (I).Ovi pokazateqi primewuju se zajedno sa drugim pravi-

lima iz „Pravila gra|ewa”. Ta pravila se odnose na regu-lacije ulice, bloka, parcele, gra|evinske linije, visinu ipoloàj objekta na parceli i u bloku, kapacitete za parki-rawe, zelene povr{ine. Wihovom primenom se kapacitetdobijen na osnovu pokazateqa definitivno odre|uje nastvarni iznos za odre|enu lokaciju.

Kod izrade detaqnijih urbanisti~kih planova ovi po-kazateqi su za parcele orijentacioni i usmeravaju}i, pa sepokazateqi na nivou pojedina~ne parcele mogu pove}atitako da na nivou bloka, odnosno skupa blokova, ostanu u ra-sponima datim u osnovnim namenama ovog GP.

Ostali usmeravaju}i pokazateqi za detaqniju planskurazradu su:

– gustina stanovawa,– gustina zaposlenosti,– gustina korisnika,– odnos BRGP stanovawa i komercijalnih delatnosti,– normativi za slobodne i zelene povr{ine po stanov-

niku ili u odnosu na povr{inu bloka.


Ovi pokazateqi daju se za nivo bloka ili prostorne ce-line za svaki tip posebno i treba da usmere odluke prili-kom izrade analiza i re{ewa tokom pripreme detaqnijihplanova.

4.2.1. Bruto razvijena gra|evinska povr{ina (BRGP)

Bruto razvijena gra|evinska povr{ina (BRGP) parcele(bloka) je zbir povr{ina i redukovanih povr{ina svih ko-risnih etaà svih zgrada parcele (bloka). U prora~unupotkrovqe se ra~una kao 60% povr{ine, dok se ostale nad-zemne etaè ne redukuju. Podzemne korisne etaè redukujuse kao i potkrovqe. Podzemne garaè i podzemne podstani-ce grejawa, kotlarnice, stanarske ostave, trafostaniceitd., ne ra~unaju se u povr{ine korisnih etaà. Bruto raz-vijena povr{ina etaè je povr{ina unutar spoqne kontu-re zidova, odnosno zbir povr{ina svih prostorija i povr-{ina pod konstruktivnim delovima zgrade (zidovi, stubo-vi, stepeni{ta i sl). Odnos neto i bruto povr{ine se ra-~una kao 1 : 1,25, a detaqnijom razradom ovaj odnos moè sei druga~ije definisati, u zavisnosti od prirode objekta.

4.2.2. Neto razvijena gra|evinska povr{ina (NRGP)

Neto gra|evinska razvijena povr{ina (NRGP) jeste ve-li~ina ograni~ena samo na upotrebu u planerske svrhe iodnosi se na BRGP umawenu za spoqne i unutra{we zido-ve, zajedni~ke i pomo}ne prostorije i druge povr{ine ko-je ne sluè za neposredno kori{}ewe.

4.2.3. Stepen zauzetosti (Z)

Stepen zauzetosti (Z) iskazan kao % jeste koli~nik po-vr{ine horizontalne projekcije nadzemnog gabarita objek-ta na parceli i povr{ine parcele.

Planirani stepen zauzetosti parcele na uglu moè seuve}ati ukoliko je re~ o arhitektonskim akcentima u pro-storu.

U slu~aju da je postoje}i stepen zauzetosti parcele ve-}i od maksimalne vrednosti za taj tip izgra|enosti, zadr-àva se postoje}i, bez mogu}nosti uve}awa.

U slu~aju zamene objekta novim, stepen zauzetosti morabiti definisan na osnovu vrednosti iz pravila.

4.2.4. Indeks izgra|enosti (I)

Indeks izgra|enosti (I) za postoje}e objekte je koli~-nik BRGP svih objekata na parceli (bloku) i povr{ineparcele (bloka). Maksimalna BRGP planiranih objekatana parceli je proizvod planiranog indeksa izgra|enosti ipovr{ine parcele.

Podzemne korisne etaè ulaze u obra~un indeksa izgra-|enosti, osim povr{ina za parkirawe vozila, podzemnihgaraà, sme{taj neophodne infrastrukture i stanarskihostava.

4.3. Stanovawe i stambeno tkivo

Ova namena prostora obuhvata u planu stanovawe kaoosnovnu funkciju, ali i sve druge delatnosti koje su sastanovawem kompatibilne i koje se prirodno u stanovawunalaze. To su de~je ustanove, {kole, zdravstvene ustanove,prodavnice, mawi lokali za razli~itu zanatsku proizvod-wu, preduze}a ~ija delatnost nije opasna po susedstvo,usluge, kancelarijsko poslovawe i sl. Pored toga, u zona-ma stanovawa prirodno se nalaze i saobra}ajne povr{ine,ulice, skverovi i sl. kao i komunalne infrastrukture i ze-lenilo. U ovom GP tereni koji imaju stambenu namenu jesuoni u kojima preovla|uju stambene povr{ine nad drugimkompatibilnim namenama (vi{e od 50%). Parcele i zgra-de koje su namewene stanovawu i kompatibilnim namenama~ine stambeno tkivo koje je podeqeno na gradske blokove.

Pod terminima stanovawe i stan podrazumevaju se onikoji su definisani Habitat Agendom. To je „... krov nad gla-vom... sa adekvatnom privatno{}u, adekvatnim prostorom,fizi~kom pristupa~no{}u, adekvatnom bezbedno{}u, sigur-

no{}u stanara, koji je gra|evinski stabilan i otporan, ade-kvatno osvetqen i provetren, sa adekvatnom osnovnom in-frastrukturom,... sa odgovaraju}im kvalitetima ìvotnesredine i odgovaraju}im zdravstvenim ~iniocima... {to sveskupa mora da bude dostupno po prihvatqivoj ceni.” Za ova-kvo odre|ewe u ovom GP }e se koristiti izraz „stan”.

4.3.1 Postoje}e stawe

Dana{wa stambena izgradwa unutar granica GP pode-qena je u dva osnovna dela: prvi je kontinualno izgra|enotkivo grada sa trendom {irewa du` postoje}ih saobra}aj-nih pravaca i srastawa sa naseqima u neposrednoj blizi-ni. Drugi je rubna zona sa naseqima po obodu grada koja surelativno samostalna u pogledu razvoja stanovawa, delat-nosti, centara i sl.

Na teritoriji GP, zakqu~no sa 2000. godinom, bilo jeoko 426.500 stanova korisne povr{ine od oko 24.522.000 m².Prose~na veli~ina stana iznosi oko 57,50 m² {to predsta-vqa blago pove}awe u odnosu na 1981. godinu kad je ona iz-nosila oko 53,40 m². Dve tre}ine stambenog fonda ~inilisu dvosobni (43%) i trosobni stanovi (22%). U~e{}e ovihstanova u strukturi stambenog fonda postepeno se pove}ava-lo (od oko 51% u 1972. god. na oko 65% u 2000). U odnosu naperiod od pre 28 godina, smawivao se broj garsowera i jed-nosobnih stanova (od oko 43,5% na oko 25%), delom i u ko-rist ~etvorosobnih i vi{esobnih stanova (od oko 5,5% naoko 10%). U odnosu na period od pre 28 godina znatno jeunapre|ena opremqenost stambenog fonda. Stanovi kom-pletno opremqeni instalacijama (struja, voda, kanalizaci-ja, centralno grejawe) ~inili su oko 57% stambenog fondana podru~iju GUP-a (241.000 stanova). Oko 98% stanova ima-lo je struju, vodu i kanalizaciju. Oko 15% stanova je stari-je od 50 godina, {to upu}uje na potrebu wihove zamene.

Na teritoriji GP 2001. godine identifikovano je vi-{e tipova stambenih blokova i zona, i to zatvoreni bloko-vi u starim delovima grada, otvoreni blokovi novih nase-qa iz druge polovine 20. veka, individualno stanovawe,koje je urbanisti~ki regulisano ali sa razli~itim odlika-ma, stanovawe u me{ovitim blokovima, blokovima ~ija jefizi~ka struktuira sastavqena od razli~itih kombinaci-ja prethodnih tipova, stanovawe u blokovima sa partajama,u prigradskim naseqima a nekada{wim selima, kao i sta-novawe u sponatno nastalim naseqima, kao {to su besprav-no podignuta naseqa, ostaci starih sela.

Analiza prethodne stambene izgradwe pokazala je da jeu okviru organizovanih formi (zadruge, izgradwa za trì-{te, solidarna stambena izgradwa i sl.) dominiralo tako-zvano kolektivno stanovawe. Organizovana i kontrolisa-na individualna stambena izgradwa prakti~no i nije po-stojala jer planovima nije bila predvi|ena. Na drugojstarni, velika potra`wa za stanovima u periodu devedese-tih, izazvana ozbiqnim dru{tvenim poreme}ajima, otvori-la je masovnu izgradwu bez gra|evinskih dozvola, takozva-nu „divqu gradwu”.

Pored niza nere{enih dru{tvenih i ekonomskih pita-wa vezanih za ovu oblast, Beograd }e se u narednom perio-du sresti i sa tri krupna zadatka u stambenoj izgradwi: saotvarawem mogu}nosti nove stambene individualne iz-gradwe na novim lokacijama, kao i u ve} formiranim pod-ru~jima i naseqima prete`no niè spratnosti, zatim sate`wom dela stanovni{tva da kroz rekonstrukcije starihi centralnih delova grada dolazi do novih stanova i, naj-zad, sa dru{tvenom potrebom da se stihijski nastali delo-vi grada (sa zna~ajnim u~e{}em bespravne izgradwe) pre-tvore u standardne krajeve grada sa individualnim stano-vawem.

4.3.2. Ciqevi

Koncepcija razvoja stambenog tkiva i ciqevi koji se zato postavqaju u ovom GP zasnivaju se na pretpostavqenimpromenama koje se o~ekuju u narednom periodu. O~ekivanepromene su:


– celovita reforma stambenog sistema koja treba da ob-uhvati reformu svojinskih prava i privatizaciju, reformustambenog finansijskog sistema, reforma u pogledu odr-àvawa i reprodukcije postoje}eg stambenog fonda;

– reforma gradskog gra|evinskog zemqi{ta i sistemaplanirawa, uspostavqawe trì{ta zemqi{ta;

– uvo|ewe jasne stambene politike za socijalno, eko-nomski i zdravstveno povredive kategorije u skladu saevropskim standardima;

– pojednostavqewe planerske procedure i prihvatawaaktivnosti privatnog sektora na osnovu vlasni~kih prava.

U skladu sa ovim o~ekivawima, u ovom GP postavqenisu odgovaraju}i ciqevi. Deo wih je preuzet iz prethodnogGUP-a, ali sa druga~ijim mehanizmima za realizaciju. Ticiqevi se ti~u zdrave stambene sredine, izbora mesta i na-~ina stanovawa, kao i pravilnog usmeravawa stambene iz-gradwe na prirodno i funkcionalno povoqne lokacije.Ciqevi koje ovde kao nove isti~emo su:

– urbana obnova kao jedno od bitnih strate{kih opre-deqewa i u tom smislu prihvatawe svake gra|evinske ini-cijative koja je u skladu sa ovim GP;

– promena povr{ina koje su svojevremeno bile planira-ne GUP-om iz 1985;

– obuhvatawe povr{ina koje su u prethodnom periodubile predvi|ene za stambenu izgradwu, na kojima je zapo~e-ta izgradwa ili su izvr{ene pripreme za izgradwu;

– ukqu~ivawe evidentiranih zona bespravne gradwepod uslovom da nisu u okviru postoje}ih i planiranih po-vr{ina od javnog interesa, postoje}ih i planiranih kori-dora infrastrukturne i saobra}ajne mreè i objekata, kaoi pod uslovom da formiraju prostorno-funkcionalnu ce-linu i da zadovoqavaju uslove stanovawa sa aspekta stabil-nosti terena, kao i higijenskih i ekolo{kih parametara;

– zaokruìvawe izgra|enih stambenih celina u funk-cionalnom pogledu, na osnovu odabranih ste~enih urbani-sti~kih obaveza i na pravcima {irewa izgra|enog tkiva;

– obezbe|ivawe povr{ina dovoqnih za stanovawe uko-liko do|e do nepredvi|enog porasta potreba za stambenimfondom i mogu}nosti za wegovu realizaciju, odnosno uko-liko se ispoqi pove}ani interes za gradwu;

– omogu}avawe razme{taja planiranih delatnosti i de-la radnih mesta u okviru povr{ina za stanovawe sa ciqemostvarivawa me{ovitosti namena;

– omogu}avawe porodicama u rubnoj i spoqnoj zoni dapopravqaju svoje stambene uslove postupno, u skladu saplanskom dokumentacijom;

– kori{}ewe svake gra|anske intervencije, od formira-wa ~itavih novih naseqa ili blokova, pa do malih adaptaci-ja za poboq{awe kvaliteta grada u pogledu ìvotne sredine,kao i u socijalnom, ekonomskom i estetskom pogledu.

4.3.3. Koncepcija razvoja

Do 2021. godine predvi|ena je izgradwa oko 50.000 no-vih stanova sa oko 4.000.000 m² novog prostora. Do 2006. go-dine predvi|eno oko 10.700 stanova, sa oko 857.000 m² ko-risne povr{ine, {to je godi{wa proizvodwa od oko 2.500stanova.

Programske prose~ne veli~ine za 2021:– veli~ina doma}instva 2,9– NRGP po ~lanu doma}instva 22 m²/~lanu– odnos NRGP i BRGP 1,25– prose~an stan NRGP (sa 22 m²/~lanu) ≈ 63,8 m²– prose~an stan BRGP ≈ 80,0 m²

Stanovawe }e se razvijati prete`no na postoje}im ive} isplaniranim povr{inama kako bi se kontrolisaorast grada i sa~uvalo neizgra|eno zemqi{te. Lokacije ko-je su isplanirane za novu stambenu izgradwu razli~itogtipa nalaze se kako u kompaktno izgra|enom tkivu, tako ina periferiji grada.

Izvesno je da }e biti potrebne nove lokacije, ali ne zamasovu stambenu izgradwu, ve} da bi se zadovoqile potre-

be za stanovawem u naseqima niìh gustina. Kako se sta-novni{tvo Beograda ne}e znatnije uve}avati, to }e razvojnovih stambenih podru~ja biti prvenstveno zasnovan na po-stepenom porastu standarda stanovni{tva.

Na drugoj strani, kad je u pitawu rekonstrukcija, trebao~ekivati da }e sa stabilizacijom trì{ta zemqi{ta iuvo|ewem jasnih urbanisti~kih pravila postepeno rastiinteres za zamenu ruiniranog fonda koji je godinama biozapu{tan. U tom smislu, ovim planom omogu}ava se zna~aj-na rekonstrukcija du` najva`nijih gradskih ulica i u pod-ru~jima koja ulaze u sastav Centralne zone. Predvi|a setransfromacija blokova niìh gustina, i sa slabijimfondom, u blokove nove izgradwe vi{ih gustina.

Daqa izgradwa stanova u formiranim blokovima novihnaseqa bi}e arhitektonski kontrolisana, {to zna~i da }ebiti preispitivani programski kapaciteti, infrastruk-tura, parkirawe, zelenilo i sl. kako se ne bi naru{iliprethodno postignuti standardi.

Ovim planom predvi|a se i uvo|ewe jedne sasvim novestambene kategorije – socijalnog stanovawa, koja treba dapokrije potrebe mnogih grupa osoba koje su se na{le ili}e se na}i u nepovoqnom socijalnom i ekonomskom polo-àju.

Re{ava}e se i problemi bespravne gradwe, nehigijen-skih naseqa i siroma{nih podru~ja grada.

4.3.4. Tipologija stambenog tkiva

Tipovi stambenog tkiva – blokova – koji su obuhva}eniu ovom GP definisani su na osnovu morfolo{kog krite-rijuma.

Planirano je da se stanovawe razvija unutar nekolikotipova blokova:

– stanovawe u kompaktnim gradskim blokovima,– stanovawe u otvorenim gradskim blokovima,– individualno stanovawe,– stanovawe u prigradskim naseqima i– stanovawe u me{ovitim gradskim blokovima.Stanovawe }e se u ovim blokovima prvenstveno reali-

zovati putem razli~itih oblika rekonstrukcije, obnove,revitalizacije, sanacije i sl. Nove stambene potrebe, no-vi stanovi koji }e se tek graditi i za koje su planirane no-ve stambene zone u ovom GP, mogu da pripadaju prakti~nosvim planiranim tipovima. U ve}ini gore pomenutih ti-pova blokova mogu}e je da se u budu}nosti na|e i socijalnoi pristupa~no stanovawe. Pored ovoga predvi|ene su i no-ve lokacije na kojima }e se podizati samo ovaj tip stanova-wa sa specifi~nim mogu}nostima opreme, tako da je u da-qem tekstu prikazan i ovaj vid stanovawa.

4.3.5. Planirane transformacije unutar stambenih tkiva

Predvi|eno je da se ve}ina dana{wih blokova koji ~i-ne stambeno tkivo Beograda postepeno unapre|uje i tran-sformi{e u boqu sredinu. Taj proces }e biti spor i de{a-va}e se jednovremeno na velikom broju lokacija u gradu.Proces transformacije prikazan je u narednoj tabeli. Ko-mentar uz pojedine situacije je slede}i. Kompaktni stam-beni blokovi danas se nalaze uglavnom u centralnoj zonigrada. Predvi|eno je da se jedan mawi deo ovih blokovatransformi{e u tipi~no centralne blokove, one u kojima}e skoro 1/2 povr{ine (bloka BRGP) biti nameweno cen-tralnim sadràjima. Drugi, ve}i deo ovih blokova, osta}esa karakteristikama koje ima i danas, ali uz poboq{aweparkirawa i sl. Planom je predvi}eno da se partaje, u za-visnosti od pozicije u gradu, transfromi{u u kompaktneblokove, individualne, me{ovite, trgova~ke i u blokovejavnih namena. Blokovi sa individualnim ku}ama ili osta-ju u toj kategoriji ili se u svojim delovima transformi{uu javne namene, komercijalne zone ili male proizvodne po-gone. Blokovi sa seoskim stanovawem ostaju u toj kategori-ji, a mogu da se transformi{u u individualno stanovawe,blokove javnih namena ili u blokove sa trgova~kim ulica-


ma. Me{oviti blokovi, osim toga {to mogu da ostanu u ovojkategoriji, mogu da se transformi{u i u kompaktne, otvo-rene, individualne, blokove sa centralnim funkcijama,blokove sa javnim namenama i blokove sa trgova~ikim uli-cama. Spontano nastali blokovi transformisa}e se u blo-kove sa individualnim ku}ama, blokove prigradskog i seo-skog stanovawa, socijalno stanovawe, blokove trgova~kihulica i blokove sa javnom namenom, a mogu i da ostanu ustawu u kakvom su koje bi se donekle popravilo.

Tabela 8:Planirane transformacije unutar stambenih tkiva

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Postoje}e

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Kompaktni OOtvoreni OIndividualni OPrigradski H OMe{oviti H H H OPartaje H H HSpontani H H––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––h – mogu}a transformacija

4.3.6. Stanovawe u kompaktnim gradskim blokovima

Kompaktni blokovi su skupovi pojedina~no izgra|enihzgrada na odgovaraju}im parcelama koje po{tuju uslove me-|usobne povezanosti i regulacije. Kompaktni blokovi oi-vi~eni su ulicama ili drugim javnim prostorima. Kompakt-ni blok se u najve}oj meri pojavquje u centralnoj zoni gra-da, a delimi~no u sredwem prstenu. Objekti su izgra|eni poobodu bloka, a u odnosu na regulacionu liniju bloka posta-vqeni su na wu ili paralelno sa wom. Po pravilu dvojno suuzidani sa retkim izuzecima kada je uspostavqeno odstoja-we izme|u dva objekta. Svakom objektu pripada deo uli~nogfronta i deo zale|a sve do parcele susednih objekata. Ukompaktnim blokovima centralne zone grada izraèna jeizgra|enost i u dubini parcele prete`no stambenim i po-mo}nim zgradama. Ovaj tip tkiva karekteri{e visok indeksizgra|enosti i stepen zauzetosti na parceli, neure|enostunutra{wih delova bloka, nedostatak parking mesta kakoza stanovnike zgrada, tako i za korisnike poslovnog pro-stora i nedovoqna povr{ina pod zelenilom.

Ciq je da se s vremenom unapredi i znatno uve}a stan-dard kori{}ewa prostora kompaktnih blokova, i to iz-gradwom garaà i parkinga, osloba|awem unutra{wostiblokova gde god je to mogu}e i stvarawem novih zelenih po-vr{ina, boqim provetravawem i osvetqewem blokova, po-

boq{awem uslova stanovawa u objektima (nove instalaci-je, termo i zvu~na izolacija), kao kvalitetno poboq{aweinfrastrukturnom opremqeno{}u blokova u celini i sva-kog pojedina~nog objekta (kvalitetna elektri~na instala-cija, kanalizacija vezana za gradski sistem, grejawe veza-no na sistem daqinskog grejawa, energetske sanacije, ko-ri{}ewe alternativnih izvora energije i dr.).

Predi|eno je da se kompaktni blokovi sa jasno oform-qenom parcelacijom, gabaritima i celinom urbane matri-ce u centralnoj zoni grada i sredwem prstenu i daqe raz-vijaju i unapre|uju kao kompaktni blokovi. Oni se na osno-vu ovog GP mogu i transformisati u blokove sa central-nim funkcijama, u blokove trgova~kih ulica ili u bloko-ve sa javnom namenom ako se radi o javnim sadràjima na-cionalnog zna~aja.

Po svojoj formi kompaktni blokovi mogu da budu zatvo-reni sa svih strana, mogu da imaju mawi procep, mogu da bu-du bez jedne strane ili da imaju neku drugu logi~nu formukoju utvrdi RP.

Me{oviti blokovi, u kojima dominira kompaktno tki-vo, sa mawim brojem objekata pojedina~nog porodi~nog sta-novawa i partajama, prema ovom GP treba da se tranformi-{u u kompaktni blok. Partaje u centralnoj zoni, u trgova~-kim ulicama, ulicama á reda i magistralama, tako|e trebada se transformi{u u kompaktne blokove.

Koncepcija kompaktnog bloka omogu}uje bez ve}eg uti-caja na celinu i susedne objekte zamenu pojedina~nih obje-kata, faznu izgradwu i rekonstrukciju, kao i transforma-ciju namene objekata. U ciqu dovr{ewa i unapre|ewa blo-ka potrebno je omogu}iti izgradwu pojedinih zgrada na ne-izgra|enim parcelama ili zamenu dotrajalih objekata.

Te`wa da se sve vi{e prostora pretvara u poslovniprostor generalno je pozitivna, ali zadràvawe stanova-wa na nivou jednog bloka je poèqno. Op{te pravilo bibilo da se stanovawe u prizemqu sasvim iskqu~i, da seisto dogodi i sa stanovawem na prvom spratu, posebno uprometnim saobra}ajnicama.

Problem parkirawa za potrebe bloka treba re{iti iz-gradwom novih javnih ili blokovskih garaà postavqenihna regulaciji bloka, ili, izuzetno, ako za to postoje pro-storne i tehni~ke mogu}nosti, kao podzemne garaè u unu-tra{wem delu bloka. Krov garaè treba ozeleniti. Za iz-gradwu novog stambenog ili poslovnog objekta, rekon-strukciju i dogradwu postoje}ih objekata, kada se formiranovi stambeni ili poslovni prostor, parkirawe re{iti uobjektu, na parceli ili u garaì predvi|enoj posebnim re-{ewima. Neophodan parking, odnosno gara`ni prostormora se obezbediti istovremeno sa izgradwom objekta.

Prilikom detaqnije regulacione razrade kompaktnihstambenih blokova teìti ka obezbe|ivawu zajedni~kihozelewenih prostora u unutra{wosti bloka za decu i sta-nare bloka kao sukorisni~ke povr{ine ukoliko nije mogu-}e ostvariti odgovaraju}e normative za zelene povr{inena nivou pojedina~nih parcela.


In

di

vidua

ln

i

Pri

grad

ski

Me{

ovi

ti

Plan

iran

o

Kom

pak

tni

Otv

oren

i

Tabela 9:Urbanisti~ki parametri za nivo bloka ili {ire celine u kompaktnim gradskim blokovima

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––% zelenih i

Odnos BRGP Maks. gustina Maks. gustina Maks. gustina nezastrtih De~ja igrali{ta Blok stanovawa stanovn. zaposlen. korisnika povr{ina uzrast 3–11

i delatnosti st/ha zap/ha (st+ zp) / ha u odnosu na god. m²/stP bloka

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Postoje}i blokovi 50–90% / 400 – 800 500 1.000 10 % 1 m²/st. u centralnoj zoni 50–10% (najmawe 100 m²)–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Postoje}i blokovi preko 70% / 250 – 450 200 500 20 % 1 m²/st.van CZ do 30% (vi{e od 100 m²)–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Novi blokovi parametri zavise od poloàja bloka u gradskom tkivu i uslova RP–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Na 5,5 m² BRGP bloka u detaqnom urbanisti~komplanu obavezno je obezbediti 1 m² neizgra|ene slobodnepovr{ine.

Tabela 10:Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte

u kompaktnim gradskim blokovima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti parcele do 300 m² 3.5

––––––––––––––––––––––––––––––––––do 400 m² 3.5––––––––––––––––––––––––––––––––––do 500 m² 3.5––––––––––––––––––––––––––––––––––do 600 m² 3––––––––––––––––––––––––––––––––––preko 600 m² 3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti ugaonih parcela I h 1,15

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti parcele do 300 m² 60%

––––––––––––––––––––––––––––––––––do 400 m² 55 %––––––––––––––––––––––––––––––––––do 500 m² 50 %––––––––––––––––––––––––––––––––––do 600 m² 45 %––––––––––––––––––––––––––––––––––preko 600 m² 40 %

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti ugaonih parcela Z h 1,15

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Procenat ozelewenih postoje}i blokovi povr{ina na parceli u centralnoj zoni 10% do 20%

––––––––––––––––––––––––––––––––––postoje}i blokovivan centralne zone 20% do 30%––––––––––––––––––––––––––––––––––novi blokovi 30%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Visina novih objekata u izgra|enom tkivu 1,5 {ir. ulice––––––––––––––––––––––––––––––––––

(u odnosu na {irinu ulice) u novim blokovima 1 {ir. ulice

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj parking mesta za stanovawe 0,7–1,1 PM/ 1 stan

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m² BGP

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 11:Rastojawa objekta od regulacione linije, granica parcelai susednih objekata u kompaktnim gradskim blokovima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawa gra|evinske linije objektaod regulacione linije 0 m, 3 m ili 5 m(preporuka za nove objekte)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawa objekta u neprekinutom nizu 0 mod bo~nih –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––granica parcele u prekinutom nizu merodavno je rastojawe

izme|u objekta ali ne (novi i postoje}i) mawe od 1,5 m–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––u prekinutom nizu 1/5 h vi{eg objekta, novih objekata ali ne mawe od 2,5 m–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––atrijumski 0 m

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawe objekta u neprekinutom nizu 0 mod bo~nog –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––susednog objekta u prekinutom nizu 1/3 h vi{eg objekta,

(novi i postoje}i) ali ne mawe od 4 m–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––u prekinutom nizuprvi i posledwi 2/5 h, ali ne mawe od 5 m– novoplanirani–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––atrijumski 0 m

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawe objekta Izgradwa unutar 1/3 h, ali ne mawe od zadwe granice postoje}ih blokova od 5 mparcele –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Za objekte u novim 0,5–1,5 h, ali ne mawe blokovima od 7 m–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Atrijumski i poluatrijumski

0 m

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawe objekta Izgradwa unutar 2/3 h, ali ne mawe od naspramnog postoje}ih blokova od 10 mobjekta –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Za objekte u novim 1–3 h, ali ne mawe blokovima od 14 m–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Atrijumski i poluatrijumski

0 m

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Tabela 12:

Stepen infrastrukturne opremqenosti parcele (objekta) u kompaktnim gradskim blokovima

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Vodovod Kanalizacija Kanalizacija Elektro Toplovod Telefon Kablovska Topla Gasovodfekal. ki{na tel. voda

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Postoje}i blokovi u centralnoj zoni + + + + preporuka + preporuka preporuka

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Postoje}i blokovi van CZ + + + + preporuka + preporuka preporuka

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Novi blokovi + + + + preporuka + preporuka preporuka

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Za sve intervencije na parceli va`e op{ta pravila.

4.3.7. Stanovawe u otvorenim gradskim blokovima

Otvoreni blokovi se karakteri{u slobodno postavqe-nim vi{espratnim objektima koji su povu~eni u odnosu naregulacionu liniju bloka, izgra|eni na jedinstvenoj zajed-ni~koj povr{ini bez parcelacije. Slobodni prostori ure-|eni su kao velike blokovske zelene povr{ine sa prosto-rima za de~ju igru, sport i rekreaciju.

Otvoreni gradski blokovi se u najve}oj meri poja-vquju na prostoru Novog Beograda i u novim delovimagrada nastalim na ranije neizgra|enim povr{inamaili rekonstrukcijom gradskih tkiva niske gustine.Gra|eni su masovno i brzo po unificiranim projekti-ma i savremenim tehnologijama. Otvoren blok oivi~enje jakim saobra}ajnicama sa uvo|ewem saobra}aja u unu-tra{wost bloka (stambene ulice, slepe pristupne ulicei parkinzi).

Sve ovo uslovilo je da ovaj tip blokova zahvata ve}eprostore, sa urbanisti~kim parametrima koji su predsta-vqali ravnoteù izme|u izraèno velikog slobodnog pro-stora i velike spratnosti objekata.

Otvoreni blokovi, prema ovom GP, ocewuju se kaovredan doprinos jednog perioda moderne arhitekture iurbanizma razvoju Beograda. Tokom vremena konceptotvorenog bloka pokazao je mnoge prednosti. Stoga otva-rawe blokova treba ~uvati i unaprediti. Otvoreni blo-kovi ne omogu}avaju velike promene u transformacio-nom smislu, kako unutar bloka, tako i na obodu prema sa-obra}ajnicama. Zna~ajna remodulacija prostora i obje-kata, koja bi naru{ila karakter otvorenih blokova,ovim GP nije dozvoqena. Otvorene blokove treba razvi-

jati sa istim konceptom, s tim {to se uz va`ne saobra-}ajne pravce mogu formirati trgova~ke ulice.

Intervencije u postoje}im otvorenim blokovima, pla-nom detaqnije razrade za blok u celini, definisa}e se mo-gu}nost dogradwe, nadgradwe ili izuzetno nove izgradwe,u kontekstu postoje}e visinske i horizontalne regulacije.Pri tom se posebno mora vodi ra~una o kompoziciji bloka,ostvarenim prostornim vrednostima i kapacitetima,objektima javnih slu`bi i infrastrukture, parkirawu ipostoje}em zelenilu.

U slobodnim parkovskim delovima otvorenih blokova ni-je dozvoqena izgradwa novih objekata. Prostori planiraniza javne namene ne mogu se koristiti u druge svrhe. Ove povr-{ine, do privo|ewa zemqi{ta planiranoj nameni mogu seprivremeno koristiti iskqu~ivo kao zelene povr{ine, de~jaili sportska igrali{ta, bez izgradwe ~vrstih objekata.

U otvorenim blokovima, kad god je to mogu}e, potrebnoje planirati i dodatno parkirawe, ali tako da visoki ma-sivi zelenila ne smeju biti ugroèni. U tom kontekstu jemogu}e je da se izvr{i preparcelacija otvorenih blokovaali uz po{tovawe logike samostoje}ih zgrada i wihovihpotreba.

Me{ovite blokove u kojima dominira tkivo otvorenihblokova tretirati dvojako, iskqu~ivo u zavisnosti od ma-krolokacijskih uslova (uticaj prostora u neposrednomokruèwu), interesa potencijalnih investitora i imovin-sko-pravnih odnosa, i to: a) blok se daqom rekonstrukci-jom defini{e u otvoreni blok; b) deo bloka otvorenog ti-pa zadràva postoje}e stawe, a drugi deo bloka realizuje seu konceptu jednog od tipova planiranih tkiva.


Tabela 13:Urbanisti~ki parametri za nivo bloka u otvorenim gradskim blokovima

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––% zelenih i

Odnos BRGP Maks. gustina Maks. gustina Maks. gustina nezastrtihBlok stanovawa stanovnika zaposlenih korisnika povr{ina

i delatnosti st/ha zap/ha (st+ zp) / ha u odnosu naP bloka

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Blokovi u centralnoj zoni 50–90% / 50–10% 300 – 600 300 700 30%–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Blokovi van centralne zone preko 70%/ do 30% 250 – 450 200 600 20 %–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Novi blokovi parametri zavise od poloàja bloka u gradskom tkivu i uslova plana detaqnije razrade–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 14:Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u otvorenim gradskim blokovima

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti u centralnoj zoni 1.2 do 2.2

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti van centralne zone 1.0 do 2.0

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti blokova niske izgradwe, do P+4+Pk 35%

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti u blokovima visoke izgradwe 30%

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Procenat ozelewenih povr{ina na parceli 30% do 40%

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––De~ja igrali{ta (3–11 godina) 1 m²/stan (min. 100–150 m²)

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina za nove stambene objekte P+6+(Ps)*

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina za nove poslovne objekte P+12+Ps (maks 43 m)

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj parking mesta za stanovawe 0,7–1,1 PM/ 1 stan

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m²

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Ukoliko je na 6. spratu i povu~enom spratu stan tipa dupleks.

4.3.8. Individualno stanovawe

Blok sa individualnim stanovawem je skup pojedina~-no izgra|enih zgrada na parcelama veli~ine prete`no od300 m² do 600 m², a izuzetno i preko 2000 m², oivi~en jeulicama ili drugim javnim prostorima. Objekti su izgra-|eni po obodu bloka, a u odnosu na regulacionu linijubloka postavqeni su na wu ili su povu~eni. Objekti sustambene namene, sa jednim i vi{e stanova, prete`nespratnosti Po(Su)+P+1+Pk (podrum ili suteren +prizemqe + sprat + potkrovqe), izgra|eni kao slobod-nostoje}i objekti, retko kao dvojni ili zgrade u nizu.Objekti postavqeni na regulacionoj liniji karakteri-stika su naseqa u ravni~arskom delu grada, a sa povu~e-nom gra|evinskom linijom za prostore ju`no od Save iDunava. U ovom slu~aju izraèna je izgra|enost u pred-wem delu parcele. U dubini parcele prostor je ure|enkao dvori{ni vrt. Na ovim delovima parcele ponekad sepojavquju mawi pomo}ni, a u posledwe vreme i mawi po-slovni objekti. Izraèna je tendencija transformacijenaro~ito prizemnih i suterenskih delova objekata u po-slovni prostor.

Blokovi sa individualnim stanovawem pojavquju sena {irokom prostoru grada od centralne zone grada,preko sredweg prstena, sve do krajnih granica perifer-nih delova grada. Razvoj naseqa sa individualnim stano-vawem zapo~iwe u periodu izme|u dva svetska rata (Zve-zdara, Vra~ar, deo Vo`dovca, deo Zemuna i dr.), a {ezde-setih godina 20. veka intenzivno i planski grade se no-vi veliki kompleksi na ju`nom delu gradskog prostorana Banovom brdu, delovima Vo`dovca i Zvezdare, @ar-kova, Petlovog brda, Belih voda i dr. Ovaj tip tkiva ka-rakteri{e nizak indeks izgra|enosti i stepen zauzeto-

sti na parceli, ure|enost predwih i unutra{wih delovaparcele, sa parkirawem u objektu ili zasebnoj garaì naparceli i dovoqno zelenila.

Veliki deo blokova sa individualnom stambenom iz-gradwom, koji su planirani u ovom GP, izgra|en je uprethodnim decenijama ili ~ak i pre Drugog svetskog ra-ta. Ne postoji razlog za strukturalnom i morfolo{komtransformacijom blokova sa individualnim stanova-wem. U centralnoj zoni, na magistralama ili ulicama áreda, objekti ovog tipa mogu dobiti ve}u spratnost (Po(Su) +P+2+Pk) i postati gradske vile. Mogu}e je da seu ovakvim blokovima podiù novi javni objekti, {kole,jasle i sl.

Planirano je da jedan deo blokova i zona sa individu-alnim stanovawem nastane u planskom periodu transfor-macijom dana{wih mawe komfornih formi stanovawa –stihijsko stanovawe i partaje u pravo individualno stano-vawe.

U nekim delovima grada nu`no je racionalnije kori-{}ewe zemqi{ta i transformacija stambenog u poslovniprostor, planirawe objekata javnih delatnosti u funkcijipodizawa nivoa kvaliteta ìvota, kao i poboq{awe in-frastrukturnom opremqeno{}u pojedina~nih ili grupeblokova i ~itavih naseqa. S druge strane, kvalitetne zele-ne povr{ine koje se nalaze unutar ovog tipa tkiva mogu daublaè nedostatak javnih zelenih povr{ina.

Za izgradwu novog stambenog ili poslovnog objekta, re-konstrukciju i dogradwu postoje}ih objekata, kada se for-mira novi stambeni ili poslovni prostor, parkirawe re-{iti iskqu~ivo na parceli, prema normativima za izgrad-wu novog objekta. Izuzetno je dozvoqeno parkirawe nastambenim ulicama i ulicama áá reda.


Tabela 15:Rastojawa objekta od susednog objekta u otvorenim gradskim blokovima

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

U odnosu na fasadu sa stambenim prostorijama 1 h vi{eg objekta

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

U odnosu na fasadu sa pomo}nim prostorijama 1/2 h vi{eg objekta

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 16:Stepen infrastrukturne opremqenosti otvorenog gradskog bloka

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Vodovod Kanalizacija Kanalizacija Elektro Toplovod Telefon Kablovska Topla Gasovod Ostalo

fekal. ki{na televizija voda

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Postoje}i blokovi u centralnoj zoni + + + + preporuka + preporuka preporuka

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Postoje}i blokovi van CZ + + + + preporuka + preporuka preporuka

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Novi blokovi + + + + preporuka + preporuka preporuka

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Za sve intervencije na postoje}im objektima i na parceli vaè op{ta pravila.

Tabela 17:Urbanisti~ki parametri za nivo bloka u individualnom stanovawu

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––% zelenih i



–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Preko 80% / do 20 % 100–300 50 300 30–70 %

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 18:Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u blokovima sa individualnim stanovawem

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti na parceli (raspon podrazumeva maks. P+1+Pk do P+2+Pk kapacitete u zavisnosti od tipa individualnog stanovawa) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

do 300 m² maks. 0.8–1.2–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––do 400 m² maks. 0.75–1.05–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––do 500 m² maks. 0.7–1–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––do 600 m² maks. 0.65–0.9–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––preko 600 m² maks. 0.6–0.85–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––atrijumski i poluatrijumski maks. 1.2–1.5

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti ugaonih parcela I h 1,15–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti parcele do 300 m² 50%

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––do 400 m² 45%–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––do 500 m² 40%–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––do 600 m² 35%–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––preko 600 m² 30%–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––atrijumski i poluatrijumski 65%

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti ugaonih parcela Z h 1,15–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Procenat ozelewenih povr{ina na parceli 30%–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina objekta u centralnoj zoni i du` magistralnih i ulica á reda maks 11,5 m (do kote venca)

maks 15 m (do kote slemena)–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina objekta van centralne zone i du` magistralnih i ulica á reda maks 8,5 m (do kote venca)

maks 12 m (do kote slemena)–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina pomo}nih objekata maks 5 m–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj parking mesta za stanovawe 1 PM/ 1 stan–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m²–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 19:Rastojawa objekta od regulacine linije, granica parcela i susednih objekata u individualnom stanovawu

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawa gra|evinske linije objekta od regulacione linije (preporuka za nove objekte) 0 m, 5 m ili 10 m–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawe objekta od bo~nih granica parcele slobodnostoje}i objekti 1,5–2,5 m

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––dvojni objekti 4 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––u prekinutom nizu prvi i posledwi 1,5–4 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––atrijumski i poluatrijumski 0

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawe objekta od bo~nog susednog objekta slobodnostoje}i objekti 4 m

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––dvojni 5,5 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––u prekinutom nizu prvi i posledwi 4 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––atrijumski i poluatrijumski 0

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawe objekta od zadwe granice parcele predba{ta 5 m 1 h, ali ne mawe od 8 m

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––predba{ta ve}a od 5 m 1/2 h, ali ne mawe od 4 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––atrijumski i poluatrijumski 0–4 m

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawe objekta od naspramnog objekta 1–2 h, ali ne mawe od 8 m–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawe objekta od naspramnog objekta (atrijumski i poluatrijumski) 0–4–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


4.3.9. Stanovawe u me{ovitim gradskim blokovima

Pojedini blokovi, naro~ito u centralnoj zoni i prvomprstenu gradskog tkiva, koji su u procesu rekonstrukcije,definisani su kao me{oviti. Me{oviti blokovi mogu bi-ti sastavqeni od slede}ih tkiva:

– kompaktno + otvoreno,– kompaktno + partaje,– kompaktno + individualno stanovawe,– otvoreni gradski blok + partaje,– otvoreni gradski blok + individualno stanovawe,– partaje + individualno stanovawe,– individualno stanovawe + stanovawe u prigradskim

naseqima,– spontano nastala naseqa + individualno stanovawe,– spontano nastala naseqa + stanovawe u prigradskim

naseqima.Me{oviti blokovi su naro~ito vidni u prostoru prvog

prstena, gde su usled dru{tvene i ekonomske situacije za-po~ete rekonstrukcije zaustavqene, tako da su mnogi blo-kovi ostali nedefinisani, ni niski ni potpuno rekon-struisani u visoke.

Me{oviti blokovi su kombinacija drugih tipova stam-benih blokova, pa za wih vaè svi parametri, urbanisti~-ki pokazateqi i uslovi za odgovaraju}e tipove. Pri izra-di planova detaqnije razrade, kao i drugih dokumenata, mo-ra se voditi ra~una o sloènoj morfologiji ovih blokova,a parametre i uslove regulacije prilago|avati svakom po-jedina~nom podtipu.

U novim kompleksima organizovane stambene izgradwemogu}e je planirati me{ovite blokove, u zavisnosti odste~enih obaveza, odnosa prema makro i mikrolokacijskimuslovima i okruèwu.

Me{oviti blokovi u daqem razvoju re{avaju se na sle-de}e na~ine: a) blok se transformi{e u kompaktan, ilipoluotvoren, i b) zadràva se zate~eno stawe i svaki deobloka razvija se u smeru svoje tipologije ili u okviru svo-jih razvojnih mogu}nosti, u zavisnosti od poloàja bloka.

4.3.10. Stanovawe u prigradskim naseqima

Nukleus razvoja prigradskih naseqa bila su mawa sela,~ija je nagla urbanizacija zapo~ela {ezdesetih godina 20.veka pred naletom velike potra`we za gradwom. Tako su se

naglo razvili Batajnica, Sur~in i Bor~a sa vojvo|anske,kao i Umka, Srem~ica, Ru{aw i Beli potok u {umadijskomdelu Beograda. To su sada mesta od 10.000 – 20.000 stanov-nika, sa promewenom strukturom stanovni{tva, a time istambenih potreba.

Blok u prigradskom i seoskom nasequ ~ine pojedina~noizgra|ene zgrade na parcelama veli~ine od 600 m² do 1.000m², izuzetno ve}im i od 3.000 m², na kojima se razvila spe-cifi~na me{avina ìvota gradsko-poqoprivrednog doma-}instva. Objekti su izgra|eni po obodu bloka, a u odnosuna regulacionu liniju bloka postavqeni su na wu ili pa-ralelno sa wom. Objekti su stambene namene, sa jednim ivi{e stanova, prete`ne spratnosti Po(Su)+P+1+Pk (po-drum ili suteren+ prizemqe+sprat+potkrovqe), izgra|e-ni kao samostoje}i objekti, retko kao dvojni ili zgrade unizu. Objekti postavqeni na regulacionoj liniji karakte-risti~ni su za naseqa u ravni~arskom delu grada, a sa po-vu~enom gra|evinskom linijom karakteristika je za nase-qa na prostoru ju`no od Save i Dunava.

U ovim blokovima izraèna je izgra|enost u predwem de-lu parcele, sa predba{tom ili bez we. U dubini parcele pro-stor je ura|en kao dvori{ni vrt ili je u funkciji poqopri-vrede sa ba{tom, vo}wakom, vinogradom i dr. Aproksimativ-ni odnos povr{ina na parceli ve}oj od 600 m² je 1 : 1 : 2 (ku}-no dvori{te, ekonomski deo, oku}nica). Pri tom, ku}no dvo-ri{te i ekonomski deo mogu biti maksimalne povr{ine po500 m² za parcele ve}e od 2.000 m². Za postoje}e parcele ve}eod 2.000 m² mogu}a je izgradwa objekata (stambenog, pomo}-nih i ekonomskih) ukupne BRGP maksimalno do 750 m². Naovim delovima parcele ponekad se pojavquju mawi pomo}nipoqoprivredni, a u posledwe vreme i mawi poslovni objek-ti. Izraèna je tendencija transformacije prizemnih i su-terenskih delova objekta u poslovni prostor, kao i izgradwaposlovnih objekata u prostoru izme|u regulacione i gra|e-vinske linije. Posebnu specifi~nost, ali i problem,predstavqaju {tale, staje, sviwci i sl. ekonomski objekti.Navedene ekonomske objekte mogu}e je planirati pod uslovi-ma da ekonomski objekat bude projektovan prema svim higi-jenskim zahtevima i propisima za ovu vrstu objekata. Otpad-ne vode iz staje, sviwca ili {tale oti~u u zatvorenu septi~-ku jamu, koja }e se redovno prazniti i da sve bude realizova-no u skladu sa propisima o za{titi ìvotne sredine.


Tabela 20:Urbanisti~ki pokazateqi za parcele za nove objekte na parceli u individualnom stanovawu

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Min. {irina parcele Min. povr{ina parcele

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Za slobodnostoje}i objekat 12 m 300 m²

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Za dvojne objekte 20 m 400 m²

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Za objekte u nizu 6 m 200 (150) m²

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 21:Stepen infrastrukturne opremqenosti parcele (objekta) u individualnom stanovawu

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Vodovod Kanalizacija Kanalizacija Elektro Toplovod Telefon Kablovska Gasovod Ostalo

fekal. ki{na televizija–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Novi blokovi + + + + preporuka +–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Postoje}i blokovi u centralnoj zoni + + + + preporuka +–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Van centralne zone + + + + + preporuka

sengrup*–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* Do realizacije gradske kanalizacione mreè na parcelama se za potrebe evakuacije otpadnih voda dozvoqava izgradwa pojedina~-

nih ili zajedni~kih sengrupa (septi~kih jama) u svemu prema tehni~kim normativima propisanim za ovu vrstu objekata.

Za sve intervencije na postoje}im objektima i parcelama vaè pravila gra|ewa.

Ovaj tip tkiva karakteri{e nizak indeks izgra|eno-sti i stepen zauzetosti na parceli i re{en problem par-kirawa. Uli~ni koridori, vrtovi ispred objekata i u du-bini parcele obiluju zelenim povr{inama. U delovimaprigradskih naseqa nu`no je racionalnije kori{}ewezemqi{ta i transformacija stambenog u poslovni pro-stor, planirawe objekata javnih delatnosti u funkcijipodizawa nivoa kvaliteta ìvota, kao i poboq{awe in-frastrukturne opremqenosti pojedina~nih ili grupeblokova i ~itavih naseqa, ali i ~uvawe zelenih povr{i-na, parcela i naseqa.

Stanovawe u prigradskim naseqima moè da se razvija uistom tipu ili da preraste u stambene blokove gradskog iz-gleda i funkcije. Urbanizacija ovih prostora omogu}ena jetransformacijom u trgova~ke ulice ili u blokove sa javnomnamenom u delovima naseqa gde je zapo~et proces stvarawacentralnih sadràja ili uz jake saobra}ajnice. Treba o~eki-vati da }e veliki deo seoskih blokova na kojima su danas oku}-nice sa poqoprivrednim objektima postepeno da se transfor-mi{u u individualno stanovawe. U tom procesu mogu}e je dase parcele postepeno smawuju, a da se poqoprivredni objektizamewuju drugim ili tre}im stambenim objektom na parceli.


Tabela 22:Urbanisti~ki parametri za nivo bloka u prigradskim naseqima

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––% zelenih i



–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Preko 80% / do 20 % 60–200 30 200 30–50 %

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 23:Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte za stanovawe u prigradskim naseqima

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti na parceli do 400 m² 0.6 ( 0.8 za niz, atrij. i poluatrij.)

do 500 m² 0.5do 600 m² 0.4preko 600 m² 0.35preko 1.000 m² 0.3preko 1.000 m²(sa poslovnim objektom) 0.5

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti ugaonih parcela I h 1,15–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti parcele do 400 m² 40%

do 500 m² 35%do 600 m² 30%preko 600 m² 30%preko 1.000 m² 25%preko 1.000 m² (sa poslovnim objektom) 40%

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti ugaonih parcela Z h 1,15–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Procenat ozelewenih povr{ina na parceli 20% do 50%–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina stambenih objekata maks. 8,5 m (do kote venca)

maks. 12 m (do kote slemena)–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina objekta uslu`nog zanatstva na parcelama vi{im od 1.000 m² prema uslovima za privredne objekte–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina pomo}nih objekata maks. 4 m (do kote venca)

maks. 6 m (do kote slemena)–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj parking mesta za stanovawe* 1 PM/ 1 stan–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m²–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Na parceli se moraju parkirati i ostala vozila i neophodna poqoprivredna mehanizacija.

Tabela 24:Rastojawa objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata u prigradskim naseqima

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Rastojawa gra|evinske linije objekta od regulacione linije (preporuka za nove objekte) 0 m, 5 m ili 10 m–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawa gra|evinske linije objekta slobodnostoje}i objekti 1,5 – 2,5 mod regulacione linije ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

dvojni objekti 4 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––u prekinutom nizu prvi i posledwi 1,5–4 m

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Za individualne objekte u prigradskim naseqima moè,izuzetno, parcela da se organizuje i tako da se prihvate dvaporodi~na objekta na istoj parceli, ali je potrebno obez-bediti prilaz do svakog objekta, kao i prilaz do ekonom-skog dela i oku}nice.

Za sve intervencije na postoje}im objektima i parcela-ma vaè op{ta pravila.

4.3.11. Nove lokacije za stambenu izgradwu i nova kompleksna stambena izgradwa

Ovim generalnim planom za novu stambenu izgradwuplanirani su delovi stambenih naseqa koji nisu reali-zovani, a za koje postoje detaqni ili regulacioni plano-vi, kao i novi kompleksi. Lokacije koje pripadaju prvojgrupi realizova}e se na osnovu vaè}ih planova. Za lo-kacije za novu kompleksnu stambenu izgradwu potrebna jeizrada planova detaqne regulacije ili urbanisti~kihprojekata, na osnovu kojih }e se ovi kompleksi realizo-vati. U GP planirano je ukupno 486 novih lokacija sa

ukupnom povr{inom od 1.982 ha. Preko polovine ove po-vr{ine nalazi se u tkivima koja su spontano nastala i~ija je dana{wa gustina stanovawa izuzetno niska. Netreba o~ekivati da }e u tim zonama (Krwa~a, Ov~a, de-lovi Gorweg Zemuna i sl.) ove gustine pre}i bruto gusti-nu od 50 do 70 st/ha. U zonama koje se planiraju za orga-nizovane oblike izgradwe (Savska i Jezerska terasa, lo-kacija „Trudbenik”, Lisi~iji potok, Slanci, i sl.) netreba ra~unati na gustine preko 90 do 110. Imaju}i sveovo u vidu, nove lokacije daju mogu}nost za naseqavawejo{ oko 200.000 stanovnika.

Svaka od ovih lokacija, bez obzira {to joj je osnovnanamena stanovawe, treba da bude izgra|ena kao kompletnaurbana celina, kao svojevrstan gradi} sa nagla{enomstambenom ulogom. Deo stanovawa treba da bude angaò-van za socijalne potrebe. Najva`nije lokacije za novestambene komplekse su Lisi~iji potok, Savska terasa,„Trudbenik”, Majdan i Bawi~ki vis. Za nove lokacije zastambenu izgradwu primewuju se iz op{tih pravila i nor-mativi i uslovi za pojedine primewene tipove stambenog


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawe objekta od bo~nog susednog objekta slobodnostoje}i objekti 4 m

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––dvojni 5,5 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––u prekinutom nizu prvi i posledwi 4 m

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawe objekta od bo~nog susednog objekta predba{ta 5 m 1 h

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––predba{ta ve}a od 5 m 1/2 h

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawe objekta od naspramnog objekta 1–2 h, ali ne mawe od 8 m–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 25:Dimenzija parcele za nove objekte na parceli u prigradskim naseqima

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Min. {irina parcele Min. povr{ina parcele

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Za slobodnostoje}i objekat 12 m 400 m²–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Za dvojne objekte 20 m 400 m²–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Za objekte u nizu 6 m 250 m²–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Za kompaktne male jedinice (niz) 6 m 150 m²–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 26:Organizacija parcele seoskog doma}instva* u prigradskim naseqima

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela Ku}no dvori{te Ekonomski deo Oku}nica BRGP

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––> 600 m² Maks. 250 Maks. 250 500 m²

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––> 2000 m² Maks. 500 m² Maks. 500 m² 750 m²

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Vaè op{ti uslovi za intervencije na parceli.

Tabela 27:Stepen infrastrukturne opremqenosti parcele (objekta) u prigradskim naseqima

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Vodovod Kanalizacija Kanalizacija Elektro Toplovod Telefon Kablovska Topla Gasovod Ostalo

fekal. ki{na televizija voda

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––+ + + + + preporuke

sengrup–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

tkiva, a novo stanovawe moè da pripada svim planira-nim tipovima i wihovim indeksima izgra|enosti istepenu zauzetosti. Na~in aktivirawa do dono{ewa od-govaraju}eg plana podrazumeva re{ewa koja obezbe|ujunaknadni razvoj kompleksne stambene izgradwe na {irojlokaciji.

4.3.12. Socijalno i pristupa~no stanovawe

Socijalno stanovawe je stanovawe koje je nameweno re-{avawu stambenih potreba socijalno ugroènih i lako po-vredivih grupa. Socijalno ugroène i lako povredive gru-pe kojima je potrebno pruìti posebnu pomo} pri obezbe-|ivawu adekvatnih uslova stanovawa su:

– mlade porodice sa prihodima nedovoqnim za nabavkustana,

– samohrani roditeqi,– porodice sa puno dece i sa niskim prihodima,– izbeglice,– privremeno raseqena lica,– Romi,– ratni i mirnodopski invalidi,– stare osobe i stara~ka doma}instva,– fizi~ki i mentalno hendikepirane osobe,– dugo nezaposleni bez prihoda i– druge dru{tveno rawive kategorije stanovnika.

Svi pripadnici ovih grupa ne ulaze u kategoriju kojojje potrebna pomo} pri re{avawu stambenog pitawa. U tukategoriju spadaju samo oni pripadnici ovih grupa kojiimaju izuzetne ekonomske, socijalne, etni~ke, zdravstvenei dobne te{ko}e. Socijalni stan, prema ovom GP, mora dabude konstruktivno siguran, siguran sa zdravstvenog i sa-nitetskog stanovi{ta, kao i pravno regulisan. Nià po-vr{ina stana po osobi, skromnija op{ta i zajedni~kaoprema koji su u sklopu {ire shva}enog stanovawa, kao ijeftinija finalna obrada enterijera i eksterijera jesuodlike socijalnog stana. U svom pojavnom vidu socijalnistan i zgrada mawe su komforni od prose~nog stana i zgra-de. Pored mawe sobnosti, dozvoqena je i mawa prose~napovr{ina po stanovniku koja je u ovom planu utvr|ena kaoraspon izme|u 5 i 15 m²/st. Mawa sobnost, mawa povr{inai skromnija obrada i oprema ~ine socijalno stanovaweumnogome jeftinije od prose~nog. Posebnu mogu}nost uovoj grupi mogu da ~ine etapno gra|eni i postepeno una-

pre|ivani stanovi u kojima dru{tvo podiè po~etnu jedi-nicu a korisnik je daqe razvija.

Osnovni kriterijumi za odre|ivawe lokacija za soci-jalno stanovawe, koji su primeweni u ovom GP i koje tre-ba koristiti i u daqim postupcima su:

– zdravo i za stanovawe prirodno prihvatqivo mesto,– lokacija u relativnoj blizini postoje}eg stanovawa,– relativno laka dostupnost javnom prevozu,– postojawe mogu}nosti za povezivawe na odgovaraju}u

infrastrukturu,– postojawe osnovnih socijalnih servisa ({kola, de~ja

ustanova, snabdevawe, zdravstvena ustanova i sl.).Ovim GP planira se da se za potrebe socijalnog stano-

vawa obezbede dve vrste lokacija. Jedna vrsta lokacija zapodizawe socijalnih stanova jeste unutar stambenih grupa-cija koje su ve}e od 250 stanova u kojima treba obezbeditiod 5 do 8% stanova za ove potrebe. Planom detaqne regula-cije treba jasno definisati zemqi{te nameweno socijal-nom stanovawu i zemqi{te nameweno obi~nom vidu stano-vawu. Mogu}e je i da se unutar jedne zgrade ili lamele, ta-ko|e izvr{i me{awe socijalnog sa drugim stanovawem.Drugi vid organizovawa socijalnih stanova je na zasebnimlokacijama. U ovom GP one su razli~itih veli~ina, s tim{to sve zadovoqavaju prethodno iznete kriterijume. Koje}e se lokacije koristiti za koje grupe korisnika zavisi odgradske politike. Spisak od 58 lokacija za socijalno sta-novawe, koji je dat u dokumentaciji ovog GP, treba i moèda bude dopuwavan i mewan.

îwenica da je stan mawe sobnosti, mawe prose~ne po-vr{ine i skromnije opreme i obrade jeftiniji od prose~-nog stana ~ini ga prihvatqivim i za druge, socijalno neu-groène i teè povredive grupe stanovni{tva. Re~ je ogrupama koje su bilo slabije ekonomske mo}i, bilo da sumla|e i jo{ uvek na putu stvarawa karijere. Stoga se u ovomdelu GP predlaè da se vid stanovawa koji smo ovde defi-nisali organizuje i kao pristupa~no koje moè da zadovo-qi potrebe mladih, onih kojima je potreban pristojan aliskromniji stan i sl.

Vrednosti indeksa izgra|enosti, stepena zauzetosti,maksimalnih visina objekata, spratnosti, kao i ostalihelemenata kojima se reguli{e izgradwa na parceli zatip socijalnog stanovawa, preuzimaju se za odgovaraju}itip tkiva.


Tabela 28:Uslovi za uli~nu mreù* za socijalno stanovawe

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Tip ulice [irina kolovoza / staze (m)

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––min. maks.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Glavne ulice 10 15

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Sporedne ulice 6 9

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pe{a~ke staze 1,5 4,5

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* Nije potrebno formirawe posebnih povr{ina za parkirawe ve} se parkirawe ostvaruje u glavnim i sporednim ulicama i unutar

dvori{ta.

Tabela 29:Op{ta pravila parcelacije za socijalno stanovawe

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Veli~ina parcele za individualno socijalno stanovawe 80 m² do 150 m²–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––[irina fronta parcele za individualno socijalno stanovawe 6 m do 10 m–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Dubina parcele za individualno socijalno stanovawe 12 m do 15 m–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4.3.13. Stanovawe u blokovima sa partajama(koje se postepeno transformi{e

u druge oblike stanovawa)

Izrazom partaja ozna~ava se uska i duboka stambenaparcela na kojoj se nalazi niz naj~e{}e prizemnih, re|e ispratnih ku}a, koje su podeqene na male stanove, sastavqe-ne od sobe i kuhiwe, a koji se niù du` tesnog dvori{ta.U predwoj zoni dvori{ta, po pravilu, nalazila se ~esmazajedni~ka za vi{e stanova, a u dnu nu`nici i po koja {u-pa. One su nastale prvenstveno u periodu izme|u dva svet-ska rata kao odgovor vlasti na potrebe brzog i odgovaraju-}eg re{avawa stambenih potreba siroma{nijih slojevastanovni{tva. Partaje formiraju gradske blokove koji seu tkivu grada jasno prepoznaju po svojoj uskoj parcelaciji.Me|utim, partaje mogu da budu pome{ane i sa drugim obli-cima parcela – {irim – na kojima su podizane stambeneslobodnostoje}e porodi~ne ku}e. Ukoliko je u~e{}e ovogdrugog tipa stambenog tkiva mawe, tada i takve blokovemoèmo da ozna~imo kao partajske blokove. Ve}i broj blo-kova partaja ~ini posebna i u gradskom tkivu sasvim pre-poznatqiva podru~ja, kao {to su ona na ûburi, na Leki-nom brdu, oko Crvenog krsta, u {iroj zoni du` Bulevarakraqa Aleksandra, ili du` ulice Vojvode Stepe. U pret-hodnim decenijama nije bilo dozvoqeno zna~ajnije unapre-|ivawe ovog oblika stambenih zgrada od dodavawa po kojenu`ne ili sanitarne prostorije. Tokom vremena one su po-stepeno propadale i zgu{wavale se, tako da danas iziskujuznatna sredstva za podizawe kvaliteta ìvota.

Ovim GP planirano je da se parcele i blokovi sa par-tajama postepeno transformi{u u vrednije oblike stambe-nog i stambeno-poslovnog tkiva, da dana{we partaje moguda se transformi{u u parcele sa individualnim stanova-wem (niz, atrijum, poluatrijum i sl.), kao i da mogu da setransformi{u u parcele sa vi{espratnim zgradama. Wi-hov glavni resurs u toj transformaciji jeste wihova rela-tivno presti`na lokacija u starom Beogradu, u wegovomsredi{wem prstenu. Na drugoj strani, wihova osnovna ma-na jeste relativno mala parcela sa relativno velikim bro-jem stanova. No, uprkos tome, proces transformacije par-taja ve} je uveliko zapo~et tako {to se zgrade ru{e i mestowih podiù komfornije. Period transformacije moè dase protegne na vi{e decenija tako da }e dana{wi blokovisa partajama u prelaznom periodu prerasti u blokove me-{ovitog tipa. U ovoj transformaciji treba koristiti pa-

rametre, uslove, kapacitete itd. tkiva i namena u koje separtaje transformi{u.

4.3.14. Stanovawe u spontano nastalim naseqima

(koje se postepeno transformi{e u druge oblike stano-vawa i nestaje)

Izrazom spontano nastala naseqa ozna~ava se jedanskup naseqa, stani{ta, zaselaka, mahala i sl. koji ima ne-koliko zajedni~kih odlika koje dozvoqavaju da ih svrstamou jednu grupu. Te odlike su slede}e: autarhi~nost u nastan-ku i delimi~no u razvoju, odsustvo ili slaba oslowenostna pravni sistem Beograda, poloàj na aktuelnoj ili biv-{oj periferiji, samogradwa naseqa (parcelacija, regula-cija, izgradwa ku}a, neretko infrastrukture i ulica), lo-{a komunalna opremqenost, niske gustine i niska sprat-nost, prete`no stambena namena pome{ana sa malom pri-vredom. Na parcelama je mogu}e da postoji ve}i broj obje-kata, stambenih ili i za druge namene. Objekti su mahomgra|eni u sopstvenoj organizaciji doma}instva i neretkobez gra|evinskih dozvola.

U prethodnom periodu razvoja Beograda nije postojaladru{tvena briga da se ova naseqa pretvore u pristojna me-sta stanovawa i ìvota. Ve}ina wih je umnogome na ilega-lan na~in i u granicama mogu}nosti samogradwe unapre|i-vala svoju sredinu. To je razlog da su neka od wih, kao {toje to slu~aj sa naseqem Vojni put u Zemunu, prerasla iz me-kih u tvrde betonirane slamove. Na drugoj strani su nase-qa u za~etku, niskih gustina, bez elementarne infrastruk-ture, koja ponekad nisu jo{ uvek ni nastawena, kao {to jeslu~aj sa blokovima na Zrewaninskom putu.

Spontano nastala naseqa, posmatrano sa urbanisti~-kog stanovi{ta, u fizi~kom, prostornom, ambijentalnomsmislu treba postepeno da prerastu u razli~ite tipove na-seqa individualnog stanovawa. Jasno je da spontana nase-qa ne mogu da dostignu kvalitete individulanih jer ni po-lazna fizi~ka osnova tih naseqa nije ista. U tom smislunadaqe }e biti predloèni diferencirani prostornistandardi za daqu transformaciju ovih naseqa. Izvesnaspontano nastala naseqa mora}e da budu preseqena iz raz-li~itih razloga na nove lokacije gde tada treba primeni-ti one urbanisti~ke pokazateqe koji odgovaraju i pristoj-nom ìvotu i ekonomskoj mo}i stanovni{tva.

Osnovni principi na kojima se planira transforma-cija svih spontano nastalih podru~ja Beograda u skladu su


Tabela 30:Stepen infrastrukturne opremqenosti parcele (objekta) za socijalno stanovawe

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Lokacija opremqena osnovnom infrastrukturom + + + + +

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Lokacija opremqena poboq{anom infrastrukturom u odnosu na osnovnu + + + +

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Lokacija potpuno opremqena infrastrukturom + + + +

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Voda

~esm

e u

svak

om

dvo

ri

{tu

Voda

~esm

e n

a 25

0 m

Voda

u ku}

i

Kom

unal

ni

pun

kto

vi

Poq

ski

nu`

ni

k

sa s

epti

~kom

jam

om

Kan

ali

zaci

ja

Uli

ca

mak

adam

Tvr

da

podloga

za

glav

ne

uli

ce,

za o

stal

e m

akad

am

Asf

alt

Dren

aà

otv

oren

i k

anal

i

Zat

voren

i i

otv

oren

i k

anal

i

Kan

ali

zaci

ja

sa principima i praksom koja je u nas proveravana na ne-kim od lokaliteta i koja se preporu~uje od strane evrop-skih i me|unarodnih organizacija. Ti principi su slede}i:

– Nu`no je pre zapo~iwawa bilo kakvog programa tran-sformacije izvr{iti odgovaraju}a evidentirawa stvarnogstawa pojedinih naseqa (broj stanovnika, mesto stalnogboravka, bespravna gradwa, imovinsko stawe, socijalnakarta i sl.).

– Sre|ivawe stawa spontano nastalih naseqa podrazu-meva u mnogim slu~ajevima da }e pravni status tih naseqakao celine, kao i objekata u wima, morati da bude re{en.

– U procesu sre|ivawa spontanih naseqa ne}e mo}i dabudu legalizovani objekti podignuti na koridorima in-frastruktura, saobra}ajnicama, kanalima, kulturno-isto-rijskim podru~jima, prirodno vrednim podru~jima, javnimpovr{inama i parcelama javnih objekata, na zemqi{tima~iji je korisnik dràva, republika, grad, op{tina ili ne-ko privatno lice, kao i na svim onim mestima koja su odzna~aja za gradsku zajednicu i grad kao jedinstven organi-zam.

– Potrebno je u re{avawu problema ovih podru~ja koor-dinirano delovawe ekonomskih i socijalnih programa,kao i programa unapre|ewa ìvotne sredine.

– Razli~ite kombinacije ovih programa i mere unutarwih treba da odgovaraju razli~itim tipovima podru~jaimaju}i u vidu wihove odlike. Razlog za ovo je ~iwenica da

teìna i vrsta problema u svakom od tipova nije ni pod-jednaka niti ista. Individualizirani pristup je nuàn sobzirom da je akcioni kapacitet u razli~itim podru~jimarazli~it.

– Programi treba da se zasnivaju na kombinaciji samo-finansirawa (sredstva doma}instava, samodoprinosi,krediti) i razumne finansijske pomo}i sa strane (raspo-loìva sredstva dràve, grada, javni fondovi, sredstvafondacija i sl.).

– Kooperacijom razli~itih aktera potrebno je da seprona|u re{ewa za svaki konkretan slu~aj. Dosada{we sa-mostalno delovawe bilo grada, bilo lokalne zajednice,nije dalo dobre rezultate.

– Celovit program unapre|ewa spontanih naseqa, pogo-tovo ako je re~ o siroma{nim podru~jima, zahteva odgova-raju}u organizaciju za upravqawe koja }e ovaj proces vodi-ti. To podrazumeva ne samo odre|ivawe nadle`nog sekreta-rijata i samo formirawe upravqa~ke grupe, ve} i razraduodgovaraju}ih formi udruìvawa gra|ana, kao i ukqu~iva-wa postoje}ih i novih nevladinih i neprofitnih organi-zacija.

– Transformacija spontano nastalih naseqa nije jed-nostavan posao, niti se moè re{iti u kratkom roku. Onje jo{ teì u uslovima kada je ukupno dru{tvo realno osi-roma{ilo. Posmatrano u ovom svetlu, unapre|ewe siroma-{nih podru~ja treba prihvatiti kao dugoro~an zadatak.


Tabela 35: Pregled kqu~nih mera unapre|ewa u spontano nastalim naseqima

U narednoj tabeli prikazani su osnovni programi u zavisnosti od tipa podru~ja i wegovog poloàja u Beogradu.–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Slamovi i Siroma{ni Radni~ke kolonije Romska naseqa Retka ravni~arska nehigijenska delovi starih i ostala naseqanaseqa prigradskih sela

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Centralna zona integralno – ne postoje ne postoje –i podru~ja unapre|ewe magistralnih sa preseqavawemsaobra}ajnica–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Sredwi prsten integralno sanirano integralno obnova uz promenu –

unapre|ewe u prethodnom unapre|ewe gustina i uvo|ewe sa ili bez periodu sa ili bez infrastrukturepreseqewa preseqewa

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Periferija integralno obnova uz promenu integralno obnova uz promenu promena gustina

unapre|ewe gustina i uvo|ewe unapre|ewe gustina i uvo|ewe i uvo|ewe sa ili bez infrastrukture infrastrukture infrastrukturepreseqewa

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rubni predeo integralno sanirano integralno obnova uz promenu promena gustina

unapre|ewe u prethodnom unapre|ewe gustina i uvo|ewe i uvo|ewe sa ili bez periodu infrastrukture infrastrukturepreseqewa

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Obja{wewa izraza iz prethodne tabele su slede}a:Integralno unapre|ewe je proces u kome se kombinova-

nim sredstvima podiè blagostawe qudi, wihova socijal-na sredina i wihova ìvotna sredina. Ova vrsta unapre|e-wa je odgovor na stawe svih slamova i velikog broja nehi-gijenskih naseqa.

Preseqewe pojedinih naseqa je mera koja treba da budeprimewena u slu~ajevima kada se ona nalaze na izrazitonezdravim mestima ili, sa druge strane, na gradskim loka-cijama centralne zone i sredweg prstena koje su od vital-nog zna~aja za grad, ili, pak, koje }e u novim ekonomskimokolnostima biti toliko skupe za kori{}ewe i eksploata-ciju da siroma{ni slojevi ne}e mo}i da izdrè tro{koveìvota na takvim lokacijama.

Uvo|ewe infrastrukture je parcijalna, ali izuzetnobitna mera o ~emu svedo~e podaci o problemima siroma-

{nih podru~ja. Ona treba da bude primewena odmah naonim lokalitetima ~ije se strukture ne}e bitnije mewati.

Promena gustina je mera koju je potrebno primenitiu slu~ajevima izuzetno niskih ili visokih gustina. Kodnovih naseqa u ravni~arskim delovima gustine su niskei wih treba kroz novu izgradwu postepeno podizati.Kod nekih starih naseqa gustine su prevelike i wihtreba postepeno, kroz rekonstrukciju, smawivati ukoli-ko je to mogu}e.

Obnova je proces u kome se postoje}e strukture ku}e,dvori{ta, radwe i sl., umerenim i skromnim sredstvima,dovode ili u prethodno stawe, ili poboq{avaju, delimi~-no pro{iruju i sl.

Delovi spontano nastalih naseqa kod kojih su mogu-}e intervencije mogu se rekonstruisati u tip blokova, ito: sa individualnim stanovawem, sa stanovawem u pri-

gradskim naseqima, sa javnim namenama, mogu ostati uistom tipu, ili mogu biti tretirani kao socijalno sta-novawe. Za potrebe izrade planske dokumentacije za re-konstrukciju spontano nastalih naseqa preuzimaju sesva pravila regulacije za jedan od predloènih tipovaurbanog tkiva.

Za delove spontano nastalih naseqa kod kojih se ne mo-gu primeniti pravila planom detaqne regulacije }e se na

osnovu pravog stawa na terenu definisati supstandardnapravila i uspostaviti kriterijumi za mogu}e intervencije.

4.3.15. Op{ta pravila za stambeno tkivo

Urbanisti~ka pravila odnose se na zgrade u bloku iugaone zgrade, dok se za zgrade koje predstavqaju akcenat uprostoru podrazumeva provera i definisawe posebnihuslova u skladu sa wihovim zna~ajem za {iri ambijent.


4.3.16. Dozvoqeni radovi

Tabela 36:Dozvoqeni radovi za stambena tkiva u spontano nastalim naseqima

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Nadgradwa novih etaà/ krova do visine suseda u skladu sa ambijentom bloka ili ulice h - h h - h–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Nadgradwa novih etaà/krova preko visine suseda h - - - h -–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Dodavawe krova na zgradi sa ravnim krovom bez potkrovqa h h h o h o–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Dodavawe krova na zgradi sa ravnim krovom sa korisnim potkrovqem h +- h h + - h–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zamena postoje}eg krova novim radi dodavawa potkrovqa - - h h h h–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Energetska sanacija fasade i/ili krova h h h h h h–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zatvarawe prizemqa koja imaju stubove–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zatvarawe kolonada–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pregra|ivawe pasaà javnih prolaza u unutra{wost bloka–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Otvarawe podruma sa prilazom na sopstvenoj parceli h o h h h -–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Dogradwa novog dela zgrade h h h h h–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Dogradwa vertikalnih komunikacija (stepeni{ta, liftovi) h * h h h h–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Dogradwa na otvorenim terasama - - - o - o–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Nadgradwa i dogradwa novih prostorija h h h–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zatvarawe balkona, lo|a, terasa - h h h h o–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ru{ewa starog i izgradwa planiranog objekta h o h h h h–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––O prakti~no nepostoje}e ili nemogu}eH prihvatqiva mera– neprihvatqiva mera+– uslovno neprihvatqiva (kada je sam objekt ili okruèwe sa takvim arhitektonskim karakteristikama da pojava kosih i mansardnih

krovova naru{ava karakter objekta ili celine)

4.3.17. Rekapitulacija planiranih povr{ina po tipovima stambenih tkiva

U narednoj tabeli dat je pregled povr{ina koje se 2001.godine koriste za stanovawe, kao i onih koje su planiraneza 2021. Prvo {to treba naglasiti jeste da u ovom trenutkunije mogu}e sastaviti ta~an pregled po tipovima stambenogtkiva, jer se u ovom trenutku ne zna kakvo }e stanovawe bi-ti na nekoliko zna~ajnih lokacija. Uo~ava se da prakti~none postoji promena u tipu kompaktnih blokova. Jedan brojovih blokova transformi{e se u centralne blokove, ali sei jedan tip partaja pretvara u kompaktne blokove, tako da je

wihov ukupan broj na nivou dana{weg. Druga va`na napome-na jeste da partaje prakti~no nestaju i da se transformi{uu razli~ite druge oblike. Taj proces transformacije ovogtkiva uveliko je u toku. Zatim, treba o~ekivati da }e se brojblokova sa individualnim stanovawem pove}ati.

Blokovi koji su spontano nastali treba da se transfor-mi{u u druge razli~ite tipove, tako da se ova vrsta u 2021.godini i ne pojavquje. Blokovi prigradskog stanovawa pove-}avaju se jer je to proces koji }e morati da se dogodi u ravni-~arskom delu Beograda. U odnosu na sada{we stawe, po prviput se ovde javqaju i blokovi sa socijalnim stanovawem.

Kom

pak

tni

blokovi

Otv

oren

i b

lokovi

In

di

vidua

ln

o s

tan

ova

we

Pri

grad

sko i

seo

sko

stan

ova

we

Me{

ovi

ti b

lokovi

Spon

tan

o n

asta

la

nas

eqa

4.4. Privredne delatnosti i privredne zone

Privredne zone obuhvataju vrlo {irok spektar privred-nih delatnosti po~ev od industrijske, manufakturne i zanat-ske proizvodwe, objekata saobra}ajne privrede, preko skladi-{tewa, prodaje na otvorenom, pa do onih oblika maloprodajekoji zahtevaju velike prodajne prostore tipa hipermarketa.

Pri analizi podataka za proizvodne zone i wihovomplanirawu uzete su primarne i sekundarne delatnosti (in-dustrija, gra|evinarstvo, skladi{ta i proizvodno zanat-stvo) iz {ifarnika delatnosti, koje se u daqem tekstu po-javquju pod zajedni~kim nazivom proizvodne zone, privred-no-tehnolo{ke zone, pogoni ili proizvodwa. Na teritori-ji GP ne predvi|a se obavqawe slede}ih privrednih delat-nosti: elektroprivreda, proizvodwa hidroelektri~neenergije, proizvodwa termoelektri~ne energije, proizvod-wa nuklearne elektri~ne energije, proizvodwa ugqa, pre-rada ugqa, proizvodwa nafte i zemnog gasa, proizvodwaderivata nafte, proizvodwa rude gvo`|a, crna metalurgi-ja, proizvodwa ruda obojenih metala, proizvodwa obojenihmetala, prerada obojenih metala, proizvodwa nemetalnihminerala, prerada nemetalnih minerala, proizvodwa ba-znih hemijskih proizvoda, a naro~ito proizvodwa i prera-da kancerogenih, mutagenih i teratogenih materija.

U privredne zone mogu da budu ukqu~eni i objekti vi-soko komercijalizovanih sportskih aktivnosti ili ma-

sovnih oblika zabave tipa luna parkova. Namene koje semogu javiti u okviru privrednih lokacija, pored navede-nih delatnosti, jesu i pogoni i baze gra|evinskih pred-uze}a, skladi{ta robe, gra|evinskog materijala, skladi-{ta te~nih i ~vrstih goriva, robni terminali i robno-transportni centri, veliki kompleksi trgovine, poseb-ne vrste tr`nih i uslu`nih centara i sl., sa nagla{e-nim obimnim saobra}ajem, velikom posetom, znatnijimoptere}ewem i sl. Tehnolo{ki parkovi, nau~no-istra-ìva~ki kompleksi, slobodne zone i dr., tako|e su mogu-}i u sastavu ovih zona, kao i minimalno u~e{}e stanovaza slu`bene potrebe.

4.4.1. Postoje}e stawe

Na teritoriji Generalnog plana popuwenost prostoranamewenog za proizvodwu u 2001. godini iznosila je oko1.600 ha, od ~ega su proizvodne zone zauzimale 1.200 ha, dokje ostatak od 400 ha pripadao pojedina~nim privrednim iproizvodnim pogonima.

Ukupnu zaposlenost u privredi ~ini 420.000 zaposle-nih, od kojih u primarnim i sekundarnim delatnostima143.000 (34%), u industrijskim zonama 62.000 i 81.000 uprivrednim pogonima u disperziji. Broj zaposlenih moèse uzeti kao relativan s obzirom na postoje}e stawe proiz-vodwe i fiktivnu zaposlenost.


Tabela 37:Preliminarni pregled povr{ina stambenih zona i drugih lokacija u 2001. i 2021. godini u ha

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tipovi stambenih blokova2001. 2021.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj blokova Povr{ina ha Broj blokova Povr{ina ha

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stanovawe u kompaktnim gradskim blokovima 366 292 358 294–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stanovawe u otvorenim gradskim blokovima 667 1.636 765 1.813–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Individualno stanovawe 1.168 1.564 2.856 5.483–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stanovawe u prigradskim naseqima 1.088 3.128 1.386 3.780–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stanovawe u me{ovitim gradskim blokovima 307 468 153 282–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Nove lokacije za kompleksnu izgradwu - - 486* 2.224–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Socijalno stanovawe - - 58 228–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stanovawe u blokovima sa partajama 163 143 - -–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stanovawe u spontano nastalim naseqima 2.408 5.343 - -–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO 6.117 12.575 6.072 14.140–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Re~ je o blokovima koji su kao prostorna podela prikazani u Karti postoje}eg stawa, tako da }e budu}i broj blokova u ovoj vrstibiti znatno ve}i.

Tabela 38:Povr{ine zemqi{ta u ha, bruto razvijene gra|evinske povr{ine, stepen zauzetosti

i broj zaposlenih u proizvodnim zonama u 2001. godini–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2001.Proizvodwa i proizvodne zone –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

PK/ha BRGP/m² % izgr. Broj zap. Zap/ha–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1. GORWI ZEMUN 275 337.385 12,3 7.990 292. AUTOPUT 124 361.275 29,1 5.050 413. MALI MAKI[ 17 54.527 32,1 1.490 884. RAKOVICA 79 584.931 74,0 9.507 1205. BOLE^ (NOVI) 31 57.000 18,4 930 306. VRÎN – BELI POTOK7. PANÊVA^KI RIT 146 512.420 35,1 4.370 308. NOVI BEOGRAD 94 269.798 28,7 5.560 599. @ELEZNIK 48 113.202 23,6 4.300 90

10. SURÎN – DOBANOVCI 115 345.000 30,0 2.500 22

Globalan raspored industrijskih zona pokazuje neraci-onalno kori{}ewe i raubovawa zemqi{ta. To se posebnoodnosi na nasle|enu industriju u centralnim delovimagrada koja zauzima najboqe lokacije (skladi{ta u savskompristani{tu, pivara u Cetiwskoj). Na drugoj strani posto-ji nedostatak ponude slobodnih, opremqenih lokacija narazli~itim lokalitetima dovoqno fleksibilnih i pri-hvatqivih za razli~ite vrste privrednih i proizvodnih de-latnosti. Nasle|eni proizvodni pogoni i industrija zate-~eni u centralnim podru~jima grada su u sukobu sa okoli-nom („Duga”, IKL), jer zastarela tehnologija nepovoqnouti~e na ìvotnu sredinu.

Neravnomeran prostorni raspored radnih mesta (odsu-stvo veze mesta rada i mesta stanovawa) jo{ je vi{e oteànindustrijom zate~enom u centru, koja nepovoqno uti~e nasaobra}ajno optere}ewe (Luka „Beograd”, „Beko”, Pamu~nikombinat). Objekti i mreà infrastrukture ne zadovoqa-vaju potrebe savremene industrije: prevazi|ena koncepcijarazvoja (putna i èlezni~ka mreà), konstantno propada-we jednog dela infrastrukture (vodovod, deo elektromre-è), neusagla{en razvoj dràvnih sistema (èleznica,gas, elektrika).

4.4.2. Ciqevi

U koncepciji dugoro~nog razvoja i razme{taja privred-nih delatnosti i privrednih zona postavqeni su slede}iciqevi:

– revitalizacija i modernizacija postoje}ih i izgrad-wa novih proizvodnih kapaciteta,

– rast u~e{}a industrije u DP Beograda (po preporuciMMF predvi|en rast DP u po~etku je 5% godi{we a ka-snije 4%, dok je Svetska banka jo{ konzervativnija. U~e-{}e industrije i rudarstva u DP Beograda 1999. godine iz-nosilo je 23,72%),

– minimalno pove}awe zaposlenosti u industriji ilizadràvawe sada{we stope nezaposlenosti (u 2021. godinio~ekuje se povratak na nivo iz 1989. god.),

– transformacija iz proizvodne u poslovnu delatnostili stanovawe (izme{tawe odre|enih proizvodnih pogonau jednu od planiranih privrednih zona ~ime bi se oslobo-dio prostor za profitabilne centralne sadràje – kao{to su: Industrija obu}e „Beograd”, „Brodotehnika”, Pi-vara BIP, „Beko” konfekcija, Pamu~ni kombinat, IKL,Elektronska industrija i dr.),

– prilago|avawe veli~ine i strukture industrije stvar-nim potrebama trì{ta. Teì{te bi trebalo da bude naizgradwi malih i sredwih preduze}a u disperziji, posebnou gradskim i prigradskim naseqima, i

– obezbediti ponudu lokacija razli~itih veli~ina ra-di racionalnog kori{}ewa zemqi{ta i prilago|avawapotrebama potencijalnih investitora.


Prostor namewen privredi i proizvodwi u 2021. godi-ni planiran je na oko 3.500 ha, od ~ega 3.050 ha u proizvod-nim zonama i oko 500 ha na pojedina~nim privrednim lo-kacijama. Planirano je pro{irewe postoje}ih zona za no-vih 770 ha, kao i {est potpuno novih lokacija sa oko 1.100ha. Pove}awe povr{ina za razvoj proizvodwe planirano jeprvenstveno u privredno-tehnolo{kim zonama. Pove}awepovr{ina namewenih za razvoj privredno-proizvodnih de-latnosti iznosi oko 1.100 ha, {to predstavqa oko 70% uodnosu na postoje}e stawe.

Neizvesnost sada{weg stawa privrede i o~ekivanihtrendova razvoja kako u strukturi, tako i u veli~ini i ob-licima organizovawa, uticali su na to da su povr{ine na-mewene privredno-proizvodnim delatnostima planirane uve}em obimu nego {to su realne mogu}nosti za wihovu re-alizaciju. Ove povr{ine svesno su uve}ane i treba ih uze-ti alternativno, kao raznovrsnu ponudu lokacija na razli-~itim stranama i saobra}ajnim pravcima, posebno u kon-tekstu razvoja robnih terminala i robno-transportnihcentara za koje postoje pretpostavke da imaju perspektivu unarednom periodu.

Realizacija projektovanog privrednog razvoja Beogradaodvija}e se revitalizacijom privrede na postoje}im loka-cijama i otvarawem novih privrednih zona.

[irewe postoje}ih i formirawe novih privrednih zo-na bi}e motivisano potrebom doma}ih i stranih investi-tora da na ~istim lokacijama, onima koje nisu optere}enenedefinisanim vlasni~kim odnosima, starim zgradama idotrajalom infrastrukturom, zapo~nu nove privredne ci-kluse. Ovakvih lokacija danas u Beogradu prakti~no nemai one tek treba da se otvore. Ure|ivawe podru~ja autoputaizme|u aerodroma i Beànije, poteza izme|u Gorweg Zemu-na i Batajnice, zatim, na Banatskoj strani izme|u Krwa~ei Reve du` Pan~eva~kog puta, inicijalno otvarawe Veli-koselskog rita, kao i otvarawe niza mawih zona oko novogzaobilaznog autoputa i na izvodnim pravcima iz grada(Ibarska magistrala, Autoput ka Ni{u, Smederevski put)predstavqa formirawe glavnog dela ponude usmerenih lo-kacija ka privredi. U ovom GP obuhva}ene su sve privred-ne zone koje su kao potencijali prou~avane u razli~itimstudijama i planovima. Deo tih lokacija planira se da bu-de aktiviran odmah, deo }e biti aktivan u periodu do 2021.

Za o~ekivani razvoj robnih, robno-transportnih i di-stributivnih centara predvi|ene su nove lokacije sa loka-cionim prednostima, pre svega sa provereno dobrim sao-bra}ajnim vezama. Predvi|a se izmena privredne struktureka novim tehnologijama, {to podrazumeva boqe opremawekomunalnom infrastrukturom i pove}awe ekolo{ke pou-zdanosti proizvodnih lokacija.


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2001.

Proizvodwa i proizvodne zone –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––PK/ha BRGP/m² % izgr. Broj zap. Zap/ha

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––11. NOVI @ELEZNIK 6 11.710 19,5 420 7012. BAWICA 15 45.083 30,1 850 5713. KUMODRA@ 43 103.478 24,1 5.550 12914. BATAJNICA 2 (nije realizovana )15. VRBIN POTOK (nije realizovana)16. VRÎN 10 4.000 4,0 500 5017. BEOGRAD – NI[ 25 9.020 3,6 340 1418. VRÎN – BELI POTOK19. LUKA BEOGRAD 84 199.821 23,8 12.870 15320. ADA HUJA 71 396.913 55,9 2.750 3921. SURÎN – RTC (CARGO)–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO ZONE 1.112 3.008.650 27,1 62.227 56–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––22. POJEDINA^NE LOKACIJE 483,22 2.041.350 41,0 80.773 162–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO 1.595,22 5.050.000 31,4 143.000 89–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Da bi se ostvario razvoj, {to bliì jednoj optimisti~-koj varijanti, potreban je veliki obim ulagawa u privreduBeograda. To podrazumeva i ulagawe u revitalizaciju dana-{wih preduze}a, ali i u {irewe postoje}ih i formirawenovih privrednih zona. Objekti i infrastruktura preduze-}a koja nemaju perspektivu bi}e rekonstruisani i dobija}enove namene. Investicije u industriju Beograda prakti~no}e zna~iti velikim delom novo kapitalno opremawe rad-nih mesta za ve} zaposlene radnike i ulagawa u radna me-sta za nove radnike. Nakon pet-{est godina investirawa,promeni}e se oblik, opremqenost, a ~esto i vrsta radnogmesta gotovo svih zaposlenih u industriji Beograda.

Na teritoriji GP Beograda ne planiraju se nove loka-cije tipa D. U privrednim zonama Gorwi Zemun i Autoput,zbog blizine velikih stambenih zona, pravca dominantnogvetra i op{tih klimatskih uslova, mogu}e je planirati sa-mo delatnosti iz kategorija A, B i V. Me|utim, na terito-riji GP postoji izvestan broj preduze}a koja treba dausklade svoju namenu zato {to se u wima obavqaju delatno-sti sa pove}anim ekolo{kim rizikom.

Postoje}a privreda koja ima negativne uticaje na okol-no gradsko tkivo treba svoj rad da uskladi sa sredinom ilida se preseli na drugu lokaciju. Spisak preduze}a sa pove-}anim ekolo{kim rizikom dat je u prilogu 5.6 Za{titaìvotne sredine. Postoje}e lokacije namewene privredi iproizvodwi generalno se mogu transformisati u sve pri-vredne deletnosti koje su ekolo{ki povoqnije od postoje-}eg stawa, kao i u sve tercijarne delatnosti. Nove lokaci-je namewene privredi mogu da se projektuju i grade u skla-du sa odredbama ovog plana i drugih odgovaraju}ih propisa.

Postoje}e privredne lokacije koje su u tkivu grada, a naPlanu namene povr{ina prikazane crvenom i ùtom ta~kom,transformi{u se u komercijalne zone, odnosno stanovawe.

Novoplanirane zone ve}e od 100 ha i povr{ine i zonena geolo{kim podlogama osetqivim na naknadno provla-ìvawe (les), mogu se aktivirati tek po izgradwi osnovnekomunalne infrastrukture. Industrijski pogoni sa tehno-logijom kori{}ewa ve}e koli~ine vode ili sa dinami~-kim optere}ewem i velika podna skladi{ta moraju pro-blem fundirawa i za{titu lesnog tla posebno obraditi.

Prema potencijalnom ekolo{kom optere}ewu utvr|ujese pet kategorija privrednih preduze}a:

Kategorija A – male firme koje prema nivou ekolo{kogoptere}ewa mogu biti locirane unutar stambenog naseqa ine izazivaju neprijatnosti susednom stanovni{tvu, kao {tosu pekarske i poslasti~arske radwe, tehni~ki servisi;

Kategorija B – male i sredwe firme koje prema nivouekolo{kog optere}ewa mogu biti locirane na rubnim de-lovima stambenog naseqa tako da wihova funkcija ne iza-ziva neprijatnosti susedstvu, kao {to su ve}e elektromeha-ni~ke radionice, skladi{ta gra|evinskog materijala, pre-rada plasti~nih masa, fabrike hleba i drugo;

Kategorija V – firme koje prema nivou ekolo{kog op-tere}ewa mogu biti locirane na odre|enom odstojawu odstambenog naseqa tako da wihova funkcija na tom rastoja-wu ne izaziva neprijatnosti susedstvu, kao {to su tr`nicentri i ve}a skladi{ta (bruto povr{ine ve}e od 5.000 m²),prehrambena industrija, tekstilna industrija itd. Morajuse sprovoditi tehni~ko-tehnolo{ke, urbanisti~ke i orga-nizacione mere za{tite ìvotne sredine;

Kategorija G – firme koje prema nivou ekolo{kog op-tere}ewa mogu biti locirane na ve}em odstojawu od stam-benog naseqa tako da wihova funkcija na tom rastojawu neizaziva neprijatnosti susedstvu, kao {to su metaloprera-|iva~ka industrija, pojedina~ni pogoni hemijske indu-strije, ve}e klanice, prehrambena industrija itd. Morajuse sprovoditi tehni~ko-tehnolo{ke, urbanisti~ke i orga-nizacione mere za{tite u skladu sa zahtevima Zakona o za-{titi ìvotne sredine;

Kategorija D – firme koje prema nivou ekolo{kog op-tere}ewa mogu biti locirane na velikom odstojawu odstambenog naseqa tako da wihova funkcija na tom rastoja-wu ne izaziva neprijatnosti susedstvu, kao {to su ve}e in-dustrije bazne hemije, rafinerije nafte, petrohemija, ve}eindustrije lekova i druge. Moraju se sprovoditi tehni~ko-tehnolo{ke, urbanisti~ke i organizacione mere za{tite uskladu sa zahtevima Zakona o za{titi ìvotne sredine.

Prilikom formirawa novih privrednih objekata i zonautvr|uju se urbanisti~ka pravila i uslovi za{tite ìvot-ne sredine za odre|ene ekolo{ke kategorije preduze}a ko-ja se zasnivaju na minimalnim planskim povr{inama kru-ga preduze}a i obaveznim za{titnim rastojawima izme|upotencijalnih izvora opasnosti u krugu i stambenih nase-qa, kao {to sledi:

Tabela 39:Op{ta pravila za{tite ìvotne sredine

Ekolo{ka kategorija preduze}a prema dokumentaciji––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––KATEGORIJA PREDUZE]A* A B V G D––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––ZA[TITNO ODSTOJAWE** <50 50–100 100–500 500–1000 >1500––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Potrebna urbanisti~ka dokumentacija za za{titu ìvotne sredine*** - AU AU AU, PO AU, PO

PO SPU SPU––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* Kada ima vi{e rizika, kategorija preduze}a odre|uje se prema

najve}em riziku.** Za{titna odstojawa izme|u industrije i stambenih naseqa.

Po pravilu, za{titno odstojawe obezbe|uje se unutar granicaprivrednog objekta ili kompleksa.

*** AU – analiza uticaja objekta na ìvotnu sredinuPO – procena opasnosti od hemijskog udesaSPU – strate{ka procena uticaja kompleksa na ìvotnu

sredinu

4.4.4. Planirane povr{ine privrednih zona

U narednoj tabeli prikazane su postoje}e i planiranepovr{ine privrednih zona. Kao {to se iz tabele vidi, 17velikih zona imaju prirast od ukupno 1.159 ha u 2001. godi-ni na planiranih 2.949 ha u 2021. godini. Ovakav prirasttreba da omogu}i veliki izbor ponude lokacija, ali u istovreme, zahvaquju}i o~ekivanoj zna~ajnoj koncentracijiprivrednih preduze}a, i sna`nu podr{ku za{titi sredine.Ostale lokacije, koje su rasute po ~itavom gradu i koje surelativno male, imaju sasvim skroman prirast od 436 ha u2001. godini na 575 ha u 2021. godini.


Tabela 40:Pregled povr{ina privrednih zona i drugih privrednih lokacija u 2001. godini i 2021. godini u ha

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2001. 2021.

Naziv zone –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pk/ha BRGP/m² %izg. Broj zap. Zap/ha Pk/ha BRGP/m² % izg Broj zap. Zap/ha

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1.GORWI ZEMUN 283 337.385 11,9 7.789 28 437 1.182.000 30 11.075 282.AUTOPUT 138 361.275 26,2 4.923 36 597 1.323.000 30 13.536 313.SURÎN – DOBANOVCI 102 345.000 33,8 2.437 24 272 816.000 30 8.614 324.BATAJNICA 58 174.000 30 3.076 535.SURÎN – RTC 70 450.000 25 3.692 53

4.4.5. Vrste privrednih lokacija

Unutar podru~ja GP identifikovane su i planiraneslede}e vrste privrednih lokacija:

– mali proizvodni pogoni,– proizvodni pogoni,– industrijske zone, i– privredne zone.

4.4.6. Mali proizvodni pogoni

Mali proizvodni pogoni su najmawe proizvodne jedi-nice koje se mogu locirati u sklopu stanovawa ili drugihnamena. To su kategorije A i B iz pravila za{tite ìvot-ne sredine. Pod malim proizvodnim pogonima podrazume-vaju se privredne lokacije veli~ine do 0,5 ha. Lokacije zarazvoj malih pogona nisu nazna~ene na karti.

Male proizvodne pogone mogu}e je podizati u op{timcentrima, stambenim zonama, pogotovo ako pripadaju pred-uze}ima sa delatnostima iz kategorije A. Mali proizvod-ni pogoni naj~e{}e su samostalni objekti locirani usklopu drugih namena, naj~e{}e u okviru stambenog tkiva.

U malim proizvodnim pogonima dozvoqene su delatno-sti iz klase A i B, kao na primer: male firme, pekarska iposlasti~arska proizvodwa, elektromehani~arske radio-nice, mawa skladi{ta gra|evinskog materijala, preradaplasti~nih masa, fabrike hleba i sl.

Transformacija postoje}ih pogona, posebno ukoliko suu centralnoj zoni i sredwem prstenu, mogu}a je i poèqnaka tercijarnim delatnostima sa kojima su ovi pogoni naj-~e{}e u simbiozi, kao {to su trgovina, mawa skladi{ta,poslovawe, ugostiteqstvo i sl. Izuzetno, postoje}i pogo-ni, ukoliko se nalaze na periferiji i u rubnom podru~ju,

mogu da se transformi{u u ozbiqnije firme koje spadajuu kategoriju B, pod uslovom da dobiju saglasnost na Anali-zu uticaja na ìvotnu sredinu.

Tabela 41:Urbanisti~ki parametri za nivo bloka

u malim proizvodnim pogonima––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti 50%––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti 0.35–1.0––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Minimalni procenat ozelewenih povr{ina na parceli (bez parkinga) 20%––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina objekta m 9 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Gustina zaposlenih / ha 50 – 200––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Minimalno rastojawe gra|evinske od regulacione linije 5 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawe gra|evinskih linija od bo~nih i zadwe granice parcele 1/2 h––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Nezastrte povr{ine – minimum 20 %––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Dozvoqeni radovi na parceli: ru{ewe, izgradwa, dogradwa, nadzi|ivawe, rekonstrukcija, sanacija, adaptacija, promena namene +––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2001. 2021.

Naziv zone –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pk/ha BRGP/m² %izg. Broj zap. Zap/ha Pk/ha BRGP/m² % izg Broj zap. Zap/ha

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––6. NOVI BEOGRAD 77 269.708 35 5.420 70 70 196.000 28 4.922 707. BRODOGRADILI[TE 65 117.000 18 3.899 60 44 95.000 25 3.076 708. REVA 133 512.420 38,5 4.260 32 610 1.085.000 35 17.228 569. VELIKOSELSKI RIT 203 5.000 25 1.046 32

10. VRÎN 11 4.000 3,6 487 44 135 405.000 30 4.307 3211. BOLE^ 19 57.000 30 907 48 112 336.000 30 1.477 1312. @ELEZNIK 39 113.202 29 4.192 107 39 97.500 25 3.938 10113. LUKA BEOGRAD 104 199.821 19,2 12.546 121 97 291.000 30 11.075 11414. KUMODRA@ 54 103.478 19,2 5.410 100 56 168.000 30 6.153 11015. RAKOVICA 76 584.931 77 9.268 122 72 500.000 30 10.460 14516. ADA HUJA 58 140.000 24,1 2.681 46 38 300.000 30 2.461 6517. STOJÎNO BRDO 39 80.000 30 2.461 77–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO ZONE 1.159 3.005.310 25,9 64.220 55 2.949 7.123.500 31,3 108.596 48–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––25. POJEDINA^NE LOKAC. 436 2.113.587 52,4 84.380 209 575 1.218.000 40 51.404 112–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO 1.595 5.118.897 32,8 148.600 95 3.524 8.341.500 30,5 160.000 59–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 42:Stepen infrastrukturne opremqenosti malih proizvodnih pogona

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Vodovod Fekalna Ki{na Elektro Telefon Toplovod Gasovod Produktovod Tehni~ka voda–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

+ + + + + poèqno poèqno +–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4.4.7. Proizvodni pogoni

Proizvodni pogoni su mawe proizvodne jedinice kojemogu postojati samostalno ili se grupi{u u privredne iindustrijske zone. Pod proizvodnim pogonima podrazume-vaju se privredne lokacije veli~ine od 0,5 do 50 ha.

Proizvodni pogoni su samostalne lokacije koje se mo-gu podizati pored stanovawa, centara i drugih namena ako

zadovoqavaju kriterijume za{tite ìvotne sredine. Pro-izvodni pogoni, tako|e, mogu biti i delovi industrijskihili privrednih zona. U proizvodnim pogonima, ukolikoegzistiraju samostalno, dozvoqene su delatnosti iz klaseA, B i V, kao na primer: male i sredwe firme, tr`ni cen-tri, ve}a skladi{ta, prehrambena industrija, tekstilnaindustrija i dr. Proizvodni pogoni iz klase G mogu}i susamo u sastavu industrijskih i privrednih zona.

Postoje}i proizvodni pogoni u centralnoj zoni i sredwemprstenu mogu se transformisati u tercijarne delatnosti: po-slovawe, trgovinu, mawa skladi{ta, ugostiteqstvo i sl. Za no-ve pogone obavezna je saglasnost na Analizu uticaja na ìvot-nu sredinu. Samostalni proizvodni pogoni u rubnom podru~jumogu se grupisati u industrijske i privredne zone kao skup sa-mostalnih firmi ili kao deo nekog tehnolo{kog lanca.

Postoje}e industrijske zone u centralnoj zoni i sredwemprstenu planirane su za transformaciju ka tercijarnim de-latnostima: trgovina, skladi{ta, poslovawe, ugostiteqstvoi sl. Mogu}a je i transformacija samo pojedinih proizvod-nih pogona u okviru industrijske zone (na primer, livnica uRakovici i FOB Novi Beograd) u ekolo{ki povoqnije de-latnosti.


Tabela 43:Urbanisti~ki parametri za nivo bloka u proizvodnim pogonima

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti 50 %

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti 0.35–1.0

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Minimalni procenat ozelewenih povr{ina na parceli do 1 ha – bez parkinga 20%

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Minimalni procenat ozelewenih povr{ina na parceli do 1–5 ha – bez parkinga 25%

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Minimalni procenat ozelewenih povr{ina na parceli do > 5 ha – bez parkinga 30 –5 0%

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina objekta m 12 m

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Gustina zaposlenih / ha 50 – 200

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Minimalno rastojawe gra|evinske od regulacione linije 5 m

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawe gra|evinskih linija od bo~nih i zadwe granice parcele 1/2 h

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Dozvoqeni radovi na parceli: ru{ewe, izgradwa, dogradwa, nadzi|ivawe, rekonstrukcija, sanacija, adaptacija, promena namene +

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 44:Stepen infrastrukturne opremqenosti proizvodnih pogona


+ + + + + poèqno poèqno poèqno +–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4.4.8. Industrijske zone

Industrijske zone su proizvodno-tehnolo{ki kompleksipo pravilu me|usobno tehnolo{ki i proizvodno povezani,obi~no istom ili sli~nom industrijskom granom. Indu-strijske zone obuhvataju zemqi{te veli~ine od 50 do 100 ha.

Ovim generalnim planom ne planiraju se nove indu-strijske zone. Postoje}e industrijske zone na periferiji

i u rubnom pojasu predvi|ene su za unapre|ivawe razli~i-tim prostorno-urbanisti~kim, arhitektonskim, gra|evin-skim i komunalno-infrastrukturnim merama. U postoje-}im industrijskim zonama dozvoqene su delatnosti iz kla-se A, B i V. Pojedini pogoni koji ulaze u klasu G moraju setransformisati u ekolo{ki povoqnije kategorije ilipreseliti. Lokacije industrijskih zona su Novi Beograd i@eleznik.

Tabela 45:Urbanisti~ki parametri za nivo bloka u industrijskim zonama



–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli do 1 ha 20%

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli do 1–5 ha 25%

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli do > 5 ha 30 – 50%





–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4.4.9. Privredne zone

Privredne zone su ve}e lokacije namewene raznovrsnimprivrednim aktivnostima u okviru kojih se mogu formira-ti industrijske zone, proizvodni i gra|evinski pogoni,skladi{ta, robno-transportni centri i druge delatnostipomenute u poglavqu Namena privrednih zona. Proizvodnipogoni u okviru privrednih zona me|usobno mogu ali i nemoraju biti tehnolo{ki povezani. Privredne zone obuhva-taju zemqi{te veli~ine od 50 do 500 ha. U su{tini, to supravi privredni gradovi. Privredne zone, kao najva`nijaradna podru~ja grada u ovom GP, imaju posebno mesto u smi-slu otvarawa novih lokacija.

Nove privredne zone i one koje su planirane za pro{i-rewe i intenzivan razvoj su: Gorwi Zemun, Autoput, Bole~,Pan~eva~ki rit, Sur~in – Dobanovci, Batajnica, Vr~in,Sur~in RTC. U postoje}im privrednim zonama dozvoqenesu delatnosti iz klase B, V i G, ukoliko su na periferiji

i rubnom pojasu. Pojedini pogoni koji ulaze u klasu G i Dmoraju se transformisati u ekolo{ki povoqnije katego-rije ili preseliti, posebno u zonama zate~enim u central-nom pojasu i sredwem prstenu. Na teritoriji GP Beogradane planiraju se nove lokacije tipa D.

Postoje}e privredne lokacije u centralnoj zoni isredwem prstenu planirane su za transformaciju ka ter-cijarnim delatnostima: trgovina, skladi{ta, poslova-we, ugostiteqstvo i sl. Obavezna je transformacijaonih proizvodnih pogona u sastavu privrednih zona u ko-jima se obavqaju delatnosti sa pove}anim ekolo{kimrizikom.

Privredne zone su planirane na slede}im lokacijama:Gorwi Zemun, Autoput, Sur~in – Dobanovci, Batajnica,Sur~in RTC, Brodogradil{te „Beograd”, Pan~eva~ki rit,Velikoselski rit, Vr~in, Bole~, Luka „Beograd”, Kumo-dra`, Rakovica, Ada Huja i Stoj~ino brdo.


Tabela 46:Stepen infrastrukturne opremqenosti u industrijskim zonama



Tabela 47:Urbanisti~ki parametri za nivo bloka u privrednim zonama



–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli do 1 ha 20%

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli do 1–5 ha 25%

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli do > 5 ha 30 – 50%





–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj potrebnih parkinga, prema normativima za svaku delatnost, a prose~no jedno parking mesto na m² 100 (1/3 zaposlenih)


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 48:Stepen infrastrukturne opremqenosti u privrednim zonama



4.5. Komercijalne zone i gradski centri

Centri su kompleksni gradski prostori javnog karakte-ra na niìm etaàma, jasnog identiteta, koji pored komer-cijalnih sadràja, zavisno od funkcije, zna~aja i mesta, sa-drè u velikoj meri i druge javne objekte (kultura, visoko{kolstvo, razli~ite uprave, verski objekti itd.) i javne po-vr{ine (trgovi, parkovi) uz mogu}e stanovawe na vi{imspratovima. Iako i javni sadràji, stanovawe i komerci-jalni sadràji ~ine specifi~nu me{avinu centara, u ovompoglavqu je akcenat na komercijalnom aspektu. Javni sadr-àji i stanovawe obra|eni su u zasebnim poglavqima.

Komercijalne zone su koncentracije poslovnog pro-stora prete`no komercijalnih delatnosti koje zauzima-

ju gradske prostore visokog stepena javnosti i komuni-kativnosi, naro~ito u sredi{wim podru~jima grada. Tosu trgovina, ugostiteqstvo i turizam, zanatstvo (uslu-`ni deo) i poslovne i finansijske usluge, i drugi po-slovni prostor. Komercijalne zone sadrè i druge kom-patibilne namene (definisane u tabeli kompatibilno-sti namena u „Pravilima gra|ewa”). Delatnosti kojeugroàvaju ìvotnu sredinu zaga|ewem vazduha ili bu-kom, stare fabrike u centru, koje generi{u veliki obimkretawa i zahtevaju direktan pristup automobilom ipromet kabastom robom (kao na primer skladi{ta, pro-daja name{taja), sve ~e{}e se iseqavaju iz centralnihkomercijalnih podru~ja.


Beograd je u 2001. godini u komercijalnim delatnosti-ma raspolagao sa oko 3.000.000 m² poslovnog prostora i113.000 zaposlenih. GUP-om iz 1985. godine u komercijal-nom delu tercijarnog sektora planirano je 3.290.000 m² saoko 150.000 zaposlenih u 2000. godini. U~e{}e sektora ko-mercijalnih delatnosti u dru{tvenom proizvodu na pod-ru~ju GP danas iznosi 43%, a u broju zaposlenih 27%.

Za razliku od {ezdesetih i sedamdesetih godina, kadaje Beograd teìo izuzetno jakoj centralizaciji sadràja,u novijem periodu uo~ena je pozitivna promena u decen-tralizaciji poslovnog prostora na podru~ju grada. Rela-tivno u~e{}e trgovine na malo u samom jezgru (Starigrad, Savski venac i Vra~ar) opalo je sa 38% na 31%, uprvom pojasu oko jezgra (Vo`dovac, Zvezdara i Palilula)stagnira sa oko 25% i raste u sekundarnim jezgrima – û-karica i Rakovica sa 12% na 15% i, posebno, Zemun iNovi Beograd sa 22% na 29%. Nedostatak kapitala i sma-wena tra`wa robe vi{eg kvaliteta imaju za posledicu{irewe poslovawa na otvorenim atraktivnim delovimagrada (Bulevar kraqa Aleksandra, OTC) ili nekontro-lisanu izgradwu (na potezima Prvomajska, Vi{wi}ka,autoput, Partizanski put, Zrewaninski put), postavqawevelikog broja kioska na javnim povr{inama (oko 3.000 ucentralnoj zoni). Istovremeno, postoje}i poslovni pro-stori u centru grada, a pre svega robne ku}e, nisu dovoq-no iskori{}eni.

Osnovni ekonomski problemi komercijalnih delatno-sti u Beogradu su danas: nedostatak kapitala, zastarelostobjekata, opreme i tehnologije rada, nedostatak sopstvenogposlovnog prostora, s obzirom da je blizu 60% poslovnogprostora u reìmu zakupa, usitwenost poslovnog prostorai tehnolo{ka inferiornost, naro~ito kod trgovine, gdesamo jednu tre}inu ~ine veliki, moderni, prodajni, skla-di{ni i poslovni kapaciteti. Delimi~no je obavqen pro-ces privatizacije, s obzirom da 90% preduze}a u privatnojsvojini ~ine mala preduze}a, koja obavqaju mawe od 30%ukupnog poslovawa. Daqe, evidentni su nedefinisanostturisti~ke ponude, niska konkurentnost turisti~kog pro-izvoda i zapu{tenost sme{tajnih kapaciteta, predimenzi-oniranost finansijskih organizacija i wihov mali kre-ditni potencijal, kao i veliki deficit skladi{nog pro-stora u gradu.

4.5.2. Ciqevi

Koncepcija razvoja gradskih centara i komercijalnihdelatnosti zasnovana je na slede}im ciqevima:

– Sa pove}awem ekonomske mo}i grada komercijalne de-latnosti }e imati pokreta~ku ulogu u promeni privrednestrukture i pribliàvawu stepenu razvoja u Evropi.

– Formirawe kvalitativne i realne prostorne organi-zacije za dinami~an privredni razvoj tercijarnog komer-cijalnog sektora i za policentri~an sistem koji }e sma-witi tro{kove komunicirawa i funkcionisawa u gradu iomogu}iti potpuni spektar aktivnosti na ~itavom prosto-ru grada.

– Uravnoteèn razvoj na ~itavom prostoru grada podr-àvawem procesa decentralizacije poslovnog prostora da-qim razvojem centara gradskih potcelina na ulaznim prav-cima grada i ja~awem lokalnih centara u okolnim samo-stalnim naseqima.

– Pove}awe atraktivnosti i pristupa~nosti starih je-zgara Beograda i Zemuna poboq{awem dostupnosti javnimgradskim saobra}ajem i novom politikom parkirawa ismawewa motornog saobra}aja u wima.

– Potreba ograni~ewa individualnog motornog saobra-}aja i znatno poboq{awe uslova pe{a~kog i biciklisti~-kog saobra}aja pre svega u gradskim jezgrima nu`na je timpre {to ova unapre|ewa ne traè velika ulagawa u uslovi-ma ograni~enih ekonomskih mogu}nosti.


Glavna koncepcija razvoja gradskih centara i komerci-jalnih delatnosti obuhvata nekoliko poqa aktivnosti.Jedno je afirmacija i razvoj Centralne zone, koja je u pret-hodnom periodu, usled nedostatka kapitala i smawene tra-`we robe vi{eg kvaliteta i cena, pretrpela odliv veli-kog dela prometa. Wena atraktivnost, me|utim, nije sma-wena i ona predstavqa osnov za zna~ajne projekte.

Formirawe ve}eg broja centara gradskih potcelina,daqi razvoj lokalnih centara koji izrastaju iz nekada-{wih centara mesnih zajednica, kao i oblikovawe nekihsasvim posebnih centralnih poteza – du` sada{weg auto-puta, ili du` svih gradskih trgova~kih ulica, dopuni}esistem komercijalnih i komplementarnih lokacija. Uprivrednim zonama treba o~ekivati ve}i interes za iz-gradwu skladi{ta i celovitih distributivnih centara,velikih trgovinskih jedinica poput hipermarketa, poseb-nih trgovinskih i uslu`nih centara i sl. Kod ove izgrad-we mogu}e je o~ekivati dominiraju}i interes stranih in-vestitora.

Ovim generalnim planom se tako|e predvi|a obimna iz-gradwa na ulaznim pravcima u Beograd. Zona autoputa sasevera i juga, pojas uz novu obilaznicu i wihova ukr{tawasa mreòm nièg reda pruàju vi{e izuzetno atraktivnihlokacija za izgradwu velikih kapaciteta (kao {to su tr-`ni centri, hipermarketi itd.).

Turisti~ka ponuda Beograda je u ovom GP planiranakao osnova za ekspanziju mnogih grana privrede u celi-ni. Planirani prostori za komercijalne sadràje, raz-voj specijalizovanih slu`bi – vanstandardnih i unikat-nih sadràja, posebno razvoj sadràja uz reke, mreà ma-rina, omogu}i}e razvoj ove privredne grane. Gradskiprostori primarne turisti~ke vrednosti u Beogradu ve-zuju se za stara jezgra Beograda i Zemuna. Planira se eko-nomski opravdano i kulturno-istorijski svrsishodnoure|ivawe Beogradske tvr|ave i Gardo{a, pristani{tana Savi i pro{irewe pe{a~kih zona. U tom kontekstu, aoslawawem na standardni i poslovni turizam, treba ra-~unati i na ozbiqno unapre|ewe mreè hotela sa akcen-tom na malim sme{tajnim jedinicama porodi~ne organi-zacije, uz nekoliko velikih hotela iz poznatih svetskihmreà. Ure|ivawe obala i ada, marina i nauti~ki turi-zam ostaju specifi~no obele`je Beograda. Tu se, tako|e,misli na privredno aktivirawe podru~ja kao {to su oba-le Save i Dunava, Adu Ciganliju, Ko{utwak, Top~ider iAvalu. Oni se moraju potpuno komunalno urediti, morase ista}i wihov karakter kao delova grada o~uvane pri-rode, a moraju se obogatiti i novim sadràjima tako daturisti~ka ponuda bude kompletna.

Poseban, a svakako centralni beogradski motiv, ~ineu{}e Save u Dunav i Veliko ratno ostrvo. Ono ima prirod-ni, vizuelni, naturisti~ki, kulturni, ekolo{ki i kupali-{ni karakter i funkciju i jedan je od najzna~ajnijih iden-tifikacionih i simboli~kih elemenata Beograda. îtavopodru~je U{}a bi}e formirano kao velika akvatorija po-godna za razvoj sportova, rekreacije i turizma na vodi. Iz-gradwom kanala koji je planiran na levoj obali uz nasipka Krwa~i i formirawem novih ada i vodenih povr{inastvori}e se novi turisti~ki motivi. Novo ostrvo „âpqa”,koje }e se formirati na ovaj na~in, planirano je podjedna-ko za turizam i rekreaciju. Arheolo{ki motiv Vin~e pro-movisa}e se novim turisti~kim centrom sa marinom.

Inostrana iskustva govore da se razvoj svakog velikoggrada bazira na nekim velikim doga|ajima ili manifesta-cijama koje imaju tradiciju. U tom smislu treba maksimal-no iskoristiti postoje}e kulturne i sportske aktivnosti,a i neke nove manifestacije, koje }e Beograd jasno razli-kovati od drugih gradova u okruèwu i privu}i investito-re i turiste. Zavr{avawe nekoliko sportskih objekata iBeogradske arene u skladu je sa ovom idejom.

Osim pomenutih hotelskih kapaciteta, planiraju se isme{tajni kapaciteti uz marine, a posebno na Adi Huji, na


levoj obali Dunava – novo ostrvo „âpqa“ i na desnoj oba-li Dunava kod arheolo{kog nalazi{ta Vin~a i u ostalimkomercijalnim zonama, posebno u centralnoj zoni i u cen-trima gradskih potcelina.

4.5.4. Planirane povr{ine novih gradskih centara

Rast u komercijalnom sektoru do 2021. godine realizo-va}e se izgradwom novog poslovnog prostora, zatim rekon-strukcijom i promenom namene postoje}ih prostora pri-vrednih preduze}a i stanovawa, kao i osloba|awem novihlokacija u centru grada ru{ewem neadekvatnog fonda. Zarazvoj novih komercijalnih sadràja planirano je ukupnooko 1.231 ha zemqi{ta. Od toga je oko 500 ha planirano na~etiri lokacije za veletr`nice i distributivne centre(povr{ine ukupno oko 100 ha), za 10 hipermarketa gradskihi vangradskih u centrima gradskih potcelina (ukupno oko100 ha), za 15 lokacija u centralnoj zoni i izvan we za {o-ping molove i ve}e trgovinske centre (ukupno oko 100 ha),za ve}e hotele oko 10 ha, za tri zabavna parka oko 40 ha iza lokacije planirane za transformaciju neodgovaraju}ihnamena u prete`no komercijalne zone oko 50 ha. Pored na-vedenog, na ve}em broju lokacija na oko 250 ha planiranisu poslovni kompleksi razli~itih namena iz oblasti trgo-vine, turizma i ugostiteqstva i poslovawa u naj{iremsmislu. Najve}e lokacije u Centralnoj zoni grada su Sav-ski amfiteatar, a u Novom Beogradu Blok 26 i blok izme-|u mosta „Gazela” i mosta kod èlezni~ke stanice. Pojedi-na~ne jedinice zauzima}e jo{ oko 200 ha. Ukoliko se poka-è potreba, postoji raspoloìva rezerva od oko 110 ha zarazvoj prete`no komercijalnih sadràja i u privrednimzonama. Planira se razvoj receptivnog turizma – izgrad-wom 10 novih ve}ih hotela i velikog broja malih hotela.Ovakav rast u poslovnom prostoru pratilo bi i pove}awebroja zaposlenih u ovom sektoru sa pribli`no 113.000 naoko 174.500. Da bi planirani rast bio ostvariv, potrebnasu nova ulagawa od oko 1,3 milijarde evra, odnosno prose~-no godi{we oko 70 miliona evra, {to se moè smatratidosti`nim, s obzirom na atraktivnost i isplativost ovihinvesticija za doma}e i strane ulaga~e.

4.5.5. Planirani sistem centara Beograda

Prema zna~aju i poloàju u gradu, funkciji i karak-teru, gustini poslovnog prostora, veli~ini i odnosuprema susedstvu, komercijalne zone, zajedno sa kompati-bilnim namenama, formiraju sistem centara u Beogradu.Sistem centara obuhvata op{te i lokalne centre. Op{ticentri su: glavni gradski centar (sme{ten u Centralnojzoni), centri gradskih potcelina i pojedini ulaznipravci i poslovni kompleksi. Centralna zona obuhvatadva stara jezgra Beograda i Zemuna i centar Novog Beo-grada. Lokalni centri su centri mesnih zajednica u no-

vim naseqima i lokalni centri u samostalnim naseqimaizvan kontinualno izgra|enog tkiva.

U sastavu sistema centara nalaze se slede}e celine itipovi zona i kompleksa:

– Centralna zona i glavni gradski centar (centar Beo-grada, centar Zemuna, centar Novog Beograda),

– centri gradskih potcelina,– poslovno-trgova~ke ulice,– zone ulaznih pravaca u grad,– posebni poslovni kompleksi,– centri u novim naseqima,– centri samostalnih naseqa, i– pojedina~ni sadràji u tkivu.Op{ti centri zadovoqavaju potrebe vi{eg nivoa i po-

vremene potrebe stanovnika grada i {irih podru~ja. Lo-kalni centri zadovoqavaju svakodnevne potrebe lokalnogstanovni{tva.

U svim tipovima centara komercijalne zone imaju raz-li~itu gustinu poslovnog prostora i mogu biti:

– blokovske – kada je dominantna namena ~itavog blokaza poslovawe, predstavqeno u planu povr{inom;

– linearne – kada je du` ulica i bulevara ve}ina obje-kata na regulaciji poslovna, odnosno najmawe jedna (pri-zemna) etaà je poslovna, predstavqeno u planu linijomdu` odgovaraju}e ulice;

– punktalne – kada su poslovni kompleksi deo blokaili zone neke druge namene, {to je predstavqeno u planupovr{inom. Detaqnija struktura i karakteristike pojedi-nih komercijalnih zona ili wihovih skupova odre|ene su uokviru sistema centara.

4.5.6. Centralna zona i Glavni gradski centar

Centar starog Beograda, centar Zemuna i centralni deoNovog Beograda – koji je danas jo{ u formirawu – najva-`niji su delovi Centralne zone Beograda. Ova tri central-na jezgra, sa planiranom novom gradwim na obe obale Save,izme|u Beograda i Novog Beograda, ~ini}e jedno od najmo}-nijih centralnih podru~ja Beograda i zemqe. U istorijskom,funkcionalnom i ambijentalnom smislu ova tri jezgra suposebni entiteti. Oni poseduju razli~ite razvojne mogu}no-sti. Daqi razvoj i unapre|ewe ove zone zahvata}e i one we-ne delove koji su danas nestrukturirani, zapu{teni ilineodgovaraju}e namene. Realizacija saobra}ajnog sistema isistema za parkirawe, infrastrukture i kapacitetnog {in-skog sistema pretpostavke su za potpunu realizaciju plani-ranu unapre|ewima i transformacijom Centralne zone.Centar starog Beograda, centar Zemuna i centralni deo No-vog Beograda detaqnije su obrazloèni u delu koji obra|ujeurbanisti~ke celine. U narednoj tabeli dati su osnovni ur-banisti~ki parametri i uslovi koje treba primewivati udaqoj detaqnijoj urbanisti~koj razradi centra.


Tabela 49:Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u Centralnoj zoni i glavnom gradskom centru

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Centar Beograda Centar Zemuna Centar Novog Beograda

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti (I) 3.5 (izuzetno 4.5) 2 (izuzetno 2.5) 3.5 (izuzetno 5)–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti (Z) 75% 65% 60% (izuzetno 80%)–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina slemena (spratnost) 22 (25) (P+6 do P+6+Pk) 12 m 32 (P+8+Pk) (u zoni visokih objekata

izuzetno 32 (p+8+Pk) nije limitirana visina)–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Na~in parkirawa* garaè na obodu jezgra garaè na obodu jezgra posebni parkinzi i garaè

i u jezgru i podzemne u jezgru van ulice–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zelenilo drvoredi, parkovi drvoredi; javno drvoredi, parkovi

i dr. forme zelenila i zelenilo na parceli i blokovsko zelenilo–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Broj parking mesta za poslovawe prema Op{tim uslovima za parkirawe.

4.5.7. Centri gradskih potcelina

Centri gradskih potcelina su po pravilu poslovno-tr-gova~ke ulice koje se formiraju na glavnim radijalnimpravcima od centralne zone do spoja radijalnih pravaca iveznih saobra}ajnih poluprstenova.

Planira se osam centara gradskih potcelina, i to: po-tez Ugrinova~ke i Prvomajske ulice u Zemunu, Bulevar Ju-rija Gagarina u Novom Beogradu, Poè{ka ulica na Bano-vom brdu, Bulevar kraqa Aleksandra, Vojvode Stepe – Ba-wica, Vi{wi~ka ulica, Rakovica i Krwa~a.

4.5.8. Poslovno-trgova~ke ulice

Poslovno-trgova~ke ulice su komercijalni potezi iz-me|u atraktivnih ta~aka u gradu (Kalemegdan i Slavija, ve-liki trgovi, veliki terminali, zna~ajni javni objekti, pi-jace, parkovi). Po pravilu, to su ulice sa velikom gusti-nom poslovnog prostora preko 10 m²/m¹ ulice, sa zna~ajnimobjektima kulturno-istorijskog i arhitektonskog nasle|ai intenzivnim javnim gradskim saobra}ajem.

Ovaj tip ulica je po pravilu oformqen u tradicional-no oblikovanim delovima grada sa prete`no formiranommatricom kompaktnih blokova, ali i dana{wih partaja ime{ovitih blokova sa prete`no formiranom parcelaci-jom, regulacijom ulica i zgrada i ne{to ve}im popre~nimprofilom. Pored trgova~kih ulica, koje su razvijane u sta-rim gradskim jezgrima (Kraqa Milana, Glavna, Cara Du-{ana, Kara|or|eva...), postoje i ulice u centrima gradskihpotcelina kao osovina razvoja komercijalnih sadràja nauvodno-izvodnim pravcima grada (Poè{ka, Bulevar kra-qa Aleksandra...). Zona ovih ulica obuhvata, pre svega,objekte i pripadaju}e parcele ivi~ne izgradwe, ali na po-jedinim deonicama i ~itave kontaktne blokove uz ulicu.

Bulevari su prete`no komercijalni potezi velike gu-stine poslovnog prostora (preko 30 m²/m¹ ulice) i velikogpopre~nog profila. U centru Novog Beograda i prete`nou novim delovima grada razvijaju se veliki centralni po-tezi – bulevari u formiranoj matrici otvorenih blokovasa slobodnostoje}im objektima jednostavne geometrijskeforme (kula i trakt). To su potezi velikog popre~nog pro-fila sa velikim javnim reprezentativnim i poslovnim

objektima, potezi sa intenzivnim javnim i individualnimsaobra}ajem velikog kapaciteta i dometa. Bulevari u tra-dicionalnim delovima grada sa formiranom ili delimi~-no formiranom matricom kompaktnih i me{ovitih bloko-va i partaja imaju ne{to mawi popre~ni profil (Dimi-trija Tucovi}a, Bulevar kraqa Aleksandra, Ustani~ka...).Bulevari ne moraju uvek imati komercijalnu dominantu ve}mogu imati reprezentativni javni karakter (Nemawina,Kneza Milo{a...).

Kod pojedinih ulica u odre|enoj meri u budu}nosti mo-gu se o~ekivati povremena ograni~ewa i smirivawe indi-vidualnog motornog saobra}aja (Kraqa Milana, Glavna...).To se postiè segregacijom uli~nog prostora za sve vido-ve saobra}aja ili smawewem brzine motornih vozila, uz za-dràvawe prednosti direktnog pristupa automobilom.

U postoje}im objektima planira se transformacijaprizemqa, suterena i prve etaè u poslovne i javne sadr-àje. Nova izgradwa na pojedina~nim parcelama podrazu-meva i izgradwu ~isto poslovnih objekata, koji treba dabudu gra|eni kao arhitektonsko-urbanisti~ke celine. Sti-mulisa}e se dogradwa solidnih postoje}ih zgrada do visi-ne suseda, dovr{avawe, ure|ivawe i promena neodgovaraju-}e strukture trgova~kih ulica, kroz celovite rekonstruk-cije (Bulevar kraqa Aleksandra, Cara Du{ana, Kara|or|e-va, Balkanska; u Zemunu: Zmaj-Jovina, Beànijska i dr.).Nove poslovno-trgova~ke ulice planirane su du` Vi-{wi~kog bulevara (preko ulice 29. novembra) i Ruzvelto-ve, kojima treba da se poveù tradicionalni centar Beo-grada sa novim centrom Ada Huja na obali Dunava. Du`planirane saobra}ajnice izme|u Jezerske i Savske terase uregulacionoj razradi treba predvideti odgovaraju}e cen-tralne sadràje koji }e tako biti postavqeni da oblikujunovu trgova~ku ulicu. Blagovremenom izradom planova salokacijama prilago|enim po nameni i veli~ini strukturirealne tra`we, organizovanom pripremom i opremawemlokacija u koordinaciji sa privatnim inicijativama oveulice }e dobijati postepeno svoj karakter.

Za organizaciju razvoja trgova~kih ulica preporu~uju seprostorno-programska istraìvawa u okviru {irih funk-cionalno-prostornih celina.


Tabela 50:Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u poslovno-trgova~kim ulicama

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Glavni bulevari Poslovno-trgova~ke ulice

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti (I) 3.5 (izuzetno 5) 3.5 (izuzetno 4.5)–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti (Z)) 60% (izuzetno 80%) 75%–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina slemena (spratnost) 32 (P+8+Pk) (u zoni visokih objekata 22 (25) (P+6 do P+6+Pk)

nije limitirana visina) izuzetno 32 (p+8+Pk)–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Na~in parkirawa* posebni parkinzi i garaè van ulice uli~no parkirawe ili ivi~ne garaè

na 800 – 1.500 m–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zelenilo min. 2 drvoreda u profilu min. 1 drvored u profilu–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Broj parking mesta za poslovawe prema Op{tim uslovima za parkirawe.

Kolski pristup za snabdevawe (utovar i istovar robe)na glavnim trgova~kim ulicama po pravilu re{ava se di-rektno sa ulice, pri ~emu je mogu}e vremensko ograni~ewe.Parkirawe na javnim prostorima trgova~kih ulica i pe-{a~kim zonama treba planirati samo za posebno registro-vana vozila lokalnih korisnika (prvenstveno stanovni-ka), za parkirawe vozila za snabdevawe sa fiksnim vreme-nom zadràvawa i za parkirawe bicikla.

U okviru ovih istraìvawa mogu}e je da se du` buleva-ra planiraju vrlo visoki objekti, koji su, po pravilu, repe-ri u gradskom tkivu. Wihova spratnost se odre|uje na osno-

vu konkretnih uslova i limitirana je vizurama i siluetomBeograda kao trajnim gradskim vrednostima.

4.5.9. Zona ulaznih pravaca u grad

Na spoju glavnih radijalnih pravaca ka centralnoj zo-ni i veznih saobra}ajnih poluprstena razvija se poslovawena ulaznim pravcima grada. Danas su to naj~e{}e potezi uformirawu kao smederevski, batajni~ki, ibarski, pan~e-va~ki, zagreba~ki, ni{ki, zrewaninski. U podru~jima iz-van sredweg prstena zona poslovawa na ulaznim pravcimase poklapa sa privrednim zonama na istom podru~ju.

U zonama ulaznih pravaca u grad tipi~ne namene su spe-cijalizovane velike prodavnice odre|enih vrsta robe, ser-visi, skladi{ta sa direktnom prodajom na malo i veliko iposlovawe bilo koje posebne vrste. U ovim zonama mogu selocirati turisti~ki sadràji za potrebe tranzita. Stano-vawe u delu prema glavnoj komunikaciji se ne preporu~uje,dok je u povu~enom delu mogu}a i takva namena ukoliko je uskladu sa poslovawem.

Na ulaznim pravcima autoputa treba organizovati loka-cije za ve}e korisnike zemqi{ta i ve}i spektar mogu}ih de-latnosti (hipermarketi, {oping molovi, veletr`nice i dru-gi veliki posebni poslovni kompleksi). Osnovna ograni~e-wa u ovim zonama postavqaju se u funkciji za{tite ìvotnesredine i nekompatibilnost sa susednim delatnostima.

To su, po pravilu, veliki komercijalni objekti sa trgo-vinom kao dominantnom funkcijom, kombinovanom sa nizomprate}ih funkcija. Mogu biti gradski i vangradski. Zahte-vaju lokacije velikog stepena komunikativnosti koje se popravilu nalaze na preseku uvodnih pravaca u grad i obila-znih poluprstenova. Ukoliko su u gradskom tkivu mogu da za-uzimaju ~itav blok, a za centralnu zonu potrebno je posebnoispitivawe uticaja ovog sadràja na okolno tkivo zbog izu-zetne saobra}ajne frekvencije koju generi{e ova namena.

Planira se takva transformacija koja }e u budu}nostiomogu}iti racionalno kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta,plansko formirawe blokova i organizovano infrastruktur-no dopremawe spontano zapo~etih pravaca (Smederevski put,Zrewaninski put) i infrastrukturno opremawe planiranihi delimi~no realizovanih lokacija (Batajni~ki drum).

Planirane nove zone poslovawa na ulaznim pravcima suAutoput, Ibarska magistrala, Krwa~a (planirana povr{i-na izme|u postoje}eg i novog mosta na Dunavu u kontekstunove luke u zoni i dunavske orijentacije Beograda), Vr~in –kru`ni put.


u zonama ulaznih pravaca u grad––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti (I)) 0.5–1––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti (Z)) 50%––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina slemena (spratnost) u skladu sa zonom u kojoj se nalazi––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Na~in parkirawa* parking prema ulici––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zelenilo min. 20% i ozelewen parking––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* Broj parking mesta za poslovawe prema Pravilima za parkirawe.

4.5.10. Posebni poslovni kompleksi

Posebni poslovni kompleksi (u daqem tekstu PPK) jesuvi{efunkcionalni kompleksi razli~ite veli~ine od 2 do40 ha sa dominantnom komercijalnom namenom koja moè sa-dràti ostale kompatibilne namene (prema Tabeli kompa-tibilnosti u pravilima gra|ewa) kao sekundarne, ukqu~uju-}i i poslovno stanovawe (poslovno stanovawe je poseban

oblik slu`benog stanovawa u funkciji osnovne namene po-slovawa, koje ne podrazumeva socijalne infrastrukture –snabdevawe, {kole, obdani{ta itd.). PPK sa ve}im u~e-{}em javnih sadràja i dobrim poloàjem u gradskom tkivumoè postati i gradski centar za to podru~je. PPK se, popravilu, nalaze van centralne zone, a po poloàju dele se nagradske i vangradske i mogu u ambijentalnom smislu bitiposebne celine u odnosu na kontaktne zone.

Posebni kompleksi mogu biti:– prete`no distributivni (distributivni centri),– prete`no u funkciji trgovine na veliko (veletr`ni-

ce, skladi{ta, kvanta{ke pijace – prelazni oblik),– prete`no u funkciji saobra}aja (prate}i sadràji

autoputa: motel, kamp, pumpa, parkirawe kamiona),– prete`no u funkciji trgovine na malo (hipermarke-

ti, {oping centri i {oping molovi, pijace, otvoreni tr-`ni centri – prelazni oblik, pijace starih stvari),

– prete`no kancelarijsko-istraìva~ki (poslovniparkovi),

– prete`no zabavni (zabavni parkovi, planetarijumi,veliki akvarijumi, rolerkoster, kuglane...),

– prete`no izlo`beni (sajmovi),– postoje}i kompleksi u transformaciji u prete`no ko-

mercijalne sadràje (vojni objekti, napu{tena saobra}ajna in-frastruktura i komunalni objekti, industrijski objekti...), i

– me{oviti (ostali).Gradski posebni poslovni kompleksi naj~e{}e }e svoju

fizionomiju ostvariti transformacijom postoje}eg nestam-benog prostora, bilo da se radi o rekonstrukciji i promeninamene postoje}ih privrednih preduze}a, ili drugih namenakoje zbog tehnolo{kog progresa, nepoèqnog uticaja na oko-linu ili malog stepena iskori{}enosti zemqi{ta ne moguvi{e zauzimati gradske lokacije (industrijska, saobra}ajnai infrastrukturna postrojewa, lokacije vojnih i dràvnihustanova). Mogu}nost transformacije kre}e se od zadràva-wa i rekonstrukcije postoje}ih objekata za novu namenu dopotpune zamene objekata novom strukturom u skladu sa budu-}om namenom. Iako su ovo posebni kompleksi u odnosu naokolno tkivo, wihova namena, volumen, saobra}ajni pristup ipotrebe za parkirawem ne smeju ni na koji na~in da ugrozekontaktnu zonu. Ve} formiran gradski kompleks kod koga seo~ekuju samo mawe transformacije u kontekstu povezivawa sabudu}im centrom u Savskom amfiteatru je Beogradski sajam.Veliki kompleksi su i neizgra|eni blokovi van centralnezone na Novom Beogradu, planirani za prete`no komercijal-ne namene (kao {to su blokovi 41, 41a i drugi).

Vangradski posebni poslovni kompleksi su uglavnom blo-kovi ili kompleksi oivi~eni jakim saobra}ajnicama, za kojetreba definisati program, prostornu organizaciju i blièodre|enu namenu. To su, po pravilu, lokacije rezervisane zavangradske hipermarkete, {oping molove, veletr`nice. No-vi poslovni kompleks na Adi Huji, izme|u lokoteretne sta-nice i obale Dunava, ima mogu}nost da, sa odgovaraju}im sa-dràjem, postane centar ovog dela grada sa posebnom ulogomunapre|ewa izgleda grada sa Dunava. Visinska regulacija nesme da ugrozi siluetu Zvezdare u pozadini.


Tabela 52:Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u posebnim poslovnim kompleksima

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Posebni poslovni kompleksi u CZ Posebni poslovni kompleksi van CZ

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti (I)) 3.5 (izuzetno 5) 0.5–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti (Z) 60% (izuzetno 75%) 50%–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina slemena (spratnost) 32 maks (P+8+Pk) 12 (P+1) 18 (maks P+3) u zonama planiranim za visoke objekte–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Na~in parkirawa na svojoj parceli u garaì parkinzi na svojoj parceli–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zelenilo 10 % i ozelewen parking min. 20% i ozelewen parking–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* Broj parking mesta za poslovawe prema Op{tim uslovima za parkirawe.

4.5.11. Centri u novim naseqima

Lokalni centri obuhvataju koncentracije sadràja ko-ji omogu}avaju lokalno snabdevawe i usluge u centrima me-snih zajednica i glavnim ulicama u novoizgra|enim stam-benim zonama, ali i sadràje koji zadovoqavaju potrebeosnovnog obrazovawa, de~je za{tite, osnovne zdravstvenepotrebe i potrebe kulture i zabave gravitiraju}eg stanov-ni{tva.

Ovi centri imaju tipi~an sadràj centara mesnih za-jednica, koji obuhvata komercijalni deo i deo koji zadovo-qava javne potrebe lokalnog nivoa. Komercijalne namenesu samo u prizemqu, dok su na spratu mogu}e javne namene(biblioteka, vi{enamenska sala), ali i stanovawe. Poè-qan je kontinuitet trgova~kih radwi i zanatskih lokala uprizemqu. Servisi koji su bu~ni nisu dozvoqeni.

Potrebno je postoje}e centre oblikovno zavr{iti i sa-dràjno dopuniti savremenim uslugama koje zadovoqavajupotrebe gradskog stanovni{tva u funkciji slobodnog vre-mena, zabave, sporta i rekreacije. Oblikovawe ovih centa-ra uskladiti sa ve} formiranim elementima arhitekton-skog pristupa.

Tabela 53:Urbanisti~ki pokazateqi za parcele

i objekte u centrima novih naseqa––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti (I) 1-2 zavisno od stambenog tkiva––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti (Z)) 50%––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina slemena (spratnost) 12 (P+1+Pk)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Na~in parkirawa* parkinzi––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zelenilo min. 20 %, ozeleweni

parking i javno zelenilo––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* Broj parking mesta za poslovawe prema Pravilima za

parkirawe.

4.5.12. Centri prigradskih naseqa i pojedina~ni sadràji u tkivu

Lokalni centri prigradskih naseqa obuhvataju mawe ive}e koncentracije sadràja lokalnog snabdevawa i uslu-ga u glavnim ulicama. Pored komercijalnih, obuhvataju ijavne sadràje – {kole, de~je ustanove, usluge socijalne izdravstvene za{tite, sadràje kulture, verske objekte. Ve-li~ina ovih centara je u funkciji veli~ine naseqa. Re~ jeprvenstveno o naseqima Batajnica, Dobanovci, Sur~in,@eleznik, Ostru`nica, Srem~ica, Umka, Mo{tanica, Ru-{aw, Resnik, Zuce, Kalu|erica, Bole~, Bor~a, Ov~a i dru-gim mawim naseqima.

Tipi~ne delatnosti u mawim lokalnim centrima su ra-zne prodavnice, kafane i restorani, kao i razne zanatskeusluge koje zadovoqavaju lokalne potrebe. Tipi~ne komer-cijalne delatnosti su i mala robna ku}a, pijaca, poslovniprostor za prodaju specifi~ne robe poput name{taja i za-bave i razonode. Komercijalne namene su samo u prizemqu,dok je na spratu stanovawe. Poèqan je kontinuitet trgo-va~kih radwi. Bu~ni servisi nisu dozvoqeni. U ve}im lo-kalnim centrima {iri je raspon trgovine i poslovnihusluga koje opsluùju {iru stambenu zonu, ali i sadràjakoji zadovoqavaju javne potrebe lokalnog stanovni{tva.

Lokalni centri su izraz koncepta decentralizacije. Zaaktivno unapre|ewe stawa u prigradskim naseqima naobodu kontinualnog gradskog tkiva potreban je organizo-vaniji pristup nego do sada. Izgradwom novog poslovnogprostora planira se izjedna~avawe uslove ìvota i rada umalim sredinama u kojima su uslova ìvotne sredine neu-poredivo boqi nego u velikom gradu. Pri tom treba isko-ristiti sve prednosti naseqa na domaku velikog grada ismawiti nepotrebna kretawa prema gradu. U funkciji spe-

cifi~ne turisti~ke ponude, koja je sve aktuelnija u nase-qima u blizini velikih gradova, u lokalnim centrima po-sebno je va`no negovati specifi~ne delatnosti konkret-nog prostora (zanati, doma}a radinost, ugostiteqstvo) itime unapre|ivati identitet i samostalnost naseqa. Ob-likovawe ovih centara treba uskladiti sa tradicional-nim elementima arhitektonskog pristupa.


u centrima prigradskih naseqa––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti (I) 1-2 zavisno od stambenog tkiva––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti (Z) 50%––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina slemena (spratnost) 12 (P+1+Pk)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Na~in parkirawa* parkinzi––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zelenilo ozeleweni parking

i javno zelenilo––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* Broj parking mesta za poslovawe prema Pravilima za

parkirawe.

U svim vrstama gradskog tkiva planirani su mawi ko-mercijalni i srodni sadràji. Wihov dana{wi rasporeduglavnom je usagla{en sa potrebama okolnog stanovni{tvaili korisnika. Takav raspored o~ekuje se i u budu}nosti.Gustina ovih sadràja u centralnoj zoni dvostruko je ve}anego izvan centralne zone.

Tabela 55:Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte koji postoje kao pojedina~ni sadràji u tkivu

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti (I) prema okolnom tkivu––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti (Z) prema okolnom tkivu––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina slemena (spratnost) prema okolnom tkivu––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Na~in parkirawa* na parceli––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* Broj parking mesta za poslovawe prema Pravilima za

parkirawe.

Na pojedina~nim lokacijama komercijalnih i central-nih sadràja mawih od 0,5 ha, planiranih u okru`ju drugihnamena u istom bloku, mogu}e je planirati i graditi i tepreovla|uju}e i wima kompatibilne namene kao osnovne.

4.5.13. Turizam

Na osnovu pravila transformacije i kompatibilne na-mene, turisti~ki kapaciteti mogu se razvijati u privred-nim zonama, uz stanovawe, javne objekte, sportske objekte ikomplekse, zelene povr{ine, saobra}ajne povr{ine i ter-minale uz arheolo{ka nalazi{ta a pre svega u komercijal-nim zonama i gradskim centrima.

Ovim planom predvi|a se i transformacija velikihprivrednih, administrativnih, saobra}ajnih i drugih kom-pleksa koji su izgubili svoju funkciju u centralnoj zonigrada, u komercijalne zone i gradske centre od kojih zna-~ajan deo moè biti u funkciji ugostiteqstva, turizma izabave. Takav razvoj o~ekuje se na prostoru Starog sajmi-{ta, na prostoru Savskog amfiteatra, na Dor}olu, u sklo-pu novog centra gradske podceline na Adi Huji i na dru-gim privla~nim lokacijama.

Zna~ajni kapaciteti ugostiteqsko-turisti~kog karak-tera o~ekuju se u budu}im velikim vi{efunkcionalnimcentrima u posebnim poslovnim kompleksima.

Kao nove inicijative koje }e u prostoru grada dobijatiprete`no turisti~ko-ugostiteqski karakter do 2021. godi-ne su:


– potez autoputa od Aerodroma „Beograd“ do petqe „La-sta”, kao gradska avenija koja ve} sada objediwuje najzna~aj-nije turisti~ke kapacitete i gradske terminale, moè seformirati kao jaka koncentracija zabavnih funkcija i po-slovawa;

– vodeni bulevari Beograda – Dunav i Sava posebno ucentralnoj zoni (sa restoranima, kulturnim, sportskim izabavnim manifestacijama i revijalnim programima na vo-di, uz razvoj re~nog gradskog putni~kog i taksi saobra}aja;

– tranzitni nauti~ki centri na Evropskom koridoruâáá Dunav – rukavci Dunava sa velikim marinama van plov-nog puta;

– tranzitni turisti~ki centar na koridoru H u zoniBubaw potoka. Ovaj turisti~ki centar se oslawa direktnona Zu~ko poqe i belopoto~ke padine Avale kao memorijal-ni, izletni~ki i rekreativni kompleks Beograda i kaonajzna~ajniji prostor za prihvat tranzitnih turista (sa sa-dràjima: etnokompleks Srbije, autokamp „Avala”, ì~araza Avalu, termoakvati~ki kompleks za potrebe rekreacije,omladinski prihvatni centar, kompleks „ârapi}evogbresta” sa sportskim zabavnim centrom, turisti~ka staja-li{ta regionalne èleznice u Belom potoku i Bubaw po-toku, turisti~ko-apartmanski kompleks sa vezom na de~jeodmarali{te na [upqoj steni;

– park minijatura kao muzej – Srbija kroz prostor i vre-me, za {ta treba uraditi istraìvawe najpogodnije lokacije;

– turisti~ka biciklisti~ka transferzala od Ade Ci-ganlije preko Top~idera, Jelezova~kim potokom do Spo-menparka „Jajinci” i tranzitnog turisti~kog centra Avala.

Nove lokacije za ve}e hotele planirane su u starim je-zgrima (okretnica u Raji}evoj ulici, „Tri lista duvana”),uz obale reka (Kara|or|eva ulica, Kosan~i}ev venac, dor-}olska marina, Savski amfiteatar, centar na Adi Huji, ze-munsko jezgro, Blok 12), uz velike terminale (Aerodrom„Beograd”, èlezni~ka stanica Novi Beograd, èlezni~kastanica „Centar”) i uz sportske i zabavne objekte. Mawisme{tajni kapaciteti, koji nedostaju Beogradu, kao kom-plementarni sadràji mogu se razvijati na ~itavom pro-storu grada.

Pored rekonstrukcije i kompletirawa sadràja u po-stoje}im velikim marinama, planirane su i druge marine utoku i bazenske marine (beànijski zimovnik, ~ukari~kirukavac, marina „Dor}ol”, rukavac Ade Huje, u{}e Bole~i-ce, uz planirane mostove na levoj obali Dunava, na novojadi „âpqa” i druge).

Planirana su nova i pro{irena kupali{ta i izleti-{ta na rekama (Veliko ratno ostrvo, Veliko blato, Koà-ra, Beqarica, Ada Ciganlija, Maki{, Ostru`nica i Um-ka, Duboko). Odre|ene su lokacije za tri zabavna parka, odkojih dve na {umadijskom i jedna na banatskom delu grada(ju`no od toplane „Cerak”, u Rakovici i u Krwa~i). Pla-nirane su tri lokacije za ve}e golf terene od kojih su ta-ko|e dve u {umadijskom i jedna na banatskom delu grada(Resnik, Umka i Crvenka).

Raznovrsna ponuda nacionalnih restorana upotpuni}ese razvojem brodova restorana na vodi koji, pored ugosti-teqske, treba da prihvate i kulturne, sportske i zabavnenamene.

Planiraju se ~etiri nova auto-kampa od kojih dva u {u-madijskom delu, uz obilazni autoput a po jedan na banat-skom i sremskom delu grada.

4.5.14. Op{ta pravila za komercijalne delatnosti

Pravila za stepen zauzetosti (Z)

Parcela poslovawa moè biti izgra|ena i 100% podposebno planiranim uslovima, u centralnoj zoni, kada jepotpuno usagla{ena sa svim susedima, kada zauzima celupovr{inu bloka ili ako se naslawa na postoje}e (ili pla-nirane) kalkane susednih zgrada na zajedni~kim me|ama.Visina delova objekta na zajedni~kim me|ama moè se raz-likovati za 1 m za isti nivo.

Pravila za parkirawe

Kod ve}ih intervencija u rekonstrukciji bloka, izgrad-wa podzemnih garaà u bloku mogu}a je u funkciji garaèza korisnike okolnih objekata i parcela, pod uslovom da jedominantna namena bloka poslovawe, da je ukupna povr{i-na zajedni~kog dvori{ta velika i da je pristup mogu} izsporedne ulice. Mogu}e je da garaà u sredi{tu bloka bu-de podzemna a izuzetno do 2,5 m iznad zemqe. Na ivici blo-ka i na regulaciji bloka garaè po pravilu treba da buduvi{espratne. Krovne povr{ine podzemnih garaà morajuse urediti kao pe{a~ke povr{ine sa znatnim u~e{}em spe-cijalnog krovnog zelenila. Vi{eeta`ne nadzemne garaètreba graditi kao ivi~ne objekte koji se ne mogu graditi uunutra{wosti kompaktnih blokova, osim kada je blok je-dinstvena organizaciona celina.

Za novoizgra|ene objekte potrebno je obezbediti po jed-no parking mesto na povr{ini (zoni, bloku, kompleksu,parceli) na koju se odnosi plan.

Uslovi za izgradwu parking mesta odre|uju se po slede-}oj tabeli.

Tabela 56:Kapaciteti parking mesta za komercijalne delatnosti

(za novoizgra|ene objekte)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Namena 1 parking mesto na m²––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Trgovina 50 m² prodajnog prostora––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Administrativno--poslovni objekti 60 m² neto eta`ne povr{ine––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ugostiteqski objekti 2 postavqena stola sa ~etiri stolice––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Hoteli 2–10 kreveta zavisno od kategorije––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Šoping molovi, hipermarketi 50 m² prodajnog prostora––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Pravila za arhitektonsko oblikovawe

Osnovni princip oblikovawa kod izgradwe novih po-slovnih objekata u komercijalnim zonama u centru Beo-grada i pe{a~kim ulicama jeste prilago|avawe postoje-}oj fizi~koj strukturi bloka i zadràvawe formiraneparcelacije i regulacije zgrada. Ovde se daju samo speci-fi~na pravila za poslovne objekte, a za sve ostalo vaèpravila za blokove u delu pravilnika koji se odnosi nastanovawe.

Oblikovawe objekta prilago|ava se karakteru ambijen-ta. Za ve}e objekte preporu~uje se da se idejno re{ewe do-bija konkursom.

Za izloge koji su na izrazito osun~anoj strani preporu-~uje se otvarawe kolonada, nadstre{nice ili povla~ewe saregulacione linije (arkade, kolonade).

4.6. Javne slu`be, javni objekti i kompleksi

Ova namena obuhvata skalu razli~itih tercijarnih de-latnosti koje su zna~ajne za dru{tvo u celini. Javne slu-`be i wihovi objekti formiraju u gradu mreè koje sekombinuju sa ostalim vrstama sadràja i funkcija i javnihzgrada. Zahvaquju}i tome, zavre|uju da budu prepoznate kaojavne zgrade i ve}e grupacije koje su u ovom GP ozna~enekao specijalizovani centri.

Po zakonskom odre|ewu, javne slu`be su ustanove u ko-jima se obezbe|uje ostvarivawe prava, odnosno zadovoqewepotreba i interesa gra|ana i organizacija u oblastimaobrazovawa, u~eni~kog i studentskog standarda, nauke, kul-ture, fizi~ke kulture, zdravstva i socijalnog osigurawa,socijalne za{tite, dru{tvene brige o deci i zdravstveneza{tite ìvotiwa.


Povr{ine namewene za javne slu`be (ustanove) obu-hvataju obrazovawe, nauku kulturu i informacije, zdrav-stvenu za{titu i dru{tvenu za{titu dece i omladine isocijalnu za{titu, objekte dràvnih organa i lokalnesamouprave, udruèwa i komore, organizacije i udruè-wa gra|ana.


Postoje}a prostorna distribucija javnih slu`bi (usta-nova) je slede}a: u centralnoj zoni ostvarena je zadovoqa-vaju}a koncentracija svih tipova javnih slu`bi, od obave-znih do elitnih; u formiranim podru~jima na osnovnimpravcima razvoja (zone Banovo brdo, Du{anovac, Vo`do-vac, deo Novog Beograda, Zemun i Karaburma) formiranasu jezgra – zone javnih slu`bi koja uz mawe korekcije u ste-penu opremqenosti i kapacitetima mogu da zadovoqe oba-vezne i standardne potrebe gravitacionog podru~ja; novo-razvijeni pravci i zone (Beànijska kosa, deo Novog Beo-grada, Mirijevo, Rakovica i ûkarica), zbog ubrzanog raz-voja, nisu uspeli da razviju osnovne i standardne javne slu-`be, a postoje}i objekti i kapaciteti nisu dovoqni da bipodmirili potrebe novodoseqenog stanovni{tva; u peri-fernim zonama Beograda, koje su posledwih decenija ima-le intenzivan razvoj i ekspanziju stanovni{tva (naseqaleve obale Dunava, Kalu|erica, Altina), nedostaju objektii slu`be elementarnog dru{tvenog standarda (55% od po-trebnih kapaciteta osnovnih {kola, pred{kolskih usta-nova, ustanova primarne zdravstvene za{tite i naseqskihdru{tvenih centara).

Osnovno obele`je razvijenosti javnih slu`bi (ustano-va) na podru~ju GP jeste ~iwenica da posledwih 15 godinanije izgra|en gotovo nijedan objekat ovog tipa, a samo ne-znatan broj je pretrpeo mawa unapre|ewa u opremqenosti ikapacitetima.

4.6.2. Ciqevi

Ciqevi socijalnog razvoja moraju se dovesti u vezu saekonomskim mogu}nostima i redefinisanim socijalnim ikulturnim pravima.

Treba o~ekivati da }e se obezbediti kvalitetnijeostvarivawe zagarantovanih prava, dok }e ostala socijalnai kulturna prava biti ostvarivana srazmerno ekonomskimmogu}nostima korisnika i drugih aktera (lokalna i cen-tralna vlast, me|unarodne institucije, nevladin sektor,donacije itd.).

O~ekivane promene u politi~kim i dru{tvenim odno-sima, redefinisana zakonska regulativa, svakako }e prou-zrokovati promene i na planu organizacije javnih slu`bi,ali i wihovog prostornog rasporeda.

Imaju}i u vidu o~ekivane promene u razradi ove obla-sti, u okviru GP postavqeni su slede}i ciqevi:

– poboq{awe (prostorne) dostupnosti javnih slu`bi zagra|ane, odnosno sprovo|ewe koncepta wihove decentrali-zacije;

– fleksibilna organizacija i modaliteti organizova-wa javnih slu`bi, odnosno ukidawe monopolske pozicijedràvnih ustanova u javnim slu`bama;

– pribliàvawe normama i kriterijumima organizaci-je javnih slu`bi u Evropskoj uniji;

– uskla|ivawe organizacije javnih slu`bi sa prostor-no-fizi~kim obele`jima podru~ja, {to podrazumeva napu-{tawe uniformnih modela organizacije i uvaàvawe dru-gih kriterijuma, kao {to su gustina naseqenosti, tipoviizgra|enosti, starosna struktura stanovni{tva, sociopro-fesionalna struktura, obele`ja doma}instava i sl.;

– podsticawe ulagawa u javne slu`be putem fondacija,dobrovoqnog i dobrotvornog rada i priloga, podràvawemneprofitnog sektora, razvijawem samoinicijativa gra|a-na i udruèwa gra|ana, povezivawem javnih slu`bi sa tre-}im sektorom itd. (poreske i druge olak{ice, beskamatniili subvencionirani krediti, pogodnosti prilikom dava-wa prostora u zakup, itd.).


Javne slu`be se razvijaju u okviru drugih gradskih po-vr{ina sa kojima su u funkcionalnoj vezi, kao i u okviruspecijalizovanih centara. U sektor javnih slu`bi u Gene-ralnom planu uvr{}ene su i verske ustanove, koje nisu ob-uhva}ene prethodnim Generalnim planom.

Javne slu`be svrstane su u tri grupe:– obavezne/osnovne,– standardne, i– elitne (specifi~ne, nestandardne, jedinstvene, uni-

katne).U obavezne i standardne ustanove spadaju: pred{kolska

za{tita dece, osnovno obrazovawe, osnovna zdravstvena isocijalna za{tita i osnovni kulturno-zabavni sadràji,sredwe obrazovawe, ustanove kulture gradskog nivoa, usta-nove socijalne za{tite, sakralne gra|evine i sli~ne.Elitne, specifi~ne ustanove i centri su javne slu`be ko-je prevazilaze karakter gradskog a grad ~ine kompetetiv-nim na nacionalnom i me|unarodnom nivou.

U granicama GP wihova prostorna distribucija je tro-jaka:

– u centrima (prema nazna~enim hijerarhijskim ni-voima);

– u kompleksima specijalizovanih centara (strukturekoje koncentri{u objekte jedne delatnosti ili su prostor-na sinteza srodnih i komplementarnih funkcija);

– ravnomerno raspore|ena mreà sadràja naseqskogprograma.

Namena javnih sadràja kompatibilna je sa drugim na-menama i moè se javiti u okviru povr{ina tih namena.Planskim re{ewem se postoje}i kapaciteti zadràvaju, uzobavezu wihovog daqeg razvoja i unapre|ivawa. Kada se ra-di o postupku transformacije i privatizacije objekata ikompleksa javnih slu`bi po organizovanim programimadràvne uprave i kompleksi i objekti javnih slu`bi moguse transformisati i u poslovne, uz po{tovawe wihovogzna~aja za ambijent, tradiciju i potrebe grada kojima tre-ba dati prioritet.

Obavezne i standardne ustanove javnih slu`bi }e se,u okviru stambenih naseqa, realizovati i daqe pro{i-rivati. Ranije planirane lokacije su, gde je bilo mogu-}e i planski realno, zadràne i ~ine bitan prostorniresurs, a izradom novih regulacionih planova defini-sa}e se i potrebne nove lokacije. Predvi|ena je izgrad-wa novih oko 500.000 m² neto obaveznih i standardnihjavnih slu`bi.

Specifi~ni centri i sedi{ta unikatnih i nestan-dardnih aktivnosti, kao i sve prostorne celine, treba dadobiju poseban status u prostoru grada. Re~ je o Klini~komcentru i specijalizovanim bolnicama, fakultetskim kom-pleksima, najvi{im nau~nim ustanovama, Narodnoj bibli-oteci Srbije, muzejima, pozori{tima, itd. Ovim general-nim planom predvi|a se obnova i rekonstrukcija postoje-}ih duhovnih objekata kako bi se poboq{ao kvalitet uslu-ga i pove}ao kapacitet ovih sadràja. Rekonstrukcije iadaptacije, me|utim, ne zna~e prekomerno kori{}ewe pro-stora. Zbog toga }e biti potrebno da se otvore nove loka-cije za ovu vrstu sadràja, koje treba da poseduju reprezen-tativnost i ekskluzivnost prostora. Za razvoj specijalizo-vanih centara i javnih objekata od najvi{eg nacionalnogzna~aja predvi|eno je vi{e lokaliteta, kao {to su mikro-lokacije u Savskom amfiteatru, Starom sajmi{tu, Bloku26, Dowem gradu, Kosan~i}evom vencu, na Terazijskoj tera-si, Trgu Republike, na prostoru Stare centrale, u zoni Bo-goslovije, Vra~arskog platoa, na vrhu Zvezdare, u Vin~iitd. Za razvoj ovih slu`bi planirano je novih oko 100.000m² neto prostora.

Postoje}i objekti dràvne, republi~ke i gradske admi-nistracije mogu promeniti namenu. O~ekuje se poboq{awei re{avawe sme{taja (posebno u kategoriji kulturnih in-stitucija) preuzimawem objekata iz fonda republi~kih isaveznih organa. Objekti javnih slu`bi lokalnog zna~aja i


drugi koji se grade u namenama stanovawa i gradskim cen-trima prilago|avaju se tim preovla|uju}im namenama, aprema normativima i programima koje donose institucijenadle`ne za wihov razvoj. Mreà (prostorni raspored)objekata koji pripadaju grupi „obaveznih“ (osnovne {kolei ustanove primarne zdravstvene za{tite, socijalna ipred{kolska za{tita dece) prilikom regulacione razradenovih stambenih naseqa mora biti adekvatno zastupqena.Za nove stambene komplekse, planirane na neizgra|enomterenu, opremawe naseqa objektima obaveznog nivoa izvr-{iti prema maksimalnim normativima.

Prostori definisani ovim planom za javne namene od-re|ene kategorije, kao ste~ene obaveze prethodne regulaci-one razrade, ukoliko naknadne provere to pokaù, mogupromeniti prvobitnu namenu ali iskqu~ivo u okviru gru-pe javnih slu`bi. Izgradwa objekata javnih slu`bi kojefinansira privatni sektor mogu}a je i izvan utvr|enemreè. Ostali objekti iz kategorije standardnih i unikat-nih ustanova (sredwe obrazovawe, ustanove kulture grad-skog nivoa, ustanove socijalne za{tite, sakralni objektii prostori i dr.), kao i sadràji koji se razvijaju u okvi-ru specijalizovanih centara (visoko obrazovawe, nauka izdravstvo, duhovni centri, kompleksi sporta i rekreacije)grade se i ure|uju prema posebnim programima, a razra|ujuurbanisti~kim projektima ukoliko se radi o ve}im objek-tima i kompleksima.

4.6.4. Lokacije i kompleksi javnih slu`bi

U GP identifikovane su i planirane slede}e lokaci-je i kompleksi za javne slu`be:

– de~je ustanove,– osnovne {kole,– oblast obrazovawa – standardni nivo,– ustanove primarne medicinske za{tite,– ustanove socijalne za{tite,– specijalizovana zdravstvena za{tita,– specijalizovani centri,– ambasade,– verski objekti i wihovi centri, i– kultura – rejonski (naseqski) sadràj.

4.6.5. De~je ustanove

De~je ustanove su objekti organizovanog boravka, vaspi-tawa, obrazovawa i zdravstvene za{tite dece pred{kol-skog uzrasta.

Iako na teritoriji Generalnog plana Beograda ima 211objekata de~jih ustanova (45% kombinovanih ustanova, 30%vrti}a i 25% jaslica), uo~en je mawak kapaciteta i preop-tere}enost postoje}ih ustanova. Najugroènija su podru~ja

intenzivne izgradwe u op{tinama: ûkarica (u objektimaje 67% vi{e dece od normiranog), Palilula i Novi Beo-grad (49%), Zemun (46%) i Vo`dovac (44%). Privatizaci-ja ovog segmenta obaveznih javnih slu`bi je u povoju, a go-tovo nijedan od ovih punktova nije registrovan.

Za lokacije novih de~jih ustanova koristiti one lokaci-je koje su ve} utvr|ene vaè}om planskom regulativom sa pro-verom kapaciteta, a prioritet u realizaciji je tamo gde je ve-liki priliv novih stanovnika (nova naseqa i blokovi u rub-nim zonama). Za nove stambene komplekse planirane na neiz-ga|enom terenu, opremawe naseqa pred{kolskim ustanovamaizvr{iti prema maksimalnim normativima. U objektima de-~jih ustanova dozvoqene su iskqu~ivo namene vezane za de~jeustanove propisane zakonom i drugim propisima.

Objekti de~jih ustanova mogu se transformisati uobjekte iste ili sli~ne namene u kategoriji javnih slu`bipod uslovom da se ne umawuju dostignuti standardi de~jeza{tite na tom podru~ju.

Veli~ina de~je ustanove (kapacitet) ograni~en je na270 mesta. Objekat i parcela treba da zadovoqe normative6,5–7,5 m² BGP/detetu, a parcela 15,0–18,0 m² zemq./detetupri ~emu }e se raditi na uskla|ivawu sa normativima EU.U ciqu boqe opsluènosti predlaù se depandansi DU(grupe do 80 dece sa obezbe|enom slobodnom povr{inom od8,00 m²/detetu) u bliskom okruèwu, u okviru stambenihblokova i drugih odgovaraju}ih zelenih povr{ina blokova.Parkirawe i garaìrawe obezbediti van kompleksa pred-{kolske ustanove, a prema op{tim uslovima za parkiraweza javne slu`be. Uslovqava se ograni~avawe spratnosti namaks. P+1. Sastavni deo funkcije i likovnosti objekataje ozelewavawe kompleksa. Za kompaktne blokove u cen-tralnoj zoni treba preispitati navedene normative defi-nisane zakonom u smislu wihovog smawivawa – zbog ogra-ni~enih prostornih mogu}nosti.

Tabela 57:Rekapitulacija potrebnih kapaciteta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Objekat m²/korisniku 6,5–7,5––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Kapacitet maks. 270 dece––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela m²/korisniku 15–18––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Spratnost P+1––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

van parceleParking mesto na m² objekta ili zap. ––––––––––––––––––

100––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Tabela 58:Stepen infrastrukturne opremqenosti objekta

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Vodovod Kanalizacija fekal. Kanalizacija ki{na Elektro Telefon Toplovod

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

+ + + + + +

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4.6.6. Osnovne {kole

Osnovne {kole su vaspitno-obrazovne devetogodi{weustanove koje treba da obezbede potpuni obuhvat mladih od7 do 14 godina u pribli`no istim uslovima nastave i bo-ravka dece. Planira se da do 2006. godine celodnevnim bo-ravkom bude obuhva}eno 30%, a do kraja planskog periodanajmawe 66% u~enika.

Na teritoriji Generalnog plana Beograda postoje 143osnovne {kole, od ~ega je 35 specijalnih. Ve}ina objekatanije modernizovana niti tehni~ki prilago|ena zahtevimasavremenog obrazovawa. Interesovawe za pojedine struke izanimawa je promeweno. Nastava se odvija u vi{e smena i

neretko na vi{e mesta, {to vaì i za sportsko-rekreativ-ne prostore uz objekte obrazovawa.

U okviru mreè postoje}ih {kola izvr{iti preraspo-delu kako bi se za uzrast á–áâ razreda obezbedila pe{a~kadistanca (300–600 m), dok bi se stariji razredi upisivaliu {kole na ve}oj udaqenosti. Mogu}a je dogradwa sala zafizi~ko vaspitawe, otvorenih terena, kao i dogradwa jed-ne etaè radi poboq{awa uslova nastave i ostvarenihnormativa.

Za locirawe novih {kola treba koristiti one loka-cije koje su utvr|ene vaè}om planskom regulativom saproverom kapaciteta, a prioritet u realizaciji je tamo

gde je veliki priliv novih stanovnika (nova naseqa i na-seqa u rubnim zonama). Za nove stambene komplekse, pla-nirane na neizgra|enom terenu, opremawe naseqa objek-tima osnovnih {kola izvr{iti prema maksimalnim vred-nostima normativa.

Prema vaè}im zakonskim propisima, optimalan kapa-citet {kole je 24 odeqewa, {to se za uslove Beograda sma-tra minimumom (raspon je 24 do 40 odeqewa). Zemqi{te sera~una sa 20–25 m²/u~eniku u smeni (2,15–2,7 m²/po stanov-niku gravitiraju}eg prostora), {to obezbe|uje izgradwu

povr{ina za fizi~ke aktivnosti, {kolski vrt i deo tere-na rezervisan za neophodno pro{irewe kapaciteta {kole.Za potrebe zaposlenih i posetilaca u granicama parceleobezbediti parkinge za 10% radnika.

Za kompaktne blokove u centralnoj zoni treba preispi-tati navedene normative definisane zakonom, u smisluwihovog smawivawa, zbog ograni~enih prostornih mogu}-nosti, tj. prilagoditi normative i kapacitete novim pro-menama u vaspitno-obrazovnom sistemu (devetorazrednojO[, sredwoj {koli u transformaciji)...



–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Objekat: m²/korisniku 6,5–7,5

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Objekat: m²/stanovniku gravitiraju}eg podru~ja 0,4 – 0,64 (1,5 smena) 0,6 – 0,96 (1 smena)

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kapacitet 24 – 40 odeqewa

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Parcela m²/korisniku min. 25 m² /u~eniku u jednoj smeni

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Parcela m² /stanovniku gravitiraju}eg podru~ja 1–2 (1,5 smena) 1,5–3,0 (1 smena)

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Spratnost P+2 (P+3)

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Parking mesto na m² min. broj zaposlenih na parceli za 10% zaposlenih

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 60:Stepen infrastrukturne opremqenosti objekta

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Vodovod Kanalizacija fekal. Kanalizacija ki{na Elektro Telefon Toplovod

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––+ + + + + +

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4.6.7. Oblast obrazovawa – standardni nivo

Na nivou standardnih javnih slu`bi oblast obrazovawa~ine ustanove sredweg obrazovawa i vaspitawa osnovanekao gimnazije, sredwe i umetni~ke {kole (u trajawu od~etiri godine), stru~ne {kole (u trajawu od tri godine) ivi{e {kole (od dve do tri godine {kolovawa), specijali-zovane javne ustanove visoke {kole u sastavu Beogradskoguniverziteta i grupacije AAOM.

Na teritoriji GP ima 45 sredwih {kola, 16 vi{ih{kola od kojih samo 10 imaju svoje objekte i tri univerzi-teta koji koriste 35 objekata. Izme{tawe nekih od fakul-teta na nove lokacije nije realizovano (Elektrotehni~ki,deo biv{eg Prirodno-matemati~kog fakulteta i Veteri-narski fakultet), a i daqe ostaje aktuelna ideja formira-wa univerzitetskih centara na lokacijama na Novom Beo-gradu i u zonama nau~no-istraìva~kih centara.

Za planiranu izgradwu novih obrazovnih kompleksatreba preispitati lokacije javnih namena koje su utvr|enevaè}om planskom dokumentacijom, a koje nisu realizova-ne. Ukoliko se pokaè da je mogu}a prenamena, koristitiih za komplekse koji nisu teritorijalno uslovqeni. Na te-ritoriji Generalnog plana, a posebno Novog Beograda, po-stoji vi{e slobodnih lokacija ovog tipa.

Mreù sredwih {kola treba ravnomerno distribuiratina ekspanzivnim pravcima prostornog razvoja grada (zonaTrgova~ke i Kneza Vi{eslava, Cerak i Vidikovac, prosto-ri Zemuna – Gorweg grada, blokovi uz ulicu Jurija Gagari-na na Novom Beogradu, stambena zona Mitrovo brdo, potez uzstambenu aglomeraciju Kalu|erica -Vin~a – Le{tane).

U okviru kompleksa {kola treba predvideti propisi-ma utvr|ene sadràje, s tim {to su u granicama kompleksa

specijalizovanih visoko{kolskih centara mogu}e i po-èqne i druge kompatibilne namene: nau~no-istraìva~-ke ustanove, studentski domovi i internati, sportsko-re-kreativni poligoni i prate}i komercijalni, ugostiteq-ski i zabavni sadràji.

Postoje}e lokacije vaspitno-obrazovnih ustanova moguse transformisati u okvirima iste delatnosti ukoliko sepri tome zadovoqe osnovni urbanisti~ko-tehni~ki para-metri i propisi utvr|eni zakonskom regulativom.

Pod pretpostavkom da }e 50–80% populacije od 7 do 15god. poha|ati sredwe {kole, utvr|ene su i potrebe za pro-storom:

– pod u~ionicama 2 m²/u~en.– ukupno izra|enog m² BGP 10–12 m²/ u~en. u smeni– {kolski kompleks 15–30 m²/u~en. u smeniKod dimenzionisawa novih i rekonstrukcije postoje-

}ih visoko{kolskih centara primewiva}e se normativ od14 do 18 m²/studentu korisnog izgra|enog prostora.

Kod dimenzionisawa parcele fakulteta javqaju se dvaosnovna tipa:

a) lokacije u kompaktno izgra|enom tkivu, gde }e se po-{tovati urbanisti~ki pokazateqi te zone i

b) u novoformiranim centrima i re|e nasle|enim de-lovima grada, gde se moè primeniti standard 35–40m²/studentu.

Zavisno od toga da li je lokacija u gusto izgra|enom de-lu grada sa dobrom opsluèno{}u JP, ili je organizovanana periferiji, planira se 1 PM na 5–10 (20) studenata.Parkirawe obezbediti sa 40% potrebnih mesta u okvirusvoje parcele.

4.6.8. Ustanove primarne medicinske za{tite

Ove ustanove sprovode osnovnu zdravstvenu za{titu zasve kategorije stanovni{tva preko timova lekara – speci-jalista za oblast op{te medicine, pedijatrije, ginekolo-gije, medicine rada i stomatologije, a formirane su od: je-dinice doma zdravqa (opsluùje podru~je op{tina sa30.000–80.000 stanovnika u radijusu 2–2,5 km), zdravstvenestanice (locirane u ve}e ili od centralnog objekta udaqe-nije mesne zajednice), ambulante u re|e izgra|enim delovi-ma grada i jedinice medicine rada vezane za pojedine rad-ne zone ili grupacije delatnosti.

Mreà objekata osnovne zdravstvene za{tite (135punktova) relativno ravnomerno pokriva gradsku teri-toriju, ali postoji potreba poboq{awa opremqenosti ipove}awa kapaciteta u zonama koje su posledwih deceni-ja imale intenzivan razvoj i ekspanziju stanovni{tva.Postoje}i objekti domova zdravqa i drugih objekata pri-marne za{tite mogu se, u ciqu postizawa boqeg funkci-onisawa, transformisati i unaprediti. Kao jedan odvidova moè se obezbediti formirawe mobilnih zdrav-stvenih ekipa u perifernim delovima niskih gustinanaseqenosti.

Za lokacije novih ustanova primarne medicinske za-{tite treba koristiti one lokacije koje su utvr|ene vaè-}om planskom regulativom za javnu namenu, sa proverom ka-paciteta, a prioritet u realizaciji je tamo gde je velikipriliv novih stanovnika (nova naseqa i blokovi u rubnimzonama) i u postoje}im naseqima sa velikim optere}ewemustanova primarne medicinske za{tite.

Dimenzionisawe doma zdravqa i wegovih organizacio-nih jedinica je preko standarda:

– za objekte 0,003–0,09 m² BGP po stanovniku grav. pod-ru~ja,

– za parcelu 0,05–0,12 m² PP po stanovniku grav. pod-ru~ja.

Rasponom se kontroli{e stepen pokrivenosti kako bise obezbedio pribli`no jednak komfor pruàwa uslugasvim stanovnicima podru~ja GP. Veli~ina doma i wegovogogranka }e zavisiti u budu}nosti od demografske i pato-lo{ke strukture i planirawa zdravstvene za{tite na ma-kronivou. Za nove stambene, kao i radne komplekse, plani-rane na neizgra|enom terenu, opremawe naseqa objektimaustanova primarne za{tite izvr{iti prema maksimalnimnormativima. Unutar parcele obezbediti prostor za20–25% parking mesta u odnosu na broj zaposlenih.


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Objekat m²/gravitiraju}eg stanovnika 0.003–0,09––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Kapacitet P+1 – P+2 *––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela m² /stanovn. gravitiraju}eg podru~ja 0,05–0,12––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Spratnost P+1 – P+2––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

na parceliParking mesto na m² objekta ili zap. –––––––––––––––––––

20–25% zaposlenih––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* Volumen, spratnost i pripadaju}e zemqi{te diktirani su

prostorno-programskim faktorima u dru{tvenim okruèwima i potrebama.



–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Sredwe {kole Visoko{kolske ustanove

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Objekat m²/korisniku 10 – 12 m²/u~eniku u smeni 14 – 18 m²/studentu–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Kapacitet 16–32 *–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela m²/korisniku 15–30 m²/ u~eniku u smeni 35 – 40 m²/studentu–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Spratnost P – P+3 *–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

40% na parceliParking mesto na m² objekta ili zap. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

5–10 (20) studenata–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Volumen, spratnost i pripadaju}e zemqi{te diktirani su prostorno-programskim faktorima u dru{tvenim okruèwima i potrebama.

Tabela 62:Stepen infrastrukturne opremqenosti

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

+ + + + + +

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

+ + + + + +

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4.6.9. Ustanove socijalne za{tite

Ustanove socijalne za{tite podrazumevaju objekte za sme-{taj dece bez roditeqskog starawa, domove za stare, {kole iustanove za retardirana lica, centre za socijalni rad, ko-lektivne centre i izbegli~ke kampove, dnevne centre i sl.Najve}i deficit je u ustanovama za za{titu starih, nepo-kretnih lica, kao i u ustanovama za sme{taj invalidne dece,a potrebe se mogu re{iti samo izgradwom novih kapacitetajer trenutni kapacitet, broj od 36 punktova (~etiri de~ja, 14op{tih, 10 dnevnih, osam za stara lica) i kvalitet prostorana teritoriji Beograda ne odgovaraju potrebama.

Potrebno je pove}awe kapaciteta i poboq{awe uslovasme{taja u ustanovama socijalne za{tite, raznovrsnost mo-daliteta i ponude prostornog organizovawa za ekonomskirazli~ite kategorije korisnika, organizovawe sistemacentara za socijalni rad na perifernim zonama, sa niìmtro{kovima izgradwe, jeftinijim tro{kovima ìvqewa,ekolo{ki pogodnijih, uz ja~awe specijalizovanih zdrav-stvenih slu`bi na tim podru~jima.

U sadràjima lociranim u tri gradska jezgra i drugimgusto izgra|enim delovima centralne zone propisana ve-li~ina kompleksa po korisniku moè se smawiti na real-no dostupnu meru.



–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Punktovi socijalne za{tite Domovi socijalne za{tite

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Objekat m²/korisniku 3 m²/korisniku 20 – 25 m²/korisniku

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Kompleksa m²/korisniku 5 m²/korisniku 40 – 50 m²/korisniku

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Spratnost P – P+3 *

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––



–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––+ + + + + +

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4.6.10. Specijalizovana zdravstvena za{tita

Ovom kategorijom standardnih javnih slu`bi u zdrav-stvu obuhva}ene su: op{te bolnice, specijalne bolnice,klinike, medicinski centri, specijalni zavodi, insti-tuti i klini~ko-bolni~ki centri. Na teritoriji Gene-ralnog plana Beograda ima sedam klini~ko-bolni~kihcentara i 25 specijalizovanih bolnica i instituta, ~ijebi kapacitete i opremqenost trebalo poboq{ati. Kli-ni~ki centar Srbije i kompleks specijalizovane zdrav-stvene ustanove VMA pripadaju ovoj grupi, ali su zbog ve-li~ine i posebnog karaktera izdvojeni u specijalizova-ne zdravstvene centre.

Po vaè}im propisima svrstane su u dve grupe:– bolnice, zavodi, klinike, instituti, zdravstveni cen-

tri, klini~ko-bolni~ki centri, Klini~ki centar Srbijei apotekarske ustanove, i

– drugi oblici obavqawa zdravstvene delatnosti (pri-vatna praksa): dispanzeri i klinike.

Dono{ewem novih organizacionih mera i wihovomprimenom rekonstruisa}e se i poboq{ati postoje}i fond

objekata stacionarne zdravstvene za{tite. U fazi struktu-ralnih transformacija na lokacijama se mora zadràtiprimarna namena eventualno dopuwena sadràjima kojifunkcionalno zaokruùju delatnost zdravstvene ustanove.

U celini posmatrano za Beograd bi vaìli slede}istandardi:

– 9–12 boln. posteqa/000 stanovnika– 25–40 m² BGP/1 bolesn. posteqi– 80–150 m² PP/1 bolesn. posteqiSpratnost i arhitekturu objekata vratiti u humane

srazmere kako u pogledu unutra{weg prostora, tako i kodorganizacije parcele. Prema u praksi primewivanimstandardima, za op{ti tip specijalizovanih zdravstve-nih ustanova 20% parcele je pod zgradama, 15% su komu-nikacije i dvori{ta, 60% su parkovske povr{ine, 5–10%za potrebe rehabilitacije i pro{irewa kapaciteta. Unu-tar kompleksa ve}ih stacionarnih zdravstvenih centaratreba obezbediti 1 PM na 4–6 bolni~kih posteqa. Obez-bediti prikqu~ewe na vodovod, kanalizaciju, elektro iTT mreù i grejawe.


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Objekat m²/korisniku 25 – 40 m²/bol. post. 9–12 bol. posteqa/1000 stanovnika–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela m²/korisniku 80 – 150 m² /bol. posteq.–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela m² /stanovn. gravitiraju}eg podru~ja 0,05 – 012–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Spratnost *–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

na parceliParking mesto na m² objekta ili zap. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4 – 6 bol. posteqa–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pod objektima 20% parcele–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Komunikacije 15% parcele–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zelenilo 60%–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rezerva 5%–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* Volumen, spratnost i pripadaju}e zemqi{te diktirani su prostorno-programskim faktorima u dru{tvenim okruèwima i potrebama.

4.6.11. Specijalizovani centri

Specijalizovani centri su prostorno-funkcionalneceline koje koncentri{u objekte jedne delatnosti, ali mo-gu predstavqati i skup srodnih komplementarnih funkci-ja makroregionalnog i republi~kog zna~aja kao {to su:

– visoko{kolski centri u kombinaciji sa nau~nimustanovama,

– specijalizovani zdravstveni centri – kompleksi spe-cijalisti~ko-konsultativne i stacionarne zdravstvene za-{tite sa srodnim institucijama socijalne za{tite.

Ovi prostori imaju status javnih povr{ina a ve}ina jeod op{teg interesa. Ne iskqu~uje se mogu}nost formira-wa ovih centara i kao privatnih preduze}a sa povr{inamakompleksa koje nemaju javni karakter, ali po pravilu izvancentralne zone grada. Specijalizovani centri razvija}e seu okviru postoje}ih i planom predvi|enih kompleksa a uskladu sa programima razvoja pojedinih oblasti.

Generalnim planom planirano je vi{e lokacija za spe-cijalizovane centre, bez blièg odre|ivawa wihove pri-rode. Namena specijalizovanog centra kompatibilna je sastanovawem, komercijalnim centrima, proizvodnim zona-ma i moè se u planskoj razradi planirati i na povr{ina-ma ovih namena.

Specifi~no organizovani i usmereni specijalizovanicentri mogu da se organizuju i u okviru zona za sport i re-kreaciju, saobra}ajne i komunalne zone, poqoprivrednepovr{ine i druge povr{ine ukoliko je wihov karakter iintenzitet kori{}ewa prostora takav da poboq{avaosnovnu namenu.

Novim visoko{kolskim centrima mogu}e je prikqu~i-ti vi{e i sredwe {kole i sadràje |a~kog i studentskogstandarda (internate, domove, sportske terene), kao i ma-we nau~ne – proizvodne jedinice srodne delatnosti.

Planirane namene }e se graditi i ure|ivati prema po-sebnim programima. Ure|ivawe kompleksa treba da budeprilago|eno osnovnoj funkciji centra. Poèqno je da sepo obodu na|u atraktivni op{tegradski sadràji da bi seobezbedila kompaktna struktura grada. Pri formirawunovih specijalizovanih centara optimalno u~e{}e zele-nih povr{ina je 40% od ukupne povr{ine kompleksa, pri~emu ih treba prilagoditi raspoloìvom prostoru i vrstispecijalizovanog centra.

Planirati visok procenat zelenih povr{ina i univer-zitetskog kampusa pri istraìva~kim centrima, u sredwoji perifernoj zoni grada, uz domove starih, verske objekteu specijalizovanim zdravstvenim centrima. Uz pomo} zele-nila i bioinèwerskih mera treba re{avati vizuelnekonflikte sa susednim namenama, kao i za{titu od pra{i-ne i buke. Parkirawe i garaìrawe re{ava}e se na parce-li kao otvorena ili pokrivena povr{ina za stacionarnisaobra}aj. Normativi kojima se ra~unaju wihovi kapacite-ti bi}e predmet programa celine specijalizovanog centra.

Postoje}i i planirani specijalizovani centri su:

1. Dràvna uprava, odbrana, dru{tvene, verske i poli-ti~ke organizacije

– Trg Nikole Pa{i}a, Pionirski park (Dvorska ba-{ta), Bulevar kraqa Aleksandra do Pravnog fakulteta,

– potez Slavija – Bulevar JNA – Vra~arki plato,– Savski amfiteatar sa koridorima Nemawine i Kne-

za Milo{a ul.,– Sajmi{te – Sewak,– Novi Beograd – zone poslovnih i javnih funkcija u

centralnom jezgru (blokovi 31, 32),

– Zemun – Kara|or|ev trg, Glavna ulica sa svojim ogran-cima,

– blokovi du` Bulevara Jurija Gagarina – gde dolazi dopreplitawa i javnih slu`bi i funkcija komercijalnih de-latnosti.

2. Istorijsko-kulturni centri– za{ti}eni kompleks Beogradske tvr|ave se rekonstru-

i{e i dobija sadràje namewene kulturno-obrazovnim izabavnim manifestacijama sa prate}im programom,

– Spomen-park „Jajinci”,– kompleks arheolo{kog nalazi{ta „Vin~a”,– Staro sajmi{te,– kompleks etnoparka na Avali.

3. Visoko{kolski vaspitno-obrazovni centriZadràvaju se u svojim granicama postoje}i univerzi-

tetski i fakultetski kompleksi utopqeni u tkivo op{te-gradskih funkcija: SC „Studentski trg”, „Bulevar – Vukovspomenik”, „Zemun – Centar”, Banovo brdo – Ko{utwak, zo-na Vojvode Stepe – Jove Ili}a i Botani~ka ba{ta „Jevre-movac”. Daqe se kompletiraju ili grade novi:

– kompleks „Torlak”, uz Avalski put,– Blok 39, izme|u ul. Omladinskih brigada, Bulevara

umetnosti i Bulevara Arsenija ârnojevi}a u Novom Beo-gradu,

– Blok 32 (naspram wega), interpolacija fakultetskogkompleksa uz postoje}e blokove stanovawa,

– Blok 67 na Novom Beogradu.

4. Nau~ni centriU okviru ve}ih koncentracija nau~nih ustanova formi-

raju prostorno se zaokruèni nau~ni centri. Oni sadrèi potrebne elemente za edukaciju, eksperimentalne i pro-motivne aktivnosti za svoje specifi~ne oblasti, sa nu-`nim sadràjima internatskog ili drugog dopunskog pro-grama:

– kompleksna celina Zemun poqa (batajni~ki razvojnipravac);

– kompleks Instituta za nuklearne nauke „Vin~a“;– Institut „Mihajlo Pupin” i opservatorija „Zve-

zdara”;– Institut „Jaroslav êrni” u Pinosavi;– Vojnotehni~ki institut u @arkovu;– kompleks „Torlak”, Vo`dovac;– kompleksi novih centara na Novom Beogradu (Blok 67-a).Ve}e koncentracije ustanova prostorno se integri{u u

linearne centre du` ul. Vojvode Stepe, Bulevara vojvodeMi{i}a, Du{anove u Zemunu itd.

5. Klini~ko-bolni~ki centriOvi subregionalni zdravstveni centri razvijaju se kao

moderni, savremeno organizovani, sa objediwenom poli-klini~kom i stacionarnom zdravstvenom slu`bom u okvi-ru gravitacionih celina:

– Klini~ki centar Srbije na Vra~aru,– KBC „Zvezdara”,– KBC „Dediwe”,– KBC „Beànijska kosa”,– KBC „Zemun”,– novi SZC za podru~je ibarskog razvojnog pravca u zo-

ni atara @eleznika,– novi gerontolo{ki centri u okviru kompleksa odre-

|enih za primarnu ili specijalizovanu zdravstvenu za{ti-tu, kao prioritet u otklawawu deficita.




–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––+ + + + + +

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4.6.12. Ambasade

Ambasada je zvani~ni predstavni~ki sadràj jedne dr-àve u drugoj, u kojoj se obavqaju osnovne diplomatske ak-tivnosti. Pored prostora namewenog ambasadoru i zapo-slenom osobqu, ona obezbe|uje povr{ine za posetioce, ce-remonijalne funkcije, poslovne funkcije i druge, sa ve-}im stepenom bezbednosti. Kompleks ambasade moè daukqu~i i rezidencije ambasadora i stanove zaposlenih.

[irim pojmom diplomatske aktivnosti obuhva}ene suosnovne grupe:

– konzularna odeqewa, koja se bave javnim kontaktimai uslugama,

– komercijalna (trgovinska) odeqewa koja promovi{uposlove svoje mati~ne zemqe,

– kancelarije koje se bave politi~kim i odbrambenimproblemima i pitawima.

Prema iskustvenim normama, pri dimenzionisawu lo-kacije se mogu grupisati na:

– male rezidencije sa povr{inom zgrade do 300 m² naparceli do 3.000 m²,

– rezidencije ~ija se korisna povr{ina kre}e u raspo-nu od 300 do 800 m² na parceli do 10.000 m²,

– velike rezidencije ~ija je gra|evinska parcela ve}aod 10.000 m².

Pitawa lokacija novih ambasada re{avaju se u skladu sapropisima i posebnim sporazumima nadle`nih institucijana raspoloìvom javnom ili ostalom zemqi{tu svih kompa-tibilnih namena osim na javnim zelenim povr{inama (par-kovi, skverovi, zeleni koridori, posebni zeleni komplek-si) i povr{inama koje na~in i stepen za{tite iskqu~uje.Zemqi{te na kome se nalaze ambasade i kompleksi i objek-ti iz wihovog sastava ne spada u javno gra|evinsko zemqi-{te, nego pripada ostalom gra|evinskom zemqi{tu.

4.6.13. Verski objekti i wihovi centri

Verske gra|evine pripadaju kategoriji javnih sadràjau kojima religiozni deo stanovni{tva ispuwava duhovnepotrebe u skladu sa konkretnom konfesijom, ali istovre-meno treba da budu mesta pruàwa kulturno-obrazovnihprograma i usluga socijalnog starawa za stanovnike u svo-jim sredinama i da se prilagode savremenim obavezama usvojoj oblasti delovawa. Mreà postoje}ih sakralnih gra-|evina i wihovih pro{irenih prostora treba da se tran-sformi{e, zavisno od propisivawa utvr|enih mera i pro-grama samih konfesionalnih zajednica.

Na teritoriji Generalnog plana registrovane su broj-ne lokacije namewene sakralnim objektima odre|ene pret-hodnom regulacionom razradom. Nove lokacije }e se defi-nisati budu}om regulacionom razradom ili urbanisti~-kim projektom na osnovu slede}ih funkcionalnih, lokaci-onih i ambijentalnih uslova:

– generalna podobnost mesta (broj i koncentracija ver-nika, gravitaciono podru~je, veza sa sadràjima centara,saobra}ajna pristupa~nost),

– karakter funkcionalnog okruèwa (mesta gde se su-sti~u kretawe i interes ìteqa, u blizini sadràja kojiim po tradiciji, funkciji i obele`ju pripadaju),

– povezanost sa ambijentalnim i prirodnim celinama,– vizure i sagledivost u slici kraja.U sastavu parcele verskog objekta, pored bogomoqe, tre-

ba obezbediti prostor za izgradwu prate}ih sadràja:upravno-administrativnih sadràja, dru{tvene prostori-je u centrima sa ve}im gravitacionim zale|em (30.000–50.000 stanovnika) i sedi{tima arhijerejskog namesni-{tva, biskupskih sedi{ta i sl. Sadràje kompletirati saobrazovno-kulturnim, rezidencijalnim i prate}im (komer-cijalnim) izgra|enim prostorom i slobodnim povr{inamaza odmor i rekreaciju.

Normativi za dimenzionisawe povr{ina za sakralneustanove, centre i objekte zavise od toga o kojoj se konfe-sionalnoj zajednici radi. Pravoslavna crkva, koja je u pro-

centu vernika najzastupqenija, iskazala je svoje potrebe zapovr{inom objekata oko 0,10 m² po stanovniku gravitaci-onog podru~ja parohijske op{tine i parcelom od 0,3–0,5m²/stanovniku. Ukoliko je to sedi{te vi{eg reda u verskojhijerarhiji, povr{ina parcele se pove}ava za 120–150% uodnosu na nivo parohije.

Zavisno od makropoloàja lokacije i zahteva pojedinihkonfesionalnih zajednica u pogledu organizacije pripa-daju}eg prostora, potrebe za povr{inama stacioniranogsaobra}aja re{ava}e se pojedina~no po zahtevima, ali oba-vezno u kompleksu.

Prioritet u sprovo|ewu Generalnog plana treba da bu-de priprema studijskog i planskog dokumenta koji bi de-finisao posebnu mreù postoje}ih verskih objekata svihzna~ajno zastupqenih konfesija, a imaju}i posebno u viduodre|ivawe lokacije za verske objekte i grobqa ili deogrobqa Islamske verske zajednice.

Zemqi{te na kome se nalaze verski objekti i objekti izwihovog sastava ne spada u javno gra|evinsko zemqi{te,nego pripada ostalom gra|evinskom zemqi{tu.

4.6.14. Kultura

Objekti od op{teg interesa u oblasti kulture i umet-nosti (finansiranie sredstvima Republike Srbije) jesu:Narodna biblioteka Srbije, Arhiv Srbije, Narodni muzej,Istorijski muzej Srbije, Etnografski muzej, Muzej savre-mene umetnosti, Muzej primewene umetnosti, Prirodwa~-ki muzej, Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture,Jugoslovenska kinoteka, Narodno pozori{te, Beogradskafilharmonija i Ansambl narodnih igara „Kolo”. Ove idruge institucije od op{teg interesa zadràvaju postoje-}e lokacije. Posebni programi razvoja nadle`nih repu-bli~kih organa realizova}e se na teritoriji Generalnogplana na prostorima planiranim za te namene.

Ustanove kulture koje finansira grad su: pet pozori{ta(Pozori{te na Terazijama, BDP, JDP, „Zvezdara teatar”,„Ateqe 212”, „Bo{ko Buha”, „Du{ko Radovi}”, „Pu`”, „Bi-tef-teatar” i „Pinokio”), „Jugokoncert”, Kulturni centarBeograd, De~iji kulturni centar, Ustanova kulturno-obrza-ovnih delatnosti Dom omladine Beograda, pet muzeja (Muzejgrada Beograda, Pedago{ki muzej, Muzej Nikole Tesle, Mu-zej afri~ke umetnosti, Muzej automobila), Zavod za za{tituspomenika kulture Beograda, Prodajna galerija „Beograd”,Centar za likovno obrazovawe, ~etiri bibliote~ke ustanove(Biblioteka grada Beograd, „Milutin Boji}”, „Vlada Aksen-tijevi}”, „Dimitrije Tucovi}”) i Centar za kulturu i obraz-ovawe Rakovica. Planira se zadràvawe i wihov daqi raz-voj i unapre|ivawe kako bi se obezbedila:

– boqa dostupnost kulturnih dobara, aktivnosti istvarala{tva kroz funkcionalno primeren prostornirazme{taj institucija kulture na svim nivoima: od centa-ra stambenih aglomeracija do unikatnih (elitnih) sadr-àja lociranih u delovima istorijskog jezgra Beograda iZemuna,

– odrìvost sadràja kulture u centralnim zonama, bezobzira na pritisak komercijalizacije,

– mogu}nost transformacije postoje}ih sadràja uokvirima istih kategorija,

– fleksibilnost u kori{}ewu postoje}ih kapaciteta,ukqu~uju}i i sportsko-rekreativne i turisti~ko-zabavneobjekte i prostore, i

– mogu}nost razvoja svih oblika samodelatnosti na ni-vou {kola, centara lokalne samouprave i poslovno-pri-vrednih zona.

U razdobqu do 2021. prioritet dobijaju:– dogra|ivawe postoje}ih i formirawe novih poliva-

lentnih struktura u okviru gradskih centara,– formirawe muzejsko-kompleksnih celina i obezbe-

|ivawe adekvatnih depoa za sme{taj eksponata,– izgradwa objekata opere i baleta, i– kori{}ewe starih privrednih, komunalnih i vojnih

objekata za transformaciju u sadràje kulture.


Ustanove od najvi{eg zna~aja za razvoj kulture u Beo-gradu i Srbiji (nacionalni muzeji, pozori{ta, opera, ba-let, biblioteke, kinoteke, nacionalne galerije, Muzej sa-vremene umetnosti i druge nove uporedive institucije),mogu da se unapre|uju i grade na povr{inama svih namena,ukqu~uju}i i zelenilo, uz odgovaraju}e stru~ne i javne pro-vere, pogodnosti lokacije i re{ewa.

U dimenzionisawu ukupnih potreba primewuju se slede-}e orijentacione vrenosti:

Tabela 69:Kapaciteti objekata kulture

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Normativ

Kategorija –––––––––––––––––––––––––––––––––Kapacitet na 1.000 stan. m² gr.pov./kapac.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––á. Polifunkcionalni

kulturno-obrazovni centar 10 sedi{ta 4,6 m²

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––áá. Bioskopi i pozori{ta 14 sedi{ta 5 m²––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––ááá.Biblioteke

i ~itaonice 2.000 kwiga 0,012 m²––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Zbog izraène centralne funkcije treba da su zadovo-qeni visoki kriterijumi u arhitekturi i uspostavqen do-bar odnos sa neposrednim gra|evinskim okruèwem. Povr-{ine stacionarnog saobra}aja re{avati na svojoj parceliili na za to namenski rezervisanim povr{inama u sused-nim blokovima.

Za pozori{ta, bioskope i koncertne dvorane trebaobezbediti jedno parking mesto (25–30 m) na sedam sedi-{ta, a za druge institucije kulture projekcije }e se radi-ti zavisno u kojoj se zoni grada nalaze.

U granicama kompleksa dozvoqeni su svi radovi, kao ina povr{inama sa drugim namenama (ru{ewe, izgradwa, do-gradwa, nadzi|ivawe, rekonstrukcija, sanacija, adaptaci-ja), uz strogo po{tovawe uslova i programa razvoja nadle-`nih institucija za ovu delatnost (ministarstva, zavodiza za{titu spomenika i sl.).

4.6.15. Primarne zone za razvoj javnih objekata izuzetnoggradskog i nacionalnog zna~aja (pregled lokacija ozna~enih

u Generalnom planu na karti) jesu:

1. zona Mawe`,2. zona Cvetni trg,3. zona Trg republike,4. zona Terazijska terasa,5. zona Slavija,6. zona Svetosavski plato,7. zona Kosan~i}ev venac – gorwi plato,8. zona Kosan~i}ev venac – dowi plato,9. zona pristani{te na Savi („Beton hala”),

10. zona Pariske ulice,11. zona Raji}eve ulice,12. kompleks „Beko” na Dor}olu,13. zona marina „Dor}ol” i Stara centrala,14. kompleks GSB na Dor}olu,15. zona Cviji}eve ulice,16. zona Crveni krst,17. zona Skadarlija (Stara pivara),18. zona Kara|or|eve ulice,19. kompleks Kneza Milo{a – Takovska,20. zona Nemawina – gorwi deo,21. zona Nemawina – dowi deo,22. zona Kneza Milo{a uluce,23. zona Savsko pristani{te, á deo,24. zona Dowi Kalemegdan,25. zona Savski amfiteatar á deo,26. zona Savski amfiteatar áá deo,27. zona Klini~ko-bolni~ki centar,

28. zona @elezni~ki trg (bolnica „Sveti Sava”),29. zona „Mostara”,30. zona „ [e}erane”,31. zona Dediwe á,32. zona Sewak á,33. zona hale „Pionir”,34. zona Staro sajmi{te,35. zona centralnih blokova 25 i 26 u Novom Beogradu,36. zona okoline Bloka 9a u Novom Beogradu,37. zona okoline Bloka 39 u Novom Beogradu,38. zona 66 i 67 Novi Beograd â (blokovi 66, 67, 67a i

okolina),39. zona Beànijska kosa,40. zona Gardo{ – kula i letwa pozornica,41. zona Zemun – Tvorni~ka ulica,42. zona Zemun – Kej oslobo|ewa,43. zona Stara kapetanija,44. zona Top~ider,45. zona Zvezdara,46. zona Dunava – novo ostrvo na levoj obali, i47. zona Avala.

4.7. Sport i sportski objekti i kompleksi

Sport je definisan kao: sportsko obrazovawe (obu~ava-we u fizi~kom ve`bawu, razvoj fizi~kih sposobnosti isticawe sportskih navika); takmi~arski sport (aktivno-sti usmerene na postizawe sportskih rezultata); rekrea-tivni sport (sportske aktivnosti usmerene na rekreacijukoja se izvodi samostalno ili u sportskim i drugim orga-nizacijama, kao i {kolska sportska takmi~ewa (sportskatakmi~ewa u~enika i studenata).

Sportski objekat je gra|evina, odnosno prostor (gra|e-vinski objekat, odnosno wegov deo ili ure|ena povr{ina),namewen za sportske aktivnosti, koji moè da ima prate-}i prostor (sanitarni, garderobni, spremi{ni, gledali-{ni i drugi) i ugra|enu opremu (gra|evinsku i sportsku).


Materijalnu bazu i potencijal za daqi razvoj, kako ama-terskog i vrhunskog sporta, tako i sportsko-rekreativnihaktivnosti gra|ana svih uzrasta, na teritoriji 16 beograd-skih op{tina ~ini 17 sportsko-rekreativnih centara, oko600 objekata i oko 1.000 terena i borili{ta za razli~itesportove. Ukupna povr{ina sportskih objekata i terena kra-jem 1996. godine u Beogradu iznosila je oko 2.046.300 m². Povrstama sportskih aktivnosti najvi{e su zastupqeni fud-balski tereni (20%) i tereni za tenis (20%), a slede tereniza ko{arku (18%). Od svih vrsta podloga najvi{e je zastu-pqena trava (74%). Tehni~ka opremqenost postoje}ih sport-skih objekata uglavnom ne zadovoqava potrebne standarde jerje najve}i broj sportskih centara i objekata izgra|en do1976. godine. Stawe sportskih terena i objekata izraèno um² po pojedinim op{tinama ne zadovoqava potrebe potenci-jalnih korisnika. Od ostalih sportskih povr{ina, postoji211 sportskih sala u sastavu {kolskih ustanova, {to, premaraspoloìvim podacima, ukazuje da oko 22% {kola nemajusvoju sportsku salu, te imaju potrebu za kori{}ewem raspo-loìvih sportskih objekata u najblièm okruèwu.

Izuzimaju}i izgradwu nekoliko objekata u privatnomsektoru i sportske hale „Limes” na Novom Beogradu, moèse zakqu~iti da je u proteklom vi{egodi{wem periodu ne-povoqna ekonomska situacija onemogu}ila izgradwu zna-~ajnih i sportskih objekata (atletski stadion, velodrom,autodrom, golf tereni, potrebne sportske hale i dvorane idr.), a rezultirala je uru{avawem prostorne, funkcional-ne i tehni~ke opremqenosti postoje}ih sportsko-rekrea-tivnih objekata tako da su na gotovo svim zna~ajnim objek-tima potrebne mawe ili ve}e opse`ne intervencije da bise u skladu sa me|unarodnim standardima doveli u stawespremnosti za odràvawe vrhunskih takmi~ewa, treningai kondicionih priprema.


4.7.2. Ciqevi

Osnovni ciqevi su:– obezbe|ivawe mreè raznorodno opremqenih i ure|e-

nih sportskih objekata i prostora za masovnije ukqu~iva-we stanovnika u sportsko-rekreativne aktivnosti,

– wihova ravnomernija distribucija u prostoru,– ja~awe komparativnih prednosti Beograda unapre|i-

vawem kvaliteta prirodnih potencijala ({ume, jezera, le-kovite vode, kulturno-istorijski sadràji i dr.) za razno-vrsne oblike rekreativnih aktivnosti (lov, ribolov, turi-zam, {kole sportova, kampusi i sl.),

– o~uvawe, pro{irewe i revitalizacija, podizawe ni-voa kvaliteta i tehni~ke opremqenosti postoje}ih sport-skih objekata, centara, terena, igrali{ta i sadràja uobjektima, a svuda gde je to mogu}e postizawe nivoa kojiomogu}ava me|unarodna takmi~ewa, i

– usagla{enost sa regulativom zemaqa Evropske unije.

Zna~ajni zadaci su:– o~uvawe, rekonstrukcija i vra}awe u funkciju svih

postoje}ih objekata i terena de~jih igrali{ta u okvirudrugih namena (u okviru stambenih blokova, zona poslova-wa, specijalizovanih ustanova i centara),

– zavr{etak zapo~etih objekata,– realizacija novih objekata i sadràja koji imaju za

ciq pravilan razvoj dece i omladine, daqu afirmaciju vr-hunskog sporta, a pri tome su ekonomski isplativi,

– usmeravawe razvoja novih sportskih centara i objeka-ta ka kori{}ewu prirodnih resursa i wihovom daqem una-pre|ewu, i

– ukqu~ivawem obala reka i jezera afirmisati razvojsportova i rekreaciju na vodi.


Ovim planom se zadràvaju postoje}i sportski objektii kompleksi, uz mogu}nost rekonstrukcije i pove}awa teh-ni~ke i prostorne opremqenosti, u skladu sa me|unarod-nim pravilima i propisima za pojedine kategorije sport-skih objekata. Planskim re{ewem formirana je mreàsportsko-rekreativnih objekata i centara na op{tinskomi gradskom nivou koji treba relativno ravnomerno da po-kriju teritoriju grada i omogu}e omasovqavawe rekreativ-nog, takmi~arskog i {kolskog sporta. Ukupno su planira-na oko 32 sportska centra sa ukupnom povr{inom od oko2003 ha. Ovde se mora napomenuti da su ura~unati i speci-fi~no veliki prostori zelenila i akvatorije koje zauzi-maju ostrvo „âpqa” (oko 580 ha), sportsko-rekreativnicentar „Veliko blato” (oko 250 ha), kao i tri planiranagolf terena ukupne povr{ine od oko 300 ha i novi hipo-drom od oko 50 ha.

Nove sportske povr{ine i objekti, kao i de~ja igrali-{ta, planiraju se u okviru prostora posebno opredeqenihza tu namenu, kao i uz sve budu}e de~je ustanove, {kolskeobjekte, stambene zone, zone delatnosti i treba ih obezbe-diti regulacionim planovima i uslovima za ure|ivaweprostora.

Specijalizovani sportsko-rekreativni centri i objek-ti predstavqaju kategoriju specijalizovanih prostora pla-niranih za takmi~arski sport, koji imaju gradski i repu-bli~ki zna~aj, a mogu biti polivalentni, sa vi{enamen-skim sportskim objektima ili specijalizovani za pojedi-ne grane sporta (atletski kompleks, nova ledena dvorana,autodrom, kartodrom, golf tereni, streli{ta i velodrom,dvorane za male sportove i drugo).

Nedostatak sportsko-rekreativnih centara u gradskomprostoru na desnoj obali Save i Dunava nadoknadi}e se nabanatskoj strani formirawem novih zna~ajnih zona, kao{to je formirawe sportsko-rekreativnog centra na loka-ciji „Veliko blato” kojim bi se afirmisali prirodni sa-dràji za sve oblike neorganizovane rekreacije, stvaraweturisti~ko-rekreativnog kompleksa „âpqa” na levoj oba-li Dunava, kao i aktivirawem priobaqa Save i Dunava raz-

li~itim vidovima rekreacije i sportova na vodi. Planirase i organizacija SRC u zale|u Maki{kog poqa, SRC naMili}evom brdu, mogu}eg prostora rezervisanog za golfizme|u planirane obilaznice i naseqa Ru{aw i izme|u na-seqa Kote` i Bor~a (ukupno 200 ha, koji su prikazani kaopovr{ine za sport i rekreaciju), atletskog kompleksa iSRC u Novom Beogradu (iza naseqa u ul. Dr Ivana Ribara)i turisti~ko-rekreativnog kompleksa Srema~ki rt (28 ha).

U prvom planskom periodu razvoj sportsko-rekreativ-nih objekata treba usmeriti ka rekonstrukciji, obnovi, do-gradwi postoje}ih kapaciteta i to tako da objekti koji ve}imaju za to preduslove dovedu do standarda propisanih zame|unarodna takmi~ewa, a ostali da pruè mogu}nost kva-litetnih treninga, priprema, lokalnih takmi~ewa i raz-li~itih sportskih kao i rekreativnih aktivnosti. Prena-menom „napu{tenih” ili neaktivnih industrijskih halaili hangara dobili bi se prostori za borila~ke sportove,gimnasti~ke sale i sale za stoni tenis, kuglawe i drugo. Uistom periodu treba stvoriti planske preduslove za iz-gradwu novih sportsko-rekreativnih centara i kapitalnihsportskih objekata (atletski kompleks, kuglana, vesla~kikompleks na Adi Ciganliji i dr.).

4.7.4. Vrste prostora namewenih sportu

U ovom GP postoje, posmatrano sa morfolo{kog stano-vi{ta, dve osnovne vrste fizi~kih struktura koje su name-wene sportu. Jedno su sportski objekti i kompleksi u grad-skom tkivu u kome dominiraju izgra|ene strukture (stadio-ni, sportski centri, sportske dvorane, kompleksi bazena isl.), a drugo su kompleksi u kojima dominira zelenilo (kao{to su Ko{utwak, Ada Ciganlija i sl.).

Sportski objekti se u ovom GP dele, po tipu organizo-vawa sportskih aktivnosti, na:

– rekreativne sportske objekte,– takmi~arske sportske objekte, i– {kolske sportske objekte.

4.7.5. Rekreativni sportski objekti

U zavisnosti od oblika rekreativne, odnosno sportskeaktivnosti gra|ana (potencijalnih korisnika), ovi objek-ti dele se u dve kategorije:

– sportske povr{ine za aktivnosti usmerene na rekre-aciju koja se izvodi samostalno – spontana rekreacija:{etwa, zabava, igra, razonoda, odmor u prirodi, plivawe isun~awe i sl., i

– sportske povr{ine za aktivne oblike rekreacije, od-nosno sporta, koji se odvijaju u sportskim i drugim orga-nizacijama ili za to posebno ure|enim povr{inama, pro-storijama i objektima.

U prvu kategoriju spadaju one sportske povr{ine i pro-stori koji ne iziskuju posebno izgra|ene i opremqene po-vr{ine i objekte. Ove aktivnosti odvijaju se u okviru: jav-nih zelenih povr{ina, {uma, parkova, rezervata prirode,izleti{ta u rubnoj i vangradskoj zoni, priobaqu, obalamareka i jezera. Po pravilu se ne normiraju. Za sve navedeneprostore imperativ je o~uvawe prirode. Za potencijalnekorisnike stepen atraktivnosti kvalitativno se uve}avapa`qivo odabranim sadràjima koji bi se inkorporiraliili afirmisawem zate~enih prirodnih potencijala kojibi se u~inili lako dostupnim: vidikovci i osmatra~nice,pe{~ane plaè, tereni za lov i ribolov, kaptirani izvo-ri, lekovite vode, istorijski i etnografski zna~ajna me-sta, spomenici prirode, trim staze, staze zdravqa, staze zarekreativni biciklizam, nacionalni restorani, plani-narski i lova~ki domovi, ure|eni kampovi. Za ovaj obliksportsko-rekreativnih aktivnosti posebno su zna~ajni{umski kompleksi. Od gradskih {uma posebno su zna~ajne:Manastirska {uma, Bawi~ka {uma, Top~ider, Ko{utwak,Zvezdarska {uma, {ume u priobaqu Save i Dunava, a od pri-gradskih {uma za rekreaciju i sport posebno treba aktivi-rati Lipovi~ku {umu, Srema~ki rt, Stepin gaj, {umu Go-rica kao i podru~je Avale. [ume u dubqem zale|u Beograda


podesne su za sportski, privredni i turisti~ki lov (Gube-reva~ke {ume...).

U drugu kategoriju spadaju sportski objekti, sportskaigrali{ta, fitnes centri i sale, teretane i prostori zarekreaciju, obu~avawe, treninge, pripreme za takmi~ewa,kao i takmi~ewa na lokalnom nivou ili op{tinska, grad-ska i me|ugradska. Mogu biti otvoreni, zatvoreni, speci-jalizovani za odre|eni sport ili polivalentni. Mogu bi-ti u okviru sportsko-rekreativnih centara ili drugih na-mena (stanovawe, delatnosti) i sadrè igrali{ta za fud-bal, ragbi, hokej, tenis, ko{arku, rukomet i sl., sportskehale, bazene, objekte za gimnastiku, borila~ke sportove,stoni tenis, kuglawe i drugo. Sportsko-rekreativni cen-tri su u funkciji sportskih aktivnosti gra|ana, treninga,priprema i takmi~ewa sportista, nastave fizi~kog obra-zovawa i sportske {kole, korektivne gimnastike, sportskeakcije i manifestacije i zdravstvene za{tite za korisni-ke sportskih centara. Mogu ih osnivati pravna ili fizi~-ka lica, a imaju javni ili selektivni (klupski) reìm ko-ri{}ewa. Ove jedinice mogu se kombinovati sa svim vrsta-ma namena i objekata.

Postoje}i sportsko-rekreativni centri se zadràvaju.Planirani sportsko-rekreativni centri na nivou op{ti-na normiraju se sa minimumom ukupne povr{ine 4 m² postanovniku i 1,2 m² po stanovniku korisne povr{ine, apreporu~uje se i vi{e, ukoliko se ukaè potreba, interesili mogu}nosti.

Dozvoqava se ru{ewe dotrajalih objekata, izgradwanovih objekata, dogradwa, nadgradwa, rekonstrukcija,adaptacija, upotpuwavawe potrebnim sportskim sadrà-jima – otvorenim ili zatvorenim sportskim objektima.Na lokacijama predvi|enim za sportske komplekse iliobjekte ne dozvoqava se privremena izgradwa objekatadruge namene koja nije u funkciji sporta. Do privo|ewakona~noj nameni na lokacijama za sport i rekreaciju mo-gu se privremeno ure|ivati i graditi samo sportska igra-li{ta i objekti.

Postoje}e sportsko-rekreativne povr{ine i de~ja igra-li{ta u okviru ure|ivawa stambenih blokova zadràvaju sei ne dozvoqava se wihova prenamena u druge namene. Po-stoje}e sportske povr{ine i de~ja igrali{ta ili one kojesu planirane vaè}im planskim dokumentima a nisu rea-lizovane, treba definisati u okviru javne ili posebneparcele sa javnim reìmom kori{}ewa. Dozvoqeni su iz-gradwa, rekonstrukcija, adaptacija i popravka de~jih isportsko-rekreativnih igrali{ta u stambenom bloku.Omogu}ava se i izgradwa sportskih terena u privatnomvlasni{tvu (fitnes klubovi, teniski tereni, kuglane, ba-zeni i dr.). U zavisnosti od potreba potencijalnih kori-snika, mogu}e je sportske terene i objekte realizovati i uokviru komercijalnih zona, radnih zona ili kompleksa, tu-risti~kih objekata i kompleksa i dr.

Tabela 70:Pregled minimalnih standarda za de~ja igrali{ta i sportske povr{ine u zoni kolektivnog stanovawa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Maksimalno Minimalno

Naziv povr{ine udaqewe potrebnapovr{ina

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––m m²/stan.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Igrali{ta za decu od 3 do 6 god. 50 – 300 0,40––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Igrali{ta za decu od 6 do 11 god. 50 – 500 0,60––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Igrali{ta i sportske povr{ine za decu od 11 do 14 god. 100 – 1.000 1––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Igrali{ta i sportske povr{ine za uzrast iznad 14 god. 1.000 – 1.500 4––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Normativi su dati na nivou preporuka za minimalnestandarde i odnose se na prate}e rekreativne sadràjestambenih celina.

4.7.6. Takmi~arski sportski objekti

Takmi~arski sportski objekti, odnosno prostori ilikompleksi, dele se u dve podvrste specijalizovanih objeka-ta, odnosno kompleksa, i to:

– specijalizovane sportske komplekse na otvorenomprostoru koji zahtevaju velike ure|ene komplekse koji omo-gu}avaju sportske i takmi~arske aktivnosti, ali ne zahte-vaju velike posebno ure|ene prostore za publiku, i

– specijalizovane sportske objekte za organizovawesportskih takmi~ewa i sportskih manifestacija na naci-onalnom i internacionalnom nivou, koji zahtevaju velikikapacitet prostora za publiku i sloène gra|evine i in-frastrukturu.

U prvu kategoriju spadaju: golf tereni, streli{ta, lo-vi{ta, akvatorije za nauti~ke sportove i sl.

Golf tereni su predvi|eni na lokaciji izme|u naseqaResnik i Ru{aw, na lokaciji Pe}ani – Umka i levoj obaliDunava, izme|u naseqa Kote` i Bor~a. Imaju}i u vidu da sugolf tereni prevashodno zelene povr{ine, podizawe iure|ivawe ovih terena moè se vr{iti i u okviru drugihodgovaraju}ih zelenih povr{ina koje }e se naknadno utvr-diti izradom posebnih studija podobnosti.

Streli{ta. Zadràva se postoje}e streli{te kod Careve}uprije. Postoje}e streli{te u Mirijevu zadràva se i pred-vi|a potpuna obnova i osavremenivawe uz uslove ostvariva-wa maksimalnih mera bezbednosti. Centralno streli{te uzoni izme|u {ume Srema~ki rt i Ibarske magistrale trebada zadovoqi sve oblike sportskih i takmi~arskih zahteva.

Akvatorije i pristani za nauti~ke i motonauti~kesportove (veslawe, kajaka{tvo, jedrewe jedrilicama, jedre-we na dasci, skijawe na vodi, jet-ski) formira}e se ure-|ivawem priobalnog pojasa Zemuna, Novog Beograda, Dor-}ola, Vi{wi~ke bawe i daqe prema Grockoj.

Sportski ribolov odvija}e se u okviru kanala u rubnojzoni grada na postoje}im jezerima i Savi i Dunavu.

Ovi kompleksi se normiraju i defini{u prema sport-skim propisima i pravilima za datu kategoriju sportskihborili{ta u skladu sa pravilnicima nadle`nih sportskihorganizacija, nacionalnih i me|unarodnih saveza u obla-sti datog sporta.

Svojom organizacijom, sadràjima i na~inom kori{}e-wa ne smeju ugroziti ili pogor{ati ìvotnu ili prirod-nu sredinu (npr. za streli{ta je obavezna izrada balisti~-kih projekata overenih od nadle`nih institucija, za golfigrali{te analiza uticaja na ìvotnu sredinu).

Sadràj, veli~ina, kapacitet, oprema i sl. za planira-ne sportske objekte defini{u se na osnovu Zakona o spor-tu, sportskim propisima i pravilima nadle`nih sport-skih organizacija, nacionalnih, odnosno me|unarodnih sa-veza u oblasti date kategorije sporta. Objekti i komplek-si moraju biti snabdeveni odgovaraju}om infrastruktu-rom, povr{inama za parkirawe ili garaìrawe. Zelenilou kompleksu iznosi minimum 40% od ukupne povr{ine. Ovopravilo vaì za nove sportske centre sa prete`no otvore-nim sportskim terenima.

Dozvoqeni radovi na postoje}im objektima i parcelisu: ru{ewe neodgovaraju}ih objekata, izgradwa novih obje-kata, rekonstrukcija, adaptacija i popravka, nadzi|ivaweobjekata, dogradwa postoje}ih objekata, izgradwa otvore-nih sportskih terena, ure|ivawe zelenih povr{ina, iz-gradwa podzemnih garaà ili parkinga.

Specijalizovani sportski objekti koji zahtevaju sloè-ne gra|evine i infrastrukturu jesu: stadioni za atletiku,fudbal, ragbi, hokej na travi, tenis i sl., dvorane i pala-te sportova za ko{arku, rukomet, odbojku, stoni tenis, gim-nastiku, borila~ke sportove i drugo, veledromi, autodro-mi, hipodromi, piste za karting, olimpijski bazeni, lede-ne dvorane i drugo.


Predvi|eni novi specijalizovani objekti i kompleksi su:Atletski kompleks – specijalizovani kompleks za raz-

voj vrhunskog sporta – atletike (na lokaciji zapadno odulice Dr Ivana Ribara), sadrì: atletski stadion, pomo}-ni teren sa atletskom stazom, bacali{te, halu za atletiku,hotel i sve potrebne sadràje u funkciji sporta;

Nova ledena dvorana i kuglana – na lokaciji u deluBloka 67, pored {kolskog centra u Novom Beogradu;

Autodrom – mawi kompleks staza za trke automobila irazvoj automobilskog i motociklisti~kog sporta mogu}e jeorganizovati u zoni izme|u Aerodroma „Beograd” i autopu-ta, u okviru kompleksa predvi}enog za sport i rekreaciju.U okviru kompleksa, mogu}a je izgradwa kartodroma, kao istaza za ostale auto-moto trke sa svim prate}im sadràji-ma prema propisanim standardima.

Za formirawe kompleksa autodroma ranga evropskih isvetskih takmi~ewa najvi{e klase potrebno je odrediti iopremiti lokaciju izvan podru~ja Generalnog plana Beo-grada, a u okviru podru~ja grada Beograda, ukoliko se pru-ì mogu}nost za preuzimawe i ovog nivoa.

Kartodrom – jedna od lokacija je u okviru specijalizo-vanih centara kod Aerodroma „Beograd”. Druga lokacija jeu okviru planiranog SRC na Adi Huji.

Velodrom – biciklisti~ka pista mogu}a je na lokcijiSRC „Vidikovac” ili u okviru drugog sportsko-rekreativ-nog centra gde za to postoje prostorne mogu}nosti;

Centar za kowi~ki sport i trke – zadràva se postoje-}i hipodrom kod Careve }uprije. Lokacija drugog centra za

kowi~ki sport i trke planirana je na banatskom pravcu uzoni Sportsko-rekreativnog kompleksa „Veliko blato”.

4.7.7. [kolski sportski objekti

Uz osnovne, sredwe i visoke {kole planirane su po-krivene i otvorene povr{ine za {kolski sport.

Izrazit je deficit sportskih objekata u okviru visoko-{kolskih ustanova. Studenti za sport i rekreaciju koristeobjekte u Sportskom centru „Ko{utwak” za koji se plani-ra izgradwa, dogradwa, rekonstrukcija i pro{irewe sadr-àja. Postoje}i Studentski centar na Beànijskoj kosiplanira se za pro{irewe do ulice To{in bunar, uz mogu}-nost izgradwe otvorenih i zatvorenih sportskih objekatai prate}ih sadràja u funkciji sporta.

Sportski kampovi se planiraju u podru~ju kvalitetneìvotne sredine ({umskih kompleksa, obala reka, podru~jasa termalnim i lekovitim vodama i sl.). U funkciji susportskog obrazovawa, kondicionih priprema sportista,rekreacije, rekreativnog turizma i sl. Mogu biti specija-lizovani za odre|ene sportske discipline ili polivalent-ni. Mogu imati lokalni ili regionalni zna~aj. Dozvoqenaizgradwa sportskih objekata, terena i prate}ih sadràja:medicinski centar, hotel, centar za snabdevawe i sl.

[kolski objekti se tako normiraju da omogu}e redovno od-vijawe nastave fizi~kog vaspitawa. U skladu sa kapacitetom{kole (broja razreda), minimalna pokrivena povr{ina za fi-zi~ku kulturu mora da se sastoji iz prostora za ve`bawe mi-nimum 32 h 18 h 7 m visine i prate}ih pomo}nih prostorija.


Tabela 71:Rekapitulacija povr{ina planiranih sportsko-rekreativnih centara

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Red. br. Naziv lokacije SRC Namena Povr{. ha Napomena–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Kamendin Polivalentni sadràj 26 Naseqski SRC2. Belarica Marina, sport. na vodi 0,8 Naseqski SRC3. Blok 44 Polivalentni sadràj 7 Naseqski SRC4. Zapadno od ulice Dr Ivana Ribara Polivalentni sadràj 34,6 Gradski SRC5. Sur~in Polivalentni sadràj 28,3 Naseqski SRC6. Pregrevica Polivalentni sadràj 3,8 Naseqski SRC7. @eleznik Polivalentni sadràj 33 Gradski SRC8. Srema~ki rt Polivalentni sadràj 28 Gradski TSRC9. Cerak Polivalentni sadràj 6,3 Naseqski SRC

10. Vidikovac Polivalentni sadràj 47 Gradski SRC11. Miqakovac Polivalentni sadràj 15 Naseqski SRC12. Srem~ica Polivalentni sadràj 8 Naseqski SRC13. Kumodra` – Torlak Polivalentni sadràj 7,714. Resnik – akumulacija Polivalentni sadràj 1015. Ada Huja Motonauti~ki centar,

marina i sl. 10 Specijaliz. SC16. Mili}evo brdo Polivalentni sadràj 46,4 Gradski SRC17. Rakovica – Skojevska Polivalentni sadràj 9 Naseqski SRC18. Rakovica Polivalentni sadràj 3,5 Naseqski SRC19. Ostru`nica Polivalentni sadràj 4 Naseqski SRC20. Umka Polivalentni sadràj 5 Naseqski SRC21. Ru{aw – Resnik Golf teren 9o Specijaliz. SC22. Pe}ani – Umka Golf teren 116 Specijaliz.SC23. Kote` – Bor~a Golf teren 103 Specijaliz.SC24. Kote` Polivalentni sadràj 12 Naseqski SRC25. Streli{te Srema~ki rt Sportsko streli{te 28 Specijaliz. SC26. Radmilovac Polivalentni sadràj 1,4 Turist.-rekr. cen.27. Ov~a Polivalentni sadràj 16 Gradski SRC28. Bor~a Polivalentni sadràj 20 Naseqski SRC29. Veliko blato Rekreacija 350 Gradski SRC30. Ostrvo âpqa Polivalentni sadràj 582 Gradski TSRC31. Krwa~a Centar za kowi~ki sport i trke 51,6 Specijaliz. SC32. Blok 67 Ledena dvorana 5 Gradski SRC

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Osim pomenutih lokacija i planiranih sportsko-re-kreativnih centara, veliki potencijal za razvoj sporta irekreacije planiran je u sportsko-rekreacionim zonama navelikom broju lokacija. Po{to u ovim zonama dominira ze-lenilo u raznim oblicima, one su kao povr{ine prikazanei bilansirane u okviru zelenila, ali su posebnom oznakomna grafi~kim prilozima ozna~ene kao sportsko-rekrea-tivne zone u sektorskoj karti. Planirano je 15 ovakvih lo-kacija sa ukupno 2.003 ha a najzna~ajnije i najkarakteri-sti~nije su: Ada Ciganlija, Veliko ratno ostrvo, Ada Hu-ja, novo ostrvo „âpqa”, Veliko blato izme|u Krwa~e iOv~e, zone sa obe strane autoputa, zona u Batajnici, Resni-ku i na Savskoj terasi. Lokacije predvi|ene za mogu}egolf terene prikazane su u ovoj kategoriji povr{ina.

4.8. Sistem zelenih povr{ina

Poseban sistem, koji je predloèn u Generalnom planuBeograda, jeste sistem zelenila. Wega ~ine delovi u razli-~itom vlasni{tvu, po~ev od prigradskih {uma, privatnih{uma i {ikara, gradskih {uma, gradskih ba{ta, prekogradskih parkova, do drvoreda u pojedinim ulicama. Za raz-liku od mnogih drugih gradskih sektora, ~iji su finansi-rawe i izgradwa regulisani razli~itim merama, sistemjavnog zelenila, mada predstavqa klimatsku infrastruktu-ru, nema iza sebe ni finansijske ni pravne mehanizme re-alizacije. U tom smislu, Beograd }e morati da donese nizpropisa kako bi se obezbedila realizacija ovog sistema.Realizacija dela sistema moè da bude na komercijalnojbazi, ali jedan deo mora da bude ugra|en u razli~ite prav-ne i finansijske procedure grada.

Ova namena definisana je prvenstveno sa stanovi{tazemqi{nog pokriva~a – zelenila, a ne sa stanovi{ta ak-tivnosti koje se na tim zemqi{tima obavqaju. U tom smi-slu je ova namena druga~ija od ostalih koje u sebi spajaju iodre|enu delatnost i odre|ene fizi~ke strukture koje tojdelatnosti sluè.


Broj~ani podaci postoje}ih zelenih povr{ina su slede-}i: samostalnih gradskih zelenih povr{ina ima oko 1.557ha, od ~ega parkova oko 311 ha, skverova oko 19 ha, zoovrt ibotani~ka ba{ta 9 ha, gradskih {uma oko 748 ha i grobaqaoko 470 ha. Zelenilo du` putne mreè zauzima povr{inuod 554 ha. Drugih prigradskih i vangradskih zelenih povr-{ina ima oko 9.655 ha, od ~ega rasadnika oko 152 ha, pri-gradskih {uma oko 3.610 ha, {uma i {ikara oko 2.462 ha, za-{titnih {uma oko 729 ha, {uma forlanda oko 1.466 ha, {u-ma ada oko 518 ha, neure|enog zemqi{ta, kopova, deponijaoko 398 ha i zamo~varenog zemqi{ta oko 320 ha. Premabroj~anim podacima JKP „Zelenilo” – Beograd, zelenilastambenih naseqa ima oko 1.082 ha, drvoredi su zastupqe-ni u 576 ulica, a uli~ni travwaci u 143 ulice.

Koncepcija i organizacija dana{weg sistema zelenihpovr{ina grada postavqena je prethodnim generalnim ur-banisti~kim planovima. Realizacija ovih planova odvija-la se veoma neujedna~eno, tako da do danas nije ostvarenplanovima predvi|en celoviti sistem zelenih povr{inagrada. Postoje}i sistem karakteri{e usitwenost, nepove-zanost i neravnomeran raspored zelenih povr{ina. Prodo-ri zelenila u grad nemaju veze sa {umama u zale|u, a i same{ume u zale|u nisu me|usobno povezane. Tako|e, u dugom pe-riodu zapostavqeno je wihovo odràvawe i podizawe. Iz-gradwa trajnih i privremenih objekata gotovo na svim po-stoje}im ili planom predvi|enim zelenim povr{inamaima za posledicu wihovu degradaciju i gubitak {anse zarealizaciju celovitog sistema zelenila grada, {to je pret-postavka za ostvarivawe wegovih mnogobrojnih funkcija.

U Beogradu danas ima 18,45 m²/st. zelenih povr{ina.Obra~unom m²/st. obuhva}eni su parkovi i skverovi, zele-nilo stambenih naseqa i zelenilo sa rekreacijom u odno-su na 1.320.000 stanovnika Beograda. Pretpostavka je da je

stvarni odnos niì od obra~unatog usled izgradwe pri-vremenih i trajnih objekata na wima, {to zbog nedostatkapouzdanih podataka nije uzeto u obzir. Tako|e, u central-nim delovima grada taj odnos je znatno niì. Na op{tiniVra~ar, na primer, ima svaga 2,41 m²/st. zelenih povr{ina.

4.8.2. Ciqevi

Op{ti ciqevi razvoja sistema zelenila su:– za{tita unutargradskih zelenih povr{ina i vangrad-

skih {uma u wihovim postoje}im granicama,– za{tita {uma forlanda i re~nih ada,– za{tita ostataka mo~vara, bara i vla`nih podru~ja,– povezivawe postoje}ih {uma u zeleni prsten oko grada,– ostvariti vezu prstena sa uòm teritorijom grada,– ostvariti umreèni sistem zelenih povr{ina kori-

{}ewem linijskih veza izme|u postoje}ih i planiranih ze-lenih povr{ina,

– povezati sistem gradskog zelenila sa regionalnim{umama,

– izdvojiti nova podru~ja za{tite prirode,– u podru~jima intenzivne poqoprivrede predvideti

po{umqavawa u funkciji vetroza{tite, za{tite od emisi-ja i integralne za{tite prirode,

– u zonama vodoza{tite posti}i visok procenat po{u-mqavawa,

– revitalizovati male gradske vodotoke uz wihovo vi-{efunkcionalno kori{}ewe (retenzije, zelene veze sa re-kreacionim podru~jima u okolini grada i dr.),

– sanirati {ire priobalno podru~je Save i Dunava, uzosloba|awe od neodgovaraju}ih namena i sadràja i for-mirati kontinualno linijsko zelenilo na delovima obalegde je to mogu}e,

– na uòj teritoriji grada urbanom obnovom formira-ti nove mawe zelene povr{ine i linijsko zelenilo, i

– gradske neure|ene povr{ine koje nisu namewene iz-gradwi urediti kao javne zelene povr{ine.


Ukupno se planira oko 9.000 ha novih zelenih povr{i-na, od ~ega parkova oko 86 ha, gradskih {uma oko 2.432 ha,grobqa oko 90 ha, zelenila du` putne mreè oko 50 ha, pri-gradskih {uma oko 3.802 ha i za{titnih {uma oko 5.644 ha.Broj~ani podaci postoje}ih i novoplaniranih zelenih po-vr{ina su slede}i: samostalnih gradskih zelenih povr{i-na planira se oko 4.165 ha, od ~ega parkova oko 397 ha, skve-rova oko 19 ha, zoovrt i botani~ka ba{ta 9 ha, gradskih {u-ma oko 3.180 ha i grobqa oko 560 ha. Zelenilo du` putnemreè zauzima}e povr{inu od 600 ha. Drugih prigradskihi vangradskih zelenih povr{ina, zajedno sa postoje}im,bi}e oko 16.102 ha, od ~ega rasadnika oko 87 ha, prigrad-skih {uma oko 7.412 ha, za{titnih {uma oko 6.373 ha, {u-ma forlanda oko 1.715 ha i {uma ada oko 518 ha.

Najve}i procenat novopodignutih zelenih povr{ina i{uma predvi|a se u {umadijskom delu Beograda, gde je pla-nirano podizawe oko 5.143 ha ili 57%. U banatskom deluBeograda novoplanirane zelene povr{ine zauzimaju oko 406ha ili 4,5%, a u sremskom delu Beograda 2.670 ha ili 29,6%.U priobaqu Dunava i Save planirano je novih oko 803 haili 8,9 %. U Centralnoj zoni grada, pored planiranih par-kova, predvi|a se podizawe novih drvoreda, zelenih veza, ma-wih zelenih povr{ina, ure|ivawe pe{a~kih zona i dr.

Koncepcija i organizacija sistema zelenih povr{ina,koja je postavqena u prethodnim generalnim planovima, uovom GP podràna je i pro{irena. Naime, formirawe si-stema zelenih povr{ina, za razliku od nekih drugih sekto-ra, zahteva decenije usmerenog rada. Glavna odlika zami-sli ure|ivawa sistema zelenila jeste formirawe za{tit-nog zelenog prstena oko grada i wegovo povezivawe, prekozelenih prodora, sa zelenim povr{inama uè teritorijegrada. Planskim re{ewem predvi|eno je povezivawe posto-je}ih zelenih povr{ina i wihovo dopuwavawe u ciqu for-mirawa sistema zelenila grada.


Nova po{umqavawa van kontinualno izgra|enog delagrada predvi|ena su na erodiranim, strmim, neplodnim,nestabilnim i terenima zna~ajnim za podizawe vetroza-{titnih pojaseva, kao i na pravcima divqe izgradwe. Po-stoje}e {ume dobijaju status gradskih i prigradskih {umasa prioritetnom za{titnom i rekreacionom funkcijom. Usevernim ravni~arskim podru~jima predvi|eno je formi-rawe mreè poqoza{titnih pojaseva, za{titnih pojasevadu` saobra}ajnica i oko industrijskih zona. Du` obalaSave, Dunava i krune zemunskog lesnog odseka, gde je to mo-gu}e, planiraju se novo linijsko zelenilo i zeleni kori-dori. U zonama za{tite voda predvi|eno je podizawe novihza{titnih {uma. Du` dolina malih gradskih vodotokaplanirani su prodori zelenila sa vi{enamenskim kori-{}ewem.

U okviru kontinualno izgra|ene teritorije grada ne-ravnomerni raspored zelenih povr{ina delimi~no }e seuravnoteìti urbanom obnovom i prenamenom prostora –formirawem novih parkova, skverova, mawih zelenih povr-{ina, linijskog zelenila, kao i objediwavawem i ure|iva-wem unutra{wih dvori{ta zatvorenih blokova. Gradskeneure|ene povr{ine, koje nisu namewene izgradwi ili }eu dugom periodu biti neizgra|ene, uredi}e se kao javne ze-lene povr{ine.

Planom je predvi|eno da kategorija {uma i {ikara dobi-je status prigradskih, gradskih ili za{titnih {uma. Neure-|eno zemqi{te dobija nove namene. Zamo~varena zemqi{tanalaze se u kategoriji forlanda i za{titnog zelenila.

Stawe degradacije sistema zelenih povr{ina grada na-me}e potrebu sprovo|ewa urgentnih mera kao {to su: ukla-wawe privremenih objekata i divqih deponija sa svih ka-tegorija zelenih povr{ina, revitalizacija i nega ve} po-stoje}ih gradskih zelenih povr{ina, pripreme za sprovo-|ewe mera nege i konverzije izdana~kih {uma u vi{i uzgoj-ni oblik, sanirawe klizi{ta, po{umqavawe na pravcu di-vqe izgradwe i po{umqavawe u zanama za{tite voda. U pr-vom planskom periodu planirano je podizawe 1.000 ha no-vih za{titnih i rekreacionih {uma.

Realizacija sistema zelenih povr{ina podrazumevapromenu wihovog statusa od podre|ene u primarnu gradskuinfrastrukturu. Pored normativa koji kontroli{u sistemplanirawa, neophodna je izrada gradske „zelene regulati-ve”. Koncepcija i organizacija sistema zelenih povr{inarealizova}e se daqim planskim razradama, detaqnim stu-dijama, snimawem i valorizacijom postoje}ih i potenci-jalnih zelenih povr{ina i stawa ìvotne sredine.

4.8.4. Tipovi zelenih povr{ina

Zelene povr{ine grada obuhvataju vrlo {iroki spektartipova. U razvijenim urbanim sredinama ti razli~iti ti-povi me|usobno su povezani tako da ~ine jedinstvenu mreùgradskog zelenila. Pored ovih, mawe ili vi{e javnih pro-stora, postoje i vrlo zna~ajne zelene povr{ine koje su veza-ne za stanovawe, industriju, specijalizovane centre, op{tegradske centre, sportske objekte, saobra}aj i poqoprivre-du. Tu su tako|e i posebni zeleni kompleksi u koje ulaze zo-olo{ki vrt, Botani~ka ba{ta „Jevremovac” kao ogledna po-vr{ina Biolo{kog fakulteta, rasadnici, izlo`be cve}a,arboretum [umarskog fakulteta, ostale ogledne povr{ineBiolo{kog fakulteta i Instituta za kukuruz i sl.

Planirani sistem zelenih povr{ina grada organizujese tako|e i uz pomo} drugih tipova zelenih povr{ina kojese nalaze uz neki od osnovnih gradskih sektora:

– zelene povr{ine uz objekte kolektivnog i individu-alnog stanovawa,

– zelene povr{ine uz javne slu`be, specijalizovanecentre i objekte,

– zelene povr{ine uz komercijalne delatnosti i op{tegradske centre,

– zelene povr{ine uz industrijske i proizvodne zone,– zelene povr{ine du` kolskog, pe{a~kog i bicikli-

sti~kog saobra}aja,

– druge prigradske i vangradske zelene povr{ine (pod-ru~ja za{tite prirode, poqoza{titni pojasevi, rasadnici).

U GP Beograda identifikovani su i planirani slede-}i tipovi zelenih povr{ina koje ulaze u jednistven si-stem:

– re~na ostrva ili ade,– mo~vare,– parkovi,– skverovi,– drvoredi,– zeleni koridori,– {ume,– grobqa,– posebni zeleni kompleksi,– neure|ena zemqi{ta, kopovi, deponije sa posebnim

stawem zelenila,– tretman komunalnog ~vrstog otpada sa posebnim oba-

vezama rekultivacije.

4.8.5. Re~na ostrva ili ade

Pod re~nim ostrvima ili adama podrazumevaju se obli-ci nastali nagomilavawem re~nog nanosa u koritima rav-ni~arskih reka. Na teritoriji Generalnog plana, u korituDunava i Save, nalazi se vi{e takvih ostrva:

– Veliko i Malo ratno ostrvo (u statusu prethodne za-{tite kao rezervat i/ili predeo izuzetnih odlika);

– Ada Ciganlija – rekreaciono podru~je grada (eviden-tirana povr{ina od strane Zavoda za za{titu prirode Sr-bije kao podru~je sa prirodnim vrednostima od zna~aja zao~uvawe kvaliteta ìvotne sredine);

– Ada Me|ica – rekreaciono podru~je grada (evidenti-rana povr{ina od strane Zavoda za za{titu prirode Srbi-je kao podru~je sa prirodnim vrednostima od zna~aja zao~uvawe kvaliteta ìvotne sredine);

– Ada Huja – deo ade deponija sa industrijom i deo podautohtonom vegetacijom (evidentirana povr{ina od straneZavoda za za{titu prirode Srbije kao podru~je sa prirod-nim vrednostima od zna~aja za o~uvawe kvaliteta ìvotnesredine);

– ostale ade na Savi i Dunavu (evidentirana povr{inaod strane Zavoda za za{titu prirode Srbije kao podru~je saprirodnim vrednostima od zna~aja za o~uvawe kvalitetaìvotne sredine).

Predloèno je da Malo i Veliko ratno ostrvo dobijustatus predela izuzetnih odlika (u saglasnosti sa statusomwegove prethodne za{tite). Ograni~eno je {irewe plaèi prate}ih objekata na ostrvu. Na Adi Ciganliji zadrà-vaju se postoje}i sportski objekti i tereni, uz mogu}nostdelimi~nog {irewa sportskih sadràja. Ada Me|ica zadr-àva postoje}e namene. Na Adi Huji planira se izgradwacentra za motonauti~ke sportove, kartodroma, mawe mari-ne i dr. Ostale ade na Savi i povremene na Dunavu zadrà-vaju se u prirodnom stawu i wihovoj prirodnoj dinamici.Planom je predvi|eno i formirawe novog ostrva na levojobali Dunava sa sportskim, zabavnim i rekreacionim sa-dràjima.

Pri planirawu re~nih ostrva ili ada, kao i novogostrva, vaè slede}i uslovi:

Malo i Veliko ratno ostrvo – predvideti mere obnovepostoje}ih bara i mo~vara (produbqivawe i spajawe sa Duna-vom), za{tititi postoje}u priobalnu vegetaciju, re{iti pre-~i{}avawe otpadnih voda sa objekata kupali{ta na samommestu izliva odgovaraju}im sistemima za pre~i{}avawe.

Ada Ciganlija i Ada Me|ica – pove}ati atraktivnostade u zimskom periodu, {umu obnavqati vrstama koje pri-padaju dana{woj potencijalnoj vegetaciji ade, re{iti pro-blem otpadnih voda.

Ada Huja – za{tititi postoje}u autohtonu vegetaciju ade.Novo ostrvo „âpqa” – prilikom formirawa novih na-

mena maksimalno zadràti i za{tititi postoje}u autohtonuvegetaciju i postoje}e barske i mo~varne ekosisteme, {umuobnavqati vrstama koje pripadaju dana{woj potencijalnoj


vegetaciji forlanda, za{tititi postoje}u vegetaciju for-landa u maksimalno mogu}oj {irini kako bi se zadrào da-na{wi izgled leve obale Dunava, predvideti postepenu za-menu plantaà topola vrstama dana{we prirodne potenci-jalne vegetacije, planirati minimalni odnos povr{inamapod {umom i slobodnim povr{inama od 60: 40 %.

Na postoje}im i novoplaniranim re~nim ostrvima iliadama mogu}a je rekonstrukcija, modernizacija i delimi~-na izgradwa novih sportskih objekata (Ada Ciganlija iAda Huja). Tehni~ke intervencije (npr. produbqivawe i~i{}ewe zaraslih bara) obavqati iskqu~ivo u funkcijiwihovog odràvawa i za{tite (odstrawivawe bagremcaAmorpha fruticosa). Dozvoqeno je ure|ivawe saglasno pred-vi|enoj nameni i opremawe objektima iskqu~ivo u funk-ciji za{tite, rekreacije i odràvawa. Ostali uslovi de-fini{u se odgovaraju}im planskim aktom.

4.8.6. Mo~vare, bare i ritovi

Pod barama se podrazumevaju staja}e vode u kojima nijeizraèna dubinska zona. îtava povr{ina moè da budenaseqena vegetacijom litorala. Bare su postojane i samoizuzetno delimi~no ili potpuno presu{uju. Pod mo~varamase podrazumevaju zemqi{ta ~iji su gorwi slojevi, usledprisustva staja}e ili sporoteku}e vode, stalno vla`ni. Uwima se razvija specifi~na higrofilna vegetacija prila-go|ena ìvotu u uslovima veoma vla`ne i anaerobne pod-loge. Pod ritovima se podrazumevaju povr{ine koje su sa-mo povremeno pod vodom. U stvari, ritovi pripadaju plav-nim livadama na kojima se razvija zemqi{te sa vrlo izra-zitim humusnim akumulativnim slojem.

U vodoplavnim nizijskim podru~jima Dunava i Save da-nas se nalaze samo ostaci nekada{wih bara, mo~vara i ri-tova, kao {to su:

– Veliko blato, mo~varna depresija u trouglu izme|uOv~e, Bor~e i Krwa~e, ostatak Pan~eva~kog rita povr{i-ne 200 ha. Mo~vara je pretvorena u ribwak i prihrawuje sevodom iz stalnih dovodnih kanala;

– bara Reva nalazi se isto~no od Krwa~e, ostatak Pan-~eva~kog rita. Prihrawuje se vodom iz obli`wih kanala ipodzemnih voda. Bara je okruèna plantaàma topola povr-{ine oko 33 ha;

– bare i mo~vare u forlandu leve obale Dunava, jo{o~uvani mo~varni biotopi. Te bare i mo~vare tokom letapresu{uju;

– kubici, nekada{wa pozajmi{ta zemqi{ta za podiza-we odbrambenih nasipa, pruàju se celom duìnom nasipau forlandu leve obale Dunava, dubine do 2 m;

– Galija{ka bara, mo~varna depresija na Velikom rat-nom ostrvu povr{ine 24 ha;

– melioracioni kanali i depresije u nizijskim podru~-jima Save i Dunava, obrasli trskom i {evarom.

Planom je predvi|ena delimi~na prenamena ovih pro-stora. U zoni mo~varne depresije Veliko blato predvi|ase formirawe sportsko-rekreativnog centra sa razli~i-tim oblicima neorganizovane rekreacije. Deo forlanda,na levoj obali Dunava, preko puta Ratnog ostrva, formi-ra se u novo ostrvo sa turisti~ko- sportskim sadràjimana vodi. Na podru~ju bare Reve planom je predvi|eno for-mirawe pristani{ta u industrijskoj zoni uz formirawenove bare u forlandu ju`no od postoje}e. Galija{ka barana Ratnom ostrvu ovim planom bi}e sa~uvana. Planom jepredvi|eno da se zarasli melioracioni kanali o~iste iprodube.

Sve navedene bare, mo~vare i ritovi predstavqaju zna-~ajne biotope za raznoliku faunu ptica koje ìve na pro-storu Velikog ratnog ostrva, Malog ratnog ostrva i prio-balnim delovima Dunava i Save. Kubici i mo~vare for-landa su zna~ajna mrestili{ta ihtiofaune. Ovim planomtrajno se zadràva namena navedenih lokaliteta jer pred-stavqaju posebne prirodne vrednosti. Ukoliko se procenida je neophodno izvesti odre|ene intervencije, potrebno jeuvaìti slede}e uslove:

– postoje}e bare, mo~vare i ritove zadràti i za{titi-ti u najve}em mogu}em obimu,

– ukoliko do|e do smawewa povr{ina, obavezno je for-mirati nove vla`ne biotope kao kompenzaciju za razorene,

– predvideti odgovaraju}e mere za{tite bara i mo~vara(npr. od otpadnih voda, intenzivne poqoprivrede i dr.), i

– prema potrebi predvideti sisteme za pre~i{}avawevoda kojima se bare i mo~vare prihrawuju.

Dozvoqeni radovi na postoje}im lokalitetima bara,mo~vara i ritova jesu: formirawe prirodnih ribwaka, iz-lov ribe iz prirodnih mrestili{ta saglasno Zakonu o ri-barstvu, ukoliko se ne radi o posebno za{ti}enim prirod-nim dobrima, produbqivawe kubika i wihovo povezivaweradi obezbe|ivawa proto~nosti i otvarawa ribqeg puta iodstrawivawe bagremca (Amorpha fruticosa). Dozvoqeno jeure|ivawe saglasno predvi|enoj nameni i opremawe objek-tima iskqu~ivo u funkciji za{tite, rekreacije i odrà-vawa. Tehni~ke intervencije (npr. produbqivawe i ~i{}e-we zaraslih bara) obavqati iskqu~ivo u funkciji wihovogodràvawa, za{tite i eventualne prenamene u rekreativnesvrhe. Preporu~uje se postepena konverzija plantaà topo-la sa vrstama prirodne potencijalne vegetacije. Ostaliuslovi defini{u se odgovaraju}im planskim aktom.

4.8.7. Parkovi

Pod pojmom parka obuhva}ene su zelene povr{ine kojese nalaze u izgra|enom gradskom tkivu, veli~ine su preko1 ha i koriste se za odmor, {etwu i igru. Na osnovu veli-~ine, stila i vremena nastanka mogu}e je izdvojiti vi{etipova parkova:

– tip gradskog parka s kraja HáH i po~etka HH veka, re-{en u klasi~nom stilu, sa de~jim igrali{tima i mestima zaodmor – Akademski park (1,5 ha), Kara|or|ev park (2,8 ha),park Mawe` (2,65 ha) ili Gradski park u Zemunu (7,72 ha);

– parkovi nastali krajem HáH veka, me{avina klasi~-nog i pejsa`nog stila sa bogatim kulturno-istorijskim sa-dràjima – Kalemegdanski park (60,5 ha) i Top~iderskipark (12,83 ha);

– Hajd park podignut tridesetih godina HH veka – da-nas sli~an park-{umi;

– tip rezidencijalnih parkova – park oko Starog dvora– Pionirski park (3,02 ha), danas gradski park;

– tip gradskih parkova podignutnutih pedesetih godinaHH veka u pejsa`nom stilu, u Centralnoj zoni grada, samreòm {etnih staza, de~jim igrali{tima, restoranima ikulturno-istorijskim sadràjima, kao {to je Ta{majdan-ski park (10,96 ha), ili sa mnogo skromnijim sadràjimakakav je park Terazijska terasa (1,5 ha);

– parkovi u priobaqu Dunava i Save, podignuti {ezde-setih do osamdesetih godina HH veka sa kulturnim i re-kreacionim sadràjima, re{eni u pejsa`nom stilu i veli-kih dimenzija – Park prijateqstva (41 ha), ili park Kej naNovom Beogradu (18,5 ha);

– tip spomen-parka, kao {to je Spomen park Jajinci (57ha) podignut {ezdesetih godina HH veka, pejsa`no obli-kovan, ve}im delom pod {umom.

Lokacije za nove parkove u Centralnoj zoni grada trebaobezbediti prenamenom prostora, kao {to su èlezni~ki iindustrijski pogoni i bolni~ki kompleksi. U Sredwoj iSpoqnoj zoni lokacije za nove parkove planirati u sklopuhidrotehni~kih regulacija malih gradskih vodotoka, prena-menom prostora vojnih objekata, ure|ivawem neure|enih ze-lenih povr{ina i u okvirima planiranih novih naseqa.

Kod rekonstrukcije parkova vaè slede}i uslovi:– sa~uvati park u postoje}im granicama;– ukloniti privremene objekte;– izgradwa novih objekata nije dozvoqena;– rekonstruisati park u stilu u kojem je podignut.Kod podizawa novih parkova vaè slede}i uslovi:– potrebno je da postoji projekat parka u odgovaraju}oj

razmeri sa precizno odre|enom granicom parka, unutra-{wim saobra}ajnicama i parkovskim objektima;


– zelenilo treba da bude reprezentativno;– planirati mesta za postavqawe spomenika;– planirati vodene povr{ine (ve{ta~ka jezera, fontane);– sadràji treba da budu koncentrisani (miran odmor,

igra, sportski objekti i dr.);– sadràj sportskih objekata treba da obuhvati sve sta-

rosne grupe;– u parku mogu da budu podignuti slede}i objekti: ugo-

stiteqski sa otvorenim ba{tama, prate}i objekti sport-skih sadràja, objekti u funkciji odràvawa parka, objek-ti kulture, mawi otvoreni amfiteatri za kulturne mani-festacije i infrastrukturni objekti od op{teg interesautvr|eni na osnovu zakona;

– mogu}a je izgradwa mawih pojedina~nih javnih ili ko-mercijalnih objekata u kompleksima zelenila na osnovuplanova detaqnije razrade. Pri tom treba voditi ra~una oveli~ini zelene povr{ine, mikrolokaciji, wenom zna~ajuza prostornu celinu ili grad, statusu trajnog dobra i dru-gim uticajnim ~iniocima.

U postoje}im parkovima dozvoqeni su slede}i radovi:sanitarna se~a stabala, rekonstrukcija cvetwaka, novasadwa, rekonstrukcija vrtno-arhitektonskih elemenata,rekonstrukcija staza, rekonstrukcija postoje}ih objekata,podizawe novih vrtno-arhitektonskih elemenata, podiza-we fontana, rekonstrukcija i popravka raznih objekata ide~jih igrali{ta, ogra|ivawe parka. Parkove treba opre-miti standardnom infrastrukturom i sistemom za navod-wavawe.

4.8.8. Skverovi

Pod pojmom skvera obuhva}ene su zelene povr{ine kojese nalaze u izgra|enom gradskom tkivu, veli~ine ispod 1 hai koriste se za pe{a~ki tranzit, kratkotrajan odmor iigru. Skverovi u Centralnoj zoni grada datiraju od sre-dine HáH veka. Me|u najstarijima su skver „Prole}e” (kodhotela „Palas”) 0,37 ha i skver kod Centralnog doma voj-ske SCG (0,09 ha).

Razlikuje se vi{e tipova skverova: skver u administra-tivno-poslovnom centru grada, skver ispred javnih objeka-ta, skver u stambenim naseqima, skver u okviru saobra}aj-nica i dr. U odnosu na na na~in ozelewavawa mogu da bu-du: parternog tipa (travwaci, cvetwaci), poluotvoreni(parterni prostori sa sadnicama drve}a i `buwa) i zatvo-reni (gde preovla|uju visoko drve}e i {ibqe).

Lokacije za nove skverove treba obezbediti u sklopu pe-{a~kih zona, novih saobra}ajnih re{ewa, ure|ivawem neu-re|enih prostora grada, prenamenom gra|evinskog blokaili gra|evinske parcele u sklopu rekonstrukcije delovagrada.

Kod rekonstrukcije skverova vaè slede}i uslovi:– sa~uvati skver u postoje}im granicama,– ukloniti privremene objekte,– rekonstruisati skver u stilu u kojem je podignut i– uvaàvati pravce pe{a~kog kretawa.Kod podizawa novih skverova vaè slede}i uslovi:– uvaàvati pravce pe{a~kog kretawa,– staze, platoi mogu da zauzimaju do 35 % teritorije

skvera,– poèqno je da izbor materijala i kompozicija zasto-

ra bude reprezentativna,– objekti mogu da zauzmu do 5% teritorije skvera,– na skveru mogu da budu podignuti ugostiteqski objek-

ti i infrastrukturni objekti od op{teg interesa utvr|e-ni na osnovu zakona,

– planirati de~ja igrali{ta saglasno tipu skvera,– zelenilo treba da bude reprezentativno,– planirati u~e{}e cvetnih povr{ina od 2 do 4%,– planirati vodene povr{ine (fontane, kaskade i dr.),– vrtno-arhitektonske elemente i mobilijar skvera

prilagoditi tipu skvera.Dozvoqeni su slede}i radovi u postoje}im skverovima:

sanitarna se~a stabala, rekonstrukcija cvetwaka, nova

sadwa, rekonstrukcija vrtno-arhitektonskih elemenata,rekonstrukcija staza, rekonstrukcija postoje}ih objekata,podizawe novih vrtno-arhitektonskih elemenata, podiza-we fontana, rekonstrukcija i popravka de~jih igrali{ta,ogra|ivawe skverova. Skverove treba opremiti standard-nom infrastrukturom i, prema potrebi, sistemom za navod-wavawe.

4.8.9. Drvoredi

Pod pojmom drvoreda podrazumeva se linijski oblik ze-lenila ~iji je osnovni gradivni element drvo. Na terito-riji grada postoje razli~iti tipovi drvoreda: po poloà-ju (jednostrani, dvostrani, drvoredi sredinom saobra}aj-nice), po strukturi (jednoredni, dvoredni i vi{eredni),po broju vrsta u drvoredu (homogeni i heterogeni), po kom-poziciji (drvoredi sa travnim ba{ticama i drugim biq-nim elementima). Drvoredi Beograda poti~u iz razli~itihperioda, ali je najvi{e drvoreda podignuto izme|u dvasvetska rata.

Postoje}e drvorede treba zadràti uz postepenu zamenuprestarelih i suvih stabala. U ulicama Centralne i Sred-we zone, gde je to mogu}e, treba pro{iriti mreù drvore-da. Du` saobra}ajnica u novim naseqima planirati drvo-rede.

Kod obnove drvoreda vaè slede}i uslovi:– drvorede obnavqati vrstom drve}a koja dominira u dr-

voredu ukoliko se pokazala adekvatnom u datim uslovima;– predvideti sadwu {kolovanih sadnica (visina sadni-

ca 3,5 m, stablo ~isto od grana do visine od 2,5 m i prsnogpre~nika najmawe 10 cm).

Kod podizawa novih drvoreda u Centralnoj i Sredwojzoni vaè slede}i uslovi:

– profil ulice preko 12 m,– sadwu uskladiti sa orijentacijom ulice,– izbor vrsta prilagoditi visini zgrada,– sagledati mogu}nost sadwe u jednosmernim ulicama,– sagledati mogu}nost sadwe u pe{a~kim ulicama i zo-

nama,– sagledati mogu}nost formirawa travnih ba{tica sa

drvoredima,– sadwu usaglasiti sa sinhron planom,– najmawe rastojawe izme|u sadnica prilagoditi vrsti

drve}a u drvoredu i stani{nim uslovima,– predvideti sadwu {kolovanih sadnica (visina sadni-

ca 3,5 m, stablo ~isto od grana do visine od 2,5 m i prsnogpre~nika najmawe 10 cm).

Kod podizawa drvoreda u novim naseqima vaè slede}iuslovi:

– prioritet dati vi{erednim drvoredima sa travnimba{ticama,

– najmawe rastojawe izme|u sadnica je 5 m,– predvideti sadwu {kolovanih sadnica.Dozvoqeni radovi u postoje}im drvoredima su: uklawa-

we suvih i bolesnih stabala, uklawawe stabala u slu~ajukada to zahteva op{ti interes utvr|en na osnovu zakona,sadwa novog drve}a i standardne mere nege stabala. U Cen-tralnoj i Sredwoj zoni grada potrebno je postaviti {tit-nike oko debla i za{tititi sadne jame. Prema potrebi po-staviti instalacije za podzemno navodwavawe i prihranu.

4.8.10. Zeleni koridori

Pod zelenim koridorima ozna~ene su {ire trake zele-nila, koje u sistemu zelenih povr{ina grada treba da obez-bede povezivawe zelenih povr{ina. Zeleni koridori moguda sadrè pe{a~ke i biciklisti~ke staze sa prate}omopremom i objektima. U zavisnosti od prostornih mogu}-nosti, oni mogu da sadrè sportske objekte, retenzije iliniz parkovski ure|enih povr{ina i drugo. Popularnostovog tipa zelenih povr{ina u velikim gradovima sveta ra-ste s obzirom na ograni~ene mogu}nosti izdvajawa velikihpovr{ina za zelenilo, naro~ito u izgra|enim centralnimdelovima grada.


Ovaj tip zelenih povr{ina jo{ je uvek nedovoqno zastu-pqen na teritoriji Beograda. Zelene povr{ine na zemun-skom keju su primer jednog tipa zelenog koridora. Posto-je}e biciklisti~ke staze uz obalu Dunava i Save, van par-kova i sportsko-rekreativnih centara, gotovo da nemajuprate}ih zelenih povr{ina.

Zelene koridore mogu}e je postaviti du` odseka i oba-la Dunava i Save, du` saobra}ajnica, du` malih gradskihvodotoka, kanala u sremskom i banatskom delu Beograda.Budu}a mreà pe{a~kih i biciklisti~kih staza treba dakoristi postoje}e kao i planirane zelene koridore.

Kod rekonstrukcije postoje}ih zelenih koridora vaèslede}i uslovi:

– sa~uvati zelene koridore u postoje}im granicama,– ukloniti privremene objekte i– uvaàvati pravce pe{a~kog i biciklisti~kog kre-

tawa.Kod podizawa novih zelenih koridora vaè slede}i

uslovi:– kod vi{enamenskog kori{}ewa zelenog koridora iz-

bor vrsta i na~in sadwe prilagoditi primarnoj nameni(za{titni pojasevi, za{titne {ume, nizovi parkova i dr.).

U novim zelenim koridorima dozvoqeni su slede}i ra-dovi: sadwa, provla~ewe pe{a~kih i biciklisti~kih sta-za, podizawe prate}ih objekata (mesta za odmor, ugostiteq-skih objekata, nadstre{nica i dr.) na povr{ini do 5% po-vr{ine koridora, izgradwa sportskih objekata, izgradwaretenzija i podizawe parkova. Zelene koridore treba opre-miti standardnom infrastrukturom i, prema potrebi, si-stemom za navodwavawe.

4.8.11. [ume

Pod {umama se podrazumeva zemqi{te povr{ine preko5 ari koje je obraslo {umskim drve}em. Pod op{tekori-snim funkcijama {uma podrazumeva se pozitivan uticaj{uma na ìvotnu sredinu, a naro~ito za{titne, hidrolo-{ke, klimatske, higijensko-zdravstvene, turisti~ko-rekre-ativne, privredne, nastavne i nau~no- istraìva~ke funk-cije. Pod {umskim zemqi{tem smatra}e se zemqi{te nakojem se gaji {uma ili zemqi{te na kojem je zbog wegovihprirodnih osobina racionalnije da se gaji {uma, kao izemqi{te koje je ovim GP nameweno za podizawe novih{uma.

Na teritoriji grada u odnosu na poloàj, prioritetnefunkcije, vlasni{tvo i na~in gazdovawa {umama razliku-ju se slede}i tipovi {uma:

– gradske {ume,– prigradske {ume,– za{titne {ume, i– privatne {ume.Gradske {ume predstavqaju prostorni segment grada i

nalaze se u Sredwoj i Spoqnoj zoni grada. Po pravilu, ga-zdovawe ovim {umama ima za ciq prioritetno rekreacio-no kori{}ewe. Pored rekreacionih funkcija, zna~ajan jewihov pozitivan uticaj na poboq{awe gradske ìvotnesredine. Ovom tipu pripadaju Zvezdarska {uma, Ko{utwak,Top~iderska {uma, Manastirska {uma, Bawi~ka {uma, no-vobeogradske {ume dr. Prigradske {ume nalaze se u Spoq-noj i Rubnoj zoni grada i predstavqaju va`na bliska pod-ru~ja rekreacije. Po pravilu, gazdovawe ovim {umama, kaoi kod gradskih {uma, ima za ciq rekreaciono i za{titnokori{}ewe. Rekreaciono kori{}ewe je sa ne{to slabijimintenzitetom u odnosu na prethodnu kategoriju {uma. Po-red ovih funkcija, one treba da predstavqaju „branu” za da-qe {irewe naseqa. Ovom tipu {uma pripadaju Avala, Ste-pin gaj, Gorica, Srema~ki rt, Lipovi~ka {uma i dr. Za-{titne {ume su {ume ~ija je prioritetna funkcija za{ti-ta (za{tita forlanda, za{tita podzemnih voda, protivero-ziona za{tita, za{tita od vetra, rekultivacija jalovi{tai odlagali{ta). Ovom tipu pripadaju forland leve obaleDunava i Save, vodoza{titne {ume u vodoizvori{tima, kao{to je Maki{ka {uma, {umski za{titni pojas na Mili}e-

vom brdu, {ume u jarugama beogradskog pobr|a i dr. Plan-taè topola koje se nalaze u vodoza{titnim {umama pri-padaju tako|e ovom tipu {uma. Privatne {ume su {ume uprivatnom vlasni{tvu i zauzimaju povr{inu ve}u od 5 ari.

Nove {ume podizati na terenima ugroènim erozijom iklizi{tima, na zemqi{tima lo{ijih bonitetnih klasa(âá i âáá), u vodoza{titnim zonama i drugim GP odre|e-nim podru~jima. Pri rekonstrukciji i podizawu novih {u-ma sa prete`no rekreacionom funkcijom vaè slede}iprincipi: funkcionalno ra{~lawavawe, pristupa~nost ivrsta vegetacije.

Funkcionalno ra{~lawavawe. Gradske i prigradske{ume mogu da sadrè slede}e zone:

– zonu pasivne rekreacije udaqenu od zone aktivne re-kreacije i od glavnih saobra}ajnica najmawe 250–300 m. Uovim zonama planirati samo osnovnu opremu (npr. {etne iplaninarske staze, rekreacione livade i dr.). Dozvoqenikapacitet podru~ja je 1–3 posetioca/ha. Maksimalno u~e-{}e zastrtih i izgra|enih povr{ina je 2,5 %;

– zonu aktivnog odmora koja moè da sadrì dodatnuopremu (npr. jaha}e staze, biciklisti~ke staze, trim staze,igrali{ta za decu, golf, mini-golf, restorane, kampingplaceve i dr.). Dozvoqeni kapacitet u ovim zonama je 5-9posetilaca/ha. Maksimalno u~e{}e zastrtih i izgra|enihpovr{ina je 5% ukupne povr{ine zone;

– zonu sa teì{tem rekreacionih aktivnosti (npr. zo-ne sa sportskim objektima, otvoreni i zatvoreni bazeni,zone kupali{ta, restorani, hoteli, marine, sport na vodii dr.). Dozvoqeni kapacitet je 100 posetilaca / ha. Ova zo-na ne moè da zauzme vi{e od 5% od ukupne teritorijepredmetne {ume sa odnosom zastrtih, izgra|enih povr{inai zelenih povr{ina, unutar ove zone, od 60:40%.

Deo {ume moè da bude parkovski ure|en.Pristupa~nost. Potrebno je obezbediti laku pristupa~-

nost iz grada, parkirali{ta locirati na glavnim prila-zima {umi, teìti da kroz kompleks {ume bude obezbe|enosamo pe{a~ko kretawe, za locirawe novih staza koristitipostoje}e {umske puteve i progale, mreà puteva treba daomogu}ava kru`no kretawe razli~itih duìna sa primar-nim, sekundarnim i tercijarnim stazama i obezbediti neo-phodne staze za snabdevawe objekata.

Vegetacija. Formirati progale i livade unutar ve}ihpodru~ja pod gradskim i prigradskim {umama. Teìtislede}im odnosima: otvorene povr{ine 15–20%, poluo-tvorene 10–15 % i zatvorene povr{ine 65–70; teìtiformirawu strukturno raznorodnih, vi{espratnih sasto-jina; planirati duè trajawe ophodwe; izbor preovla|uju-}ih vrsta drve}a i {ibqa treba da odgovara prirodnoj po-tencijalnoj vegetaciji; du` staza, progala i na rekreaci-nim livadama koristiti raznovrsniji izbor vrsta drve}ai {ibqa; na mestima gde je to mogu}e formirati vizurneta~ke (iz {ume i unutar {ume); planirati stepenastu, har-moni~no izgra|enu unutra{wu i spoqa{wu ivicu {ume savelikim u~e{}em listopadnog drve}a i {ibqa, naro~itocvetnih vrsta, vrsta sa jestivim plodovima i vrsta sa bo-gatim prole}nim i jesewim koloritom; planirati proga-le i livade {irine od dvostruke do desetostruke visineokolnog drve}a; u sklopu {ume mogu da se zadrè ili pla-niraju vo}waci i vinogradi. Pri rekonstrukciji i podi-zawu novih za{titnih {uma planirati sadwu pionirskihvrsta na klizi{tima i erodiranom zemqi{tu; planiratipostepenu zamenu ovih pionirskih vrsta vrstama koje od-govaraju prirodnoj potencijalnoj vegetaciji stani{ta;plantaè topola postepeno zameniti vrednijim vrstama ivrstama koje odgovaraju prirodnoj potencijalnoj vegeta-ciji stani{ta.

Kr~ewe {uma je dozvoqeno u slede}im slu~ajevima:– radi promene vrsta drve}a ili uzgojnih oblika,– otvarawa rekreacionih livada,– otvarawa vizura,– izgradwe razli~itih tipova staza,– izgradwe objekata koji sluè gazdovawu {umama,


– izgradwe objekata koji obezbe|uju unapre|ivawe kori-{}ewa svih funkcija {uma (rekreacionih objekata, reten-zija i dr.),

– sprovo|ewa komasacije i arondacije poqoprivrednogzemqi{ta i {uma, i

– u slu~ajevima kada to zahteva op{ti interes utvr|enna osnovu zakona.

Sanitarne se~e {ume podrazumevaju se kao mera nege{ume.

Radi obnove postoje}eg i stvarawa novog fonda poèq-ne su slede}e intervencije:

– pretvarawe monokultura u me{ovitu {umu,– sadwa `buwa, naro~ito na ivici {ume, i– sadwa dekorativnog drve}a i {ibqa (na ivici {ume,

na okukama puta, na livadama kao pojedina~ni primerciili grupe).

Uslovi za izgradwu objekata:– izgradwa novih objekata u funkciji prioritetnog ko-

ri{}ewa,– postoje}i pojedina~ni stambeni i poqoprivredni

objekti na {umskom zemqi{tu, osim u park-{umama, zadr-àvaju se ali nije dozvoqeno wihovo pro{irewe,

– popravka i dogradwa postoje}ih sportskih i sme{taj-nih objekata i

– u slu~aju kr~ewa {ume, za podizawe novih ili dograd-wu postoje}ih sportskih i sme{tajnih objekata, pla}a sejednokratna naknada za iskr~enu {umu u visini deseto-struke vrednosti {ume. Nadoknada se upla}uje na ra~un jav-nog preduze}a koje gazduje {umom.

U zoni parkovski ure|enih povr{ina i teì{ta rekre-acionih aktivnosti, {ume treba opremati standardnom in-frastrukturom.

4.8.12. Grobqa

Grobqem se smatra zemqi{te koje je odgovaraju}im ur-banisti~kim planom ili odlukom skup{tine op{tine od-re|eno za sahrawivawe umrlih (Zakon o sahrawivawu igrobqima, „Slu`beni glasnik RS”, br. 20/77, 24/85, 53/93,67/93, 48/94).

U zakonu se pomiwe da se sahrawivawe umrlih moè vr-{iti samo na grobqu, a da se van grobqa mogu izvr{iti sa-hrane samo u slu~ajevima predvi|enim posebnim zakonomili na zakonu zasnovanom odlukom skup{tine op{tine.Me|utim, imaju}i u vidu obi~ajno pravo, mogu}e je i sahra-wivawe pri verskim objektima, u hramu, u porti ili nagrobqu odre|enom za ìteqe manastira, i to izuzetno zalica koja dobiju odobrewe po izri~itoj odluci uprave ma-nastira ili hrama.

Pruàwe pogrebnih usluga i odràvawe gradskih gro-bqa i krematorijuma obavqa javno komunalno preduze}e ko-je je osnovano za obavqawe te komunalne delatnosti, drugopreduze}e ili samostalni preduzetnik kome su ti poslovipovereni. Postupak poveravawa poslova reguli{e se po-sebnim aktom Skup{tine grada Beograda (Odluka o sahra-wivawu i grobqima, „Slu`beni list grada Beograda”, br.22/90, 15/91, 23/92, 9/93, 25/93, 31/93, 4/94, 20/94, 2/95, 6/99).

Beograd ima decentralizovani sistem od {est starihgrobaqa – zatvorenog tipa (Novo grobqe u ~iji sastav ula-zi i Jevrejsko, Centralno, Top~idersko, Zemunsko, Starobeànijsko i Bawi~ko) i ~etiri nova gradska grobqa (No-vo beànijsko, „Orlova~a”, „Le{}e” i „Zbeg”), koja su rav-nomerno raspore|ena na teritoriji grada. Jedino avalskipravac grada u gravitacionom podru~ju nema gradsko gro-bqe ve} svoje potrebe za sahrawivawem zadovoqava na gro-bqima „Le{}e” i „Orlova~a”, kao i na pripadaju}im gro-bqima seoskog karaktera.

Na deset gradskih grobaqa godi{we se obavi oko12.000 sahrana. Od ovog broja oko 17% su kremacije, oko33% sahrana obavi se na starim grobqima dok se oko 50%sahrana obavi na novim gradskim grobqima. Sahrane nagrobqima zatvorenog tipa vr{e se uglavnom u postoje}agrobna mesta i u mawem broju na ekshumiranim grobnim me-

stima. Kremacija se vr{i jedino na grobqu „Le{}e” a sme-{taj urni, za sada, na svim grobqima u odgovaraju}e kolum-barijume i rozarijume i u vrt se}awa, s tim {to su na gro-bqima zatvorenog tipa kapaciteti ograni~eni. Ve}a grad-ska grobqa zatvorenog tipa opsluùju celu teritoriju gra-da a mawa {ire gravitaciono podru~je. Nova gradska gro-bqa opsluùju {ire gravitaciono podru~je a sahrane se vr-{e kako u nova, tako i u postoje}a grobna mesta.

Sahrawivawe }e se na teritoriji grada obavqati pr-venstveno na postoje}im i ve} planiranim povr{inama zasahrawivawe, a na novoplaniranim grobqima obezbedi}ese dodatni kapaciteti dovoqni za sahrawivawe do 2021.godine.

Radi {to ravnomernije pokrivenosti teritorije grada,odnosno upotpuwavawa decentralizovanog sistema grad-skih grobaqa i wihovog racionalnijeg kori{}ewa, po-trebno je otvoriti nova gradska grobqa na sremskom iavalskom pravcu, kao i u isto~nom podru~ju grada i seoskagrobqa za potrebe naseqa Kalu|erica i Le{tane, Ritopek,Batajnica i Sur~in.

Radi racionalnog kori{}ewa postoje}ih kapaciteta ismawewa broja i povr{ina novih grobaqa, u svakom pojedi-nom slu~aju treba sagledati mogu}nosti optimalnog pro-{irewa postoje}ih grobaqa.

U ciqu zadovoqavawa potreba grada dovoqnim kapaci-tetima za sahrawivawe do 2021. godine potrebno je plani-rati slede}e:

– Na Novom beànijskom grobqu realizova}e se plani-ranih 10.000 novih grobnih mesta.

– Za sremsko podru~je grada otvori}e se novo grobqe napovr{ini od oko 60–70 ha. Lokacija novog grobqa obuhva-ta lesni plato sa kotama od 77.585 mnv. Nivo podzemne vo-de je u intervalu od 5–10 m i pripada povoqnim terenimabez ograni~ewa.

– Na grobqu „Le{}e” zapo~e}e se realizacija oko 4.000novih grobnih mesta u toku 2009. godine.

– Za isto~no podru~je grada otvori}e se novo grobqe napovr{ini od oko 20 ha, koje treba da po~ne s radom 2013.godine. Lokacija novog grobqa obuhvata teren sa nagibom5–100, nivo podzemne vode je mawi od 5 m. Teren je uslov-no stabilan.

– Na avalskom pravcu grada otvori}e se novo grobqe napovr{ini od oko 15–20 ha. Lokacija novog grobqa pripadapovoqnim terenima. Obuhvata zaravweni teren nagiba do50. Teren je sa nivoom podzemne vode ve}im od 5 m.

– Izme|u naseqa Kalu|erica i Le{tane otvori}e se no-vo grobqe na povr{ini od oko 5 ha. Lokacija novog grobqapripada uslovno povoqnom terenu. Teren je nagiba 5–100,nivo podzemne vode je mawi od 5 m i teren je uslovno sta-bilan. Kori{}ewe ovog terena uslovqava nivelacionoprilago|avawe prirodnim uslovima.

– Za potrebe naseqa Ritopek otvori}e se novo grobqena povr{ini od oko 2 ha. Lokacija novog grobqa pripadauslovno povoqnom terenu. Teren je nagiba 5–100, a nivopodzemne vode je oko 5 m.

– Za potrebe naseqa Sur~in otvori}e se novo grobqe napovr{ini od oko 2 ha. Lokacija novog grobqa, sa inè-wersko-geolo{kog aspekta pripada uslovno povoqnim te-renima, koji uslovqavaju odre|ena ograni~ewa pri kori-{}ewu ovog prostora (nivo podzemne vode je na oko 5 m).Nalazi se na delovima lesne zaravni od kote 77.5–85.0 mnv.

– Za potrebe naseqa Batajnica otvori}e se novo grobqena povr{ini od oko 10 ha. Lokacija novog grobqa, sa in-èwersko-geolo{kog aspekta pripada najpogodnijim tere-nima, bez ograni~ewa u kori{}ewu. Nalazi se na lesnoj za-ravni iznad kote 85.0 mnv. Teren je sa nivoom podzemne vo-de ve}im od 10 m.

U prvom planskom periodu neophodno je preduzeti sle-de}e: na Novom beànijskom grobqu aktivirati u toku2002. godine minimum 2.000 novih grobnih mesta (prva fa-za od ukupno planiranih 10.000 novih grobnih mesta za-kqu~no sa 2006. godinom). Za sremsko podru~je grada otvo-


riti novo grobqe na povr{ini od oko 60–70 ha koje bi tre-balo da po~ne s radom 2006. godine. Na grobqu „Le{}e”planirati realizaciju oko 5.600 novih grobnih mesta do2006. godine.

Kao poseban sadràj koji postoji u ve}ini evropskihgradova potrebno je obezbediti i mesto za sahrawivaweìvotiwa – ku}nih qubimaca. Lokacija novog grobqa zaku}ne qubimce predvi|ena je u Bloku 51 u Novom Beograduna povr{ini od oko 4 ha. Sa inèwersko-geolo{kogaspekta pripada najpovoqnijim terenima, bez ograni~ewau kori{}ewu.

Lokacije za sto~na grobqa }e se, u skladu sa potrebama,a u saradwi sa relevantnim institucijama, razmatrati nanivou op{tina ili naseqa.

Pre izrade planske dokumentacije za novoplaniranagrobqa potrebno je, u skladu sa vaè}om zakonskom regula-tivom, izraditi prethodnu analizu uticaja grobqa na ì-votnu sredinu.

Tabela 72:Osnovni elementi za dimenzionisawe povr{ina

za sahrawivawe––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Vrste grobnica Dimenzija (m) Bruto povr{ina––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Grobnice – dvojne 2,50 h 2,75 oko 12 m²––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Grobovi u nizu 2,20 h 1 i 2,30 h 1,10 oko 5 m²––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Grobovi za urne oko 1,2 m²––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4.8.13. Posebni zeleni kompleksi

Pod pojmom posebnih zelenih kompleksa u Generalnomplanu obuhva}ene su botani~ke ba{te, zoolo{ki vrtovi,arboretumi, rasadnici, izlo`be cve}a. Botani~ke ba{tepredstavqaju nau~ne i kulturne ustanove u kojima se nala-ze nau~ni centri botani~kih disciplina. Zoolo{ki vrto-vi, kako im samo ime kaè, pre svega su mesta gde se ~uvajuìvotiwe. Oni su, pored toga, zna~ajni edukativni i is-traìva~ki centri. Arboretumi su zbirke dendroflore naotvorenom, dok su rasadnici pogoni za proizvodwu sadnogmaterijala.

Botani~ka ba{ta „Jevremovac”, koja je za{ti}ena kaospomenik prirode botani~kog karaktera, jedina je botani~-ka ba{ta u Beogradu. Zoolo{ki vrt se nalazi na Beogradskojtvr|avi, u okviru nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnogzna~aja. Arboretum [umarskog fakulteta poseduje vrednuzbirku dendroflore. Na teritoriji grada postoji ve}i brojrasadnika u dru{tvenom i privatnom vlasni{tvu.

Generalnim planom su predvi|ene dve lokacije za novubotani~ki ba{tu: kamenolom Straèvica i Top~ider. Kaomogu}e lokacije za novi zoolo{ki vrt predlaù se dve lo-kacije: Veliko blato i Jelezovac. Planom nije predvi|enanova lokacija za arboretum. Ve}ina rasadnika se zadràvasa mogu}no{}u podizawa novih na lokacijama koje su name-wene zelenim povr{inama. Izlo`be cve}a (lokalne i me-|unarodne) mogu}e je organizovati na nekoj od lokacija no-vih parkova ili u sklopu postoje}ih (npr. park na U{}uili park Kej izme|u dva mosta na Savi).

U kompleksima Botani~ke ba{te „Jevremovac” i Zoolo-{kog vrta dozvoqeno je ure|ivawe saglasno predvi|enojnameni, kao i opremawe i izgradwa objekata iskqu~ivo ufunkciji odràvawa, istraìvawa i edukacije, a u skladusa kategorijom wihove za{tite. Za podizawe novih speci-jalnih zelenih kompleksa vaè slede}i uslovi:

Botani~ka ba{ta „Jevremovac“:– obezbediti dobru spoqnu pristupa~nost Botani~koj

ba{ti;– {irine staza prilagoditi mehanizovanoj nezi sadnica;– mogu}e su slede}e namene: izlo`beni deo, parcele za

eksperimente, rasadnik, oranèrija i ekonomski deo;

– ba{tu planirati tako da je mogu}a etapna realizaci-ja i pro{irewe.

Zoolo{ki vrt:– ure|ivawe vrta prilagoditi osnovnim ciqevima po-

dizawa zoolo{kog vrta, a to su: edukacija, nauka, rekreaci-ja i za{tita prirode;

– planirati procentualno u~e{}e od ukupne povr{ine:izlo`benog dela 50–60 %, parka 30–40% i ekonomsko-ad-ministrativnog dela 10 %;

– zoolo{ki vrt planirati tako da je mogu}a etapna re-alizacija i pro{irewe;

– planirati prirodne prepreke, kao {to su: rovovi, vo-da, mreè u kombinaciji sa ìvim ogradama i dr.

Dozvoqeni su slede}i radovi (Botani~ka ba{ta, Zoolo-{ki vrt, Arboretum):

– ure|ivawe saglasno predvi|enoj nameni i opremaweobjektima iskqu~ivo u funkciji odràvawa, istraìvawai edukacije,

– rekonstrukcija i obnova postoje}ih staza i objekata,– sanitarna se~a stabala,– rekonstrukcija i podizawe novih vrtno-arhitekton-

skih elemenata i opreme, i– ogra|ivawe.U rasadnicima je dozvoqeno podizawe objekata koji su

u funkciji rasadni~ke proizvodwe. Posebne zelene kom-plekse treba opremiti standardnom infrastrukturom isistemom za navodwavawe.

4.8.14. Neure|ena zemqi{ta, kopovi, deponije sa posebnimstawem zelenila

Pod neure|enim zemqi{tima u Generalnom planu pod-razumevaju se napu{teni povr{inski kopovi, napu{tenedeponije sme}a, zaparloèna zemqi{ta koja nisu privede-na nameni i drugo. Na teritoriji grada nalazi se vi{e po-vr{inskih kopova gline i kamena od kojih su neki jo{ ak-tivni. Odlagawe sme}a na napu{tenim, kao i na aktivnimdeponijama, bilo je, a i sada je neadekvatno. Na teritori-ji grada, pa i u samom centru, ima dosta zaparloènog ze-mqi{ta. Planom je predvi|ena nova namena na podru~jimave}ih povr{inskih kopova, kao {to su kopovi gline iznadVi{wice ili povr{inski kop kamena Straèvice. Mawepovr{inske kopove treba rekultivisati. Zaparloèna ze-mqi{ta novim planom dobijaju novu namenu. Jedan deo ovihzemqi{ta namewen je za nove parkove ili za za{titno ze-lenilo.

Na neure|enom zemqi{tu dozvoqena je sanacija deponija,sprovo|ewe mera rekultivacije, sadwa i podizawe objekata.

4.8.15. Tretman komunalnog ~vrstog otpada sa posebnimobavezama rekultivacije

Postoje}i sistem upravqawa komunalnim ~vrstim ot-padom (KÔ) Beograda svodi se, gotovo iskqu~ivo, nawegovo sakupqawe i deponovawe. Kqu~ni problemi ovogsistema su: nedovoqna reciklaà (oko 5% ukupne koli-~ine KÔ, koja se uglavnom sprovodi izvan komunalnogservisa grada), nehigijensko odlagawe otpada na grad-skoj deponiji „Vin~a”, nelegalno deponovawe otpada {i-rom grada i neregulisane obaveze otkupqiva~a recikla-bila prema gradu.

Do 2021. godine planira se odrìvi sistem upravqawaKÔ Beograda na principu „sakupqawe – reciklaà – de-ponovawe”. To podrazumeva organizovano sakupqawe, pre-radu i prodaju sekundarnih sirovina (reciklabila) i saku-pqawe i deponovawe preostalog integralnog KÔ. Timese, osim za{tite ìvotne sredine i prirodnih resursa,ostvaruje dobit od reciklaè i smawuje koli~ina otpadaza odlagawe, {to produàva vek trajawa deponije.

U ciqu obezbe|ivawa dugoro~ne pouzdanosti u tretmanuKÔ neophodno je istraìti lokaciju za deponiju na levojobali Save. Lokacija potencijalne deponije treba da zado-voqi uslove iz Pravilnika o kriterijumima za odre|ivawelokacije i ure|ewe deponije otpadnih materija („Slu`beni


glasnik RS” broj 54, 1992. god.) i treba da predstavqa re-zervat za daqi razvoj sistema deponovawa otpada.

Otvarawem nove lokacije produìo bi se vek trajawadeponije „Vin~a” i smawili tro{kovi transporta otpada.Planirana deponija bila bi regionalnog karaktera, jer bise na woj deponovao i otpad prikupqen na teritorijama su-sednih op{tina i najverovatnije bi bila locirana van te-ritorije GP.

Organizovano sakupqawe profitabilnih reciklabila(papir, metal i staklo) posredstvom gradskog komunalnogservisa vr{i}e se sukcesivno, do maksimalno mogu}e koli-~ine od oko 21% u odnosu na ukupnu koli~inu KÔ. Pred-vi|ena su tri na~ina sakupqawa reciklabila: 30% siste-mom dono{ewa u otkupne stanice ravnomerno raspore|eneu tkivu grada, 30% sa gradske deponije i 40% „od vrata dovrata”. Otkupne stanice za odre|ene reciklabile locira-}e se u okviru zelenih pijaca i pored ve}ih samousluga, dok}e za druge biti odre|ena posebna mesta i mreà stanicaza prijem i otkup.

Obrada prikupqenih reciklabila predvi|a se u ure|ajuza obnavqawe materijalnih resursa (OMR) niske tehnolo-gije sa preovla|uju}im manuelnim radom, kapaciteta 300tona na dan na lokaciji deponije „Vin~a”. Deponovawepreostalog otpada nakon reciklaè planirano je na loka-ciji postoje}e deponije „Vin~a” koja nehigijenski radiposledwih 25 godina formiraju}i depo sme}a na povr{i-ni od 40 ha. Kori{}ewe ove lokacije za budu}e potrebe Be-ograda uslovqeno je wenom sanacijom i pro{irewem naukupnu povr{inu od 70 ha.

Prioritetni sanacioni radovi postoje}e deponije„Vin~a” jesu realizacija objekata za{tite ìvotne sre-dine od proizvedenih gasova i procedne vode iz deponi-je. Sistem degazacije deponije podrazumeva izgradwu 17bunara za kontrolisano odvo|ewe deponijskih gasova.Sistem za pre~i{}avawe procedne vode iz deponije pod-razumeva izgradwu drena`ne mreè duìne 1.200 m, ok-sidacione lagune povr{ine 5.000 m² i podloge za uzgojakvati~ne vegetacije povr{ine 10.000 m². Treba izvr{i-ti i sukcesivnu izgradwu ostalih objekata za za{tituìvotne sredine i za normalno funkcionisawe pro{i-rene deponije (potporna gra|evina, obodni kanal, putnai komunalna infrastruktura, otvarawe pozajmi{ta ze-mqe za prekrivawe sme}a, formirawe za{titnih zelenihpojaseva, dogradwa degazacionih bunara, izgradwa prate-}ih objekata itd.). Tako|e je potrebno sanirawe nelegal-nih deponija {irom grada uz preduzimawe adekvatnih me-ra za wihovo suzbijawe, prvenstveno uvo|ewem regular-nog servisa za sakupqawe KÔ na celom podru~ju GP Be-ograda, pa i {ire.

Osnovna prostorna jedinica za planirawe upravqawaKÔ je zona stvarawa otpadaka (ZSO) ~ija koli~ina neprelazi 3–4% od ukupno godi{we sakupqenog otpada.Prag racionalnosti transporta otpadaka vozilima zawihovo sakupqawawe je 20 km do tzv. „urbane deponije” i„urbanog postrojewa”. Preko te granice uvode se preto-varne stanice za prevoz otpada vozilima velikog kapaci-teta do „regionalne deponije” i „regionalnog postroje-wa”. Otkupni, odnosno prihvatni centri za reciklaù,lociraju se u okviru svake ZSO na visokofrekventnimmestima.

Kqu~ne norme za lokaciju deponije (Pravilnik o depo-niji, „Slu`beni glasnik RS”, broj 54/92) jesu:

– oblik reqefa lokacije deponije po pravilu je u uva-lama zaklowenim bo~nim reqefom;

– vek trajawa deponije je 20 godina;– udaqenost geomorfolo{ki zaklowene deponije od na-

seqa je minimum 400 m;– udaqenost deponije od staja}ih voda je minimum 0,5 km;– udaqenost deponije od teku}ih voda – reka je mini-

mum 0,5 km;– geolo{ka podloga deponije vodopropusnosti ispod K

1h10-5 cm/sec, minimalne debqine 2 m.

Postoje}e i planirano stawe u Beogradu:– Na podru~ju GP Beograda formirane jesu 34 zone stva-

rawa otpadaka (ZSO).– Na lokaciji „Vin~a” planirana je tzv. „urbana depo-

nija” i „urbano postrojewe” za obnavqawe materijalnihresursa iz KÔ i deponovawe ostatka otpada. Lokacija„Vin~a” udaqena je prose~no 20 km od 34 ZSO.

– Centri za dono{ewe reciklabila (sekundarnih siro-vina) planirani su u svakoj ZSO u okviru zelenih pijaca ipored ve}ih samousluga.

– Lokacija deponije „Vin~a” je na padini Dunava u za-klowenoj kotlini, povr{ine 200 ha, ~iju osnovicu ~inipostoje}a deponija povr{ine 40 ha.

– Raspoloìvi kapacitet lokacije „Vin~a” je za preko 80godina deponovawa otpadaka, a planirana je za 20 godina.

– Lokacija „Vin~a” je na udaqenosti od 1,6 do 2,7 km odokolnih naseqa.

– Lokacija „Vin~a” je na udaqenosti od 0,75 km odO{qanske bare u Velikoselskom ritu.

– Lokacija „Vin~a” je na udaqenosti od 1,3 km od Dunava.– Geolo{ka podloga deponije sastavqena je od pra{i-

nastih glina debqine 20 m, vodopropusnosti K 1h10-5

do1h10

-7 cm/sec.Za sprovo|ewe predloènog koncepta upravqawa KÔ

neophodno je, do 2006. godine, dono{ewe gradske odluke osprovo|ewu reciklaè kojom bi se, pored ostalog, reguli-sale i finansijske i druge obaveze postoje}ih i budu}ihotkupqiva~a i prera|iva~a reciklabila prema gradu u smi-slu pla}awa naknade (deoba dobiti) za pravo na recikla-ù, kao i usvajawe plansko-projektne dokumentacije za de-poniju sme}a „Vin~a” i za druge elemente sistema za reci-klaù.

4.9. Poqoprivredne povr{ine i objekti

Poqoprivredno zemqi{te obuhvata sve povr{ine kojesu neposredno namewene proizvodwi biqnih, a posredno isto~nih proizvoda, radi obezbe|ewa hrane, agrarnih siro-vina i drugih proizvoda biolo{kog porekla.

Ova namena u GP obuhvata prvenstveno vangradske, pre-deone prostore, kao i zone neposredno uz prigradska sela.U ovom GP poqoprivredna zemqi{ta su izme{ana u van-gradski predeo sa drugim prirodi bliskim sistemima kao{to su {ume, mo~vare, zalenila na forlandima i sl. sa ko-jima ~ine jedinstven poqoprivredni predeo.

Pod primarnom biqnom proizvodwom (na osnovu Zako-na o poqoprivrednom zemqi{tu ~l. 10–12) smatra se: ra-tarska, vo}arsko-vinogradarska, povrtarska i rasadni~kaproizvodwa, zatim proizvodwa lekovitog, aromati~nog iukrasnog biqa, proizvodwa gqiva i proizvodwa |ubriva.


U~estvuju}i sa 62,3% u ukupnim povr{inama, poqopri-vredno zemqi{te ~ini jednu od glavnih komponenti uskla-|ivawa ekonomskih, ekolo{kih i socijalnih aspekata raz-voja podru~ja Plana na principima odrìvosti. Od ukup-no 39.500 ha poqoprivrednih povr{ina, na oranice i ba-{te otpada 85,6%, vo}wake 4,9%, vinograde 1,6%, livade2,6%, pa{wake 4%, ribwake 0,4%, bare i trstike 0,9%.

Zastupqenost navedenih kategorija pokazuje visoku pro-stornu diferencijaciju, u zavisnosti od stepena urbanizo-vanosti, reqefa i pedolo{kih uslova. Struktura kori-{}ewa oranica i ba{ta tako|e je neujedna~ena. Primetnoje prilago|avawe trì{nim pogodnostima i lokalnim na-u~no-istraìva~kim i tehnolo{kim kapacitetima za pro-izvodwu semenskog i rasadnog materijala. Prema podacimastatistike, koja primewuje kriterijum kori{}ewa poosnovnim organizacionim oblicima, danas se 68,9% ukup-nih poqoprivrednih povr{ina Plana nalazi u individu-alnom sektoru ([umadija – 86,3%; Banat – 53,4%, Srem –51,1%). Ostali oblici kori{}ewa obuhvataju dru{tvenisektor (poqoprivredne organizacije – 26,7% i zadruge –


0,7%) i tzv. neorganizovanu zemqi{nu svojinu (3,7%), kojase javqa na jednoj tre}ini pa{waka (oko 650 ha) i 80% ba-ra i trstika (oko 320 ha).

Prema popisu 1991, udeo ~isto poqoprivrednih gazdin-stava iznosio je svega 3,6%, a prose~no gazdinstvo imalo je1,08 ha obradivog zemqi{ta i 0,1 aktivnog poqoprivred-nika, starosti 57,6 godina, dok je broj dràne stoke biodaleko ispod potencijala krmne baze. Izvesne razlike ponaseqima bitnije ne mewaju nepovoqnu sliku osnovnih re-sursa porodi~nih gazdinstava. Tokom posledwe decenijestawe u ovoj oblasti se jo{ vi{e pogor{alo o ~emu govo-ri: sukcesivno smawivawe obradivog zemqi{ta, uglavnomusled {irewa divqe gradwe, preovla|ivawe negativnihtrendova u sto~arstvu, naro~ito govedarstvu, primetna za-pu{tenost znatnog dela wiva, vo}waka, vinograda i seo-skih dvori{ta i gotovo patolo{ko okretawe mla|ih ~la-nova poqoprivrednih doma}instava od obra|ivawa zemqe iobavqawa drugih poslova na gazdinstvu. Beogradu je po-trebna nova vizija poqoprivrede, kao delatnosti koja pru-à ekonomski prosperitet, dru{tveni ugled i li~nu sa-tisfakciju.

4.9.2. Ciqevi

Plan kori{}ewa i za{tite poqoprivrednog zemqi{tapodre|en je poboq{awu ekonomskih uslova poqoprivredneproizvodwe, pove}awu ambijentalne i pejza`ne vrednostipoqoprivredno-ruralnog podru~ja i unapre|ewu ekolo-{kih i socijalnih uslova ìvqewa na celom podru~ju gra-da Beograda. Ostvarivawe ovih zadataka zasniva}e se narazradi kompleksnih programa ure|ivawa poqoprivrednogproizvodnog prostora u me|uzavisnosti sa {umama i izgra-|enim tkivom na nivou naseqa, odnosno prema principu je-dinstva naseqa i atara, a prema slede}im op{tim princi-pima:

– uspostavqawe ekolo{ki optimalnih odnosa izme|upoqoprivrednih, {umskih i drugih zelenih povr{ina;

– uskla|ivawe ekonomskih interesa korisnika / vla-snika pojedinih zemqi{nih parcela sa èqama i intere-sima lokalnih zajednica na nivou naseqa i grada u celi-ni;

– obezbe|ivawe materijalne podr{ke za sprovo|eweprograma iz javnih fondova, inostranih finansijskih in-stitucija i drugih izvora;

– obavezuju}i kriterijum racionalnog kori{}ewa po-qoprivrednog zemqi{ta predstavqa uvaàvawe tesnih me-|uzavisnosti u razvoju biqaka i sto~arske proizvodwe.

Za unapre|ewe stawa ure|enosti i na~ina kori{}ewapoqoprivrednog zemqi{ta na nivou grada, naseqa i poje-dina~nih gazdinstava / preduze}a, potrebno je:

– inovirati katastarski premer i aùrirati podatke okori{}enim povr{inama po katastarskim kulturama ivlasnicima zemqi{ta,

– obezbediti zakonske garancije za dugoro~ni zakupzemqi{ta, kao jednog od osnovnih modaliteta poboq{a-wa agrarne strukture, ukrupwavawem kori{}ene povr{i-ne na ekonomski i biolo{ki vitalnim porodi~nim ga-zdinstvima,

– obezbediti informati~ku i stru~nu podr{ku poqo-privrednicima pri izradi investicione dokumentacije zaosnivawe vi{egodi{wih zasada, sto~nih farmi i drugihproizvodnih objekata, ukqu~uju}i i pripremu tipskih mo-dela optimizacije poqoprivredne proizvodwe,

– uspostaviti redovno ispitivawe i kontrolu kvalite-ta zemqi{ta, vode i drugih elemenata ìvotne sredine,

– uspostaviti sistem aùrnih informacija i prognozao stawu na trì{tu pojedinih poqoprivredno-prehrambe-nih proizvoda i

– uspostaviti sistem poqoprivrednog ra~unovodstva naporodi~nim gazdinstvima, prema re{ewima koja se prime-wuju u zemqama Evropske unije.


Poqoprivredno zemqi{te je integralni resurs koji se,pored pedolo{kog sloja i drugih elemenata biosfere, sa-stoji i od stvorenih dobara u vidu hidrotehni~kih ure|aja,putne mreè, za{titnog zelenila, pomo}nih zgrada i dru-gih objekata od zana~aja za wegovo budu}e kori{}ewe. Bit-no je da se u procesima intenzifikacije poqoprivredeneproizvodwe po{tuje ne samo prag ekeonomske rentabilno-sti ve} i ekolo{ki prag supstitucije, ~ime se spre~avasmawewe obnovqivog potencijala poqoprivrednog zemqi-{ta, a ujedno obezbe|uje i o~uvawe ekolo{ke ravnoteè na{irem prostoru.

Polaze}i od kriterijuma poloàja u odnosu na osnovnetipove gradskog tkiva, s jedne, i prirodnih socioekonom-skih uslova poqoprivredne proizvodwe, s druge strane, od-re|uje se slede}a klasifikacija poqoprivrednog zemqi-{ta i drugih agrarnih resursa po osnovnim podru~jimagrada:

– poqoprivredno-ruralne enklave oko gradskog jezgra,– banatski i sremski deo rubnog pojasa, i– {umadijski deo rubnog pojasa.U okviru poqoprivredno-ruralnih enklava oko grad-

skog jezgra i drugih prete`no stambenih zona, prioritetima eliminisawe zaparloènih i neobra|ivanih povr{i-na, podsticawe planskog ure|ivawa oku}nice, osnivawevo}waka, vinograda, rasadnika cve}a i drugih vi{egodi-{wih zasada, odnosno sejanih livada i pa{waka. Posebnupodr{ku treba obezbediti izradom programa za osnivawezajedni~kih gradskih ba{ta, podeqenih na sitne parceleza vi{egodi{we individualno kori{}ewe. U pojedina~-nim slu~ajevimam, tako|e, na osnovu posebnih programa idozvola, podràva}e se podizawe mawih sto~arskih farmiukoliko to doprinosi oboga}ivawu ambijentalnih, ekolo-{kih, etnolo{kih ili istorijskih sadràja pojedinih de-lova grada (na primer, farme ponija, jaha}ih kowa, retkihsojeva goveda, nekih egzoti~nih ili starih autohtonih vr-sta stoke i ìvine i sl.).

U banatskom i sremskom delu rubnog pojasa grada prio-ritno je trajno o~uvawe visoke prirodne plodnosti preo-vla|uju}eg dela poqoprivrednog zemqi{ta poboq{awemekolo{kih uslova poqoprivredne proizvodwe sa osloncemna slede}e mere: ograni~ewe primene hemijskih sredstava,promovisawe metoda integralnog prihrawivawa i za{titebiqa, na izradu i sprovo|ewe programa osnivawa poqoza-{titnih pojaseva, uz istovremeno o~uvawe prirodnih ilipoqoprivrednih enklava (bare, mo~vare, {umarci, zabranii sl.) na podru~jima naro~ito intenzivne poqoprivrede,na pove}awe stepena divezivikacije poqoprivredne proiz-vodwe primenom raznovrsnijih plodoroda i plodosemena,agrotehni~ke melioracije kiselih, sabijenih i drugih de-gradiranih zemqi{ta, na osnivawe i racionalno kori{}e-we savremenih sistema za navodwavawe, prema ekolo{ki bez-bednim i ekonomski rentabilnim tehnolo{kim re{ewima.

U {umadijskom delu rubnog pojasa grada prioriteno je:potpunije i efikasnije iskori{}avawe prirodnih i tr-ì{nih pogodnosti za intenzivirawe proizvodwe odgova-raju}ih vrsta i sorti kontinentalnog vo}a, stonog i vin-skog gro`|a, sveèg povr}a, lekovitog biqa i drugih po-qoprivredno-prehrambenih proizvoda, mestimi~no prime-nom metoda organske, odnosno biodinami~ke proizvodwe,zatim poboq{awe tehnolo{kih i ekonomskih uslova poqo-privredne proizvodwe, ukrupwavawem poseda i parcela ga-zdinstava sposobnih za prilago|avawe promenama na trì-{tu i socioekonomskom okruèwu, spre~avawe erozije, po-boq{awe prirodne plodnosti zemqi{ta i o~uvawe pejza-`nih vrednosti primenom odgovaraju}ih poqoprivrednihi {umskih operacija.

4.9.4. Planirana namena poqoprivrednog zemqi{ta

Osim primarne poqoprivredne proizvodwe, na po-qoprivrednom zemqi{tu mogu se graditi i slede}iobjekti primarne poqoprivredne proizvodwe: magacini


za repromaterijal (seme, ve{ta~ka |ubriva, sadnice i sl.),objekti za proizvodwu povr}a u zatvorenom prostoru (sta-klenici), objekti za proizvodwu gqiva, glistewaci, trese-ti{ta, aerodromi za poqoprivrednu avijaciju, prosecawepoqskih puteva, ribwaci i objekti u sto~arstvu (sto~nefarme, ergele, hipodromi i sl.) kao i objekti od op{teginteresa utvr|eni na osnovu zakona.

Za{titno odstojawe izme|u stambenih objekata i orani-ca, odnosno planta`nih vo}waka koji se intenzivno treti-raju ve{ta~kim |ubrivom i pesticidima je najmawe 800 m.U za{titnom pojasu izme|u granice poqoprivrednih par-cela i obale vodotoka od 10 m nije dozvoqeno kori{}ewepesticida i ve{ta~kih |ubriva. Minimalna za{titna od-stojawa izme|u granice kompleksa sto~nih farmi i objeka-ta u susedstvu su: od stambenih zgrada 200 m, od magistral-nih puteva 200 m, od re~nih tokova 200 m i od izvori{tavodosnabdevawa 800 m. Navedena rastojawa mogu biti i ve-}a ako to pokaè „Analiza uticaja na ìvotnu sredinu” zafarme sa preko 500 uslovnih grla, kao i objekti od op{teginteresa utvr|eni na osnovu zakona.

Kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta za druge namenedozvoqeno je samo za podizawe za{titnih {uma i drugogzelenila, kao i za zaokruèno ure|ivawe stambenih, pri-vrednih i infrastrukturnih objekata na lokacijama kojesu definisane odgovaraju}im planskim re{ewima. Na po-qoprivrednom zemqi{tu dozvoqeni su svi radovi koji do-prinose pove}awu wegove vrednosti kao faktora poqopri-vredne proizvodwe, pod uslovom strogog po{tovawa ekolo-{kih ograni~ewa za trajno o~uvawe biokapaciteta ukupnogprostora, a naro~ito:

– sprovo|ewe hidrotehni~kih melioracija na bazi od-govaraju}ih programa koji su uskla|eni sa vodoprivrednimosnovama,

– umreàvawe poqoprivrednog zemqi{ta u razne vido-ve za{titnog zelenila, {to se ne odraàva na smawewe po-vr{ina kori{}enih u poqoprivredne svrhe,

– opremawe poqoprivrednog zemqi{ta putnom mre-òm i drugim vidovima tehni~ke infrastrukture ufunkciji unapre|ewa ekonomskih uslova poqoprivredneproizvodwe,

– promena namena kori{}ewa pojedinih kategorija po-qoprivrednog zemqi{ta na osnovu detaqnog ispitivawaprirodnih i trì{nih pogodnosti i ograni~ewa,

– podizawe sto~arskih farmi i drugih ekonomskihzgrada na poqoprivrednim povr{inama u skladu sa sani-tarnim standardima i drugim uslovima utvr|enim zakonom,

– postoje}i pojedina~ni stambeni objekti na poqopri-vrednom zemqi{tu se zadràvaju.

4.9.5. Tipovi poqoprivrednih povr{ina

U GP identifikovane su i planirane, prema na~inukori{}ewa, slede}e poqoprivredne povr{ine:

– oranice i ba{te (ukqu~uju}i oku}nice, plantaè le-kovitog i vi{egodi{weg biqa, vo}no-lozne rasadnike, ra-sadnike cve}a i ukrasnog {ibqa, staklenike i plastenike,mawe skupine {umskog drve}a na oranicama, poqoza{tit-ne pojaseve, me|e, ugare i sl.),

– vi{egodi{wi zasadi (vo}waci i vinogradi),– trajni travwaci (livade i pa{waci),– ribwaci, trstici, bare i– plastenici i staklenici.

4.9.6. Oranice i ba{te

Osnovna pravila kori{}ewa su:– primena plodoreda i plodosemena u skladu sa prirod-

nim uslovima i trì{nom tra`wom, redovno organsko |u-brewe stajwakom, a u izuzetnim slu~ajevima zaoravawem ze-lene mase;

– uskla|ivawe na~ina obrade zemqi{ta sa stepenomerodabilnosti zemqi{ta, uz obaveznu konturnu obradu isprovo|ewe drugih za{titnih mera na terenima sa nagibomiznad 15%;

– umereno i kontrolisano kori{}ewe hemijskih sred-stava, prema principima integralne za{tite i prihrawi-vawa biqa;

– o~uvawe me|a, ìvica i drugih prirodnih stani{tadivqe flore i faune, destimulisawe intenzivnog kori-{}ewa marginalnih oranica iznad 6. katastarske klase,koje su prirodno predisponirane za po{umqavawe ili za-travwavawe.

4.9.7. Vi{egodi{wi zasadi

Jedan od osnovnih planskih prioriteta je o~uvawe, ob-nova i osnivawe novih zasada na tradicionalnim vo}ar-skim i vinogradarskim podru~jima grada. Pri tom }e senaro~ito podsticati:

– osnivawe vinograda na poloàjima od posebne pejza-`no-istorijske vrednosti,

– osavremewavawe sortimenata pojedinih vrsta vo}aprema otpornosti na bolesti i {teto~ine, vremenu sazre-vawa, pogodnosti za transport i zahtevima potro{a~a,

– primena metoda integralne za{tite i prihrawiva-wa, i

– proizvodwa radno intenzivnih vrsta vo}a za izvoz ra-di ublaàvawa problema nezaposlenosti na ~itavom pod-ru~ju grada.

4.9.8. Trajni travwaci

Pove}awe proizvodnog potencijala livada i pa{wakapredstavqa osnovni element delovawa unapre|ewa krmnebaze za rentabilnu proizvodwu goveda, ovaca, koza, kowa idrugih preìvara. Travni pokriva~ ima, tako|e, veliku an-tierozivnu mo} i ekolo{ko-pejza`nu vrednost u mozai~nojstrukturi predela tipi~nih za {umadijskom pobr|e. Jednood ograni~ewa za plansko ure|ivawe ove kategorije poqo-privrednog zemqi{ta ~ine nedovoqno precizirana vla-sni~ko-korisni~ka prava i obaveze nad delom pa{waka.Potrebno je da se pravila ure|ivawa i kori{}ewa ovih po-vr{ina jasno defini{u u sklopu kompleksnih programaure|ivawa poqoprivredno-{umskog prostora na nivou na-seqa.

4.9.9. Ribwaci, trstici i bare

Ekolo{ki imperativ je da se o~uvaju postoje}i trstici,bare i drugi mo~varni tereni. U procesima poqoprivred-ne proizvodwe oni mogu da budu kori{}eni za osnivawetoplovodnih ribwaka. U sklopu osposobqavawa {irihpodru~ja za sport i rekreaciju, dozvoqena je wihova tran-sformacija u ve{ta~ka jezera, sa prate}im infrastruktur-nim sadràjima.

4.9.10. Plastenici i staklenici

Proizvodwa u staklenicima i plastenicima predsta-vqa jedan od va`nijih vidova supstitucije poqoprivred-nog zemqi{ta, kojim se obezbe|uje visoka produktivnostkori{}enog prostora i qudskog rada. Osnovno pravilo jeda se objekti te vrste mogu podizati iskqu~ivo izvan pod-ru~ja od posebne kulturno-istorijske, pejza`ne, ambijen-talne i religijske vrednosti, i to na terenima posebno na-mewenim u te svrhe, odnosno na osnovu posebnih dozvolaodgovaraju}ih komunalnih slu`bi.

4.10. Vodne povr{ine i objekti

Vodne povr{ine u GP ozna~ene su na jedinstven na~in.Unutar wih postoje posebni delovi koji su nameweni zarazli~ite vrste kori{}ewa, kao {to su plovni putevi, oba-la i priobalne zone za razli~ite rekreativne i druge ak-tivnosti i sl.

4.10.1 Postoje}e stawe

Plovni put je pojas reke u zoni matice sa obezbe|enimdubinama od 2,5–3,5 m pri najniìm plovidbenim vodo-stajima. [irina plovnog puta za Dunav je 200 m, a za Savu


80-100 m. Prose~na {irina Dunava kod Beograda je oko 550m, a Save 200–300 m, a preostali deo van saobra}ajnog ko-ridora na Dunavu oko 350 m, odnosno 100–200 m na Savi.Gradske obale su brawene i nebrawene. Brawene obale suure|ene (gradske obaloutvrde) i neure|ene (forlandi is-pred nasipa). Objekti za pristajawe plovila su mesta naobalama sa robnim i putni~kim terminalom, snabdeva~kimpunktom i remontom za brodove (Savsko pristani{te, Lu-ka „Beograd”, operativne obale, Brodogradili{te, plovnaradionica, desna obala Save – 2 km i „Brodotehnika” na12 km toka Save).

Uz obale Save i Dunava privezano je preko 100 restora-na na vodi, u vi{e od 20 privezi{ta ~uva se preko 3.000 ~a-maca i privezano je oko 900 rekreativnih splavova. Posta-vqeno je preko 600 sojenica, a uz obale je usidreno ili pri-vezano mno{tvo brodova, bagera, tegqa~a, barì i drugihplovnih objekata beogradskih preduze}a, kao i desetak pon-tona ili stepenica za pristup ~amaca prevoznika. Obala jeokupirana mnogim drugim neadekvatnim i ekolo{ki ne-prihvatqivim sadràjima (pretakali{ta, deponije peska i{qunka, asfaltne baze, skladi{ta rasutog tereta, divqedeponije sme}a, istakali{ta gradske kanalizacije i izli-vi kolektora). Iako takvo stawe traje ve} decenijama, u pe-riodu realizacije GP neophodno je ure|ivawem posti}ipuno kori{}ewe beogradskih obala. Od izuzetnog zna~ajaje revitalizacija Zemunskog pristani{ta (Kapetanija), re-konstrukcija Savskog pristani{ta, kao i etapno unapre|e-we Luke „Beograd” na Dunavu.


Obale Save i Dunava mogu se koristiti za slede}e po-trebe:

– re~ni saobra}aj (pretovar, manevrisawe, rastavqawe,sastavqawe konvoja, privez plovnih objekata u tranzitu,pristajawe plovila, zimovnici i sidri{ta),

– lokalne potrebe vezane za saobra}aj, sport, rekreaci-ju, odmor (privez plovnih objekata, eksploatacija materija-la iz re~nog korita, marine, restorani i sportovi na vo-di, splavovi itd.).

Izgradwom obaloutvrda i ure|ivawem priobalnih po-vr{ina u gradskom jezgru planira se ostvarewe urboeko-nomskog potencijala atraktivnih i profitabilnih loka-cija grada na rekama. Planira se da se objekti na vodi(brodovi restorani, splavovi, sojenice) zadrè, uz potrebuposebnog ure|ivawa tih prostora. Potrebno je da se maksi-malno sa~uvaju prirodni kvaliteti, a istovremeno pratepotrebe razvoja grada, pa se planira kori{}ewe priobal-ne akvatorije i postavqawe objekata na vodi i u priobaqukao ujedna~en i jednoobrazan tretman. Ure|ivawe obala iada, marine i nauti~ki turizam treba da postanu speci-fi~no obele`je Beograda. Novi sme{tajni kapacitetiplaniraju se uz marine, a posebno na Adi Huji i na novojadi na levoj obali Dunava, kao i izletni~ki hotel i mari-na kod arheolo{kog nalazi{ta u Vin~i.

Gradski prostori primarne turisti~ke vrednosti u Be-ogradu su stara jezgra Beograda i Zemuna, privredne i re-kreativne zone, ali wihova vrednost, kao i nove mogu}no-sti i potrebe, vezuju se naro~ito za prostore uz obale Savei Dunava. Planira se ure|ivawe Kalemegdana i Gardo{a,pristani{ta na Savi i pro{irewe pe{a~kih zona. Kon-takt novih gradskih zona sa re~nim obalama treba realizo-vati u Gorwem Zemunu, kod Brodogradili{ta u Savskom am-fiteatru, na Starom sajmi{tu, u Kara|or|evoj ulici ispodKosan~i}evog venca, na Kalemegdanu (Dowi grad), u dunav-skom centru na Dor}olu (marina, Stara centrala, prostorèleznice i stovari{ta), u novom dunavskom centru naAdi Huji, u privrednoj zoni Velikoselski rit, kod arheo-lo{kog centra u Vin~i, u novoj privrednoj i pristani{nojzoni „Reva” na levoj obali Dunava i u novom centru u Kr-wa~i, kao i na novoj dunavskoj adi „âpqa” naspram Veli-kog ratnog ostrva i Novog Beograda.

Treba obezbediti saobra}ajne prilaze i parking mestau neposrednom zale|u obale, uz istovremenu zabranu kol-skog prilaza na ure|ene staze i nasipe do reke. Uz samuobalu planirane su pe{a~ka i biciklisti~ka staza u kon-tinuitetu (biciklisti~ke staze se planiraju odvojeno odpe{a~kih), planira se veza re~nim saobra}ajem sa okolnimlokacijama (uvo|ewe re~nih tramvaja), a za dopremawe robei odno{ewe otpada planira se samo interna kolsko-pe-{a~ka staza. U zoni stepeni{ta nema stacionirawa kakobi se obezbedio slobodan pristup i sa teritorije i saakvatorije. Infrastrukturnu opremu na neure|enim obala-ma treba re{iti instalacijom du` nasipa, a u okviru iz-gra|enih obaloutvrda re{avati urbanisti~kim aktima zapojedine lokacije i grupe objekata.

Uslovi za kori{}ewe uè zone priobaqa su slede}i:obala treba da bude dostupna u svakom gradskom segmentu(pe{a~ka i biciklisti~ka staza) a ukoliko se na dowemnivou obaloutvrde nalaze sportski tereni, visina wihovihelemenata (ograda) ne sme pre}i visinu gorweg nivoa oba-loutvrde. Oblikovawe obaloutvrda usaglasiti sa detaqni-jom namenom i ambijentom kontaktnog podru~ja. Sa~uvatikarakter i autenti~ni izgled pojedinih segmenata postoje-}ih kejova, prilikom neophodnih rekonstrukcija radi po-stizawa jedinstvenog stepena za{tite (Staro jezgro Zemu-na, Pristani{e, zona Savskog amfiteatra). Delove obalau kontaktu sa ve}im zelenim povr{inama, gde je to mogu}e,treba naturalno urediti, uz ~uvawe autohtone vegetacije(od hotela „Jugoslavija” do U{}a itd.). Kontinuirano ure-diti prelaze preko rukavaca i marina i omogu}iti prela-zak biciklisti~ke i {etne staze (kao na planiranom re-{ewu ispred Toplane i Brodogradili{ta na Novom Beo-gradu). Predvi|a se uklawawe objekata od mostova uzvod-no/nizvodno 100/50 m i obalnih rampi 50/50 m. Nije do-zvoqeno postavqawe brodova restorana ispred Starogsajmi{ta.

4.10.3 Tipovi objekata priobalne zone

Za kori{}ewe vodenih povr{ina u GP planirani suslede}i tipovi objekata:

– marine,– vezovi u toku,– brodovi restorani,– rekreativni splavovi i– sojenice.

4.10.4 Marine

Marina je osnovni objekat nauti~kog turizma i speci-jalizovana turisti~ka luka na obali sa sadràjima name-wenim plovnim objektima za rekreaciju i potrebe nauti~-kih turista, sa skupom objekata, ure|aja i opreme na vode-noj i kopnenoj povr{ini.

Postoje}e marine su:– Zemun do U{}a: Klub „[iroka staza”, Klub „Radec-

ki”, Kajak-kanu klub „Zemun”, Vesla~ki klub „Galeb”, Nau-ti~ki klub „Gardo{”, Motonauti~ki klub „Zemun”, Sport-sko-ribolova~ki klub „Dunav”, Udruèwe prijateqa Savei Dunava;

– „4. jul”, pristan. „Sv. Nikola” (10 klubova);– U{}e do Vi{wice: Motonauti~ki klub „Dor}ol 1” i

„Dor}ol 2”, Udruèwe ribolovaca „Mika Alas”, „7. jul” i„Karaburma”, Klub „Ada Huja” i Alasko dru{tvo (sedamklubova) sa desetak ve}ih lokacija za privez plovila ufunkciji marina, od kojih su dve bazenskog tipa (Marina„Dor}ol” i rukavac Ade Huje);

– Marina „Gemaks”, Kajaka{ki klub „Brodarac”, Mari-na „Sava”, Klub „Savski Biser” i jo{ pet pojedina~nih lo-kacija (oko devet klubova) sa oko pet mawih lokacija zaprivez plovila;

– Sportsko-ribolova~ko dru{tvo „Stenka”, Jedrili-~arski klub „Brodarac”, ribolova~ki klubovi u ~ukari~-kom rukavcu, na Maki{u i Ribolova~ki klub „@elezni~ar”


(oko 11 klubova), sa oko tri ve}e lokacije za privez plovi-la u funkciji marina, od kojih jedna u rukavcu Ade Cigan-lije.

Osnovni element marine je usidreni plovni objekat sagrupom osnovnih sadràja (uprava, ~uvawe, odràvawe ~a-maca i motora, sanitarni ~vor) oko kojih se formiraju zo-ne za organizovano sidrewe sa odgovaraju}im vodenim pri-lazima i prolazima, a u neposrednoj vezi su i ostali objek-ti i delatnosti pro{irenih funkcija marine.

Rang marine propisuje nadle`ni dràvni organ (naci-onalna kategorizacija) i u zavisnosti od kategorije po-trebni su razli~iti sadràji od dru{tvenih, preko rekre-ativnih, uslu`nih, trgova~kih i administrativnih delat-nosti:

– prihvatawe, ~uvawe, otpremawe i rentirawe plovilasa servisnom slu`bom – snabdevawe gorivom, rezervnimdelovima i popravka plovila;

– carinska, policijska, zdravstvena, radio i meteoro-lo{ka slu`ba, mewa~nice, banke, PTT usluge, turisti~keagencije;

– hotelsko-ugostiteqske usluge sa trgovinom (prodajanauti~ke i sportske opreme, ~amaca);

– dru{tveno-klupske i nauti~ke promotivne delatnostivezane za nauti~ki sportski klub i sportsko-rekreativne izabavne sadràje.

Marine na re~nim tokovima formiraju se u dva tipa:a) bazenska marina, ib) marina u toku.U Generalnom planu predvi|eno je da se odrì ve}ina

postoje}ih marina i klubova za dràwe ~amaca, ali i iz-gradi ve}i broj novih u razli~itim visokim kategorijama.

Postoje}e lokacije marina ostaju i daqe aktivne, aliih treba uskladiti sa propisanim uslovima.

Bogatstvo sada{wih klubova koji su pristupa~ni gra|a-nima Beograda i sa skromnim ekonomskim mogu}nostimatreba odràti uz nu`ne promene i unapre|ewa, ali je zna-~ajno uvesti na vi{e mesta nove savremene marine ve}egkapaciteta i visokog standarda usluge radi ukqu~ewa u me-|unarodni turisti~ki sistem na Dunavu.

Mesta prirodno za{ti}enih bazena sa dobrim pristu-pom gradskom centru (re~ni rukavci i zimovnici) bi}e is-kori{}eni za izgradwu ili rekonstrukciju bazenskih ma-rina. Planirane lokacije bazenskih marina u prostoru GPjesu: beànijski zimovnik, ~ukari~ki rukavac, marina„Dor}ol”, rukavac Ade Huje i u{}e Bole~ice, kao i mogu}elokacije na levoj obali Dunava u vezi sa koridorima pla-niranih mostova i naro~ito na novoj adi, gde su mogu}e no-ve marine na vi{e mesta, velikog kapaciteta i kvaliteta.

Podrazumeva se odràvawe i unapre|ivawe pomenutihpostoje}ih i izgradwa novih marina na desnoj obali Duna-va u Batajnici, SRC „13. maj” spojen sa lokacijom vila „Vu-koj~i}”, lokacija „Gove|i brod” i ve}i broj novih punkto-va na levoj i desnoj obali Save.

Za razli~ite veli~ine ~amaca potrebno je predvidetislede}e dimenzije vezova (povr{ina veza – minimalnapovr{ina koju zauzima plovilo u najnepovoqnijim pri-likama):

Tabela 73:Dimenzije vezova

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Duìna ~amaca Dimenzije veza (m)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

do 4,5 m 5,7 h 3 (50% zastupqenosti na na{im rekama)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––do 6,5 m 7,5 h 3,7

(36% zastupqenosti na na{im rekama)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

do 7,5 m 9,3 h 4,3 (12% zastupqenosti na na{im rekama)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––preko 7,5 m (2% zastupqenosti na na{im rekama)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Prema elementima osnovnih sadràja koje marina is-puwava moè se ustanoviti vi{e kategorija po uslugama(standardne, luksuzno-ugostiteqske, rekreativno-sport-ske) i veli~ini (prvog reda sa kapacitetom preko 300 ~a-maca, drugog reda za 100–300 i tre}eg reda za oko 100 ~a-maca).

Akvatorija marine koristi se povr{inski i zavisi odprirodno stvorenih preduslova i broja predvi|enih plovi-la koja se vezuju upravno na obalu. Plovila se vezuju za ga-tove (elementi za vezivawe: oko 2 m {irine za 100 m duì-ne) koji mogu biti: stabilni (ako su oscilacije vode mawe)i plivaju}i.

Osnovni uslovi prilago|eni beogradskim marinama:– pristup marini potpuno ure|en u saobra}ajnom smislu

uz obezbe|eno parkirawe srazmerno wenom kapacitetu;– potpuno opremqena infrastrukturno (vodovod, kana-

lizacija, elektri~na energija / rasveta, telefon);– baza sidri{ta (obi~no {lep) treba da bude privezan

sa obalom pokretnim mostom tako da ne ometa kori{}eweniìh platoa na obaloutvrdi i zonu prilaza du` obalou-tvrde;

– u slu~aju formirawa vi{e marina du` obale predvi-deti jednu rampu za opsluìvawe susednih marina sa odgo-varaju}om {irinom vodenog prilaza.

4.10.5. Vezovi u toku

Vezovi u toku predstavqaju povr{ine du` re~nog tokanamewene vezivawu mawih plovnih objekata. U ovom deludefinisani su jo{ i:

– zimovnici,– sidri{ta, i– pristajali{ta.U sada{wem trenutku vezovi u toku postoje na mno{tvu

malih lokacija du` obala Save i Dunava, {to ukazuje nahitnost re{avawa organizovanih pristajali{ta i marina.Uo~qiv je nedostatak planiranih zona sa ugra|enim vezo-vima na obali, {to dovodi do pojavqivawa vezova i tamogde ih nikako ne bi smelo biti. Na akvatoriji postoji{est gradskih pontona pristana (predvi|enih za gradskire~ni saobra}aj) od kojih tri sluè za pristan, dva za tea-tar i jedan za restoran. Ima i nekoliko privatnih prista-na sa vezovima u toku.

Zimovnici mogu biti mesta du` reke pogodna za bezbe-dan boravak plovila u toku zime, tj. akvatorija za{ti}enaod leda sa dovoqnom dubinom pri svakom vodostaju (naj~e-{}e re~ni rukavci). Zimovnici su na Dunavu rukavac AdeHuje, bazen Luke „Beograd” i Dunavac, a na Savi beànij-ski zimovnik i ûkari~ki rukavac, kao i neka za{ti}enamesta pored obala. Kao nove lokacije zimovnika treba ak-tivirati neure|ene rukavce forlanda i uz minimalno ure-|ivawe uvesti u funkciju zimovnika na levoj obali Duna-va (preko puta Batajnice, Gove|eg broda, u Crvenki i pre-ko puta Vi{wice). Gradske rukavce privremenim ure|iva-wem treba planirati kao zimovnike do privo|ewa nameniure|enog pristani{ta (Ada Huja, Mala ada, Ada Ciganli-ja i Jocina ada). Mala ada planirana je kao sastavni deozimovnika (kupali{ta, bazeni, umetni~ke kolonije, parkskulptura i letwa pozornica).

Sidri{ta su vodene povr{ine za stacionirawe plovi-la bez sopstvenog pogona dok ~ekaju na pretovar ili po-novnu plovidbu. Lokacije za sidri{ta odre|uje kapetani-ja. Postoje}a sidri{ta su na Dunavu kod Ade Huje i Vi-{wice (od 1.162–1.166 km) i na Savi (na 2–3 km). Posto-je}a sidri{ta zadràvaju se ukoliko zadovoqavaju propi-sane uslove.

Pristajali{ta su vodene povr{ine za privremeno sta-cionirawe mawih re~nih plovila, koje se vr{i vezivawemza ponton u vodi ili vezova na obali. Predvideti lokaci-je za vezivawe ~amaca ispred pojedina~nih urbanih celinakojima nisu predvi|eni drugi vidovi vezivawa plovila.Wihova mesta treba locirati blizu mesta stepeni{ta i napropisanoj udaqenosti od susednih plovnih objekata.


4.10.6. Restorani na vodi

Restorani na vodi (brodovi – restorani) su plove}i ob-jekti (plove}a postrojewa) na vodi, koji nisu predvi|eniza ~esta preme{tawa, a ~ija je osnovna namena pruàweugostiteqskih usluga. Oko 110 brodova restorana nalazise du` obala Save i Dunava: na desnoj obali Dunava – od„Radeckog” u Zemunu do U{}a oko 20 restorana i od U{}ado Vi{wice oko 5; na levoj obali Save – od U{}a do blo-kova oko 25 restorana i du` blokova 24 restorana; na de-snoj obali Save – od U{}a do ûkari~kog rukavca devet re-storana i do nizvodnog vrha Ade Ciganlije jo{ 25 resto-rana.

Odlikuje ih siroma{nost i jednoli~nost sadràja iprevelika bliskost i gustina koja onemogu}ava neposredanvizuelni i fizi~ki kontakt sa rekom, a dovodi do stvara-wa sprudova i naplavina. Evakuacija otpadnih voda (su-protno propisima) ide direktno u reku bez pre~i{}avawa,a snabdevawe, skladi{tewe ambalaè i ~vrstih otpadakaugroàva obalu. Za saobra}ajne potrebe koriste se pe{a~-ke povr{ine, bez kolskih i parking prostora. Infra-strukturne instalacije improvizovano su prikqu~ene najavnu rasvetu i hidrante, bez kanalizacionih odvoda. Fik-sirawe prilaznog mosta ~esto je proizvoqno, uz nedostatakvezova i ni{a za vezivawe objekta a ugroàva {eta~e iobaloutvrdu. Uprkos nedostacima, planira se zadràvawepostoje}ih deonica na Savi i Dunavu (uz ispuwavawe uslo-va prema planu i pravilniku postavqawa ovih objekata, ko-je donosi Skup{tina grada), s tim {to su nove lokacije naistim deonicama vodotoka, ali uz smawivawe broja plovi-la, podizawe kvaliteta, preorganizaciju mesta vezivawaprema istim uslovima i re{avawe problema u postoje}emstawu na svim pozicijama.

Planira se pro{irewe namena brodova na kulturne(kamerna pozori{ta, izlo`beni prostori...), turisti~ke(kulturno-revijske manifestacije, hoteli), sportske (re-kreativni centri i klubovi...), kao i kombinovane namene.

Brodovi – restorani moraju imati neophodne estetskekvalitete. Postavqawe i izgled brodova – restorana po-sebno su uslovqeni za odre|ewe prostorne zone:

– U zonama sa posebnim kulturno-istorijskim vredno-stima mogu se postaviti samo restorani sa brodskim kori-tom i nadgradwom prema uslovima Zavoda za za{titu spo-menika kulture.

– U zonama bez posebnih istorijskih i kulturnih vred-nosti mogu}e je postavqawe brodova – restorana i sa dru-gim konstruktivnim karakteristikama sa nadgradwom pri-merenom ambijentu.

– Nije dozvoqeno postavqawe brodova restorana is-pred Starog sajmi{ta i uè zone Zemunskog keja.

Uslovi za postavqawe restorana na vodi su:– planirana maksimalna veli~ina restorana na vodi je

250 m² sa razmakom izme|u objekata od minimum 15 m;– dubina vode pri postavqawu restorana mora biti ve-

}a od dubine gaza pri minimalnom vodostaju;– na lokacijama uz plovne puteve postaviti deplasman-

ske objekte tako da ne ugroàvaju bezbednost plovidbe;– prilaz objektu preko pristupnog mosta koji je sa oba-

lom vezan zglobnom vezom, a sajle i podupira~i ne smejuometati kretawe obaloutvrdom;

– za privez plovila neophodne bitve i ni{e za za{tituobale od o{te}ewa;

– sve pristupne staze moraju biti potpuno osvetqene;– obezbediti prikqu~ke za vodu, struju i telefon;– restorani moraju da poseduju ure|aj za pre~i{}avawe

otpadnih voda (sanitarnih i fekalnih) ili nepropusnitank koji mora da ispuwava vaè}e sanitarno-tehni~keuslove.

4.10.7. Rekreativni splavovi

Rekreativni splavovi su stacionirana plovila sasta-vqena od plutaju}ih tela sa malim gazom, koja nisu predvi-

|ena za ~esto preme{tawe, a sadrè platforme za sun~awei kabinu za sme{taj opreme i rekreacioni boravak qudi.

Veli~ina splavova kre}e se od 4 h 4 m do 9 h 9 m, nekadi na dva nivoa. Gustina varira u odnosu na lokaciju i naj-ve}a je na Adi Ciganliji i Adi Me|ici. Sa ekspanzijomrekreativnih splavova raste ugroènost okruèwa ufunkcionalnom i ekolo{kom smislu, jer ne postoje odgo-varaju}i uslovi za postavku i opremawe splavova, te su di-rektni zaga|iva~i voda.

Na obalama Dunava i Save ima oko 900 splavova i pre-te`no se nalaze na desnoj i levoj obali Save u uèm pod-ru~ju grada. Rekreativni splavovi zauzimaju oko 20 km oba-le Save, od toga: Ada Ciganlija oko 6 km, Veliki Maki{oko 9 km, Ada Me|ica celim obodom ostrva oko 2,2 km, samawim brojem u zoni Ostru`nice i Umke. Du` novobeo-gradskih blokova su pojedina~ni splavovi (oko 2 km) i nalokaciji Jocina ada (1,8 km u kontinuitetu).

Na Savi u zonama neposredne i uè sanitarne za{titeizvori{ta (gde nisu dozvoqene aktivnosti koje ugroàva-ju vodozahvate i reni bunare) treba iskqu~iti oko 3,5 kmduìne obale za vezivawe splavova, a nove lokacije moguda se organizuju na potezu od Ostru`ni~ke ade do Umke,Ade Huje i Ade Vojna ba{ta.

Definitivna namena i organizacija pojedinih deoni-ca proistica}e iz regulacionog plana obala za pojedinevrste objekata posle sinhronizacije sa ostalim namenamau GP, uz propisivawe uslova i standarda u pogledu kori-{}ewa obale, priveza, izgleda, veli~ine, tehni~kih eleme-nata, potrebne infrastrukture, sanitarnih, uslova pristu-pa i dr.

Uslovi za postavqawe rekreativnih splavova:– planira se da lokacija rekreativnog splava u proseku

obuhvata oko 20 m vodenog ogledala po duìni toka, oko 30m obale u zale|u obale sa prose~nom duìnom zauze}a oba-le od 15 m;

– splavove planirati u me|usobnom osovinskom razmakuod 30 m;

– prose~na veli~ina je 6 h 6 m, sa jednom etaòm u od-nosu otvoreno / zatvoreno 2:1;

– obezbediti organizovanu evakuaciju ~vrstog otpada uzale|u;

– za sanitarno upotrebqene vode koristiti monta`nesanitarne ~vorove sa samorazgradwom.

4.10.8. Sojenice

Sojenice su drveni objekti uz obalu ili iznad vode, re-kreativne namene, podignuti na stubove radi za{tite odpoplava.

Ve}inom su locirane pored otvorenog toka i kanala uforlandu ispred odbrambenog nasipa, i to: od Bloka 45do ostru`ni~kog mosta (preko 100 objekata); du` AdeMe|ice, uzvodni deo Ade Ciganlije i u Velikom Maki{uu dva reda u zale|u, a na Ostru`nici i Umki (oko 200objekata); uz naseqe „Crvenka” (od 1.171–1.173 km leveobale Dunava); u najstarijem nasequ „Mika Alas” u Jojki-}evom rukavcu na izvodnom kanalu MCS Bor~a (oko1168,5 km) i u nasequ „âpqan” (1.159 km), oko 250 obje-kata. Na desnoj obali Dunava sojenice su postavqene sa-mo u delu Ritopeka.

Na najugroènijim lokacijama, od kanala Galovica doostru`ni~kog mosta i na Velikom ratnom ostrvu planirase potpuno uklawawe niza sojenica i sli~nih objekata izzone za{tite izvori{ta. Na lokaciji nove ade na levojobali Dunava nije dozvoqena izgradwa novih sojenica doizrade odgovaraju}ih planova razvoja i ure|ivawa, kada }ese re{iti i tretman postoje}ih. Postoje}e lokacije }e sekoristiti uz prethodna ograni~ewa i smawewa, na osnovuprivremenog statusa kori{}ewa, uz unapre|ewe za{titeokoline i za{tite vode od zaga|ewa.

Uslovi za postavqawe sojenica su:– planirani gabarit sojenice je oko 20 m² sa minimal-

nim razmakom od 10 m,


– planirati monta`ne sojenice od prirodnog materija-la (iznad kote plavqewa),

– planirati jednu etaù i zastupqenost zatvorenih iotvorenih prostora u odnosu 2:1.

4.11. Daqi tretman neizgra|enih gradskih povr{ina

Ovde je re~ o terenima koji se nalaze unutar gradskogtkiva, ali nisu angaòvani ni za kakvu posebnu namenu. Uizvesnim slu~ajevima, kao na Novom Beogradu, re~ je o po-vr{inama na kojima se o~ekuje relativno skora izgradwa.Ove povr{ine pojavquju se samo u postoje}em stawu, dok ihu planiranom stawu nema.

4.12. Daqi tretman povr{ina i objekata razli~itihnamena neuskla|enih sa okolinom

Na vi{e mesta na teritoriji Generalnog plana Beo-grada postoje razli~ite povr{ine i objekti ~ija delat-nost ili samo postojawe nisu uskla|eni sa okolinom, saosnovnom delatno{}u te okoline ili sa nekim bitnimwenim svojstvima. Povr{ine i objekti koji nisu uskla|e-ni sa okolinom pripadaju razli~itim, prakti~no svimnamenama koje su prethodno prikazane. Postoji znatna po-treba za uskla|ivawem takvih neuskla|enih namena bilotako {to }e se takvi sadràji ukloniti, izvr{iti izve-sne transformacije u samoj okolini, bilo tako {to }e setransformacijom neuskla|enih namena ili wihovim iz-me{tawem, izvr{iti smawewe rizika. U ovom GP identi-fikovane su i locirane slede}e povr{ine i objekti kojisu neuskla|eni sa svojom okolinom i prema odredbamaovog plana treba da se u procesu implementacije plana us-klade ili uklone:

– povr{ine i objekti stanovawa, op{tih gradskih cen-tara, specijalizovanih centara, privrede, sporta i saobra-}aja i drugog u podru~ju izvori{ta na Maki{u, a koji supodignuti bez dozvole (grafi~ki definisano);

– povr{ine i objekti stanovawa, rekreacije, sporta, po-qoprivrede, saobra}aja i drugog u podru~ju izvori{ta u zo-ni kanala Galovica na levoj obali Save, koji su podignu-ti bez dozvole (grafi~ki definisano);

– povr{ine i objekti stanovawa, rekreacije, saobra}a-ja i drugog u podru~ju izvori{ta na Koàri, na levoj oba-li Dunava, koji su podignuti bez dozvole (grafi~ki defi-nisano);

– povr{ine i objekti stanovawa i razli~itih delatno-sti u za{titnoj zoni aerodroma Beograd koji su podignutibez dozvole (grafi~ki definisano);

– povr{ine i objekti stanovawa i razli~itih delatno-sti na aktivnim i potencijalnim klizi{tima na razli~i-tim lokacijama u granicama GP, koji su podignuti bez do-zvole (nije grafi~ki definisano);

– povr{ine i objekti stanovawa, privrede, saobra}aja idrugih delatnosti u podru~ju park-{ume Zvezdara i drugihvrednih zelenih prostora grada koji su podignuti bez do-zvole (nije grafi~ki definisano);

– povr{ine i objekti industrijskih preduze}a ~ija jedelatnost visokorizi~na za okolinu, jer svoje proizvodneprocese nisu modernizovali prema aktuelnim propisima oza{titi ìvotne sredine (identifikovani posebnim spi-skom);

– povr{ine i objekti stanovawa i drugih delatnostikoji su podignuti bez dozvole unutar zone zabrane izgrad-we oko Instituta „Vin~a” (grafi~ki definisano);

– povr{ine i objekti stanovawa i drugih delatnostikoji su podignuti bez dozvole na trasama primarnih grad-skih saobra}ajnica (grafi~ki definisano).

Za svaku od neuskla|enih situacija potrebno je da se iz-radi odgovaraju}a studija koja }e odgovoriti na pitawe nakoji na~in }e se izvr{iti uskla|ivawe. Takve studije suosnov za daqu urbanisti~ku razradu u regulacionim plano-vima.

U planu namene povr{ina za 2021. godinu prikazane sutri posebne vrste povr{ina iz ove grupe:

– povr{ine privrednih delatnosti i privrednih zonakoje se transformi{u u komercijalne delatnosti i grad-ske centre (ili drugu kompatibilnu namenu),

– namene zemqi{ta koje }e se odrediti nakon uskla|i-vawa postoje}ih namena sa posebnim propisima i

– podru~ja za detaqnu analizu uticaja i postoje}ih na-mena i objekata na uù zonu za{tite izvori{ta.

Generalni stav je da je eksploatacija nemetalnih siro-vina, zbog neminovne erozije izgleda i kvaliteta zemqi-{ta i pejzaà u neposrednoj okolini, nepoèqna na teri-toriji Generalnog plana Beograda.

5. ZA[TITA PROSTORA

Po{to su u narednom periodu mogu}e mawe promeneGeneralnog plana ili izmene propisa sa pojednostavqe-nim procedurama za izmene i promene plana – izdvajaju seprostori, objekti i uslovi koji ne mogu biti predmet ta-kvih izmena. To su prostori koji su definisani kao fik-sni elementi ili trajne vrednosti grada: graditeqskonasle|e (kulturna dobra, ambijentalne celine i prostorizna~ajni za identitet grada, objekti moderne arhitektu-re), prirodne vrednosti, zelene povr{ine. U ovom planu}e se definisati preporuke i uslovi za ova dobra, s obzi-rom na karakter koji imaju: negde nije dozvoqena gradwa(na primer, na Velikom ratnom ostrvu), a negde je upravokapacitet za gradwu vrednost prostora (na primer, naprostoru Savskog amfiteatra). Isto tako, postoji jedanbroj infrastrukturnih, saobra}ajnih i srodnih gradskihelemenata koji su do te mere vredni za grad da se morajura~unati kao fiksni.

5.1. Za{tita nepokretnih kulturnih dobara

Vrednost istorijskog Beograda sadràna je u materi-jalnom svedo~ewu wegovog graditeqskog nasle|a, tragovi-ma i znacima vi{e istorijskih perioda, specifi~nim so-cijalnim, kulturnim, antropolo{kim, geografskim vezamai kontinuitetom ostvarenim izme|u pojedina~nih istorij-skih gra|evina i urbanog konteksta. Istorijska stratigra-fija, harmonija stvarana tradicionalnim gra|evinskimmaterijalima i metodama gra|ewa – deo su wegove auten-ti~nosti koji mora biti po{tovan. S obzirom da se radi ojednom multifunkcionalnom organizmu, koji ima reziden-cijalne, socijalne, politi~ke i ekonomske aktivnosti,prostori sa valorizovanim nasle|em su definisani, raz-matrani i tretirani sa ciqem identifikovawa autenti~-nih istorijskih gra|evina i prostora ali i wihovih mo-dernih transformacija.

Zabrinutost za sudbinu graditeqskog nasle|a ukazuje napotrebu za aktivnim, blagovremenim i profesionalnimukqu~ivawem sektora za{tite u procese razvoja. To podra-zumeva u~e{}e u procesima planirawa, ure|ivawa okoline,novim odnosima izme|u javnog i privatnog sektora, novojargumentaciji i stavovima prema planirawu uop{te. U na-stojawu obezbe|ivawa dugoro~nih rezultata projekti inte-grativne konzervacije izvode se u dobro koordiniranoj ifunkcionalnoj interdisciplinarnoj saradwi planera ikonzervatora, uz jasne zakonske okvire.

Osnovno polazi{te Generalnog plana je afirmacijaurbanog kontinuiteta, tokom kojeg se graditeqsko nasle|epostavqa kao neobnovqivi resurs i stimulans razvoja.Planom se, zato, {tite i promovi{u spomenici kulture,prostorne kulturno-istorijske celine, arheolo{ka nala-zi{ta i znamenita mesta, prirodni preseci terena saistorijski potvr|enim i estetski vrednovanim izgra|enimreperima, vizurama i siluetama, sa ciqem da se o~uva duh ikarakter urbanog prostora, trajno nazna~e i prezentuju svivredni elementi gradske strukture i defini{u putevi us-postavqawa kontinuiteta sa onim aspektima grada koji da-qe rastu i razvijaju se.

Zato se planskim re{ewima èli posti}i:– o~uvawe kulturne ba{tine i zaustavqawe daqe degra-

dacije postoje}ih prostora i fizi~ke strukture,


– uskla|ivawe politike razvoja za{tite kulturno-isto-rijskog nasle|a sa kompleksnim razvojem grada u celini,

– uskla|ivawe programa iz oblasti za{tite kulturno-istorijskog nasle|a sa programima drugih oblasti kojeu~estvuju u planirawu, kako bi se stvorili optimalniuslovi za integrativnu konzervaciju i urbanu obnovu u po-jedinim delovima grada,

– uskla|ivawe programa iz oblasti za{tite kulturno-istorijskog nasle|a sa zahtevima i tempom savremenog raz-voja i uslovima dru{tveno-ekonomskih promena dru{tva utranziciji,

– obezbe|ivawe ravnomerne realizacije programa za-{tite kulturno-istorijskog nasle|a u etapama, ~ime sestvaraju uslovi za delovawe od op{teg i trajnog dru{tve-nog interesa.

– definisawe smernica za podizawe kvaliteta ìvot-ne sredine u prostornim kulturno-istorijskim celinama,

– definisawe metoda i postupaka rada na urbanoj kon-zervaciji i obnovi u konkretnim slu~ajevima.

Prostorna re{ewa u Generalnom planu teè zaokruì-vawu, dopuwavawu i korekciji postavki kojima su se odre-|eni delovi Beograda formirali kao prepoznatqive i zaìvot grada dragocene strukture. U {irokom spektru ob-lika zastupqenih u graditeqskom nasle|u prioritet se da-je izrazito vrednim i atraktivnim urbanim strukturama.One su kroz istoriju Beograda trajno opstale i predsta-vqaju prostorne kulturno-istorijske celine izuzetnog ivelikog zna~aja, kulturna dobra ili dobra koja uìvajuprethodnu za{titu, odnosno delove sa karakteristi~nimsvojstvima po kojima se grad pamti.

Da bi se to ostvarilo, Generalnim planom se defini-{u granice podru~ja sa razli~itim kategorijama vrednostinepokretnih kulturnih dobara u okviru kojih se planiraneaktivnosti moraju sprovoditi uz posebne mere opreza i usaradwi sa institucijama za{tite spomenika kulture.(Grafi~ki prilog: Trajna dobra)

Graditeqsko nasle|e Beograda {titi se primenom me-ra definisanih Zakonom o kulturnim dobrima („Slu`be-ni glasnik Republike Srbije”, broj 71/1994) i urbanisti~-kom za{titom koja se, tako|e, stara da ukupno urbanisti~-ko i arhitektonsko nasle|e bude, u onoj meri koja odgovarawegovoj vrednosti, integrisano u savremene tokove ìvo-ta grada kao faktor wegovog ukupnog razvoja.

Planom se predvi|aju mehanizmi za{tite u okviru za-konskih instrumenata. Generalni plan teì uravnoteè-nom kompromisu izme|u za{tite i obnove graditeqskog na-sle|a, svakodnevnih ìvotnih potreba i zakonitosti eko-nomskog razvoja. Takva za{tita kulturnog nasle|a pretpo-stavqa postepeno stvarawe onoga {to se civilizacijskiprepoznaje kao „kulturno dru{tvo” u kojem se ovaj segmentprepoznaje i kao ekonomski isplativ.

Analizom postoje}eg stawa i vrednovawem svih raspo-loìvih podataka definisana su podru~ja sa ~etiri razli-~ita nivoa tretmana graditeqskog nasle|a.

Osnovni uslov za tretman nepokretnih kulturnih doba-ra u Generalnom planu Beograda jeste po{tovawe wihovihvrednosti i statusa prema Zakonu o kulturnim dobrima.

U Generalnom planu Beograda nepokretna kulturna do-bra dele se na: spomenike kulture, prostorne kulturno-istorijske celine, arheolo{ka nalazi{ta i znamenita me-sta. Oni su razvrstani u tri kategorije: kulturna dobra odizuzetnog zna~aja, kulturna dobra od velikog zna~aja i kul-turna dobra. Kulturna dobra koja uìvaju prethodnu za{ti-tu po Zakonu o kulturnim dobrima imaju isti tretman kaoi progla{ena kulturna dobra.

5.1.1. Podru~ja integrativne konzervacije

Pod integrativnom konzervacijom podrazumeva se skupmetoda kojima se koristi slu`ba za{tite spomenika kul-ture prema odredbama Zakona o kulturnim dobrima (teh-ni~ka konzervacija, rekonstrukcija, restauracija, revita-lizacija) kao i metoda kojima se koristi urbanisti~ka za-

{tita (horizontalna i visinska regulacija, ~uvawe silue-ta i vizura, primena materijala, boje i arhitektonskih ele-menata kojima se defini{e i prepoznaje prostor i fizi~-ka struktura odre|enog podru~ja). Pod odre|enim uslovima,definisanim Zakonom o kulturnim dobrima, podrazumevase i preraspodela namene u korist ekonomski isplativih,a za graditeqsko nasle|e najprihvatqivijih oblika.

U saradwi sa institucijama za{tite i uslovima za{ti-te nepokretnih kulturnih dobara, ovi prostori moraju se uestetskom i funkcionalnom smislu dovr{iti u ciqu po-stizawa op{teg ìvotnog sklada i likovno-ambijentalnogkontinuiteta novog (koje }e biti u mawoj meri) i starijeg(postoje}e – dominantno).

Prostorne kulturno-istorijske celine i spomenicikulture izuzetnog zna~aja, pojedine prostorne kulturno-istorijske celine i spomenici kulture velikog zna~aja,kao i najve}i broj kulturnih dobara, koncentrisani su napodru~jima na kojima se primewuje integrativna konzerva-cija (prilog lista).

Svi projekti i sve intervencije (nova gradwa, preradepostoje}ih zgrada, urbanisti~ke, saobra}ajne, infrastruk-turne promene) u okviru prostornih kulturno-istorijskihcelina i nepokretnih spomenika kulture podleù konzer-vatorskim uslovima, prema Zakonu o kulturnim dobrima: zaBeogradsku tvr|avu i Top~ider obavezna je izrada regula-cionog plana posebne namene uz odgovaraju}e prethodnestudije; podru~je Knez Mihailove ulice, podru~je oko Do-sitejevog liceja obuhva}eni su regulacionim planom Cen-tralne zone Beograda; za Kosan~i}ev venac i Staro jezgroZemuna u toku je izrada planova detaqne regulacije kojimase po{tuju metode integrativne konzervacije.

Pravilo se odnosi na:– Beogradsku tvr|avu (ome|enu Dunavom i Savom, ulica-

ma Pariskom, Tadeu{a Ko{}u{ka i Dowogradskim buleva-rom);

– podru~je Knez Mihailove ulice (ome|eno ulicamaUzun Mirkovom, Vasinom, Kolar~evom, Obili}evim ven-cem, Gra~ani~kom, Pariskom i Tadeu{a Ko{}u{ka);

– podru~je oko Dositejevog liceja (izme|u ulice KraqaPetra, Gospodar Jovanove, Vi{wi}eve i Bra}e Jugovi}a);

– podru~je Top~idera;– Kosan~i}ev venac (sa potezom Kara|or|eve ulice, iz-

me|u Save, Pariske, Sime Markovi}a, Pop Lukine i Bran-kove);

– Staro jezgro Zemuna;– Belo brdo u Vin~i.

5.1.2. Podru~ja op{te obnove

Pod op{tom obnovom podrazumeva se kombinovana pri-mena integrativne konzervacije, urbane obnove i ure|iva-wa prostora, usagla{ena prema obimu i nivou vrednostigraditeqskog nasle|a.

Ovo je {iroka zona koja obuhvata delove urbano-arhi-tektonskog tkiva Beograda i Zemuna koji su nastajali do1941. godine na bazi tradicionalisti~kog pristupa u ob-likovawu i organizaciji prostora. Radi se o {iroj zonistarog Beograda u kojoj bi slu`ba za{tite imala intere-sa da traì progla{ewe pojedinih ulica, blokova, gru-pacija objekata i sl. Ovo bi dovelo do cepawa urbanogprostora na za{ti}ene enklave i me|uprostor i kao po-sledicu imalo bi neuravnoteèn i neravnomeran tret-man prostora, {to svakako nije interes efikasne urbanepolitike.

Prakti~ni okvir postupaka konzervacije i obnove de-finisa}e odgovaraju}i programi, urbanisti~ki planoviposebne namene i prate}i pravilnici o pona{awu i oba-vezama u prostoru.

Pravila za podru~je op{te obnove

Podru~je op{te obnove obuhvata prostore na kojima jekoncentrisan ve}i broj kulturnih dobara, kao i celine ko-je uìvaju prethodnu za{titu (prilog lista).


Sve intervencije na progla{enim kulturnim dobrimapodleù konzervatorskim uslovima. Nove gra|evine, urba-nisti~ka, saobra}ajna i infrastrukturna re{ewa rade seu skladu sa principima urbanisti~ke za{tite, uz primenumetoda integrativne konzervacije na osnovu planova de-taqne regulacije i urbanisti~kih projekata.

Pravilo se odnosi na:– Kopitarevu gradinu, izme|u ulica Hilandarske,

Yorya Va{ingtona, Vlajkovi}eve i Palmoti}eve;– Skadarliju, izme|u ulice 29. novembra i Yorya Va-

{ingtona;– stari Beograd, ome|en ulicama Dunavskom, Cviji}e-

vom, Takovskom, Draè Pavlovi}a, Starine Novaka, 27.marta, Bulevarom kraqa Aleksandra, Golsvordijevom, Ba-ba-Vi{winom, Katani}evom, Kru{edolskom, Bulevarom Ju-goslovenske armije, Bulevarom Fran{e d’Eperea, obalomSave i Dunava i ulicom Tadeu{a Ko{}u{ka do Dunavske;

– Sewak – Top~idersko brdo – Dediwe, ome|eno ulica-ma: Bulevar vojvode Mi{i}a, granica prostorne celineTop~ider, Bawi~kih `rtava, Pu{kinova, @upana âslava,Mila Milunovi}a, severnom granicom prostorne celineTop~ider do ulice Teodora Drajzera, Bulevar mira, Mihaj-la Avramovi}a, Krupawska, [olina, Mladena Stojanovi-}a, Neznanog junaka do granice parcele u pravcu uliceMladena Stojanovi}a, zatim do ulice Heroja Milana Te-pi}a, Qutice Bogdana, Pukovnika Baci}a, Sime Luke La-zi}a, Ruì}eva, Maglajska, Bulevar mira, trasa èlezni~-ke pruge u Prokopu, Vase Pelagi}a, Sewa~ka, VojislavaVu~kovi}a, Laze Simi}a, Ruska, Viktora Igoa, zatvaruju}iprostor ponovo Bulevarom vojvode Mi{i}a;

– Vra~arski plato, ome|en ulicama: Neboj{ina, JovanaSkerli}a, Bore Stankovi}a i Katani}eva;

– Profesorsku koloniju (ome|ena ulicama: Draè Pa-vlovi}a, Cviji}eva, Zdravka êlara, Mitropolita Petra,Sterijina, 29. novembra do Cviji}eve);

– Kote` Neimar u okviru ulica: Internacionalnihbrigada, Janka Veselinovi}a, Mitrovi}a, Ju`ni bulevar iNeboj{ina;

– potez Krunske ulice, sa pripadaju}im parcelama naobe strane ulice od Kneza Milo{a do raskrsnice Save Ko-va~evi}a i Maksima Gorkog;

– stambeni blok u Smiqani}evoj ulici izme|u Wego{e-ve, Kraqice Zorke i Krunske sa katastarskim parc. 537/1,2,536, 534,533, 532 u ulici Kraqice Zorke (osim kat. parc.521, 520, 522 i parcela 308, 309, 310, 311, 312, 313, 314, 316du` Smiqani}eve);

– Centralna zona Novog Beograda sa blokovima 21, 22,23, 24, 25, 26, 28, 29 i 30;

– Podru~je Zemuna sa modernisti~kom arhitekturom na-stalom izme|u dva svetska rata (izme|u ulica: 22. oktobra,Kara|or|evog trga, Kara|or|eve, Nikolaja Ostrovskog itrga JNA);

– Prostor starog aerodroma „Beograd” iz 1927. godine,ome|en ulicama Milutina Milankovi}a, Omladinskihbrigada, To{in bunar i èlezni~kom prugom;

– Prostor novog Beogradskog sajma sa priobaqem na po-tezu izme|u Bulevara vojvode Mi{i}a i Save;

– Industrijsko-privredna zona starog Beograda na Du-navu;

– Prostor Starog sajmi{ta na Novom Beogradu.

5.1.3. Podru~ja usmerene urbane obnove

Pod usmerenom urbanom obnovom podrazumeva se pro-gramsko objediwavawe akcija iz domena za{tite, obnove iure|ivawa prostora kao i metodolo{ko-plansko usagla{a-vawe aktivnosti u realizaciji urbanisti~kih planova ko-ji proisti~u iz Generalnog plana. Odre|ene zone, potezi,osovine, ~vori{ta, ispoqavaju na razli~ite na~ine duhgrada i ~ine wegovu su{tinu.

Prostorno povezivawe postoje}ih vrednosti u logi~nekulturno-funkcionalne celine, u kojima vlada urbanisklad, moraju rezultirati doìvqajem lepote. Ne{to sli~-

no mo`da je prvi osetio Emilijan Josimovi}, koji je imaoevropske urbane ambicije svoga vremena, ali po{tuju}i iumnogome ugra|uju}i urbano-genetske elemente starog gra-da u {ancu u novu prostornu strukturu. Tako je Josimovi}e-va regulacija zadràla i time dala snaàn impuls na prav-cima ulica: Kneza Mihaila prema Terazijama i ulice Ca-ra Du{ana ka Paliluli i Zvezdari i otvorila izlaz za ure-|ewe varo{i u Savamali. Pokazalo se i u budu}nosti da suse na ovim potezima, ranije putnim pravcima, razvijalinajvredniji urbani elementi grada, gradili najzna~ajnijiobjekti, na ovim osovinama odvijala se urbano-kulturnaistorija, a povremeno i politi~ka drama Beograda.

Ove ~iwenice se ne zanemaruju s obzirom da se pokla-paju i nadovezuju sa dobrim idejama iz prethodnih general-nih planova, {to podrazumeva plansko o~uvawe park-{umaKo{utwaka, Top~idera, Zvezdare, Ade Ciganlije, Velikogratnog ostrva i priobalnog zelenila oko U{}a, u kojimase prethodno navedene osovine utapaju vezuju}i, simboli~-no, gradski skelet za wegov prirodni biolo{ki okvir.

Pravila za podru~ja usmerene urbane obnove

Na podru~jima usmerene urbane obnove nalazi se mawibroj kulturnih dobara i kulturnih dobara koja uìvajuprethodnu za{titu fragmentarno raspr{enih u okviru po-stoje}eg gra|evinskog fonda.

Sve intervencije na progla{enim kulturnim dobrimapodleù konzervatorskim uslovima. Obnova i ure|ivaweprostora planiraju se prema op{tim pravilima General-nog plana i urbanisti~ke za{tite, uz usagla{avawe aktiv-nosti sa slu`bom za{tite samo u neposrednom okruèwukulturnih dobara.

Pravilo se odnosi na karakteristi~ne gradske potezekoji polaze iz centra, Beogradske tvr|ave, a identifikuje-mo ih kao elemente urbane strukture u epicentralnim ko-ridorima izvan zona integrativne konzervacije:

– terazijskog grebena,– vidinske osovine,– savsko-varo{ke osovine.Kao posebne elemente identifikujemo popre~ne osovi-

ne starog Beograda i novobeogradsku osovinu.

Popre~ne osovine su:– ulica Kraqa Petra Prvog,– ulica Brankova,– potez Terazijske terase,– ulica Balkanska,– ulica Nemawina,– ulica Kneza Milo{a – Takovska,– ulica 29. novembra,– Ulica Cviji}eva – Dimitrija Tucovi}a,– Ulica Ruzveltova – Mije Kova~evi}a, i– Beogradska – Bulevar JA – Avalski put.

5.1.4. Podru~ja povremenih usagla{enih intervencija u gra|enom tkivu

Pod povremenim usagla{enim intervencijama u gra-|enom tkivu podrazumevaju se konsultacije i usagla{ava-we stavova slu`be za{tite spomenika kulture i urbani-sti~kih slu`bi oko radova u neposrednom okruèwu kul-turnih dobara koja se nalaze izvan tri prethodno navede-na podru~ja.

Na podru~jima na kojima se primewuju povremene usa-gla{ene intervencije u gra|enom tkivu nalaze se uglavnomkulturna dobra ruralnog karaktera, znamenita mesta i de-lovi urbanih matrica ili poteza koji svedo~e o razvojuprigradskih i seoskih naseqa.

Pravila za podru~ja povremenih usagla{enih intervencija

Planirane intervencije u prostoru, nova izgradwa, sa-obra}ajnice i infrastruktura, projektuju se prema op{timpravilima, osim u neposrednom okruèwu kulturnih doba-ra, gde se re{ewa postiù usagla{avawem stavova nadle-


`ne slu`be za{tite spomenika kulture i urbanisti~kihslu`bi. Su{tina usagla{avawa je ~uvawe izvornih svoj-stava kulturnih dobara i prostornih celina kojima se de-fini{u prepoznatqive karakteristike arhitekture i pro-storne strukture odre|enih tipova naseqa.

Pravilo se odnosi na:– naseqe Ov~a – glavna sredi{wa komunikacija sa gu-

sto izgra|enim nizovima uz obe strane ulice,– naseqe Umka – stari administrativno-poslovni cen-

tar,– naseqe Kumodra` – prostor oko torla~ke crkve i sta-

re osnovne {kole,– naseqe Batajnica – prostor centra sa crkvom, {kolom

i kafanom,– gradska i seoska grobqa koja su progla{ena kultur-

nim dobrima ili uìvaju prethodnu za{titu – manastiriRakovica, Rajinovac, kao i sve sakralne gra|evine koje suprgla{ene za kulturna dobra ili uìvaju prethodnu za{ti-tu (prema listi u priloènom spisku),

– arheolo{ka nalazi{ta „Ramadan” i „Ad Octavum” uVi{wici i

– Spomenik neznanom junaku na Avali.

5.1.5. Arheolo{ko spomeni~ko nasle|e

Tokom protekle tri decenije rezultati istraìvawanisu bitno izmenili saznawa o stawu arheolo{kog nasle-|a na podru~ju grada Beograda. U tom smislu, arheolo{kafaktografija stawa na terenu ostaje ista, te se svi mate-rijali te vrste, koji su kori{}eni prilikom rada na rani-jem GUP, mogu koristiti i prilikom izrade novog plan-skog dokumenta. Ograni~i}emo se stoga i posebno ista}isamo neka bitna opredeqewa koja su ugra|ena u novi GPBeograda.

Na podru~ju grada Beograda evidentirana su ukupno 674arheolo{ka lokaliteta, i to: preistorijskih 155, anti~kih327, sredwovekovnih 81, iz poznog sredweg veka 40, dok je26 lokaliteta hronolo{ki neodre|eno. Ova hronolo{kapodela moè se prihvatiti samo uslovno, budu}i da su broj-ni lokaliteti vi{eslojni, te obuhvataju arheolo{ke ostat-ke iz vi{e razli~itih epoha. Me|u evidentiranim lokali-tetima 20 ih je progla{eno za kulturna dobra, odnosno sta-vqena su pod za{titu, dok su dva – Beogradska tvr|ava saKalemegdanom i „Belo brdo” u Vin~i, u kategoriji kul-turnih dobara od izuzetnog zna~aja za Republiku Srbiju.Od za{ti}enih lokaliteta u zoni novog GP nalazi seosam, i to:

– lokacija „Belo brdo” u Vin~i, op{tina Grocka,– lokacija „Usek” na Bawici, op{tina Vo`dovac,– lokacija preistorijska Karaburma, op{tina Pali-

lula,– lokacija Beogradska tvr|ava sa Kalemegdanom, op{ti-

na Stari grad,– lokacija rimski Sindigunum (naseqe i nekropola)

op{tine Stari grad, Vra~ar, Savski venac, Palilula,– lokacija rimski Taurunum, op{tina Zemun,– lokacija utvr|ewe „Ad Octavum” u Vi{wici, op{ti-

na Palilula, i– lokacija „Ramadan” u Vi{wici, op{tina Palilula.Treba napomenuti da se dobar deo lokacije rimskog

Singidunuma nalazi u okviru za{ti}enih prostornih kul-turno-istorijskih celina Knez Mihailove ulice i Kosan-~i}evog venca.

U uslovima kada se arheolo{ki lokaliteti nalaze naurbanizovanom podru~ju ili prostorima ka kojima se pla-nira {irewe grada, pristup wihovoj za{titi mora bitiprilago|en realnim uslovima i specifi~nostima koje seodnose na svako za{ti}eno ili potencijalno nalazi{te.

Za lokalitete na jo{ neurbanizovanim podru~jima, bezobzira da li su progla{eni za kulturna dobra ili ne, po-stoji mogu}nost pune za{tite i izradom planskog dokumen-ta. Na tim prostorima, a to je bilo opredeqewe i ranije,ne moè se planirati nikakva gradwa niti ukopavawa in-

frastrukture (lok. „Belo brdo” u Vin~i, „Ramadan” u Vi-{wici i sl.). Budu}i da su naj~e{}e u pitawu neistraè-ni lokaliteti, preliminarnim arheolo{kim istraìva-wima mogle bi im se preciznije odrediti granice raspro-stirawa, {to bi bilo od zna~aja i za daqe urbano planira-we („Ad Octavum” i „Ramadan” u Vi{wici).

Neophodno je da se za{ti}ena arheolo{ka podru~ja ob-uhvate prostornim planirawem bilo kao zeleni pojas bezsa|ewa visoke vegetacije, ili parkovska povr{ina u okvi-ru novog naseobinskog kompleksa. Pri tom treba izbe}iponavqawe negativnog iskustva sa lokacije „Usek” na Ba-wici, gde je u planskim dokumentima lokalitet ukqu~enkao zelena povr{ina unutar novog naseqa, dok je u stvarno-sti ostao iskqu~en, neure|en i izloèn divqoj gradwi.

Poseban problem u smislu za{tite predstavqaju loka-liteti na urbanizovanom podru~ju, gde svaki novi gradi-teqski zahvat neminovno vodi ka uni{tavawu arheolo-{kih tragova. U takvim slu~ajevima preostaju jedino pret-hodna za{titna arheolo{ka istraìvawa, kao {to je to ja-sno zakonski definisano i ugra|eno u dosada{wa planskadokumenta. Naàlost, sve to se u praksi retko sprovodi pabi tu problematiku trebalo re{avati striktnijom kontro-lom i u procesu izdavawa gra|evinskih dozvola. Me|utim,kada je re~ o za{ti}enim zonama anti~kih naseobina, po-sebna pa`wa morala bi se posvetiti prostorima sa nepo-vre|enim arheolo{kim kulturnim slojevima koji bi se mo-gli sa~uvati za budu}nost. U okviru urbane zone rimskogSingidunuma to je prostor Studentskog parka i dela isto-imenog trga, kao i parka izme|u ulica Carice Milice, To-pli~inog venca i Vuka Karayi}a. U zoni anti~ke nekropo-le za trajno ~uvawe mora se izdvojiti prostor oko Savezneskup{tine, ukqu~uju}i parkove prema Takovskoj i Vlajko-vi}evoj ulici. U Zemunu to bi bio prostor pijace – trga is-pred katoli~ke crkve, gde se mogu o~ekivati o~uvani sloje-vi sa tragovima rimskog Taurunuma. Na ovim mikrolokaci-jama za{ti}enih lokaliteta u planskim dokumentima morase jasno za{tititi podzemqi{te, {to iskqu~uje ukopavaweinfrastrukture ili gradwu podzemnih objekata poput ga-raà i sl. Isti tretman trebalo bi primeniti i na ceoprostor parka Ta{majdan gde, pored tragova anti~ke ne-kropole, postoji i staro beogradsko grobqe iz 19. veka.

U novom planskom dokumentu Beogradska tvr|ava sa Ka-lemegdanom mora se posebno tretirati budu}i da predsta-vqa spomeni~ki kompleks sa najvi{im stepenom za{tite.Ceo kompleks predstavqa arheolo{ki rezervat, {to is-kqu~uje bilo kakvu gradwu na prostorima gde postoje sa~u-vani arheolo{ki kulturni slojevi. Za{titna arheolo{kaiskopavawa u ciqu osloba|awa pojedinih lokacija za novugradwu, {to se u zate~enoj realnosti mogu vr{iti u urba-nizovanom podru~ju grada, na prostorima Beogradske tvr-|ave neprimewiva su i protivna osnovnim interesima za-{tite spomeni~kog nasle|a. Uz izvo|ewe sistematskih ar-heolo{kih iskopavawa tu se mora posebno voditi ra~una o~uvawu nepovre|enih slojeva za daqa istraìvawa u bu-du}nosti. Ovde vaqa napomenuti da je jedan od bitnihelemenata za{tite arheolo{kog nasle|a adekvatno ure-|ivawe Beogradske tvr|ave u skladu sa wenim istorij-skim zna~ajem.

Prezentacija arheolo{kog nasle|a u urbanom tkivu gra-da predstavqa atraktivnu obavezu. Kada su u pitawu prei-storijska nalazi{ta, to naj~e{}e nije izvodqivo. Izuzetakpredstavqa arheolo{ki kompleks u Vin~i, kao nalazi{teevropskog zna~aja, gde je mogu}e formirati zna~ajan arhe-olo{ki park sa muzejskom zgradom i prate}im programom.Za prezentaciju anti~kih urbanih ostataka mogu}nosti suveoma ograni~ene. Prezentaciju na otvorenom prostoru una{im klimatskim uslovima, ali imaju}i u vidu i struktu-ru eventualnih ostataka gra|evina, ne bi trebalo planira-ti. Na to ukazuje negativno iskustvo sa iskopinama u Stu-dentskom parku, koje su bile prezentovane i ure|ene, a po-tom, usled nemogu}nosti ~uvawa, zatrpane. Eventualna mo-gu}nost postoji u okviru novopodignutih ili adaptiranih


zdawa, kao {to to pokazuje dobar primer Rimske dvorane uBiblioteci grada Beograda. Na osnovu dosada{wih sazna-wa o arhitekturi anti~kih gradova Singidunuma i Tauru-numa, ona je minimalna. Rusti~ni, slabo gra|eni ostacimalih objekata nemaju zna~ewe nasle|a koje bi zavre|ivaloprezentaciju, niti bi bili atraktivni savremenim poseti-ocima.

Poseban problem sa kojim se suo~avaju slu`be za{titespomeni~kog nasle|a predstavqaju indikativne lokacijena kojima usled nedovoqne istraènosti za sada nije mo-gu}e jasno definisati arheolo{ke lokalitete. Takav slu-~aj je sa {irom lokacijom na Zvezdari, gde se mogu o~eki-vati ostaci zna~ajnog keltskog opiduma – utvr|ewa, koje bihronolo{ki i funkcionalno bilo u neposrednoj vezi saza{ti}enim lokalitetom na Karaburmi. Sli~no je i sautvr|ivawem pravaca anti~kih komunikacija na prilazimaSingidunumu, kao i lokaliteta koji ih prate.

Grafi~ki prikaz arheolo{kih lokaliteta nalazi se nakarti trajnih dobara. Svaki lokalitet ima svoj broj kojiodgovara spisku „âá Arheolo{ka nalazi{ta”, a nalazi se uokviru spiska „Kulturno-istorijskog nasle|a” u dokumen-taciji GP.

5.2. Za{tita i ure|ivawe zna~ajnih javnih urbanih prostora

Mreà javnih urbanih prostora predstavqa jedan odbitnih ~inilaca u konstituisawu urbanog identiteta Beo-grada i u ostvarivawu neposrednog kontakta qudi sa wego-vim likovno-ambijentalnim karakterom. U principu, onaobuhvata: zone reprezentativnih dràvnih objekata, uli~nepoteze, trgove, skverove, parkove, raskr{}a, kejove – {eta-li{ta, kao i neke prostore sa specifi~nim reìmom ko-ri{}ewa: otvorene pijace, botani~ki i zoolo{ki vrt, kom-plekse nekih sakralnih objekata. Javni urbani prostori ja-vqaju se u vidu jednostavnih ili sloènih ambijentalnihsklopova, koji obuhvataju primarni, nose}i sadràj i pra-te}e delove obodnih saobra}ajnica, ograni~ene fizi~kimstrukturama okolnih blokova.

Zna~ajni postoje}i javni urbani prostori Beograda na-laze se uglavnom u sklopu wegove Centralne zone, koja ob-uhvata tradicionalno, istorijski nastalo tkivo jezgaraBeograda i Zemuna i centralni deo Novog Beograda. Spe-cifi~nost prirodnih uslova (konfiguracija terena, od-nos prema rekama), kao i osobenosti dosada{weg kultur-no-istorijskog razvoja ova tri konstitutivna dela Cen-tralne zone Beograda uslovili su i postoje}i karakter wi-hovnih javnih urbanih prostora, wihove probleme, potrebei mogu}nosti budu}eg razvoja.

Tradicionalno, istorijski formirano urbano tkivo(stari Beograd, izgra|en do 1941. godine, stari Zemun) imaraznovrsnu artikulaciju mreè javnih urbanih prostora,mawe ili vi{e nepravilnu i nestandardnu, koja na zani-mqiv na~in odslikava individualitet pojedinih delovagrada. Tu se javqaju, poloèni u sklopu razli~itih uli~-nih rastera, nepravilni, ~esto nedovoqno definisani tr-govi, parkovi i skverovi raznih oblika i veli~ina, {eta-li{ta na kejovima razli~ite starosti i konfiguracije,raskr{}a po nekoliko uli~nih pravaca, pristupi sa re~-nih mostova, denivelisane raskrsnice. êsto neure|eni,zakr~eni parazitskim strukturama privremenih objekata,nezavr{enih ili neodgovaraju}ih ambijentalnih okvira,ovi prostori predstavqaju podsticaj u tragawu za pravimkorenima i odgovaraju}im formama.

Podru~je starog Beograda odlikuje se najprostranijom,najsloènijom, ali i najraznorodnijom mreòm svih vrstajavnih urbanih prostora, ~iju okosnicu ~ine krupni, isto-rijski zasnovani uli~ni potezi, podràni uli~nom mre-òm razli~itih tipova. Ovde se, u sasvim osobenim forma-ma, koje ~esto nisu dovedene do potpunog izraàja, javqajui trgovi, i skverovi, i parkovi, i drugi tipovi ovih pro-stora, pa ~ak i ure|eni kejovi – {etali{ta. Fizi~ki okvirovih javnih urbanih prostora veoma je raznovrstan: od ce-

lovitih sklopova graditeqskog nasle|a, preko skladnihsklopova elemenata razli~ite starosti i karaktera, do am-bijenta naru{enog bilo planskim intervencijama u drugojpolovini 20, bilo haoti~nom izgradwom posledwe deceni-je. U ovom posledwem periodu je i javni urbani prostor, aposebno neka wegova va`na ~vori{ta, zakr~en neprimere-nim privremenim objektima i bespravnim intervencijama.

Podru~je starog Zemuna ima znatno mawu, ali konzi-stentnu i raznovrsnu mreù javnih urbanih prostora –uli~ne poteze, splet trgova, stari kej – {etali{te, koji surazvijeni u tradicionalnom tkivu sa mirnijim elementi-ma tipi~nim za vojvo|anske gradove, mestimi~no naru{e-nom planskim intervencijama u drugoj polovini 20. veka,kao i razli~itim dogradwama posledwe decenije. Tada je isam javni urbani prostor bio izloèn devastaciji zbog di-vqe izgradwe i privremenih objekata.

Novoizgra|eno, funkcionalisti~ki koncipirano urba-no tkivo (Novi Beograd, kao i skoro sva nova naseqa vanCentralne zone) ima ukrupwenu mreù glavnih saobra}aj-nica koje formiraju velike otvorene blokove sa krupnimvisokim objektima postavqenim u slobodnom prostoru ne-izdiferenciranom na javni i prate}i uz odre|ene sadrà-je. Stoga tu nema tradicionalnih oblika javnog urbanogprostora (lokalnih ulica, trgova, skverova...), kao ni odgo-varaju}ih ambijentalnih okvira koji nude primerene sadr-àje i vizuelni doìvqaj dovoqno prepoznatqiv i u meriindividualne percepcije. Me|utim, {iroko koncipiranislobodni prostori i nedovoqno artikulisano gradskoprizemqe nude dovoqno mogu}nosti za restrukturirawe uciqu ugra|ivawa tradicionalnih oblika javnog urbanogprostora.

Podru~je Novog Beograda, formirano u prostranoj alu-vijalnoj ravni Save u drugoj polovini 20. veka doslovnomprimenom funkcionalisti~ke doktrine Le Korbizjea, saveoma ukrupwenim, {ematizovanim elementima fizi~kestrukture, ima danas javni urbani prostor sveden na {iro-ke saobra}ajne poteze, na kejove – {etali{ta i na blokov-ske slobodne i zelene povr{ine bez prave urbane artiku-lacije, a ne sadrì tradicionalne elemente u meri ~oveka– ulicu, trg, skver, gradski park. Ovo podru~je je tokom po-sledwe decenije tako|e bilo izloèno izvesnim interven-cijama gra|ewa van konteksta zna~ajnih arhitektonskihostvarewa koja se nalaze u wegovom okviru.

Specifi~nost Beograda da u samom sredi{tu, svojojCentralnoj zoni, izme|u dva istorijski razvijana, veomastara grada, sadrì potpuno novo tkivo, ~iji je {ematizami doslovna primena Le Korbizjeove doktrine omogu}en ipodstaknut potpuno ravnim terenom, pruà mogu}nost da sekoordiniranim akcijama istraìvawa, planirawa i rea-lizacije na|e put do wihovog uzajamnog prilago|avawa iobjediwavawa u svojevrsnu zanimqivu celinu

5.2.1. Preporuke za planske intervencije u ambijentalnimsklopovima najzna~ajnijih urbanih prostora

Planerske, projektantske i graditeqske intervencije uciqu afirmacije ambijentalnih potencijala javnih urba-nih prostora u skladu sa wihovim karakterom, zna~ajem iulogom u ukupnoj slici grada trebalo bi u narednom peri-odu da se kre}u u domenu wihovog osloba|awa od parazit-skih struktura, opremawa primerenim elementima ure|iva-wa slobodnih zelenih, pe{a~kih i kolskih povr{ina, kaoi u domenu odgovaraju}ih intervencija na fizi~koj struk-turi u okolnim blokovima, uz obavezno opremawe odgovara-ju}im elementima komunalne infrastrukture. Takve inter-vencije trebalo bi da budu zasnovane na svestrano razmo-trenim i pa`qivo definisanim programsko-prostornimre{ewima za pojedina ~vori{ta, poteze ili podru~ja, uzverifikaciju u odgovaraju}im planskim dokumentima.

Ovde date preporuke odnose se na potrebne, mogu}e ipoèqne intervencije vezane za najzna~ajnije postoje}e ipotencijalne javne urbane prostore i zone u Centralnoj zo-ni Beograda, koje, zajedno sa uslovima datim u poglavqu 2.4


Komercijalne zone i gradski centri, predstavqaju osnovbudu}e planske razrade.

U starom Beogradu najzna~ajniji javni urbani prostorii posebne zone bitne za karakter i lik grada javqaju se du`tri geografsko-istorijske osovine, koje se radijalno pru-àju od jezgra Beogradske tvr|ave sa Velikim ratnim ostr-vom (terazijski greben, savska osovina i dunavska osovina).

U starom Zemunu ovi prostori nalaze se uglavnom u Sta-rom jezgru Zemuna razvijenom oko ose Glavne ulice.

Kako su podru~je Beogradske tvr|ave i Starog jezgra Ze-muna, kao kulturna dobra od izuzetnog, odnosno od velikogzna~aja, predmet posebnog razmatrawa, konzervatorskihuslova i planerskog tretmana, preporuke koje se ovde navo-de obuhvataju samo podru~je starog Beograda, van komplek-sa Beogradske tvr|ave i podru~ja Novog Beograda.

5.3. Za{tita i tretman moderne arhitekture

Moderna arhitektura u Beogradu predstavqa kategorijumaterijalne i kulturne ba{tine. Ona je predstavqena ni-zom objekata, kao zna~ajnim potencijalom koji nosi pe~atautorskog ostvarewa, koji su vrednovani dru{tvenim pri-znawima ili imaju ambijentalni zna~aj. Ona obuhvata ranumodernu, zrelu modernu, kasnu modernu postmodernu, neo-modernu, kao i prelazne oblike ka modernoj. U ovom planu,poseban akcenat je stavqen na pojedina~na dela, grupeobjekata i ansamble, sa preporukama za wihov daqi tret-man.

5.3.1. Kriterijumi za vrednovawe moderne arhitekture

Za izbor objekata i arhitektonsko-urbanisti~kih celi-na definisane su dve osnovne grupe kriterijuma: op{tevrednosti dela i posebne vrednosti dela.

5.3.2. Op{te vrednosti dela

Objekti:– primeran i kvalitetan odnos prema kontekstualnoj

situaciji – odnos prema prirodnim i stvorenim odredni-cama mesta u urbanoj, semiurbanoj ili prirodnoj sredini(K-1);

– visoki kvaliteti na planu estetike, forme, funkcijei konstrukcije objekata (K-2);

– specifi~an doprinos oblasti arhitekture (K-3).Urbanisti~ko-arhitektonske celine i ambijenti:– visoke ambijentalne vrednosti – prostor izme|u obje-

kata sadrì kvalitativne atribute relacije objekata i me-|uprostora kao i duha mesta (K4);

– jasan identitet u mentalnoj mapi grada i u wegovojmemoriji ili u~estvovawe u veduti grada (K-5);

– specifi~an doprinos oblasti ( K-6).

5.3.3. Posebne vrednosti dela

Objekti:– stilska reprezentativnost – objekat je reprezent od-

re|enog stilskog perioda u okviru epohe moderne (ranomo-derna, zrelomoderna, kasnomoderna, postmoderna, neomo-derna, kao i prelazni oblici ka modernoj) (K-7);

– ambijentalna vrednost – objekat zna~ajno odre|uje kva-litetni gradski ambijent ili sudeluje svojim stilskimvrednostima u karakterizaciji lokalnog ambijenta (K-8);

– autorska arhitektura – objekti koje karakteri{e ori-ginalni autorski izraz i prepoznatqivost, a izmi~u kla-sifikaciji odre|ene stilske grupe (K-9);

– unikatnost dela – objekti koje odlikuje autenti~nosti jedinstvenost arhitektonskog izraza u celini, po osno-vu specifi~nog programa ili po pojavnosti u prostoru(K-10).

Urbanisti~ko-arhitektonske celine i ambijenti:– stilska reprezentativnost (K-11);– ambijentalna vrednost – posebne vrednosti i speci-

fi~nosti, osim onih vrednosti koje su navedene pod K-4(K-12).

5.3.4. Nagrade, priznawa i afirmativni prikazi u publicistici

Pri vrednovawu mnogih objektata i urbanih celina uze-to je u obzir da su ta dela ili wihovi autori za wih dobi-li nagrade i priznawa strukovnih organizacija ili drugihinstitucija, kao {to su: Velika nagrada SAS, Sedmojulskanagrada, Oktobarska nagrada, Godi{wa nagrada SAS, na-grade i priznawa Salona arhitekture. Tako|e su uzeti u ob-zir i afirmativni prikazi u stru~noj i ostaloj publici-stici i u medijima. Ovaj kriterijum, kao dodatni, nije po-sebno indeksiran poput gore navedenih.

5.3.5. Definicije pojmova

Reìm potpune za{tite za objekte podrazumeva o~uva-we izvorne arhitekture objekta. Ne iskqu~uje se mogu}nostdelimi~ne izmene namene unutar objekta, uz uslov o~uvawaautenti~nosti i arhitektonskih kvaliteta objekta.

Reìm delimi~ne za{tite za objekte podrazumeva mo-gu}nost izvesnih intervencija na objektima, koje ne biugrozile osnovne prepoznate vrednosti samog objekta i we-govog okruèwa.

Reìm potpune za{tite za arhitektonsko-urbani-sti~ke celine podrazumeva o~uvawe izgra|enog fonda u ce-losti, bez ikakvih intervencija. Ne iskqu~uje se mogu}-nost delimi~ne izmene namene unutar pojedina~nih obje-kata u okviru celine uz uslov o~uvawa autenti~nosti i ar-hitektonskih kvaliteta objekta.

Reìm delimi~ne za{tite arhitektonsko-urbani-sti~kih celina podrazumeva o~uvawe postoje}ih vrednostiurbanisti~ko-arhitektonskog koncepta i wegovo daqe una-pre|ivawe u smislu remodelacije i poboq{awa standardakomplementarnih sadràja stanovawa, obavezno po{tuju}iautenti~ne vrednosti urbanizma i arhitekture moderne.

Kriterijumi za izbor objekata i arhitektonsko-urbani-sti~kih celina, arhitektonska pravila za eventualne in-tervencije na objektima i urbanisti~ke preporuke za in-tervencije u okviru arhitektonsko-urbanisti~kih celinadati su uz spisak objekata i arhitektonsko-urbanisti~kihcelina.

Poseban tretman neposrednog okruèwa primewuje seza pojedina~ne objekte moderne arhitekture koji se nalazeu uli~nom nizu. Takvi objekti ne treba da budu ugroèniizgradwom susednih objekata.

5.3.6. Urbanisti~ke preporuke za pojedine celine u reìmu delimi~ne za{tite

Urbanisti~ke preporuke za daqi tretman vrednih urba-nisti~ko-arhitektonskih celina koje treba delimi~no{tititi ugra|ene su u odgovaraju}e delove teksta. Ovde sedaju preporuke za slede}e celine:

Staro sajmi{te, Novi Beograd – K-5; afirmacija me-morije mesta. Rekonstrukcija urbane matrice u smislu ho-rizontalne i vertikalne regulacije. Revitalizacija posto-je}ih objekata i izgradwa novih objekata savremenog sadr-àja i oblikovawa.

Centralna zona Novog Beograda – blokovi 21-26 i 28-30– K-6; K-11; o~uvawe i unapre|ewe autenti~nih vrednostiurbanizma i arhitekture moderne. Obavezan javni anketniurbanisti~ko-arhitektonski konkurs za idejno program-sko-prostorno re{ewe.

Blok 16 na Novom Beogradu (palata „U{}e”) – K-5; K-11; o~uvawe karaktera bloka sa objektom repernog zna~ajauz mogu}nost dogradwe aneksnog dela. Obavezan javni urba-nisti~ko-arhitektonski konkurs za idejno re{ewe.

Potez ulice Jurija Gagarina – K-5; uobli~avawe karak-tera gradskog bulevara. Obavezan javni anketni urbani-sti~ko-arhitektonski konkurs za idejno programsko-pro-storno re{ewe.

Blokovi 44, 45 i 70 u Novom Beogradu – K-4; K-5; K-11;o~uvawe postoje}ih vrednosti urbanisti~ko-arhitek-tonskog koncepta i wegovo daqe unapre|ivawe u smislu


remodelacije i poboq{awa standarda komplementarnihsadràja stanovawa obavezno po{tuju}i autenti~ne vred-nosti urbanizma i arhitekture moderne.

Sredi{wi pojas blokova 61-64 u Novom Beogradu – K-12;park sa javnim sadràjima u sredi{wem delu blokova. Oba-vezan javni anketni urbanisti~ko-arhitektonski konkursza idejno programsko-prostorno re{ewe.

Radni~ko naseqe u @elezniku – K-11; K-12; o~uvawe ur-bane matrice uz revitalizaciju postoje}ih objekata.

Beogradski sajam – K-5; K-6; K-12; o~uvawe postoje}iharhitektonsko-urbanisti~kih vrednosti i nastavak iz-gradwe u paviqonskom sistemu.

Kompleks astronomske opservatorije na Zvezdari, K-1;K-10; K-8; o~uvawe postoje}ih arhitektonsko-urbanisti~-kih vrednosti i nastavak izgradwe u paviqonskom sistemu.

Filmski grad u Ko{utwaku – K-6; o~uvawe postoje}iharhitektonsko-urbanisti~kih vrednosti, uklawawe delagra|evinskog fonda i nastavak izgradwe u paviqonskomsistemu.

înovni~ka kolonija, Bulevar JA – K-1; K-4; K12; o~uva-we postoje}ih arhitektonsko-urbanisti~kih vrednosti iintervencije sa po{tovawem autenti~nosti autorske arhi-tekture individualne izgradwe.

U ovom generalnom planu predloèno je 128 objekataepohe moderne u reìmu potpune za{tite i 14 objekataepohe moderne u reìmu delimi~ne za{tite, kao i 14 ur-banisti~ko-arhitektonskih celina epohe moderne u reì-mu potpune za{tite i 11 urbanisti~ko-arhitektonskihcelina epohe moderne u reìmu delimi~ne za{tite.

Da bi se sa dovoqnom pouzdano{}u koristili estetskikriterijumi u okviru ovih arhitektonskih dela, uveden je idodatni kriterijum obavezne vremenske distance od 10 go-dina za primenu kriterijuma za{tite. U 2002. godini, po-sledwa godina iz koje se dela vrednuju i {tite je 1993. go-dina, a ima ukupno 126 dela.

Spisak objekata (koji je dat u dokumentaciji General-nog plana, deo 7) nije kona~an nego inicijalan. Mogu}e jeda, na osnovu kriterijuma postavqenih u ovom planu, kakovreme bude proticalo, u spisak budu uneti i novi objekti.

5.4. Za{tita prirode i prirodnih dobara

Na podru~ju Generalnog plana Beograda nalazi se rela-tivno mali broj prirodnih specifi~nosti i retkosti ko-je, prema klasi~nom gledi{tu o za{titi prirode, trebastaviti pod za{titu. Ova konstatacija navedena je jo{1970. godine u Studiji o za{titi prirode i prirodnihobjekata na uèm i {irem podru~ju grada Beograda, koju jeizradio Republi~ki zavod za za{titu prirode SR Srbije.Naime, tri velike ekolo{ke grupe predela – bioma, ~ijapodru~ja obuhvata teritorija GP, danas su visoko modifi-kovane.

U biomu stepa i {umostepa, u severnom ravni~arskomdelu gradskog podru~ja, zastupqene su ratarske kulture in-tenzivne poqoprivrede. Od izvorne vegetacije, posebno{umske, gotovo da nema nikakvih ostataka. Pejza` je jedno-li~an i ima srazmerno malo elemenata koji ga bar donekleoìvqavaju.

Biom ju`noevropskih listopadnih {uma vodoplavnog inizijskog tipa, u nizinama pored reka, u znatnoj meri jemodifikovan. Pre izgradwe nasipa i izvo|ewa meliora-cionih radova ovi predeli su najve}im delom predstavqa-li ritove i bare, ostatke starih re~nih korita i rukavaca(mrtvaje i stara~e) sa mo~varnom i barskom vegetacijom ifaunom. Melioracionim radovima su u najve}em delu ospo-sobqeni za intenzivnu poqoprivredu, ~ime je izgubqenwihovi izvorni karakter.

U biomu submediteranskih {uma sa hrastom sladunomi cerom, u ju`nom delu gradskog podru~ja, razvijena je gustamreà naseqa. Dominira usitwen posed i ekstenzivna po-qoprivreda. U niìm podru~jima zastupqeno je ratarstvoi vo}arstvo, a delimi~no i vinogradarstvo. Na zemqi{ti-ma nepovoqnim za poqoprivredu zadràle su se {ume.

Za razliku od drugih tipova predela, predeli ovog biomaobiluju raznovrsno{}u, izrazitim vizurama i kontrastima.

Stepen modifikacije prirode i predela na podru~juGP Beograda name}e potrebu primene savremeno shva}eneza{tite prirode, tj. integralne ili integrisane za{titeprirode. Wen zadatak je profilisati, odnosno uticati nasve namene prostora, u smislu integracije mera za{titeprirode i za{tite ìvotne sredine. Formirawe sistemaslobodnih i zelenih povr{ina jedan je od zna~ajnih in-strumenata integralne za{tite prirode na nivou grada.

5.4.1. Za{ti}ena prirodna dobra

Prema podacima iz Centralnog registra za{ti}enihprirodnih dobara, saglasno Zakonu o za{titi ìvotnesredine („Slu`beni glasnik RS”, br. 66/91, 83/92, 53/93,67/93, 48/94, 23/95 i 53/95) na teritoriji grada za{ti}enisu slede}i objekti:

– Spomenici prirode. Botani~kog karaktera: Savski ve-nac (12 lokaliteta sa za{ti}enim pojedina~nim stabli-ma), Stari grad (sedam lokaliteta sa za{ti}enim pojedi-na~nim stablima i Botani~ka ba{ta „Jevremovac”) Vra~ar(dva lokaliteta sa za{ti}enim pojedina~nim stablima),Zemun (jedan lokalitet sa za{ti}enim pojedina~nim sta-blima); Geolo{kog karaktera: Savski venac (jedan lokali-tet), Stari grad (jedan lokalitet), Palilula (jedan loka-litet).

– Rezervati prirode: ûkarica (2 rezervata prirode).– Prostorne kulturno-istorijske celine: dve celine.– Za{ti}ena okolina nepokretnog kulturnog dobra: pet

za{ti}enih okolina.

5.4.2. Evidentirane lokacije za koje nisu doneta re{ewao za{titi

Pored za{ti}enih prirodnih dobara, evidentirane suprirodne vrednosti za lokacije / objekte koji se nalaze nateritoriji GP, za koje jo{ nisu doneta re{ewa o za{titi.

– Spomenici prirode. Geolo{ko-morfolo{kog karak-tera: Geolo{ki profili (ûkarica sedam lokaliteta, Vo-`dovac ~etiri lokaliteta, Grocka jedan lokalitet, Savskivenac dva lokaliteta, Zemun jedan lokalitet, Novi Beogradjedan lokalitet, Rakovica ~etiri lokaliteta); Pe}ine(Srem~ica jedan lokalitet, ûkarica jedan lokalitet); Je-zera (Srem~ica, jedan lokalitet); Botani~kog karaktera:Stari grad (dva lokaliteta sa za{ti}enim pojedina~nimstablima), ûkarica (dva lokaliteta sa za{ti}enim poje-dina~nim stablima), Vra~ar (dva lokaliteta sa za{ti}e-nim pojedina~nim stablima).

– Rezervati i / ili predeo izuzetnih odlika: ~etiri lo-kaliteta.

5.4.3. Evidentirane povr{ine sa posebnim prirodnimvrednostima

– Park-{ume: Palilula (jedan lokalitet), Vo`dovac(jedan lokalitet), Zvezdara (jedan lokalitet), Savski venac(devet lokaliteta), ûkarica (~etiri lokaliteta).

– Parkovi: Stari grad (tri lokaliteta), Palilula(jedan lokalitet), Zvezdara (dva lokaliteta), Vra~ar (trilokaliteta), Vo`dovac (~etiri lokaliteta), Savski venac(10 lokaliteta), Novi Beograd (tri lokaliteta), Zemun({est lokaliteta).

– Ritovi: tri lokaliteta.– Ade: tri ade i mawe ade na Savi.Gotovo svi navedeni za{ti}eni i evidentirani objek-

ti kartirani su u Karti trajnih dobara Beograda. Spisaksa nazivima lokaliteta i vrstom dobra dat je u dokumenta-ciji plana.

Prirodna dobra, koja su danas pod za{titom, razli~i-tog su zna~aja i neujedna~enog stepena o~uvanosti. Bez ob-zira na stepen o~uvanosti, utvr|eni na~in i mere za{titemoraju se konsekventno sprovoditi za svako pojedina~nodobro. Posebno treba obezbediti dodatne uslove za{tite


za ona prirodna dobra koja su ugroèna raznim spoqnimuticajima. Ovo se odnosi na ve}e prostorne celine gde seose}a uticaj drugih korisnika istog prostora i gde se vi-{enamensko delovawe odraàva trajno na stawe i vitalno-sti prirodnog dobra.

5.4.4. Strate{ko opredeqewe za{tite prirode

U kontekstu metropolitenskog podru~ja Beograda stra-te{ko opredeqewe za{tite prirode i predela odnosi sena za{titu nizijskih, mo~varnih i vla`nih predela Save iDunava, kao i {umovitog podru~ja centralne {umadijskegrede. U budu}nosti se o~ekuju daqa optere}ewa urbo-indu-strijskih i agrarnih ekosistema, te }e stoga ovi predeli,sa jo{ uvek visokim u~e{}em prirodi bliskih ekosistema,biti nosioci efekata regulacije i uspostavqawa ekolo-{ke ravnoteè na podru~ju metropolitena Beograda. Shod-no usvojenoj strategiji, na uèm podru~ju Beograda plani-rano je izdvajawe novih podru~ja pod ograni~enim reì-mom za{tite:

Predeo izuzetnih odlika: Veliko ratno ostrvo. Katego-rija za{tite predela izuzetnih odlika obuhvata zakonomza{ti}en predeo koji se {titi radi odràvawa wegove je-dinstvenosti, rekreacionih i turisti~kih potencijala.

Spomenik prirode geolo{ko-geomorfolo{kog karakte-ra: Zemunski lesni odsek.

Park prirode: Planom je predloèno i izdvajawe ve}egpodru~ja, po~ev od Stepinog luga, Jajinaca preko Lipovi-ce i Gubereva~kih {uma do Sopota, kao Parka prirode.Deo planiranog parka prirode nalazi se na teritorijiGP. Kategorija Parkova prirode obuhvata podru~ja sa vi-sokim potencijalima za turizam i rekreaciju.

Predloge za stavqawe ovih podru~ja pod odre|enu vrstuza{tite treba preispitati putem naknadne inventarizaci-je stawa i valorizacije potencijala za za{titu.

5.4.5. Integralna za{tita prirode

Integralna za{tita prirode na nivou GP realizova}ese primenom slede}ih principa:

– umreàvawem za{ti}enih prirodnih dobara i vred-nih prostornih celina i wihovim integrisawem sa siste-mom slobodnih i zelenih povr{ina grada,

– integracijom mera za{tite prirode i ìvotne sredi-ne u sve namene prostora,

– sprovo|ewem interesa za{tite prirode na svim nivo-ima planirawa.

Sva za{ti}ena prirodna dobra i evidentirane prirod-ne vrednosti za lokacije/ objekte za koje jo{ nisu donetare{ewa o za{titi, predstavqaju fiksne elemente GP iuneti su u Kartu trajnih dobara grada Beograda. Kao fik-sni elementi nazna~ena su i podru~ja koja su GP predloè-na za stavqawe pod za{titu. Iako izdvojena kao fiksnielementi, za{ti}ena podru~ja ne smatraju se izolovanimentitetima. Ona su ekolo{ki, ekonomski i kulturno pove-zana sa okolinom. Zbog toga upravqawe za{ti}enim pod-ru~jima mora biti inkorporirano i podràno u usvojenojpolitici razvoja {ireg podru~ja.

Pored za{ti}enih i evidentiranih prirodnih dobaraod strane Zavoda za za{titu prirode, kao fiksni elemen-ti ozna~eni su u ovom GP i ostali parkovi, skverovi, pri-gradske i za{titne {ume, tj. zna~ajni elementi sistema ze-lenih povr{ina grada. Za{tita ve} postoje}ih, formira-nih zelenih povr{ina u wihovim postoje}im granicama odvitalnog je zna~aja upravo za ìvot qudi u gradu.

Urbanisti~kim pravilnikom dati su parametri i pla-nirani uslovi za integraciju zelenih povr{ina u sve na-mene prostora, kao i parametri, planerski uslovi i dozvo-qeni radovi za {ume, bare, mo~vare i ritove, ade, neure|e-na zemqi{ta, kopove i deponije, parkove, skverove, zeleneveze – koridore, drvorede, grobqa i posebne zelene kom-plekse (zoolo{ke vrtove, botani~ke ba{te, rasadnike, iz-lo`be cve}a, arboretume i dr.).

5.5. Za{tita vizura

S obzirom na dana{wu, veoma realnu mogu}nost vizuel-nog naru{avawa, pa i potpunog uni{tavawa ambijenatabitnih za sliku grada, izdvojene su najva`nije ta~ke sa ko-jih se ti ambijenti doìvqavaju. Beograd je grad sa jasnoprepoznatqivom kombinacijom reqefa i vodenih povr{i-na. Savremena izgradwa, sa visokim objektima koji mogupotpuno da uni{te i sliku Beograda kao i sliku bilo kogdrugog grada, zahteva odgovaraju}a ograni~ewa. Dosada{wezapostavqawe za{tite bitnih gradskih panorama dovelo jedo toga da je samo puka slu~ajnost {to se, na primer, ba-wi~ki soliteri nisu na{li ispred Avale, a i {to se ne-{to sli~no „Beogra|anki” nije na{lo u zale|u Sabornecrkve. Zbog toga neosporno i odre|ene uli~ne vizure zahte-vaju za{titu. Na primer, vizura pravcem ulice Resavske kacrkvi Svetog Marka. U ovoj fazi rada uli~ne vizure nisutretirane, nego je prednost data onim panoramama kojimaje prirodni okvir, pre svega reqef, osnovna odrednica.

U slede}em spisku navedene su stajne ta~ke koje obave-zno zahtevaju za{titu kao vidikovci, kao i glavni pravcii uglovi vizura sa wih:

1. Kalemegdan „Pobednik” (kota 113,4); alternativno:bastion na zavr{etku bedema od Sahat-kule ka Savi (kota124). Najva`niji od svih beogradskih vidikovaca, sa sagle-davawem dveju klasi~nih gradskih panorama. Prva je pano-rama Savskog amfiteatra, sa Sabornom crkvom na levojstrani i Savom na desnoj, do zelenila Top~iderskog brdai Ko{utwaka i do Avale. Druga panorama je u{}e Save saMalim i Velikim ratnim ostrvom, reprezentativnim i ze-lenim prostorom Novog Beograda i Zemunom u pozadini. Sobzirom na svoj izuzetan zna~aj, ova lokacija zahteva odgo-varaju}e intervencije u parkovskoj obradi neposredne oko-line vidikovca.

2. Zemun – Gardo{ (kota 111). Najva`niji od vidiko-vaca u delu grada levo od Save, sa pogledom preko Sta-rog jezgra Zemuna (spomeni~ka celina) na Dunav i Beo-grad iza wega i sa Zvezdarom i vi{wi~kim brdima u po-zadini.

3. Top~ider – ugao Bulevara vojvode Putnika i napu{te-ne trase tramvaja za Dediwe (pribli`no kota 122). Pogledna top~idersku dolinu i okolna uzvi{ewa, sa dvorom naDediwu. Nesvakida{wi ambijent nadomak centra grada,potpuno nalik na brdovit i {umom obrastao predeo, tipi-~an za mnogo daqe {umadijsko zale|e.

4. Banovo brdo – ski staza iznad Top~iderskog grobqa.Pogled na beogradsku centralnu kotu sa wenim najtipi~-nijim delovima: Kalemegdanom, novobeogradskom stranomi sa rekama do Zemuna, zatim na Zvezdaru. U prvom planu jeposebno ìvopisan ambijent top~iderskog brda.

5. Ko{utwak – kafana „Rubin” kod Filmskog grada.Pogled na rakovi~ku dolinu, Manastirsku {umu, Avalu iKosmaj.

6. Dediwe – Lisi~ji potok (po~etak ulice MihailaAvramovi}a, kota oko 200). Pogled na Avalu preko Mana-stirske {ume, sa bo~nih strana zatvoren uzvi{ewima, {tolokalitetu daje posebnu intimnost. Mesto je ina~e jako de-gradirano izgradwom zanatskih radwi i drugih objekata.

7. Zvezdara – kota 237 (kafane „Beli bagrem” i novija„Vrh Beograda”). Lokalitet izuzetno vaàn i kao visinskadominanta. Pogled na Dunav.

8. Mili}evo brdo (kota 279). Izuzetna panorama Duna-va sa visine od 200 m naro~ito uzvodno ka Zemunu i daqe,ali isto tako i ka jugu, ka okolini Manastira Slanci, satipi~no {umadijskim smewivawem obradivih povr{ina ipo{umqenih delova na uzvi{ewima.

9. Prevoj na autoputu Beograd – Ni{ iznad tzv. „mokro-lu{kih pumpi”. Zanimqiva granica izme|u intenzivno ur-banizovane gradske teritorije i {umom obrasle, jasno de-finisane predeone celine Bubaw potoka (Stepin lug).Pogled je podjednako atraktivan i na jednu i na drugu stra-nu, ka severu i ka jugu, sa poznatim „faktorom iznena|e-wa”, naro~ito kada se iz grada silazi u Bubaw potok.


10. Avala sa ve} poznatim kvalitetima vidika, neometa-nog bilo na koju stranu da se gleda.

11. Lokalitet vidikovca utvr|en DUP-om poteza duùlice Vojvode Stepe.

5.6. Za{tita ìvotne sredine

Strategija za{tite ìvotne sredine u ovom planu za-sniva se na na~elima integralnosti i prevencije prili-kom privo|ewa prostora nameni i izgradwe novih objeka-ta na osnovu procene uticaja na ìvotnu sredinu svih glav-nih planskih re{ewa, programa, projekata i aktivnosti zasprovo|ewe plana, naro~ito u odnosu na racionalnost ko-ri{}ewa resursa, mogu}e ugroàvawe ìvotne sredine iefektivnost sprovo|ewa mera za{tite.

Mere za smawewe zaga|enosti ìvotne sredine utvr|u-ju se putem integralnog planirawa namene zemqi{ta u ci-qu prostornog razdvajawa zaga|iva~a i osetqivih namena,primenom zakonske regulative iz oblasti za{tite ìvot-ne sredine u ciqu primene ~istijih proizvodnih tehnolo-gija i smawewa emisije otpadnih materija, poboq{awemefikasnosti kontrole kvaliteta ~inilaca ìvotne sredi-ne i ukqu~ivawem javnosti u dono{ewe odluka po pitawi-ma za{tite ìvotne sredine.

5.6.1. Za{tita vazduha i za{tita od buke

Lokacije za razvoj privrednih delatnosti planirane suutvr|ivawem za{titnih odstojawa izme|u stanovawa i pri-vrednih zona za potrebe industrije, gra|evinarstva, sao-bra}ajnih usluga, skladi{tewa i drugih delatnosti koje uve}oj meri mogu negativno uticati na ìvotnu sredinu. Zakonkretne objekte obavezna je izrada detaqne procene uti-caja na ìvotnu sredinu, a za privredne zone strate{ka ku-mulativna procena uticaja na ìvotnu sredinu u okvirudokumentacije za regulacioni plan zone.

Smawewe zaga|enosti vazduha i nivoa buke planira seizgradwom autoputske obilaznice oko grada, isto~ne tan-gente unutra{weg magistalnog prstena, novog prelaza pre-ko Save i isto~ne deonice spoqwe magistralne tangente.U okviru regulacionih planova i urbanisti~kih projekataza nove ili rekonstruisane deonice autoputeva, magistral-nih puteva i sabirnih ulica prvog reda, kao i za nove tra-se {inskih linija, obezbediti za{titne pojaseve i drugemere za{tite na osnovu procene uticaja saobra}aja na ì-votnu sredinu.

Nastavkom realizacije programa toplifikacije i ga-sifikacije obezbediti smawewe emisije iz individual-nih loì{ta. Posebnim programom {tedwe i efikasni-jeg kori{}ewa energije u doma}instvima i zgradamaobezbediti uslove za razvoj proizvodwe kvalitetnih izo-lacionih materijala i gra|evinske stolarije, ukqu~uju}ii podsticajne uslove za wihovu nabavku i ugradwu u po-stoje}e i nove zgrade.

Uskladiti standarde za kvalitet vazduha sa evropskimstandardima. Posebnim projektom obezbediti uslove za me-todolo{ko i tehnolo{ko unapre|ewe sistema monitorin-ga kvaliteta ìvotne sredine u skladu sa evropskom prak-som i standadima.

Na osnovu lokalnih potencijala za kori{}ewe obno-vqivih oblika energije (Sun~eva energija, geotermalnaenergija, vetar) odgovaraju}im programima treba stimuli-sati upotrebu ovih izvora energije kao bitnu komponentuodrìvog razvoja grada.

5.6.2. Za{tita voda i zemqi{ta

Zemqi{te i vodene povr{ine u podru~ju za{tite izvo-ri{ta vodosnabdevawa, u skladu sa ~lanom 45. Zakona o vo-dama, moraju biti za{ti}eni od namernog ili slu~ajnog za-ga|ivawa i drugih uticaja koji mogu nepovoqno delovatina izda{nost izvori{ta i zdravstvenu ispravnost vode.

Zbog brojnih zaga|iva~a na podru~ju uè i {ire zone za-{tite izvori{ta, posebnim programom utvrditi probleme

ugroàvawa kvaliteta ìvotne sredine u tom podru~ju, sapredlozima za utvr|ivawe novih zona za{tite izvori{ta,mera za{tite ìvotne sredine od prisutnih zaga|iva~a iobezbediti uspostavqawe sistema monitoringa kvalitetazemqi{ta i podzemnih voda.

Zona neposredne za{tite izvori{ta ogra|uje se odgova-raju}im tipom ograde i du` ograde postavqaju se table satekstom upozorewa. Dozvoqeno je da se pojas neposredne za-{tite zaseje travom i rastiwem plitkog korena, bez upo-trebe hemijskih sredstava i ve{ta~kih |ubriva.

Obavezno je ure|ivawe i odràvawe uè zone za{titeizvori{ta koje obuhvata:

– povr{insko ure|ivawe terena,– uklawawe nehigijenskih objekata,– rekonstrukciju, dogradwu ili izme{tawe postoje}ih

stambenih, infrastrukturnih i privrednih objekata radiobezbe|ivawa potrebnog stepena za{tite okoline izvori-{ta,

– zabranu gra|ewa novih investicionih objekata kojinisu u funkciji vodosnabdevawa,

– zabranu skladi{tewa ~vrstog, industrijskog i opa-snog otpada,

– zabranu transporta opasnih i {tetnih materija,– zabranu upotrebe ve{ta~kih |ubriva i hemijskih sred-

stava u poqoprivrednoj proizvodwi, i– redovnu kontrolu namenskog kori{}ewa zemqi{ta.Na podru~ju {ire zone za{tite vodoizvori{ta usposta-

vqa se reìm selektivnog sanitarnog nadzora i za{titeod zaga|ivawa ìvotne sredine primenom slede}ih pre-ventivnih mera:

– nije dozvoqena izgradwa objekata koji na bilo kojina~in mogu zagaditi vodu ili zemqi{te, ili ugroziti bez-bednost cevovoda i vodoprivrednih objekata;

– zabrana izgradwe industrijskih i drugih objekata ~i-je otpadne materije mogu zagaditi vodu i zemqi{te;

– ostale vrste privrednih objekata mogu se graditi poduslovom da se u wihovom projektovawu i izvo|ewu obezbedikanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih voda u skladu sastandardima propisanim zakonom;

– postoje}i industrijski objekti moraju u skladu sa za-konom obezbediti kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnihvoda;

– u podru~ju {ire zone za{tite dozvoqena je izgradwaobjekata namewenih za rekreaciju i turizam, pod uslovimaza{tite ìvotne sredinim propisane zakonom;

– ~vrsti otpad sakupqati samo na vodonepropusnim po-vr{inama, a trajno odlagawe otpada obezbediti na sani-tarnim deponijama izvan {ire zone za{tite;

– nije dozvoqena intenzivna upotrebe pesticida, her-bicida i ve{ta~kih |ubriva na zemqi{tu koje se koristiu poqoprivredne svrhe;

– zabrawuje se transportovawe i skladi{tewe opasnihi otrovnih materija.

U pojasu za{tite {irine 2,5 m sa svake strane du` ce-vovoda sirove vode zabrawuje se izgradwa objekata i drugeaktivnosti koje mogu zagaditi zemqi{te ili ugroziti bez-bednost cevovoda.

Na podru~jima grada bez gradske kanalizacione mreèza prikupqawe otpadnih voda koristiti vodonepropusnesepti~ke jame. Pri izdavawu akta o urbanisti~kim uslovi-ma, odnosno izvoda iz plana, dimenzije svake pojedina~nejame odrediti na osnovu potro{we vode i kapaciteta ras-poloìvih cisterni za odvoèwe otpadnih voda. Poseb-nom studijom definisati lokacije za istovar cisterni saotpadnim vodama.

Posebnim programima sanacije re{iti problem di-vqih deponija komunalnog, gra|evinskog i industrijskogotpada. Planom detaqne regulacije i projektom sanacijedeponije u Vin~i obezbediti ispuwewe doma}ih i evrop-skih propisa i standarda za gradske deponije i za{tituzemqi{ta, voda i vazduha u {irem podru~ju lokacije de-ponije.


5.6.3. Za{tita od hemijskih udesa i jonizuju}eg zra~ewa

Za{titu od hemijskih udesa i zaga|ivawa ìvotne sre-dine pri proizvodwi, prevozu i skladi{tewu opasnih ma-terija u postoje}im i novim postrojewima i instalacijamaostvariti preventivnim merama koje obuhvataju: izbor ade-kvatne lokacije koja zadovoqava uslove za za{titno odsto-jawe, primenu tehnologija sa mawe toksi~nim materijama,poboq{awe tehnolo{ke pouzdanosti i sigurnosti postro-jewa, izradu analize opasnosti i plana za{tite od udesa.Primenom standarda JUS-ISO 14000 obezbediti unapre|e-we ekolo{ke politike u preduze}ima, u okviru koje trebare{avati i probleme upravqawa ekolo{kim rizikom u re-gularnim uslovima proizvodwe i u slu~aju hemijskih udesa.

Re{avawe problema upravqawa ekolo{kim rizikompri transportu opasnih materija kroz Beograd zavisi}e oddinamike privo|ewa industrijskih zona nameni, te }e setrase prevoza opasnih materija utvr|ivati posebnim odlu-kama u skladu sa novim lokacijama rizi~nih pogona i po-strojewa, te izgra|enosti novih magistralnih saobra}aj-nica na uli~noj mreì. U na~elu, za prevoz opasnih i{tetnih materija dozvoqeno je koristiti deonice autopu-teva i magistralnih puteva koji prolaze kroz podru~ja ni-è gustine naseqenosti. Ovo ograni~ewe se ne odnosi naprevoz naftnih derivata u cisternama kapaciteta do 10 tona.

Posebnim programima obezbediti uslove za re{avaweproblema tretmana i odlagawa opasnog i medicinskog otpada.

Unapre|ewe upravqawa rizikom od udesa ve}ih razmeraobezbediti izradom studije za integralnu procenu rizikaod udesa pri skladi{tewu, prevozu i kori{}ewu opasnih i{tetnih materija na teritoriji grada, ukqu~uju}i i izraduplanova za{tite od udesa ve}ih razmera na nivou grada iop{tina.

Izraditi studiju o radijacionoj i hemijskoj opasnostipo okolinu iz Instituta za nuklearne nauke u Vin~i i uokviru we odrediti zone ugroènosti ìvotne sredine,mere za smawewe radijacione i hemijske opasnosti i uslo-ve za{tite ìvotne sredine i zdravqa qudi pri izradi ur-banisti~ke i tehni~ke dokumentacije za igradwu objekataunutar kompleksa instituta i izgradwu objekata u zonamaugroènosti izvan instituta.

5.6.4. Privredne lokacije sa pove}anim rizikom

Privredne lokacije sa pove}anim rizikom treba da us-klade svoju delatnost sa okolinom. To su prvenstveno pri-vredni pogoni iz kategorija G i D iz kategorizacije Zajed-ni~kih pravila ìvotne sredine. U ovu grupu spadaju pri-vredne zone i proizvodni pogoni, bez obzira na veli~inui strukturu, koje su u Centralnoj zoni i sredwem prstenu.Grupa privrednih lokacija zate~enih u uòj zoni za{titebeogradskog izvori{ta, razmatra}e se posebnom studijomkoja je predloèna ovim GP za celokupan prostor postoje-}e uè zone za{tite.


Tabela 74:Preduze}a i delatnosti sa pove}anim ekolo{kim rizikom (postoje}e stawe)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Naziv Op{tina Lokacija Ekolo{ki rizik Tip Napo-

del. mena––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1. JAT N. Beograd Sur~in buka, toksi~ne mater. D2. Institut NN „VINÂ” Grocka Vin~a r-zra~ewe, r-otpad D *3. Deponija „VINÂ” Grocka Vin~a poàr, zag. voda G *4. DUGA Palilula Viline vode poàr, ekspl., toks. m. G *5. GALENIKA Zemun Batajni~ki drum poàr, ekspl., toks. G *6. JUGOPETROL – ûkarica Savski venac Radni~ka poàr, ekspl. zag. voda G **7. TOPLANA Novi Beograd N. Beograd Savski nasip poàr, ekspl. zag. voda G8. TOPLANA Dor}ol Stari grad Dor}ol poàr, ekspl. zag. voda G9. TEHNOGAS Rakovica R. Vujovi}a poàr i eksplozija G

10. BEOPETROL – Ostru`nica ûkarica Savska poàr, ekspl. zag. voda G11. GRME^ Zemun Autoput poàr, ekspl., toks. m. G12. Rafinerija nafte „BGD” Palilula Pan~eva~ki put poàr, ekspl., toks. m. G *13. GRME^ – Balkan Palilula Pan~eva~ki put poàr, ekspl., toks. m. G +14. TEHNOHEMIJA Palilula Viline vode poàr, ekspl., toks. m. V *15. FOB N. Beograd Savski nasip toksi~ne materije V *16. BIP – Mostar Savski venac Bul. V. Putnika toks. mat. (amonijak) V **17. BIP – Skadarlija Stari grad Cetiwska toks. mat. (amonijak) V **18. REKORD Rakovica Patr. Dimitrija poàr, ekspl., toks. m. V *19. Beogradski vodovod ûkarica Maki{ toks. mat. (hlor) V20. Beogradski vodovod N. Beograd Beànija toks. mat. (hlor) V21. Beogradski vodovod ûkarica Banovo brdo toks. mat. (hlor) V22. [e}erana – Vrewe Savski venac Radni~ka zag. voda, toks. mat. V **23. Petrolgas Palilula Ov~a poàr i eksplozija V24. F. hartije Avala – Ada Palilula Ada Huja zaga|ivawe voda V25. Hempro Zemun Autoput poàr, ekspl., toks. m. V26. Bukuqa Zvezdara V. Kosanovi}a poàr, ekspl., toks. m. V **27. Ranìrna stanica ûkarica Maki{ poàr, ekspl., toks. m. V *28. @el. stanica Dunav Palilula Viline vode poàr, ekspl., toks. m. V *29. @el. stanica, Bgd. Savski venac Savski most poàr, ekspl., toks. m. V *30. @el. stanica, Ov~a Palilula Ov~a poàr, ekspl., toks. m. V31. @el. stanica, Zemun Zemun Zemun poàr, ekspl., toks. m. V32. Kafilerija, krematorijum Palilula Ov~a mirisi, toks. mat. V *––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* Uskladiti delatnost sa zakonskim odredbama za za{titu ìvotne sredine.

** Preme{tawe delatnosti na ekolo{ki povoqniju lokaciju.

5.7. Geotehni~ki aspekti za{tite prirodne sredine

Geotehni~ki uslovi za{tite prirodne sredine odnosese pre svega na za{titu tla i podzemnih voda od zaga|ewa,zatim fizi~ke degradacije tla (pod uticajem kako tehnoge-nih, tako i prirodnih procesa) i za{tite qudi i materi-jalnih dobara od dejstva endogenih i egzogenih procesa.Problemi ugroàvawa i naru{avawa prirodne sredineintenzivniji su u urbanim sredinama nego bilo gde drugdei u wima, osim najgu{}e naseqenosti stanovni{tva, dola-zi i do superponirawa uticaja tehnogenih i prirodnihprocesa. Prirodni procesi pod uticajem urbanizacije mo-gu biti intenzivirani, ali i zaustavqeni, ili se mogu ja-viti na sasvim novim lokacijama. Na taj na~in dolazi dopromena u geolo{koj sredini koje mogu biti fizi~kog, he-mijskog ili dinami~kog karaktera. Ovim promenama su presvega zahva}ene povr{ine terena, plitko podzemqe i pod-zemne vode, a savremenim zahtevima urbanizacije i dubqidelovi terena.

Promene u geolo{koj sredini koje su posledica urba-nizacije ilustruju brojni primeri. êsto dolazi do ak-tivirawa klizi{ta, kako fosilnih, tako i novih. Tipi-~an primer je Dunavska padina sa brojnim primirenimklizi{tima, koja su intenzivnom izgradwom ponovo ak-tivirana (klizi{ta u Mirijevu, na Karaburmi, u Vi-{wici i dr.). Dotrajala vodovodna i kanalizacionamreà je uzrok ne- kontrolisanog upu{tawa ve}ih koli-~ina vode u tlo, {to za posledicu ima neravnomerno sle-gawe terena, naro~ito u lesu (propadawe laguma u Zemu-nu, propadawe objekata u centralnom delu grada u uliciZmaj Jovinoj – {tedionica „Beobanke” i na Kosan~i}e-vom vencu – Saborna crkva, kao i ve}i broj stambenihobjekata u gradu). Na prostoru lesnog odseka registrova-ni su odroni i osetqivost lesa na visok vodostaj Duna-va. Izgradwa se ne dozvoqava 50 m od Dunava i 20 m odivice lesnog odseka u gradskom podru~ju. Ukoliko seplanira gradwa u neposrednoj blizini ovih granica, de-taqanim istraìvawima definisati uslove gradwe. La-gumi, koji su registrivani kao za{ti}eni objekti u od-seku ili su napu{teni, obavezuju poseban reìm i uslo-ve gradwe.

Urbanizacija je dosta uticala i na promenu reìmai kvaliteta podzemnih voda. Na promenu reìma utica-li su: crpewe vode, izgradwa podzemnih objekata, dubokofundirawe. Kvalitet vode su oslabili mnogi zaga|iva-~i, prvenstveno industrijski otpaci, zatim kanalizaci-ja, povr{inska voda koja je puna nafte, te{kih metala imasti i drugo. Zato je kvalitet vode doveden do graniceupotrebqivosti. U dubqim izdanima voda je hemijski ~i-sta. Tehnogeni uticaji na urbanom prostoru mogu da do-vedu i do stihijskih ili akcidentnih promena, koje na-staju kao posledica havarije ili gre{ke na objektimaili instalacijama, kao {to je slu~aj izlivawa opasnihmaterija u aluvijalne sedimente Save nadomak beograd-skog izvori{ta Maki{, ili ispu{tawe piralena na Be-àniji. Osim ovih, postoje i pozitivni uticaji urbani-zacije na razvoj prirodnih procesa. Nestabilne padinesaniraju se izgradwom za{titnih objekata i drenirawemterena, {tetni uticaji podzemnih voda ublaàvaju se na-sipawem terena i eksploatacijom voda bunarskim siste-mima i izradom betonskih povr{ina i saobra}ajnica,erozija se zaustavqa izgradwom obaloutvrdne mreè inasipima.

Geolo{ka sredina u urbanim prostorima je, moè sezakqu~iti, izloèna brojnim i vrlo intenzivnim uti-cajima, koji je u mawoj ili ve}oj meri degradiraju. Zbogtoga weno kori{}ewe, ali i mere za{tite, moraju bitiadekvatno pripremqene i primewene. Uslov uspe{neza{tite i unapre|ewe geolo{ke sredine je u organizo-vanom istraìvawu, evidentirawu i kontroli (monito-ring) procesa koji se u woj doga|aju ili na wu delujukao spoqni agensi.

5.8. Ograni~ewa urbanog razvoja u odnosu na vodozahvatna podru~ja i wihove za{titne zone

Izme|u ostalih problema, najbitniji problemi vezanisu za izvori{ta Beograda i kontaktna podru~ja:

– izvori{ta pokazuju sve znakove preterane eksploata-cije;

– kvalitet sirove vode pribliàva se kvalitetu re~nevode;

– u slu~aju izuzetnih situacija (udarnih zaga|ewa) u Sa-vi i Dunavu, grad nema mogu}nost da aktivira neko rezer-vno izvori{te;

– postoje}a izvori{ta vode za pi}e izrazito su ugroè-na nekontrolisanom izgradwom industrijskih pogona, di-vqom gradwom, {irewem smetli{ta i drugim negativnimuticajima iz neposredne i {ire urbane u suburbane zone.

Gradske vode, pogotovo one koje se koriste za vodosnab-devawe iz podzemnih i povr{inskih izvori{ta, moraju seposmatrati kao resurs i kao indikator zdravqa gra|anagrada Beograda.

Kori{}ewe i za{tita voda koje sluè za vodosnabdeva-we pokriva zakonska regulativa od republi~kih zakona ipropisa do gradskih, i to:

Zakon o vodama („Slu`beni glasnik RS”, broj 46/91)Ovaj zakon u ~lanu 9. definii{e oblast koju ure|uje, a

to je: za{tita od {tetnog dejstva vode, kori{}ewe i upra-vqawe vodama kao dobrima od op{teg interesa, uslove ina~in obavqawa vodoprivredne delatnosti, organizovawei finansirawe vodoprivredne delatnosti i nadzor nadsprovo|ewem ovog zakona.

Odredbe ovog zakona odnose se na sve povr{inske ipodzemne vode, ukqu~uju}i vodu za pi}e, termalnu i mine-ralnu vodu.

Pravilnik o na~inu odre|ivawa i odràvawa zona i po-jaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevawe vodomza pi}e („Slu`beni glasnik RS”, broj 33/78)

Ovaj pravilnik u ~l. 1, 2, 5. i 6. bliè propisuje na~inodre|ivawa i odràvawa zona i pojaseva sanitarne za{ti-te objekata za snabdevawe vodom za pi}e.

U ciqu za{tite vode za pi}e od namernog ili slu~ajnogzaga|ivawa, kao i od drugih {tetnih dejstava koja mogutrajno uticati na zdravstvenu ispravnost vode za pi}e i iz-da{nost izvori{ta, odre|ene su zone i pojasevi sanitarneza{tite:

– zona neposredne za{tite (zona strogog nadzora),– uà zona za{tite (zona ograni~ewa),– {ira zona za{tite (zona nadzora), i– pojas za{tite.Zona neposredne za{tite sa svim objektima, postro-

jewima i instalacijama obezbe|uje se ogra|ivawem. Uovoj zoni za{tite dozvoqen je pristup samo licima zapo-slenim u vodovodu koji su pod zdravstvenim nadzorom.Ova zona moè se koristiti samo kao senokos, ali bezupotrebe |ubriva, pesticida i herbicida, ~ija upotrebamoè zagaditi vodu.

Uù zonu za{tite ~ini povr{ina zemqi{ta pod spe-cijalnim nadzorom na kojoj nije dozvoqena izgradwa obje-kata, postavqawe ure|aja i vr{ewe radwi koje mogu na bi-lo koji na~in zagaditi vodu i mora biti vidno ozna~ena.

U uòj zoni za{tite, koja se ne ogra|uje, zemqi{te semoè koristiti u poqoprivredne svrhe. U ovoj zoni moèse ograni~iti upotreba pojedinih vrsta |ubriva, pestici-da i herbicida.

Re{ewem o odre|ivawu zona i pojaseva sanitarne za-{tite za izvori{ta koja se koriste za snabdevawe vodom zapi}e na podru~ju grada Beograda („Slu`beni list gradaBeograda”, broj 44/88) defini{u se zone i pojasevi sani-tarne za{tite beogradskog izvori{ta – opisno i prekobrojeva parcela.

Re{ewe o na~inu i merama za{tite u uòj zoni sani-tarne za{tite izvori{ta beogradskog vodovoda („Slu-`beni list grada Beograda”, broj 8/86)


Ovim re{ewem odre|uje se na~in odràvawa i mere za-{tite u uòj zoni sanitarne za{tite za izvori{ta koja se ko-riste za snabdevawe vodom za pi}e na podru~ju grada Beograda.

U ovoj zoni sanitarne za{tite izvori{ta zabrawenoje gra|ewe svih investicionih objekata, skladi{tewe ~vr-stih otpadaka, jalovine, te~nih goriva i maziva, otrova idrugih {tetnih materija (kiseline, baze, soli, razre|iva-~i i sl.) koje mogu zagaditi povr{inske ili podzemne vo-de, sidrewe plovnih objekata za prevoz opasnih materijavan sidri{ta koja su za reku Savu odre|ena u skladu sa Za-konom o unutra{woj plovidbi i Odlukom kapetanije pri-stani{ta, iskqu~ivo za sidrewe tih plovnih objekata, is-pu{tawe i prosipawe materija koje su po svom sastavu opa-sne i {tetne za podzemnu vodu i otvorene vodotoke, izgrad-wa senkrupa, drena`nih i infiltriraju}ih bazena i buna-ra, kao i ispu{tawe otpadnih voda i drugih materijalaopasnih za zaga|ivawe podzemnih voda i re~nih tokova, is-pu{tawe otpadnih voda i materijala iz medicinskih i dru-gih organizacija koje koriste radioizotope, zatim ispu-{tawe voda iz klanica, fabrika koà i tutkala, voda izindustrije crne i obojene metalurgije i proizvodwe i pre-rade nafte, hemijske industrije, industrije papira i celu-loze i elektroindustrije, tekstilne industrije i indu-strije gume i brodogradwe, kao i voda iz industrijske pro-izvodwe i prerade nemetala, skladi{tewa {qunka i pe-ska, kopawe i odvoèwe pokrovnog sloja zemqe kao i zame-na {qunkovitih i pe{a~kih slojeva zemqom ili drugimmaterijalom, proizvodwa i prerada hemijskih proizvoda nazanatski i industrijski na~in, pruàwe usluga upotrebomhemikalija, upotreba pesticida koji sadrè slede}e aktiv-ne supstance: aldikarb, endosulfan, cinkfosfid, HCH,DDT i jediwewa na bazi ìve, zatim garaìrawe i servi-sirawe motornih vozila i ma{ina sa pogonom na naftu inaftne derivate, gajewe stoke i pernate ìvine na indu-strijski na~in, prerada mesa i ìvotiwskih otpadaka, sa-hrawivawe i zakopavawe uginulih ìvotiwa.

Zabrana iz prethodnog stava ne odnosi se na objektesportskog-rekreacionog centra za dnevni boravak na AdiCiganliji izgra|enih u skladu sa DUP i rekonstrukcijupostoje}ih objekata u ciqu poboq{awa tehnolo{kog pro-cesa i obezbe|ivawa uslova za za{titu povr{inskih i pod-zemnih voda od zaga|ivawa, bez prostornog {irewa posto-je}ih kompleksa i uz prethodno sprovo|ewe pojedina~nihmera za{tite (odnosi se na postoje}e objekte u vreme dono-{ewa ovog pravilnika).

Postoje}i objekti koji su prikqu~eni na gradski kana-lizcaioni sistem moraju ugraditi ure|aje za pre~i{}ava-we otpadnih i atmosferskih voda.

Re{ewe o na~inu odràvawa i merama za{tite u {i-roj zoni sanitarne za{tite izvori{ta Beogradskog vodo-voda („Slu`beni list grada Beograda”, broj 29/87)

[ira zona za{tite prema ovom pravilniku defini{ese dvema zonama – zonom poja~anog nadzora koja se grani~isa uòm zonom za{tite i zonom nadzora.

U zoni poja~anog nadzora zabrawuje se proizvodwa naf-te i naftnih derivata, proizvodwa i prerada crne i obo-jene metalurgije, proizvodwa lekova, farmaceutskih hemi-kalija i ostalih hemijskih proizvoda, skladi{tewe opa-snih materija, izgradwa deponija i odlagali{ta muqa izure|aja za pre~i{}avawe, upu{tawe otpadnih voda, izgrad-wa farmi bez posebnih mera za{tite i drugo.

Analiziraju}i postoje}e stawe izgra|enosti teritori-je grada Beograda pri izradi GP uo~en je veliki brojuglavnom privrednih objekata po celoj teritoriji uè zo-ne za{tite. Ovi objekti na lokacijama sagra|eni su u raz-li~itim periodima, ~ak i u neposrednoj pro{losti.

Tako sa jedne strane imamo strogu zakonsku regulativu,a sa druge veliki broj objekata visokog rizika sa stanovi-{ta mogu}nosti zaga|ewa izvori{ta (u tabeli dato 39 lo-kacija sa 47 korisnika, bez kanalizacionih ispusta na ovojteritoriji).

S obzirom da je problem evidentan, predlaèmo da seizradi detaqna analiza uticaja ovih objekata na izvori-{te, sa sanacionim programom za{tite izvori{ta i pred-logom redefinisawa postoje}e zakonske regulative, a uskladu sa zakonima Evropske unije.

Detaqna analiza uticaja objekata na uù zonu za{titeizvori{ta trebalo bi da sadrì:

– uporednu analizu kvaliteta sirove vode za period ukome se merewe i kontrola vr{i, i to za vodu u Savi i zasirovu vodu na izvori{tu, tj. na mestima crpqewa;

– kvalitet sirove vode u neposrednoj blizini pomenu-tih objekata – lokacija;

– popis svih izgra|enih objekata na lokacijama u uòjzoni za{tite, kao i onih na samoj granici uè zone, saopisom tehnolo{kih procesa za svaku pojedina~nu lokaci-ju. Podaci o lokacijama morali bi da sadrè koli~inu ikvalitet ispu{tenih voda, tehnolo{kih, sanitarnih i za-prqanih atmosferskih, kao i na~in i mesta evakuacijeistih;

– mogu}nost akutnog i trajnog zaga|ewa izvori{ta uvanrednim, havarijskim, situacijama, kao i drugih analizapotrebnih za sagledavawe problema.

Sanacioni program trebalo bi da sadrì, pored osnov-nih mera za{tite izvori{ta, i stav prema svakoj pojedina~-noj lokaciji, sa merama za{tite koje garantuju sigurnost ka-ko u redovnim, tako i u vanrednim situacijama, ukoliko sepredlaè zadràvawe objekata u ovoj zoni za{tite.

Stavovi i zakqu~ci iz analize postoje}eg stawa i sana-cionog programa za{tite izvori{ta trebalo bi da buduosnov za redefinisawe vaè}e zakonske regulative, koja usvom kona~nom obliku mora uvaàvati stavove zakonske re-gulative Evropske unije. Kona~ni zakqu~ci i stavovi, do-bijeni detaqnom analizom ovog problema, bili bi elemen-ti za urbanisti~ko sagledavawe prostora uè zone za{ti-te i postali sastavni deo Generalnog urbansiti~kog pla-na Beograda. U slede}oj tabeli dati su izgra|eni objekti –lokacije u uòj zoni sanitarne za{tite izvori{ta.


Tabela 75: Izgra|eni objekti u uòj zoni sanitarne za{tite izvori{ta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Br. Naziv lokacije Pre~i{}avawe Recipijent Br. K.

lok.––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1. „KOMGRAP” – Tarolit, Ostru`nica, Savska 26 biolo{ko preko kanala u teren 162. Skladi{te „JUGOLABORATORIJE”, Savska bb reka Sava 173. Deponija {qunka, Ostru`nica,

Obrenova~ki drum bb u teren 194. GRO „KOMGRAP” – autobaza i remont, Maki{ hemijsko+biolo{ko kanal HMS Maki{ 215. Ranìrna stanica Maki{ hemijsko+biolo{ko kanaliz.+septi~ka jama 256. INOS-PAPIR, Lazareva~ki drum kanalizacija 277. SEME – Skladi{te poqoprivrednih proizvoda,

Bore Stankovi}a 8, Maki{ HMS Maki{ 308. UNIELEKTRO – Skladi{te,

Bore Stankovi}a 4, Maki{ HMS Maki{ 31

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Br. Naziv lokacije Pre~i{}avawe Recipijent Br. K.

lok.––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––9. JUGOLEK – Skladi{te,

Bore Stankovi}a 2, Maki{ HMS Maki{ 3210. BRODOTEHNIKA – Remont plovila,

Obrenova~ki put 10 hemijsko reka Sava 3311. Deponija {qunka, Obrenova~ki put bb reka Sava 3412. Garaà SIV-a i Saveznog SUP-a,

Obrenova~ki put 77 i 79 HMS Maki{ 3513. Radio-stanica, Obrenova~ki put 66 septi~ka jama 3614. Deponija {qunka, Obrenova~ki put 66 reka Sava + teren 371515. RO BEOGRAD – Drvna industrija „Maki{”,

OOUR Komgrap, Obrenova~ki put bb HMS Maki{ 3816. Stambeno naseqe Maki{ka kolonija (stanovnika) septi~ka jama 3917. Radio-stanica TANJUG, Maki{ HMS Maki{ + sept. jama 4018. GP JUGOREKLAM, Obrenova~ki put bb HMS Maki{ + sept. jama 4219. Restoran „Lova~ka pri~a”, Obrenova~ki put bb biolo{ko HMS Maki{ + sept. jama 4320. Restoran „Jezero”, Ada Ciganlija biolo{ko kanal 3 – reka Sava 4821. Kupali{te „Beograd”, Ada Ciganlija reka Sava + sept. jama 4922. Vikend zona stanovawe (stanovnika),

Ada Ciganlija teren + septi~ka jama 5023. Restoran „U{}e”, Bulevar u{}e bb biolo{ko reka Sava 7324. GRP „KOMGRAP”, Savski nasip 1-3 mehani~ko reka Sava 7725. GRO „TRUDBENIK”, Savski nasip 1-3 mehani~ko reka Sava 7826. GRO „RATKO MITROVI]”,

OOUR „Niskogradwa”, Savski nasip 1-3 mehani~ko reka Sava 7927. GRO „MOSTOGRADWA”, Savski nasip 5 mehani~ko reka Sava 8028. GRO „PLANUM”, Savski nasip bb mehani~ko reka Sava 8129. GRO „PARTIZANSKI PUT”, Sav. nasip bb mehnai~ko reka Sava 8230. GRO „KOLORIT”, Savski nasip bb mehani~ko reka Sava 8331. GRO „CRNA TRAVA”, Savski nasip bb mehani~ko reka Sava 8432. JRB „BRODOREMONT”, Savski nasip 7 reka Sava 8533. Brodogradili{te „Beograd”, Sav. nasip 7 mehani~ko reka Sava + kanalizacija 8834. GRO „RAD”, Savski nasip 9a mehani~ko reka Sava 8935. GRO „NAPRED”, OOUR „Proizvodwa”,

Savski nasip 9 reka Sava 9036. Beogradske elektrane „TOPLANA” mehani~ko reka Sava 9137 Deponija {qunka kod tramvajske okretnice, Blok 45 reka Sava 9938. PKB „BRATSTVO”, Remont poqoprivredne opreme, preko kanala Sisevac i

Sur~in, Dowe poqe Petrac u reku Savu 10639. BMG [tamparija Stovari{te Fabrika betona

Skladi{te PVF „BOGI” – Trans Stovari{te Hemijska industrija „1. MAJ” SORAK – Stilski name{taj VEST – Hemija (stovari{te)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


6. SAOBRA]AJ I INFRASTRUKTURA

6.1. Saobra}ajni sistem


Pokazateqi stawa saobra}ajnog sistema u Beogradu uprotekloj deceniji beleè stalan pad, delom kao posledi-ca op{te dru{tvene i politi~ke krize koja je zadesila ze-mqu, ali i kao rezultat dugogodi{we eksploatacije u re-ìmu minimalnog ili nikakvog odràvawa, pogre{nihinvesticija i zapostavqawa strate{kih planova razvojasaobra}aja. Istovremeno, mawe planski, vi{e van kontro-le, u Beogradu se gradilo, grad se razvijao i prostorno ifunkcionalno, {to je jo{ vi{e ispoqilo nesklad izme|umogu}nosti saobra}aja i potreba gradskih funkcija.Osnovni problemi saobra}aja u Beogradu i wihove posle-dice danas jesu:

– monocentri~ni razvoj sa visokom koncentracijomradnih mesta u centralnoj zoni i disperzija glavnih zonastanovawa u obodnim delovima grada: prenagla{en inten-

zitet saobra}aja na radijalnim pravcima i oteàno snab-devawe sadràja u centru;

– neadekvatno i nedovoqno razvijena mreà glavnih sa-obra}ajnica: deficit kapaciteta primarne mreè, poseb-no u periodima vr{nih optere}ewa;

– tehnolo{ka zastarelost ure|aja i opreme za svetlosnukontrolu i upravqawe saobra}ajem: ugroèna bezbednost,porast vremenskih gubitaka i pad nivoa usluga;

– me{awe lokalnog saobra}aja sa tokovima tranzitnogi ciqnog teretnog saobra}aja na najkriti~nijim delovimaprimarnog uli~nog sistema: pove}ani tro{kovi eksploa-tacije i porast buke i emisije {tetnih gasova u osetqivimdelovima grada;

– nedostatak kapacitetnih vidova javnog prevoza na naj-optere}enijim koridorima: nizak nivo prevozne usluge ujavnom gradskom i prigradskom prevozu putnika;

– mawak javnih i namenskih kapaciteta za parkirawe:zakr~enost saobra}ajnih povr{ina automobilima i ugro-àvawe osnovnih funkcija uli~ne mreè – neometano ibezbedno kretawa vozila i pe{aka;

– nere{eno pitawe beogradskog èlezni~kog ~vora ite`wa da se zanemari svojevremeno osnovni motiv izgrad-we novog ~vora – izme{tawe èlezni~ke infrastrukture ipostrojewa iz Savskog amfiteatra: investicija koja }e i ubudu}nosti zahtevati velika sredstva;

– zapostavqen re~ni putni~ki i teretni saobra}aj: ipored izuzetnih prirodnih i geografskih, pogodnosti put-ni~ki re~ni saobra}aj ne postoji, robni je u stalnom opa-dawu i ve}inom se koristi za prevoz gra|evinskog materi-jala i naftnih derivata;

– problemi u vazdu{nom saobra}aju nastali su uglavnomkao rezultat politi~ke situacije: Aerodrom „Beograd" iz-gubio je primat koji je imao u mreì aerodroma u ovom de-lu Evrope;

– odsustvo jedinstvene saobra}ajne politike kako nanivou republike, tako i na nivou grada: nedefinisan me-hanizam upravqawa sistemom saobra}aja, neusagla{enostinteresa, podela odgovornosti na vi{e subjekata, nerazra-|en sistem finansirawa.

6.1.2. Ciqevi

Izvesno je da }e u budu}nosti saobra}aj u Beogradu bi-ti intenzivniji. Porastom standarda mewa}e se i navikestanovnika, {to }e uticati na promene karakteristika pu-tovawa i saobra}aja u celini. U prvom redu, do}i }e do po-rasta mobilnosti, koja }e prema pokazateqima evropskihgradova najverovatnije dosti}i nivo izme|u 2,5 i 2,7 puto-vawa po stanovniku na dan. Zbog toga }e i pored blagog po-rasta broja stanovnika na podru~ju Generalnog plana (oko1.400.000 stanovnika u 2021), ukupan broj putovawa dosti}ipribli`no 3,5 miliona putovawa na dan. Pri stepenu za-poslenosti od oko 40%, koliko se planira u 2021. godini,u~e{}e putovawa sa svrhom odlaska na posao iznosi}e iz-me|u 15% i 16% (1984. god. – 18%) ukupnog dnevnog brojaputovawa, odnosno oko 530.000 radnih putovawa na dan.Dnevne neravnomernosti saobra}aja }e se postepeno sma-wivati. U~e{}e vr{nih optere}ewa iznosi}e 8-9% ukup-nog dnevnog saobra}aja tako da }e u periodima najve}eg vr-{nog optere}ewa broj putovawa iznositi oko 300.000putovawa po satu. Za stepen motorizacije procewuje seda }e u proseku iznositi jedan putni~ki automobil podoma}instvu.

Planirani odnosi izme|u vidova saobra}aja kojima }ese realizovati budu}a putovawa predstavqaju va`nu kompo-nentu plana saobra}aja. Imaju}i u vidu mogu}nosti razvojauli~ne mreè i sistema parkirawa u centralnoj zoni Beo-grada, proceweno je da u~e{}a putovawa putni~kim automo-bilom treba zadràti na nivou izme|u 25 i 30%, a da javniprevoz mora da obezbediti visok nivo usluge i kapacitete-te kojima }e se realizovati 45% do 50% dnevnih putovawa.Stvarawem uslova za ugodno i bezbedno kretawe pe{aka,{to je veoma va`no za uspe{an plan, pe{a~ewem }e mo}i

da se ostvari izme|u 20% i 25% unutargradskih putovawa,a izme|u 5% i 10% dnevnih putovawa ostvari}e se bici-klima, taksi vozilima i tzv. paratranzitom, odnosno ko-lektivnim vidovima prevoza na vi{em nivou usluge i kom-fora (kolektivni taksi, dial-a-bus, linijski prevoz hendi-kepiranih i sl.).

Ra~unaju}i sa ovim odnosima u vidovnoj raspodeli, usistemu javnog prevoza o~ekuje se relativno blag porastbroja prevezenih putnika od oko 1,5 % prose~no godi{weza period do 2021. godine, {to na kraju planskog periodaiznosi oko 775 miliona prevezenih putnika u toku godine.

Op{ti ciqevi razvoja saobra}ajnog sistema Beogradajesu:

– ukqu~ivawe Beograda u mreù evropskih multimodal-nih saobra}ajnih ~vorova,

– stvarawe uslova za razvoj saobra}aja kao zna~ajne pri-vredne delatnosti Beograda,

– me|usobno povezivawe (interno i eksterno) mreàsvih vidova saobra}aja,

– me|usobno uskla|en razvoj svih vidova saobra}aja,– optimalno povezivawe svih gradskih funkcija,– efikasno i racionalno kori{}ewe prevoznih kapa-

citeta,– pove}awe nivoa usluge i bezbednosti saobra}aja,– smawewe obima saobra}aja na putnoj i uli~noj mreì,– pove}awe privla~nosti javnog u odnosu na putni~ki

automobilski saobra}aj,– vra}awe osnovne funkcije ulicama – neometano i bez-

bedno kretawe pe{aka i vozila,– smawewe {tetnih uticaja saobra}aja na qude i ìvot-

nu sredinu i prirodno i kulturno-istorijsko nasle|e i– racionalno kori{}ewe materijalnih i finansijskih

resursa.

6.1.3. Putna i uli~na mreà

Generalno, predloèno re{ewe putne i uli~ne mreèzasniva se na realizaciji tangencijalnih i prstenastihsaobra}ajnih pravaca sa zadatkom vezivawa primarnih ra-dijalnih pravaca na obodu centralnog i kontinualno iz-gra|enog podru~ja. Time }e se stvoriti uslovi za boqe raz-dvajawe i raspodelu saobra}ajnih tokova, kao i mogu}nostalternativnog me|usobnog povezivawa pojedinih delovagrada bez prolaska kroz centralno podru~je. Pored izgrad-we novih putnih i uli~nih pravaca, na primarnoj mreìplanira se i izgradwa i rekonstrukcija onih deonicauli~ne mreè koje }e omogu}iti da se delom ve} izgra|enipotezi me|usobno poveù kontinualnim profilima ufunkcionalne celine. U tabeli je prikazana duìna put-ne i uli~ne mreè po funkcionalnim rangovima, kao i du-ìna planirana za izgradawu i rekonstrukciju za perioddo 2021. godine.


Tabela 74: Primarna putna i uli~na mreà na podru~ju Generalnog plana

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rang Duìna Planirano za Planirano za Ukupno za izgradwu/

saobra}ajnica (km) izgradwu (km) rekonstrukciju (km) rekonstrukciju (km)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Gradski autoput 32,2 – – –

Obilazni autoput 53,4 30,6 – 30,6

Magistrale 233,3 50,2 22,0 72,2

Ulice á reda 212,4 21,6 50,4 72,0

Ulice áá reda 275,1 29,1 2,6 31,7

Koridori 56,6 – – –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO 863,0 131,5 75,0 206,5––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Prvu prstenastu saobra}ajnicu ~ini obilazni autoputod Batajnice preko Dobanovaca, Ostru`nice, @eleznikai Belog potoka do Bubaw potoka, sa koridorom preko Vin-~e i novim mostom na Dunavu za vezu sa me|unarodnim pu-tem E-70 preko Pan~eva i Vr{ca za Rumuniju. Ova saobra-}ajnica }e me|usobno povezati sve me|unarodne i magi-stralne putne pravce koji se sti~u u Beogradu, {to }e omo-gu}iti rastere}ewe gradske mreè od tranzitnog, naro~i-to teretnog saobra}aja, kao i neposredniju distribucijuizvorno-ciqnog saobra}aja.

Unutar kontinualno izgra|enog gradskog podru~ja,predvi|eno je formirawe unutra{weg magistralnog polu-prstena (UMP) oko Centralne zone koju ~ine staro jezgroBeograda, budu}i centar u Savskom amfiteatru, stari i no-vi centar na Novom Beogradu i staro jezgro Zemuna. Trasaovog poteza, sa podru~ja Novog Beograda od magistralnogpravca T6, pruà se novom ulicom 2a-2a ju`no od èle-zni~ke pruge, prelazi Savu u zoni nizvodnog {pica AdeCiganlije, ulazi u pravac Bulevara vojvode Mi{i}a, oda-kle po prolasku sewa~ke padine u zoni „Rasadnika" ulaziu tunel i tunelskom deonicom ide do stare Autokomande,odakle se novom trasom ju`ne saobra}ajnice pruà do no-ve petqe „[umice" na postoje}em autoputu. Od petqe „[u-mice", ovaj pravac usmerava se na sever, ka Pan~eva~kommostu, i to koridorima ulica Gr~i}a Milenka, Pop-Stoja-novom, Tr{}anskom i Severnim bulevarom. Ovim unutra-{wim magistralnim prstenom stvori}e se uslovi alterna-tivnog me|usobnog povezivawa delova grada obodom cen-tralnog podru~ja, ~ime }e se {tititi centralno podru~jeod lokalnog tranzitnog saobra}aja. U vezi sa ovim pote-zom, a u ciqu objediwavawa Top~iderskog parka u jednu ce-linu, izme{tena je deonica Rakovi~kog puta sa pozicijepored Konaka kneza Milo{a na novu trasu uz postoje}u è-lezni~ku prugu.

Saobra}ajnica koja ima zadatak da za{titi staro jezgroBeograda od teretnog saobra}aja je pravac koji ~ini isto~-na deonica spoqne magistralne tangente (SMT), na deluod postoje}eg gradskog autoputa (Velikog Mokrog Luga) doRospi-}uprije, odakle se ovaj pravac novom Dunavskom uli-com kroz podru~je Ade Huje povezuje sa Pan~eva~kim mo-stom. Na ovom potezu u zoni Ade Huje nazna~en je koridornovog mosta za prelazak na levu obalu Dunava, odakle ovajkoridor prolazi kroz podru~je Pan~eva~kog rita i ide nasever gde se povezuje sa novoplaniranim koridorom sever-ne tangente.

Na ju`nom podru~ju grada izgradwom i rekonstrukcijompojedinih delova uli~ne mreè formira}e se ju`na deoni-ca SMT-a koja povezuje Ibarsku magistralu sa gradskim au-toputem u ~voru „Lasta". Deonice planirane za izgradwusu: deo nove ulice Patrijarha Dimitrija u Rakovici odUlice oslobo|ewa do ulice Pere Velimirovi}a, deonicakoju ~ine pravci Crnotravska, Save Ma{kovi}a, Kru`niput, Bra}e Jerkovi} i veza ovog poteza sa gradskim autopu-tem u petqi „Lasta" i isto~nom deonicom SMT.

U Centralnoj zoni starog Beograda ve} danas egzisti-ra potez koji predstavqa distributivni prsten oko naju-èg centralnog podru~ja. Wega ~ini postoje}i sistem uli-ca, i to: 29. novembra, Du{anova, Tadeu{a Ko{}u{ka, Ka-ra|or|eva, Nemawina, Tolbuhinova, 14. decembra, Vojisla-va Ili}a, Gospodara Vu~i}a, îngrijina i Dimitrija Tu-covi}a. Pojedine deonice ovog poteza potrebno je daqomplanskom razradom, rekonstrukcijom i izgradwom dovestiu planiranu funkciju.

U Centralnoj zoni starog Beograda planirana je iz-gradwa Kara|or|eve ulice, u rangu magistrale, po novojtrasi od Brankovog mosta do veze sa ulicom Slobodana Pe-nezi}a, kao i izgradwa drugog kolovoza u ulici SlobodanaPenezi}a do Mostarske petqe.

Za vezu èlezni~ke stanice „Centar" u Prokopu sa cen-tralnim gradskim prostorom predvi|ena je saobra}ajnicaprvog reda od Bulevara mira, preko autoputa, Deligrad-skom ulicom do Tir{ove ulice. Wen prodor kroz op{tinu

Vra~ar planiran je, za razliku od ranijih re{ewa ovog po-teza, saobra}ajnicama u postoje}im regulacijama i u reì-mu jednosmernih ulica sve do Trnske ulice koja se spaja saBulevarom kraqa Aleksandra.

Tako|e je predvi|eno povezivawe Bulevara kraqa Alek-sandra sa ulicom Dimitrija Tucovi}a prodorom poredCvetkove pijace i spajawem sa îngrijinom ulicom, ~ime}e se rasteretiti Bulevar kraqa Aleksandra na delu izme-|u Cvetkove pijace i Batutove ulice.

Sa ciqem za{tite Starog jezgra Zemuna od tranzitnogsaobra}aja formira}e se magistralni pravac koji predsta-vqa produètak Bulevara Mihaila Pupina ka Vrtlarskojulici i daqe, preko Ugrinova~ke ulice, kao veza sa novimnovosadskim putem (saobra}ajnicom T6). S obzirom na iz-gra|en prostor, kao i na ste~ene i stvorene uslovqenostiu koridoru preloènog magistralnog poteza, potrebno je ufazi detaqnije razrade u planskoj i tehni~koj dokumenta-ciji razmotriti mogu}nost alternativne veze sa novim no-vosadskim putem preko Prvomajske ulice kako bi se na{lonajprihvatqivije saobra}ajno i prstorno re{ewe.

Na podru~ju Zemuna od primarnih saobra}ajnih pravacaplaniran je produètak magistralne saobra}ajnice T6 nasever prema ulici Cara Du{ana, odakle je predvi|en kori-dor za prelazak preko Dunava na banatsku stranu i zatim upravcu severoistoka prema Pan~evu – severna tangenta.Ovaj deo mreè dopuwen je produètkom saobra}ajnice T6u pravcu juga, od veze sa gradskim autoputem do ulice To-{in bunar.

Sur~inski put, u rangu ulice prvog reda se, od ukr{ta-ja sa saobra}ajnicom T6 preko Beànijske kose, uvodi ugorwi Zemun, gde se spaja sa ulicom Cara Du{ana.

U produètku ulice Pariske komune formira se sao-bra}ajnica u rangu ulice drugog reda, uz magistralnu èle-zni~ku prugu, koja se pruà do naseqa Zemun poqe.

U zoni Batajnice planirane su dve ju`ne obilaznice,jedna u rangu magistrale ~ija trasa prati sa severne stra-ne trasu èlezni~ke pruge i druga u rangu ulice á reda ko-ja povezuje privrednu zonu Batajnice i novoplaniranu lo-koteretnu stanicu sa obilaznim autoputem.

U zoni Sur~ina planirana je severna obilaznica u ran-gu ulice drugog reda.

Na pravcu ulice Jurija Gagarina, u produètku uliceVladimira Popovi}a, planira se probijawe ovog poteza kaBulevaru Mihaila Pupina.

Delovi koji upotpuwuju sistem primarne uli~ne mreèi omogu}uju realizaciju sadràja planiranih Generalnimplanom jesu: saobra}ajnice u privrednoj zoni du` autoputau Zemunu, u nasequ Altina, planiranom nasequ Savska te-rasa, prodor Kumodra{ke ulice prema novom i staromAvalskom putu, saobra}ajnice u nasequ Padina, produè-tak Mirijevskog bulevara do naseqa Mirijevo i wegovopovezivawe sa SMT i Slana~kim putem i povezivawe Ov~esa Pan~eva~kim putem.

U funkciji boqe me|usobne povezanosti primarneuli~ne mreè du` gradskog autoputa predvi|ene su novedenivelisane raskrsnice za Aerodrom „Beograd", u pri-vrednoj zoni u Zemunu, kod hale „Limes" sa ulicom Prole-terske solidarnosti, petqa „[umice" sa UMP, za povezi-vawe sa SMT u zoni Velikog Mokrog Luga, kao i rekon-strukcija petqe „Trans{ped" za vezu sa planiranom pri-vrednom zonom „Zuce" i podru~jem Avale.

Od primarne uli~ne mreè planira se rekonstrukcijai delimi~na izgradwa poteza Slavija – @i~ka, Ju`nog bu-levara, Bulevara kraqa Aleksandra od Gospodara Vu~i}ado Malog Mokrog Luga, Trgova~ke ulice od grobqa u @ar-kovu do grobqa „Orlova~a" i potez saobra}ajnice á-á odLazareva~kog puta do Srem~ice.

Predloèna funkcionalna kategorizacija uli~ne iputne mreè na podru~ju Generalnog plana uskla|ena je savaè}om kategorizacijom magistralne i regionalne putnemreè republi~kog zna~aja, a re{ewa su prilago|ena po-trebama planirane uli~ne mreè.


6.1.4. Javni gradski i prigradski prevoz putnika

Plansko re{ewe zasniva se na revitalizaciji i reha-bilitaciji postoje}ih vidova javnog saobra}aja i postepe-nom uvo|ewu mreè savremenog gradskog {inskog sistematipa LRT. Predloèni koncept javnog prevoza za 2021. go-dinu predvi|a tri vida {inskog saobra}aja: (1) gradsku (iprigradsku) èleznicu (2) kapacitetni {inski sistem(LRT) i (3) tramvaj.

Gradsko-prigradska èleznica na podru~ju Generalnogplana ima duìnu trasa od oko 104 km. Osnovnu aktivnostu narednom planskom periodu, koja se odnosi na èlezni~-ki prigradsko-gradski saobra}aj, treba usmeriti ka iz-gradwi novih i osposobqavawu postoje}ih stanica i staja-li{ta za prihvat putnika. U fazama razvoja èlezni~keinfrastrukture bi}e potrebno obezbediti uslove da se tainfrastruktura moè koristiti i od strane gradskih{inskih sistema (Track sharing).

Duìna predloènih trasa LRT iznosi 24,3 km i u re-alizaciji mogu se podeliti u nekoliko etapa:

– Prva etapa podrazumeva izgradwu tunela od Vukovogspomenika do Pop Lukine ulice (3 km), gde trasa izlazi nanovu mostovsku konstrukciju, nizvodno od postoje}eg Bran-kovog mosta, zatim po prelasku preko reke Save ide povr-{inski izdvojenom trasom du` Bulevara Mihaila Pupinado ulice [panskih boraca, kojom nastavqa prema èle-zni~koj stanici Novi Beograd do postoje}eg tramvajskogdepoa koji preuzima ulogu depoa za LRT u prvoj fazi. U ko-na~nom re{ewu lokacija depoa planira se u Laudonovom{ancu.

– Druga etapa je {irewe ovog sistema u starom delu Be-ograda, du` Bulevara kraqa Aleksandra. Od Ustani~keulice do Vukovog spomenika trasa novog {inskog sistemaide povr{inski i sme{ta se u izdvojenu „ba{ticu" u sre-dinu kolovoza. Ovo }e zahtevati temeqnu rekonstrukcijuBulevara kraqa Aleksandra.

– Tre}a etapa je razvoj ovog sistema na novobeogradskojstrani, povr{inskim vo|ewem od ulice [panskih boraca,Bulevarom Mihaila Pupina prema zgradi Skup{tine op-{tine Novi Beograd i zatim do Tvorni~ke ulice u Zemunu.

Svaka od etapa ovog sistema je funkcionalno nezavi-sna, a etape á i áá ~ine liniju duìne oko 11 km gde je oko27% duìne trase u tunelu, oko 9% na mostovskoj kon-strukciji i oko 64% duìne na terenu.

Prilikom izrade prve i tre}e etape LRT-a potrebno jeuzeti u obzir i mogu}nost ispitivawa alternative vo|ewadela trase LRT-a pravcem Bulevara AVNOJ-a, kao alterna-tivno re{ewe delu trase koji ide Bulevarom Mihajla Pu-pina. Tako|e, alternativno re{ewe traba traìti i napravcu prema èlezni~koj stanici Novi Beograd, i to po-sebno u delu prelaska autoputa u zoni sportske hale „Li-mes". Sama trasa LRT-a bi}e predmet daqe razrade GP-aprilikom izrade generalnog projekta, pri ~emu }e se posvim aspektima definisati efekti sistema, poloàj tra-se, poloàj i dubina tunela, na~in gradwe, tro{kovi iz-gradwe i sli~no.

Daqi pravci razvoja kapacitetnog {inskog sistemausmereni su ka ju`nim delovima grada:

– ~etvrta etapa – tunelska deonica od Pravnog fakul-teta, preko Slavije do èlezni~ke stanice „Centar" uProkopu;

– peta etapa – tunelska deonica ispod Sewaka, od èle-zni~ke stanice „Centar" do Sajma;

– {esta etapa – od Sajma do Banovog brda sa tunelskomdeonicom u zoni Poè{ke ulice;

– sedma etapa – uspostavqawe {inske veze izme|u ûka-rice i Banovog brda sa jedne i Novog Beograda sa drugestrane planiranom vezom preko reke Save u zoni nizvodnog{pica Ade Ciganlije.

Mreà dvokolose~nih pruga na ovim trasama predsta-vqa}e okosnicu visokokapacitetnog gradskog {inskog si-stema, od kojih }e se u daqim fazama razvoja granati kra-ci prema: novobeograskim blokovima du` ulice Jurija Ga-

garina, Gorwem Zemunu, Banovom brdu, Rakovici, Vo`dov-cu, Karaburmi i Mirijevu. Redosled uspostavqawa povr-{inskih deonica kapacitetnog {inskog sistema zavisi}eod dinamike razvoja pojedinih planiranih uli~nih prava-ca i objekata.

Tramvajska mreà u postoje}em stawu ima duìnu odoko 45 km i ona }e se u zavisnosti od dinamike razvojaLRT, na trasama gde se te dve mreè preklapaju, zamewiva-ti kolosecima {irine 1.435 mm. Jedna od prvih zamena me-tarskog koloseka, kada do|e do realizacije LRT na pravcuVukov spomenik – èlezni~ka stanica Novi Beograd, usle-dila bi na pravcu Bulevara kraqa Aleksandra (Vukov spo-menik – Ustani~ka, duìne 4 km), kao i na pravcu ulice Ju-rija Gagarina (od depoa do Bloka 45, duìne oko 5 km).Krug tramvaja „dvojka" uz odgovaraju}u rekonstrukciju pru-ge, sistema napajawa, uvo|ewa elektronskog sistema kon-trole i upravqawa i nabavku novih vozila, bi}e zadrànsa metarskim kolosekom.

Trase trolejbuskog podsistema zadràvaju se kao u po-stoje}em stawu. Ostavqa se mogu}nost wihovog pro{ire-wa gde je to tehnolo{ki i ekonomski opravdano u ciquzamene autobusa, vode}i ra~una o celovitosti trolejbu-ske mreè.

Autobuski podsistem javnog prevoza }e i ubudu}e imativa`nu ulogu. Razvoj ovog vida prevoza }e se usagla{avatisa uvo|ewem kapacitetnog {inskog sistema, a u principu,on treba da opsluì sekundarne koridore du` kojih ne sa-obra}aju {inski sistemi, kao i da preuzme ulogu opsluì-vawa gradske i prigradske èleznice i LRT kao tzv. napoj-ni sistem.

Depoi koji su u funkciji javnog saobra}aja i zadràva-ju se na postoje}im lokacijama uz odgovaraju}u reorganiza-ciju i koncentraciju prostora jesu: Dor}ol, Karaburma,Novi Beograd i Kosmaj (petqa „Lasta"). Lokacije na koji-ma se nalaze depoi „Zemun" i „Gorwi depo" u Bulevaru kra-qa Aleksandra izme{taju se i taj se prostor prenamewuje.Umesto lokacije „Zemun", predloèna je lokacija u indu-strijskoj zoni „Gorwi Zemun". Pored ovog, planirani sudepoi i na lokacijama „Vrbin potok" i „Laudonov {anac",a za sme{taj sadràja operative mogu}a je lokcija u Bloku58 koji je namewen komunalnim sadràjima.

Na vi{e mesta izgradi}e se komplementarni vidoviprevoza, kao {to su uspiwa~e, uli~ni liftovi, pokretnastepeni{ta, ì~are i sl. Na taj na~in saobra}ajni sistemBeograda dobi}e novi kvalitet kojim }e se omogu}iti bo-qa pristupa~nost najatraktivnijim delovima grada (savskaobala, kalemegdanski plato, Kosan~i}ev venac, Terazijskaterasa, Ko{utwak, Ada Ciganlija, itd.) i unaprediti turi-sti~ka ponuda Beograda.

6.1.5. Parkirawe

Re{ewe problema parkirawa predstavqa jedno od cen-tralnih pitawa saobra}ajnog sistema Beograda. Na osnovuprognoziranih veli~ina mobilnosti, prostorne i vidovneraspodele putovawa, procewuje se da }e broj jednovremenihzahteva za parkirawem u Centralnoj zoni iznositi oko20.000.

Osnovni zadaci na re{avawu ovih zahteva moraju bitiusmereni ka:

– razvoju efikasnog, pouzdanog i komfornog sistemajavnog saobra}aja,

– ograni~avawu automobilskog saobra}aja u Centralnojzoni,

– ukidawu postoje}e prakse izdavawa rezervacija zaparkirawe (i uklawawe fizi~kih prepreka koje se u tusvrhu koriste),

– uvo|ewu nove tarifne politike koja podrazumeva vre-mensko ograni~avawe trajawa parkirawa, odgovaraju}i mo-nitoring i efikasno sankcionisawe prekr{aja,

– primeni odgovaraju}e regulative za korisnike pro-stora i investitore,


– izgradwi javnih parking garaà i vanuli~nih parki-rali{ta i

– izgradwi garaà u blokovima za potrebe koje nisu po-krivene na pojedina~nim parcelama.

Realizaciju aktivnosti u oblasti parkirawa trebasprovesti primenom odgovaraju}ih mera, i to u dve faze:

– Prva faza podrazumeva utvr|ivawe i primenu norma-tiva tokom izrade planske dokumentacije i ure|ivawe po-stoje}eg stawa, {to podrazumeva definisawe reìma par-kirawa, trì{ta parking mesta, tarifnog sistema, kao ina~ina kontrole i sankcionisawe prekr{aja, zatim iz-gradwu vanuli~nih parkirali{ta i parking garaà u Cen-tralnoj zoni za stanovnike i javnu namenu.

– Druga faza podrazumeva razvoj i visok nivo usluge jav-nog gradskog i prigradskog prevoza, {to prouzrokuje sma-wewe broja automobila u Centralnoj zoni i izgradwu gara-à i vanuli~nih parkirali{ta na obodu Centralne zonesa uvo|ewem sistema „Park and Ride".

Prema za sada vaè}im normativima za zone stanovawapredvi|a se obaveznost izgradwe kapaciteta za parkiraweu zavisnosti od planirane gustine stanovawa i vrste stam-benih objekata, uz uvaàvawe prognoziranog stepena moto-rizacije od jednog putni~kog automobila po doma}instvu.Pri rekonstrukciji postoje}ih stambenih naseqa trebaobezbediti 0,7 parking mesta po stanu, za nova naseqa 1,1parking mesto po stanu, a za porodi~ne zgrade u okvirupripadaju}e parcele treba obezbediti minimalno jednoparking mesto po doma}instvu.

Za ostale namene predvi|a se obaveznost izgradwe kapa-citeta za parkirawe prema preporukama Jugoslovenskogdru{tva za puteve: za administrativne objekte treba obez-bediti jedno parking mesto na 60 m² neto eta`ne povr{i-ne, a za trgovinske sadràje na 50 m² prodajnog prostora.Za ostale sadràje – ugostiteqske, sportske, kulturne i sl.potrebno je izvr{iti odgovaraju}e analize potreba za par-kirawem i na~in wihovog re{avawa.

U prvoj fazi ure|ivawa parkirawa Centralne zonepredlaè se tehni~ko regulisawe uli~nih frontova u kru-gu „dvojke", {to bi obuhvatilo obeleàvawe oko 6.000 par-king mesta uz izvesne gra|evinske intervencije u regula-cionim {irinama saobra}ajnica.

Realizacija javnih parking garaà u ovoj zoni planirase na lokacijama:

– Obili}ev venac, dogradwa postoje}e garaè za oko200 parking mesta,

– ispod cvetne aleje na prilazu Skup{tini grada, saulazom/izlazom iz/na ulicu Dragoslava Jovanovi}a, kapa-citeta oko 400 parking mesta,

– u ulici Kraqa Milana, izme|u Skup{tine RepublikeSrbije i Robne ku}e „Kluz" sa prilazom iz ulice Kosovkedevojke, kapaciteta oko 200 parking mesta;

– Bajlonijeva pijaca, ispod pijace, kapaciteta oko 200parking mesta,

– Slavija, izme|u ulica Kraqa Milana, Wego{eve, Be-ogradske i Kraqa Milutina, kapaciteta oko 550 parkingmesta,

– kod crkve Svetog Marka, izme|u ulice ArhiepiskopaDanila i crkve Svetog Marka sa prilazom iz ulice Arhi-episkopa Danila, kapaciteta oko 300 mesta,

– na svim trgovima i saobra}ajnicama na kojima posto-je tehni~ki i drugi uslovi da se wihovo podzemqe iskori-sti za izgradwu podzemnih javnih garaà.

Razvoj mreè javnih garaà kao samostalnih objekata,kako u najuèm centralnom podru~ju, tako i na drugim lo-kacijama visokog stepena atraktivnosti, bi}e predmet iz-rade posebne studijske i planske dokumentacije.

6.1.6. Pe{a~ki i biciklisti~ki saobra}aj

Poboq{awe i unapre|ewe uslova za kretawe pe{akaposti}i }e se osloba|awem javnog prostora, koji je ina~enamewen pe{acima, od parkiranih automobila i planskimrazme{tajem uli~nih sadràja (kioska, kafanskih ba{ta,

uli~nih tezgi i sl.). Povr{ine koje koriste pe{aci u~i-ni}e se privla~nim, bezbednim i prigodnim za osobe saspecifi~nim potrebama (roditeqi sa malom decom, stareosobe, invalidi i sl.).

Pored {irewa podru~ja Knez Mihailove ulice za raz-voj pe{a~kih zona – koridora, planiraju se: potez Kalemeg-dan – Slavija, delovi ulica prema Kosan~i}evom vencu, po-tez od Slavije do hrama Svetog Save, prostor od Trga Ni-kole Pa{i}a ka Bezistanu i ka unutra{wosti bloka, napodru~ju Starog jezgra Zemuna i u drugim atraktivnim zo-nama pojedinih gradskih potcelina.

Biciklisti~kom saobra}aju, koji je u svetu i kod nas uekspanziji, potrebno je obezbediti uslove za bezbedno kre-tawe putem uspostavqawa odgovaraju}ih saobra}ajno-regu-lativnih mera i/ili formirawem biciklisti~kih staza.Mreà biciklisti~kih staza u postoje}em stawu prostirese du` leve i desne obale Save i desne obale Dunava, kaoi centralnim podru~jem Novog Beograda u duìni od oko32 km. Pored Novog Beograda, Zemuna i banatskog dela gra-da, koji imaju najpovoqnije uslove za razvoj ovog vida sao-bra}aja, mogu}nosti za izgradwu atraktivnih biciklisti~-kih staza postoje i u {umadijskom podru~ju grada. Neke odtih trasa su na potezu od Avale paralelno sa trasom posto-je}eg kru`nog puta, zatim pored manastira u Rakovici du`Top~iderske reke do wenog u{}a u ~ukari~ki rukavac, kaoi na potezu od Petlovog i Labudovog brda, preko Vidikov-ca do Ko{utwaka, trasom stare „pionirske pruge" do Pio-nirskog grada, prema sportskom centru u Ko{utwaku, a za-tim i do restorana „Golf" i kampa u Ko{utwaku.

Prema projektu Evropske unije o uspostavqawu evrop-ske mreè biciklisti~kih staza planirano je da dve staze,pro|u kroz Srbiju, koje bi se me|usobno povezale u podru~-ju Beograda. Koridori koji se planiraju kao deo evropskebiciklisti~ke mreè jesu: na banatskom podru~ju du` Zre-waninskog puta, na sremskom podru~ju, obalom Dunava, dou{}a Save u Dunav, a na {umadijskom podru~ju du` Smede-revskog puta (alternativno, gde to terenski i prostorniuslovi omogu}uju obalom Dunava) i du` starog Avalskogputa. Poloàj trasa i ostali tehni~ki elementi moraju bi-ti sagledani i definisani odgovaraju}om planskom i teh-ni~kom dokumentacijom.

6.1.7. Me|ugradski i prigradski autobuski terminali

Postoje}a lokacija me|ugradske autobuske stanice da-nas odgovara ve}ini putnika jer se wihova odredi{tauglavnom nalaze u centralnoj zoni na desnoj obali, a tu sevr{i i koncentracija veza sa èleznicom i javnim grad-skim prevozom. U budu}em razvoju, te osobine }e se prene-ti na zonu oko centra Novog Beograda pa se nova lokacijaautobuske stanice predvi|a uz èlezni~ku putni~ku stani-cu na Novom Beogradu. Do po~etka realizacije planiranihsadràja u Savskom amfiteatru i preseqewa stanica nanovu lokaciju, postoje}e autobuske stanice funkcionisa}ena sada{wem mestu uz neophodne korekcije organizacije.Regulacionim planovima razradi}e se lokacije za pomo}nestanice na glavnim izlaznim pravcima: autoput (zapad – ju-goistok), Pan~eva~ki put (sever), Ibarski put (jug) i dru-gi terminali me|ugradskog i regionalnog zna~aja.

Mreà prigradskih autobuskih linija sa gradskim li-nijama ostvaruje veze na 12 prigradsko-gradskih terminusalociranih na prigradskim pravcima u obodnoj zoni i pre-ko autobuske stanice „Lasta" i prigradskog terminala kodGlavne èlezni~ke stanice. Mreà prigradskih termina-la i daqe }e se razvijati na terminusima i va`nijim sta-jali{tima planiranih {inskih sistema: tramvaja, novogkapacitetnog sistema i èleznice. Na ovaj na~in smawi}ese vreme obrta na prigradskim autobuskim linijama i po-ve}ati wihova prevozna sposobnost, uz niè tro{kove eks-ploatacije.

Prigradski autobuski terminali planirani u prethod-nom Generalnom planu egzistiraju i daqe na lokacijama:Omladinski stadion, Ustani~ka ulica, Vo`dovac (Tro{a-


rina), Kneèvac, Banovo brdo, èlezni~ka stanica NoviBeograd i u zoni raskrsnice Ugrinova~ke i saobra}ajniceT6 u Zemunu (u prvoj fazi na lokaciji Bulevar Mihaila Pu-pina – Tvorni~ka).

6.1.8. @elezni~ki saobra}aj

Konceptom razvoja èlezni~ke infrastrukture predlo-èno je da se novoizgra|ene pruge, pruge na kojima je zapo-~eta realizacija, kao i pojedine pruge starog ~vora na pod-ru~ju Beograda, osposobe za transport u me|unarodnom iunutra{wem robnom i putni~kom i prigradsko-gradskomputni~kom saobra}aju.

Do sada izgra|eni i planirani kapaciteti i objekti è-lezni~kog ~vora, uz izvesna pro{irewa i zadràvawe nekihdelova postoje}eg sistema, mo}i }e dugoro~no da zadovoqe po-trebe putni~kog i robnog saobra}aja na podru~ju Beograda.

Aktivnosti u razvoju èlezni~kog saobra}aja u nared-nom planskom periodu treba usmeriti ka:

– obnovi (izgradwi dvokolose~nog) èlezni~kog mostapreko Save kod Ostru`nice,

– izgradwi drugog koloseka na obilaznoj pruzi i elek-trifikaciji tog pravca,

– izgradwi drugog koloseka preko Pan~eva~kog mosta iprema Pan~evu,

– dogradwi jo{ dva koloseka na deonici od Batajnicedo èlezni~ke stanice Novi Beograd (stanice „Centar" uProkopu),

– razvoju robnih terminala, lokoteretnih stanica nalokacijama Batajnica, Ada Huja i Maki{ (koja je lociranaunutar kompleksa ranìrne stanice i koja se namewuje zarobu koja nije zaga|iva~),

– potpunom ukidawu starog èlezni~kog ~vora u Sav-skom amfiteatru i na Dor}olu, dislokacijom sadràja è-leznice i smawewu broja koloseka u top~iderskoj dolinii pretvarawu postoje}e èlezni~ke stanice u treminalgradsko-prigradske èleznice,

– nastavku izgradwe tehni~ko-putni~kih stanica u Ze-munu i Kijevu,

– nastavaku izgradwe stanice „Centar" u Prokopu, istanice Novi Beograd, dogradwi postoje}ih i izgradwinovih stanica i stajali{ta i wihovo povezivawe sa drugimsaobra}ajnim sistemima i opremawe centralnim gradskimsadràjima,

– izgradwi pruge prema Aerodromu „Beograd", sa magi-stralne pruge iz TPS Zemun, kao i povezivawe Aerodroma„Beograd" sa teretnom prugom iz stanice Sur~in,

– pro{irewu èlezni~kog ~vora prevashodno za teret-ni saobra}aj, od stanice Beli potok prema Vin~i sa prela-skom na levu obalu Dunava i povezivawem sa èleznicomna teritoriji Pan~eva,

– izgradwi nadvo`waka i podvo`waka, i to: putnogprelaza kod „Careve }uprije", prilaza Sajmu, denivelisa-nog drumskog prelaza u Batajnici i denivelacije puta@eleznik – Srem~ica, kao i na drugim mestima gde to zah-tevaju uslovi saobra}aja i ka

– poboq{awu uslova za kori{}ewe èleznice i èle-zni~ke infrastrukture u gradskom i prigradskom saobra-}aju (Track sharing).

Postoje}a èlezni~ka stanica Beograd zadràva se ufunkciji prigradskog i gradskog prevoza putnika sa ~eti-ri koloseka, a weno re{ewe zavisi}e od re{ewa Savskogamfiteatra uz odgovaraju}u denivelaciju svih koloseka iperona.

6.1.9. Re~ni saobra}aj

Re~ni putni~ki saobra}aj u Beogradu usled povoqnihprirodnih uslova ima}e ve}i zna~aj u tzv. linijskom sao-bra}aju (gradski, prigradski i me|ugradski prevoz putni-ka). U narednom periodu predstoji razvoj gradskog, pri-gradkog i me|ugradskog re~nog prevoza putnika. Glavnoputni~ko pristani{te bi}e izgra|eno na postoje}oj loka-ciji, i to prevashodno u funkciji razvoja me|unarodnog i

doma}eg turisti~kog saobra}aja. U gradskom re~nom sao-bra}aju potencijalno postoje tri osnovna koridora kreta-wa putni~kih tokova koji bi pored zna~aja u javnom prevo-zu putnika mogli imati poseban zna~aj i za razvoj turizmau gradskom podru~ju:

– Zapadni koridor: Savsko pristani{te – Sajmi{te –Ada Ciganlija – Blok 45 – Umka – Ostru`nica – Obreno-vac – Boj~inska {uma – Progar;

– Severni koridor: Savsko pristani{te – Veliko rat-no ostrvo – Hotel „Jugoslavija" – Zemunski kej – Gorwi Ze-mun – Batajnica;

– Isto~ni koridor: Savsko pristani{te – Karaburma –Vi{wica – Velikoselski rit – Forkontumac – Pan~evo –Vin~a – Ritopek – Grocka.

– Na svim navedenim mestima potrebno je obezbeditilokalna putni~ka pristajali{ta sa relativno jeftinimplovnim pristanima.

Jedno od strate{kih usmerewa razvoja transportnog si-stema Srbije i SCG jeste brè i efikasnije ukqu~ivaweu evropske integracione procese, odnosno razvoj tran-sportnog sistema koji }e zadovoqiti potrebe o~ekivanogprivrednog rasta zemqe i biti kompatibilan sa evrop-skim. To ukazuje na potrebu razvoja sistema klasi~nog ikombinovanog (integralnog) transporta gradwom mreèterminala odre|ene hijerarhijske strukture.

Koncentracija multimodalnih, transportnih, skladi-{nih i pretovarnih kapaciteta na povoqnoj geografsko-saobra}ajnoj lokaciji omogu}uje da Luka „Beograd" posta-ne najve}i i najzna~ajniji transportno-distributivni si-stem na {irem geografskom podru~ju i da predstavqa oko-snicu i nosioca razvoja Beograda kao me|unarodnog robno-transportnog ~vori{ta.

Zahtevi za terminalima za mala plovila (marine za jah-te, jedrilice, motorne ~amce i brodi}e) sve su izraèniji,{to ukazuje na potrebu rezervacije prostora i izgradwuovih sadràja prema me|unarodnim standardima, u ciqupotpunijeg iskori{}ewa potencijala plovnog puta Save iDunava. Potencijalne lokacije za ove sadràje su Dor}ol,zemunska akvatorija Dunava, Ada Huja, Vin~a, ûkari~kirukavac i novoplanirana ada na levoj obali Dunava. Iz-gradwa kanala na levoj obali Dunava izme|u ostrva âpqai banatske obale omogu}i}e odvijawe nauti~kog saobra}a-ja i rekreativno kori{}ewe priobaqa.

6.1.10. Vazdu{ni saobra}aj

Aerodrom „Beograd" }e se zadràti na postoje}oj loka-ciji. Mogu}nost za izgradwu jo{ jedne poletno-sletne sta-ze postoji tako da aerodrom ima povoqne prostorne usloveda se razvija i ponovo postane zna~ajna me|unarodna vazdu-{na luka jugoisto~ne Evrope.

U ciqu zadovoqewa kako transportnih potreba Beogra-da, tako i mogu}nosti davawa transportnih usluga regionu,potrebno je da se u vezi sa Aerodromom „Beograd" nastavisa planirawem slede}ih mera:

– Za{tita postoje}e lokacije u pogledu bezbednosti, po-voqnog uticaja na okolinu, kao i za daqi razvoj u skladu sausvojenim planskim dokumentima (DUP aerodroma).

– Omogu}iti razvoj aerodroma sa dve poletno-sletnestaze i prostorom za razvoj svih potrebnih sadràja (put-ni~ki kompleks, robni kompleks, JAT, itd.) i sklad saokolnim naseqima i sadràjima.

– Uspostaviti odgovaraju}u putnu i èlezni~ku mreùza vezu aerodroma sa gradom i regionom. Za predloènu è-lezni~ku vezu potrebno je pristupiti izradi generalnogprojekta trase i odgovaraju}e planske dokumentacije.

Razvoj helikopterskog saobra}aja podrazumeva izgradwuheliporta, koji je namewen javnom saobra}aju i helidromaza sopstvene potrebe namewenih ustanovama, kao {to subolnice, policija i sl. Tokom dosada{wih, preliminar-nih analiza, do{lo se do zakqu~ka da planirawe i izgrad-wa heliporta ima smisla samo ukoliko se nalazi u nepo-srednoj blizini (budu}eg) poslovnog i administrativnog


centra Beograda. Predloèna je lokacija u blizini èle-zni~ke stanice „Novi Beograd".

Da bi se obezbedila i sa~uvala lokacija za javni heli-port, potrebno je sa~initi odgovaraju}u dokumentaciju iugraditi je u urbanisti~ke planove grada.

6.1.11. Robno-transportni centri i logistika

Centralni elementi logisti~ke mreè grada su robno-transportni centri i robni terminali u kojima se vr{isakupqawe, prerada, dorada i distribucija robnih tokova.

Efikasna realizacija robnih tokova makro i mikrodi-stribucije nije mogu}a bez jedne kompaktno razvijene logi-sti~ke mreè grada. Centralni elementi te mreè su rob-no-transportni centri i robni terminali u kojima se rob-ni tokovi su~eqavaju, prelamaju i transformi{u. Za na-redni planski period predlaè se razvoj kombinovanogcentralizovano-decentralizovanog sistema logistike irobnog transporta Beograda, koji podrazumeva razvoj:

– dva robno-transportna centra (Dobanovci i Vr~in), – dva robna terminala (podru~je Luke „Beograd" i pri-

vredna zona „Gorwi Zemun"), – jednog robno-distributivnog centra (Ada Huja) i – dva distributivna centra (zona „Autoput" i Bataj-

nica). Za uspostavqawe i razvoj predloènog re{ewa robnog

transporta i logisti~kog sistema Beograda neophodno jesprovesti niz postupaka i aktivnosti kojima bi se preci-zno kvantifikovale i odredile wegove tehnolo{ke, pro-storne, ekonomske i ekolo{ke performanse. Postoje}e,delimi~no razvijene robne i distributivne kapacitetegrada potrebno je ukqu~iti u novi koncept logistike irobnog transporta Beograda.

6.2. Integralno upravqawe vodama

Pojmom integralno upravqawe vodama utvr|uje seosnovna strategija kori{}ewa voda, za{tita voda i za{ti-ta od voda ~iji je bazni dokument Vodoprivredna osnovaRepublike Srbije („Slu`beni glasnik RS", broj 11/2002).

Osnovni strate{ki ciq vodoprivredne osnove defi-nisan je Zakonom o vodama („Slu`beni glasnik RS", br.46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96), kao: „Odràvawe i razvojvodnog reìma kojim se obezbe|uju najpovoqnija i najce-lishodnija tehni~ka, ekonomska i ekolo{ka re{ewa za je-dinstveno upravqawe vodama, za{titu od {tetnog dejstvavoda, za{titu voda i kori{}ewe voda".

Vodama se mora gazdovati integralno, jedinstveno, kom-pleksno i racionalno, a u sklopu integralnog ure|ivawa,kori{}ewa i za{tite svih resursa i potencijala. Za po~e-tak je potrebno prepoznati postojawe veza izme|u raznihpojavnih oblika voda u gradu i iz evropske prakse prihva-titi termin urbane vode, kao polaznu osnovu za daqi rad.

Urbane vode ~ine: voda za pi}e (povr{inskog ili pod-zemnog porekla, proizvedena voda, potro{ena voda); indu-strijsko-tehni~ka voda (procesna voda, rashladna voda,servisna voda); upotrebqena voda (sanitarnog, industrij-skog ili poqoprivrednog porekla); atmosferska voda (ka-nalisana ili u slobodnom kretawu po povr{ini terena);otpadne vode (upotrebqena voda pome{ana sa atmosfer-skom); povr{inska voda u vodotocima (bujice, vodoprijem-nici); podzemne vode (procurne iz vodovodne i kanaliza-cione mreè, aluvijalne, arteske vode iz dubokih i dubqihizdani); vode koje su element gradskog ambijenta ili sejo{ koriste i za rekreaciju i sport.

Integralno upravqawe urbanim vodama u jednom graduzna~i vremensko i prostorno upravqawe elementima vod-nog bilansa na nivou pripadaju}eg sliva, uvaàvaju}i in-terakcije koje izme|u wih postoje. U najop{tijem smislu topredstavqa upravqawe vodom u interakciji sa drugim ele-mentima ìvotne sredine, gde se pod ìvotnom sredinompodrazumeva istovremeno, pored infrastrukture grada iprirodnog ambijenta, i celokupan dru{tveni, privredni,pravni i institucionalni ambijent.

êtiri grupe aktivnosti planiraju se u okviru uvo|ewakoncepta integralnog upravqawa vodama grada Beograda:zakonodavne, institucionalne, ekonomske i tehni~ke.

Zakonodavne aktivnosti podrazumevaju postepeno pri-lago|avawe na{ih zakona, propisa i procedura jedinstve-nom paketu pravnih dokumenata Evropske zajednice, koji jepoznat pod imenom Acquis Communautaire. Problematikavoda u Evropi svrstana je u domen brige o ìvotnoj sredi-ni, tako da Acquis ukqu~uje sve direktive, odredbe i odlu-ke koje su donete u EZ iz oblasti za{tite ìvotne sredi-ne na osnovu raznih ugovora, zakona, pravnih principa,pravnih interpretacija i me|unarodnih sporazuma koje jepotpisala Evropska komisija.

Institucionalne aktivnosti podrazumevaju pripremuza transformaciju komunalnih preduze}a u gradu kao i da-qu podr{ku za razvoj ve} osnovane gradske institucije, a uciqu dodeqivawa jednog novog mandata za upravqawe urba-nim vodama. Ova promena mandata omogu}i}e aktivirawe inekih ve} postoje}ih, ali nekori{}enih, mehanizama na-plate tih novih usluga.

Ekonomske aktivnosti podrazumevaju razvijawe i posto-jawe ekonomski odrìvih mehanizama finansirawa uslu-ga vezanih za urbane vode. Upravqawe gradskim vodama ni-je dru{tvena delatnost, ve} usluga koja ko{ta.

Tehni~ke aktivnosti u nastupaju}em periodu podrazume-vaju ~etiri osnovna tipa akcija: sanaciju postoje}e infra-strukture, zavr{etak zapo~etih kapitalnih investicija izprethodnog perioda, izradu nedostaju}e planske dokumen-tacije iz svih domena gradskih voda u skladu sa konceptomintegralnog upravqawa i, kona~no, realizaciju planova uskladu sa realnim mogu}nostima grada.

6.2.1. Snabdevawe grada vodom za pi}e

Procewuje se da danas Beogradski vodovod snabdeva oko1.350.000 stanovnika, ve}i deo industrije i sve gradske in-stitucije. Ukupna godi{wa proizvodwa vode pribliìlase koli~ini od 250 miliona m³. Vodovodni sistem (BVS)prostire se na oko 21.000 ha ukqu~uju}i, pored centralnegradske zone, i rubne delove prigradskih op{tina i pode-qen je u geografskom smislu na {est podsistema: sremski,àrkova~ki, mladenova~ki, centralni, bole~ki i banat-ski. U organizacionom smislu, vodovodni sistem sastojise od pet proizvodnih pogona gde se voda pre~i{}ava: „Ma-ki{", „Bele vode", „Banovo brdo", „Beànija" i „Vin~a", apotom upu{ta u distribucioni sistem.

Izvori{te beogradskog vodovoda prostire se du` pri-obaqa Save na desnoj obali od u{}a do Ostru`nice (AdaCiganlija i Maki{, a na levoj obali Save do Kupinova).Danas se u bilansu BVS-a zahvata 60% podzemne vode iz 47cevastih i 99 bunara sa horizontalnim drenovima i 40%vode iz Save i Dunava. Snabdevawe grada uglavnom je oslo-weno na jedan vodotok – reku Savu. Na teritoriji op{tinePalilula u granici GP nalazi se izvori{te vode za gradPan~evo sa slede}im lokacijama: izvori{te „Sibnica" ka-paciteta oko 70 l/s, izvori{te „Filter" kapaciteta oko100 l/s, izvori{te „Gradska {uma" kapaciteta oko 200 l/s,„OB" bunari kapaciteta oko 70 l/s, ~ije se postoje}e stawei pro{irewe respektuje.

Raspoloìvi kapaciteti izvori{ta beogradskog vodo-voda su: oko 5.000 l/s podzemne vode i 3.500 l/s re~ne vode,{to daje ukupno 8.500 l/s.

Ukupni kapaciteti postrojewa za pre~i{}avawe pod-zemne vode („Bele vode”, „Banovo brdo” i „Beànija”) za-dovoqavaju}i su, {to nije slu~aj i sa wihovim tehni~kimstawem, kao ni sa nivoom primewene tehnologije. Ukupniprojektovani kapacitet ova tri postrojewa je 8.000 l/s, rad-ni kapacitet je 6.800 l/s, a realni samo 5.300 l/s. Ukupni ka-pacitet postrojewa za pre~i{}avawe re~ne vode („Bele vo-de”, „Maki{”, „Jezero” i „Vin~a”) iznosi 3.580 l/s, {to jejednako i ukupnom radnom kapacitetu.

Distributivni sistem beogradskog vodovoda zbog kon-figuracije terena podeqen je u pet visinskih zona, koje su


raspore|ene izme|u kota 70,00 i 325,00 mnm. Cela prva zo-na prstenasto je povezana u jedinstven sistem, a prostirese od Batajnice do Kalu|erice, od Umke do Ov~e i od Sur-~ina do Vi{wice. Druga zona je najve}im delom povezana ujednu celinu, izuzev delova barajevskog sistema i gorwihdelova Umke. Tre}a, ~etvrta i peta zona zajedno ~ine oko15% ukupnog sistema i pomo}u wih se vr{i snabdevawenajvi{ih delova grada. Tre}a zona sastoji se od tri podsi-stema: ko{utwa~kog (Kanarevo brdo, Petlovo brdo i Ko-{utwak); dediwskog (Dediwe, Top~ider); zvezdarskog (Zve-zdara, Kalu|erica, Mirijevo), a ~etvrta se razvila u dvapravca: deo ju`nog sistema Kumodraà i peta Kumodra`.Beogradski vodovodni sistem raspolaè sa 20 crpnihstanica, jo{ 99 crpnih stanica reni bunara, sedam crp-nih stanica postrojewa i 20 rezervoara ~iste vode. U na-stavku je prikazan niz osnovnih indikatora BVS-a za2000. godinu.

Tabela 76:Osnovni indikatori BVS-a za 2000. godinu

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Prose~na dnevna fakturisana potro{wa po korisniku (l/s/dan) 233––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Prose~na mese~na fakturisana potro{wa po doma}instvu (m³/dom./mes.) 22,8––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Duìna mreè po korisniku (m/kor.) 1,7––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Duìna mreè po prikqu~ku (m/priklj.) 20––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zapremina rezervoarskog prostora po korisniku (m²/kor.) 0,17––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

BVS se moè okarakterisati kao sistem koji je do sada,relativno pouzdano, snabdevao skoro 95% svojih potro{a-~a vodom za pi}e. Ono {to se prepoznaje kao problem uovom trenutku, kada se planira daqi razvoj BVS, jeste sle-de}e:

– posledwih godina 5% potro{a~a BVS, koji se nalazeu najvi{im i perifernim delovima grada, redovno imajuprobleme sa snabdevawem vodom tokom leta;

– sve vi{e se smawuje pouzdanost snabdevawa vodomvelike ve}ine potro{a~a zbog nadeksploatacije izvori-{ta podzemnih voda, gubitaka vode u starim cevima, ne-dovoqne propusne mo}i glavnih distribucionih prava-ca, crpne stanice u redovnom radu nemaju rezervne agre-gate zbog zaostajawa u pro{irivawu zapreminskog pro-stora rezervoara, problema vezanih za postojawe nele-galnih prikqu~aka i nenamenske potro{we vode, kao iproblemi vezani za nepo{tovawe sanitarne za{tite iz-vori{ta;

– oprema postrojewa PPV „Banovo brdo", „Bele vode" i„Vin~a" zastarela je i neadekvatna. Postrojewe PPV „Ba-novo brdo" neophodno je, {to pre, rekonstruisati i poboq-{ati ugradwom moderne opreme. Izgradwom novog postro-jewa „Maki{ 2" ste}i }e se uslovi da se zatvore postroje-wa „Bele vode" i „Vin~a";

– duga~ak je spisak planiranih a nerealizovanih kapi-talnih objekata BVS-a, ~ija je uloga i veli~ina zna~ajna zanastupaju}i period.

6.2.1.1. C i q e v i

Potreba je da se beogradski vodovodni sistem, jednim{irim zahvatom, dovede do nivoa koji odgovara stvarnimzahtevima vo|ewa osnovnog proizvodnog procesa, kao i dase upravqawem obuhvati ceo vodovodni sistem. Namera jeda se sistem tako postavi da moè da prati promene kojename}u razvoj vodovodnog sistema, kao i razvoj upravqa~-kih metodologija i tehnika na osnovu istraìvawa, mere-

wa i protoka informacija unutar BVS. U snabdevawu gra-da vodom, prioritetno i maksimalno bi}e kori{}ena lo-kalna izvori{ta podzemnih i povr{inskih voda iz aluvi-ona reka Save i Dunava, a sa oslawawem na izvori{ta ko-ja su zakonom za{ti}ena od zaga|ewa pravnom, urbanisti~-kom i vodoprivrednom regulativom. Potrebne dodatne ko-li~ine bi}e obezbe|ene iz velikih sanitarno obezbe|enihizvori{ta, kao i uz kori{}ewe metoda ve{ta~kog prehra-wivawa.

Budu}e potrebe za vodom odre|iva}e se putem merewa ibilansirawa stvarne potro{we, pogotovo u industriji.Voda za tehnolo{ke potrebe industrije bi}e zahvatana izvodotoka i bunara i regulisana na ponovnu upotrebu sa vi-{estrukim kori{}ewem u tehnolo{kim procesima.

6.2.1.2. K o n c e p c i j a r a z v o j a

Re{ewe snabdevawa grada vodom zasnovano je na izgrad-wi kapitalnih objekata za snabdevawe vodom, uz obezbe-|ivawe tehnolo{ke rezerve od 10-20%, ~ime se ostvarujevisok stepen sigurnosti snabdevawa grada vodom za dugo-ro~ni period. Ti objekti su u prvom redu izvori{ni objek-ti, revitalizovana postrojewa za preradu podzemne vode,drugi tunelski dovod sa prate}im objektima, kao i dograd-wa i rekonstrukcija distribucionog sistema.

Optimalna re{ewa razvoja vodovodnog sistema treba daimaju visok stepen pouzdanosti rada i mogu}nost ukqu~ewaprigradskih op{tina na centralni gradski sistem izgrad-wom regionalnog sistema. Realizova}e se program revita-lizacije i modernizacije postoje}ih izvori{ta i postroje-wa za pre~i{}avawe, izgradwa nove i revitalizacija i re-konstrukcija postoje}e mreè, objekata i opreme distribu-cionog sistema, sanirawa gubitaka vode, racionalizacijapotro{we vode i izgradwa nerealizovanih kapitalnihobjekata BVS. Odnos zahvatawa podzemnih i re~nih vodazavisi}e od budu}ih potreba za vodom i tehnoekonomskihkriterijuma za odlu~ivawe.

6.2.1.3. I z v o r i { t a

Potrebne koli~ine vode neophodne za pra}ewe razvojagrada do 2006. godine, obezbedi}e se kori{}ewem slede}ihizvori{ta:

a) Podzemne vode

Tabela 77:Podzemne vode

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Revitalizacija postoje}ih izvori{ta Maki{, Ada Ciganlija i priobaqe reke Save (vodozahvatnih objekata, korita i obala); 200 l/s––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Revitalizacija Savskog jezera kao infiltracionog jezera;––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Izgradwa bunara na „U{}u" du` desne obale Dunava i leve obale Save ukoliko se pokaè da su izda{nost izvori{ta i kvalitet zahva}ene vode dovoqni; 100-150 l/s––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Istra`ni radovi izvori{ta na potezu Jarak-Klenak na levoj obali Save (realizacija u zavisnosti od kvaliteta zahva}ene vode i izda{nosti izvori{ta) 500-1.500 l/s––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Rezervisa}e se i sanitarno za{tititi potencijalna iz-vori{ta na levoj obali Dunava, desnoj obali Save, aluvio-nu Drine i sistemi koji se navode u Vodoprivradnoj osno-vi Republike Srbije.


Prostor Velikog ratnog ostrva, Ada Ciganlija i pod-ru~je Maki{a su podru~ja sa aktuelnom namenom prostorai potencijali su za vodosnabdevawe. Prostori koje sadakoristi Beogradski vodovod jesu leva i desna obala Save,Ada Ciganlija i Maki{, dok prostor Velikog ratnogostrva tek treba aktivirati.

b) Povr{inske vodeIzgradwa druge faze postrojewa „Maki{" 2.000 l/s

v) Sanitarna obezbe|enost i izgradwa sistema za infiltraciju na lokalitetu „Zidine" i levoj obali Dunava sa objektima i cevovodima 500 l/s

Navedena izvori{ta razvija}e se ne samo na osnovu wi-hove izda{nosti ve} i na osnovu tehnoekonomskih krite-rijuma koji podrazumevaju upore|ivawe sa alternativnimre{ewima. Grad }e svoje potrebe za vodom prvenstveno re-{avati u svom okruèwu. Prognoze potrebnih koli~inavode za celokupni BVS (koji prevazilazi teritoriju GP)pokazuju da je sredwa godi{wa potreba oko 8,2 m³/s u 2006.god. i 9,0 m³/s u 2021. god.

6.2.1.4. P o s t r o j e w a z a p r e r a d u v o d e

Povr{inske vode Save i Dunava pre~i{}avaju se na ~e-tiri postrojewa, ~iji su proizvodni kapaciteti dostiglivrednosti od 3,5 m³/s. Na lokaciji Maki{ }e se obezbedi-ti prerada 5 m³/s povr{inske vode iz Save („Maki{ á": 2m³/s, „Jezero": 1 m³/s i „Maki{ áá": 2 m³/s). Pored izgrad-we druge faze „Maki{" i na drugim postrojewima bi}e iz-vedene rekonstrukcije i dogradwe sa modernizovanom teh-nologijom.

6.2.1.5. D i s t r i b u t i v n i s i s t e m

U proteklom periodu od dvadeset godina izgra|eni suili su po~eli da se grade, va`ni hidrotehni~ki objekti.Oni su uzeti u obzir pri definisawu budu}eg razvojnogkoncepta. Ki~mu distributivnog sistema grada treba dapredstavqa drugi tunelski dovod. Po tom konceptu razvoja,voda }e se sa kompleksa „Maki{" potiskivati u dva prav-ca. Jedan deo vode bi}e usmeren prema naseqima u ju`nomdelu grada, ka rezervoaru „@arkovo" i daqe, prema regio-nalnom sistemu Petlovo brdo – Mladenovac. Drugi, ve}ideo vode, namewen za snabdevawe centralnih delova grada,usmeri}e se ka drugom tunelskom dovodu. Postrojewa „Ma-ki{" i „Banovo brdo" dovode se u isti hidrauli~ki reìm,~ime se ostvaruju uslovi da se u taj sistem u budu}nostiukqu~i i postrojewe „Beànija".

Rezervoarski kapacitet Beogradskog vodovoda danaspredstavqa svega 30% maksimalne dnevne potro{we. Do-gradwa rezervoarskog prostora je neophodna tako da biBVS trebalo da pove}a rezervoarski prostor do 50% odmaksimalne dnevne potro{we. Zbog toga se planira hitnadogradwa postoje}ih i izgradwa novih rezervoara, sa re-konstrukcijom i izgradwom crpnih stanica.

Pored razvoja distributivnog sistema u centralnojgradskoj zoni, predvi|a se obezbe|ivawe vode i za prigrad-ske op{tine putem izgradwe delova distributivnog siste-ma prema periferiji. U pravcu Mladenovca zapo~eta je iz-gradwa regionalnog vodovoda za snabdevawe vodom 23 na-seqa, duìne 52 km i pre~nika 1.200 mm do 800 mm. Po~e-tak cevovoda je u rezervoaru „Petlovo brdo”, a zavr{etakna rezervoaru u Mladenovcu. Na drugoj strani, sistem nalevoj obali Save, u zapadnom delu van granica Generalnogplana, pro{irio se do naseqa Progar i Petrov~i}.

Na vodovodu ju`nog prigradskog pravca, koji danas snab-deva deo op{tine ûkarica i ~itavu op{tinu Barajevo, pla-nirana je zna~ajna dogradwa, i to prikqu~ewe preostalihnaseqa op{tine Barajevo i {irewe vodovoda daqe na jug,ukqu~ewem u sistem obodnih sela u op{tinama Obrenovac iLazarevac. Tako|e je predvi|eno povezivawe sa vodovodnim

sistemom Pan~eva, a i povezivawe i pro{irewe na region„isto~ni Srem”. Gradski vodovod dobija regionalni karak-ter, {to je i strate{ko opredeqewe razvoja vodosnabdevawaprema Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije.

U periodu do 2021. god. razvoj beogradskog vodovodnogsistema podrazumeva: otvarawe novih izvori{ta (na loka-ciji „Zidine", na levoj obali Dunava, formirawe novogizvori{ta Jarak-Klenak i utvr|ivawe potencijala za izvo-ri{te na Velikom ratnom ostrvu, uz o~uvawe pejza`nihvrednosti), izgradwu novih postrojewa za pre~i{}avawevode za pi}e (tre}a faza „Maki{a", postrojewe Jarak-Kle-nak) i razvoj distributivne mreè (drugi tunelski dovod,cevovodi, crpne stanice i rezervoari).

6.2.2. Kanalisawe atmosferskih i otpadnih voda

Beogradska kanalizacija danas je razvijena na povr{i-ni od preko 11.500 ha i obuhvata prostor starog Beograda,Novi Beograd, Zemun i neka naseqa na levoj obali Dunava.Kanalizacijom se evakui{u atmosferske i upotrebqenesanitarne vode i upotrebqene vode industrije, kao i deodrena`nih voda i voda vodotoka. Kanalizacioni sistemima izlive u gradske vodotoke – Savu i Dunav i druge grad-ske vodotoke bez ikakvog pre~i{}avawa. Kanalizacionisistem je me{ovitog tipa – 40 % op{teg je tipa, a novijidelovi grada kanalisani su po separacionom sistemu. Du-ìna mreè danas iznosi vi{e od 1.500 km. Oko 30% ko-risnika gradskog vodovoda nema kanalizaciju. Stepen ka-nalisanosti prikqu~ene teritorije Beograda u uòj grad-skoj zoni ne prelazi 80% za upotrebqene vode i 65% za at-mosfersku vodu. Kanalizacija se razvija u pet nezavisnihsistema od kojih je „centralni” sistem najrazvijeniji.

Kao poseban problem isti~u se mnoga neplanski izgra-|ena naseqa za koja nije ni generalno re{en na~in prihva-tawa otpadnih voda. Za ova naseqa }e se u novom General-nom projektu dati koncept re{ewa, a za naseqa gde je si-stem ve} realizovan neophodno je prilago|avawe.

Kanalisawe otpadnih voda

Najzna~ajnija karakteristika kanalizacionog sistemaje da skoro 25% stanovni{tva Beograda jo{ nije prikqu-~eno na kanalizaciju. Odre|eni broj ulica u samom grad-skom tkivu (op{tine Vra~ar, Savski venac, Palilula, Vo-`dovac, Zvezdara, ûkarica, Zemun) nemaju kanalizaciju.Poseban problem stvaraju prigradska naseqa, kao {to suMali Mokri Lug, Kalu|erica, ve}i deo Kumodraà, Jajin-ci, ve}i deo Batajnice, Krwa~a, Ov~a, Vin~a, Le{tane iveliki broj neplanski izgra|enih naseqa.

Stawe u gradskom kanalizacionom sistemu izuzetno jete{ko i moè se opisati na slede}i na~in:

– beogradski kanalizacioni sistem ima 24 izliva ugradske vodotoke, Savu i Dunav, bez ikakvog prethodnogpre~i{}avawa;

– najve}i broj od ukupno 37 crpnih stanica kanalizaci-onog sistema je u dotrajalom stawu, a neke od wih rade kaou statusu „provizorijuma";

– na Savi postoji 116, a na Dunavu 136 direktnih izli-va otpadnih voda, kao i niz pojedina~nih i grupnih kana-lizacija uvedenih u male vodotoke i melioracione kanale;

– zbog nezavr{avawa delova zapo~etih kapitalnih kana-lizacionih objekata nije sprovedena za{tita izvori{nezone „Maki{" od atmosferskih voda;

– nije re{eno sanitarno ispravno istovarali{te auto-cisterni sa sadràjem slivnika;

– nije izgra|eno nijedno od pet predvi|enih postrojewaza pre~i{}avawe otpadnih voda;

– odràvawe slivnika na gradskim ulicama je neodgo-varaju}e jer je oteàno izraènom erozijom gra|evinskogzemqi{ta, a i na~inom ~i{}ewa ulica;

– nedostaju veliki kolektori, tuneli i crpne stanice;– nedostaju objekti za prebacivawe otpadne vode iz sav-

skog sliva u dunavski sliv, kao i kolektor – interceptorradi odvo|ewa svih gradskih voda na tretman.


Kanalisawe atmosferskih voda

Nekada{wi potoci, kao {to su, primera radi, Mokro-lu{ki, Kumodra{ki, Bawi~ki, Bulbulderski i ûburski,prekriveni su {irokim saobra}ajnicama, kao {to su auto-put prema Ni{u, Bulevar JA, Cviji}eva ulica i Ju`ni bu-levar, ~ime je promewen prirodni reìm oticawa atmos-ferskih voda. Kanalisawe atmosferskih voda nepotpunoje realizovano jer izgradwu saobra}ajnica nije pratila re-alizacija potrebnih objekata za ki{ne vode.

Atmosferske povr{inske vode koje nisu predvi|ene dase evakui{u podzemnim kanalizacionim sistemom (pozna-te kao unutra{we vode) nekontrolisano se kre}u ulicamai stvaraju plavne zone u najniìm delovima grada.

6.2.2.1. C i q e v i

Osnovno strate{ko opredeqewe je stvarawe takvog ka-nalizacionog sistema koji }e obezbediti kontinuitetfunkcionisawa sistema u duèm periodu. Daqi razvoj be-ogradske kanalizacije treba da ide u pravcu prilago|ava-wa postoje}e razvojne koncepcije realnim materijalnimmogu}nostima grada i, saglasno tome, ka zavr{etku zapo~e-tih a nezavr{enih objekata.

U ciqu primene savremenog koncepta re{ewa kanali-zacije planirati re{ewa po slivnim povr{inama, a timei tretman voda pre ispu{tawa u prijemnike. Nastavitipredvi|eni razvoj kanalizacije u okviru autonomnih odvo-jenih sistema koji treba da predstavqa zaokruènu tehni~-ku celinu, koja se zavr{ava postrojewem za pre~i{}avaweotpadnih voda. Zbog toga je potrebno izmestiti glavne iz-live otpadnih voda van grada i otpadne vode savskog slivaprebaciti u dunavski sliv. Sprovesti za{titu izvori{nezone „Maki{” od atmosferskih i spoqnih voda i programrazvoja mreè i objekata ostru`ni~kog kanalizacionogsistema.

Po pitawu utvr|ivawa bilansa otpadnih voda, usposta-viti kontinualna merewa hidrolo{kih i hidrauli~kih ka-rakteristika kanalizacionog sistema, kao i merewa kva-liteta vode istovremeno na crpnim stanicama i ispusti-ma, bilansirawe koli~ina i zaga|ewa, kao i matemati~komodelirawe kanalizacionog sistema.


Planirano je da se kanalizacija grada razvija u okvirupet velikih sistema od kojih bi svaki imao po jedno po-strojewe za mehani~ko, biolo{ko i u kona~noj fazi pre~i-{}avawe otpadnih voda sa tercijalnim pre~i{}avawem,kako to propisuju standardi i na~ela direktiva Evropskeunije u oblasti politike voda, u ~ijem kompleksu su i is-tovari{ta autocisterni. Predvi|eni su slede}i kanaliza-cioni sistemi:

Centralni kanalizacioni sistem

Centralni kanalizacioni sistem obuhvata znatnu teri-toriju starog Beograda izme|u Dunava i Save, do vododel-nice Kumodra`, Mali Mokri Lug i levu obalu Save, NoviBeograd i Zemun sve do industrijske zone. Kqu~ni objekatje interceptor – skupqa~ koji prihvata vode leve i desneobale Save i desne obale Dunava i odvodi ih u postrojeweza pre~i{}avawe. Ki{ne vode ispu{taju se u Savu i Dunav,odnosno u gradske vodotoke pripadaju}eg sliva. Ovaj si-stem zahvata preko 31.000 ha teritorije grada. Centralnikanalizacioni sistem je sa me{ovitim sistemom kanali-sawa, delom op{tim (staro jezgro grada) i delom separaci-onim (Novi Beograd, Zemun i sva novija naseqa u {umadij-skom delu Beograda).

Na delu gde je sistem kanalisawa zasnovan po op{temprincipu kanalisawa predvi|a se nastavqawe razdvajawaki{nih od otpadnih voda sistemom prelivnih gra|evina. Unekim delovima grada, kao npr. Dor}ol i staro jezgro Ze-muna, predvi|eno je da postoje}a mreà kanala bude isko-ri{}ena za ki{ne vode, a da se gradi nova mreà za otpad-

ne vode. Na nekim od vodotoka nakon regulacije predvi|e-ne su retenzije u uzvodnim delovima sliva radi zadràva-wa poplavnog talasa (Mirijevski, Mokrolu{ki, Jelezo-va~ki, @arkova~ki potok, Kumodra{ki potok, kao i na@elezni~koj reci).

Za{tita izvori{ta „Maki{" predvi|ena je izgrad-wom ki{nog kolektora „Padinski kanal", kolektora„@eleznik-Sava" i „Obodni kanal" uz novi put Beograd-Obrenovac.

Rastere}ewe Save od ulivawa otpadnih voda iz grad-ske kanalizacije sa podru~ja Mokrolu{kog sliva, slivaTop~iderske reke i sa poteza Srem~ica -@eleznik –@arkovo – Sewak planira se izgradwom kanalizacio-nih objekata, odnosno tunela „Hitna pomo} – \ure \a-kovi}a", kao jedna od mogu}ih varijanti. Podru~je niskesavske zone prebacuje se u dunavski sliv preko izgra|e-ne crpne stanice „@elezni~ka stanica" potezom do tu-nela „Balkanska – \ure \akovi}a". Otpadne vode zemun-sko-novobeogradskog dela centralnog sistema dovode sedo crpne stanice „U{}e" na kojoj je neophodno izvr{i-ti rekonstrukciju i pro{irewe. Prikupqene vode pre-bacile bi se na desnu obalu Save i daqe ka budu}em in-terceptoru kojim bi se vode odvele na postrojewe za pre-~i{}avawe.

Bole~ki podsistem

Ovaj sistem zahvata preko 10.000 ha teritorije grada.Pokriva prostor naseqa Kalu|erica, Vin~a, Le{tane ibole~ku dolinu, zatim Beli potok, Zuce i Vr~in. To je u pr-voj fazi poseban kanalizacioni sistem sa postrojewem zapre~i{}avawe „Vin~a”, koje bi se izgradilo na obali Bo-le~ice. U kona~noj fazi preispita}e se mogu}nost da sesloèniji deo tretmana otpadnih voda i tretmana muqaobavi na drugom postrojewu. Kanalizacija je po separaci-onom sistemu. Ki{ne vode odvode se u Dunav i vodotoke.Upotrebqene vode dovode se do sabirnog kolektora kojije planiran dolinom Zavojni~ke reke i Bole~ice, pa pre-ko crpne stanice „Vin~a” idu na postrojewe za pre~i-{}avawe.

Batajni~ki sistem

Ovaj sistem zahvata oko 12.000 ha teritorije grada. Ob-uhvata teritoriju severozapadno od naseqa „Galenika" sanaseqima: Dobanovci, Ugrinovci, Batajnica, Zemun poqe,radna zona Sur~in – Dobanovci, industrijska zona GorwiZemun i Sur~in. Otpadne vode ovih naseqa se sistemom ko-lektora i crpnih stanica dovode na KCS „Batajnica" i„Zemun poqe áá" i odatle na zajedni~ko postrojewe za pre-~i{}avawe „Batajnica” na desnoj obali Dunava. Kanaliza-cija je po separacionom sistemu. Ki{ne vode odvode se uDunav i melioracione kanale. Ispu{tawe ki{nih vodakoje gravitiraju ka izvori{tu na levoj obali Save neophodnoje predvideti sa pre~i{}avawem zbog za{tite izvori{ta ikanala Galovice. Neophodno je sanirati kanal Galovicukoji danas predstavqa kolektor najgorih otpadnih voda sateritorije Sur~ina, aerodroma i dr.

Ostru`ni~ki sistem

Ovaj sistem zahvata oko 6.500 ha teritorije grada. Po-kriva teritoriju ju`no od @eleznika sa naseqima Ostru-`nica, deo Srem~ice, Mo{tanice, Umke, sa postrojewemza pre~i{}avawe otpadnih voda „Osturu`nica". Lokacijase nalazi uzvodno od izvori{ta u Maki{u te je potrebnopre~i{}avawe otpadnih voda. Kanalizacija je po separaci-onom sistemu. Ki{ne vode ispu{taju se u Savu i druge vo-dotoke.

Banatski sistem

Ovaj sistem zahvata oko 12.000 ha teritorije grada. Po-kriva teritoriju sa naseqima na levoj obali Dunava, u de-lu Banata, Padinska skela, Bor~a, Ov~a, industrijska zona


„Pan~eva~ki rit” Krwa~a i Kote`. Kanalizacija je po se-paracionom sistemu. Ki{ne vode se odvode na dva na~ina:sistemom kanala u lokalne melioracione kanale i ki{nomkanalizacijom do crpne stanice „Reva", odakle voda se po-tiskuje u Dunav. Otpadne vode se sistemom kanala – kolek-tora i crpnih stanica dovode do postrojewa za pre~i{}a-vawe „Krwa~a", odakle se pre~i{}ene potiskuju u Dunav.Ovaj sistem je delimi~no realizovan.

Zbog niskih kota terena na prostoru leve obale Dunava,koji je izloèn visokom nivou podzemnih voda, neophodnoje preduzeti hidrotehni~ke mere neravnomernog nasipawaterena (minimalna kota 72,5-76 mnm), izgradwe drena-`nih hidrotehni~kih zavesa, ure|ivawa bare „Reva" i re-konstrukcije melioracionog sistema za prijem atmosfer-skih voda. Neophodno je redovno odràvawe funkcional-nosti kanalske mreè sa ostvarivawem kontakta sa vodo-nosnim slojem do realizacije kona~nog re{ewa nasipa-wem.

6.2.3. Ure|ivawe vodotoka

Podru~je obuhva}eno Generalnim planom ~ine re~nitokovi Save i Dunava sa priobaqem ukupne povr{ine oko10.000 ha, od ~ega je 6.800 ha priobaqa i oko 3.200 ha akva-torija. Sava proti~e u duìni od oko 24 km i na teritori-ji grada prima vode iz osam pritoka sa jako razgranatomhidrografskom mreòm, ukupne duìne oko 160 km. Dunavproti~e u duìni od oko 50 km i na tom delu toka primavode iz osam pritoka, sa ukupnom hidrografskom mreòmod oko 115 km. Reka Tami{ je grani~ni vodotok u duìniod 2,5 km.

Posebno su karakteristi~ne desna obala Save i Dunava({umadijski deo), {to obuhvata nadmorske visine od 69 do300 mnm, jer kroz ovaj deo teritorije proti~e vi{e buji~-nih tokova, razli~itih veli~ina i zna~aja. Oni predsta-vqaju prirodne recipijente povr{inskih voda Beograda:@elezni~ka reka, Top~iderska reka, Mirijevski potok,Manastirski potok, Kumodra{ki potok, reka Bole~ica idr. Na uèm podru~ju grada ki{ne vode se odvode sistemomkolektora, ~iji glavni pravci skoro potpuno odgovarajutopografskim slivovima nekada{wih potoka. Tako i ko-lektori nose imena ovih potoka: mokrolu{ki, kumodra-{ki, dubokopoto~ki, ~uburski i bulbulderski.

Na podru~ju GP, od oko 115 km obala, izgra|eno jeoko 29 km obaloutvrda i kejova sa teì{tem na uègradsko podru~je. Na levoj obali Save, Dunava i Tami{arecipijenti su mreà melioracionih kanala ~ije se vo-de preko crpnih stanica prepumpavaju u Savu i Dunav.Glavni tokovi su: Galovica, Petrac, Vizeq, Kalovita iSibnica.

Od regulacionih radova na malim vodotocima izvedenasu ure|ewa korita u slivu Top~iderske reke sa pritokama(Kaqavi, Rakovi~ki, Kijevski, Pariguz, Bela reka, Bawi~-ki potok) Bole~ke, Ostru`ni~ke, @elezni~ke reke sa pri-tokama (Kru{ik i Manastirine) i Mirijevskog potoka, uduìni od oko 55 km, sa malim akumulacijama na potokuPariguz i Beloj reci.

Preko 40% teritorije Beograda (novobeogradsko-ze-munska i beogradska kaseta) nalazi se u niìm delovimapriobaqa Save i Dunava do kote 77 mnm i potencijalno jeizloèno mogu}nosti plavqewa od katastrofalno velikihvoda Save i Dunava. Grad Beograd nije u potpunosti za{ti-}en od poplava. Stari nasipi, koji nisu rekonstruisani,prema planiranom stepenu za{tite mogli bi kod velikihvoda propustiti ili biti preliveni i dovesti do kata-strofe grada velikih razmera. Niì delovi Zemuna, NovogBeograda, Starog grada i Maki{a na{li bi se nekolikometara pod vodom, kao i ceo Pan~eva~ki rit. Jo{ nije kom-pletno re{eno pitawe eliminacije negativnih uticajauspora na priobaqe (potopqene su i ne mogu se koristitiniì plato obale du` Zemunskog keja i delimi~no na de-snoj obali Save, nisu izgra|eni sistemi za za{titu od pod-zemnih voda itd.).

6.2.3.1. C i q e v i

U oblasti ure|ivawa slivova, regulacije vodotoka i me-lioracionih kanalskih mreà prioritet }e imati rekon-strukcija i dogradwa postoje}ih sistema, prilago|avawenameni i izgradwa najracionalnijih tipova sistema.

Odbrana od poplava na malim vodotocima bi}e ostvari-vana u okviru integralnih sistema aktivne odbrane prekoretenzija i akumulacija ublaàvawem talasa velikih vodai pasivne odbrane izgradwom linijskih za{titnih siste-ma. Na velikim vodotocima Savi, Dunavu i Tami{u odbra-na od poplava vr{i}e se rekonstrukcijom i izgradwom li-nijskih za{titnih sistema. Sprove{}e se mere za{tite iunaprediti kvalitet voda do nivoa propisanih klasa (áá Ai áá B) kvaliteta povr{inskih voda i za{tita kvalitetapodzemnih voda. Prioritet u kori{}ewu voda ima racio-nalizacija potro{we i vi{estruko kori{}ewe voda u teh-nolo{kim procesima. Primeni}e se antierozivni radovina slivnim podru~jima u ciqu za{tite zemqi{ta i vodo-privrednih objekata, izvr{i}e se sanirawe i dovo|ewe ufuncionalno stawe i revitalizova}e se objekti koji slu-è za za{titu od erozija i bujica.


Razvoj i izgradwa za{titnog sistema formira se u ci-qu rekonstrukcije i dogradwe objekata za odbranu od po-plava, priobaqa Save, Dunava i Tami{a od uticaja HE„\erdap" u uslovima rada preko kote 69,50 mnm na delovi-ma priobaqa gde nije postignut odgovaraju}i stepen za-{tite. Uspostavqeni kriterijumi za dimenzionisawe od-brambenih objekata na podru~ju Beograda funkcionalni supri pojavama velikih voda verovatno}e pojave jednom u stogodina (1%), s tim {to dodatna visina obezbe|uje za{titui za povratni period od 500 do 1.000 godina (0,2 – 0,1%).Merodavni ra~unski nivo na u{}u je kota 76 mnm. Nadvi-{ewe iznad merodavnog nivoa velike vode za odbrambenenasipe pored Dunava iznosi 1,50 – 1,70 m, a za nasipe po-red Save i Tami{a 1,20 – 1,50 m. Za kejske zidove za{tit-na visina kre}e se od 0,50 do 1,20 m.

U narednom planskom periodu zadrà}e se postoje}ikriterijumi za objekte sistema za{tite od velikih vodaSave, Dunava i Tami{a. Regulacione linije, definisaneza malu vodu, zadràvaju se (uz eventualne minimalne ko-rekcije), imaju}i u vidu da su formirane prate}i prirod-ne obale, izgra|ene objekte i plovni put, {to ne iskqu~u-je primenu razli~itih varijanti urbanisti~kih re{ewa upriobaqu.

Prva regulaciona linija za malu vodu kojoj odgovara tra-jawe 290 dana godi{we u vremenskom pogledu odre|uje nive-letu spoqne ivice krune noìce obaloutvrde na koti 70,50mnm. Druga, regulaciona linija usvojena je kao nivo komeodgovara vodostaj trajawa 20 dana i odre|uje visinu prve ban-kine obaloutvrde na koti 73,50 mnm. Tre}a regulaciona li-nija, linija za veliku vodu odbrane od poplava, prilago|avase uslovima na odre|enom potezu, uz ostvarivawe kontinui-teta i funkcionalnosti prilikom odbrane od poplava. U vi-sinskom smislu kre}e se od 76,50 do 77,50 mnm.

Kod ure|ivawa malih vodotoka predlaè se tako|e zadr-àvawe postoje}ih kriterijuma za dimenzionisawe profi-la za prihvatawe velikih voda zavisno od podru~ja koje se{titi. Povratni period je naj~e{}e sto godina za urbanii industrijski deo ili mawe (verovatno}e 2% ili 5%) zaostala podru~ja.

Za{tita, o~uvawe i unapre|ewe kori{}ewa vode iskqu-~ivo }e se planirati po prirodnim celinama, tj. po sliv-nim povr{inama ili delovima sliva, uvaàvaju}i prirodui wene tokove. Kao jedan od prioriteta urbane politike jeo~uvawe prirodnih dolina malih vodotoka, odnosno wiho-va revitalizacija. U tom smislu treba teìti ka natural-nom ure|ivawu korita vodotoka, uz potrebne biotehni~kemere na slivnom podru~ju i formirawe malih retenzionihi vi{enamenskih akumulacionih prostora.


6.2.4. O~uvawe i unapre|ewe kori{}ewa voda

Vode Save i Dunava donose Beogradu zaga|ewe iz uzvod-no lociranih naseqa i industrija, a na teritoriji gradadodatno se optere}uju tehnolo{kim i sanitarnim upotre-bqenim vodama, kao i atmosferskim vodama. Otpadne vodegrada izlivaju se u prirodne recipijente, naj~e{}e bezprethodnog tretmana. U vodama Save i Dunava naj~e{}e od-stupawe kvaliteta od propisanih vrednosti je u suspendo-vanim materijama i sadràju organskih zaga|ewa, kao po-sledica intenzivnih erozionih procesa u slivu i velikekoli~ine otpadnih voda bogatih organskim materijama.Kvalitet vode u Top~iderskoj, @elezni~koj i Bole~kojreci veoma je lo{ zbog otpadnih voda koje se u wih izli-vaju. Kanal Galovica, u jugoisto~nom Sremu, koji prola-zi kroz uù zonu za{tite beogradskog izvori{ta, ve} du-è vreme optere}en je velikim mikrobiolo{kim i or-ganskim zaga|ewima. Kanali u Pan~eva~kom ritu (Kalo-vita, Sibnica i Vizeq) pod direktnim su uticajem otpad-nih voda PKB, a pove}ano je i izlivawe sanitarnih upo-trebqenih voda.

Voda rekreativnog i izvori{nog kompleksa Ade Ci-ganlije ne pokazuje odstupawa od dozvoqenih vrednosti zahemijska i mikrobiolo{ka zaga|ewa. Karakteristike pod-zemnih voda aluvijalnih naslaga Save uslovqene su kvali-tetom povr{inske vode, s obzirom na direktnu hidrauli~-ku vezu re~nog korita sa priobaqem. Zbog preklapawa zonaza{tite bunara sa uìm priobalnim pojasom i ranije iz-gra|enim saobra}ajnicama, velike razu|enosti izvori{tai kolizije sa gradskim tkivom, pove}an je rizik od zaga|e-wa podzemqa, uz ~iwenicu da se ne po{tuju mere za{titekoje se zahtevaju za ovakva podru~ja. Mere koje stoje naraspolagawu za upravqawe kvantitativnim i kvalita-tivnim bilansom urbanih voda, radi za{tite i unapre|e-wa kori{}ewa voda na teritoriji Beograda, u budu}no-sti su kako strukturne (sanacione i razvojne), tako i or-ganizacione.

Glavna strategija o~uvawa i unapre|ewa kori{}ewa vo-da planiranog re{ewa:

– Za{tita od zaga|ewa sprovodi se kao koncept kojipodjednako po{tuje i zahteve o~uvawa recipijenta, povr-{inskih i svih podzemnih voda i zahteve kontrole efluen-ta. Prva mera bila bi ~i{}ewe i za{tita terena od di-vqeg deponovawa otpada, ~i{}ewe i ure|ivawe prirodnihvodotoka i otvorene kanalske mreè, izgradwa kanaliza-cione mreè prvenstveno na prostorima gde usled visokognivoa podzemne vode dolazi do me{awa sadràja septi~kihjama sa podzemnom vodom, zatim izgradwa ostale kanaliza-cione mreè sa postrojewima za pre~i{}avawe i ure|aji-ma za lokalno pre~i{}avawe otpadnih voda.

– Upravqawe vodama treba da se sprovodi po prirod-nim slivnim celinama – vodnim podru~jima.

– Treba uspostaviti kontrolu nad uravnoteènim vod-nim bilansom u okviru koga bi se integralno upravqalokori{}ewem i za{titom vodnih resursa, zasnovano na kon-ceptu odrìvog razvoja.

– Racionalno kori{}ewe voda treba da se defini{ekao zadovoqavawe minimalnih propisanih i higijenski-sanitarno prihvatqivih zahteva korisnika vode po pitawukoli~ina i kvaliteta, uz smawewe gubitaka.

– U~e{}e javnosti podizawem javne svesti o potrebi{tedwe vode i wene za{tite od zaga|ewa;

– Za{tita od voda, povr{inskih i podzemnih, treba dase unapredi uspostavqawem kriterijuma za{tite putem zo-nirawa potencijalno ugroènih podru~ja i regulisawauslova i na~ina wihovog kori{}ewa.

6.2.5. Dopunsko vodosnabdevawe

Podru~je zapadno od Save i Dunava karakteri{e pro-stor lesnog platoa, kao i aluvijalne tvorevine gde domi-niraju naseqa Novi Beograd, Zemun, Beànija, Sur~in iBatajnica. Sa aspekta zahvata podzemnih voda na ovom pod-

ru~ju karakteristi~na je prva izdan formirana u aluvijal-nim sedimentima du` tokova Save i Dunava dubine 30-40m, re|e i dubqe. Eksploatacioni objekti (cevasti a poseb-no reni bunari) koji zahvataju vodu iz ove izdani ~ine oko-snicu vodosnabdevawa Beograda.

U okviru dubqih vodonosnih horizonata koji su tako|ekonstatovani na ovom podru~ju i kaptirani mnogobrojnivodozahvatni objekti do dubina i preko 150 m, mogu seobezbediti znatne koli~ine kvalitetnih voda. U zavisno-sti od lokacije, broja i dubine vodonosnih horizonata ko-ji se kaptiraju, kao i tehni~kih karakteristika vodono-snih objekata, mogu}e je zahvatiti izme|u 6-12 l/sec. Kvali-tet voda koji se zahvataju na ovom podru~ju relativno je do-bar, pri ~emu je u zoni aluvijalnih sedimenata, pre svega uzoni visokourbanih celina Novog Beograda i Zemuna, kon-statovano naru{avawe kvaliteta vode.

Teren na levoj obali Dunava i teritorija severno odwe, sve do granice GP, predstavqa aluvijalnu zaravan Du-nava i Tami{a. Na wemu dominiraju naseqa Ov~a, Bor~a iKrwa~a, kao i brojni poqoprivredni i industriski cen-tri. Na ovom delu terena karakteristi~na je „prva" izdanformirana u okviru {qunkovitih – peskovitih sedimentado dubine 25-45 m. Izdan je bogata vodom i objekti koji jezhvataju u proseku daju, u zavisnosti od lokacije i tipa vo-dozahvata, 8-12 l/sec po objektu.

Izme|u 40 i 120 m dubine nalazi se nekoliko vodono-snih horizonata razli~ite debqine iz kojih se mogu dobi-ti, u zavisnosti od lokacije i broja zahva}enih vodonosnihhorizonata kao i tipa vodozahvata, koli~ine vode od 5 i 8l/sec po objektu.

U okviru „prve izdani" vode koje se zahvataju na ovomprostoru po pravilu su lo{eg kvaliteta, {to je uslovqenopre svega postojawem brojnih zaga|iva~a na ovom podru~ju.Ove vode se tretmanom mogu dovesti na nivo kvaliteta ko-ji omogu}ava wihovo kori{}ewe za vodosnabdevawe, a ta-ko|e, sa minimalnim tretmanom ili ~ak i bez wega, mogukoristiti kao tehni~ka voda u industriji ili za navodwa-vawe prostranih poqoprivrednih povr{ina.

Za razliku od voda iz ove izdani, vode koje se zahvatajuiz dubqih vodonosnih horizonata dobrog su kvaliteta izbog geolo{kih uslova prakti~no nisu u opasnosti od za-ga|ewa, {to zna~i da se, uz odgovaraju}i standardni tret-man, mogu koristiti za vodosnabdevawe.

Prostor ju`no od Dunava i Save u hidrogeolo{komsmislu dosta je kompleksan, kao i neravnomerno ispitan.

Samo gradsko jezgro uglavnom je gusto izgra|eno i nase-qeno, {to predstavqa glavni ograni~avaju}i faktor kojiu ovom delu terena prakti~no onemogu}ava zahvatawe vodaza razli~ite potrebe. Hidrogeolo{ke karakteristike uovom delu terena omogu}avaju zahvatawe znatnih koli~inavoda, {to je prakti~no u~iweno sa vi{e bunara koji zahva-taju vodu iz izdani formirane u okviru kre~wa~kih sedi-menata za potrebe BIP – pivare „Mostar" i BIP „Skadar-lija”, gde se zahva}ena voda fla{ira, {to dovoqno govorio wenom kvalitetu. Kapaciteti ovih bunara iznose od dvado vi{e od 10 l/sec vode za pi}e.

Ju`no od Dunava i Save, na prostoru gde dominirajunaseqa Vin~a, Kalu|erica, podavalska naseqa Srem~ica,Umka i dr., na pojedinim delovima terena iz dubqih izda-ni mogu se zahvatiti znatnije koli~ine vode, koja bi se mo-gla koristiti za vodosnabdevawe ovog podru~ja, kao i u teh-nolo{ke svrhe, odnosno za zalivawe poqoprivrednih povr-{ina.

U podru~ju @eleznika sa podru~jem ûkarice i Kijeva,Kumodra{ki potok, zona Vi{wice i Le{tana utvr|eno jepostojawe kre~waka. Na navedenim lokacijama ovi sedi-menti nabu{eni su na dubini od 100 m, a izrada bunaraomogu}ila bi zahvatawe od tri do 10 l/sec vode.

Du` Autoputa Beograd – Ni{, u dolini Zavojni~ke reke,nizvodno od naplatne rampe, utvr|eno je postojawe pesko-vitih sedimenata. Oni se nalaze na dubini ve}oj od 100 m.Iz ove izdani mogu se izgraditi pojedina~ni vodozahvati


kapaciteta od oko 3-5 l/sec. Kvalitet vode omogu}ava kori-{}ewe ove vode kako za vodosnabdevawe, tako i za tehnolo-{ke svrhe.

Prostor na desnoj obali Dunava, i to od u{}a Save doAde Huje i aluvijalne naslage podru~ja Velikog sela, spe-cifi~ne su ne po hidrogeolo{kim uslovima ve} po name-ni prostora koji ~ini industrisku zonu grada. Na ovompodru~ju, u okviru aluvijalnih sedimenata, formirana jeizdan bogata vodom, koja se za potrebe pojedinih industri-skih objekata zahvata eksploatacionim objektima. Takviobjekti daju izme|u pet i 10 l/sec u zavisnosti od lokacijei tehni~kih karakteristika. Aluvijalne naslage u zoni Ve-likog sela prostiru se do dubine od 20 m i pogodne su zazahvatawe podzemne vode koja bi se koristila kao tehni~-ka voda. Pretpostavqena izda{nost vodozahvata obezbe|i-vala bi 5-10 l/sec.

6.2.6. Pojava mineralnih, termalnih i termomineralnih voda

Posebnu pa`wu, pored problema vodosnabdevawa, na te-ritoriji grada Beograda treba obratiti i na rezultate vi-{egodi{wih geotermalnih istraìvawa koja se izvode zaprocenu geotermalne potencijalnosti terena uèg i {i-reg podru~ja Beograda. Ono {to treba ista}i je to da su mi-neralne i termalne vode na ovom podru~ju jo{ nedovoqnoistraène. Na terenima koje obuhvata op{tina Zemun utvr-|eno je postojawe termalnih voda, u op{tini Stari gradpojavquju se podzemne termalne vode, u op{tini Palilulapostoji izvor mineralne vode u Vi{wi~koj bawi, u Ov~itermomineralne vode slobodno oti~u i ne postoji organi-zovano kori{}ewe, ve} ih koristi samo lokalno stanovni-{tvo, u op{tini Vo`dovac pojava tople vode registrovanaje u nasequ „B. Jerkovi}", voda slobodno oti~e i nije orga-nizovano kori{}ewe, u op{tini Grocka termomineralnavoda konstatovana je u Bole~u, Ritopeku, Le{tanima, Vin-~i, Vr~inu, u dolini Zavojni~ke reke pored Autoputa Beo-grad-Ni{, a u isto~nom podno`ju Avale registrovane supojave termalnih voda.

6.3. Energetika

Na podru~ju grada nalaze se instalisane termoelektra-ne elektri~ne snage preko 3200 MWe, {to predstavqa vi-{e od 1/3 elektroenergetskih kapaciteta zemqe sa oko 50% ukupne proizvodwe elektri~ne energije. Kada se tomedodaju kapaciteti za proizvodwu toplotne energije (preko2400 MWt samo u sistemu JKP „Beogradskih elektrana")moè se re}i da se na podru~ju Beograda nalaze najzna~aj-niji energetski kapaciteti u na{oj zemqi.

Beograd danas tro{i najve}e koli~ine energije, oko 1/5ukupne potro{we energije u DZ Srbija u Crna Gora, ~emusu doprineli raspoloìvi energetski potencijali, izgra-|eni proizvodni, prenosni i potro{a~ki kapaciteti nateritoriji grada, kao i povezanost sa elektroenergetskimi gasovodnim sistemom Srbije. Dominantan uticaj naenergetsku potro{wu Beograda imaju doma}instva i admi-nistrativno- komercijalna potro{wa, a ne industrija, kao{to je to slu~aj sa ostalim glavnim gradovima evropskihdràva.

U Beogradu, i pored postojawa najve}eg centralizova-nog sistema snabdevawa toplotnom energijom u zemqi, po-tro{wa elektri~ne energije, posebno u doma}instvima, uperiodu devedesetih je intenzivno rasla, {to je bio rezul-tat sve ve}e primene elektri~ne energije za toplotne svr-he i wene neekonomske cene. Problem grejawa elektri~-nom energijom stambenog i ostalog prostora postao je je-dan od najve}ih problema energetike Beograda, sa veoma te-{kim i dugoro~nim implikacijama na elektroenergetskisistem. Wegovo re{avawe mogu}e je samo daqim razvojemcentralizovanog snabdevawa toplotnom energijom i in-tenzivnijom gasifikacijom {iroke potro{we.

Strate{ki pravci razvoja energetike grada jesu ve}ekori{}ewe raspoloìvih potencijala na podru~ju grada, u

prvom redu lignita, sinhronizovan razvoj centralizovanihsistema snabdevawa elektri~nom i toplotnom energijom iprirodnim gasom (popularno re~eno sklad „elektrifika-cije, toplifikacije i gasifikacije" grada), podizaweefikasnosti kori{}ewa energije, weno racionalno kori-{}ewe, uz uvaàvawe ekolo{kih ograni~ewa koja name}eza{tita ìvotne sredine u gradu.

Imaju}i u vidu da Beograd raspolaè povoqnim uslovi-ma za intenzivnije kori{}ewe novih i obnovqivih vidovaenergije, posebno biomase i geotermalne energije, u nared-nom periodu treba posvetiti ve}u pa`wu tim izvorima.

Polaze}i od toga da su svi potro{a~i u Beogradu pove-zani za elektrodistributivni sistem i da pretvaraweelektri~ne energije u toplotnu nije u principu energetskiopravdano, treba teìti da se wena potro{wa u toplotnesvrhe zadrì u racionalnim granicama (u skladu sa mogu}-nostima i zahtevima energetskih sistema), dok bi osnovnideo toplotnih potreba trebalo da prihvate druga dva siste-ma – toplifikacioni i gasifikacioni. Pri tom se moravoditi ra~una u prvom redu o usagla{enosti razvoja topli-fikacije i gasifikacije {iroke potro{we. Pri uskla|i-vawu razvoja ova dva sistema za snabdevawe potro{a~aenergijom za grejawe gra|ana i pripremu sanitarne toplevode mora se voditi ra~una o tehnolo{koj opravdanosti ipotro{a~ima ponuditi najekonomi~nije re{ewe. Kao kraj-wi ciq, mogu}e je napu{tawe ~vrstih granica i me|usobnoproìmawe ova dva sistema.

6.3.1. Elektroenergetika

Na podru~ju Generalnog plana (u daqem tekstu: GP) po-tro{a~i se snabdevaju elektri~nom energijom preko pre-nosne mreè 400 i 220 kV, i to iz jedne TS 400/220 kV „Be-ograd 8", tri TS 220/100 kV „Beograd 3", „Beograd 5" i „Be-ograd 17", preko mreè za raspodelu elektri~ne energije110 kV iz „TS Kolubara" i TS 400/110 kV „Pan~evo 2".

Geografija konzumnog podru~ja je takva da teritorijuGP moèmo posmatrati kao tri konzumna podru~ja koja supovezana vodovima 110 i 35 kV, i to: sremsko (leva obalaSave, desna obala Dunava do u{}a), banatsko (leva obalaDunava) i {umadijsko (desna obala Save i desna obala Du-nava od u{}a).

Sremsko podru~je

Potro{a~i u ovom delu grada snabdevaju se elektri~-nom energijom iz TS 220/110 kV „Beograd 5" instalisanesnage 900 MVA, koja je sa ~etiri dalekovoda povezana saTE „Obrenovac". Na ovom podru~ju izgra|ene su tri TS110/35 kV: „Beograd 5" (Sinst = 200 MVA), „Begrad 9" (Sinst= 126 MVA) i „Toplana N. Beograd" (Sinst = 200 MVA),tri TS 110/10 kV: „Beograd 12" (Sinst = 63 MVA), „Beograd27" (Sinst = 80 MVA) i „Beograd 40" (Sinst = 40 MVA).

Transformatorske stanice 110/35 kV, napajaju {esna-est TS 35/10 kV, ~ije su lokacije u okviru GP, tri TS 35/10kV, koje su locirane van granice GP i tri TS 35/10 kV, ko-je su na {umadijskom podru~ju.

Banatsko podru~je

U ovom delu grada potro{a~i se snabdevaju elektri~-nom energijom iz TS 400/110 kV „Pan~evo 2" (Sinst = 600MVA) (548/1a), na koju je preko dva dalekovoda 110 kV pri-kqu~ena TS 110/35 kV „Beograd 7" (Sinst = 12,6 MVA)(548/1a.

Iz ove transformatorske stanice 110/35 kV napaja sesedam TS 35/10 kV, od kojih su tri na teritoriji, a ~etirivan granice GP.

[umadijsko podru~je

Na ovom podru~ju izgra|ena je TS 400/220 kV „Beograd8" (Sinst = 800 MVA) i dve TS 220/110 kV: „Beograd 3"(Sinst = 350 MVA) i „Beograd 17" (Sinst = 750 MVA). Tran-sformatorske stanice su 400 kV dalekovodima povezane sa


TS „Obrenovac" i HE „\erdap" i 220 kV dalekovodima saTE „Obrenovac" i HE „Bajina ba{ta".

Potro{a~i na ovom delu grada snabdevaju se elek-tri~nom energijom i preko 110 kV dalekovodom iz TE„Kolubara".

Na ovom podru~ju izgra|eno je: pet TS 110/35 kV: „Beo-grad 1" (Sinst = 61,5 MVA), Beograd 2 (Sinst = 63 MVA),„Beograd 4" (Sinst = 249 MVA), „Beograd 6" (Sinst = 120MVA) i „Beograd 11" (Sinst = 126 MVA), devet TS 110/10kV: „Beograd 1" (Sinst = 40 MVA), „Beograd 13" (Sinst = 63MVA), „Beograd 14" (Sinst = 80 MVA), „Beograd 15" (Sinst= 80 MVA), „Beograd 16" (Sinst = 63 MVA), „Beograd 19"(Sinst = 80 MVA), „Beograd 28" (Sinst = 80 MVA), „Beograd33" (Sinst = 31,5 MVA) i „Beograd 38" (Sinst = 80 MVA,)kao i TS 110/35/10 kV „Beograd 35" (Sinst = 63 MVA). Naovom delu grada izgra|ene su dve TS 110/10 kV iz kojih senapajaju postrojewa tehni~kog instituta i vodovoda.

Transformatorske stanice 110/35 kV napajaju 30 tran-sformatorskih stanica 35/10 kV ~ije su lokacije u grani-cama GP i 2 transformatorske stanice 35/10 kV lociranevan granica GP.

Tri TS 35/10 kV napajaju se iz TS 110/35 kV koja je nasremskom podru~ju, a jedna TS 35/10 kV napaja se iz TS110/35 kV ~ija je lokacija van granice GP.

U prethodnom desetogodi{wem periodu niske ceneelektri~ne energije (znatno niè od svetskih) uzrokova-le su razliku u paritetu energenata. Nedostatak nafte,neredovna isporuka gasa toplanama, zajedno sa poreme}e-nim paritetom cena, uzrokovali su da gra|ani masovnopo~nu da koriste elektri~nu energiju za zagrevawe pro-storija, {to je dovelo do maksimalnog iskori{}ewa ka-paciteta elektroenergetske mreè na svim naponskimnivoima.

Vi{egodi{we odlagawe realizacije TS 400/110 kV„Beograd 20" i RP 110 kV u TS „Beograd 1" sa vodovima 110i 400 kV dovelo je do odstupawa od koncepcije napajawa TS110/10 kV na strani visokog napona (na jednu petqu pri-kqu~ene su tri TS 110/10 kV, a predvi|eno je da se prikqu-~e dve TS 110/10 kV), {to ima za posledicu smawivawe sna-ge u TS 110/10 kV i smawenu sigurnost snabdevawa elek-tri~nom energijom potro{a~a.

Zbog nedostatka sredstava u proteklom desetogodi-{wem periodu kasni se sa realizacijom TS 110/10 kV(„Obili}" i dr.), {to je prouzrokovalo preoptere}ewe po-stoje}ih TS 35/10 kV, a preko wih i TS 110/35 kV.

Bespravna gradwa i nedovoqno ulagawe u TS 10/0,4 kV(zbog nedostatka sredstava) stvorili su probleme u snabde-vawu elektri~nom energijom potro{a~a na najniìm na-ponskim nivoima. Izgradwa novih TS 10/0,4 kV je uspore-na jer je sve teè prona}i odgovaraju}u lokaciju zbog imo-vinsko-pravnih problema.

Bespravna gradwa na obodu kontinuirano izgra|enogpodru~ja grada zauzela je slobodne prostore, {to je stvori-lo dodatne te{ko}e prilikom odre|ivawa trasa za nove da-lekovode i lokacija za transformatorske stanice.

6.3.1.1. C i q e v i

Osnovna strategija daqeg razvoja elektroenergetskogsistema je da stvori optimalno re{ewe dovoqno sigurnog,kvalitetnog i ekonomi~nog snabdevawa elektri~nom ener-gijom potro{a~a na podru~ju grada, ali uz racionalnu upo-trebu elektri~ne energije i snage od strane potro{a~a.

Ciq je da se omogu}i neometan razvoj bilo kog potro-{a~a na teritoriji grada u pogledu koli~ine elektir~neenergije i snage.

Izgradwa elektroenergetskih objekata treba da pratiizgradwu stambenih i drugih objekata, {to podrazumevablagovremenu izgradwu elektroenergetskih kapaciteta,uvaàvaju}i usvojenu koncepciju mreè za raspodelu i di-stribuciju elektri~ne energije.

Glavni ciq je da se na najvi{em naponskom nivou po-boq{a energetska situacija izgradwom TS 400/110 kV sa

prikqu~nim vodovima 400 kV i 110 kV i omogu}i prikqu-~ewe novih TS 110/10 kV na {umadijskom delu konzuma.

Na mreì za raspodelu elektri~ne energije, ciq je dase u narednom periodu grade TS 110/10 kV „Centar", „Ze-mun – Novi grad" i druge, kao i TS 35/10 kV, {to }e omogu-}iti razvoj distributivne mreè.

Razvoj distributivne mreè (izgradwa TS 10/0,4 kV imreè 10 i 1 kV) ima za ciq da poboq{a snabdevawe elek-tri~nom energijom postoje}ih i prihvati nove potro{a~ena celom podru~ju GP (planske i neplanske).


Snabdevawe grada elektri~nom energijom i daqe }e sevr{iti iz {ireg elektroenergetskog sistema Srbije, i toiz TE „Obrenovac" i HE „\erdap", planirane TE „Kolu-bare B" i drugih mawih elektrana.

U prethodnih dvadeset godina, na konzumu EDB vr{nasnaga se pove}ala sa 891 MW na 1631 MW, {to odgovaraprose~noj stopi rasta od 3%, a potro{wa elektri~ne ener-gije je porasla sa 3858 GWh na 6552 GWh.

Porast vr{ne snage prati}e pove}awe instalisane sna-ge i odgovaraju}a rekonstrukcija TS 220/110 kV „Beograd3" na 2 h 250 MVA, TS „Beograd 5" na 4 h 250 MVA i TS„Beograd 17" na 4 h 250 KVA (548/1a). Planirana je izgrad-wa TS 400/110 kV „Beograd 20" sa razvodnim postrojewem110 kV u kompleksu TS „Beograd 1" sa odgovaraju}im elek-troenergetskim vodovima 110 i 400 kV. Realizacijom TS„Beograd 20" omogu}i}e se izgradwa 110 kV mreè po utvr-|enoj koncepciji i pove}ati sigurnost napajawa potro{a-~a elektri~nom energijom na kontinuirano izgra|enompodru~ju {umadijskog dela grada.

Da bi se obezbedio siguran rad TS 220/110 kV „Beograd17", potrebno je izgraditi jo{ jedan elektroenergetski vod220 kV od TS 440/220 kV „Beograd 8".

Elektri~na mreà raspodele i distribucije elektri~-ne energije i daqe }e se razvijati kao ~etvoronaponska(110-35-10-0,4 kV) i tronaponska (110-10-0,4 kV), s tim {to}e se tronaponska razvijati na uèm gradskom podru~ju ina prostorima sa ve}om gustinom povr{inskog optere}e-wa, a ~etvoronaponski na rubnom podru~ju grada, odnosnovan kontinualno izgra|enog podru~ja.

Sremsko podru~je

U narednom periodu potrebno je da se pove}a instali-sana snaga TS 110/10 kV „Beograd 40" ugradwom jo{ jednogtransformatora od 40 MVA i izgradi elektroenergetskivod 110 kV do izvori{ta 110 kV.

U transformatorskim stanicama 35/10 kV izvr{i}e sezamena transformatora od 8 MVA transformatorima 12,5KVA i izgradi}e se nove TS 35/10 kV na rubnom podru~ju.

Na ovom podru~ju planirana je izgradwa TS 110/10 kV„Zemun – Novi grad", TS 110/10 kV „Blok 32" i TS 110/35/10kV „Sur~in" sa odgovaraju}im elektroenergetskim vodovi-ma 110 kV.

Banatsko podru~je

U narednom periodu (548/1a) pove}a}e se kapacitet po-stoje}ih TS 35/10 kV zamenom transformatora i izgradwanovih TS 35/10 kV.

[umadijsko podru~je

Zavr{etkom gradwe i pu{tawem u pogon TS 110/10 kV„Obili}", ~ija je realizacija u toku, znatno }e se popravi-ti energetska situacija na ovom delu grada, jer }e se raste-retiti preoptere}ene TS 35/10 kV, a preko wih TS 110/35kV „Beograd 1" i „Beograd 4". Potrebno je ugraditi drugitransformator u TS 110/10 „Beograd 33" od 31,5 MVA, za-tim pove}ati kapacitet postoje}ih TS 35/10 kV zamenomtransformatora i izgraditi nove TS 35/10 kV.

U narednom planskom periodu predvi|ena je izgradwaTS 110/10 kV „Centar", „Autokomanda", „@eleznik", „M.


M. Lug", „Padina" i „Savski amfiteatar" sa odgovaraju-}im elektroenergetskim vodovima 110 kV.

Potrebno je:– politikom cena energenata uspostaviti paritet i

stvoriti uslove za {to racionalniju potro{wu elektri~-ne energije,

– tarifnom politikom smawiti neravnomernost potro-{we elektri~ne energije, to jest uticati na poravnawe di-jagrama optere}ewa i

– integrisati na{ elektroenergetski sistem sa evrop-skim izgradwom odgovaraju}e interkonektivne mreè naj-vi{eg napona.

Tabela 78:Prognozirane vrednosti vr{ne snage i elektri~ne

energije za period 2001–2021. na konzumu EDB

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Godina 2000. 2006. 2011. 2016. 2021.––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Vr{na snaga Pv (MW) 1.631 1.880 2.038 2.196 2.353––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Elektri~na energija E(MWh) 6.552.000 7.667.955 8.337.380 9.006.805 9.676.230––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Konzum Elektrodistribucije „Beograd" poklapa se saadministrativnim podru~jem Beograda, osim op{tine La-zarevac, koja pripada konzumu „Elektro{umadije".

Teritorija GP je mawa od konzuma Elektrodistribu-cije „Beograd". Stoga je i vr{na snaga za podru~je obu-hva}eno Generalnim planom nià od one date u tabeli zaoko 20%.

6.3.2. Sistem snabdevawa toplotnom energijom

Danas je sistem centralizovanog snabdevawa toplot-nom energijom Beograda najve}i na Balkanu i sastoji se,u okviru 14 grejnih sistema, od 117 toplotnih izvora sa293 kotlovske jedinice, instalisane snage 2400 MJ/s itoplotnog konzuma 2405 MJ/s. U sistemu se na 12 grejnihpodru~ja obezbe|uje sanitarna topla voda iz izvora sna-ge 66 MJ/s tokom cele godine. Duìna toplovodne mreèiznosi preko 500 km, a iz sistema se greje 217.313 stano-va i poslovni prostor ~ija snaga izvora iznosi 650 MJ/s.U 1999. godini ostvarena je proizvodwa preko 2.000GWh toplotne energije i oko 3.500 MWh elektri~neenergije i utro{eno 214.000 ten, od toga 85 % prirodnoggasa.

Sistem daqinskog grejawa Beograda formiran je kaoniz ostrvskih nezavisnih sistema koji su se razvijali okopojedinih naseqa i pratili wihov razvoj. Osnovna gorivaza proizvodwu toplotne energije su zemni gas i mazut, doksu ostala goriva neznatno zastupqena. Samo u Novom Beo-gradu je zastupqena kombinovana proizvodwa elektri~ne itoplotne energije, a svi ostali izvori proizvode samo to-plotnu energiju. Bez obzira na velike te{ko}e u posledwihdeset godina, sistem je, tehni~ki gledano, relativno dobrosa~uvan.


Daqi razvoj i unapre|ewe sistema grejawa Beograda ba-zira se na izgradwi daqinskog sistema grejawa iz spreg-nute proizvodwe elektri~ne i toplotne energije na bazidoma}ih resursa koji postoje u neposrednoj blizini grada.

Takvim sistemom èli se posti}i pouzdano i ekono-mi~no grejawe, supstitucija uvoznih goriva doma}im, ve}istepen iskori{}ewa primarnog goriva i smawewe stepenazaga|ivawa ìvotne sredine.

Planira se uvo|ewe sistema daqinskog upravqawa povelikim toplotnim izvorima, mreàma i podstanicama, za-tim {tedwa toplotne energije uvo|ewem mera~a toplote ipoboq{awem toplotne izolacije postoje}ih objekata, kaoi uvo|ewem merewa isporu~ene energije preko mera~a pro-toka. U ciqu {tedwe energije neophodno je poboq{atitermi~ku izolaciju stambenih objekata i vazdu{nu propu-snost stolarije. Merama {tedwe i poboq{awem izolacijei vazdu{ne nepropustqivosti mogu}a je u{teda i do 30%postoje}e energije za grejawe, koja se tako osloba|a za no-ve potro{a~e i isporuke toplotne energije.

Analizom odnosa izme|u instalisane snage potro{a~ai toplotnih izvora uo~ava se da je taj odnos pribli`no jed-nak. Iz svetskih iskustava mogu}e je da taj faktor jedno-vremenosti ide i do 0,6, {to ukazuje na mogu}nost da se usistemu JKP „Beogradske elektrane" u optimalnim okol-nostima nalaze znatne rezerve i do 40%, tj. skoro 1.000MW koje omogu}uju prikqu~ewe novih 100.000 stanova, ma-da ne podjednako u svim grejnim podru~jima. Me|utim, naj-ve}e rezerve su na najve}im i najinteresantnijim podru~ji-ma za budu}i razvoj – u Novom Beogradu i u centralnoj zoniBeograda.

Dovo|ewem cena grejawa na ekonomski nivo, moderni-zacijom predajnih stanica, merewem utro{ene toplote, po-boq{awem izolacije objekata i kvaliteta spoqnih zidovai prozora, boqim prijemom objekata i drugim aktivnosti-ma mogu}e je smawiti potro{wu toplotne energije u posto-je}im objektima i do 30%, {to predstavqa dodatni stimu-lans za aktivnosti na pove}awu efikasnosti kori{}ewatoplotne energije.

Generalno se moè oceniti da postoji znatan neisko-ri{}eni potencijal za nova prikqu~ewa stambenih i po-slovnih povr{ina, kao i starih zgrada bez centralnog gre-jawa i uvo|ewe potro{ne tople vode u sve objekte u kojimapostoje podstanice i sistemi grejawa, kao i za objekte ublizini toplovodne mreè.

Izgradwom toplane „Gorwi Zemun" re{i}e se problemgrejawa naseqa „Galenika" koje se privremeno greje iz in-dustrijske kotlarnice u istoimenoj fabrici lekova i na-seqa Gorwi Zemun koje se greje iz neadekvatne privremenekotlarnice „Sava Kova~evi}".

Planirani toplotni izvor TO „Gorwi Zemun" snabde-va}e toplotnom energijom i potro{nom toplom vodom deoop{tine Zemun, izme|u ulica To{in bunar, autoputa, kori-dora T8 i reke Dunav.

Planira se pro{irewe TO „Miqakovac" i wenog po-stoje}eg toplotnog izvora ugradwom rezervnog kotla snage58 MJ/s, izmewiva~a date snage, pumpi i prate}e opreme.Planira se rekonstrukcija cirkulacionog sistema koji jestar preko trideset godina i nedovoqan za potrebe 80 MJ/skorisnika.

Planira se pro{irewe TO „Mirijevo" ugradwom kotlasnage 58 MJ/s, pumpi i prate}e opreme. Sada{wi konzumpotro{a~a od 78 MJ/s prerastao je snagu postoje}eg kotlaod 58 MJ/s. Trenutno, toplana sa jednim kotlom nema teh-ni~ku rezervu.

Tako|e, u procesima revitalizacije i rekonstrukcijepredvi|a se: rekonstrukcija i revitalizacija toplovodnemreè po svim grejnim podru~jima, supstitucija te~noggoriva gasom u postrojewu za proizvodwu toplotne ielektri~ne energije u TE-TO „Novi Beograd", toplifi-kacija kompleksa tehni~kih fakulteta i Klini~kog cen-tra Srbije.

Radi ekonomi~nijeg poslovawa i rada, treba teìtipovezivawu, odnosno pravqewu reverzibilnih sistema ra-da beogradskih toplana.

U zavisnosti od daqeg razvoja energetike Beograda mo-gu}a je izgradwa i nove kombinovane toplane – elektranena Novom Beogradu.

Projekat SDGB – á faza planira izgradwu toplovoda odTENT-a „Obrenovac" do TO „Novi Beograd" duìne 28,5km i izgradwu pumpnih stanica „Sava" u Obrenovcu, samoj


TO „Novi Beograd", rekonstrukciju bloka 6 u TENT-a uObrenovcu, izgradwu termoizmewiva~ke stanice za vezu sablokovima 1 i 2, koji ve} rade u kombinovanoj proizvodwielektri~ne i toplotne energije. U ovoj fazi obezbedilibi se 145 MJ/s iz bloka 6 i 150 MJ/s iz blokova 1 i 2, kojisu na raspolagawu.

Daqe se planira rekonstrukcija blokova 3, 4 i 5, iz-gradwa pumpne stanice „Ostru`nica" i povezivawe TO„Dunav", kada }e sistem imati kapacitet proizvodwe vi{eod 600 MJ/s i prenosa od 730 MJ/s toplotne energije.

U narednim fazama povezala bi se TO „Dunav", kao ipreostale ve}e toplane: TO „Cerak", TO „Vo`dovac", TO„Miqakovac", TO „Medakovi}", TO „Kowarnik", TO „Mi-rijevo" i TO „Gorwi Zemun".

Fizibilitet strate{kog razvoja vezanog za rekonstruk-ciju TENT-a „Obrenovac" i daqinski transport toplote,kao tehni~ko i ekolo{ko dugoro~no re{ewe, u sada{wojekonomskoj i finansijskoj situaciji, treba potvrditi.

U ciqu smawewa potro{we elektri~ne energije u boj-lerima planira se uvo|ewe instalacije sanitarne potro-{ne tople vode u stanove. Na ovaj na~in, sa malim ulaga-wem u podstanicama (izmewiva~ toplote za PTV, pumpa icevni razvod do stanova), postigle bi se znatne u{tede upotro{wi elektri~ne energije i pove}ao stepen efika-snosti rada toplotnih izvora i mreè, naro~ito na pod-ru~jima gde postoji ili }e biti uvedena spregnuta proiz-vodwa elektri~ne i toplotne energije. Samo u stanovimagde greju JKP „Beogradske elektrane" sa potro{we elek-tri~ne energije skinulo bi se najmawe 400 MW uz neznat-no ulagawe.

U slede}em tabelarnom prikazu dat je pregled instali-sanog kapaciteta izvora i potro{a~a, kao i snaga novopla-niranih potro{a~a u sistemu JKP „Beogradske elektrane"na teritoriji Generalnog plana:

Tabela 79:Pregled instalisanog kapaciteta izvora i potro{a~a

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TOPLOTNI Instali- Instali- Snaga IZVOR sana snaga sana snaga novoplani-

izvora potro{a~a ranih potro-(MJ/s) (MJ/s) {a~a (MJ/s)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TE-TO 3 h 35 MW +„N. Beograd" 7 h 116 MW

+ 3 h 16 t/hpare 994 49,215

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TO „Dunav" 348,9 368,22 /––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TO „Cerak" 232,6 213,65 12,5––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TO „Kowarnik" 232,6 230,8 13,02––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TO „Mirijevo" 58,2 74,5 10,05––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TO „Miqakovac" 58,2 74,4 7,52––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TO „Vo`dovac" 116,3 153,66 2,18––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TO „Medakovi}" 50 53,84 1,46––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TO „Zemun"(S. Kova~evi}) 60,4 65,62 11,22––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TO „Bor~a 3" 20,4 27,42 4,5––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TO „Banovo brdo" 104,6 111,7 5,74––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TO „Batajnica" 23,2 26,84 0,04––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TO „V. Bawa" 24,8 26,42 /––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TO „Galenika" 60 28,03 16,35––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Σ= 2355.2 Σ=2366.95 Σ=133.8––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

6.3.3. Sistem snabdevawa prirodnim gasom

Gasovodni sistem Beograda planiran je sa dvostrukimgasovodnim prstenom i to:

– Ve} formirani magistralni prsten po periferiji savisokim radnim pritiskom do 50 bara, koji na podru~ju Be-ograda zapo~iwe od gasnog razdelnog ~vora u Batajnici udva pravca. Na istok razvodnim gasovodom RG 04-07 premaPan~evu. Na zapad magistralnim gasovodom MG 05/á i MG05/áá, kojim se sa zapadne i ju`ne strane obilazi Beograddo Vr~ina, gde skre}e na jug prema Mladenovcu, pri ~emu jeprelaz preko Save podvodan.

– Delimi~no izgra|eni distributivni prsten u grad-skom tkivu na radnom pritisku do 6 bara (sa mogu}no{}upove}awa do 12 bara).

U prethodnom periodu evidentirana je:– neravnomernost zimske i letwe potro{we,– nemogu}nost nabavke ve}ih koli~ina gasa u {picevima i– nemogu}nost skladi{tewa.

6.3.3.1. C i q e v i

U prethodnom periodu NIS – „Energogas" je obavio ge-neralnu revitalizaciju na celom transportnom sistemu,tako da je u dobrom eksploatacionom i bezbedonosnom re-ìmu za normalne i stacionarne uslove rada.

Postoje}i kapaciteti GMRS iskori{}eni su samo sa37,65%, tako da je osnovni koncept daqeg razvoja gasifi-kacije usmeren na iskori{}ewe raspoloìvog kapacitetaGMRS, MRS i primara, pro{irivawem distributivnemreè po gradu i prikqu~ewe, pored neprikqu~enih indu-strijskih potro{a~a, sektora {iroke potro{we i saobra-}aja, ~ime bi se u velikoj meri ublaìlo vr{no optere}e-we elektroenergetskog sistema, supstituisala potro{wate~nih goriva i pove}ala efikasnost kori{}ewa energijeu gradu.

6.3.3.2. P l a n s k o r e { e w e

Neophodno je nastaviti izgradwu ovog sistema, kako bise formirao planirani gasovodni prsten, ~ijom izgrad-wom se obezbe|uje jo{ sigurnije snabdevawe svih potro{a~a.

Moè se oceniti da, i pored znatnih rezervi u gasovod-noj mreì i sistemu, postoji potreba za plasmanom dodat-nih 143.500 m³/h prirodnog gasa za {iroku potro{wu i101.600 m³/h gasa u zonama privredne delatnosti, {to zaposledicu moè imati i pojedina~na pro{irewa kapaci-teta na gasovodnom sistemu. Do danas je prirodni gas uve-den u eksploataciju u svim postoje}im industrijskim zona-ma, osim u privredno-tehnolo{kim zonama Pan~eva~kirit, Ov~a i Bole~. Povezivawe privredno-tehnolo{ke zo-ne Pan~eva~ki rit i Ov~a, povezana je sa izgradwom gaso-voda preko Pan~eva~kog mosta, koji je strate{ki vrlo bi-tan u gradskom gasovodnom sistemu.

Prevo|ewe gasnih turbina na rad sa prirodnim gasomobezbe|uje veoma fleksibilan izvor za proizvodwu elek-tri~ne energije, tako da je potrebno izgraditi prikqu~nigasovod za TO „Novi Beograd" od GRS „Beànija".

Na pogodnim lokacijama u gradu i u zoni autoputa tre-ba izgraditi punionice prirodnog gasa kako bi se omogu-}ilo snabdevawe tranzitnog i lokalnog saobra}aja.


Tabela 80:Prikaz maksimalnog ~asovnog optere}ewa po gasnim podru~jima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––GASNO Postoje}i Angaòvano Iskori{}en. Planirana potro{wa Planirana potro{wa PODRU^JE kapacitet (m³/h) % gasa za {iroku gasa u zonama G.M.R.S. (m³/h) potro{wu privredne delatnosti

(m³/h) (m³/h)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1. Batajnica 4.000 1.583 40 6.500 15.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2. Sur~in 1.500 137 9 6.000 9.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––3. Zemun 41.640 6.773 16.3 25.000 20.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––4. GRS Beànija 87.000 31.575 36.3 1.000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––5. Umka 20.000 4.286 21.4 16.200 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––6. @eleznik 4.000 1.791 44.9 3.800 4.500––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––7. Cerak 40.000 20.000 50 12.000 3.500––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––8. Avala 79.000 53.837 68.1 65.000 32.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––9. P. Skela 28.000 4.912 17.5 8.000 17.600––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Σ=350140 Σ=143500 Σ=101600––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


6.3.4. Decentralizovani sistemi snabdevawa energijom

Potro{wa biomase (ogrevno drvo, biqni i ìvotiw-ski otpaci, koji se pogodnom transformacijom mogu kori-stiti za energetske potrebe) karakteristi~na je za mnogaindividualna doma}instva, posebno u prigradskim nase-qima. Energetsko kori{}ewe biqnih i ìvotiwskih ot-padaka na podru~ju Beograda jo{ uvek je u eksperimentalnojfazi, mada se, na bazi poqoprivredne proizvodwe, moguostvariti znatne koli~ine obnovqive energije u PKB.

Novi i obnovqivi izvori energije se u Beogradu nedo-voqno koriste mada, kao ekolo{ki prihvatqivi, imaju du-goro~an zna~aj. Dosada{wa iskustva u Beogradu pokazuju daje Sun~eva energija povoqan izvor energije za zadovoqewelokalnih niskotemperaturnih potreba, u prvom redu pri-preme potro{ne tople vode i primenu toplotnih pumpi.„Pasivno" kori{}ewe Sun~eve energije je ekonomski ienergetski znatno povoqnije za potrebe grejawa, posebno uzonama niè gustine stanovawa.

Geotermalni potencijali teritorije Beograda do sadanisu sistematski istraìvani. Proceweno je da su per-spektivne lokacije za intenzivnije energetsko kori{}ewena podru~ju Novog Beograda, Zemuna, Avale i Vi{wice, gdebi se mogle o~ekivati termalne vode temperatura i preko80°S, koje bi se pogodno mogle koristiti za centralizova-no snabdevawe toplotnom energijom. Znaju}i da je naj~e{}eminimalna brzina za racionalno kori{}ewe vetra 5-6 m/si imaju}i u vidu konfiguraciju Beograda, nije realno o~e-kivati veliko kori{}ewe vetra u Beogradu za proizvodwuenergije, tim pre {to ko{ava nije povoqan vetar za ener-getsko kori{}ewe zbog ~estih promena brzina i ja~ineudara.

Zna~ajan obnovqiv potencijal u Beogradu predstavqajugradski otpaci. Specifi~na koli~ina sme}a po stanovni-ku danas iznosi oko 0,8 kg dnevno, sa prose~nom toplotnomvredno{}u oko 8 MJ/kg, koje je mogu}e reciklirati i sago-revati.

Osnovna primena te~nog naftnog gasa (TNG) u dosada-{wem i budu}em periodu za energetske potrebe je vezana zatri sektora potro{we: u {irokoj potro{wi, (doma}in-stva, komunalne delatnosti, poqoprivreda, zanatske uslu-ge, mala preduze}a, ugostiteqstvo, turizam i dr.), u indu-striji za toplotne i tehnolo{ke potrebe i u saobra}aju.

Osnovna pravila za poboq{awe termi~kih svojstavaobjekata i smawewe potro{we elektri~ne energije za gre-jawe prostora i obezbe|ivawe vode pri zalivawu oku}nicadata su u op{tem delu pravilnika ovog plana.

Za razvoj, edukaciju i promociju iz oblasti kori{}ewaobnovqivih izvora energije i racionalizovawe kori{}ewaenergije, planirani su prostori za specijalizovani centar uokviru Generalnog plana na teritoriji Novog Beograda.

6.4. Telekomunikacije

Razvoj telekomunikacione mreè u proteklom periodunije pratio potrebe grada Beograda. Usporen razvoj, deli-mi~na digitalizacija fiksne telefonske mreè, spor raz-voj interneta i mobilnih telekomunikacija, neadekvatanrazvoj javnih i komercijalnih radio i TV mreà, nekon-trolisana izgradwa KDS (ZAS) nisu zadovoqili zahtevekorisnika po broju korisni~kih pristupa i ponu|enih te-lekomunikacionih servisa i usluga.

Telekomunikacionu mreù na podru~ju Generalnog pla-na ~ine:

– fiksna telekomunikaciona mreà nacionalnog ope-ratora („T. Srbija"),

– mobilne telekomunikacione mreè nacionalnog ope-ratora i privatnih operatora,

– nacionalni i privatni internet provajderi,– javne i komercijalne radio i TV mreè,– kablovski distributivni sistemi (KDS),– funkcionalni sistemi (VJ, MUP, EPS, @TP, NIS,

dràvne institucije itd.) i– privatne telekomunikacione mreè (banke, ZOP, aka-

demska mreà, komunalna preduze}a itd.).Na podru~ju koje je predmet Generalnog plana fiksna

telefonska mreà ima instalisanih 690.000 telefonskihprikqu~aka, od kojih je ukqu~eno 638.000, {to zna~i da jegustina telefonskih prikqu~aka 47,8 na 100 stanovnika,prema popisu iz 1991. godine. Struktura telefonskih pri-kqu~aka ne odgovara savremenim tehni~kim sandardima,po{to je izuzetno nepovoqan odnos prikqu~aka na digi-talnim (211.000) i analognim ATC (479.000), veliki brojdvojni~kih telefonskih prikqu~aka (158.000) i prakti~nozanemarqiv broj digitalnih telefonskih prikqu~aka(2.000 ISDN).

Na podru~ju Generalnog plana transportna telekomu-nikaciona mreà izvedena je ve}im delom u digitalnojtehnologiji. îni je mreà opti~kih kablova u prstena-stoj strukturi, koja se koristi kao medijum za povezivawedigitalnih sistema prenosa SDH tehnologije, a zadrànisu i PDH sistemi prenosa.

Pristupna mreà je izgra|ena kablovima sa simetri~-nim paricama i uglavnom je krutog tipa. Kablovi u glavnoji distributivnoj mreì su podzemni, a u razvodnoj mreìpodzemni ili vazdu{ni. U glavnoj mreì, u urbanim gu{}enaseqenim sredinama, kablovi su poloèni u cevi kablov-ske kanalizacije.

Na podru~ju koje je predmet ovog generalnog planafunkcioni{e vi{e javnih mreà mobilnih telekomunika-cija i to:

– dve „paging" mreè, – jedna NMT mreà mobilne telefonije i – dve GSM mreè mobilne telefonije.Posebno su zna~ajne GSM mreè mobilne telefonije,

~ije usluge na podru~ju Generalnog plana koristi 700.000korisnika.

Zna~ajno mesto u ponudi savremenih telekomunikacio-nih servisa i usluga zauzimaju internet provajderi. Uslu-ge nacionalnih i privatnih internet provajdera na pod-ru~ju Generanog plana koristi 50.000 korisnika.

U oblasti javne i komercijalne radio i televizijskemreè vr{i se prenos, emitovawe i distribucija radio iTV programa i dodatnih servisa, preko mreè predajnikai repetitora, radio relejnih (RR) veza, ST i KT predajni-ka, KDS i ZAS. Na teritoriji koja je predmet ovog Gene-ralnog plana postoje javne i komercijalne radio i televi-zijske stanice. JP RTS, kao javni servis gra|ana, obavqaemitovawe, prenos i distribuciju svojih programa na teri-toriji Beograda preko mreè predajnika i repetitora. Ne-ke komercijalne radio i TV stanice su u neskladu sa za-konskom regulativom, bez generalno regulisane politikerazvoja, bez koordinacije i me|usobne saradwe.

U Beogradu su izgra|ene kablovske mreè mawe i sred-we sloènosti od nivoa jednog objekta do nivoa bloka i uvi{e mawih blokova, {to u Prostornom planu Srbije u ar-hitekturi kablovskih sistema od ~etiri nivoa zauzima po-sledwa dva nivoa. Lokalne stanice u ovakvim mreàma sa-mo reemituju radio i TV signale. Kablovske distributiv-ne mreè ura|ene su delimi~no planski na pojedinim lo-kacijama ûkarice, Novog Beograda i Zvezdare, sa oko30.000 korisnika.

Nekontrolisana izgradwa KDS i ZAS dovela je do ne-postojawa evidencije o tzv. operatorima. Procewuje se daje broj korisnika KDS ve}i od 50.000.

Funkcionalne i privatne telekomunikacione mreèizgra|ene su prema potrebama korisnika, s tim {to wihovpristup na javnu telekomunikacionu mreù nije dovoqnousagla{en sa nacionalnim operatorom, {to je dovelo dowihovog preklapawa i neusagla{enosti sa kapacitetimapristupne i transportne mreè nacionalnog operatora.Interes grada je izgradwa tehnolo{ki jedinstvene digi-talne infrastrukture.

6.4.1. Glavna strategija i ciqevi za budu}nost

U narednom periodu do}i }e do dinami~nog razvoja te-lekomunikacione mreè primenom najsavremenijih tele-komunikacionih tehnologija, {to }e omogu}iti da se kori-snicima ponude telekomunikacioni servisi i usluge uskladu sa evropskim standardima.

U fiksnoj telekomunikacionoj mreì planira se u na-rednom periodu:

– potpuna digitalizacija telekomunikacione mreè,– pove}awe broja korisni~kih pristupa telekomunika-

cionoj mreì,– stvarawe jedinstvene telekomunikacione mreè raz-

li~itih servisa,

– uvo|ewe novih telekomunikacionih servisa i usluga i– primena najsavremenijih telekomunikacionih tehno-

logija.U oblasti komutacionih sistema neophodno je uvo|ewe

digitalne tehnologije, kako za nove objekte tako i za neo-phodnu zamenu postoje}ih analognih komutacionih sistema(analogne ATC), uz neophodno ukidawe dvojni~kih i in-stalaciju digitalnih (ISDN i XDSL) telefonskih pri-kqu~aka. Digitalizaciju i pro{irewe komutacionih si-stema treba da prati pro{irewe transportne mreè, kojetreba da se zasniva na kori{}ewu postoje}ih i izgradwinovih opti~kih kablova i sistema prenosa najsavremenijedigitalne tehnologije. U oblasti pristupnih mreà kori-sti}e se opti~ki, simetri~ni i koaksijalni kablovi, be-ì~ni pristup (WLL), sistemi sa vi{estrukim kori{}e-wem kablova i kombinacija navedenih medijuma. Rekon-strukciju i izgradwu pristupne mreè mogu}e je realizova-ti montaòm isturenih stepena u optimalnom broju i naodgovaraju}im lokacijama.

Radiodifuzni sistem u narednom periodu o~ekuje izu-zetno dinami~an razvoj koji }e pratiti narasle potrebekorisnika. Na osnovu plana frekvencija odredi}e se mi-krolokacije emisionih radiodifuznih centara na terito-riji grada za sme{taj predajnika i repetitora. Uvo|ewemdigitalne tehnologije za potrebe emitovawa i prenosasmawi}e se broj predajni~kih lokacija. Teì}e se ka iz-gradwi mikrotalasnih dvosmernih sistema za distribuci-ju radio i TV programa i ostalih servisa – MMDS, kao idaqem razvoju javnih i komercijalnih radija i televizija.

Prema savremenim tehni~kim standardima, KDS je vi-{enamenski {irokopojasni telekomunikacioni sistemnamewen kako distribuciji RA i TV signala tako i pruà-wu {irokopojasnih interaktivnih, tj. dvosmernih servisakorisnicima. Savremeni KDS je kompleksna celina kojapodrazumeva kori{}ewe najnovijih tehnolo{kih re{ewa upogledu opreme u stanicama i distributivnim centrima,kao i u pogledu mreè. Pun smisao ovaj sistem dobija re-{avawem na globalnom nivou, odnosno integracijom u je-dinstven tehnolo{ki KDS Republike Srbije.

6.4.2. Plansko re{ewe

Plan izgradwe mreè radi}e se na osnovu:– statisti~kih pokazateqa stawa postoje}e infra-

strukture,– tipa sredine (urbana, ruralna),– gustine naseqenosti,– postoje}ih i predvi|enih budu}ih saobra}ajnih zahte-

va (potreba) korisnika,– procene dinamike porasta broja pretplatnika i– procene strukture pretplatnika.Do 2006. godine, u Beogradu treba da bude oko 860.000

telefonskih prikqu~aka.U pristupnoj mreì }e se koristiti savremena tehni~-

ka re{ewa, zasnovana na najsavremenijim tehnologijamasistema prenosa i medijumi prenosa i to:

– ure|aji koji omogu}uju vi{estruko kori{}ewe posto-je}e bakarne mreè, (Pair Gain sistem preplatni~ki multi-plekseri);

– ure|aji koji treba da omogu}e ve}e protoke do kori-snika po postoje}im bakarnim paricama (HDSL, ADSL /VDSL, preplatni~ki multiplekseri itd);

– ure|aji za rad po opti~kim kablovima (tehnike koje sekoriste su FTTB – optika do zgrade i FTTC – optika dokoncentracije na trotoaru);

– u poslovnim objektima sa vi{e od 100 zaposlenih pla-niraju se koncentracije tipa UUB ili ODT;

– glavne mreè (od centralne do koncentracije) rea-lizuju se opti~kim kablovima (teì se prstenastoj struk-turi);

– pristupne mreè se planiraju sa ve}im brojem kon-centracija me|usobno povezanih u prsten;

– beì~nim pristupom (WWL).


Do kraja 2021. godine postoje}i i budu}i operatori mo-bilnih telekomunikacija }e instalisati komutaciono-upravqa~ke centre na lokacijama koje omogu}avaju opti-malno povezivawe sa fiksnom telekomunikacionom mre-òm na podru~ju Generalnog plana. Na istom podru~ju ba-zne radio stanice }e biti raspore|ene na hiqade lokacijada bi se obezbedila zahtevana koli~ina usluga i kvalite-tan signal unutar zgrada u gusto razvijenoj urbanisti~kojinfrastrukturi (koja predstavqa prepreku i unosi znatnoslabqewe pri prostirawu radio talasa).

Za me|usobno povezivawe komutaciono-upravqa~kihcentara, kontrolora baznih stanica i baznih radio stani-ca, koristi}e se fiksna telekomunikaciona mreà iliradio relejne stanice. Ove radio relejne stanice }e u ve-}ini slu~ajeva biti na lokacijama baznih radio stanica.Ure|aji baznih radio stanica i radio relejnih stanica bi-}e instalisani u postoje}im objektima uz minimalne adap-tacije, na krovovima postoje}ih objekata (krovna kontej-nerska varijanta), ili na zemqi (kontejnerska varijanta).Antene baznih radio stanica i radio relejnih stanica }ebiti montirane na tipskim nosa~ima koji se fiksiraju zapostoje}e gra|evinske objekte ili na posebnim samostoje-}im antenskim stubovima visine od 8 do 24 m.

U oblasti radiodifuznih sistema planira se uvo|ewepredajni~kih mesta sa digitalnim prenosom radio i TVprograma i drugih servisa, povezivawe radio difuznih ka-paciteta opti~kim kablovima, kao i wihovo povezivaweopti~kim putem sa objektima od dràvnog i nacionalnogzna~aja, kulturnim, sportskim i drugim zna~ajnim objektima.

KDS na teritoriji Beograda }e se graditi prema glo-balnom idejnom re{ewu koje }e omogu}iti izgradwu KDSkao vi{enamenskog {irokopojasnog telekomunikacionogsistema namewenog dvosmernom prenosu signala. Ovakoosmi{qen sistem treba da omogu}i primenu svih postoje-}ih i sada izvesnih budu}ih servisa (jednosmernih i in-teraktivnih), distribuciju RA i TV signala, pristup in-ternetu, video na zahtev, telenadzor, telerad, igrice nazahtev i druge servise i aplikacije. Sistem treba da budeotvoren u smislu budu}ih pro{irewa u pogledu servisa,novih tehnologija i integracije sa drugim telekomunika-cionim sistemima.

S obzirom na o~ekivano intenzivno {irewe KDS uBeogradu i potrebu da se izbegnu nepotrebna naknadnaraskopavawa javnih povr{ina, pri planirawu i izgrad-wi kablovske kanalizacije predvideti bar jednu cev zaKDS.

Funkcionalni i privatni telekomunikacioni sistem}e se razvijati prema svojim potrebama i mogu}nostima, uzpo{tovawe strategije razvoja telekomunikacija i me|usob-ne saradwe i koordinacije.

6.5. Posebna pravila ure|ewa prostora za komunalne delatnosti i infrastrukturne povr{ine

Prostori nameweni komunalnim delatnostima organi-zuju se prema posebnim propisima i uslovima koji vaè zasvaku posebnu vrstu, s tim {to se organizacija povr{ina ikompleksa planira i u skladu sa narednom tabelom.


Tabela 81:Posebna pravila ure|ewa prostora za komunalne delatnosti i infrastrukturne povr{ine

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Kompleksi Ograda Stepen zauzetosti Procenat zelenila Procenat vodonepropusnih

maksimalno minimalno manipulativnih povr{ina(%) (%) maksimalno (%)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Transformatorske stanice visoka 40 – 60 10 30––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Toplane visoka 35 – 65 15 20––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Postrojewa za pre~i{}avawe visoka 30 – 60 20 20––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Komunalni punktovi prema vrsti 25 – 45 10 35––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Antenski stubovi visoka 10 – 20 60 20––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Indeks izgra|enosti i visina objekta zavise od vrste itehnologije postrojewa i utvr|uju se u skladu sa okolnimprostorom i detaqnijim uslovima i propisima.

Kada se kompleks odre|en za infrastrukturne povr{i-ne i komunalne delatnosti razra|uje regulacionim planomili urbanisti~kim projektom, struktura kori{}ewa povr-{ina moè se odrediti i druga~ije, uz obrazloèwe odstu-pawa.

7. PROSTORNE ZONE I URBANISTI^KE CELINE

Generalnim planom Beograd je uslovno podeqen na 57prostorno-funkcionalnih celina. Ciq ove podele je da seza daqu strate{ku i plansku razradu defini{u najva`ni-ji prostorno-programski elementi koji }e potvrditi iden-titet specifi~nih delova grada posebnim uslovima obli-kovawa, pre svega javnih prostora. Ovom podelom utvr|ujuse i specifi~ni uslovi za gradske funkcije koji nisu de-finisani u tekstovima koji se nalaze u poglavqu „Osnov-na namena obuhva}enog prostora" i „Pravila gra|ewa".

Za svaku celinu ili grupu srodnih celina dati su pro-storna dispozicija i obuhvat, kao i kratak rezime karakte-

ristika, potencijala i uloge celine u gradskim okvirima,koji su od zna~aja za budu}i razvoj i prostornih celina igrada.

Programske odrednice nisu metodolo{ki tretirane naisti na~in u svim celinama. Date su u rasponu od op{tihuputstava za grupu celina do konkretnih lokacijskih odre-|ewa – s obzirom na to da je glavna operativna svrha ovogdela GP da se pruì programski podsetnik za najva`nijerazvojne oslonce i prioritetne zadatke u pojedinim delo-vima grada. Podrazumeva se da }e u daqoj planskoj razradibiti definisana odgovaraju}a mreà objekata dru{tvenogstandarda kao jedan od najzna~ajnijih zajedni~kih priori-teta za sve prostorno-funkcionalne celine.

To, naravno, ne zna~i da su iscrpqene sve ideje za poje-dine celine. Naprotiv, ovo je deo GP koji bi, na osnovuizabranih prioriteta, trebalo detaqnije razraditi u pro-ceduri redovnih izmena i dopuna Generalnog plana.

Uslovni karakter celina odnosi se na wihove granice.Granice su jednim delom zasnovane na celom broju stati-sti~kih krugova zbog kori{}ewa podataka koji se obra|ujuna nivou tih krugova i sluè za formirawe i pra}ewe in-

formacione osnove Generalnog plana. Granice celine ta-ko|e mogu biti predmet budu}e promene.

7.1. Centralna zona

Centralnu zonu ~ine slede}e urbanisti~ke celine:– Varo{ u {ancu (1),– Centar Novog Beograda (2), – Centar Zemuna (3), – Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4), – Luka „Beograd" (5), – Novo grobqe, Bulevar kraqa Aleksandra, Neimar (6), – Savski amfiteatar, Prokop (7),– Prvobitni Novi Beograd (8) i – Veliko ratno ostrvo (9).

7.1.1. Centar starog Beograda – Varo{ u {ancu (1), Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4), Luka „Beograd" (5)

i delovi celina Novo grobqe, Bulevar, Neimar (6) i Savski amfiteatar, Prokop (7)

Centar starog Beograda obuhvata urbanisti~ke celineVaro{ u {ancu (1), Terazije, Slaviju, Svetosavski plato(4), Luku „Beograd" (5) i delove celina Savski amfitea-tar, Prokop (7) i Novo grobqe, Bulevar, Neimar (6).

Ove celine odraàvaju istorijski razvoj i rast gradaod gradskog nukleusa – Beogradske tvr|ave, beogradskomgredom i ulicom Kraqa Aleksandra ka Smederevskom putui rast ka obalama Save i Dunava. One se razvijaju u staromgradskom jezgru formiraju}i matricu kompaktnih blokovasa potpuno definisanom parcelacijom, regulacijom ulicai zgrada u prete`no ivi~noj izgradwi sa pripadaju}imotvorenim javnim prostorima.

U pogledu kapaciteta, centar Beograda i daqe ostajeprostor najve}e koncentracije stanovnika, zaposlenih, iz-gra|enih objekata i atraktivnih funkcija. Po urbanim ka-rakteristikama, tipologiji izgra|enosti, spomeni~kim,ambijentalnim i drugim vrednostima, ove celine predsta-vqaju najsloèniji i najatraktivniji prostor Beograda.

Potvrda identiteta centra Beograda

Sve planirane intervencije u celinama centra Beogra-da u funkciji su podizawa kvaliteta ovog prostora iafirmacije svih wegovih potencijala. Predvi|ene inter-vencije, u {irem smislu, obuhvataju revitalizaciju posto-je}eg tkiva i dovr{avawe neformiranih delova blokova uskladu sa dominantama grada, kao {to su siluete, vizure ilokalnim osobenostima javnog prostora kao {to su {iri-na, karakter ulice, trga i sl. Za{ti}eni i ambijentalnovredni objekti, veli~ina i namena bloka, tako|e defini-{u karakter i obim budu}ih intervencija.

Najve}i deo teritorije centra Beograda je u GP defi-nisan kao trajno dobro Beograda. Kulturna dobra od izu-zetnog zna~aja, kulturna dobra od posebnog zna~aja, dobrakoja uìvaju prethodnu za{titu, fiksni elementi zeleni-la, arheolo{ka nalazi{ta svih rangova za{tite, za{ti}e-ne vizure, uli~ni potezi koji se nalaze na prostoru celi-na centra Beograda su elementi koji su dominantni u od-nosu na op{ta i posebna pravila za izgradwu i ure|eweprostora ovog GP.

Izlazak centra starog Beograda na reke i pro{irewe centralnih sadràja

Postoje}i jasno artikulisan potez centralnih aktivno-sti, javnih prostora i sadràja, formiran od istorijskogjezgra – Varo{i u {ancu, ka Slaviji i Bulevaru kraqaAleksandra, dopuwava se novim centralnim i javnim sadr-àjima najvi{eg ranga. Novi sadràji su planirani naobalama Save i Dunava i u neposrednom kontaktnom pod-ru~ju.

Glavni gradski pravci i popre~ne osovine

Koncentracije centralnih aktivnosti planirane su,tako|e, du` popre~nih veza izme|u obala, uglavnom u posto-je}im ulicama, ali i na novim prodorima ka rekama, pove-

zuju}i tradicionalni centar sa atraktivnim punktovimana obali. Pored najva`nijih javnih urbanih prostora du`glavnih gradskih pravaca, kao {to su ulica Kneza Milo-{a, Takovska, 29. novembra, Cviji}eva, Dimitrija Tucovi-}a, Beogradska, Bulevar Jugoslovenske armije i druge, neo-phodno je obratiti posebnu pa`wu i na najva`nije vezne –popre~ne pravce, kao {to su ulica Kraqa Petra Prvog,Francuska, Brankova, Balkanska, Nemawina, Ruzveltova,Mije Kova~evi}a i druge. Svi ovi pravci trebalo bi da bu-du predmet razmatrawa posebnih programa kojima bi se de-finisali karakter i vidovi ambijentalnog unapre|ivawakroz postupke za{tite i ure|ewa izgra|enih objekata iprostora i nove izgradwe na ve} zasnovanoj regulaciji.

Sistem javnih prostora

Planirana mreà reprezentativnih komercijalnih icentralnih sadràja podrazumeva i kvalitetne javne pro-store. Ova mreà treba da postane pokreta~ obnove posto-je}ih delova gradske matrice Beograda.

Unapre|ewe i formirawe sistema javnih prostora pla-nira se podizawem atraktivnosti i pristupa~nosti presvega postoje}ih javnih prostora uz poboq{awe op{tihuslova pe{a~kog kretawa. [irewe pe{a~ke zone KnezMihailove na okolne ulice, posebno povezivawe sa revi-talizovanim podru~jem Kosana~i}evog venca i Savom, kaoi pretvarawe ulice Kraqa Milana u komunikaciju za pe-{a~ki i javni gradski saobra}aj, predstavqaju neke od naj-krupnijih poduhvata za unapre|ewe beogradskog centra.

Formirawe vi{efunkcionalnih trgova na mestu pija-ca u centralnoj zoni, poboq{awe javnog sabra}aja, obele-àvawe mesta za iznajmqivawe i parkirawe bicikala, re-zervisawe ulice Kraqa Milana za javni saobra}aj, dopuwa-vawe zone elementima stacionarnog saobra}aja, kao {to sujavne garaè na obodu centralnog gradskog jezgra (pijaca„Skadarlija", Pionirski park i druge), mogu}nosti su ko-je }e obezbediti kvalitetnije kori{}ewe javnih prostora.

Pro{irewe pe{a~kih povr{ina trebalo bi, kad god jeto mogu}e, ostvarivati na ra~un kolovoza, zatim na ra~unpostoje}ih objekata, otvarawem kolonada i arkada, ili kaonovi prostor u delovima blokova koji se rekonstrui{u.Iskqu~ena je mogu}nost budu}e izgradwa na javnom pro-storu, osim izuzetno, kao i postavqawe privremenih obje-kata na najva`nijim i najistaknutijm delovima javnihprostora.

Projekti Starog centra Beograda za javne prostore

Jedan od mehanizama za unapre|ivawe centralne zone suurbanisti~ki planovi, projekti i konkursi za ure|ewe po-stoje}ih javnih prostora, razli~itog zna~aja, sa preporuka-ma za oblikovawe blokova u wihovoj kontaktnoj zoni. Ure-|ewe javnog prostora pove}ava lokacijsku vrednost okol-nog prostora i stimuli{e wegovu rekonstrukciju. Budu}implanovima, projektima, konkursima treba potvrditi ovejavne prostore kao ~vori{ta identiteta pojedinih delovagrada, sa odgovaraju}im ambijentalnim specifi~nostima,spomeni~kim obele`jima, re{ewima urbanog mobilijara,zelenila i sl.

Projekti javnih prostora mogu biti samostalni doku-menti za pojedine prostore, odnosno mogu biti sastavnideo detaqnijeg plana {ire zone.

Projektima javnih prostora treba, po pravilu, da pret-hodi konkurs ili studija (sistema javnih prostora na {i-rem potezu).

Na Terazijskom grebenu to su slede}i javni prostori:Studentski trg, okretnica u Raji}evoj ulici, Trg republi-ke (nekada{wi Pozori{ni trg), Terazije, Pionirski park(nekada{wa dvorska ba{ta sa kompleksom dvorova), parkMawe`, Svetosavski plato, park Ta{majdan i raskrsniceBulevara kraqa Aleksandra sa ulicama Milana Raki}a,Tr-{}anske i Pop Stojanove. Na Savskom potezu to je raskr-{}e ulica Brankove i Pop Lukine, raskr{}e ulica Kara-|or|eve, Kraqevi}a Marka i Hercegova~ke, Savski trg is-pred stare èlezni~ke stanice, raskr{}e ulica Balkanske,


Admirala Geprata i Gavrila Principa i Finansijskipark uz ugao Nemawine i Balkanske ulice. Na Dunavskojosovini to su raskr{}e Du{anove, Francuske i ulice \u-re \akovi}a, kod crkve Aleksandra Nevskog, skver Gundu-li}ev venac, uz ulicu \ure \akovi}a, skver Vojvode Do-brwca, tako|e uz ulicu \ure \akovi}a, raskr{}e uliceMije Kova~evi}a i Severnog bulevara kod Bogoslovije iBajlonijeva pijaca.

Nove regulacije blokova i javnih prostora

Izgradwa blokova centra starog Beograda odvija}e seuglavnom u okviru postoje}e regulacije, izuzev za potez Te-razijske terase, zonu uz dor}olsku prugu, zonu Kara|or|eveulice, ispod Brankovog mosta, zonu Savskog amfiteatra,gde }e se definisati nova regulacija i odgovaraju}a par-celacija. Karakteristika nove regulacije blokova u ovimzonama treba da bude veliko u~e{}eo javnog prostora icentralnih sadràja. Mawe promene postoje}e horizontal-ne regulacije mogu}e su samo u korist novog javnog prosto-ra i novih prostornih vrednosti tako {to se defini{uplanom detaqnije razrade. Vertikalna regulacija blokovadefinisana je op{tim i posebnim pravilima za kompakt-ne blokove. Pravilima dozvoqena odstupawa mogu}a su sa-mo ako ne ugroàvaju trajna dobra Beograda.

Transformacija privrednih objekata u centralno tkivo

U industrijskoj zoni na Dor}olu, kao i na pojedinimmestima u centru Beograda, planom je predvi|ena tran-sformacija postoje}ih privrednih kompleksa u komerci-jalne zone kompaktnog blokovskog tipa, odnosno u rekon-struisan ambijenat industrijske arhitekture, ukoliko sepostoje}i objekti zadràvaju. Ista transformacija pred-vi|ena je za deo depoa GSB na Dor}olu. Za blok izme|u uli-ce Tadeu{a Ko{}u{kog, Du{anove i Dunavske transfor-macija je uslovqena blizinom za{ti}enog podru~ja Beo-gradske tvr|ave, {to podrazumeva ograni~ewe vertikalneregulacije i ve}e u~e{}e neizgra|enog ozelewenog prosto-ra. Postoje}i privredni kompleksi, koji ugroàvaju stano-vawe, ne mogu se pro{irivati, ve} se moraju primeniti svepotrebne mere za{tite ìvotne sredine.

Kontrolisana transformacija stanovawa u poslovawe

Istorijsko jezgro Beograda izloèno je velikim zahte-vima za transformacijom stambenih objekata u poslovne iza izgradwom novih poslovnih kapaciteta, kao i svim ne-gativnim posledicama koje ovakva kretawa donose. Kon-trola transformacije stambenog prostora u poslovni ur-banisti~kim merama vr{i se na nivou potcelina zone, ta-ko {to u~e{}e stanovawa ne treba da bude mawe od 50%.Uslovi stanovawa se planiranim intervencijama ne mogupogor{avati ispod prose~nog nivoa za blokove u okruè-wu. Merama fiskalne i poreske politike trebalo bi sti-mulisati stanovawe u ovim zonama kako bi se spre~ilopra`wewe centra od stanovnika.

Iskqu~ivo poslovni blokovi u ovoj zoni mogu da imajuve}i stepen iskori{}enosti od stambenih i me{ovitihblokova, ali u za{ti}enom podru~ju Knez Mihailove uli-ce, gde je ovaj trend uznapredovao, treba ograni~iti gusti-nu poslovawa i administracije, uz mogu}nost moderniza-cije. U zoni linijskih poteza u centru, u postoje}im objek-tima, mogu}e je transformisati prizemqa, suterene i prveetaè u poslovni i javni prostor, a nova izgradwa na poje-dina~nim parcelama podrazumeva i izgradwu ~isto poslov-nih objekata, prema pravilima GP.

Nova izgradwa unutar postoje}ih blokova

Nije dozvoqena nova izgradwa u okviru postoje}ih, za-jedni~kih ili pojedina~nih, unutra{wih dvori{ta zatvo-renih blokova. Dozvoqene su intervencije na postoje}imdvori{nim objektima u postoje}em volumenu objekta, ilidogradwa potkrovqa uz zadràvawe visine slemena kako sene bi pogor{avali uslovi insolacije unutra{we stranebloka. Izuzetno, u okviru planova za formirawe zajedni~-

kog ure|enog unutra{weg prostora poslovnih blokova, mo-gu}a je i dodatna izgradwa komercijalnih objekata u unu-tra{wosti bloka, kompatibilnih sa postoje}im objektimau bloku, ukqu~uju}i garaè i zelenilo.

Planirana poboq{awa saobra}ajnog sistema

Izme{tawem najve}eg dela saobra}ajnih ~vori{taGlavne èlezni~ke stanice i autobuske stanice, izgrad-wom obilaznica (SMT, UMP) van centralnog gradskog je-zgra, formirawem distributivnog prstena u jezgru, izgrad-wom obodnih javnih garaà, regulisawem kolskog pristu-pa centru, doslednim re{avawem parkirawa novoplanira-nih kapaciteta, problemi centralnog jezgra indukovanisaobra}ajem u znatnoj meri }e se ublaìti i pre realiza-cije kapacitetnog {inskog sistema. Istovremeno }e se po-ve}ati pristupa~nost, a smawiti ekolo{ka i ambijentalnaugroènost. Realizacija kapacitetnog {inskog sistemaplaniranom trasom, za najve}i deo centralnog jezgra, omo-gu}i}e, pre svega, kvalitetnije kori{}ewe prostora, for-mirawe novih javnih i pe{a~kih poteza, a tek onda mogu}-nost uve}awa kapaciteta, i to samo na pojedinim punktovi-ma. Me|utim, centralno jezgro Beograda je zona u kojoj }e sesmawivati broj ulazaka individualnim automobilom jer sezahtevani kapaciteti parkirawa i proto~nost ulica nemogu unutar ove zone obezbediti ni na koji realan na~inosim organizovanim restrikcijama i selektivnim dava-wem prava na pristup centralnom jezgru sa prvenstvom zastanovnike koji imaju obezbe|ene garaè i parkinge. Glav-ni kapaciteti javnih garaà planiraju se na obodu cen-tralnog jezgra Beograda.

Izgradwa blokovskih garaà

Pored izgradwe sistema javnih garaà po obodu cen-tralne zone, za prostorne celine centra starog Beogradapreporu~uje se u detaqnijoj planskoj razradi definisaweblokovskih mogu}nosti za parkirawe i to, pre svega, za po-trebe postoje}ih korisnika bloka. Izgradwa podzemnih ga-raà u unutra{wosti bloka mogu}a je iskqu~ivo za kori-snike okolnih parcela, ako je blok prete`no stambeni, aako je blok poslovni, mogu}a je i izgradwa javne garaè.Vi{eeta`ne nadzemne garaè ne mogu se graditi u unutra-{wosti zatvorenih blokova, ve} samo kao ivi~ni objekti.Svi novi objekti u komercijalnim zonama i gradskim cen-trima moraju imati re{eno parkirawe u skladu sa vrstomaktivnosti i povr{inom izgra|enog prostora.

Poboq{awe zelenih povr{ina u centru

Regulacionom razradom treba za{tititi i urediti po-stoje}e zelene i otvorene povr{ine u starom centru Beo-grada, naro~ito one koje su definisane u GP kao trajnodobro i fiksni elemenat zelenila. Planirano je uklawa-we privremenih objekata sa zelenih povr{ina, ure|ewe iobnova postoje}ih parkova, skverova i drvoreda. Za kom-paktne stambene blokove najmawe 10% povr{ine parceleprilikom rekonstrukcije mora ostati nezastrto. Obaveznaje za{tita svih drvoreda sa preporukom za podizawa novihgde god je to mogu}e – du` pe{a~kih zona i prilikom re-konstrukcije ulica. Prilikom neophodnog uklawawa zele-nila obavezno je planom usloviti nadoknadu u zelenim po-vr{inama u susedstvu ili na lokaciji koja je za to posebnoodre|ena.

Infrastruktura

Rast centra Beograda, naro~ito u zonama velike kon-centracije poslovnog prostora, mora da bude pra}en iz-gradwom kompletne komunalne infrastrukture (vodovod,kanalizacija, elektroinstalacije, telefon, daqinsko gre-jawe, ure|aji za za{titu ìvotne sredine). Za celine Va-ro{ u {ancu (1), Terazije, Slavija, Svetosavski plato(4) iLuka „Beograd" (5) planirano je jedinstveno re{avawe vo-dovodne i kanalizacione mreè. U celinama postoji iz-gra|ena vodovodna mreà. Potrebno je izvr{iti rekon-strukciju i dogradwu primarnog vodovoda ∅ 700 visinske


zone. Kanalizacija je izgra|ena po op{tem sistemu. Po-trebno je izvr{iti razdvajawe mreè na ki{nu i fekalnuna podru~ju Dor}ola i izgraditi KCS „Pristani{te".

Veliki projekti centra starog Beograda

Zbog zna~aja celina tradicionalnog centra Beogradapredlaè se, kao uvod u realizaciju GP, izrada velikihprojekata za najvrednije i najpotentnije prostore kao {tosu: Terazijska terasa, Savski amfiteatar, Beogradska tvr-|ava i reprezentativni gradski potez Mawe` – Slavija –Vra~arski plato.

7.1.2. Varo{ u {ancu (1)

Varo{ u {ancu je najstariji deo Beograda, na potezu Ka-lemegdan – Knez Mihailova (paraleleno Vasina) do Trgarepublike, sa savskom padinom od Brankovog mosta do Be-ogradske tvr|ave i dunavskom padinom do Stare elektri~-ne centrale.

Beogradska tvr|ava

Beogradska tvr|ava je istorijsko jezgro Beograda, ~ijesu osnove ure|ewa i kori{}ewa definisane u prvim godi-nama sticawa nezavisnosti srpske dràve, sa sve{}u o je-dinstvenom zna~aju ovog prostora, koji je progla{en zakulturno dobro od izuzetnog zna~aja. Iako zelenilo nijeglavna namena ovog prostora, ono jeste wegova karakteri-stika i specifi~an okvir za objekte utvr|ewa i u tom kon-tekstu ga treba tretirati pri budu}em ure|ewu prostorakao javnog, prete`no neizgra|enog, sa mogu}no{}u kompa-tibilnih javnih namena i prate}ih komercijalnih namena,pre svega u postoje}im objektima. Objekti biv{eg teretnogpristani{ta sa natkrivenom galerijom za prolaz èlezni-ce transformi{u se u prostor za komercijalne delatnosti,funkcije centra i objekt putni~kog pristani{ta. Na du-navskoj strani predvi|eno je zadràvawe bloka „Beko" iwegova transformacija u namenu centra. Koncentracijakomercijalnih delatnosti na obodu Tvr|ave, na nekada-{wem potezu ìvih veza obala Save i Dunava sa ~ar{ijom,predstavqa komplementarnu aktivnost i dopunu sadràjakompleksa Beogradske tvr|ave.

Kosan~i}ev venac, putni~ko pristani{te

Kosan~i}ev venac, kao jedan od najzna~ajnijih i najose-tqivijih urbanih sklopova Beograda, poèqno je tretira-ti i realizovati kao integralni projekat, pri ~emu se mo-raju uvaàvati prirodne uslovqenosti, istorijska va-`nost prostora i uslovi za{tite spomenika, zna~aj obli-kovawa siluete grada i poèqnih vizura, saobra}ajne po-trebe, ekonomski, socijalni i envajromentalni aspekt.Projektom treba posebno razmotriti mere implementacije,sistem monitoringa procesa obnove, definisawe razli~i-tih oblika finansirawa programa obnove, ukqu~ivaweinvestitora, korisnika i vlasnika prostora, nu`nost fa-zne izrade, utvrditi prioritetne akcije, kao i koordina-ciju u~esnika i odgovornih institucija u sprovo|ewu pro-grama. Postoje}i karakter i odnos namena prostora u za-{ti}enom podru~ju Kosan~i}evog venca – stanovawe, kultu-ra, {kolstvo, crkveni sadràji, ostaju dominantni u odno-su na mogu}e nove namene ugostiteqstva i trgovine. Vi{eprostora za nove namene moè biti u Kara|or|evoj ulici,na obali Save u „Beton hali", ili na obodu ovog podru~ja.Pariskom ulicom, ulicom Tadeu{a Ko{}u{kog i ulicomKraqa Petra ovo podru~je se saobra}ajno povezuje sa cen-trom i atraktivnim sadràjima na dunavskoj obali. Pod-ru~je na kojem se nalaze ostaci zdawa Narodne biblioteke,sru{ene i spaqene u {estoaprilskom bombardovawu 1941.godine, planirano je kao memorijalni kompleks republi~-kog zna~aja sa multifunkcionalnom namenom i sa mini-malnim stepenom izgradwe razru{enog bloka koji obezbe-|uje da deo ostataka biblioteke i postoje}e arheolo{konalazi{te budu pristupa~ni. Na mestu postoje}eg prista-ni{ta planirano je novo re~no me|unarodno putni~ko pri-stani{te.

Dunavska obala, „Beko" i marina

Na dunavskoj obali planovi daqeg ure|ewa podrazu-mevaju ozelewavawe povr{ina i podizawe drvoreda naDunavskom keju – ispred Sportskog centra „25. maj" i na-seqa Dor}ol. Dor}olsku marinu treba dopuniti sadrà-jima centra kao i zgradu Stare elektri~ne centrale. Za-jedno sa marinom, blok „Beko" postaje novi punkt cen-tralnih sadràja na dunavskoj strani. Prostor koji zau-zimaju èlezni~ka postrojewa paralelna sa Dunavskomulicom transformi{e se tako da oslobo|eni prostorpostaje javna zelena povr{ina – park, sa mogu}no{}u iz-gradwe pojedina~nih objekata za aktivnosti centra usklopu parka.

Popre~ne veze savske i dunavske obale: T. Ko{}u{kog, K. Petra

Prilikom regulacione razrade ili pojedina~ne razra-de lokacija na potezu ulice Kraqa Petra, od savske do du-navske obale, treba imati u vidu da je ovo direktna vezacentra grada sa rekama. Zato na lokacijama na ovom potezutreba planirati sadràje koji afirmi{u ove veze, uredi-ti i pove}ati javne prostore i daqom planskom razradomobezbediti da ovaj potez iza|e direktno na reke u zoni Ko-san~i}evog venca i u zoni marine „Dor}ol".

Izme{tawe pruge oko Kalemegdana

Uli~ni i èlezni~ki koridori koji danas postoje upriobaqu Save i Dunava i predstavqaju zna~ajne saobra}aj-ne veze preko kojih se dunavska privredna oblast povezujesa regionalnom putnom mreòm, postepeno gube zna~aj ifunkciju. Za to je, u narednom planskom periodu, potrebnoobezbediti uslove za izgradwu novih saobra}ajnih putnihi èlezni~kih pravaca van kontinualno izgra|enog grad-skog podru~ja u isto~nom delu grada.

Kapacitetni {inski sistem

Kroz celinu Varo{ u {ancu (1) planiran je tunelskiprolaz kapacitetnog {inskog sistema, tipa LRT – odBulevara kraqa Aleksandra, preko Trga republike, doBrankovog mosta, sa novom nizvodnom konstrukcijom mo-sta za {inski sistem, bicikliste i pe{ake. U podru~juove celine potrebno je planirati najmawe dve podzemnestanice za {inski javni prevoz na pozicijama Trg repu-blike i Kosan~i}ev venac, neposredno pred izlazak tra-se na most.

7.1.3. Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4)

Ova celina se direktno nastavqa na celinu Varo{ u{ancu (1), na grebenskom potezu Trg republike – Terazije– Slavija – hram Svetog Save, odnosno na potezu Trg Niko-le Pa{i}a – Bulevar kraqa Aleksandra – Vukovog spome-nika, sa isto~nim delom savske padine od Zelenog vencapreko Kara|or|eve i Savskog trga ispred stare èlezni~-ke stanice do Bir~aninove ulice i dunavskom padinom odNovog grobqa do Francuske ulice.

Terazijska terasa

Projekat va`nog gradskog poteza – Terazijske terase,kojim se ostvaruje funkcionalna i vizuelna veza terazij-skog grebena i savske obale, treba u sredwem i dowem delure{avati zajedno sa prostorom Savskog amfiteatra, na ni-vou koncepta konkursom, a gorwi deo planirati u daqojproceduri na osnovu sprovedenog konkursa. Detaqna plan-ska razrada za ovaj prostor treba da sadrì elemente pro-jekta. U grafi~kom prilogu GP „Planirano kori{}ewezemqi{ta", potez Terazijske terase iskazan je kao zelenapovr{ina, {to samo govori da je u sredi{wem delu terito-rije neizgra|eni javni prostor sa parkovskim elementima,pri ~emu je akcenat na javnom prostoru, a ne na parku, {totreba regulacionim i programskim re{ewem definisatiu daqoj razradi.


U zoni koja obezbe|uje realizaciju ovog projekta nijemogu}e izdavawe privremenih uslova kojima se znatno uve-}ava korisna povr{ina i onemogu}ava trajno re{ewe ovogprostora.

Zeleni venac

[iri prostor Zelenog venca, kao va`no gradsko ~vori-{te gde nije definisana horizontalna i vertikalna regu-lacija, treba re{iti regulacionom razradom. Pe{a~komkomunikacijom treba povezati Zagreba~ku ulicu sa JugBogdanovom, a visinu i poloàj objekata uskladiti sa va-`nim vizurama sa vi{ih kota Brankove i ulice KnegiweMilice.

Reprezentativni gradski potez Mawe` – Slavija – Svetosavski plato

Podru~je Slavije pripada centralnoj zoni Beograda inalazi se na glavnom gradskom potezu Kalemegdan – Tera-zije – Slavija – Svetosavski plato. U teì{tu ovog pro-stora je jedan od najzna~ajnijih saobra}ajnih ~vorova Beo-grada u kojem se susti~u tranzitna, ciqna i lokalna puto-vawa koja gravitiraju centralnom podru~ju. Trg Slavijapredstavqa i ukrsnicu trasa javnog gradskog prevoza (auto-busa, trolejbusa, tramvaja).

Vertikalna i horizontalna regulacija budu}e izgradwedu` ulice Srpskih vladara i ulice Kraqa Milana, kao i uzoni Slavije, mora da obezbedi dominaciju vizure na hramSvetog Save. Podrazumeva se da sve intervencije na ovompotezu budu reprezentativne, da imaju jedinstven karakterpojedinih segmenata poteza, bez ekstrema i ugroàvawaceline.

[iri prostor Slavije va} sada je zna~ajan dru{tveni iposlovni centar, sa velikim razvojnim potencijalom, presvega za centralne gradske i poslovne sadràje. Slavijutreba posmatrati kao snaàn polifunkcionalni centar,budu}im planovima redukovati sadràje administrativnogposlovawa i time smawiti nesklad izme|u dnevne, popo-dnevne i no}ne atraktivnosti ovog prostora i izbe}i ne-gativne efekte city-ja. Stanovawe, tradicionalno zastu-pqeno na ovom prostoru, treba i daqe razvijati (apartman-sko, luksuzno). Za postoje}e i planirane sadràje i aktiv-nosti neophodno je obezbediti odgovaraju}i broj gara`nihmesta.

Svetosavski plato

Svetosavski plato, jedan od najzna~ajnijih i vizuelnonajistaknutijih javnih urbanih prostora Beograda, defi-nisan konkursnim re{ewem i odgovaraju}im detaqnimplanom, zahteva redefinisawe parternog re{ewa u skladusa novim predlogom saobra}ajnog re{ewa UMP, uz zadrà-vawe osnovnog koncepta poplo~anog reprezentativnog pe-{a~kog trga na prilazu hramu Svetog Save sa zapadne stra-ne i objektima SPC. Prostor platoa treba da dobije ade-kvatan arhitektonski okvir preure|ivawem blokova sa we-gove ju`ne i isto~ne strane, i to tako da monumentalnosthrama i vizure na wega ne budu ugroèni ve}, naprotiv, po-dràni i istaknuti.

Profesorska kolonija

Zona individualnog stanovawa u profesorskoj koloni-ji, izuzetnih ambijentalnih vrednosti, definisana je u GPkao trajno dobro Beograda i dobro koje uìva prethodnuza{titu. Daqom planskom razradom potrebno je definisa-ti uslove za ure|ewe karakteristi~nih postoje}ih javnihprostora – parki}a, skverova i de~ijih igrali{ta, kao ispecifi~ne mogu}nosti intervencija u blokovima tako dakarakter i ambijent Profesorske kolonije bude sa~uvan iunapre|en.

Botani~ka ba{ta „Jevremovac"

Prostor Botani~ke ba{te „Jevremovac" za{ti}eno jeprirodno dobro i jedno od trajnih dobara Beograda kojetreba obnoviti, urediti, uz ambijentalnu obnovu postoje-

}ih objekata i bez izgradwe novih, osim onih koji su ufunkciji odràvawa, istraìvawa i edukacije, u skladusa predvi|enom namenom i statusom za{tite prostora.

Ruzveltova ulica kao novi potez centralnih funkcija

Uz planiranu koncentraciju centralnih aktivnosti ucelinama Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4) i Novogrobqe, Bulevar, Neimar (6) i odgovaraju}e oblikovawe,Ruzveltova ulica }e predstavqati va`nu gradsku vezu cen-tra Beograda i novog centra na obali Dunava u celini Ka-raburma, Ada Huja (10). Du` ulice planirana je transfor-macija pojedinih blokova u kompaktne blokove sa komerci-jalnim delatnostima, funkcijama centra i stanovawem.Visina objekata u ovim blokovima definisana je odgova-raju}im obodnim ulicama – ka Ruzveltovoj objekti treba dasu u kontekstu postoje}ih objekata u ulici, a ka unutra-{wosti blokova u kontekstu mogu}nosti koju pruà regu-lacija obodnih saobra}ajnica.


Kroz ovo podru~je planirana je tunelska deonica kapa-citetnog {inskog sistema na potezu du` Bulevara kraqaAleksandra (deonica Vukov spomenik i Brankov most) kaoi tunelska deonica od Pravnog fakulteta, preko Trga Sla-vija i Klini~kog centra, do èlezni~ke stanice „BeogradCentar" u Prokopu. Na tunelskoj trasi {inskog sistema unarednim fazama izrade planske i tehni~ke dokumentaci-je bi}e definisane lokacije podzemnih stanica javnogprevoza.

7.1.4. Novi Beograd – urbanisti~ke celine Centar NovogBeograda (2), Prvobitni Novi Beograd (8), Posavski deo

Novog Beograda (20), Beànija (21)

Urbanisti~ke celine: Centar Novog Beograda (2), Pr-vobitni Novi Beograd (8), Posavski deo Novog Beograda(20) i Beànija (21) izvedene su otvorenim blokovima u du-hu moderne, na osnovu potpune ili delimi~ne realizacijedetaqnih planova.

Kontinuitet planskog karaktera Novog Beograda

Sve budu}e intervencije moraju biti definisane regu-lacionim planom najmawe na nivou celine (bloka), izvede-nih ili novih karakteristi~nih grupacija. Ovim se obez-be|uje ambijentalno jedinstvo ovog dela grada i postoje}istandard kori{}ewa prostora (infrastruktura, parkinzi,javni prostori, zelenilo, {kole, obdani{ta, sportski te-reni), koji se budu}im intervencijama moè samo unapre-|ivati. Postoje}i blokovi i linijski potezi Novog Beo-grada transformi{u se prema datim op{tim i posebnimuputstvima. Transformacija blokova odvija se u okviru po-stoje}e regulacije, osim za potez savske obale, gde }e se de-finisati nova regulacija i odgovaraju}a parcelacija.

Kontinuitet postoje}eg tipa izgradwe i standarda stanovawa

Sve intervencije u Novom Beogradu treba da budu uskladu sa dominantnim tipom izgradwe otvorenih bloko-va, pri ~emu je potrebno delikatno uspostaviti kontinui-tet centralnih sadràja ivi~nom izgradwom du` logi~nihuli~nih poteza tipom slobodnostoje}eg objekta, karakteri-sti~nog za Novi Beograd. Formirawe zatvorenih blokovase iskqu~uje. Kompaktne zelene povr{ine unutar blokovasu posebno bogatstvo i obele`je izgradwe ove zone, pa ni-je mogu}e usitwavawe i izgradwa u okviru wih. Parcelaci-ju treba izvr{iti tako da parcela stambenog objekta, iligrupacije stambenih objekata, obuhvata i pripadaju}e slo-bodne i zelene prostore, kao i potrebne povr{ine za par-kirawe.

Dopuna centralnim sadràjima

Centralni sadràji na Novom Beogradu rasuti su po~itavom wegovom tkivu i sasvim izuzetno su formirani


kao zana~ajni punktovi, kao {to su centar u ulici Mihai-la Pupina ili „Piramida" u ulici Jurija Gagarina. Uovom GP planiran je daqi razvoj centralnih aktivnosti,kroz transformaciju postoje}ih i izgradwu novih kapaci-teta centralnih sadràja i to kao jedan od glavnih razvoj-nih potencijala Novog Beograda. Potrebano je ostvaritikontinuitet komercijalnih i centralnih sadràja, izme|unovog centra na Savi (Blok 18), onih na potezu SIV – è-lezni~ka stanica, postoje}ih sadràja u ulici Pariske ko-mune („Fontana") i Bulevaru Mihaila Pupina i daqe saStarim jezgrom Zemuna, i sa druge strane sa centrom kodèlezni~ke stanice Novi Beograd i linijskim uz ulicu Ju-rija Gagarina. Komercijalni sadràji na obodu izgra|e-nih blokova planiraju se na onim delovima blokova kojivizuelno i funkcionalno ne ugroàvaju stambenu funkci-ju bloka i maksimalno ~uvaju postoje}e zelenilo. Dozvoqe-ni su samo pojedina~ni komercijalni sadràji u unutra-{wosti bloka, u okviru postoje}ih objekata.

Prostori za javne namene kao gradski resurs

Prostori koji su prema prethodnim urbanisti~kim pla-novima bili rezervisani za objekte javnih sadràja ({ko-le, de~ije ustanove, socijalne i zdravstvene ustanove) osta-ju, po pravilu, u istoj funkciji sa novim kapacitetima, ko-je treba odrediti prema novim standardima i planiranojpromeni strukture i broja stanovnika. Ovi prostori mogupromeniti sadràj ukoliko odgovaraju}a analiza pokaèda je to potrebno, ali samo u okviru javnih namena. Povr-{ine za javnu namenu na Novom Beogradu, planirane i ne-izgra|ene, predstavqaju vaàn potencijal za ~itav grad, zasve sadràje iz ove grupe ~ija upotreba nije lokacijski ve-zana (sredwe {kole, domovi za stare, itd.), jer je u ostalimdelovima grada osloba|awe lokacija uglavnom vezano za ru-{ewe, {to poskupquje izgradwu. Privremeno kori{}eweovih lokacija, do privo|ewa planiranoj nameni, mogu}e jeza de~ija igrali{ta, sportske terene i zelenilo, bez iz-gradwe stalnih objekata ili privremenih objekata ve}ihod 150 m².

Budu}im intervencijama vaqa ostvariti kontinuitetjavnog kori{}ewa obala Save i Dunava, kao i prate}eg ze-lenila, ure|enog kao javni gradski park Novog Beograda.

Za{tita postoje}ih standarda opremqenosti prostora

Kod svih ovim planom dopu{tenih intervencija u izve-denim blokovima Novog Beograda mora se izvr{iti prove-ra kapaciteta komunalne, socijalne i zelene infrastruk-ture, kao i mogu}nosti parkirawa, a prema op{tem i po-sebnom pravilniku GP.

7.1.5. Centar Novog Beograda (2)

Celina Centar Novog Beograda nalazi se izme|u Duna-va, Save, èlezni~ke pruge i ulice Omladinskih brigada iobuhvata jezgro Novog Beograda, prvi obodni red blokova,prostor Starog sajmi{ta i park na U{}u. Uprkos mnogimnastojawima da se ovaj prostor pretvori u stvarni centarNovog Beograda, to se do sada nije dogodilo. Jedan deo cen-tralnog jezgra Novog Beograda izveden je realizacijomstambenih blokova i velikih javnih zelenih povr{ina duòbale Dunava i ure|ewem priobalnog pojasa Save, a delovikoji su bili planirani za centralne aktivnosti su samodelimi~no realizovani. Jezgro Novog Beograda obuhvatadevet blokova u centru, od kojih se ~etiri obodna mogu sma-trati reprezentima istorije urbanizma moderne (21, 23, 28i 30) i blok sa zgradom SIV-a.

Centar Novog Beograda ima najve}e razvojne mogu}no-sti u pogledu izgradwe novih kapaciteta komercijalnihdelatnosti. Infrastrukturna opremqenost, dobra saobra-}ajna pristupa~nost za visoku koncentraciju zaposlenih ikorisnika, neizgra|enost, vlasni{tvo zemqi{ta, komple-mentarni sadràji u kontaktnoj zoni i mogu}nost funkci-onalnog povezivawa sa druga dva centra prvog ranga, pred-stavqaju vrhunsku ponudu me|u gradskim lokacijama za po-slovnu namenu. Centar Novog Beograda planira se kao no-

vi poslovno-trgova~ki, administrativni i kulturni cen-tar dràvnog i regionalnog zna~aja. Namena blokova jestambena, stambeno-poslovna i poslovna, sa punim spek-trom komercijalnih aktivnosti koji obuhvata glavna pred-stavni{tva poslovnih korporacija, velike hotele i po-slovne apartmane, savremene trgova~ke i poslovne objekte,zatim prate}e delatnosti zabave i razonode i stanovawe uzgradama me{ovite namene. Planira se razvijawe odgova-raju}ih javnih sadràja izme|u blokova najve}e koncentra-cije centralnih sadràja u Novom Beogradu (blokovi 18,19, 25 i 26), kao i izme|u Novog Beograda i dva istorijskasredi{ta, Beograda i Zemuna, du` Bulevara AVNOJ-a i Bu-levara Mihaila Pupina.

Trajna dobra Beograda

Prostor Starog sajmi{ta (Blok 17) evidentiran je kaokulturno dobro, a devet blokova jezgra Novog Beograda kaodobro koje uìva prethodnu za{titu. Zeleni pojas uz Savui postoje}i zeleni park oko zgrade SIV (Blok 13) fiksnisu elementi sistema zelenila. Javni gradski park naU{}u, izme|u Brankovog mosta, Bulevara Nikole Tesle, ho-tela „Jugoslavija", Dunava i Save, fiksni je deo sistemazelenila sa predlogom za za{titu predela. U okvire urba-nisti~ke za{tite Blok 19 i Blok 19a su celine epohe mo-derne u reìmu potpune za{tite, a Blok 16 i devet bloko-va centralne zone Novog Beograda su celine epohe moder-ne u reìmu delimi~ne za{tite.

Blok 26

Planskim re{ewem stimuli{e se izgradwa i stvarawenovog identiteta Centralnog jezgra Novog Beograda kaoposlovnog centra, prvenstveno u blokovima 26 i 18. To sui mogu}e zone izgradwe visokih objekata i koncentracijekomercijalnih aktivnosti, ali i drugih, pre svega javnihsadràja i prostora. U Bloku 26 planirani su sredi{nape{a~ka zona i park, sa pravoslavnim hramom i prate}imsadràjima uz park.

SIV – gradski park

Zeleni pojas izme|u Dunava i Bulevara Mihaila Pupi-na, sa objektima SIV, zgrade biv{eg CK i Muzeja savreme-ne umetnosti kao pojedina~nih objekata i akcentima u slo-bodnom prostoru, predstavqa vaàn element identitetacentra Novog Beograda, ali i Beograda u celini i wegovogizlaska na Savu i Dunav. On je zajedno sa Velikim ratnimostrvom deo zelenog srca Beograda, koje se moè ure|ivatiiskqu~ivo kao javni gradski park. Deo obale Dunava na-spram Velikog i Malog ratnog ostrva od postoje}e obalo-utvrde kod hotela „Jugoslavija" do U{}a, planirati saplitkim travnatim nasipom i sa autohtonom vegetacijom.

Planirano je da zgrada biv{eg CK dobije novu namenusa komercijalnim i centralnim funkcijama, da pojas zele-nila prema Bulevaru Nikole Tesle bude sa~uvan i da obje-kat i daqe ima ulogu jednog od gradskih repera. Zbog istak-nutog mesta i zna~aja u panorami grada poèqno je raspi-sivawe konkursa pre regulacione razrade.

Staro sajmi{te i Blok 18

Transformacija kompleksa Starog sajmi{ta podrazu-meva planirawe novih komercijalnih i javnih sadràja,ali koji su u funkciji kulturnog i memorijalnog karakte-ra ovog prostora.

Na novobeogradskoj obali ostvaruje se kvalitetna pe-{a~ka veza sa neposrednim zale|em – Centrom „Sava”, ho-telom „Interkontinental", Starim sajmi{tem, Brankovimmostom i centralnom zonom Novog Beograda. Transforma-ciju ambijenta Starog sajmi{ta, u paviqonskom tipu iz-gradwe sa umerenim pove}awem kapaciteta u kontekstuosnovne namene i velikim u~e{}em zelenila, treba poveza-ti sa re{ewem centra na obali Save, sa jedne strane, i saparkom ispred u{}a sa druge strane kompleksa. Iz pravcacentralne zone Novog Beograda, sa ugla Bulavara AVNOJ-ai Milentija Popovi}a, budu}im re{ewem treba ostvariti


vizuru na hram Svetog Save sa druge strane reke i pogledna druge zna~ajne ta~ke u silueti Beograda. Potez realizo-vanog keja od U{}a, du` reke Save, nastavqa se i u ovoj zo-ni, a {irina zelenog pojasa bi}e prilago|ena konkretnomre{ewu. Visina stambenih objekata je do P+5 (zajedni~kaosnovna silueta sa Savskim amfitetrom), a za poslovne idruge zna~ajne objekte nije limitirana, pod uslovom da sene degradiraju zone za{ti}enih vizura i ambijenata. Pra-vac Bulevara AVNOJ-a produàva se u blokovima 19 i 18 doobale Save i niskim mostom vezuje sa Savskim amfitea-trom. Blok 18 predlaè se za temu jednog od velikih proje-kata Beograda.

Blokovi 41–43

Blokovi 41–43 se nalaze izme|u pruge i Tre}eg buleva-ra i planirani su za komercijalne i centralne funkcije.U wima je, zbog lokacijskih karakteristika, iskqu~enostanovawe.

Saobra}aj

Kroz ovo podru~je planirano je povr{insko vo|ewe ka-pacitetnog {inskog sistema od Brankovog mosta, trasomBulevara Mihaila Pupina i ulicom [panskih boraca, doèlezni~ke stanice Novi Beograd. U ovom podru~ju plani-ran je nastavak izgradwe èlezni~ke stanice Novi Beo-grad sa stani~nim trgom prema Tre}em bulevaru. To jegradsko-prigradska èlezni~ka stanica koja je predvi|enaza prihvat daqinskih vozova, kao i za vozove gradsko-pri-gradske èleznice. U zoni sportske hale „Limes" plani-rane su dve denivelisane raskrsnice sa autoputem na prav-cu ulice [panskih boraca i ulice Proleterske solidar-nosti.

7.1.6. Prvobitni Novi Beograd (8)

Ova celina obuhvata prostor izme|u ulice 22. oktobra,To{inog bunara, autoputa, ulice Omladinskih brigada ireke Dunav. Prvobitni Novi Beograd nadovezuje se na Cen-tar Novog Beograda (2) i obuhvata prvobitno izgra|eneblokove Novog Beograda sa Studentskim gradom, novoi-zgra|ene blokove „Retenzija" i Blok 33 sa zapadnim kapi-jama Beograda i centrima „Fontana" i êtvrtim rejon-skim centrom.

Osnovna karakteristika ove urbanasti~ke celina jeslobodni sistem izgradwe stambenih i prate}ih sadràjau funkciji stanovawa, kao i pojedina~nih ili grupisanihobjekata komercijalnih i specijalizovanih centralnih de-latnosti, na povr{inama prostranih gra|evinskih bloko-va. Centralni sadràji formirani su na potezima Buleva-ra Mihaila Pupina, ulica Pariske komune i Goce Del~e-va, kao i delom du` Bulevara Nikole Tesle. U svim stam-benim blokovima izgra|eni su objekti ustanova za brigu odeci pred{kolskog uzrasta, osnovnog obrazovawa i centrimesnih zajednica, dok su sredwe {kole izgra|ene u pojedi-nim blokovima, zavisno od gravitacije i obuhvata o~ekiva-nog broja u~enika.

Prvobitni Novi Beograd ima visoki stepen prostornei funkcionalne zaokruènosti. Nova izgradwa, osim rea-lizacije ranije planiranih a neizvedenih objekata, plani-rana je u zoni To{inog bunara, po zavr{etku saobra}ajni-ce u novoj regulaciji i uz autoput. To su ujedno i planira-ne zone novih centralnih aktivnosti. Transformacija de-la stambenih objekata u poslovawe moè se o~ekivati uzglavne saobra}ajne pravce i to iskqu~ivo u niìm etaàma.

Stambeni blokovi

Za najstarije stambene blokove paviqonskog tipa pla-nirana je revitalizacija, dodatno infrastrukturno opre-mawe, dogradwa liftova i mawih terasa, u ciqu poboq{a-wa uslova stanovawa. Sve intervencije se planiraju zablok, a izvode se jedinstveno za pojedina~ne objekte. Pritom se moraju po{tovati op{ti uslovi dati za Novi Beo-grad kao grad moderne, koji se odnose na ambijent i stan-darde kori{}ewa prostora, kao i pravila GP.


Zelena povr{ina uz Dunav, od Bulevara umetnosti doKara|or|evog trga, fiksni je deo sistema zelenila sapredlogom za za{titu predela. Ona vezuje Zemunski kej ipark U{}e i formira kontinuirani zeleni pojas na de-snoj dunavskoj obali. Ovaj javni prostor treba parkovskiurediti. U okviru urbanisti~ke za{tite, Blok 1 na No-vom Beogradu je celina epohe moderne u reìmu potpuneza{tite.

Saobra}aj

Na potezu Bulevara Mihaila Pupina, od op{tine NoviBeograd do Tvorni~ke ulice, planirana je povr{inska tra-sa kapacitetnog {inskog sistema kao deo poteza koji pove-zuje Bulevar kraqa Aleksandra sa Zemunom. U fazi planskei projektne razrade ovog poteza bi}e definisani broj ipozicije stajali{ta.

7.1.7. Centar Zemuna (3)

Centar Zemuna sa~iwavaju staro jezgro i modernisti~-ka celina, kao i otvoreni stambeni blokovi formirani uposleratnom periodu i privredni kompleks na graniciprema Novom Beogradu. Jezgro Zemuna karakteri{e matri-ca kompaktnih blokova sa skoro potpuno formiranom re-gulacijom ulica i objekata, parcelacijom i ivi~nom iz-gradwom koja je zbog svojih vrednosti progla{ena za pro-stornu, kulturno-istorijsku celinu od velikog zna~aja zarepubliku koja ima status kulturnog dobra.

Predlogom generalnog plana afirmi{u se slojevitostZemuna, wegov identitet i posebnost, isti~u se karakteri-sti~ne potceline (varo{, Gardo{, ]ukovac, Gradski park,kej, modernisti~ka celina Zemuna). Za{tita jedinstvenesiluete Zemuna sa reke i ~uvawe najvrednijih gradskih vi-zura sa Beogradske tvr|ave i zemunskog sredwovekovnogutvr|ewa ukqu~uje i za{titu {irih prostora grada, presvega Velikog ratnog ostrva i ozelewenog forlanda leveobale Dunava.

Centar Zemuna

Centar Zemuna je deo glavnog centra Beograda i pred-stavqa nukleus iz kojeg se zrakasto {ire funkcije centradu` glavnih uli~nih poteza – ulicama Cara Du{ana, Prvo-majskom i Ugrinova~kom. Ovakavim konceptom zna~ajno sepove}ava kapacitet za razvoj centralnih aktivnosti, kojije u samom jezgru limitiran, uslovqen i podre|en prostor-nim i ambijentalnim kvalitetima. Potencijal za razvoj je,pre svega, u transformaciji postoje}eg tkiva i vrednomambijentalnom okruèwu, u koncentraciji obrazovnih,kulturnih i verskih ustanova, kao i otvorenosti i usmere-nosti gradskih funkcija ka Dunavu. Planirano je reduko-vawe ili izme{tawe nekih, za Staro jezgro neprimerenihkapaciteta i funkcija (pijaca, komunalni, privredni ineki administrativni objekti). Preporu~uje se prenamenapojedina~nih vrednih objekata, kao i objekata industrij-ske arheologije, pre svega za javnu namenu i {irewe wiho-vih funkcija na javne prostore (trgove) na kojima se nala-ze, kao i na unutra{wa dvori{ta. Uz potvr|ivawe speci-fi~nosti ovog centra, obnova, za{tita, unapre|ivawe iaktivno ukqu~ivawe graditeqskog nasle|a u ìvot grada,kao i funkcionalno povezivawe sa centralnim jezgromNovog Beograda okosnice su budu}e transformacije cen-tra i jezgra Zemuna.

Transformacija tkiva

Transformacija blokova Starog jezgra Zemuna odvija}ese uglavnom u okviru postoje}e regulacije. Modernisti~kucelinu Zemuna treba sa~uvati u autenti~nom obliku. Even-tualne intervencije u okviru postoje}ih otvorenih bloko-va treba da su podre|ene ovom tipu izgradwe i postignutimstandardima otvorenih prostora, zelenila, javnih slu`bii parkirawa, imaju}i u vidu i nepovoqne mikroklimatskeuslove u Dowem Zemunu. Otvoreni blokovi, koji se nalaze


uz obod Starog jezgra Zemuna, naru{ili su neke od wegovihvrednosti, pre svega one koje se odnose na siluetu, panora-mu i vizure. S druge strane, oni su sam prostor i kompakt-nu strukturu jezgra jasno definisali i ome|ili, te ovajkontrast ne treba ublaàvati novom izgradwom po oboduotvorenih blokova.

Obnova blokova iskqu~uje stihijsku izgradwu, preveli-ku izgra|enost prostora i pove}avawe visine objekata, na-ro~ito u unutra{wem delu parcela, a podrazumeva strogeuslove definisane op{tim i posebnim pravilima ovogGP. Uskla|ivawe vertikalne regulacije objekata je premakontekstu ambijenta, a ne prema stepenu za{tite ili sta-rosti susednih objekata. Poèqno je da javni objekti osta-nu nagla{eni i dominantni. Objekti u neskladu sa ambi-jentom nisu referentni pri odre|ivawu regulacija.

Javni prostori

Funkcionalna i ambijentalna raznovrsnost javnih pro-stora, wihovo proìmawe, vredni pojedina~ni objekti nawima, svakako su posebna vrednost centra Zemuna, i pred-stavqaju nukleuse obnove. Nije dozvoqeno postavqawe pri-vremenih objekata na najva`nijim javnim prostorima: pe-{a~kim ulicama, trgovima, keju, parku, umesto kojih trebaaktivirati prizemqa uli~nih i dvori{nih objekata cen-tralnih blokova. Omladinski, Masarikov i Trg pobedetretirani su kao jedinstvena celina i sa Dunavskim kejomsu najvredniji deo sistema javnih prostora istorijskog je-zgra. Planirana je redukcija sadràja i kapaciteta posto-je}e pijace, prema potrebama stanovnika jezgra Zemuna iona je organizovana kao pokretna pijaca na Masarikovomtrgu. To Omladinskom trgu omogu}ava vra}awe funkcijeglavnog gradskog trga i jedinstveno funkcionisawe i sa-gledavawe svih prostora postoje}e pe{a~ke zone. Posebnupa`wu u detaqnijoj urbanisti~koj razradi trebalo bi po-svetiti javnim prostorima na ulasku u centar Zemuna, Ka-ra|or|evom, Senskom i Trgu Branka Radi~evi}a. Vizureprema Dunavu iz pravca Nikolajevske, Karamatine, Go-spodske, Zmaj Jovine, sa Masarikovog i Maùrani}evog tr-ga, moraju biti neometane, odnosno na tim pravcima ne mo-gu se planirati objekti na vodi kao ni novi objekti naobali.

Turisti~ki potencijal

Turisti~ki potencijal Zemuna vezan je za wegove ambi-jentalne vrednosti, poloàj na Dunavu, kao i za tradicio-nalne kulturne manifestacije. Hoteli u Starom jezgru sutipa mawih gradskih hotela, ~iji su kapacitetiti i rangusagla{eni sa prostornim mogu}nostima. Pored pro{ire-wa postoje}ih marina, planirane su i nove, kao i putni~-ko pristani{te i mreà pristana za mawe brodove. Kejima ulogu glavnog gradskog {etali{ta, produèn je ka zo-ni Radeckog ugostiteqskim i sadràjima vezanim za spor-tove na vodi i spojen sa javnim zelenim parkovskim povr-{inama prema hotelu „Jugoslavija" i daqe prema U{}u.

Zelenilo

Evidentan je mawak zelenih povr{ina, te je imperativda se o~uvaju sve postoje}e, uz dodatni uslov da kontaktnezone treba planirati sa vi{im standardom zelenila. Naj-zna~ajnije zelene povr{ine su Gradski park i Dunavskikej, na kojima nije dozvoqena izgradwa novih objekata. Po-trebano je ostvariti kontinuitet zelenila na dunavskojobali, sve do U{}a. Lesni plato je dominantan u slicigrada sa glavnih ulaznih pravaca i sa Dunava, te se planompredvi|a wegovo ~uvawe sa formirawem zelenih masivadu` krune i, gde je to mogu}e, na kosinama platoa. Zeleni-lo na kruni segmenata lesnog platoa koji se nalazi na obo-du Starog jezgra Zemuna ima i ulogu za{titne panorame iambijenta ove za{ti}ene prostorne celine.


Staro jezgro Zemuna evidentirano je kao kulturno do-bro od velikog zna~aja, arheolo{ka lokacija rimski Tau-

runum je kulturno dobro, a modernisti~ka celina je dobrokoje uìva prethodnu za{titu. U Karti trajnih dobara pri-kazane su za{ti}ene vizure, stajnom ta~kom i uglom sagle-davawa. Gradski park, kao i zelenilo du` obale Dunava,fiksni su elementi sistema zelenila.

Saobra}aj

Radi obezbe|ewa tangentne saobra}ajnice u odnosu najezgro, kao i kontinuiranih radijalnih pravaca, planira-no je povezivawe Bulevara Mihaila Pupina sa Vrtlarskomi Ugrinova~kom ulicom, koje treba da imaju i novu pro{i-renu regulaciju, kao i tunelska veza Bulevara Mihaila Pu-pina sa Prvomajskom ulicom. U narednim fazama razvojatreba voditi ra~una o potrebi povezivawa sa savremenimkapacitetnim {inskim sistemom na pravcima najve}ih op-tere}ewa. Saobra}ajni terminal gradsko-prigradskog sao-bra}aja iz ulice Ivana Maùrani}a izme{ta se van grani-ca jezgra u blok izme|u Tvorni~ke i ulice Franca Rozma-na. Uz tendenciju smawivawa upotrebe individualnih vo-zila u jezgru Zemuna, kapacitetnije parkirawe se planirau vi{espratnim garaàma po obodu jezgra, pre svega u zoninovoplaniranih saobra}ajnica, kao i u ulici \ure \ako-vi}a. Mawe podzemne garaè planiraju se u okviru samogjezgra.

7.1.8. Luka „Beograd" (5)

Ova urbanisti~ka celina prostire se od Stare elek-tri~ne centrale do Pan~eva~kog mosta, Omladinskog sta-diona i ulice Mije Kova~evi}a, obuhvataju}i prete`noblokove sa namenom delatnosti du` ulica \ure \akovi}a,29. novembra, Mitropolita Petra i ârlija âplina, doulice Mije Kova~evi}a.

Dominantni deo celine 5 predstavqa podru~je Luke„Beograd", koja ima potencijalno vaàn strate{ki zna~ajkao prostor na kojem je mogu}e ostvariti vezu vodenog, kol-skog i èlezni~kog saobra}aja na preseku evropskih kori-dora âáá (Dunav) i H, {to je od zna~aja ne samo za Beogradve} i za Srbiju. Na uèm gradskom podru~ju Luka „Beograd"danas predstavqa deo najve}eg planiranog robno-pretovar-nog terminala transportnog re~nog saobra}aja u zemqi, saindustrijskom zonom i starom èlezni~kom stanicom Beo-grad Dowi grad u zale|u. Osim Luke „Beograd", u ovoj urba-nisti~koj celini obuhva}eni su kapaciteti saobra}ajnihpreduze}a i usluga, kao i objekti i sadràji specijalizo-vanih dru{tvenih i dràvnih namena i sportska dvorana„Pionir", kao i mawi deo stambeno-poslovnih blokova iz-uzetno velikog stepena izgra|enosti i gustine du` ulice29. novembra. Prioritet ure|ewa ove celine je dovo|ewe usklad razli~itih namena uz transformaciju neodgovaraju-}ih sadràja i prostora u kvalitetne ambijente.

Luka kao modalni centar i transformacija dela privredne zone

Luka „Beograd" je privredni lokalitet od veoma veli-kog zna~aja za grad. Zbog svoje lokacije u najuèm centruBeograda ova zona je u konfliktu sa ostalim gradskimfunkcijama i ovaj problem do sada nije adekvatno re{en.Planski, posebna pa`wa je usmerena ka saobra}ajnom re-{ewu i povezivawu ovog podru~ja drumskim i èlezni~kimvezama sa {irim podru~jem Beograda. Zona je dobro opre-mqena infrastrukturom. U okviru ovog podru~ja, poredprivrednih i skladi{nih kapaciteta, vremenom je svojemesto na{lo niz proizvodnih preduze}a kojima tu nije me-sto. Planira se da u ovoj zoni u budu}nosti dominiraju presvega saobra}ajne i robno-transportne aktivnosti u funk-ciji Luke „Beograd". Deo oslobo|enog prostora, sada zau-zet proizvodnim aktivnostima, treba da preraste u komer-cijalne, profitabilnije centralne sadràje. Povr{inazone redukuje se tako {to se deo povr{ine prepu{ta cen-tralnim i tercijarnim sadràjima. Planirana povr{inazone je oko 97 ha.


Izme{tawe „Dunav stanice" i dela koloseka

Realizacija lokoteretne stanice u susednoj prostor-noj celini Karaburma, Ada Huja (10), kao i izgradwa novihsaobra}ajnih putnih i èlezni~kih pravaca u obodnom de-lu grada, omogu}i}e izme{tawe pruge oko Kalemegdana, od-nosno privremeno zadràvawe samo onih koloseka koji suu neposrednoj funkciji Luke „Beograd", do ostvarewa vezeza Pan~eva~ki most preko nove lokoteretne stanice.

Ure|ewe kontaktnog podru~ja Luke

Detaqnijom planskom razradom treba razmotriti mo-gu}nost da se prostor u zoni izme|u Pan~eva~kog mosta iLuke, kao i deo dunavske obale prema Luci „Beograd", ure-di kao javni, ozeleweni prostor, koji bi bio u kontekstuzelenila Dunavskog keja prema sportsko-rekreativnomcentru Ada Huja. Prostor koji se oslobodi posle uklawa-wa dela èlezni~kih koloseka urediti kao linearno zele-nilo sa dopunskim sadràjima kompatibilnim sa parkom irekreativnim aktivnostima.

Zone rizika – „Duga" i „Tehnogas"

U celini Luka „Beograd" (5) nalaze se i kompleksi„Duge" i „Tehnogasa", definisani u odeqku „Za{tita ì-votne sredine" kao zone veoma velikog rizika (ozna~enekao G) i zone velikog rizika (ozna~ene kao V), sa za{tit-nim rastojawima koje nije mogu}e obezbediti u gradskomtkivu gde se oni nalaze. Iz tog razloga u GP nisu date raz-vojne mogu}nosti ovih kompleksa u wihovoj delatnosti, ve}wihova prenamena u centralne aktivnosti, a do budu}etransformacije, kao lokacije sa pove}anim rizikom, trebada usklade svoju delatnost sa okolinom.

Kontinuitet urbane matrice i transformacija blokova GSP i podru~ja skladi{ta u Dunavskoj

U zoni dunavskog priobaqa, gde su potencijalno mogu-}e zna~ajne intervencije, kontinuitetom postoje}e urbanematrice treba obezbediti kontakt istorijskog jezgra saDunavom, uz obavezu planirawa novih javnih prostora i ze-lenih povr{ina kada se radi o ve}im potezima rekonstruk-cije. Ovo se odnosi na deo blokova koji su danas u funkci-ji depoa GSP i podru~ja skladi{ta u Dunavskoj, a koji setransformi{u u blokove centralnih aktivnosti sa mogu-}im stanovawem, gde }e se detaqnom razradom definisatinove regulacije i tipologija izgradwe.

Zona Pan~eva~kog mosta, Ruzveltova ulica

U kontekstu kvalitetnog aktivirawa dunavskog prioba-qa za centralne aktivnosti u celini Ada Huja (10) i wego-vog povezivawa sa ostalim delovima grada, blok hale „Pi-onir" koji je orijentisan ka Pan~eva~kom mostu i zonaPan~eva~kog mosta planirane su za centralne aktivnostibez stanovawa. Karakter i oblikovawe ovih centralnih ak-tivnosti mora biti prilago|en izuzetno saobra}ajno i ni-velacijski istaknutom mestu na kojem se nalaze na ulazu ugrad sa pan~eva~ke strane. Ostali deo bloka „Pionir" tre-ba urediti tako da se sa~uva karakter bloka sa malim ste-penom izgra|enosti i velikim slobodnim prostorom.

7.1.9. Novo grobqe, Bulevar kraqa Aleksandra, Neimar (6)i Lion, Ju`ni bulevar (12)

Celine zauzimaju prostor koji se od hrama Svetog Save,Vukovog spomenika i Novog grobqa neposredno nadovezujena celinu Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4) obuhva-taju}i du` Bulevara kraqa Aleksandra, ûburu, Neimar iCrveni krst – na delu op{tine Vra~ar, kao i Stari \eram,Bulbulder, Slavujev potok i Vra~arsko poqe na delu op-{tine Zvezdara.

Po tradiciji, na~inu izgra|enosti i tipologiji bloko-va i uli~ne mreè, ove urbanisti~ke celine imaju nekaobele`ja gradskog tkiva u centralnom gradskom podru~ju,naro~ito u va`nijim ulicama, ali sa dominantnim u~e-{}em stanovawa u odnosu na centralne sadràje.

Uz Ju`ni bulevar, Bulevar kraqa Aleksandra, ulicuDimitrija Tucovi}a, kao i uz ulicu 14. decembra, koji pre-ko teritorije celine 6 povezuju tradicionalni centar iobodne delove grada, planirana je ve}a koncentracija cen-tralnih aktivnosti sa stanovawem, u tipu izgradwe kojiafirmi{e bulevarski karakter ovih ulica, sa visinamaobjekata koje odgovaraju segmentu Bulevara u kojem se nala-ze. Isto se odnosi i na popre~nu arteriju prostora celine6, ulicu Maksima Gorkog.

Za blokove u zale|u ovih saobra}ajnica planirana jetransformacija u blokove kompaktnog, individualnog ime{ovitog tipa, prema ve} zapo~etim procesima transfor-macije koje treba konsekventno dovr{iti. Nivo urbanite-ta u pogledu tipa bloka, procenta izgra|enosti, kapacite-ta i visine objekata treba da opada od granice teritorijesa centrom Beograda (Ruzveltova, Vra~arski plato) ka pe-riferiji (Lion) i od pomenutih glavnih ulica ka unutra-{wim delovima prostora izme|u wih. Opadawe nivoa urba-niteta ne odnosi se na kvalitetno re{avawe objekata i di-menzionisawe javnih prostora, pre svega skverova, trgovai parkova kao obele`ja identiteta pojedinih ambijenata.

Bulevar kraqa Aleksandra

Funkcionalna i ambijentalna ki~ma ovog prostora jeBulevar kraqa Aleksandra, koji svojom grebenskom dispo-zicijom u odnosu na padine Bulbulderskog i ûburskog po-toka (ulice Dimitrija Tucovi}a i Ju`ni bulevar), ~inidominantnu morfolo{ku celinu neposredne i {ire gravi-tacije. U tom kontekstu, u daqoj razradi, treba planiratiodgovaraju}e objekte i sadràje, ne samo komercijalnog ka-raktera ve} i sadràje centralnih, kulturnih i javnih ak-tivnosti, kao i kontaktne javne pe{a~ke prostore na is-taknutim raskrsnicama gradskog zna~aja. Trasom Bulevarakraqa Aleksandra planira se sredi{we povr{insko vo|e-we gradskog kapacitetnog {inskog sistema tipa LRT.

Neimar

Neimar je podru~je individualne stambene izgradwe ustatusu prethodne za{tite, u GP definisan kao trajno do-bro Beograda. To je jedan od ambijentalno najvrednijihprostora u Beogradu, koji treba planerski usmeriti ka po-èqnim mogu}nostima razvoja, odnosno dogradwe u okvirupostoje}eg ambijenta koja ne}e ugroziti celinu. Tipologi-ja izgradwe neimarske padine treba da postane model tran-sformacije postoje}ih partajskih blokova. Obodni bloko-vi Neimara, prema Kara|or|evom parku, transformi{u seu me{ovite blokove sa kompaktnim delom bloka orijenti-sanim ka parku.

Kara|or|ev park

Najstariji park u Beogradu, definisan u GP kao fik-sni element zelenila i trajno dobro Beograda, treba mak-simalno za{tititi i urediti kao jedan od elemenata iden-titeta grada. Mogao bi biti predmet posebnog projekta.

Transformacija partaja na padini ka Ju`nom bulevaru

Model rekonstrukcije za ovaj gradski kraj ograni~en jerealnom situacijom na terenu, zakonskom regulativom imogu}nostima samih stanovnika ili vlasnika. Osnovniplanerski ciq je da se ovaj prostor pretvori u oblik iz-gra|enosti koji bi pretendovao da bude sli~an Neimaru.Geografske i morfolo{ke vrednosti cele padine ka Ju-`nom bulevaru o~ito nude takvu mogu}nost. Budu}a izgrad-wa treba da se bazira na zgradama tipa gradske vile sapredba{tom i klasi~ne forme ugra|ene ili slobodne zgra-de na regulaciji visine ne ve}e od tri ili ~etiri nivoa saure|enim parcelama i stvarawem ovih zelenih prostora.Uslov je osloba|awe unutra{wosti bloka od postoje}e iz-gradwe i bitno smawewe broja malih stanova.

ûbura

Do pre desetak godina autenti~an primer ambijenta iarhitekture gradske periferije u nekoliko proteklih go-


dina pretrpeo je zna~ajne promene unutar svoje strukture usmislu smawenog u~e{}a stanovawa u odnosu na poslovawe.Unutra{wa dvori{ta, koja su bila vaàn resurs za revita-lizaciju ûbure, izgra|ena su i onemogu}en je ranije pla-niran koncept pasaà i unutra{wih pjaceta. Potrebno jeza ovaj prostor formirati poseban projekat koji }e na {i-rem planu da povrati ambijent ûbure, vrati stanovnike ivrste delatnosti koje su obeleàvale ovaj prostor. Detaq-nijom planskom razradom treba definisati realne usloverevitalizacije, sa ciqem da se spre~i nekontrolisanapromena strukture, uz obezbe|ewe prostora za odgovaraju}uorganizaciju grada.

Kaleni}

Prostor Kaleni} pijace od Kursuline ulice do uglaWego{eve i ulice Maksima Gorkog treba da ostane tradi-cionalna gradska pijaca preko koje se ovaj kraj grada iden-tifikuje u mapi grada. Planira se pokrivena gradska tr-`nica sa podzemnom garaòm. Prostor izme|u tr`nice izgrade op{tine Vra~ar je budu}i trg koji spaja Wego{evuulicu i ulicu Maksima Gorkog.

Prostor ispred kafane „Kaleni}", na potezu ulicaTrnske i Baba Vi{wine, sa skverom ka Golsvordijevoj uli-ci, zna~ajan je urbani motiv ovog dela grada koji svakakotreba o~uvati uz prilago|avawe skvera novim saobra}ajnimpotrebama. Posebno pa`qivo treba tretirati vezu Trnskeulice sa ulicom Maksima Gorkog kao va`nog saobra}ajnogpoteza, a da se pri tom ne naru{e zate~ene vrednosti ambi-jenta.

U osovini Trnske ulice, na drugoj strani skvera je po-stoje}a razgra|ena i nedovr{ena strana Krunske ulice odGolsvordijeve i Baba Vi{wine, sve do Kursuline. Plani-ra se formirwe nove gradske fasade od zgrada visine dopet etaà kao zavr{etak vizure iz Bulevara kraqa Alek-sandra kroz Trnsku.

Ju`ni bulevar

Ova ulica je gradskog zna~aja, saobra}ajno i regulacio-no definisana i delimi~no izvedena. Potrebno je sagle-dati kontaktne blokove i mogu}nosti da se jedinstvenimre{ewem sagledaju segmenti Bulevara razli~itog tipa iz-gra|enosti i poveù u celinu prepoznatqivog karaktera.

Crveni krst

Postoje}i sadràji kulture (pozori{te, bioskop), kaoi istaknut poloàj na grebenu, afirmi{u ovaj prostor kaobudu}i centar za ovaj deo grada. Daqom planskom razradom,za delove kontaktnih blokova orijentisanih ka Crvenomkrstu, treba predvideti ve}i udeo komercijalnih aktivno-sti, ve}u spratnost, omogu}iti vizure na crkvu (crkvu sv.Antuna u Bregalni~koj ulici) i formirawe jasno artiku-lisanog javnog prostora. Vozarev krst, kao obele`je iden-titeta ovog prostora, treba sa~uvati i re{ewem afirmisa-ti, uz zadràvawe postoje}eg kvalitetnog zelenila.

Novo grobqe

Planirana je za{tita i rekonstrukcija ovog kompleksai wegovo ukqu~ivawe u sistem zelenila, kako bi se afir-misao i wegov parkovski karakter. Daqom planskom razra-dom treba ispitati mogu}nost da se zeleni prostor Novoggrobqa poveè preko komunalnih kompleksa u susednoj ce-lini Zvezdara (11) sa Zvezdarskom {umom.

Raskrsnica kod Bogoslovije

Ruzveltova ulica kao novi gradski linearni potez ve}ekoncentracije centralnih aktivnosti koji povezuje centarBeograda i novi centar Ada Huja na obali Dunava opisanaje u celini 4. Ve}a koncentracija komercijalnih delatno-sti i aktivnosti centara planirana je na raskrsnici Mi-je Kova~evi}a (produètak Ruzveltove i ul. Partizanskiput kod Bogoslovije. Zbog istaknutog poloàja ove lokaci-je treba predvideti odgovaraju}i javni prostor i reprezen-tativno oblikovawe objekata.

Ulica Dimitrija Tucovi}a

Ulica Dimitrija Tucovi}a ima sli~nu ulogu i zna~ajkao Bulevar kraqa Aleksandra za celine 6 i 2, samo na lo-kalnom nivou, za podru~je oko Bulbulderskog potoka.Detaqnom planskom razradom treba uskladiti tran-sformaciju i razvoj kontaktnih delova blokova sa levei desne strane ulice, kako bi ulica dobila celovit ka-rakter bulevara, sa mogu}im specifi~nostima na poje-dinim segmentima.

Objekti u ulici Dimitrija Tucovi}a visinom i obli-kovawem treba da reprezentuju wen bulevarski karakter.

Transformacija partaja na padinama ka ulici DimitrijaTucovi}a

Planirana je transformacija postoje}ih partaja u blo-kove individualnog stanovawa i me{ovite blokove.

Unutra{wi magistralni prsten (UMP)

Izme|u celina 6 i 12 planirana je trasa UMP. U daqojplanskoj i projektnoj razradi ovog poteza mora se defini-sati program i na~in ukr{tawa sa ulicom Dimitrija Tu-covi}a, Bulevarom kraqa Aleksandra i ulicom VojislavaIli}a.

Distributivni prsten oko centra Beograda

Na isto~noj granici ovog podru~ja planirana je izgrad-wa îngrijine ulice kojom se Bulevar kraqa Aleksandrai ulica Gospodara Vu~i}a povezuju sa ulicom DimitrijaTucovi}a, kao deo distributivnog saobra}ajnog prstenaoko blokova uèg centra Beograda.

Infrastruktura

Celine Novo grobqe, Bulevar, Neimar (6) i Lion, Ju-`ni Bulavar (12) su jedinstvena podru~je sa stanovi{taopremawa vodovodom i kanalizacijom. Postoji izgra|enavodovodna mreà. Za poboq{awe snabdevawa potrebno jeizgraditi primarni vodovod ∅ 700 – ∅ 500 od CS „Vra~aráá" do Makenzijeve ulice, rekonstruisati mreù i objektevodovoda. Kanalizaciona mreà je izgra|ena po op{temsistemu i usmerena na dva sliva – sliv Ju`nog bulevara iBulbulderski sliv. Potrebno je dograditi kolektore pri-marnog sistema u Ju`nom bulevaru i ulici Vojvode Branei izvesti tunelsku vezu od ulice Dimitrija Tucovi}a doDunava.

7.1.10. Savski amfiteatar, Prokop (7)

Savski amfiteatar predstavqa deo starog centra Beo-grada, kojim je obuhva}ena vra~arska padina od Vra~arskogplatoa do starog èlezni~kog mosta i autoputa do Autoko-mande i deo celine kojom su od u{}a Top~iderske reke doautoputa i Autokomande obuhva}eni Beogradski sajam, sa-dràji delatnosti du` Bulevara vojvode Mi{i}a i èle-zni~ka stanica „Beograd Centar". Ova celina ima najve}eprostorne potencijale za izgradwu novih centralnih, ko-mercijalnih i javnih sadràja u centru Beograda.

Savski amfiteatar i deo novobeogradskog centra na le-voj obali Save

Teritorija Savskog amfiteatra i dela novobeograd-skog centra sa druge strane reke se u po~etnoj fazi jedin-stveno re{avaju, kao budu}i gradski centar najvi{eg ran-ga, putem me|unarodnog konkursa, kako bi se uspostavilalogi~na vizuelna i kontekstualna veza izme|u poteza jav-nih prostora beogradske i novobeogradske strane, bez ob-zira na razli~ite mogu}nosti i kasnije nezavisne faze re-alizacije i posebne konkurse u dva dela budu}eg centra.Primewuje se uskla|en tip izgradwe na obe obale koji }eartikulisati specifi~nosti tipologije beogradskog i no-vobeogradskog centralnog jezgra, kao i kvalitetne i dobrodimenzionisane javne prostore, sa obaveznim u~e{}em par-kova i drvoreda. Povr{ina otvorenih javnih prostora naobe strane (ulice, trgovi, skverovi, parkovi, kejovi) je oko


50% cele teritorije. Prostor na obe obale je namewenposlovawu i ekskluzivnom stanovawu, sa odnosom povr-{ina 1:1.

Objekti kulture i obrazovawa nacionalnog i gradskogzna~aja treba da na|u svoje mesto u okviru Savskog amfite-atra, ali i novobeogradske strane. Obale Save povezuju seniskim pokretnim mostom koji se otvara u zoni plovnogputa, ili trajektnom vezom u prvoj fazi.

U Savskom amfiteatru je planiran novi savski bule-var, ~ija }e se ta~na dispozicija definisati u daqoj raz-radi, a koji treba da se poveè sa Kara|or|evom i ulicomSlobodana Penezi}a Krcuna, postoje}im autoputem, èle-zni~kom stanicom „Beograd Centar" i Beogradskim sajmomi Bulevarom vojvode Mi{i}a u zoni iza Sajma.

Zadràna su kao trajno re{ewe ~etiri koloseka i po-stoje}a ~eona stanica u funkciji regionalne, odnosnogradske èleznice, sa spu{tawem koloseka ispod nivoaterena. Za dva koloseka oko Kalemegdana, koja se privre-meno zadràvaju za interventne slu~ajeve, treba obezbe-diti prostor odgovaraju}im re{ewem regulacije. Oni }ebiti iskqu~eni posle povezivawa èlezni~ke mreè upristani{tu i na Karaburmi preko obilazne veze kodVin~e.

Pravci ulica Durmitorske, Vi{egradske, Milo{a Po-cerca, Vojvode Milenka, preko ulice Slobodana Penezi}aKrcuna produène su regulacionim re{ewem u zonu Sav-skog amfiteatra do obale Save, kao jedan od uslova budu-}eg formirawa blokovske strukture. Izgradwa u pravcuTerazijske terase podre|ena je realizaciji odgovaraju}ihvizura i funkcionalne veze terazijskog grebena i prioba-qa. Visina objekata je do P+5, jer se podru~je nalazi u zo-ni za{ti}enih vizura, definisanih Kartom trajnih doba-ra Beograda.

Kara|or|eva

Planirana je rekonstrukcija Kara|or|eve ulice kojatreba da obezbedi saobra}ajni profil za ~etiri trake itramvaj, kao i rekonstrukcija kontaktnih blokova uz Bran-kov most koji su potencijalno dobra lokacija za sadràjejavne namene nacionalnog zna~aja (opera).

Centri specijalizovane namene – Klini~ki centar, fa-kulteti

Za komplekse specijalizovanih centara planirano jezadràvawe karaktera paviqonske izgradwa sa maksi-malnim zadràvawem postoje}eg kvalitetnog zelenila iotvorenih prostora. Detaqno planerski treba preispi-tati odnos kompleksa Klini~kog centra i budu}e saobra-}ajnice UMP. Postoje}i zeleni kompleks Veterinarskogfakulteta uz autoput, gde je ina~e teren lo{eg kvaliteta,zadràva se.

Sajam

Planirano je ure|ewe i pro{irivawe kompleksa Sajma,odnosno sajamskih funkcija u zoni petqe sa povezivawemsa Savskim amfiteatrom. Komercijalne delatnosti za ovunamenu iskqu~uju stanovawe.

Izlazak Terazijske terase u Savski amfiteatar

Izlazak Terazijske terase u Savski amfiteatar trebare{iti sagledavawem re{ewa rekonstrukcije blokova uKara|or|evoj i Savskom amfiteatru. Uslov za realizacijuovog prostora je izme{tawe, odnosno redukcija funkcijapostoje}e autobuske stanice.

Za{tita vizura

Vizure sa Beogradske tvr|ave na Avalu, definisane uKarti trajnih dobara, iskqu~uju izgradwu objekata ublokovima zapadnog Vra~ara koji bi ih ugrozili. Pri-likom detaqnije razrade, ili izdavawa uslova na osnovuvaè}e planske dokumentacije, ugroènost vizura trebaproveriti.

Nova èlezni~ka stanica „Beograd – Centar"

Na ju`nom delu ovog podru~ja u izgradwi je nova èle-zni~ka stanica „Beograd – Centar" u Prokopu. Woj }e se,prema planskoj dokumentaciji, u narednom periodu prila-goditi postoje}i i izgraditi novi saobra}ajni objekti.Povezivawe stanice sa autoputem, prelaz „transverzale"preko autoputa i wena veza sa Bulevarom JA, povezivawestanice sa javnim saobra}ajem gradskim, me|ugradskim,prigradskim i gradskim autobuskim linijama, veza sa ae-rodromom, veza sa tramvajem i budu}im metro linijama, anaro~ito razvoj prilaza pe{aka i biciklista, prioritet-ni su zadaci za ovaj prostor. Problem stanice „Beograd –Centar" je da je locirana odvojeno od standardnog i aktiv-nog gradskog tkiva i da u wenoj blizini nema koncentra-cije stanovawa i poslovnih aktivnosti. Kori{}ewem gor-wih etaà stani~nih betonskih plo~a iznad pristupnog iperonskog nivoa, moè se obezbediti izme|u 100 i 200 hi-qada kvadrata poslovnog prostora. Me|utim, to nije do-voqno za urbano i ekonomsko funkcionisawe ovako va-`nog komunikacionog ~vora. Velikim projektom, odnosnodetaqnijim urbanisti~kim planom, potrebno je preispita-ti realne mogu}nosti funkcionalnog i reprezentativnogoblikovawa i locirawa razli~itih centralnih aktivno-sti i stanovawa u neposrednoj blizini stanice.

Postoje}a èlezni~ka stanica

U ovom podru~ju nalaze sa vrlo va`ni saobra}ajniobjekti gradskog i regionalnog zna~aja. Lokacija postoje-}e èlezni~ke stanice osloba|a se od objekata u funkcijièleznice uz zadràvawe i prilago|avawe samo nekolikokoloseka za gradsko-prigradsku putni~ku stanicu. Kolose-ci su u podzemnom nivou, kako bi se obezbedila povr{in-ska veza Savskog amfiteatra sa zale|em.

Postoje}a autobuska stanica

Teritorija na kojoj se danas nalazi autobuska stanicapotencijalno ima izuzetne lokacijske vrednosti kao budu-}i prostor izlaska Terazijske terase u Savski amfiteatari deo budu}eg novog centra Beograda na Savi. Za razvoj ipuni program autobuske stanice GP je definisao lokaci-ju uz èlezni~ku stanicu Novi Beograd. Me|ugradsko-pri-gradska autobuska stanica i prigradski terminali na sa-da{woj lokaciji se zadràvaju do po~etka realizacije pla-niranih sadràja u Savskom amfiteatru.

Infrastruktura

Za potrebe postoje}e vodovodne mreè u sektoru potreb-no je rekonstruisati objekat primarnog sistema, CS „Vra-~ar áá" i rekonstruisati distributivnu mreù koja sadanema dovoqan kapacitet. Postoji izgra|ena kanalizacionamreà. Potrebno je rekonstruisati sekundarnu mreù iizgraditi objekat primarnog sistema – tunel Hitna pomo}– \. \akovi}a, za prebacivawe upotrebqenih voda iz sav-skog sliva u dunavski.

7.1.11. Veliko ratno ostrvo (9)

Ade na u{}u Save u Dunav, Veliko i Malo ratno ostrvoi nekoliko sprudova ~ine jedinstvenu hidrogeolo{ku tvo-revinu i prire~ni i {umski vla`ni ekosistem, ostataknekada{wih vla`nih stani{ta Dunava, neponovqiv ele-ment prirode u centru grada, prethodno su za{ti}ene kao„op{te dobro od izuzetnih prirodnih vrednosti" pod za-jedni~kim imenom „Veliko ratno ostrvo".

Sme{teno izme|u dva istorijska jezgra, Beogradske tvr-|ave i Zemunskog sredwovekovnog utvr|ewa, nalazi se napravcu najva`nijih gradskih vizura sa Dunavskog puta. Ve-liko ratno ostrvo, zabeleèno na starim kartama i gravi-rama, jeste nezaobilazni element istorijske slike i pro-stornog identiteta Beograda i Zemuna. To je jedan od naj-va`nijih prostora grada sa kojim se Beograd identifiku-je i u skladu sa tim uìva urbanisti~ku za{titu.


Na pravcu me|unarodnih plovnih puteva, potencijalnoizvori{te vodosnabdevawa, prirodno mrestili{te i sta-ni{te retke i ugroène flore i posebno ornitofaune,ìva tvorevina koju reke i daqe oblikuju i na kojoj se mo-gu pratiti kompleksni prirodni procesi, ono zavre|uje dabude, kao takvo, pod posebnim reìmom za{tite i kori-{}ewa.

Na osnovu prethodnih istraìvawa ve}eg broja stru~-nih institucija i predloga Zavoda za za{titu prirode Sr-bije, Generalni plan utvr|uje za Veliko ratno ostrvo sta-tus javnog i trajnog dobra i fiksni je element sistema ze-lenila.

Na osnovu navedenih ~iwenica i stru~nog predloganadle`ne institucije, za podru~je Velikog ratnog ostrva,na osnovu Zakona o za{titi ìvotne sredine i Zakona okulturnim dobrima, done}e se pravni akt o za{titi pro-stora kao „predela izuzetnih odlika" i „znamenitog mesta"kojim }e se utvrditi wegova namena, reìmi i zone za{ti-te i uslovi kori{}ewa i obaveze staraoca javnog dobra.

Generalnim planom Veliko ratno ostrvo namewuje se zaza{titu prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti, re-konstrukciju tradicionalne plaè „Lido", rekreaciju uprirodnom ambijentu, za{titu potencijalnog izvori{tavodosnabdevawa i prirodnog mrestili{ta, uz po{tovaweuslova koji proisti~u iz me|unarodnih obaveza u vezi plov-nih puteva i uz primenu kriterijuma odrìvog razvoja.

Programskim razvojnim dokumentom i urbanisti~kimplanom (posebne namene) koji }e uzeti u obzir predloge iinterese zainteresovanih subjekata razvoja i korisnikadobra i koji }e se doneti na osnovu odredbi GP i pravnogakta o za{titi, utvrdi}e se i posebni uslovi kori{}ewa iure|ewa ada, odnosi pojedinih namena, koje se moraju za-snivati na dodatnim stru~nim istraìvawima, posebnohidrogeolo{kim i ekolo{kim analizama uticaja na ì-votnu sredinu i predmet za{tite.

Svi prate}i objekti, aktivne povr{ine i sportski te-reni treba da budu podignuti pod posebnim uslovima, uskladu sa za{titom ~isto}e vodonosnih slojeva, dobrouklopqeni u prirodni ambijent, neuo~qivi sa Kalemegda-na i Gardo{a i u {to ve}oj meri samoodrìvi. Re{avaweinfrastrukturnih potreba vr{i}e se, pre svega, alterna-tivnim na~inima. Na taj na~in, ovo }e biti i pokazni cen-tar za napredne i odrìve tehnologije kori{}ewa prirod-nog prostora. Veza Velikog ratnog ostrva sa zemunskom inovobeogradskom obalom je preko plovnih objekata i se-zonskim pontonskim mostom. Pristan za mawe brodoveplanirati na severnoj, dunavskoj strani ostrva i u zonisportsko-rekreativnih sadràja.

îtav kompleks Velikog ratnog ostrva treba da se raz-vija na osnovu posebnih stru~nih provera, analize uticajai konkursa, ukqu~uju}i i mogu}i me|unarodni nivo.

7.2. Sredwa zona

Sredwu zonu ~ine slede}e urbanisti~ke celine:– Karaburma, Ada Huja (10), – Zvezdara (11), – Lion, Ju`ni bulevar (12), obra|eno u ta~ki 7.1.9,– Du{anovac, [umice, Kowarnik (13), – Vo`dovac (14),– Bawica (15), – Sewak, Dediwe, Top~ider (16), – Rakovica (17),– Banovo Brdo (18), – Ada Ciganlija (19), – Posavski deo Novog Beograda (20),– Beànija (21) i – Gorwi Zemun (22).

7.2.1. Karaburma, Ada Huja (10)

Teritoriju celine ~ini prostor priobalnog pojasa Du-nava sa Adom Hujom, zatim potez od Pan~eva~kog mosta doOmladinskog stadiona, ukqu~uju}i i stadion i potez odPartizanske ulice do Mirijevskog potoka ukqu~uju}i Sta-

ru i Novu Karaburmu. U ovoj urbanisti~koj celini jasno seizdvajaju {iri priobalni pojas Dunava sa Adom Hujom istambene celine Stara i Nova Karaburma.

Najvredniji potencijal za budu}i razvoj ove celine jeprostor gde se ovaj deo grada spu{ta na reku, izme|u Vi-{wi}eve ulice i obale Dunava, koji je danas najve}im de-lom neizgra|en. Prirodna ograni~ewa u ovoj celini su ak-tivna klizi{ta na padinama Zvezdare i nesanirana depo-nija Ada Huja.

Transformacija postoje}eg tkiva

Stara Karaburma je predratno predgra|e Beograda sanepravilnom, krivudavom, strmom uli~nom mreòm i sazbijenom nièspratnom prete`no stambenom izgradwomkoja ne zadovoqava savremene standarde stanovawa. Pro-stor treba planski regulisati kao bolokove individualneizgradwe, prilago|ene nestabilnom terenu. S obzirom nakonfiguraciju terena i istaknutost u silueti grada sa Du-nava, treba dati i uslove oblikovawa padine orijentisaneka Dunavu.

Novo naseqe Karaburma je jedna od prvih posleratnihplaniranih i izgra|enih stambenih celina u Beogradu, saobjektima razli~ite tipologije i visine, opremqena po-trebnim prate}im funkcijama i sadràjima stanovawa.Budu}im intervencijama postoje}i standard kori{}ewaprostora (infrastruktura, parkinzi, javni prostori, zele-nilo, {kole, obdani{ta, sportski tereni) moè se samounapre|ivati. Kompaktne zelene povr{ine unutar blokovasu kvalitet tipologije izgradwe ove zone, pa nije mogu}aizgradwa u okviru wih. Parcelaciju treba izvr{iti takoda parcela stambenog objekta (ili grupacije stambenihobjekata, ako druga~ije nije mogu}e) obuhvata i pripadaju}eslobodne zelene prostore i povr{ine za parkirawe. Tran-sformacija dela stambenih objekata u poslovne moè sedozvoliti uz glavne saobra}ajne pravce, i to iskqu~ivo uniìm etaàma. Za najstarije stambene blokove paviqon-skog tipa planirana je revitalizacija, dodatno infra-strukturno opremawe i dogradwa liftova u ciqu poboq-{awa uslova stanovawa. Sve intervencije se planiraju zablok, a izvode jedinstveno za pojedina~an objekat. Pri tomse moraju po{tovati op{ti uslovi dati za odre|enu tipo-logiju tkiva, kao i uslovi koji se odnose na ambijent istandarde kori{}ewa prostora.

Novi centar Ada Huja

Ovim GP definisano je re{ewe priobalnog prostoranizvodno od Pan~eva~kog mosta tako da omogu}i funkcio-nisawe Luke „Beograd", a da se dimenzionisawe planira-ne lokoteretne stanice i prate}ih sadràja izvr{i u de-taqnijoj planskoj razradi u skladu sa wenom ulogom, pr-venstveno u funkciji Luke i postoje}ih privrednih sadr-àja u ovom delu Beograda. Nisu planirane nove privred-ne i proizvodne povr{ine, osim u funkciji robno-tran-sportnog centra izme|u Luke i lokoteretne stanice. Upriobalnom pojasu, izme|u lokoteretne stanice i Dunava,planirana je koncentracija centralnih sadràja, odnosnospecijalizovanog centra na obali Dunava, gradskog zna~a-ja. Ovaj centar treba da ima vezu sa stambenim zale|em (sacentrom Karaburme, Diqskom ulicom, Mirijevskim bule-varom i ulicom Vojvode Micka), ali i sa {irim gradskimprostorom koje }e se ostvariti preko Ruzveltove ulice iulice 29. novembra. Ure|ewem Dunavskog keja kao zelenogpoteza, ovaj centar treba da bude povezan sa sportsko-re-kreativnim kompleksom na Adi Huji. S obzirom na istak-nut poloàj na obali Dunava i ulogu u formirawu siluetegrada, karakter objekata je reprezentativan a visina netreba da ugrozi vizure sa Dunava na Zvezdaru, odnosno saMili}evog brda na Novi Beograd i Zemun. U okviru cen-tralnih sadràja mogu}i su i specifi~ni oblici stanova-wa (poslovno, apartmansko), kao i stacionarni ugostiteq-ski sadràji. Zbog zna~aja ovog prostora u GP se predlaèda prostor Ade Huje bude predmet jednog od velikih proje-kata Beograda, odnosno predmet javnog konkursa.


Lokoteretna stanica

Na ovom podru~ju planirana je izgradwa lokoteretne iputni~ke stanice „Karaburma". U proteklom periodu, odranijih planova za lokoteretnu stanicu „Karaburma", rea-lizovana je samo èlezni~ka tunelska veza stanice na pod-ru~ju nizvodno od Pan~eva~kog mosta, sa èlezni~kim tu-nelom Vukov spomenik – Pan~eva~ki most. Ve}ina ostalih,ranije planiranih sadràja robno-transportnog centra iindustrijske zone na prostoru Ade Huje, nije realizovana.U daqoj detaqnijoj planskoj razradi treba definisati no-ve kapacitete lokoteretne stanice, mogu}nost gradwe de-nivelisanih koloseka i ostalih prate}ih sadràja, takoda se, u funkcionalnom i ambijentalnom smislu, poveùsadràji budu}eg centra sa zale|em uz Vi{wi~ku ulicu.

Transformacija postoje}ih objekata privrede

Postoje}i privredni kompleksi u zoni Vi{wi~ke uli-ce i na Adi Huji planirani su za transformaciju u cen-tralne aktivnosti.

Sportsko-rekreacioni centar Ada Huja

Zelenilo po{umqene Ade Huje i rukavca je u GP defi-nisano kao fiksni elemenat zelenila i trajno dobro Beo-grada. To zna~i da }e za{ti}eno zelenilo, pre svega posto-je}e, biti dominantan sadràj ovog prostora kojem trebada se prilagode svi drugi sadràji. Pasivni oblici re-kreacije i odgovaraju}e ure|ewe prostora se podrazumevaju.Prostor je planiran za sportsko-rekreacioni centar AdaHuja za motonauti~ke sportove i kartodrom, uz mogu}nostformirawa mawe marine. Prostor planiran za sportsko-rekreacioni centar je oko 10 ha.

Privredna zona Ada Huja

Ada Huja se delom povr{ine uz Pan~eva~ki most vezujeza aktivnosti Luke „Beograd" i ovim se planom tretirakao integralno podru~je u kojem }e se odvijati iste ilisli~ne aktivnosti vezane za robno-transportne i skladi-{ne delatnosti. Isto~ni deo zone, u kojem je sme{tena fa-brika hartije, ostaje kao privredno podru~je. Sredi{wiprostor ranije planirane privredne zone sada je namewencentralnim sadràjima. Povr{ina zone se umawuje u odno-su na postoje}e stawe i iznosi oko 38 ha.

Spontana izgradwa

Zone spontane izgradwe na nepovoqnim terenima, tere-nima uz kompleks Zvezdarske {ume, naro~ito uz ulicu Par-tizanski put treba preispitati u daqoj planskoj razradi iutvrditi da li je mogu}e wihovo zadràvawe, s obzirom nato da ova gradwa ugroàva ambijentalne vrednosti Zvezda-re kao trajnog dobra Beograda. U kontekstu ugroàvawa ne-posrednog okruèwa treba preispitati i zonu spontanenadgradwe u jednom delu otvorenih blokova uz Diqsku ulicu.

Saobra}aj

Izme|u obale Dunava i lokoteretne stanice planiranaje nova Dunavska ulica za vezu Pan~eva~kog mosta i spoq-ne magistralne tangente (SMT), kojom }e se saobra}aj izsevernih uvodnih pravaca i dunavske privredne zone, u od-nosu na gradsko jezgro, usmeravati obodno ka SMT i auto-putu. U zoni Ade Huje planiran je koridor za budu}i novidrumski most preko Dunava. U koridoru Vi{wi~ke ulice,prema nasequ Mirijevo, planirana je u prvoj fazi izgradwatramvajske pruge, a u daqim planskim periodima i izgradwasavremenog kapacitetnog {inskog sistema tipa LRT.

Infrastruktura

Planirano je jedinstveno re{avawe vodovodne i kana-lizacione mreè za celine 10, 25 i 26. U ovim celinama jeuglavnom izgra|ena vodovodna mreà. Potrebno je dogra-diti deo sekundarne mreè, izgraditi primarni cevovodF 400 od CS „Pionir" do Mirijeva, rekonstruisati CS

„Pionir" i formirati áâ visinsku zonu u Mirijevu (sek-tor 26). Potrebno je, tako|e, izgraditi rezervoare á i áá vi-sinske zone u sektoru 25, izgraditi crpnu stanicu na re-zervoaru á zone i dograditi cevovod F 500 od Vi{wi~keulice. U celinama postoji izgra|ena kanalizaciona mreàseparacionog tipa. Potrebno je izvr{iti rekonstrukcijui dogradwu nove mreè.

7.2.2. Zvezdara (11)

Najve}i deo celine Zvezdara (11) zauzima najvi{a pri-rodna morfolo{ka celina Zvezdare u neposrednom zale|ucentralnog podru~ja grada, sa visinom od preko 200 metaranadmorske visine (nekada zvano brdo Visoki Vra~ar, sanajvi{im vrhom od 262 mnv). Ova celina je okruèna grad-skim saobra}ajnicama – ulicama Mije Kova~evi}a i Gro-bqanskom prema centru grada, ulicom Partizanski putprema Karaburmi, ulicom Baje Sekuli}a prema Bulbulderu.Ona obuhvata Gradsku bolnicu, Cvetkovu pijacu i Sport-ski centar „Zvezdara", dodiruje se na prevoju Zelenog brdasa naseqem Mali Mokri Lug, grani~e}i se Volginom uli-com i sa Mirijevom do ulice Partizanski put.

Dominantna funkcija ove urbanisti~ke celine je park{uma sa izletni~kim i sportsko-rekreativnim aktivno-stima. U okviru ovog prostora nalaze se specifi~ni nau~-no-istraìva~ki kompleksi. Nekontrolisanim i ne-planskim zauzimawem {umske povr{ine za izgradwu, park--{uma Zvezdara je ugroèna sa svih strana izgra|enog okru-èwa. Prioritet u celini Zvezdara (11) je za{tita park--{ume od daqeg degradirawa.

Park-{uma Zvezdara

Zbog ambijentalnog, simboli~nog i ekolo{kog zna~ajaza grad, park {uma Zvezdara je u GP definisana kao trajnodobro sa fiksnim delovima zelenila. U skladu sa tim datje predlog da se pokrene postupak za za{titu predela. Sta-tus za{ti}enog predela treba da odredi granice i uslovekori{}ewa park-{ume. Planirana osnovna namena Zvezda-re je park-{uma i izleti{te sa sportsko-rekreativnim ak-tivnostima. U {umi treba obnoviti i dopuniti zeleni ma-siv zasadima kvalitetnog drve}a i oblikovati ga premaprojektu predela, koji treba da istakne ulogu Zvezdare u si-lueti grada. Treba osmisliti pristupe {umi iz razli~i-tih delova grada, vidikovce i razli~ite nivoe pejza`nogure|ewa. Izgradwa na klizi{tima je iskqu~ena. Treba is-pitati mogu}nost povezivawa {ume i Novog grobqa zele-nilom koje ne mora biti javnog karaktera, jer bi se na{lou okviru komunalnih povr{ina, ali bi imalo funkcional-nu vrednost.

Spontana stambena izgradwa u {umi i po obodu

Daqom planskom razradom celine kompleksa {ume tre-ba definisati uslove kori{}ewa i kompatibilne namene,tako da }e se tek na nivou detaqnijeg plana odrediti ko-na~an status, zadràvawe ili uklawawe postoje}ih objeka-ta i povr{ina koji su u nesaglasnosti sa osnovnom name-nom park-{ume i karakterom za{ti}enog podru~ja. U tomplanu razli~it tretman treba da imaju povr{ine i objektiu kojima stanuju starosedeoci u odnosu na objekte u okviruspontano nastalih naseqa koja su ugrozila ovaj prostor,naro~ito u zonama klizi{ta i uz ulicu Partizanski put.

Specijalizovan nau~ni centar

Na zaravwenoj povr{ini, na jugozapadnoj padini {um-skog dela Zvezdare, izgra|ena je vi{espratna konstrukcijanau~nog centra, ~ija je daqa izgradwa prekinuta. Ovim GPzadràva se izgra|eni objekat sa prvobitno odre|enom na-menom, uz uslov da u daqoj realizaciji udeo zelenila u kom-pleksu bude dominantan.

Kompleks astronomske opservatorije definisan je GPkao trajno dobro Beograda, odnosno celina epohe moderneu reìmu delimi~ne za{tite. Za ovaj prostor treba plani-rati o~uvawe postoje}ih arhitektonsko-urbanisti~kihvrednosti uz revitalizaciju postoje}ih objekata.


Pro{irewe bolni~kog kompleksa

Pro{irivawe bolni~kog kompleksa planirano je naneizgra|enim povr{inama u tipu paviqonske izgradwe. Doprivo|ewa nameni mogu}e je privremeno kori{}ewe ovihpovr{ina kao parkovskih.

Unutra{wi magistralni prsten (UMP)

Zapadnom granicom ovog podru~ja, na potezu Severnibulevar, planirana je izgradwa unutra{weg magistralnogprstena (UMP) ~iji }e programski i prostorni elementibiti definisani u narednim fazama izrade planske i teh-ni~ke dokumentacije.

Infrastruktura

Na delu celine, uz Severni bulevar, potrebno je izvr-{iti pro{irewe kompleksa rezervoara za vodu „Pionir".Za potrebe dela celine, uz Severni bulevar, potrebno je iz-vr{iti rekonstrukciju kanalizacione mreè i zavr{itiizgradwu kolektora u Severnom bulevaru.

7.2.3. Du{anovac, [umice, Kowarnik (13)

Celina obuhvata deo op{tine Vo`dovac – od Autoko-mande do ulice Vojislava Ili}a, izme|u ulice GospodaraVu~i}a i autoputa Beograd – Ni{, odnosno deo op{tineZvezdara – izme|u ulica Vojislava Ili}a, Gospodara Vu~i-}a i autoputa sa delom zvezdarske padine uz Bulevar kraqaAleksandra – od Cvetkove pijace do raskrsnice sa Usta-ni~kom.

Prirodne pogodnosti terena (grebenska dispozicija,blago nagnuti tereni ju`ne i jugozapadne orijentacije) ipoloàj ove urbanisti~ke celine u odnosu na tradicio-nalne saobra}ajne pravce – Bulevar kraqa Aleksandra iBulevar JA, uslovili su predratno intenzivno naseqavaweorganizovano kao partaje i porodi~na stambena izgradwa,koja je i danas prisutna u ve}oj meri, ali je proèta par-cijalnim rekonstrukcijama mawih celina sa vi{esprat-nom stambenom izgradwom.

Prioritet budu}eg razvoja ove teritorije je formiraweatraktivnog centra i zaokruìvawe sadràja lokalnihcentara sa dobro odabranim i artikulisanim uli~nim po-tezima komercijalnih aktivnosti koji }e povezati deloveteritorije. Utvr|ivawe realnih planskih uslova za kvali-tetnu transformaciju raznorodnog izgra|enog tkiva celi-ne 13 i ure|ewe javnih postora je tako|e prioritet.

Autokomanda

Prostor uzme|u autoputa i Tabanova~ke ulice, odnosnobudu}e trase UMP, predstavqa teritoriju najve}eg poten-cijala i lokacijske vrednosti u ovom delu grada za komer-cijalne delatnosti i funkcije centra. S obzirom na zna~ajkoji ima za op{tinu Vo`dovac, koja nema pravi op{tinskicentar, ali i druge kontaktne zone, ovaj prostor treba dabude predmet jednog od velikih projekata Beograda, a sva-kako predmet jedinstvenog planerskog sagledavawa. Pla-nirane centralne funkcije reprezentativnog karaktera uovom kompleksu podrazumevaju i minimalno u~e{}e stano-vawa, iskqu~ivo orijentisanog ka ulici Vojvode Stepe,kao i odgovaraju}e javne prostore. Visina objekata trebada bude prilago|ena lokaciji i za{ti}enim vizurama saKalemegdana, definisanim u Karti trajnih dobara Beo-grada. Na ovom podru~ju je evidentiran arheolo{ki loka-litet, {to treba imati u vidu. U podru~ju ~vora Autoko-manda potrebno je izgraditi vezu (petqu) iz pravca stareAutokomande ka Ni{u.

Autoput

U blokovima kontaktne zone uz autoput planira se zadr-àvawe izgra|enih objekata op{tih i specijalizovanihgradskih centara i izgradwa novih objekata iste namene.Tendencija je da se stanovawe u ovoj zoni transformi{e usadràje centralnih delatnosti. Objekti orijentisaniprema autoputu treba da budu reprezentativnog karaktera.

Na podru~ju Marinkove bare detaqnijim planskim re{e-wem treba zadràti deo prirodne retenzije uz Mokrolu-{ku ulicu kao javni zeleni prostor.

Razvoj centralnih funkcija

Du` ulice Maksima Gorkog, Ustani~ke i Bulevara kra-qa Aleksandra treba unaprediti postoje}e centralne sadr-àje sa stanovawem i planirati nove odgovaraju}eg karak-tera u pogledu visina i tipa izgra|enosti segmenta uliceu kojem se nalaze. Za postoje}e centre mesnih zajednica udaqoj planskoj razradi dati mogu}nost pove}awa koncen-tracije komercijalnih i drugih centralnih sadràja, saodgovaraju}im javnim prostorom.


Predvi|a se razvoj postoje}e preovla|uju}e namene sta-novawa sa delatnostima i transformacija postoje}egstambenog tkiva u blokove individualnog i me{ovitog ti-pa, sa akcentom na poboq{awe uslova stanovawa. Deloviblokova orijentisani ka atraktivnim ulicama, koje pred-stavqaju logi~ne nastavke postoje}ih linearnih potezacentralnih aktivnosti (na primer Kru{eva~ka, GospodaraVu~i}a i sl.), mogu imati ve}e mogu}nosti u pogledu ukup-nih kapaciteta, komercijalnih sadràja i spratne visineu odnosu na one koji su definisani planiranom tipologi-jom za ceo blok, uz posebne uslove oblikovawa i odnosaprema javnom prostoru. Blokovi spontano nastalog tkivana zvezdarskom delu celine planirni su za transformaci-ju u blokove individualnog stanovawa. Karakter postoje-}ih otvorenih blokova kolektivnog stanovawa se zadràvatako {to se postoje}i slobodni, neizgra|eni prostori ufunkciji ovih blokova zadràvaju kao javni zeleni prosto-ri i prostori za igru dece, bez mogu}nosti nove izgradwe.Nadgradwa ovih blokova mogu}a je samo na nivou celine,po{to se planski defini{e.

Bulevar kraqa Aleksandra, raskrsnica sa Ustani~kom

Segment Bulevara kraqa Aleksandra koji se nalazi ucelini 13, izme|u ulica Deska{eve i Bajdine, regulaci-ono je nedefinisan i ugroèn obodnom izgradwom zaplanirani rang saobra}ajnice. U ovom delu Bulevar me-wa karakter i potrebno je {to pre regulaciono ga defi-nisati, za{tititi od daqeg ugroàvawa spontanom i ne-primerenom izgradwom i dati jedinstvene uslove zaobodnu izgradwu. Raskrsnica Bulevara sa Ustani~komulicom je izuzetno nivelaciono i funkcionalno istak-nuta ta~ka koju tako|e treba planski zaokruìti kao va-àn gradski prostor i prelomnu ta~ku u kojoj Bulevar me-wa svoj karakter.

Park-{uma Vo`dovac

Park-{uma uz sportski centar „Vo`dovac" i centarMZ, definisana ovim GP kao fiksni elemenat zelenila,izuzetan je ambijentalni potencijal celine 13. Nije dozvo-qena izgradwa ovog prostora, kao ni se~a {ume. Dozvoqe-no je samo weno ure|ewe kao javnog prostora.

Deonica unutra{weg magistralnog prstena (UMP)

Kroz ovo podru~je planira se izgradwa deonice UMPna delu od autoputa prema severu do Pan~eva~kog mosta ko-ridorom ulice Gr~i}a Milenka. Sa autoputem ovaj potez sepovezuje denivelisanim ~vorom „[umice" koji programskii prostorno treba definisati u daqim planskim i pro-jektnim razradama ovog poteza. Koridor UMP kroz posto-je}e tkivo (Gr~i}a Milenka, 11. beogradska gimnazija, au-toput) odrediti tako da se postoje}e tkivo ru{i u najmawojmeri.


Od Ustani~ke ulice, sredi{wim ostrvom Bulevara kra-qa Aleksandra, planirana je izgradwa kapacitetnog {in-skog sistema tipa LRT.


Infrastruktura

Sistemi vodovodne i kanalizacione mreè za celinu13 re{avaju se jedinstveno sa delovima celina Vo`dovac(14), Mali Mokri Lug (27) i Veliki Mokri Lug (28). Se-kundarna vodovodna mreà nije u potpunosti izgra|ena.Potrebno je izvr{iti rekonstrukciju i dogradwu mreèkoja je nedovoqnog kapaciteta. Od primarnih objekata po-trebno je izgraditi primarne cevovode Mokrolu{kog si-stema i obezbediti novi rezervoarski prostor na lokaci-ji Mokrolu{ko brdo. Kanalizaciona mreà je delimi~noizgra|ena. Potrebno je izgraditi kolektor op{teg sistemau Ju`nom bulevaru, rekonstruisati bawi~ki kolektor kodAutokomande, zavr{iti izgradwu mokrolu{kog ki{nogkolektora od Pre{ernove ulice do zahvatne gra|evine iizgraditi ki{ni kolektor Duboki potok.

7.2.4. Vo`dovac (14)

Celinu ~ini centralni deo op{tine Vo`dovac, od Au-tokomande granicom op{tine sa Savskim vencem, Buleva-rom JA i ulicama Borskom, Bawi~ki put i Kaqavim poto-kom do ulice Vojvode Stepe. Ona obuhvata stambena naseqa„Bra}a Jerkovi}", „Medakovi} áá", „Medakovi} ááá", gorwii dowi Vo`dovac do Autokomande. Ova urbanisti~ka celi-na ima vi{e karakteristi~nih potcelina, vrlo neujedna~e-nog tipa izgradwe.

Naseqe Bawica

Ovo podru~je obuhvata prostor u neposrednoj blizinikompleksa park {ume Bawica sa Sportsko-rekreativnimcentrom i kompleksom VMA, od kojih ga sa severne i zapad-ne strane dele ulice Crnotravska i Borska. U zoni nase-qa Bawica, koje prete`no karakteri{e kolektivna stam-bena izgradwa u otvorenim blokovima, nije realizovan ra-nije planirani deo rejonskog centra i to zbog postoje}eindividualne izgradwe. Realnije opremawe naseqa cen-tralnim sadràjima treba da se omogu}i transformacijompostoje}e individualne izgradwe u stanovawe istog tipa,ali sa znatnim udelom komercijalnih delatnosti.

Na prostoru lo{ih geolo{kih osobina planira se pro-mena ranije definisane tipologije izgradwe radi prila-go|avawa uslovima terena i potrebe definisawa parcela-cije. Planirano je i realizovawe povr{ina namewenih zajavne objekte snabdeva~ke punktove, kao i prate}e prostoreuz postoje}e i planirane objekte za stanovawe (garaè iparking prostori).

Podru~je od autoputa do Bulevara JA i od Autokomande doTro{arine uz ulicu Vojvode Stepe

Na ovom podru~ju planira se realizacija onih objekatakoji su predvi|eni vaè}im planskim dokumentom, uz pri-lago|avawe postoje}oj parcelaciji i zakonskoj regulativi.Planirana je nova izgradwa na lokacijama koje do sada ni-su privedene nameni, po ranijim planovima. Radi se oobjektima za kolektivno stanovawe i objektima za privred-ne i dru{tvene delatnosti. Predvi|a se realizacija stam-beno-poslovnih objekata na mestu postoje}ih koji svojimkapacitetima ne zadovoqavaju planirane parametre.

Ulica Vojvode Stepe

Ulica Vojvode Stepe je tradicionalni centar Vo`dov-ca. Uz ulicu Vojvode Stepe planirani centralni sadràji}e se postepeno realizovati. Planirana je transformaci-ja individualnog tipa stanovawa u stanovawe sa sadràji-ma centralnih funkcija, a me{oviti blokovi u ovoj zonitransformisa}e se u blokove otvorenog tipa, kako bi sezaokruìla zapo~eta izgradwa.

Bulevar JA

U Bulevaru JA planirana je izgradwa stambenih objeka-ta ekskluzivnog tipa u blokovima individualnog i me{o-vitog stanovawa. Ekskluzivnost podrazumeva ne samo tipobjekta ve} i odgovaraju}u veli~inu i ure|ewe parcele, kao

i odnos prema objektima na susednim parcelama radi for-mirawa uli~nog poteza u skladu sa postoje}im karakteromi izgra|eno{}u ulice i sa za{ti}enom prirodnom celi-nom i fiksnim elementom zelenila, definisanim GP kaotrajno dobro Beograda, koje se nalazi u neposrednoj blizi-ni, du` Bulevara JA.

Tro{arina

Gradski centar na ovoj lokaciji planiran je za pro{i-rewe ranije definisanih kapaciteta, kao i za rekonstruk-ciju i revitalizaciju postoje}ih objekata (prostor premaTro{arini i zaobilaznici).

Podru~je uz autoput

Neposredno uz autoput planirani su centralni sadrà-ji reprezentativnog karaktera u pogledu sadràja i tipaizgradwe, a u drugom planu, prema Mokrolu{koj novoj uli-ci, planirana je zona privrednih delatnosti, sa postoje-}om tampon zonom zelenila prema zoni za stanovawe.

Spontana izgradwa

Planirana je transformacija najve}eg dela u blokoveindividualnog stanovawa, osim uz autoput, gde se spontanaizgradwa transformi{e u blokove komercijalnih delat-nosti ili privrednu zonu. U kontekstu ugroàvawa nepo-srednog okruèwa, treba preispitati i zonu spontane nad-gradwe u jednom delu blokova uz ulicu Igwata Joba.

Za{ti}eni kompleks zelenila uz kru`ni put

Izme|u naseqa za kolektivno stanovawe velikih gu-stina – „Bra}a Jerkovi}" i „Medakovi}", sa jedne stra-ne, i spontano nastalog naseqa „Padina", sa druge stra-ne, nalazi se {umica, definisana u GP kao trajno dobroi fiksni elemenat zelenila, posebno zna~ajan ambijen-talni resurs u tako izgra|enom okruèwu. Osim objektahrama Svetog Jovana Vladimira, nije dozvoqena drugaizgradwa.

Arheolo{ko nalazi{te

Lokacija Usek na Bawici nalazi se u kategoriji za-{ti}enih arheolo{kih lokaliteta. Definisana je kao jav-na zelena povr{ina u okviru naseqa, bez visokog zelenila.Lokalitet je devastiran divqom gradwom, tako da planskoodre|ewe nije dovoqno za wegovu za{titu.

Privredna zona Kumodra`

Kumodra` je stara privredna zona planirana i reali-zovana gotovo u potpunosti po prethodnim planovima. Zonase prostire sa obe strane Nove kumodra{ke ulice i deli-mi~no je u celini Kumodra`, Jajinci (29). U ovoj zoni svo-je mesto na{lo je vi{e privrednih organizacija razli~i-tih proizvodnih profila: „Soko-[tark", „Bukovi~ka ba-wa", „Izolacija", „Prokupac", „Obu}a – Beograd" i druge.Povr{ina planirane zone ostaje u granicama postoje}egstawa i iznosi oko 56 ha.

Saobra}aj

U ovom podru~ju od saobra}ajne infrastrukture pla-nira se izgradwa Kumodra{ke ulice koja }e se povezatiu petqi „[umice" sa autoputem i UMP. Planira se, ta-ko|e, i realizacija spoqne magistralne tangente (SMT)na pravcu od Bulevara JA do petqe „Lasta" na autoputu potrasama postoje}ih i delom novoizgra|enih uli~nih po-teza. U koridoru postoje}eg autoputa, od stare Autoko-mande pa paralelno sa wim, planira se realizacija ju`nesaobra}ajnice kojom bi se omogu}io razvoj i povezivawesadràja du` ju`ne strane autoputa. Trasirawe ovog po-teza, koji predstavqa i jednu od deonica ju`nog delaUMP, kao i wegove veze sa postoje}om i planiranom mre-òm, moraju biti predmet detaqnije planske i projektnedokumentacije.


Infrastruktura

Sistemi vodovodne i kanalizacione mreè za celinuVo`dovac (14) re{avaju se jedinstveno sa delovima celinaBawica (15) i Kumodra`, Jajinci (29).

U ovim celinama vodovodna mreà uglavnom je izgra|e-na. Potrebno je izvesti primarni cevovod F 400 od regio-nalnog vodovoda do rezervoara „Torlak", rekonstruisatipostoje}u mreù koja je nedovoqnog kapaciteta i dogradi-ti sekundarnu mreù na prostorima gde nedostaje. Kanali-zaciona mreà u delovima celina nedostaje. Potrebno jeizgraditi fekalni kolektor u dolini Jelezova~kog potokai formirati retenzione prostore na Jelezova~kom i Kumo-dra{kom potoku.

Regulisawe sliva Kumodra{kog potoka

U daqoj planskoj razradi GP treba razmotriti predlo-ge integralnog projekta o kori{}ewu zelenih prostora uzotvorene retenzije Kumodra{kog potoka kao rekreacionei aeracione zone i kori{}ewe ki{nih i otpadnih voda uizvori{ta tehni~kih voda za industrijske pogone kako bise u{tedela vode za pi}e kojom se ti pogoni sada snabdevaju.

7.2.5. Bawica (15) i Sewak, Dediwe, Top~ider (16)

Prostorna celina Bawica (15) nalazi se na teritorijiop{tine Savski venac a jednim mawim delom na teritori-ji op{tine Vo`dovac dok se prostorna celina Sewak, De-diwe, Top~ider (16) u potpunosti nalazi na teritoriji op-{tine Savski venac. Ove celine se proteù od Hipodromaulicom Kneza Vi{eslava, obuhvataju}i Ko{utwak do rako-vi~kog stadiona, ulicom Patrijarha Dimitrija, obuhvata-ju}i kompleks dvorova i kompleks bolnica, Bulevarom JAdo Autokomande, iznad stadiona „Partizana", obuhvataju}iTop~idersko brdo i deo Sewaka do Bulevara vojvode Mi-{i}a.

Morfolo{ka posebnost i poloàj ovih celina u odno-su na grad predodredili su izuzetnost ovog breùqkastogprostora za specifi~ne namene i visok kvalitet izgradwei ure|ewa wegovih reprezentativnih potcelina, porodi~-nog i rezidencijalnog stanovawa, uz nekoliko mawih celi-na za kolektivno stanovawe.

Celine karakteri{e veliki broj vrednih arhitekton-skih ostvarewa koja su progla{ena za kulturna dobra ilidobra koja uìvaju prethodnu za{titu. U ovoj celini su,pored koncentracije bolni~ko-klini~kih ustanova, zna~aj-ne velike parkovski ure|ene i {umske zelene povr{ine, odkojih je top~iderski kompleks za{ti}en kao kulturno do-bro od izuzetnog zna~aja. U celinama postoje i drvoredikao i pojedina~na stabla koja su za{ti}ena kao spomeniciprirode. Najve}i deo ovog prostora definisan je u GP kaotrajno dobro Beograda. Visok stepen za{ti}enosti i ambi-jentalne celovitosti, jedinstven za Beograd, odre|uje svebudu}e intervencije u ovom prostoru.

Dediwe

Osnovni ciq rekonstrukcije ovog tkiva je o~uvawe iunapre|ewe postoje}eg karaktera stanovawa niske sprat-nosti, sa visokim stepenom privatnosti, karakteristi~-nim predba{tama, velikim parcelama i kvalitetnim vizu-rama, uz unapre|ewe zona javnog karaktera i delatnosti nadominantama va`nih saobra}ajnica, kao {to su ugao uliceNeznanog junaka i Bulevara mira i Top~iderska zvezda.

Hajd park

Hajd park na {picu ulica Vojvode Putnika i Bulevaramira (formalno pripada celini 7) izdignut je na platou,sa raznorodnom vegetacijom i alejom platana po sredinikoja vodi ka stajnoj ta~ki sa koje se pruà vizura ka seve-ru grada i Kalemegdanu. Sa juga je oivi~en drvoredom lipauz Top~iderski venac. Park treba rekonstruisati, za{ti-titi postoje}e kvalitetno drve}e, planirati sadwu novog idopuniti ga atraktivnim sadràjima – vidikovcem, naprimer.

Top~iderski park

Top~iderski park, glavno beogradsko izleti{te krajemXIX i u prvoj polovini XX veka, stagnirao je i gubio naatraktivnosti. U GP se predlaè izrada celovitog, veli-kog projekta integralnog razvoja zone u kome }e se usagla-siti uslovi saobra}aja sa zahtevima za{tite spomenika iza{tite prirode. Jedinstveno sagledavawe je potrebno izbog zna~ajnih mogu}nosti koje se nalaze u detaqnim re{e-wima. Integralno sagledavawe je nu`no zbog krupnih po-vezanih sistema i uslova koji su prisutni u prostoru (è-leznica, reka, magistralni prsten, veza sa mostom, za{ti-}eni objekti, za{ti}ena celina).

Obnova i razvoj ovog ambijenta realizova}e se, pre sve-ga, organizacijom prolaska unutra{weg magistralnog pr-stena (UMP) preko Ade Ciganlije kroz {iru zonu Top~i-derskog parka i prilago|avawem trase i prostora èle-zni~kih postrojewa i Top~iderske reke kvalitetnom kori-{}ewu parka.

Centar za kowi~ke sportove

Sportski centar kod Careve }uprije zadràva se i dajese mogu}nost adaptacije i rekonstrukcije u funkciji ko-wi~kog sporta.

Transformacija objekata privredne zone uz Radni~ku ulicu

Postrojewa „Jugopetrola" u Radni~koj ulici, defini-sana u GP kao privredna lokacija sa velikim rizikom (G),planirana su za prenamenu u centralne funkcije. Plani-ranu rekonstrukciju za{ti}enih industrijskih objekata[e}erane (formalno pripada celini 18) u objekte kultu-re i rekreacije u daqoj planskoj razradi treba povezati sakompleksom Hipodroma.

Sportsko-rekreativni centar „Ko{utwak"

Za SRC „Ko{utwak" planira se mogu}nost delimi~neili potpune rekonstrukcije postoje}ih objekata i sport-skih terena, izgradwa i pro{irewe kapaciteta i wihovoupotpuwavawa novim sadràjima. Sportski centar je jed-nim delom u funkciji obrazovawa (Fakultet za fizi~kukulturu), a jednim delom u javnom reìmu kori{}ewa (re-kreativci, |aci, omladinski sportski klubovi).

Sportska hala

Sportsku halu i igrali{te FK „Rakovica" (oko 3,5 ha)uz ulicu Patrijarha Dimitrija mogu}e je rekonstruisati iadaptirati, bez nove izgradwe. Danas ih koriste odabranikorisnici. Uvo|ewem novih sadràja mogu}e je pro{iritikrug korisnika.

Centralne funkcije uz ulicu Patrijarha Dimitrija (Rakovi~ki put)

Uz ulicu Patrijarha Dimitrija planirana je gradwakompleksa za centralne aktivnosti, prvenstveno zabavnogkaraktera, parkovskog tipa – sa malim procentom izgra|e-nosti i maksimalnim uklapawem u za{ti}enu celinu Top-~ider.

Bawi~ki vis

Bawi~ki vis je lokacija koja se naslawa na Miqakovaci ima oko 100 ha. Lokacija je namewena za izgradwu obje-kata za stanovawe razli~itih tipova. Pojedini delovi lo-kacije mogu da budu nameweni i za skupo stanovawe. Za so-cijalno stanovawe je potrebno izdvojiti oko 7% bruto po-vr{ine lokacije. Planirana prose~na gustina je izme}u120 i 150 st/ha. Tipovi objekata, parcelacija i drugi pa-rametri, vezani za daqu urbanisti~ku razradu ove lokaci-je, dati su u ostalim delovima ovog GP, posebno u delu sapravilima. Parkirawe treba da bude re{eno na parcelama.Opremawe infrastrukturom je standardno. Teren je sa ge-olo{kog stanovi{ta nedovoqno istraèn. Prema rejoni-zaciji iz ovog GP on pripada nepovoqnim terenima kojizahtevaju prethodnu pripremu da bi bili pretvoreni u gra-


dili{te. U zoni Borske ulice treba, u daqoj planskoj raz-radi, razmotriti mogu}nost locirawa pijace za {ire gra-vitaciono podru~je.

Lisi~iji potok

Lisi~iji potok je lokacija od oko 68 ha namewena pre-te`no luksuznom stanovawu izrazito niskih gustina, naparcelama od 1.000 do 3.000 m². Za deo lokacije od oko 25 ha1990. godine raspisan je urbanisti~ko-arhitektonski kon-kurs za tip naseqa u otvorenom bloku. Lokacija je danaspod zna~ajnim zelenilom i ra~una se da se ono u budu}no-sti sa~uva, bez obzira na to da li je re~ o parcelama (~uva-we od 50 do 70%), ili na ulicama i drugim javnim prosto-rima. Zgrade treba da budu slobodnostoje}e, tipa vila. Bru-to razvijene povr{ine ne treba da pre|u 2.000 m². Na par-celi je mogu}a izgradwa vi{e pojedina~nih objekata (glav-na zgrada, sporedna zgrada, garaè, ba{tenski elementi,zatvoreni i otvoreni bazeni itd). Mogu}e je poslovawe ti-pa biroa, ateqea, studija, ordinacija i sli~nih koje ra~u-na na male spoqne posete. Podrazumevaju se svi osnovnioblici infrastrukture i dodatna infrastrukturna opre-ma i instalacije. Parkirawe je predvi|eno na parcelama.Postoje}e kvalitetne grupacije zelenila treba uklopiti ubudu}e re{ewe u {to ve}em obimu kao javno zelenilo, ilikao za{ti}eno zelenilo u okviru stambenih blokova

Ju`na deonica unutra{weg magistralnog prstena (UMP)

Prema predlogu GP kroz ovo podru~je prolazi ju`na de-onica UMP. Od prelaska Save trasa ovog poteza kroz pod-ru~je ide koridorom Pa{trovi}eve ulice, prolazi poredHipodroma, prelazi prugu u podru~ju Careve }uprije i nadelu od Top~idera pa do stare Autokomande trasa se voditunelski. Pozicija tunela, kao i trasa ovog poteza, bi}epredmet detaqnijih planskih i projektnih razrada.

@elezni~ki koridor i stanica

Kroz podru~je, na pravcu sever – jug, prolazi i èle-zni~ka pruga koja se za naredni planski period zadràvauz smawewe broja koloseka.

Infrastruktura

Za celinu 16 i deo celine 15 potrebno je rekonstruisa-ti i dograditi distributivnu vodovodnu mreù i izgradi-ti novi rezervoar „Top~iderska zvezda". Sekundarna kana-lizaciona mreà nije u potpunosti izgra|ena. Potrebno jedograditi sekundarnu mreù i rekonstruisati bawi~kikolektor u najnizvodnijem delu (kod Autokomande).

7.2.6. Rakovica (17)

Ovu urbanisti~ku celinu obrazuju stambena naseqa naisto~noj strani rakovi~ke doline, izme|u ulice Patrijar-ha Dimitrija, granica Manastirske i Miqakova~ke {ume,Kaqavog potoka i Borske ulice.

Zbog izuzetnih ambijentalnih karakteristika okruè-wa Rakovica je nekada bila izleti{te Beogra|ana, a poslerata je realizovana kao industrijska zona Beograda sa ma-sovnom izgradwom objekata za kolektivno stanovawe tipaotvorenog bloka, koju nisu pratili odgovaraju}i prate}isadràji i povezanost sa centrom grada.

U slede}em planskom periodu prioritet razvoja celineRakovica (17) je formirawe centra naseqa i linearnih ita~kastih punktova centralnih i javnih sadràja koji tre-ba funkcionalno i ambijentalno da poveù i opsluè raz-li~ite delove naseqa.

Centar naseqa

U daqoj perspektivi planiran je novi centar naseqa uzoni oko sada{we zgrade op{tine, koji }e se dobiti tran-sformacijom dela industrijske zone u centralne sadràje.Ova lokacija je ekscentri~na u odnosu na celinu naseqa,ali }e budu}om dobrom saobra}ajnom povezano{}u i polo-àjem na raskrsnici gradske magistrale (ulica Patrijar-ha Dimitrija i Borske) imati dobre uslove za razvoj.

Borska ulica

Razvojna osovina celine Rakovica je Borska ulica ko-ja treba da izgubi status tranzitne saobra}ajnice. Ovuulogu preuze}e ulica Pere Velimirovi}a i ulica Patri-jarha Dimitrija po obodu naseqa. Borska ulica i daqeostaje saobra}ajnica kojom }e javni i lokalni saobra}ajpristupati ovoj zoni. Komercijalne sadràje treba pla-nirati po obodu ulice, naro~ito u dowem delu prema Va-re{koj ulici, ali ne kao privremene objekte u neskladusa ambijentom.

Vare{ka ulica

Drugi punkt koncentracije naseqskih sadràja je Vare-{ka ulica, gde su planirani pijaca, garaà, komercijalnii drugi prate}i naseqski sadràji.

Centar uz ulicu Pere Velimirovi}a

Ulica Pere Velimirovi}a dobija funkciju magistral-ne saobra}ajnice, uz odgovaraju}i profil i sadràje cen-tra u kontaktnim blokovima. Predvi|ena je realizacija ra-nijim planovima definisanog stambenog naseqa „Miqa-kovac ááá" uz planirawe linearnih zelenih povr{ine napadinama Jelezova~kog potoka, koje treba povezati sa obod-nim sistemom zelenila.

Sportsko-rekreativni centar

U okviru planiranog dela naseqa „Miqakovac ááá",planiran je SRC „Miqakovac" – polivalentni sportsko-rekreativni centar (povr{ine oko 15 ha) naseqskog ka-raktera. On }e biti u funkciji rekreativnog, takmi~ar-skog i {kolskog sporta. Zbog izuzetnog prirodnog okruè-wa, u okviru centra treba planirati ve}i udeo zelenih po-vr{ina.

„Tehnogas”

Zbog ugroàvawa okoline planirana je transformaci-ja ovog kompleksa u neku od komercijalnih delatnosti.

Manastirska {uma

Definisana je u GP kao fiksni elemenat zelenila itrajno dobro Beograda. Mogu}e je ure|ewe za pasivnu rekre-aciju, bez izgradwe objekata.

Privredna zona Rakovica

Rakovica je formirana privredna zona (delimi~no senalazi u celini Labudovo brdo (31)). U okviru zone su lo-cirane industrija motora, guma, hemijska i elektroindu-strija. Tu je svoje mesto na{lo i nekoliko gra|evinskihorganizacija. Zona je zavr{ena i opremqena infrastruk-turom i na woj se ne planiraju nikakve prostorne promene.Neaktivirane povr{ine predvi|ene za pro{irewe ove zo-ne se napu{taju i dobijaju druge namene. U budu}nosti seo~ekuje transformacija nekih industrijskih aktivnosti utercijarne, kao i koje }e izmene u tehnologiji proizvodweuticati na pove}awe ekolo{ke sigurnosti susednih stam-benih naseqa i objekata. Povr{ina zone namewene proiz-vodnim aktivnostima se redukuje i iznosi oko 72 ha.

Saobra}aj

U ovoj celini planirano je zadràvawe postoje}e traseulice Patrijarha Dimitrija od ulice Pilota Petrovi}ado ulice Pere Velimirovi}a i daqe do Rakovi~kog puta, anova trasa ulice Patrijarha Dimitrija po trasi napu{te-ne poàreva~ke pruge predvi|a se kao alternativa. U daqojplanskoj razradi definisa}e se najpovoqnije saobra}ajnore{ewe za ovaj deo trase magistralnog puta, kao i mogu}-nost i efekti preme{tawa tramvajske pruge u koridorulice Patrijarha Dimitrija u centru Rakovice, kako bi sepribliìla korisnicima i aktivirala ovaj segment uliceza komercijalne sadràje koji sada nedostaju. U daqim fa-zama detaqnije razrade potrebno je obezbediti boqu sao-bra}ajnu povezanost sa èlezni~kom stanicom Rakovica.


Infrastruktura

Potrebno je rekonstruisati i dograditi distributivnumreù vodovoda u celini 17. Potrebno je, tako|e, dogradi-ti sekundarnu mreù kanalizacije na delovima gde ona sa-da nedostaje.

7.2.7. Banovo brdo (18) i Labudovo brdo (31)

Ovaj prostor predstavqa posebnu funkcionalnu celinugrada, u kojoj su izgra|ene strukture i kori{}ewe zemqi-{ta u velikoj meri saglasni sa morfolo{kim karakteri-stikama terena. Na strmijim, isto~nim padinama, premaTop~iderskoj reci, podignuta je park-{uma Ko{utwak. Nablaè nagnutim padinama Maki{kog amfiteatra izgra|e-no je prostrano stambeno naseqe u vi{e urbanisti~ki or-ganizovanih delova, razli~itog tipa gradwe i raznovrsnihsadràja komercijalnih i specijalizovanih centralnihdelatnosti – sportsko-rekreativnih objekata i centara,komunalnih i drugih delatnosti lokalnog i {ireg grad-skog zna~aja. Kao stambene potceline izdvajaju se: ûkari-ca, Banovo brdo, Julino brdo, @arkovo, Repi{te, Bele vo-de, Cerak – Cerak vinogradi, Vidikovac, Labudovo brdo iPetlovo brdo. Sve ove potceline su izgra|ene po posebnimurbanisti~kim re{ewima, tako da osim delova sa porodi~-nom stambenom izgradwom, nemaju tipizirane regulacijeblokova. Posebna vrednost ovog gradskog podru~ja su veli-ke zelene {umske i sportsko-rekreativne celine u okvirupark-{ume Ko{utwak sa pripadaju}im sportskim centromi kompleksom sportskog centra DIF.

Za celine 18 i 31 GP kao prioritet defini{e se raz-voj sadràja kulture, centralnih i javnih funkcija, kao irazli~itih vrsta delatnosti uz otvarawe novih radnih me-sta, koje }e omogu}iti wihovu punu funkcionalnu zaokru-ènost i celovitost. Najve}i potencijal ovih celina suslobodne lokacije za razvoj stanovawa – Jezerska i Savskaterasa, kao i povr{ine uz Ibarski put koje su planiraneza centralne i privredne funkcije.

Savska terasa

Savska terasa je lokacija koja ima oko 150 ha. Na ovomprostoru je mogu}e planirati razli~ite tipove stanovawa,od individualnog do kolektivnog, od slobodnostoje}ihblokova do kompaktnih. Sa geolo{kog aspekta, lokacija jepovoqna i ne postoje posebni geolo{ki uslovi, izuzevonih koji se defini{u glavnim projektom. Shodno ovome,pojedina~ne gustine pojedinih blokova ili delova kom-pleksa mogu da se kre}u od 50 do 300 st/ha. Planira se daprose~na bruto gustina, bez obzira na unutra{we kombina-cije stambenog tkiva, ne pre|e 150 st/ha. Za socijalne i jef-tinije forme stanovawa potrebno je odvojiti 8% bruto po-vr{ine lokacije. U skladu sa ovim opredeqewem planira-na je i odgovaraju}a infrastruktura standardnog tipa. Sobzirom na veli~inu lokacije i o~ekivani broj stanovni-ka, kao i poloàj u gradu, u GP su pored stanovawa plani-rane i druge namene. Du` planirane saobra}ajnice odIbarske magistrale ka @elezniku planiran je lokalnicentar, ~ija }e se ta~na dispozicija i tipologija odreditidetaqnijom razradom. Pored ovoga, u razradi RP trebapredvideti i potrebne javne sadràje i ostvariti onajudeo zelenila koji je planiran ovim GP, s tim {to se onmoè i druga~ije prostorno locirati. Velike sportskecentre, koji su planirani uz @eleznik i Ibarsku magi-stralu, treba povezati zelenilom. Urbanisti~ki parame-tri i drugi uslovi za izradu RP ove lokacije nalaze se usektorskim prilozima i pravilima GP.

Jezerska terasa

Jezerska terasa je lokacija koja je planirana za novukompleksnu stambenu izgradwu. Nalazi se izme|u Savsketerase i Ibarske magistrale. Pored stanovawa, u ovoj zonitreba predvideti i sadràje kulture, centralne i javnefunkcije, kao i druge sadràje zna~ajne i za {ire okruè-we kao {to je @eleznik (32) koji kao izgra|eno podru~jenema dovoqno slobodnog prostora za razvoj funkcija {i-

reg zna~aja. Na visokim kotama planirana je povr{ina zasport i rekreaciju.

Svojim poloàjem izme|u planiranih zona stanovawaSavske terasa i naseqa „Vinogradi", i centralnih funk-cija uz Ibarsku magistralu, kao i pored postoje}ih naseqaLabudovo brdo i Petlovo brdo, prostor ima ulogu povezi-vawa razli~itih funkcija i celina. Individualnu izgrad-wu treba planirati na obodu lokacije prema celini 16, a ucentralnom delu ove lokacije mogu}i su i drugi tipovistanovawa. U GP su definisane zelene povr{ine koje se udaqoj razradi mogu i druga~ije prostorno rasporediti.

Spontano nastala naseqa

Iznad privredne zone u Rakovici, na prostoru planira-nom za sanaciono zelenilo, spontano je izgra|en velikibroj stambenih blokova. Za ove blokove, po utvr|ivawu jav-nog interesa, treba planski odrediti specifi~ne mere sa-nacije i transformisati ih u blokove individualne iz-gradwe, prema pravilima ovog plana. Celinu Kijevo – Kne-èvac, koja ima obele`ja neure|enog poluurbanizovanognaseqa, treba razvijati u tipu individualnog stanovawa.Potrebno je planirati i prate}e sadràje, kao i odgovara-ju}u infrastrukturu standardnog tipa.

Komercijalni i privredni centri uz Ibarsku magistralu

Du` Trgova~ke ulice i Ibarskog puta planiran je li-nearni centar zna~ajnog kapaciteta, gradskog ranga, name-wen prvenstveno komercijalnim, a delom i javnim sadrà-jima. Ju`no od obilaznice, na ulazno-izlaznom pravcu, pla-niran je privredni i komercijalni kompleks Vrbin potok,koji ima izuzetno dobru pristupa~nost i potencijal za raz-voj okolnih naseqa. U celini 31 nalazi se deo privrednezone Rakovica, koji je opisan u celini 17.

Novi sportsko-rekreativni centri

SRC „Vidikovac" planiran je na Ibarskom putu, izme-|u toplane i Kru`nog puta, i ima izvanredne prostornemogu}nosti za razvoj centra {irokog spektra sportskih sa-dràja, kako za vrhunske, tako i za amaterske sportove i re-kreaciju. Zadovoqava prostorne potrebe stadiona sa po-mo}nim terenima za sportove kao {to su: ragbi, hokej natravi, rukomet, odbojka, mali fudbal, tenis. Postoji mo-gu}nost izgradwe velodroma, sportskih dvorana, kuglana iprostora za druge sportove. Povr{ina kompleksa je oko 47ha. SRC „Rakovica – Skojevska" planiran je izme|u ulicaPilota Mihaila Petrovi}a i Kneza Vi{eslava, u nepo-srednoj blizini naseqa u Skojevskoj. Podesan je za razvojrazli~itih sportsko-rekreativnih sadràja prema potre-bama gravitiraju}eg stanovni{tva, omladinskih i sport-skih klubova i {kola. Povr{ina kompleksa je oko 9 ha.SRC „Ko{utwak" nalazi se u okviru celina 16 i 18 i opi-san je u celini 16.


Na teritoriji Ceraka, @arkova i ûkarice evidenti-rano je vi{e arheolo{kih lokaliteta koji uìvaju pret-hodnu za{titu, {to upu}uje na pa`qiv tretman prilikomintervencija u prostoru i predvi|enu proceduru i primenupropisa ukoliko do|e do novih nalaza. U okvire urbani-sti~ke za{tite stambeno naseqe „Cerak – vinogradi" jecelina epohe moderne u reìmu potpune za{tite, a „Film-ski grad" u Ko{utwaku celina epohe moderne u reìmu de-limi~ne za{tite. U okviru celina 18 i 31 postoje lokaci-je koje su evidentirane kao spomenici prirode ili povr-{ine sa posebnim prirodnim vrednostima. U Karti traj-nih dobara prikazane su za{ti}ene vizure, stajnom ta~komi uglom sagledavawa.

Ograni~ewa urbanog razvoja

Beogradski vodovod na ûkarici je lokacija sa ekolo-{kim rizikom, a „Tehnogas" u Rakovici lokacija sa veli-kim ekolo{kim rizikom.


Saobra}aj

Sistem saobra}aja na ovom podru~ju organizovan jepodu`nim sabirnim ulicama – centralnom Poè{kom iTrgova~kom i obodnim ulicama du` Maki{a – Radni~-kom, Lazareva~kim drumom, ulicom Milorada Jovanovi-}a i Vodovodskom, odnosno du` Ko{utwaka ulicom Kne-za Vi{eslava, kao i dijagonalnim pravcima – ulicamaBlagoja Parovi}a, Ace Joksimovi}a, Ratka Mitrovi}a iPilota Mihaila Petrovi}a ka Rakovici. U podru~junizvodne prevlake Ade Ciganlije planiran je novi pre-laz preko Save (most ili tunel) koji na desnoj obali saRadni~kom ulicom (Savskom magistralom) formira ras-krsnicu odakle trasa UMP ide pored Hipodroma premaCarevoj }upriji, gde prelazi èlezni~ku prugu. Poè-{kom ulicom planirano je tunelsko vo|ewe kapacitet-nog {inskog sistema, u prvoj fazi, do postoje}e okret-nice tramvaja. U daqim fazama razvoja {inskih sistemajavnog saobra}aja trasa }e biti produèna prema stambe-nom nasequ „Cerak".

Infrastruktura

Distributivna vodovodna mreà nije u potpunosti iz-gra|ena. Potrebno je izgraditi deo primarnog sistema„Maki{ – Julino brdo" radi izgradwe kapitalnih objeka-ta BVS – áá tunelski prsten i dograditi distributivnumreù àrkova~kog sistema. Sekundarna kanalizacionamreà nije u potpunosti izgra|ena. Potrebno je dograditisekundarni kanalizacioni sistem i objekte za za{titu iz-vori{ta „Maki{".

7.2.8. Ada Ciganlija (19)

Re~no ostrvo na Savi, jedno od najzna~ajnijih rekreaci-onih podru~ja grada, evidentiranio je od strane Zavoda zaza{titu prirode kao podru~je sa posebnim prirodnimvrednostima. Nalazi se u uòj zoni za{tite vodoizvori-{ta, zajedno sa celinama 33, 34, 53 i 54 i za wega vaè op-{ti uslovi ure|ewa i kori{}ewa definisani u zajedni~-kom odeqku za ove celine.

Ada kao trajno dobro Beograda

Postoje}e {ume i zelenilo na Adi definisani suovim GP kao trajno dobro Beograda, {to zna~i da se ueventualnoj daqoj planskoj razradi ne mogu smawivati nara~un drugih namena, niti se moè mewati wihov karak-ter javnog prostora. One se mogu samo obnavqati i ure-|ivati.

Sportsko-rekreativni centar

SRC „Ada Ciganlija" i kompleks Ada Ciganlija sadelom Maki{kog poqa u celosti je od izuzetnog zna~ajaza Beograd i treba da ima tretman op{teg dobra, dostup-nog svima pod jednakim okolnostima kao gradski sport-ski i rekreativni centar sa javnim reìmom kori{}e-wa. Postoje}i sportski sadràji, sportski tereni iobjekti se zadràvaju, uz mogu}nost totalne rekonstruk-cije, modernizacije. Mogu}a je i nova izgradwa sport-skih objekata i terena sa neophodnim prate}im sadrà-jima u funkciji sporta i rekreacije a uskladu sa vaè-}om planskom i zakonskom regulativom. Ta~na granica isadràj SRC „Ada Ciganlija" definisa}e se planom de-taqne regulacije.

Novi sadràji u SRC

Novi kapaciteti i sadràji u okviru dela sportsko-re-kreativnog centra, park-{ume u Maki{u povr{ine oko 100ha, treba da se planiraju za spontanu i aktivnu rekreacijuu prirodnom ambijentu, zelenilu, sa prete`no otvorenim(ve}im delom travnatim) sportskim terenima, trim staza-ma, stazama zdravqa, terenima za badminton i razne drugevidove sportske rekreacije, relaksacije i zabave u priro-di. Planirani su tako|e i objekti u funkciji prate}ih sa-dràja sportskih terena, povr{ine oko 100 ha.

Most preko Ade

Prelaz preko Save na trasi ju`ne deonice UMP plani-ran je u podru~ju nizvodne prevlake Ade Ciganlije. S ob-zirom na zna~aj ovog podru~ja, prisutna su dva mogu}a re{e-wa prelaska preko Ade i preko Save – mostovskom kon-strukcijom i tunelom. Odluka o tome bi}e doneta nakon da-qih detaqnijih prostorno-programskih provera, kako bise obezbedila maksimalna za{tita ovog prostora, ali i po-ve}ala wegova pristupa~nost.

Rekreativni splavovi

Postoje}e zone najve}e koncentracije rekreativnihsplavova na Adi Ciganliji i Adi Me|ici treba planskidefinisati i urediti tako da se obezbedi kvalitetan jav-ni pristup obalama, splavovi koncentri{u u grupacije idefini{u uslovi za wihovo postavqawe, oblikovawe, ve-li~inu i komunalnu opremqenost, s obzirom na to da se ra-di o uòj zoni vodoizvori{ta.

7.4.9. Posavski deo Novog Beograda (20)

Nalazi se u aluvijumu Save, izme|u èlezni~ke pruge,odseka lesnog platoa Beànije, ulice Dr Ivana Ribara ireke Save. Urbanisti~ka celina Posavski deo Novog Beo-grada izgra|ena je kao posebna gradska celina, sa veli~i-nom i funkcijama „satelitskog grada". Veza sa centralnimdelom Novog Beograda ostvarena je mo}nom magistralnomsaobra}ajnicom, ulicom Jurija Gagarina, na koju se preko{irokih pojaseva namewenih za centralne sadràje i ak-tivnosti, naslawaju velike stambene blokovske celine.Znatan deo teritorije zauzimaju industrijski i komunalniobjekti, a blokovi oko èlezni~ke stanice Novi Beogradsamo su delimi~no izgra|eni. Ovi blokovi su ujedno i najve-}i razvojni potencijal celine i imaju {iri gradski zna~aj.

Stambeni blokovi

Preovla|uju}a namena prostora koji obuhvata ova celi-na je kolektivno stanovawe. Prema odgovaraju}im detaq-nim planovima realizovani su stambeni blokovi 44, 45, 61,62, 63, delovi blokova 64, 70, 70a, ali bez svih planiranihsadràja dru{tvenog standarda.

Potrebno je o~uvati postignute vrednosti urbanisti~-ko-arhitektonskog koncepta. U tom smislu, stambeniobjekti mogu se smatrati definisanim, dok bi nova iz-gradwa imala za ciq unapre|ewe standarda prate}ih ikomplementarnih funkcija. Namena planiranih a neizgra-|enih javnih objekata ostaje u sferi javne namene ~iju kon-kretnu funkciju (obdani{ta, {kole, domovi za stare i de-cu, crkva) i kapacitet, treba odrediti prema vaè}im nor-mativima i planiranoj strukturi i broju stanovnika.

Ulica Jurija Gagarina

Okosnicu prostora ~ini ulica Jurija Gagarina, kaonov linearni centar ovog dela grada. Na prostoru gde seukr{ta sa èlezni~kom prugom planirana je i najzna~ajni-ja koncentracija i kapacitet objekata sa centralnim sadr-àjima. Prioritet je uspostavqawe funkcionalnih veza ipovezivawe sa najatraktivnijim prostorima centra NovogBeograda (blokovi 18, 19, 25 i 26), kao i povezivawe sa no-vim centralnim punktovima na obali Save. Za oblikovawepoteza ulice Jurija Gagarina kao gradskog bulevara pred-laè se provera putem javnog urbanisti~ko-arhitekton-skog konkursa. Potrebno je predvideti lokaciju za novupravoslavnu crkvu na uglu Gandijeve i ulice Jurija Gagarina.

Prostorna ograni~ewa

Koridor infrastrukture du` ulice Jurija Gagarinapredstavqa prostor u kojem nije mogu}a izgradwa, tako daga treba urediti kao javni prostor sa parternim zeleni-lom, zajedno sa delovima koji su poplo~ani. Mogu}e jepredvideti i pristupne saobra}ajnice i parkinge. Alter-nativno re{ewe koje bi podrazumevalo intenzivniju grad-wu i kori{}ewe ovog dela uslovqeno je podzemnim vo|e-wem vodova visokog napona.


Autobuska stanica

Za razvoj i puni program me|ugradsko-prigradske auto-buske stanice u GP je odre|en prostor u bloku 42 na NovomBeogradu. Ova lokacija ima izuzetne pogodnosti i dobruvezu sa svim delovima grada, nalazi se izme|u UMP, auto-puta, trasa tramvaja i kapacitetnog {inskog sistema koji}e se realizovati u prvoj fazi i èlezni~ke stanice NoviBeograd. Dodatna prednost je veli~ina slobodne lokacijekoja omogu}ava optimalan razvoj i organizaciju svih sadr-àja stanice, kao i postojawe srodnih namena u susednimblokovima.

Industrijska zona Novi Beograd

Novi Beograd je industrijska zona u okviru koje su sme-{tene livnica i proizvodwa traktora (IMT, FOB). Pri-vredna zona je potpuno opremqena komunalnom infra-strukturom. Veliki deo kompleksa je neiskori{}en. Fa-brika odlivaka je jedan od potencijalnih zaga|iva~a. Pre-ma proceni za{tite ìvotne sredine, ova proizvodwapredstavqa delatnost sa pove}anim ekolo{kim rizikom ipotrebno je, na duì rok, planirati weno izme{tawe. Do-tle se moraju primeniti pove}ane mere ekolo{ke za{tite.Planirana povr{ina zone Novi Beograd je 70 ha.

Brodogradili{te „Beograd"

Brodogradili{te „Beograd" je industrijska lokacija ukojoj je, pored Brodogradili{ta, sme{teno i niz gra|evin-skih preduze}a – „Rad", „Napred", „Ratko Mitrovi}", „Par-tizanski put", „Planum", „Mostogradwa", „Gemaks" i dru-ga. Ovo je atraktivna lokacija sa stanovi{ta izlaska No-vog Beograda na Savu, pa u budu}nosti ovu zonu treba poste-peno usmeriti ka razvoju tercijarnih sadràja. Samo Bro-dogradili{te treba redukovati i preorijentisati na nekuod finijih oblasti brodogradwe (proizvodwa mawih plov-nih objekata, jahti, ~amaca). Planirana povr{ina ove in-dustrijske zone je redukovana u odnosu na postoje}e stawei iznosi oko 44 ha. Neposredno uz Brodogradili{te je To-plana „Novi Beograd", koja je ozna~ena kao lokacija sa ve-likim ekolo{kim rizikom.

Kej – obala

Uspostavqawem alternativne veze sa {etno-bicikli-sti~kom stazom kroz blok u zale|u Brodogradili{ta omo-gu}en je kontinuitet javnog kori{}ewa leve obala Save idesne obale Dunava, od atletskog kompleksa u Bloku 71 doRadeckog u Zemunu. Atraktivne punktove na obali sa cen-tralnim sadràjima maweg kapaciteta treba postavitiritmi~no, u blizini ukr{tawa glavnih komunikacijskihpravaca. Na istim mestima mogu}e je postavqawe pristanaza mawa plovila. Potrebno je obezbediti paralelne pri-stane sa javnim pristupom i na naspramnoj obali na AdiCiganliji, kako bi se stanovnicima Novog Beograda olak-{ao pristup i kori{}ewe Ade. Pove}awe atraktivnostiovog prostora mogu}e je ostvariti i formirawem mawihmarina i kontrolisanom dispozicijom i koncentracijomsplavova, bo~no od glavnih pristupnih pravaca. U Bloku 44odre|en je prostor za sportsko-rekreativne i zabavne sadr-àje za naj{iri krug korisnika, sa javnim reìmom kori-{}ewa. Povr{ina kompleksa je 7 ha.


Kompleks Starog aerodroma u Bloku 65 ima status do-bra koje uìva prethodnu za{titu. U okviru urbanisti~keza{tite, blokovi 45 i 70, sredi{wi pojas blokova 61-64 ipotez bulevara Jurija Gagarina su celine epohe moderne ureìmu delimi~ne za{tite. Postoje}e zelenilo uz savskuobalu je fiksni elemenat sistema zelenila.

7.2.10. Beànija (21)

Celina Beànija nalazi se na lesnom platou, izme|uautoputa i ulica B. Mo{e, To{in bunar, Vojvo|anske,M. Golubi}a i Huga Klajna. Obuhvata stambeno naseqe

„Beànijska kosa" i zone me{ovite namene u Bloku 51 iuz ulicu To{in bunar.

Stambeno naseqe „Beànijska kosa"

Naseqe „Beànijska kosa" izvedeno je na lesnom pla-tou u otvorenom i poluotvorenom sistemu blokovske regu-lacije, sa objektima razli~ite spratnosti, od prizemnihnizova i slobodnih stambenih objekata niè i sredwespratnosti, do visokih stambenih objekata. Potrebno je re-alizovati sve planirane prate}e sadràje u funkciji sta-novawa i centralne uslu`ne delatnosti koje su danas ne-potpune i deficitarne.

Beànija selo

Karakteristi~na urbanisti~ka potcelina Beànija se-lo nalazi se u Vojvo|anskoj ulici. Niz objekata sa crkvomsa severne strane ulice treba sa~uvati. Vojvo|anska ulica,kao veza To{inog bunara sa saobra}ajnicom T6, pro{ire-na je prema blokovima 61 – 64 i dobija novu regulaciju, pase za ovaj potez predlaè urbanisti~ko-arhitektonskikonkurs. Ciq konkursa je dobijawe re{ewa koje }e defi-nisati nov karakter ulice i skladno povezati objekte saobe strane.

Blok 51

Blok 51 je izuetno atraktivna lokacija uz autoput, ublizini centralne zone. Namewen je izgradwi centralnih,privrednih (mala privreda – proizvodno zanatstvo) i ko-munalnih objekata uz ~uvawe za{titnog {umskog zelenogpojasa prema autoputu. Vrsta delatnosti i oblikovaweobjekata treba da budu usagla{eni sa izgra|enim okruè-wem koje ~ine gusto izgra|eni stambeni blokovi, klini~-ko-bolni~ki centar i sportsko-rekreativni kompleks.Prostor ispod dalekovoda ima poseban reìm kori{}ewa.

Trajna dobra Beograda i ograni~ewa urbanog razvoja

Kosine, odsek i ivice lesnog platoa oza~eni su kao te-reni nepovoqni za izgradwu. Na ovim povr{inama plani-rano je zelenilo, koje se skoro kontinuirano pruà odulice Dr Ivana Ribara, kosinom iznad To{inog bunara iKalvarije i spaja sa zelenilom na kruni lesnog odseka iz-nad Dunava. Ovaj zeleni prsten vrednovan je kao trajno do-bro Beograda i fiksni je elemenat sistema zelenila. Po-stoje}e zelenilo uz autoput ima isti status. U okviru urba-nisti~ke za{tite, deo Bloka 49 je celina epohe moderne ureìmu potpune za{tite. Kompleks Beogradskog vodovodaozna~en je kao lokacija sa pove}anim ekolo{kim rizikom.

Saobra}aj

Od raskrsnice ulica To{in Bunar i 2a-2a kroz ovopodru~je prolazi magistralni pravac (deo UMP) za vezu sasaobra}ajnicom T-6.

Infrastruktura

Sekundarana vodovodna mreà je uglavnom izgra|ena.Potrebno je dograditi i rekonstruisati mreù i izvestiprimarni vodovod od CS „Beànija B" do Ugrinova~keulice. Kanalizaciona mreà nije izgra|ena u potpunosti.Postoje}u mreù potrebno je rekonstruisati tako da seformira separacioni sistem. Potrebno je ukinuti izlivefekalne kanalizacije u Dunav, a fekalnu kanalizacijuusmeriti prema KCS „U{}e" i daqe prema planiranom in-terceptoru.

7.2.11. Gorwi Zemun (22)

Gorwi Zemun se prostire na lesnom platou izme|u oba-le Dunava, To{inog bunara, autoputa, do saobra}ajniceT6, obuhvataju}i i nivelaciono vi{e delove Starog jezgraZemuna, kao i naseqe „Nova Galenika". Razvijen iz grad-skih predgra|a, osnovanih krajem 18. i u 19. veku, ima sa~u-vanu istorjsku matricu, koja je parcijalno i u nezavr{enimcelinama promewena, stvaraju}i prostorne konflikte i


ekscese. Razvoj prate}ih, centralnih i ostalih funkcijasamo delimi~no je pratio rast stambenog tkiva.

Prioritet budu}eg razvoja je u kontrolisanoj urbanojobnovi, umerenom pove}awu kapaciteta stanovawa, u razvo-ju centralnih funkcija radijalnim uli~nim potezima, kaoi infrastrukturno opremawe zone. U drugoj fazi priori-tet je uvo|ewe kapacitetnog {inskog sistema, sa vo|ewemtrase u industrijsku zonu Gorwi Zemun.

Uslovi transformacije blokova

Najve}i deo ove celine ~ini raznoliko stambeno tkivo.Zastupqeni su blokovi sa modifikovanom ruralnom i ma-logradskom ku}om na regulaciji na Gardo{u, ]ukovcu i ugradskim predgra|ima, blokovi sa individualnim slobod-nostoje}im objekatima (Kalvarija), otvoreni blokovi ko-lektivne stambene izgradwe (naseqa „Sava Kova~evi}" i„Galenika", soliteri u Prvomajskoj ulici) do spontanonastalih nehigijenskih naseqa (Vojni put).

Transformaciju ovog prostora treba ostvariti kao ur-banu obnovu u postoje}oj regulaciji, sem u kontaktnim zo-nama sa novim otvorenim blokovima u kojima je nu`no usa-gla{avawe matrica i tipa izgradwe. Postoje}i blokoviniskih gustina stanovawa planiraju se za individualnostanovawe, na relativno velikim parcelama, sa znatnimu~e{}em slobodnih i zelenih povr{ina i bez gradwe u unu-tra{wosti blokova. Organizaciju i oblikovawe objekata,parcela i blokova, treba razvijati iz autohtonih tipovatkiva. Visina objekata koji su na kosinama lesnog odsekai pripadaju Starom jezgru Zemuna (Gardo{, ]ukovac), li-mitirana je i mogu}no{}u obezbe|ewa vizura sa prvih vi-{ih platoa. Za spontano nastala naseqa, po utvr|ivawu jav-nog interesa, treba planski odrediti specifi~ne mere sa-nacije na osnovu pravila ovog plana.

Centralne funkcije

Centralne funkcije prostiru se linearno uz glavne sa-obra}ajne pravce – ulicama Cara Du{ana, Prvomajskom iuz To{in bunar, a popre~ne ulice treba da ostanu prven-stveno stambene. Na ukrsnici Ugrinova~ke ulice i sao-bra}ajnice T6 planiran je centar gradske potceline. U de-lu ovog centra, ju`no od saobra}ajnice T6, treba obezbedi-ti pijacu za stanovnike Gorweg Zemuna, {to je uslov zasmawewe kapaciteta pijace u Starom jezgru. Specijalizo-vani centri imaju u ovoj celini dve zone koncentracije. Uzulicu Cara Du{ana nalaze se {kolski centri, kao i nau~-ne ustanove, instituti. Oni ~ine uvod u industrijsku zonuGorwi Zemun. Na prostoru izme|u autoputa, To{inog bu-nara i Laudonovog {anca nalaze se zdravstvene i socijal-ne ustanove i povr{ina za specijalizovani centar.

Na prostoru ove povr{ine nalazi se vredno zelenilo,pa se za ovu lokaciju planirana izgradwa slobodnostoje-}im objektima u zelenilu. Objekti mogu da zauzmu najvi{e20% povr{ine, dok bi zastrte povr{ine bile maksimalno25% povr{ine lokacije, nezavisno od budu}e bliè name-ne. Zbog blizine Studenskog grada, kao i dobre saobra}aj-ne povezanosti preko autoputa, To{inog bunara i planira-nog kapacitetnog {inskog sistema, predlaè se za ovu po-vr{inu namena visoko{kolskog centra.

Pojedina~ne ve}e komplekse u gradskom tkivu koji me-waju namenu treba planirati jedinstveno i koristiti po-godnost velike, slobodne lokacije u izgra|enom tkivu gra-da, gde su one retkost, te ih nameniti i ~uvati prvenstve-no za javne slu`be ({kolstvo, kultura, nauka, zdravstvo), adelom i za javne namene (park, javno igrali{te, trg).

Privredni objekti

Pojedina~ni privredi objekti koji se nalaze u stambe-nom tkivu grada moraju svoju delatnost usaglasiti premauslovima za{tite ìvotne sredine i ovog GP, a poèqnaje wihova transformacija za stanovawe („Plastika", TIZ)ili centralne funkcije („Teleoptik"), u zavisnosti od ne-posrednog okruèwa. Kompleks industrije „Zmaj" pripadaprivrednoj zoni „Autoput".

Zelenilo

Evidentan je nedostatak zelenih povr{ina u {iroj zo-ni, te se pored ~uvawa postoje}ih zelenih povr{ina plani-ra ve}e u~e{}e zelenila u okviru parcela stanovawa i dru-gih namena, i povezivawe pojedinih elemenata sistema ze-lenila (drvoredi, zelenilo du` ulica, puteva, na kruni ikosinama lesnog odseka, unutarblokovsko). Zelenilo nakruni i kosinama lesnog platoa je deo zelenog prstena ugradskom sistemu zelenila koji se kontinuirano proteèobalom Dunava od Batajnice i zavr{ava se na padinama Be-ànijske kose.

Sport i rekreacija

Na lokaciji pored obrazovnog centra „Nada Dimi}"planira se polivalentni centar SRC „Pregrevica" za {i-ri krug korisnika (sportisti, rekreativci, |aci, omladin-ski klubovi), sa javnim reìmom kori{}ewa. U zoni pri-obaqa Dunava predvi|eni su prostori za klubove koji sebave sportovima na vodi (veslawe, jedrewe, skijawe na vo-di i drugi, orijentacione veli~ine 3,8 ha). Stadioni FK„Zemun" i SC „Partizan – Teleoptik" su specijalizovanisportski objekti sa selektivnim reìmom kori{}ewa. De-limi~nim uvo|ewem novih sadràja (sala za gimnastiku,stoni tenis, teretana, fitnes sala i sl.) mogu}e je pro{i-riti krug korisnika. Za stanovnike naseqa „Galenika" i„Altina" planirani su marina i sportsko-rekreativni sa-dràji na obali Dunava. Ova lokacija ima dobru saobra}aj-nu i pe{a~ku dostupnost, postoje}om saobra}ajnicom u pro-duètku T-6 koja prolazi izme|u Rudarskog instituta i Ve-terinarskog zavoda.

Ograni~ewa urbanog razvoja

Kosine, odsek i ivice lesnog platoa ozna~eni su kaotereni nepovoqni za izgradwu, pa je na wima planiranozelenilo. Granica gradwe na lesnom platou i ispod wega,kao i za{tita odseka, moraju biti odre|ene na osnovu uslo-va detaqnih geomehani~kih ispitivawa za svaku konkretnulokaciju.


U okviru celine Gorwi Zemun evidentirana su dva ar-heolo{ka lokaliteta, kao dobra koja uìvaju prethodnu za-{titu. U Karti trajnih dobara prikazane su za{ti}ene vi-zure, stajnom ta~kom i uglom sagledavawa. Lesni odsek iz-nad aluvijalne ravni i du` Dunava ~uva se kao geomorfo-lo{ki spomenik prirode sa predlogom za za{titu predela.Postoje}e zelenilo uz autoput je fiksni element sistemazelenila.

Saobra}ajna mreà

Osnovu saobra}ajne mreè ~ine jaki paralelni radi-jalni pravci (ulice Cara Du{ana, Ugrinova~ka, Prvo-majska, autoput), povezani magistralnim putem T6 u ~i-jem nastavku se planira most preko Dunava koji povezujeZemun i Novi Beograd sa Banatom. U Laudonovom {ancuplaniran je jedan od depoa kapacitetnog {inskog siste-ma, koji treba dopuniti komplementarnim sadràjimasporta, centara i sli~nih namena, shodno fizi~kim ka-rakteristikama lokacije. Predvi|a se izme{tawe depoaGSP koji se nalazi u unutra{wosti bloka izme|u Dunav-ske, ulice Cara Du{ana i Prigrevice, na lokaciju uokviru privredne zone Gorwi Zemun. Prostor postoje}egdepoa prenamewen je za sportski centar javnog reìmakori{}ewa, koji nedostaje na podru~ju ove celine i {i-reg podru~ja.

Infrastruktura

Uslovi za infrastrukturno opremawe vodovodom i ka-nalizacijom jedinstveni su za celine 2, 3, 8, 20, 21, 22 i de-love celina 34, 35, 36 i 37. Sekundarna vodovodna mreà jeuglavnom izgra|ena. Potrebno je dograditi i rekonstrui-sati mreù i izvesti primarni vodovod od CS „Beànija"


do Ugrinova~ke ulice. Kanalizaciona mreà nije izgra|e-na u potpunosti. Postoje}u mreù potrebno je rekonstrui-sati tako da se formira separacioni sistem. Potrebno jeukinuti izlive fekalne kanalizacije u Dunav, a fekalnukanalizaciju usmeriti prema KCS „U{}e" i daqe premaplaniranom interceptoru.

7.3. Spoqna zona

Spoqnu zonu ~ine slede}e urbanisti~ke celine:– Krwa~a (23), opisano u ta~ki 9.4.1; – Privredna zona Krwa~a (24), opisano u ta~ki 9.4.1; – Vi{wica (25); – Mirijevo (26); – Mali Mokri Lug (27); – Veliki Mokri Lug (28); – Kumodra`, Jajinci (29); – Resnik (30); – Labudovo brdo (31), opisano u ta~ki 7.2.8; – @eleznik (32); – Veliki Maki{ (33); – Dr Ivan Ribar (34); – Aerodrom zona Autoput (35); – Zona Autoput, Zemun poqe (36); – Altina, Kamendin (37).

7.3.1. Vi{wica (25)

Vi{wica se nalazi u priobalnom pojasu Dunava, od Mi-rijevskog potoka i naseqa Karaburma do rukavca Dunavaprema ostrvu âkqan. U okviru granice svoje katastarskeop{tine obuhvata naseqa Vi{wicu i Vi{wi~ku bawu. Za-hvaquju}i poloàju u neposrednoj blizini Beograda i natopografski privla~noj poziciji na obali Dunava, autoh-tono naseqe Vi{wica je {irewem grada preko Karaburmei priobalnog pojasa uz Adu Huju postalo sastavni deo grad-skog prostora, zadràvaju}i obele`ja prisajediwenog sa-mostalnog naseqa sa specifi~nim osobinama.

Vi{wi~ki put

Razvojne pretpostavke ovog podru~ja su regulacija po-stoje}e glavne pristupne saobra}ajnice ovoj celini – Vi-{wi~kog puta, zatim planirawe alternativne saobra}ajneveze za nove planirane stambene i rekreativne zone, kao iregulacija postoje}e uli~ne mreè. Zna~ajne novoplanira-ne povr{ine potencijalno elitnih lokacija, bez odgovara-ju}eg saobra}ajnog i infrastrukturnog re{ewa, nije mogu-}e realizovati. Predvi|enu koncentraciju komercijalnihsadràja uz Vi{wi~ki put treba planski osmisliti i po-vezati sa Slana~kim putem i SMT.


Poluurbanizovana naseqa (uz deo planski realizovaneVi{wi~ke bawe) nastala od doskora{wih poqoprivred-nih doma}instava treba planski usmeriti ka transforma-ciji u blokove individualnog stanovawa sa neophodnimspecifi~nostima.

Spontano nastali blokovi

U celini 25 ima znatnih povr{ina pod spontano nasta-lim blokovima, jednim delom na geolo{ki nepovoqnim te-renima. Planirana je wihova transformacija u blokoveindividualne stambene izgradwe, uz prethodno plansko de-finisawe uslova sanacije terena, saobra}ajne, infra-strukturne mreè i potrebnih javnih objekata i povr{ina.Daqom planskom razradom usloviti stvarawe ve}ih parce-la sa ve}im u~e{}em zelenila za planirawe povr{ina ko-je predstavqaju zaokruìvawe spontane izgradwe.

Sanaciono zelenilo

Planirane su znatne povr{ine sanacionog zelenila nageolo{ki nestabilnim terenima. Zbog izuzetnog poloàjaozelewenih padina ka dunavskoj obali i {umadijskom zale-

|u, kao i planirnih potencijalno elitnih lokacija za sta-novawe i novog sportskog centra, ovi {umski kompleksitreba da postanu novi elemenat identiteta ovog dela gra-da i novo izleti{te Beograda.

Spoqna magistralna tangenta (SMT)

Zapadnim podru~jem ove celine planirana je trasa SMTkoja se u zoni Rospi }uprije povezuje sa Slana~kim putem,Vi{wi~kom i novoplaniranom Dunavskom ulicom odakleje, za kasnije planske periode, predvi|en i koridor za wenprelazak na levu obalu Dunava, povezivawe sa Pan~eva~kimputem i daqi prodor prema severu.

Centralne funkcije uz SMT

Planirana je transformacija postoje}eg kompleksa ci-glane u funkcije centra zbog izuzetnog poloàja ove loka-cije na raskrsnici SMT i Slana~kog puta, u neposrednojblizini nove lokacije za stanovawe „Trudbenik".

Nova lokacija za stanovawe „Trudbenik"

„Trudbenik" je lokacija povr{ine od oko 25 ha, is-to~no od SMT i ju`no od Slana~kog puta. Na ovom pro-storu je planirano stambeno naseqe mawih gustina (od80–100 st/ha) i mawe spratnosti (do P+2). Parcele moguda budu od 500 do 1.000 m², a zgrade tipa vila, dvojnih, ni-zova i sli~nih. Imaju}i u vidu blizinu grada, izuzetanpoloàj u odnosu na Dunav, kao i vizure iz grada na ovulokaciju, o~ekuje se kvalitetna arhitektura i kvalitetanjavni prostor, kao {to je, na primer, planirawe park vi-dikovaca. Geolo{ke osobenosti zahtevaju posebne usloveizgradwe, koji }e se definisati posle detaqnih istraì-vawa, kao i znatno u~e{}e zelenila – do 25% na nivou~itavog naseqa, ra~unaju}i i zelenilo na parcelama.Parkirawe treba re{iti u skladu sa izabranim tipomizgradwe i obavezno na parcelama. Potrebno je obezbedi-ti svu standardnu infrastrukturu. Regulacionim planom}e se odrediti potrebni prate}i sadràji i javni objek-ti i objekti za poslovawe.

Nova lokacija za stanovawe Majdan

Majdan je lokacija veli~ine od oko 110 ha, poloèna nabrdu iznad Vi{wice, do naseqa Vi{wi~ka bawa, sa pogle-dom na Dunav i Banat. Lokacija danas ima lo{e saobra}aj-ne veze. Planirana je sekundarna veza preko Vi{wice. Lo-kacija daje mogu}nost za izgradwu objekata za stanovawemawih gustina (8 –100 st/ha) i mawih spratnosti (do P+2).Mogu}i su razli~iti oblici stanovawa. Za socijalno sta-novawe je potrebno odvojiti 5% bruto povr{ine lokacije.Prilikom komponovawa stambenih objekata, u daqoj plan-skoj razradi, potrebno je voditi ra~una o mogu}nostima po-gleda na Dunav i ravnicu preko wega. Potrebno je predvi-deti odgovaraju}e centralne sadràje i javne objekte. Par-kirawe treba planirati na korisni~kim parcelama. Pla-nira se uvo|ewe standardne infrastrukture. Uslovi grad-we i rasporeda objekata treba da budu definisani detaq-nim geolo{kim istraìvawima.

Sportsko-rekreativni centar „Mili}evo brdo"

Prostor Mili}evog brda (oko 47 ha) pruà izvanrednemogu}nosti za razvoj svih oblika sportsko-rekreativnihsadràja – za rekreativne, takmi~arske, potrebe {kolasportova, kampuse i sli~no. Budu}im re{ewem ovog prosto-ra, kao gradskog sportskog centra sa javnim reìmom ko-ri{}ewa, obezbedi}e se i nesmetane vizure na Dunav igrad, kako je to GP definisao u Karti trajnih dobara Beo-grada.

Sportsko-rekreativni centar „Ada Huja"

SRC „Ada Huja" planiran je za motonauti~ke sportovei kartodrom, uz mogu}nost formirawa mawe marine i do-minantno u~e{}e zelenila u budu}em kompleksu. Delimi~-no se nalazi u celini Karaburma, Ada Huja (10).


Arheolo{ki lokaliteti

Evidentirano je nekoliko arheolo{kih lokaliteta odkojih dva – Ad Octavium i Ramadan, pripadaju kategorijiza{ti}enih lokaliteta, {to upu}uje na pa`qiv tretmansvih intervencija u ovom podru~ju i predvi|enu proceduru,ukoliko se do|e do arheolo{kih nalaza.

Infrastruktura

Opremqenost ~itavog podru~ja re{ava se zajedno sa in-frastrukturom celina Karaburma, Ada Huja (10), gde je iopisano planirano re{ewe, sa celinom Mirijevo (26).

7.3.2. Mirijevo (26)

Ovu celinu obrazuju prvobitno seosko naseqe Mirijevoi novoizgra|ena stambena celina Mirijevo. Oba dela ovestambene celine nalaze se na polukru`nim ra{~lawenimpadinama hidrografske celine Mirijevskog potoka, okru-ène uzvi{ewima Zvezdare, Zelenog i Stoj~inog brda.Stambena celina Mirijevo je planirana i izgra|ena u vi-{e tipolo{ki razli~itih stambenih potcelina, uslovqe-nih te{kom konfiguracijom i inèwersko-geolo{kim ka-rakteristikama terena. Deo postoje}eg tkiva ~ini velikibroj objekata spontane stambene izgradwe, realizovan nageolo{ki nestabilnim terenima. Prioriteti za realiza-ciju u ovoj celini su sanacija klizi{ta, poboq{awe in-terne uli~ne mreè i pristupa~nosti u odnosu na druge de-love grada.

Sanacija terena, uli~na mreà, sanaciono zelenilo

Planirana je sanacija terena izme|u ostalog i izgrad-wom ulica koje su istovremeno sanacioni objekti, kao istavqawem u kolektor postoje}ih potoka. U odnosu na va-è}u plansku regulativu treba preispitati mogu}nost dase bar u zoni sanacionog zelenila ispita mogu}nost reten-zionog, povr{inskog prikupqawa buji~nih voda. Sanacio-no zelenilo je planirano na geolo{ki nestabilnim tere-nima. Stoj~ino brdo je najve}a planirana povr{ina sana-cionog zelenila koja se moè koristiti i u poqoprivred-ne svrhe, uz odre|ene uslove.

Pristupa~nost

Celina Mirijevo (26) te{ko je pristupa~na iz drugihdelova grada. Planirane saobra}ajnice, rekonstrukcijapostoje}ih saobra}ajnica, kao i boqa opsluènost linija-ma GSP-a su uslovi za boqu pristupa~nost celine. Krozovo podru~je, isto~no od naseqa Mirjevo, planirana je tra-sa SMT. Sa Bulevarom kraqa Aleksandra, u zoni Stoj~i-nog brda, ovaj potez formira denivelisanu raskrsnicu.Pored ovog poteza, na prostoru celine 26 planirane su in-tervencije i na mreì lokalnog zna~aja. To je produètakMirijevskog bulevara, uz ostavqawe mogu}nosti da u nekomplanskom periodu u taj koridor bude sme{ten neki od {in-skih sistema javnog saobra}aja, kao i povezivawe Kara|or-|eve u Mirijevu sa SMT.

Spontana izgradwa

Veliki broj spontano izgra|enih objekata planiran jeza transformaciju u povr{ine za individualne objekte saodgovaraju}om saobra}ajnom i infrastrukturnom mreòmi objektima, uz zaokruìvawe povr{ina u istom tipu noveizgradwe.

Centar naseqa

Postoje}i centar naseqa, nedovoqnog kapaciteta, sadr-àja i oblikovne celovitosti treba dopuniti planiranimkomercijalnim sadràjima i kompleksom pravoslavne cr-kve. Jedinstvenim parternim re{ewem treba povezati ovesadràje tako da se unapredi wihova ambijentalna ulogacentra, koliko je to mogu}e. Ostali sadràji centra kojisada nedostaju planirani su u disperziji zbog prostorneograni~enosti postoje}eg centra, ali i zbog boqe pristu-pa~nosti korisnicima.

Javni objekti

Povr{ine za javne namene {kola i de~ijih ustanovadefinisane su u GP na osnovu vaè}e planske dokumen-tacije.


Postoje}i kolektivni objekti mogu se nadograditi gdegeologija i mogu}nost parkirawa to dozvoqavaju. Postoje-}i slobodni, neizgra|ni prostori, zadràvaju se kao javnizeleni prostori i prostori za igru dece, bez mogu}nostinove izgradwe.

Staro seosko grobqe

Za{ti}eni prostor starog seoskog grobqa uz crkvuSvetog proroka Ilije planiran je kao memorijalni kom-pleks, bez mogu}nosti {irewa i novog sahrawivawa. Va-àn je kao jedno od malobrojnih mesta identiteta celineMirijevo.

Privredna zona Stoj~ino brdo

Stoj~ino brdo je privredna zona nasle|ena iz prethod-nih planova. Ranije je koncipirana kao naseqska radna zo-na Mirijeva sa vezom na SMT i Smederevski put. Do sadanije aktivirana zbog velikih ulagawa u sanirawe klizi-{ta i opremawe komunalnom infrastrukturom. Veli~inaplanirane zone je 32 ha.

Infrastruktura

Sistemi vodovodne i kanalizacione mreè za celinuMirijevo re{avaju se jedinstveno sa celinama (10) Kar-burma, Ada Huja (gde su i opisani) i (25) Vi{wica.

7.3.3. Mali Mokri Lug (27)

Celina je je odre|ena granicom katastarske op{tinenaseqa, koja obuhvata morfolo{ku celinu Zeleno brdo ideo Stoj~inog brda, sa naseqskom celinom du` Bulevarakraqa Aleksandra – do naseqa Kowarnik i Kru`nog putado ulice Nikole Grulovi}a, kojom se grani~i sa naseqemKalu|erica i do nadvo`waka na autoputu za naseqe Veli-ki Mokri Lug.

Naseqe Mali Mokri Lug spada u karakteristi~no, ne-kada samostalno seosko naseqe, prisajediweno kontinual-no izgra|enom podru~ju grada izgradwom stambenih nase-qa na periferiji Beograda.

Spontano nastalo tkivo

Za naseqe je karakteristi~no da se transformacija ne-kada{weg seoskog tipa stanovawa odvijala spontano i ha-oti~no u tip individualnog stanovawa, sa uglavnom kvali-tetnim objektima i zadràvawem postoje}e, neregulisaneuli~ne mreè. U daqoj planskoj razradi ovu transforma-ciju treba podràti u pogledu individualnog tipa stano-vawa, regulisati i unaprediti odgovaraju}im opremawemnaseqa.

Bulevar kraqa Aleksandra i raskrsnica sa SMT

Segment Bulevara kraqa Aleksandra koji se nalazi ucelini Mali Mokri Lug (27), izme|u Bajdine ulice i bu-du}e raskrsnice sa SMT, regulaciono je nedefinisan iugroèn obodnom izgradwom za planirani rang saobra}aj-nice. U ovom delu postoje}a spontana izgradwa mewa ka-rakter bulevara i potrebno je {to pre ga regulaciono de-finisati, za{tititi od daqeg ugroàvawa i dati jedin-stvene uslove za planiranu transformaciju obodnih blo-kova u me{ovito tkivo. Planirana raskrsnica bulevara saSMT je funkcionalno istaknuta ta~ka na kraju gradskogpoteza bulevara, koju, tako|e, treba planski zaokruìtitransformacijom i zaokruìvawem spontano nastalogtkiva u tkivo sa komercijalnim delatnostima, sadràjimacentra i stanovawem, nakon {to se teren potrebnim mera-ma stabilizuje.


Sanaciono zelenilo

Najve}i deo teritorije celine, u geolo{kom smislu,pripada nepovoqnim terenima za izgradwu, a na povr{i-nama koje su ozna~ene kao veoma nepovoqni tereni, uz auto-put i izme|u naseqa Mali Mokri Lug i Kalu|erice, pla-nirano je sanaciono zelenilo.

Komercijalni sadràji uz autoput

Na delovima prostora celine 27 uz autoput koji nisuugroèni aktivnim klizi{tima planirani su sadràjikomercijalnih delatnosti, bez stanovawa, sa sadràjima iuslovima oblikovawa koji reprezentuju ulaznu zonu autopu-ta u grad.

SMT i nova privredna zona

I na ovom podru~ju najzna~ajniji planirani saobra}aj-ni potez je SMT koji povezuje Bulevar kraqa Aleksandrana severu i autoput na jugu. Jednim svojim krakom, u zoniVelikog Mokrog Luga, ovaj potez se sa autoputem povezujedenivelisanom raskrsnicom, dok drugi krak ide na jugoza-pad, prolazi ispod autoputa i spaja se sa ju`nim delomSMT neposredno pred takozvanom petqom „Lasta". Nauslovno povoqnom terenu izme|u dva kraka SMT, odnosnodve povr{ine sanacionog zelenila, planirana je nova po-vr{ina za privredne aktivnosti, koja }e izgradwom SMTimati izuzetne lokacijske prednosti.

Infrastruktura

Sistemi vodovodne i kanalizacione mreè za celinuMali Mokri Lug (27) re{avaju se jedinstveno sa celinamaDu{anovac, [umice, Kowarnik (13) (gde su i opisani),Vo`dovac (14) i Veliki Mokri Lug (28). Kanalizacionamreà u celini Mali Mokri Lug, za razliku od ostalihnabrojanih celina, nedostaje u potpunosti. U zoni autopu-ta potrebno je izgraditi retenzije „Lasta" i „Lasta pe-tqa".

7.3.4. Veliki Mokri Lug (28)

Celina u granicama svoje katastarske op{tine zauzimapoloàj na severnim i severoisto~nim padinama greben-ske morfolo{ke celine na pravcu Stoj~ino brdo – Baba-Velka – Mokrolu{ko brdo – Torlak, obuhvataju}i prostorod autoputa Beograd – Ni{ do naseqa „Medakovi}", od pa-dine Mitrovog brda do granice katastrske op{tine Kumo-dra`, kojom se spaja do Bubaw potoka.

Veliki Mokri Lug (28) je u ve}oj meri regulisan uli~-nom mreòm i pravilnom parcelacijom porodi~ne niè-spratne izgradwe – od grebenskog uzvi{ewa Straàrskakosa do centra naseqa. Stari deo naseqa i deo koji se na-dovezuje na Mitrova~ku padinu istovetni su po neure|eno-sti i nezadovoqavaju}oj uli~noj mreì. Najve}i potenci-jal ovog naseqa je atraktivna dispozicija u odnosu na pre-deono okruèwe sa prostranim {umskim zale|em dela Ste-pinog luga, na jugoisto~noj strani grebenskog poteza ka za-padu i vrhu brda Torlak. Prioritet ure|ewa celine je in-frastrukturno opremawe, sanacija klizi{ta i boqa pri-stupa~nost u odnosu na druge delove grada, ali i internapovezanost delova celine.

Transformacija postoje}eg i spontano nastalog tkiva

Planirana je transformacija postoje}eg tipa stanova-wa, sa spontano nastalom regulacijom oko ranije formi-ranog jezgra seoskog naseqa, ukqu~uju}i i spontanu gradwukoja ne ugroàva planirane prostore javnih namena u regu-lisane blokove individualnog stanovawa.

Potrebno je obezbediti lokacije za izgradwu objekatanamewenih javnim sadràjima koji nedostaju, komplemen-tarnih stanovawu. Potrebno je, tako|e, obezbe|ivawe mi-nimalnih profila stambenih i sabirnih ulica i punogprofila obodnih saobra}ajnica u koji je ukqu~eno i sana-ciono zelenilo.

Obodne saobra}ajnice i javni gradski saobra}aj (JGS)

Prioritetna je izgradwa obodnih saobra}ajnica okonaseqa „Padina", povezivawe ovog dela naseqa sa VelikimMokrim Lugom i sa autoputem. Izgradwa saobra}ajniceNova Kumodra{ka (produètak ulice Bra}e Jerkovi}, pa-ralelno sa Kumodra{kom ulicom) treba da obezbedi sta-bilnost ~itave „Padine”, zajedno sa sanacionim zeleni-lom. Produètak ulice Padina, ulice Vojislava Ili}a,kao i saobra}ajna veza Kumodraà i Velikog Mokrog Lu-ga, imaju, osim saobra}ajne, i sanacionu ulogu. Izgradwaovih saobra}ajnica treba da omogu}i kvalitetno zaokruì-vawe spontane izgradwe planiranim blokovima individu-alnog stanovawa i prate}im sadràjima. Planiran je pro-duètak postoje}e trolejbuske trase do Velikog MokrogLuga i trolejbuski depo.

Arheolo{ko nalazi{te

Na „Padini” je evidentirano arheolo{ko nalazi{tekoje je definisano kao dobro koje uìva prethodnu za-{titu.

Sanacija klizi{ta

Osim sanacionog zelenila uz obodne saobra}ajnice, nanajnestabilnijim terenima treba planirati sanaciono ze-lenilo koje se nadovezuje na Stepin lug, kao i mawe povr-{ine javnog zelenila u okviru samog naseqa. Planiranisportsko-rekreacioni kompleks tako|e je u funkciji sana-cije klizi{ta.

Stepin lug

Park-{uma Stepin lug definisana je ovim GP kaofiksni elemenat zelenila i trajno dobro Beograda. Upark-{umi treba obnoviti objekte i izletni~ku opremu,uz za{titu i unapre|ewe izletni~kih prostora i mak-simalno o~uvawe wegovih prirodnih, ure|enih i predeo-nih vrednosti.

Infrastruktura

Sistemi vodovodne i kanalizacione mreè za celinuVeliki Mokri Lug (28) re{avaju se jedinstveno sa celina-ma Du{anovac, [umice, Kowarnik (13), gde su i opisani,Vo`dovac (14) i Mali Mokri Lug (27). U zoni autoputa po-trebno je izgraditi retenzije „Lasta" i „Lasta petqa".Zbog velikog obima spontane izgradwe na geolo{ki nesta-bilnim terenima, opremawe infrastrukturom je jedan odprioriteta.

7.3.5. Kumodra`, Jajinci (29)

Naseqa celine Kumodra`, Jajinci (29) se svojim kata-starskihm op{tinama neposredno grani~e sa naseqem Ba-wica i gorwim Vo`dovcem, obuhvataju}i prostor izme|uMiqakova~ke {ume, Jelezova~kog potoka i granicama kata-starskih op{tina Resnika, Rakovice sela i Velikog Mo-krog Luga, od Bubaw potoka do padine Mitrovog brda, gdena gorwem Vo`dovcu zaokruùju celinu.

Iako po tipolo{kim karakteristikama ova naseqa ne-maju zajedni~ka obele`ja, oba se kontinualno nadovezuju nagradski deo op{tine Vo`dovac, na glavne paralelne sao-bra}ajnice – Avalski put, odnosno ulicu Vojvode Stepe.Istovremeno, predstavqaju primere uglavnom uspe{netransformacije seoskih naseqa u gradsko tkivo. Relativ-na ure|enost naseqa, pristupa~nost i ambijentalno kvali-tetno okruèwe postoje}ih {uma na ju`nom obodu celine,predstavqaju glavne razvojne potencijale ovog podru~ja.

[ume celine Kumodra`, Jajinci (29) kao trajno dobroBeograda i deo sistema zelenila

Na ju`nom obodu celine nalaze se postoje}e {ume Spo-men-parka „Jajinci", Rakovi~ki potok i delovi Stepinog lu-ga, definisani u GP kao fiksni elementi zelenila, jer saplaniranim zaokruèwima zelenih povr{ina predstavqaju


vaàn deo obodnog prstena sistema zelenila grada. Plani-rane povr{ine zelenila oko Jelezova~kog potoka imajufunkciju da spre~e {irewe naseqa.


Planirana je daqa transformacija i zaokruìvawe po-stoje}eg tkiva u blokove individualnog stanovawa sa odgo-varaju}im prate}im sadràjima.

Nova lokacija za stanovawe „Jajinci – rasadnik"

Deo prostora postoje}eg rasadnika i uz Jelezova~ki po-tok planira se za blokove individualnog stanovawa viso-kog standarda uz uklapawe kvalitetnog postoje}eg zeleni-la iz rasadnika u re{ewe i formirawe bar jednog javnogparka. Detaqnijom planskom razradom padinom Jelezova~-kog potoka treba povezati zelenilo u nasequ sa obodnimsistemom zelenila .

Torlak

Na podru~ju Torlaka planirano je zadràvawe objekata{kole i sportske hale u povr{inama koje zadovoqavaju po-trebe tog dela naseqa. Prostor oko stare torla~ke crkve i{kole je mesto identiteta ovog dela celine koje treba udaqoj planskoj razradi posebno definisati. Uz park-{umuStepin lug planira se transformacija ostataka postoje-}ih blokova seoskog stanovawa iz ruralnog sadràja na ur-bani nivo.

Sportsko-rekreacioni centar „Kumodra` – Torlak"

SRC „Kumodra` – Torlak" (oko 8 ha) koji je planiranna prostoru izme|u tri naseqa (Kumodra`, Jajinci i Rako-vica selo) pruà mogu}nost formirawa polivalentnogcentra u funkciji {kole sporta, sportskih klubova, omla-dinskih klubova i rekreativnog sporta.

Stara privredna zona Kumodra`

Stara privredna zona Kumodra` je delimi~no u urbani-sti~koj celini Kumodra`, Jajinci (29), a opisana je u ce-lini Vo`dovac (14).

Novi Avalski put

Sredi{tem ovog podru~ja koje se pruà pravcem sever –jug planirana je nova trasa Avalskog puta koja se prostireod naseqa Bawice (Bulevara JA) do veze sa novim obila-znim autoputem sa kojim je planirano da formira denive-lisanu raskrsnicu.

Infrastruktura

Sistemi vodovodne i kanalizacione mreè za celinuKumodra`, Jajinci (29) re{avaju se jedinstveno sa celina-ma Vo`dovac (14), gde su i opisani i Bawica (15).

7.3.6. Resnik (30)

U granicama katastarske op{tine, Resnik se prostireizme|u Manastirske {ume, Jelezovca i, presecaju}i Kru-`ni put, grani~i sa celinama Rakovica selo, Beli potok,Pinosava (47), a sa ju`ne strane Ru{wem i preko padineVrbinog potoka spu{ta u dolinu Top~iderske reke, kojomzaokruùje celinu na po~etku Manastirske {ume.

Poloàjem na uzvi{enoj zaravni od brda Straèvicaka istoku i u blizini rakovi~ke industrijske zone i Kru-`nog puta, deo Resnika je izgra|en u duhu radni~kih nase-qa iz perioda industrijalizacije kolektivnom sredwe-spratnom i nièspratnom stambenom izgradwom u cen-tralnom delu naseqa, sa delovima nekada{weg sela koje seu potpunosti transformisalo u blokove individualne iz-gradwe.

Prioritet celine je realizacija boqe pristupa~nostii povezivawe sa drugim delovima grada, sanacija i reguli-sawe geolo{ki nepovoqnih terena, kako bi se lokacionipotencijali grebena i ju`ne padine boqe iskoristili ubudu}oj transformaciji i ure|ewu naseqa.

Pristupa~nost

Planirano je poboq{awe postoje}ih veza i potreba da-qeg planskog definisawa mogu}nosti za nove prikqu~kesa primarnom gradskom uli~nom mreòm. Aktivirawe è-lezni~ke stanice Resnik i èlezni~ke stanice Jajinci, uzpoboq{awe èlezni~kog saobra}aja, tako|e treba da do-prinesu razvoju ovog prostora.


Ure|ewe postoje}ih blokova individualnog stanovawai daqa transformacija blokova seoskog stanovawa u indi-vidualno, ure|ewe tradicionalnog centra naseqa, kao ispontano nastalih punktova komercijalnih sadràja okostanice Resnik, treba bliè planski definisati, kao ipotrebu za nedostaju}im prate}im javnim sadràjima.

Spontana izgradwa

Na teritoriji celine postoje tri zone sa spontanom iz-gradwom. Ju`ni deo celine Resnik, ispresecan ra{~lawe-nim reqefom i jaru`nim dolinama, na terenima koji su uGP definisani kao nepovoqni za izgradwu, ima najve}ibroj spontano nastalih blokova, naro~ito uz ulicu Qubi-{e Jelenkovi}a. Daqom planskom razradom treba odreditiblokove koje je realno mogu}e komunalno opremiti i kojetreba transformisati u sanaciono zelenilo. Spontano na-stale blokove na padini brda Jelezovac (deo se nalazi u ce-lini Kumodra`, Jajinci (29)) treba transformisati u blo-kove individualne izgradwe sa ve}im parcelama, uz zadr-àvawe svih preostalih delova {ume. Spontano nastaleblokove uz Rakovi~ki put treba transformisati u blokoveindividualne izgradwe sa ve}im parcelama i ve}im stepe-nom ozelewenosti parcela, imaju}i u vidu blizinu trasanadzemnih vodova visokog napona, kao i neposrednu blizi-nu Rakovi~kog manstira i potrebu da se ovaj kompelks am-bijentalno za{titi.

Retenzija, sportsko-rekreacioni centar „Resnik"

Ovim GP je planiran sportsko-rekreacioni centar„Resnik" (oko 10 ha) u zoni postoje}eg akumulacionog jeze-ra za sportsko-rekreativne aktivnosti na vodi, kao i svihdrugih oblika rekreacije i sporta. Planirano ure|ewe iz-letni~ke zone u kontaktnom podru~ju retenzije u funkcijije ne samo Resnika nego i {ire zone.

Povr{ina za sport i rekreaciju

Uz zapadnu granicu celine, izme|u obilaznog autoputa,èlezni~ke pruge i Vrbinog potoka, na prostoru koji sezove [vabinac, planirana je povr{ina za namenu sporta,koja se moè aktivirati kada se obezbedi odgovaraju}apristupa~nost i infrastrukturna opremqenost.

Povr{ine za privrednu zonu

U zoni pruge i Top~iderske reke, koja zahteva obimnusanaciju terena aluvijalne ravni, koji je ugroèn podzem-nim i povr{inskim vodama, planirane su povr{ine zaprivrednu zonu, imaju}i u vidu blizinu èleznice i lo{egeolo{ke uslove.

Manastir Rakovica

Kompleks manastira Rakovica sa neposrednim okruè-wem evidentiran je u GP kao trajno dobro Beograda. De-taqnijom planskom razradom manastira i {ire prostorneceline treba definisati uslove ambijentalnog ure|ewakoje }e onemogu}iti zapo~etu devastaciju prostora.

[uma uz Manastirski potok kao trajno dobro

Kompleks {ume uz Manastirski potok, verovatno neka-da deo Manastirske {ume, definisan je u GP kao fiksnielemenat zelenila sa evidentiranim spomenicima priro-de. Postoje}e delove {ume treba pro{iriti planiranimpovr{inama, sa mogu}no{}u ure|ewa za pasivnu rekreaci-ju, bez izgradwe objekata.


Transformacija privrednih sadràja uz ulicu PatrijarhaDimitrija „Avala grad"

Za daqe {irewe stanovawa su i dve lokacije u Resni-ku – „Avala grad". Za sada ove lokacije nemaju nikakvu sa-obra}ajnu pristupa~nost i nije definisana tipologijaizgradwe.

Obilazni autoput

Kroz podru~je celine, na pravcu istok – zapad, prolazitrasa obilaznog autoputa koji je na pojedinim sektorimave} u fazi realizacije kao poluautoput. U podru~ju naseqaResnik trasa prolazi tunelski.

Infrastruktura

U celini Resnik postoji izgra|ena vodovodna mreà.Na teritoriji celine definisana je i lokacija za dohlo-risawe vode u regionalnom vodovodu koji prolazi ovom te-ritorijom. Celina je orijentisana na dva kanalizacionakolektora, top~ideski i manastirski. Potrebno je dogra-diti sekundarnu mreù.

7.3.7. @eleznik (32)

Celina @eleznik (32) se poloàjem na ju`nom delu ma-ki{kog amfiteatra grani~i sa celinom Banovo brdo (18)do granice svoje katastarske op{tine, kojom doseè doIbarskog puta i ovim putem grani~i sa celinom Vidiko-vac – Labudovo brdo do katastarske granice Ru{wa iSrem~ice, odakle katastarskom granicom Ostru`nice iz-bija na prugu maki{ke ranìrne stanice, odnosno do Ma-ki{kog poqa.

@eleznik je jedno od onih naseqa koje je ranijim pla-novima definisano kao samostalno, funkcionalno zao-kruèno naseqe na {irem podru~ju grada, uz postoje}e na-seqe seoskog tipa. Delimi~no su realizovani planiraniindustrijski kapaciteti, naseqe je delom urbanizovano iz-gra|enim stambenim kompleksom kolektivne izgradwe, adelom je zadràlo karakteristike seoske me{ovite i in-dividualne stambene izgradwe.

Centar preko puta fabri~kog kompleksa

Ovaj centar treba planski uobli~iti u funkciji seo-skog dela naseqa kako bi se odgovaraju}im opremawem na-seqa zadràli stanovnici.

Spontana izgradwa uz ulicu Stevana Filipovi}a kaSrem~ici

Planirana je transformacija u blokove seoskog tipastanovawa, sa specifi~niostima istog tipa stanovawa u@elezniku, uz minimalno zaokruìvawe novim povr{ina-ma. Tipologija budu}e izgradwe treba da se defini{e da-qom planskom razradom.

Aluge

Aluge su planirana lokacija za daqe {irewe stanova-wa (oko 20 ha) uz Stari lazareva~ki drum, ispod planira-nog sportskog centra.

Vinogradi

Vinogradi su planirani kao povr{ina za stanovawe iz-me|u Jezerske terase i Avalskog puta.

Za{ti}ena celina moderne

Radni~ko naseqe u @elezniku, definisano je u GPkao trajno dobro, to jest celina epohe moderne u reìmudelimi~ne za{tite. Za ovaj prostor treba planirati o~u-vawe urbane matrice uz revitalizaciju postoje}ih obje-kata.


Na teritoriji celine @eleznik evidentirana su triarheolo{ka lokaliteta, definisana u GP kao trajno do-bro, od kojih je jedan u samom nasequ. To upu}uje na pa`qiv

tretman svih intervencija izgradwe u ovom podru~ju ipredvi|enu proceduru, ukoliko se do|e do nalaza.

Industrijska zona @eleznik

@eleznik je formirana industrijska zona koja se zadr-àva u okvirima postoje}eg kompleksa. U narednom perio-du ne planira se pove}awe ove zone. O~ekuje se postepenoprilago|avawe novim tehnologijama, posebno u smeru pove-}awa ekolo{ke sigurnosti. Povr{ina zone se ne mewa uodnosu na postoje}e stawe i iznosi 39 ha.

Sportsko-rekreacioni centar „@eleznik"

Pored postoje}ih sadràja SRC, planira se pro{irewekapaciteta i sadràja sportskih objekata i terena formi-rawem novog polivalentnog centra. Sportski centar je na-seqskog karaktera i pored sportskih i omladinskih klu-bova deo centra je predvi|en za rekreativni i {kolskisport (oko 33 ha).

Sportsko-rekreacioni centar „Srema~ki rt"

SRC „Srema~ki rt" je nov sportsko-turisti~ko i rekre-ativni kompleks sa obe strane obilaznice koji je, kao pra-te}i sadràj autoputa, planiran na lokaciji izme|u nase-qa @eleznik i grobqa „Orlova~a". Planiran je u funkci-ji pove}awa kvaliteta turisti~ke ponude ali je, tako|e, i ufunkciji rekreacije stanovnika grada (oko 28 ha). Plani-rano je i novo centralno sportsko streli{te „Srema~kirt" (oko 28 ha).

Saobra}aj

U ovoj celini najzna~ajniji saobra}ajni pravci su obi-lazni autoput (koji je u fazi realizacije kao poluautoput)na delu od Ibarske magistrale na istoku do Savske magi-strale na zapadu i saobra}ajnica á-á (ulica Stevana Fili-povi}a), koja sa severa ulazi u @eleznik i ide na jug pre-ma nasequ Srem~ica. U ovom podru~ju planirana je i sao-bra}ajnica koja od starog kru`nog puta (Avalske ulice)ide na severoistok prema raskrsnici koju obrazuju Ibar-ska magistrale i ulica Pilota Petrovi}a.

U ovom podru~ju na trasi obilaznog autoputa, kao pra-te}i sadràj autoputa, na lokaciji izme|u naseqa @ele-znik i grobqa „Orlova~a", planiran je turisti~ko-rekrea-cioni punkt.

Infrastruktura

Sekudnarna mreà vodovoda uglavnom je izgra|ena. Po-trebno je formirati áá visinsku zonu izgradwom primar-nog cevovoda od rezervoara „Petlovo brdo" do @eleznikai dograditi sekundarnu mreù na prostorima gde nedosta-je. Kanalizacija je delimi~no izgra|ena. Potrebno je do-graditi nedostaju}u sekundarnu mreù i vezati na postoje-}i kolektor.

Za{tita vodoizvori{ta „Maki{"

Obavezno je realizovati objekte iz programa za{titeizvori{ta „Maki{" i izvesti retenziju na @elezni~kojreci.

7.3.8. Uà zona beogradskog vodoizvori{ta u celinamaAda Ciganlija (19), Veliki Maki{ (33), Dr Ivan Ribar(deo) (34), Uzvodni Mali Maki{ (53) i Leva obala Save

(54)

Mogu}nosti ure|ewa zone vodoizvori{ta definisanesu odgovaraju}im zakonima, a u GP bliè odre|ene u pogla-vqu „Za{tita, o~uvawe i unapre|ewe kori{}ewa voda”. Dodono{ewa novih propisa, odnosno posebne studije koja bitrebalo da odredi, u skladu sa zakonima, uslove kori{}e-wa ovog prostora, svi postoje}i sadràji ~ija namena nijeu skladu sa vaè}im zakonima ovim GP nisu prihva}eni.Tako|e, iz istog razloga, nisu planirane ni nove namene,~iju vrstu, kapacitet i uslove realizacije tek treba prei-spitati. Za sada, u zoni su planirane povr{ine pod {umom,


postoje}om i novom, poqoprivredne povr{ine sa posebnimreìmom kori{}ewa, fabrika vode, kao i saobra}ajnicamagistralnog zna~aja (Savska magistrala – celine 33 i 53)i obilazni autoput.

Infrastruktura

U uòj zoni za{tite izvori{ta nije dozvoqena izgrad-wa investicionih objekata prema Re{ewu o na~inu odrà-vawa i merama za{tite u uòj zoni za{tite izvori{ta(„Slu`beni list Beograda”, br. 8/86 i 29/87). Za celinuAda Ciganlija (19) potrebno je izvesti za{titni obodnikanal du` Savske magistrale. Za postoje}e objekte, unutarcelina, mere za{tite izvori{ta uskladiti sa zakonskomregulativom.

7.3.9. Veliki Maki{ (33)

Sa stanovi{ta za{tite podzemnih voda optimalno jepo{umqavawe maki{kog izvori{ta. Sadwa kvalitetnihvrsta drve}a, pre svega hrasta lu`waka je, uz pravilno ga-zdovawe, i ekonomski opravdana. U delu jugoisto~no od Ve-likog Maki{a planira se nova maki{ka {uma oko poqo-privrednog zemqi{ta i maki{ki obod na erodiranom ze-mqi{tu. Kao prostor od izuzetnog zna~aja za grad, priori-tetan kao uà zona vodoizvori{ta, ali i kao kontaktna zo-na Ade Ciganlije, zona u kojoj se nalaze znatne povr{inefiksnog zelenila – ovim GP definisane kao trajno dobroBeograda, podru~je Maki{a se predlaè za jedan od veli-kih projekata grada. Veliki projekat bi mogao da razmotrioblike i uslove dopunskog kori{}ewa prostora, kako bise odgovaraju}om eksploatacijom istovremeno ostvarila iekonomska dobit i osigurala za{tita vodoizvori{ta.

7.3.10. Dr Ivan Ribar (34) i Leva obala Save (54)

Ove celine oivi~ene su ulicom Dr Ivana Ribara, Sur-~inskim putem, naseqem Sur~in, granicom GP i rekom Sa-vom. Wihova povr{ina u celini pripada uòj zoni za{ti-te vodoizvori{ta, te se moraju uvaìti sva zakonska ogra-ni~ewa i uslovi, prethodno navedeni za celinu 33. Terito-rija vodoizvori{ta ispresecana je gustom mreòm melio-racionih kanala, koji su i u funkciji poqoprivredne pro-izvodwe. Wih je potrebno sanirati na {irem prostoru.Uslovi za kori{}ewe vodoizvori{ta Veliki Maki{, koji}e biti definisani i precizirani kroz veliki projekat,vaì}e i za zonu vodoizvori{ta na levoj obali Save.

Zelenilo

Planirana je nova velika zelena povr{ina zapadno odsportskog atletskog kompleksa, priobalno zelenilo uz sav-sku obalu, kao i za{titno zelenilo uz obilaznicu. Posto-je}e priobalno zelenilo ima status trajnog dobra Beogra-da, kao i jedan arheolo{ki lokalitet u zoni obilaznice.

Atletski sportski kompleks

Zapadno od ulice Dr Ivana Ribara planiran je posebansportsko-rekreativni kompleks za atletiku, gradskog i re-publi~kog zna~aja, sa selektivnim kori{}ewem. Poredsportskih sadràja, u kompleksu je predvi|ena izgradwahotela u funkciji sportskog centra. Deo kompleksa sever-no od ulice Jurija Gagarina do zone stanovawa, planiranje za razli~ite sportsko-rekreativne sadràje u javnom re-ìmu kori{}ewa.

U priobalnom pojasu reke Save, u zoni vodoizvori{ta,na osnovu odgovaraju}e urbanisti~ke dokumentacije, uslo-va i saglasnosti nadle`nih institucija, ura|enih i veri-fikovanih analiza uticaja na ìvotnu sredinu, u toku da-qe planske realizacije utvrdi}e se mogu}e lokacije za raz-voj sportova na vodi (veslawe, kajak, kanu, jedrewe na dascii sl.).

7.3.11. Aerodrom, zona Autoput (35)

Ova celina se nalazi izme|u Autoputa Beograd – Za-greb i Sur~inskog puta i obuhvata privrednu zonu Auto-

put, Aerodrom „Beograd", naseqe Beànija, Beànijskogrobqe, vikend naseqe i poqoprivredne povr{ine. Ae-rodrom „Beograd" i privredna zona Autoput imaju grad-ski i republi~ki zna~aj, i najve}i su razvojni potenci-jal ove celine.

Privredna zona Autoput

Autoput je privredna zona Beograda sa najve}im loka-cionim vrednostima. Severni deo zone nalazi se u celi-ni zona Autoput–Zemun poqe (36). Direktno je povezana saautoputem i u neposrednoj je blizini aerodroma. U okvi-ru zone postoje hemijska, metalna, metaloprera|iva~kaindustrija, skladi{ta, kvanta{ka pijaca, kao i saobra-}ajni carinski terminal. Postoje}a izgradwa supra-strukture nije propra}ena odgovaraju}im ulagawima u in-frastrukturu. Postoji DUP koji nije u potpunosti pri-mewiv, te je potrebna wegova izmena. Neaktivirani delo-vi zone prepu{taju se stanovawu, a delom i za pro{ireweBeànijskog grobqa. Zbog navedenih lokacijskih karak-teristika zona je atraktivna za sadràje komercijalnog ikomercijalno-skladi{nog karaktera. U ovoj zoni poèq-na je i namena specijalizovanih izlo`benih centara, ti-pa sajma. U woj se nalazi industrija „Grme~", ozna~enakao lokacija sa velikim ekolo{kim rizikom za koju je nu-`no uskla|ivawe delatnosti shodno zakonskim odredba-ma o za{titi ìvotne sredine. [irewe ove zone du` au-toputa zahteva dodatno ure|ewe i opremawe komunalnominfrastrukturom, izgradwu denivelisanih pristupa au-toputu, izgradwu paralelnih saobra}ajnica i popre~nihveza. Sekundarne saobra}ajnice planirane su kroz sredi-nu kompleksa a ne neposredno uz autoput, kako bi opslu-ìvale korisnike sa obe strane i kako bi se sa~uvalovredno postoje}e zelenilo. Povr{ina planirane lokaci-je za privredu iznosi 441 ha. U okviru ove zone planira-ne su dodatne povr{ine od oko 156 ha.

Aerodrom „Beograd"

Planiran je prostor za izgradwu druge poletno-sletnestaze Aerodroma „Beograd", kao i za druge prate}e sadrà-je (hoteli, nova pristani{na zgrada, itd). Prema re{ewuiz Detaqnog plana ovog podru~ja, prilaz aerodromu plani-ran je sa nove petqe koja je u odnosu na postoje}i prilazlocirana ne{to zapadnije. U Generalnom planu planirase i mogu}nost povezivawa aerodroma èlezni~kom prugomi to sa magistralne èlezni~ke pruge iz tehni~ko-putni~-ke stanice Zemun i sa obilazne pruge iz èlezni~ke stani-ce Sur~in. Izme|u radne zone i aerodroma planiran je pro-stor za centralne funkcije, koji se moè realizovati sa-mo kao jedinstveni kompleks. Aerodrom „Beograd" ozna~enje kao lokacija sa veoma velikim ekolo{kim rizikom. Uprostoru minimalne {irine po 450 m sa obe strane osa po-letno-sletnih staza, a u pravcu produ`nih osa poletno-sletne staze ka jugoistoku, u istoj {irini, do po~etka ko-sine beànijsko-sur~inskog platoa ka savskoj dolini, ni-je dozvoqena izgradwa objekata. Sa severozapadne strane,prema Dobanovcima, granica zabrane za podizawe objekatamora ostati postoje}a èlezni~ka pruga Sur~in – Batajni-ca, izuzimaju}i autoput, zaobilaznicu. Od granice aero-droma, prema vaè}em DUP-u iz 1988. godine, do granicanavedenih u prethodnom stavu, zemqi{te se moè koristi-ti iskqu~ivo u poqoprivredne svrhe.

Saobra}aj

Od aktivnosti vezanih za razvoj saobra}ajnih mreà naovom podru~ju predloèn je produètak magistralnogpravca T-6 prema ulici To{in Bunar. Od pravca T-6 pla-nira se razvoj sekundarnih saobra}ajnica paralelnih sapostoje}im autoputem koje }e opsluìvati nove privrednesadràje locirane na ovom prostoru. Na deonici autoputaod petqe sa saobra}ajnicom T-6, do petqe za aerodrom, pla-nirana je jo{ jedna denivelisana raskrsnica preko koje }ese, u kasnijim fazama razvoja, nova privredna zona povezi-vati sa autoputem.



Postoje}e zelenilo uz autoput ~uva se kao trajno dobroBeograda i ~ini zna~ajan deo sistema zelenila na sremskojstrani. Evidentirano je i jedno arheolo{ko nalazi{te naprostoru planirane poletno-sletne piste.

7.3.12. Zona Autoput, Zemun poqe (36) i Altina, Kamendin (37)

Celine Autoput, Zemun poqe i Altina, Kamendin pro-stiru se izme|u Dunava, naseqa „Nova Galenika" i saobra-}ajnice T6, Autoputa Beograd – Zagreb, a sa zapadne i se-verne strane granicu ~ine poqski putevi u poqoprivred-nim povr{inama. Pozicija na ulazno-izlaznim pravcimadoprinela je da su prisutni vrlo razli~iti tipovi gradwei namena, ukqu~uju}i i prostrano visokobonitetno poqo-privredno zemqi{te.

Najve}i potencijal za razvoj grada u ovoj celini su pri-vredna zona Gorwi Zemun, u okviru koje se nalazi i niz in-stituta gradskog i {ireg zna~aja i privredna zona Auto-put. Zbog blizine velikih stambenih zona, pravca domi-nantnog vetra i op{tih klimatskih uslova, u ovim zonamamogu}e je planirati delatnosti iz kategorije A, B i V, aprema lokacijama odre|enih za druge namene primenitineophodna za{titna rastojawa.

Privredne zone

U okviru ovih urbanisti~kih celina nalazi se najve}ideo privredne zone Gorwi Zemun i deo privredne zone Au-toput, koje predstavqaju vaàn potencijal grada. GorwiZemun je jedna od najzna~ajnijih privrednih zona Beograda,na uvodnom pravcu sa severa, sa neposrednom vezom na obi-lazni autoput. U okviru zone danas su prisutne prehrambe-na, hemijska i elektroindustrija. U posledwih 10 godina uovoj zoni se odvijala veoma intenzivna gradwa, ali je tagradwa bila stihijska i nije pra}ena odgovaraju}im ulaga-wima u primarna postrojewa i objekte infrastrukture. Dabi ovo zemqi{te bilo racionalno i kvalitetno iskori-{}eno, potrebno je podi}i nivo primarne infrastruktur-ne opreme, prvenstveno u sistemu regulisawa otpadnih vo-da. Uvo|ewem novih tehnologija u proizvodwu treba teì-ti ka zatvorenim sistemima koji ne ugroàvaju ìvotnookruèwe. Za ovo podru~je postoji detaqni urbanisti~kiplan, a u toku je izrada novog regulacionog plana. O~ekujese da }e ovo biti lokacija na kojoj }e se graditi zna~ajanbroj trgova~kih i skladi{nih kapaciteta. U ovoj zoni senalazi „Galenika", ozna~ena kao lokacija sa velikim eko-lo{kim rizikom za koju je nu`no uskla|ivawe delatnostishodno zakonskim odredbama o za{titi ìvotne sredine.U okviru zone planiran je i depo za potreba GSB, po{topostoje}i u ulici Cara Du{ana dobija prema lokacijskimvrednostima drugu adekvatnu namenu. Povr{ina planiranezone je 394 ha.

Stambena izgradwa

Pored planski podignutog naseqa „Zemun poqe", koje jepotrebno dodatno opremiti centralnim i prate}im sadr-àjima, velike povr{ine severno od saobra}ajnice T6, za-uzela je spontana stambena izgradwa. Najve}a spontano na-stala naseqa su „Altina" i naseqe „Plavi horizonti". Zaova, kao i sva ostala spontano nastala naseqa, po utvr|i-vawu javnog interesa, treba planski odrediti specifi~nemere sanacije na osnovu pravila ovog plana.

Zelenilo

Zbog evidentnog nedostatka zelenih povr{ina nasremskoj teritoriji grada, planirano je znatno pove}a-we povr{ina za ovu namenu, wihovo povezivawe u prstenoko grada sa klinovima linearnog zelenila usmerenihka centru. Najve}e povr{ine zelenila predvi|ene su iz-me|u Batajni~kog puta i Dunava, severno od privrednezone Autoput i linearno uz saobra}ajnice i èlezni~kuprugu. Ovo zelenilo ima i funkciju razdvajawa nekompa-

tibilnih namena i za{tite poqoprivrednog zemqi{ta.Unutar zelenila planirane su ili su i povr{ine zasport i rekreaciju.

Sport i rekreacija

Novi sportsko-rekreativni centar planiran je za po-trebe stanovnika Batajnice, Zemun poqa i naseqa „Alti-na" i „Plavi horizonti". Nalazi se u kompleksu zelenilapored Batajni~kog druma. Deo centra treba opredeliti zajavni reìm kori{}ewa, a ostatak za specijalizovanesportske komplekse i trening dvorane sportskih klubova.Veli~ina kompleksa je 26 ha. Deo povr{ina u zelenilu uokviru centra „Kamendin", kao i u zelenilu uz autoput, na-mewen je za otvorene sportske terene, tako da tereni zauzi-maju do 25%, a zelenilo najmawe 75% povr{ine. Postoje}iauto-kamp treba pro{iriti i opremiti sadràjima zasportsko-rekreativne aktivnosti na vodi, kao i raznimdrugim rekreativnim terenima. Marina na lokaciji ispodVeterinarskog instituta opremqena je sadràjima za orga-nizovawe sportova na vodi (veslawe, skijawe na vodi, je-drewe na dasci i sl.).


U okviru ovih celina evidentirano je sedam arheolo-{kih lokaliteta koji uìvaju prethodnu za{titu, {to upu-}uje na pa`qiv tretman prilikom intervencija u prostorui predvi|enu proceduru i primenu propisa ukoliko do|e donovih nalaza. Lesni odsek je evidentiran kao spomenikprirode, dok su zelenilo na kruni lesnog odseka i uz auto-put fiksni elementi sistema zelenila.

Saobra}aj

Kroz ovo podru~je prolaze va`ne saobra}ajnice: Au-toput Beograd – Zagreb, novosadski put i put za Batajni-cu (stari novosadski put). Planirano je pro{irewe sta-rog novosadskog puta. Planirane su i nove popre~ne ve-ze koje spajaju stari i novi novosadski put, a nu`no jeobezbediti denivelisanu vezu preko pruge za naseqe„Plavi horizonti". Izme|u naseqa „Altina" i privred-ne zone Autoput, nalazi se èlezni~ka tehni~ko-putni~-ka stanica. Potrebno je obezbediti prostor za izgradwuèlezni~ke pruge od TPS Zemun do aerodroma Beograd,{to je u GP prikazano koridorski. Uz postoje}i kori-dor magistralne èlezni~ke pruge potrebno je planira-ti prostor za izgradwu jo{ najmawe dva koloseka. Pro-{irewe ovog koridora planira se od èlezni~ke stani-ce Batajnica do èlezni~ke stanice Novi Beograd. Zapotrebe stanovnika naseqa „Zemun poqe" potrebno jeobezbediti novo putni~ko stajali{te.

Poqoprivreda

Velike povr{ine u ovoj celini, ukqu~uju}i i do wiho-vog privo|ewa nameni, namewene su razli~itim vidovimapoqoprivredne proizvodwe (ratarstvo, sto~ne farme), alii delatnostima povezanim sa poqoprivredom, kao {to suspecijalizovani instituti ili zavodi. Potrebno je trajno~uvawe plodnosti poqoprivrednog zemqi{ta, uz mere datepravilima GP (poqoza{titni i vetroza{titni pojasevi,odràvawe kanalske mreè, itd.).

Infrastruktura

Potrebno je izraditi primarni cevovod od CS „Be-ànija B" do Ugrinova~ke ulice i dograditi sekundar-nu vodovodnu mreù. Postoji kanalizacija separacionogsistema sa „provizornim" ispu{tawem u Dunav. Potreb-no je izgraditi primarne objekte ki{ne i fekalne ka-nalizacije sa postrojewem za pre~i{}avawe upotrebqe-nih voda i dograditi sekundarnu mreù na prostorimagde nedostaje mreà. Pro{irewe postoje}ih privrednihzona, kao i aktivirawe novih povr{ina, uslovqeno jeosnovnim infrastrukturnim opremawem, saglasno pra-vilima GP.


7.4. Rubna zona

Rubnu zonu ~ine slede}e urbanisti~ke celine:– Crvenka (38); – Bor~a (39); – Ov~a (40); – Privredna zona Pan~eva~ki rit (41); – Slanci, Veliko selo (42); – Vin~a, Ritopek (43); – Kalu|erica (44); – Bole~ (45); – Zuce (46); – Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47); – Ru{aw (48); – Srem~ica (49); – Velika Mo{tanica (50); – Pe}ani, Umka (51); – Ostru`nica (52); – Uzvodni Mali Maki{ (53); – Leva obala Save (54), opisano pod ta~kom 7.3.8; – Naseqe Sur~in (55); – Sur~in, Dobanovci (56); – Batajnica (57).

7.4.1. Krwa~a (23), Privredna zona Krwa~a (24), Crvenka(38), Bor~a (39), Ov~a (40) i Privredna zona Pan~eva~ki

rit (41)

Celinu na levoj obali Dunava ~ine naseqa Krwa~a,Bor~a i Ov~a, privredna zona uz Pan~eva~ki put, velikopoqoprivredno zale|e i priobalni ozeleweni pojas for-landa. Primetan je veliki raskorak izme|u prirodnih po-tencijala i realizovanih prostora, te plan, kao prioritet,defini{e razvoj aktivnosti koje su gradskog ili {iregzna~aja i koje }e doprineti da naseqa na banatskoj stranipostanu ~etvrti beogradski entitet. Taj potencijal su no-va privredna zona izme|u Dunava i èlezni~ke pruge, turi-sti~ki sportsko-rekreativni centri „Veliko blato" i„âpqa", kao i vredno poqoprivredno zemqi{te.

Privredna zona

Pan~eva~ki rit je jedna od najve}ih privrednih zonaBeograda. Na ovom podru~ju se obavqaju raznovrsne pri-vredne aktivnosti: grafi~ka, metalska, hemijska, elektro-gra|evinska, skladi{tewe, naftna industrija i druge. Zo-na je delimi~no opremqena infrastrukturom i najve}i jeproblem kanalizacija koja je vezana za kanalisawe otpad-nih voda banatske strane Beograda. Izgradwom savremenogputa Beograd – Pan~evo i pravca za Rumuniju uloga ove zo-ne je znatno uve}ana. Lokacija je delimi~no pokrivena re-gulacionom dokumentacijom koju treba preispitati i ura-diti novu. Planirani prostorni obuhvat zone zasniva sena {irewu du` Pan~eva~kog puta i u dubinu ka èlezni~-koj stanici Ov~a. Planirana povr{ina privredno-tehno-lo{ke zone Pan~eva~ki rit je 310 ha. U okviru ove zoneplanirana je ve}a povr{ina na obali Dunava, sa bazenom zapristajawe brodova u funkciji privrede i brodarstva,ukupne povr{ine od oko 549 ha. U privrednoj zoni Pan~e-va~ki rit nalaze se Rafinerija nafte BGD i „Grme~ –Balkan", ozna~eni kao lokacije sa velikim ekolo{kim ri-zikom za koje je nu`no uskla|ivawe delatnosti prema za-konskim odredbama o za{titi ìvotne sredine.

Veliko blato

Oko jezera Veliko blato, izme|u Zrewaninskog puta,èlezni~ke pruge i puta za Ov~u, predlaè se zona zeleni-la i rekreacije sa hipodromom kao najzna~ajnijim sadrà-jem, planiranim prostorom za ZOO vrt i zabavnim parkomuz èlezni~ko stajali{te. Povr{ina kompleksa je 350 ha.Turisti~ko-rekreativni centar zauzima sredi{nu pozici-ju u odnosu na izgra|eno i planirano tkivo i integri{eokolna stambena naseqa. Planirano zelenilo oko jezera jei za{titni pojas naseqa Krwa~a i Bor~a prema privrednojzoni Pan~eva~ki rit. Oko jezera Veliko blato nalazi sesplet kanala ~ije vode prihrawuju jezero. Oni su deo boga-

to razgranate kanalske mreè u Ju`nom Banatu. Zahtevajurevitalizaciju i imaju zna~ajan potencijal za razvoj razli-~itih vidova spontane rekreacije, na {iroj teritoriji.Planirano je podizawe drvoreda i ure|ewe {etno-bici-klisti~kih staza du` obala kanala.

Novo ostrvo „âpqa"

Novo ostrvo „âpqa" nalazi se izme|u novog plovnogputa uz nasip i Dunava, od Vojne ba{te do Pan~eva~kog mo-sta. Na povr{ini od oko 582 ha planirani su razli~iti sa-dràji vezani za turizam, sport i rekreaciju u zelenilu, samogu}no{}u kori{}ewa tokom cele godine. Ekskluzivanpoloàj, blizina istorijskih jezgara Beograda i Zemuna iVelikog ratnog ostrva, uslovqavaju stroge uslove izgradweu pogledu kapaciteta i oblikovawa. Planirana je kolskasaobra}ajna veza sa Zrewaninskog puta i brodska preko in-ternog pristani{ta sa reke. U zale|u novog ostrva „â-pqa" iza nasipa, izme|u naseqa Kote` i Bor~a, na povr{i-ni od oko 100 ha, planirani su golf tereni koji upotpuwu-ju planirani sportsko-rekreativni sadràj ostrva.

Vetlendi

Povr{ine forlanda, ritova, bara, melioracionih ka-nala, Velikog blata i Velikog ratnog ostrva, posmatranisu kao jedinstveni element prirode u gradu, zna~ajan zao~uvawe autohtone vegetacije i kao vaàn ornitolo{kilokalitet i potencijal za o~uvawe biodiverziteta.

Veliki projekti

Zbog gradskog zna~aja, potencijala za razvoj i sloènihprirodnih uslova, predloèno je da sportsko-rekreativnicentar „Veliko blato", turisti~ko-rekreativni centar nanovom ostrvu „âpqa" i rezervat prirode Veliko ratnoostrvo budu teme tri velika projekta.


Zbog ~uvawa i unapre|ewa panorame Beograda, zelenimasiv du` leve obale Dunava potrebno je zadràti u kon-tinuitetu, ukqu~uju}i i novo ostrvo „âpqa" i forlandnizvodno od Pan~eva~kog mosta, tako da eventualna novaizgradwa bude u drugom planu. Ovaj {umski pojas ima i sta-tus fiksnog elementa sistema zelenila. Plantaè topolapostepeno treba zamewivati biolo{ki vrednijim vrstamadrve}a, kao {to su hrast, brest, jasen i drugim.

Stambeno tkivo

Pored prvobitnih naseqa – Krwa~e, Bor~e i Ov~e, kaoi planskog naseqa Kote` sa kolektivnim stanovawem, naj-ve}i deo stambenog tkiva ~ine spontano nastali individu-alni objekti, razli~ite tipologije, ali spojeni u skoro je-dinstvenu celinu. Izgra|eni su na nepovoqnim terenimasa visokim nivoom podzemnih voda, nepotpunom infra-strukturnom opremqeno{}u i nerazvijenom mreòm cen-tralnih i prate}ih sadràja. Neophodno je sanirawe po-stoje}ih zona spontane izgradwe u okviru kojih postoje izna~ajni prostori za novu izgradwu. Zaokruìvawem i ra-cionalnim kori{}ewem ve} zauzetih povr{ina mogu}e jedobiti 500 ha za novu individualnu stambenu izgradwu.Lokacije za daqe {irewe stanovawa su Veliko blato (oko250 ha) i Ov~a (oko 65 ha).

Ov~a

Ov~a je prigradsko naseqe vojvo|anskog tipa, pravilneortogonalne matrice sa znatnim u~e{}em poqoprivrednogstanovni{tva. Organizaciju i oblikovawe objekata, parce-la i blokova, treba prvenstveno razvijati iz autohtonihtipova tkiva, a prema pravilima za stanovawe u pri-gradskim naseqima. Parcele poqoprivrednih i me{ovi-tih doma}instava treba organizovati u tri celine; ku}nodvori{te sa stambenim objektom, ekonomsko dvori{te ukome se mogu graditi i objekti za sme{taj stoke, i ba{tu.Planiran je razvoj centralnih funkcija i wihovo prostor-


no {irewe od tradicionalnog centra prema èlezni~kojstanici i bawi, kao i prate}ih sadràja. Najve}i potenci-jal za razvoj naseqa, pored visokobonitetnog poqopri-vrednog zemqi{ta, jeste planirani bawski i sportsko-re-kreativni kompleks. Bawa i SRC „Ov~a", kao komplemen-tarne funkcije, planirane su u zelenilu, u zoni sa regi-strovanim termalnim vodama, na obodu naseqa. Atraktiv-nosti i pristupa~nosti ovog turisti~ko-rekreativnogcentra doprine}e izgradwa severne obilaznice i SMT,kao i realizacija kompleksa Veliko blato. Povr{ina ce-line je 16 ha.

Centralne funkcije

Centralne funkcije su organizovane linearno du`Zrewaninskog puta, sa najve}om koncentracijom u zoniPan~eva~kog mosta, na mestu ukr{tawa Pan~eva~kog i Zre-waninskog puta. Planirana povr{ina za razvoj central-nih funkcija gradskog zna~aja, koja doprinosi dunavskojorijentaciji Beograda, nalazi se uz Dunav, izme|u Pan~e-va~kog i budu}eg planiranog mosta kod Ade Huje. Wena re-alizacija }e i}i paralelno sa izgradwom privrednih kapa-citeta, vodenog bazena, mosta i infrastrukturnim oprema-wem prostora.

Pored zna~ajnih kapaciteta za turisti~ko-rekreativnesadràje gradskog zna~aja, planirane su i povr{ine zasport i rekreaciju naseqskog nivoa.

SRC „Bor~a", veli~ine 20 ha, planiran je na rubu isto-imenog naseqa kod kanala Vizeq, uz postoje}e sportske po-vr{ine. U priobaqu Dunava formira}e se zone sa sadrà-jima za razli~ite vidove rekreacije i sportove na vodi.

Svi sportsko-rekreativni sadràji, ostrvo „âpqa",Veliko blato, bawa u Ov~i, zabavni park, postoje}i fud-balski tereni na obali Dunava i golf teren povezani sukontinualnim potezima zelenila, {etnim i biciklisti~-kim stazama i kanalima, a gde je to mogu}e i stazama za ja-hawe. Tu ulogu ima i gradski park, formiran na delu povr-{ine postoje}eg rasadnika sa obe strane Zrewaninskog pu-ta, koji spaja novo èlezni~ko stajali{te, zabavni park iostrvo „âpqu". Dobra saobra}ajna i pe{a~ka dostupnostsvim objektima doprinosa kumulativnoj atraktivnosti ~i-tave zone.

Saobra}aj

Planiran je zna~ajan razvoj saobra}ajne mreè sa dvanova mosta prema Gorwem Zemunu i Adi Huji, kao i dva ma-gistralna pravca – koridor severne obilaznice i SMT.Koridor severne obilaznice oko Beograda povezuje pravacT-6 mostom preko Dunava do Zrewaninskog puta, spaja sakoridorom SMT i sa postoje}im Pan~eva~kim putem. Natrasi èlezni~ke pruge prema Pan~evu planirano je pro-{irewe za jo{ jedan kolosek uz odgovaraju}u rekonstrukci-ju i izgradwu èlezni~kih stajali{ta za prigradsko-grad-ski saobra}aj. Nazna~en je koridor za budu}i razvoj èle-zni~ke pruge od stanice Ov~a do nove ure|ene operativneleve obale Dunava.

Infrastruktura

Deo povr{ine celine 38 pripada uòj zoni za{tite vo-doizvori{ta. U celini 41 nalazi se postoje}e vodoizvori-{te za potrebe Pan~eva i nova povr{ina vodoizvori{ta zapotrebe Beograda i Pan~eva. Prema Re{ewu o na~inu odr-àvawa i merama za{tite u uòj zoni za{tite izvori{ta,u ovim zonama nije dozvoqena izgradwa investicionihobjekata. Primarna i sekundarna vodovodna mreà izgra-|ene su na prostoru sektora. Potrebno je dograditi sekun-darnu mreù za nove lokacije. Kanalizacioni sistem je de-limi~no izgra|en, a nedostaje u celinama 40 i 41 u kojimaje potrebno izgraditi i sekundarnu mreù. Planirano jepostrojewe za pre~i{}avawe upotrebqenih voda za banat-ski sistem. Za odvo|ewe atmosferskih i podzemnih vodapotrebno je revitalizovati otvorenu kanalsku mreù icrpne stanice.

7.4.2. Slanci, Veliko selo (42)

Ovu celinu obrazuju dva samostalna naseqa u okvirugranica svojih katastarskih op{tina na isto~nom {uma-dijskom delu op{tine Palilula, koja se grani~i sa urba-nisti~kim celinama Vi{wica, Mirijevo i Vin~a i rukav-cem Dunava, naspram ostrva âkqan i Dowa ada, na pan~e-va~koj teritoriji. Naseqa Slanci i Veliko selo nalaze seu dolini Vrelskog potoka, uz strme nagibe terena okolnihuzvi{ewa, koja su me|usobno povezana Slana~kim putem,kao glavnom saobra}ajnicom u oba naseqa i jedinom vezomsa ostalim delovima grada. Ve}e delove katastarskih povr-{ina ~ini neizgra|eno poqoprivredno zemqi{te sa raz-vijenim povrtarstvom u priobaqu Dunava i vo}arskim kul-turama i mawim {umskim parcelama na terenima sa strmi-jim nagibima.

Tipologija i unapre|ewe naseqa

Naseqa su izrazito zbijenog i poluzbijenog tipa bloko-va seoskog stanovawa sa porodi~nom stambenom izgrad-wom. îne ih prete`no seoska doma}instva, neujedna~enihveli~ina parcela. Naseqa uglavnom nemaju regulisanuuli~nu mreù. S obzirom na stagnaciju i pad prirasta sta-novnika ove celine u proteklom periodu, nisu planiranenove stambene povr{ine, ve} regulisawe i komunalnoopremawe postoje}ih. Prethodnim planskim dokumentimadefinisan autoputski pristup privrednoj zoni Veliko se-lo kroz sam centar oba naseqa treba preispitati, kao i mo-gu}nost alternativnog pristupa ovoj celini. Razvoj proiz-vodno-uslu`nih zanatskih delatnosti koji se odvija uokviru oku}nica u naseqima i na Slana~kom putu, premalokalitetu grobqa „Le{}e", treba planski regulisati,kao i centar naseqa.

Planirana lokacija za stanovawe Slanci

Jedna od lokacija planiranih za stanovawe malih gu-stina (oko 50 ha), nalazi se na jugoisto~nim padinamaMili}evog brda, preko puta naseqa Slanci. Prilikomeventualne planske razrade ovog kompleksa treba imatiu vidu za{titu stajne ta~ke i koridora vizura sa Mili-}evog brda ka jugoistoku, definisanih ovim GP kao traj-no dobro.

Manastir Slanci

U ovoj zoni nalazi se manastir Svetog arhi|akona Ste-fana u Slancima, budu}i zna~ajan kulturni i verski cen-tar. Prilikom izrade urbanisti~kih planova za kontaktnapodru~ja manastira u Slancima treba definisati jo{ je-dan pristupni put kompleksu manastira iz zapadnog prav-ca, iz Slanaca, ili realizaciju mogu}e veze sa Smederev-skog puta, odnosno iz pravca Mirijeva.

Privredna zona Velikoselski rit

Velikoselski rit je privredna zona definisana i uprethodnim planovima. Ova zona prvenstveno je vi|ena kaoplanirana lokacija za novu luku Beograda, s obzirom na do-bar poloàj u odnosu na Dunav. Do sada nije realizovanani u jednom segmentu zbog velikih ulagawa potrebnih zaopremawe zemqi{ta i saobra}ajno povezivawe sa gradom.Deo zone za realizaciju u prvoj fazi, povr{ine od oko 33ha, planiran za pretovar i deponovawe peska, {qunka isli~nih materijala, nalazi se u celini Vin~a, Ritopek(43). Preostali deo zone tretiran je kao planirana povr-{ina za lokaciju nove luke i privredne zone Beograda, aliu znatno smawenom obimu.

Zelenilo

U ciqu obezbe|ewa ru{evitih padina prema Dunavu, iz-nad planiranog prostora za privrednu zonu, planirane suza{titne {ume, odnosno vo}waci. Na ju`noj granici celi-ne, prema deponiji Vin~a, tako|e su planirane nove zelenepovr{ine u funkciji.



Na teritoriji Velikog sela evidentirana su dva arheo-lo{ka lokaliteta a na obali dunavskog rukavca jedan. Ovoje podru~je u kojem se o~ekuju i drugi arheolo{ki nalazi, o~emu treba voditi ra~una prilikom svih planiranih in-tervencija.

Infrastruktura

U celini 42 postoji izgra|ena vodovodna mreà, kao iplaniran prostor za postrojewe za pre~i{}avawe kanali-zacionih voda centralnog sistema Veliko selo. Ne posto-ji izgra|ena kanalizaciona mreà. Kanalizaciju formi-rati tako da se usmeri prema budu}em postrojewu za pre~i-{}avawe „Veliko selo".

7.4.3. Podunavske celine Vin~a, Ritopek (43), Kalu|erica(44) i Bole~ (45)

Ove celine nalaze se izme|u autoputa i Dunava, uz is-to~nu granicu GP. Predstavqaju grupu rubnih naseqa sapoqoprivrednim vo}arskim zale|em. Naseqa su orijenti-sana na Smederevski i Kru`ni put sa tendencijom sponta-nog, ekspanzivnog, polipskog {irewa i spajawa du` ovihsaobra}ajnica. Prioritet za podunavske celine je planskoregulisawe aktuelne, burne i nekontrolisane urbanizaci-je, obezbe|ivawe odgovaraju}e socijalne i druge naseqskeinfrastrukture, kao i obezbe|ivawe koridora za saobra-}ajnice, naro~ito one gradskog zna~aja i druge javne povr-{ine i sadràje.

Spontana izgradwa

Visok stepen uve}awa stambenih povr{ina u ovim celi-nama, planiranih GP, potreban je radi ure|ivawa i zao-kruìvawa postoje}e obimne spontane izgradwe, odnosnozbog velikog uve}awa broja stanovnika u proteklom perio-du. U daqoj planskoj razradi tipologija stambenog tkivabi}e delom definisana zate~enim stawem (spontano na-stali blokovi), a u delu koji predstavqa plansko zaokru-ìvawe spontano nastalih blokova tipologiju i standar-de treba prilagoditi pravilima GP i {irem okruèwu,odnosno kvalitetnijim oblicima individualnog stanova-wa. Spontana izgradwa na nestabilnim terenima nije pri-hva}ena. U zoni veoma velikog rizika Instituta „Vin~a",uz Smederevski put i izme|u Radmilovca i naseqa Vin~a, uradijusu od 1,5 km, spontana izgradwa tako|e nije prihva-}ena Generalnim planom. Sa promenom tehnologije radaInstituta, uz odgovaraju}u verifikaciju, mogu}nost iz-gradwe u pomenutom radijusu se moè izmeniti.

Smederevski put

Smederevski put je postoje}a okosnica razvoja i kon-centracije centralnih aktivnosti ovog podru~ja, kao i ar-terija koja naseqa podunavskih celina povezuje me|usobnoi sa gradom. Planskim re{ewima treba obezbediti regula-ciju saobra}ajnice za ~etiri kolske trake i odgovaraju}epe{a~ke prostore, s obzirom na centralne aktivnosti ko-je }e se razvijati uz ovu saobra}ajnicu. Zapo~etu polipskuizgradwu prekidati zelenim povr{inama gde god je to mo-gu}e, a objekte treba planirati u prekinutom nizu sa mo-gu}no{}u pove}ane spratnosti (do P+2) u odnosu na okol-no tkivo. S obzirom na zna~aj pravca, reprezentativnost sepodrazumeva. Pored centralnih aktivnosti, koje su domi-nantne, dozvoqeno je i stanovawe.

Novi centar Vin~e i okolnih sela

Postoje}i tradicionalni seoski centri, po praviluoko zadru`nih domova, ne zadovoqavaju vi{e potrebe sta-novni{tva naseqa celina 43, 44 i 45, koje se proteklih de-cenija vi{estruko uve}alo i koncentrisalo upravo uz glav-ne saobra}ajnice, van teì{ta postoje}ih naseqa. Raskr-snica Smedervskog i Kru`nog puta, kao prirodni poloàjukr{tawa i povezivawa okolnih naseqa lokalnim putevi-ma, u kome naseqe Vin~a ima centralnu ulogu, uslovila je

za~iwawe centralnih delatnosti na ovom prostoru. Iz-gradwom osnovne {kole, zdravstvenih ustanova, trgovin-sko-snabdeva~kih objekata sa zelenom pijacom, ugostiteq-skih i zanatsko-uslu`nih radwi na ovom podru~ju, zapo~e-to je formirawe zajedni~kog centra vi{e naseqa. Potreb-no je da se centar planski reguli{e, s obzirom na to da senalazi u zoni zna~ajnog saobra}ajnog ~vori{ta i potrebuda se sa~uvaju budu}e regulacije Smederevskog puta.

Obilazni autoput, most Vin~a

Planirani obilazni autoput, èlezni~ki koridor imost preko Dunava su budu}a druga okosnica razvoja ovihcelina, ali i {ire gradske zone.

Zelenilo, vo}waci

Postoje}e plantaè i vo}waci su trajni ekonomskipotencijal, kao i ambijentalna li~na karta ovog podru~-ja, koje treba za{tititi od daqe nekontrolisane urbani-zacije.

Klizi{ta

Podru~ja aktivnih klizi{ta na dunavskoj padini zauzi-maju znatne povr{ine celina 43, 44 i 45 i one su iskqu~e-ne kao nova gra|evinska podru~ja. Postoje}e aktivno kli-zi{te u zoni naseqa Ritopek treba sanirati odgovaraju-}im ure|ewem i infrastrukturnim opremawem naseqa. Te-reni aluvijalnih ravni sa visokim nivoom podzemnih vodau dolini Bole~ice i lokalnih potoka, kao i umirena kli-zi{ta, moraju se sanirati pre izgradwe koja mora bitiprilago|ena uslovima terena.

Infrastruktura

Postoji vodovodna mreà koja se snabdeva iz postroje-wa za pre~i{}avawe „Vin~a", a sektor 44 iz rezervoaraStoj~ino brdo. Da bi se poboq{ao kvalitet snabdevawavodom pomenutih sektora, potrebno je izvesti primarnisistem od regionalnog vodovoda do Kalu|erice sa prate-}im objektima i vezama prema ostalim naseqima. U celi-nama nije zasnovan kanalizacioni sistem. Potrebno je iz-vesti objekte primarnog kanalizacionog sistema.

7.4.4. Vin~a, Ritopek (43)

Vin~a i Ritopek obrazuju prostornu celinu u granica-ma svojih katastarskih op{tina koje su definisane oba-lom Dunava, odnosno pribli`no Smederevskim putem igranicama katastarskih op{tina Kalu|erica, Le{tane iBole~. Konfiguracija ra{~lawenih terena hidrografskeceline Bole~ke reke i izlazak na Dunav uslovili su polo-àj naseqa Vin~a i Ritopek, ali i cele zajednice naseqaovog dela op{tine Grocka.

Tipologija naseqa i transformacija

U nasequ Vin~a razlikuju se dve kategorije porodi~nestambene izgradwe – prete`no seoska stambena izgradwapoqoprivrednih doma}instava u sredi{wem delu naseqa ibliè Dunavu i stambena izgradwa doseqenog stanovni-{tva nepoqoprivrednih doma}instava oko rasksnice Sme-derevskog puta sa Kru`nim putem. Postoji trend {irewanaseqa ka spajawu sa susednim naseqima Kalu|ericom, Le-{tanima i Bole~om.

Za razliku od Vin~e, naseqe Ritopek je ve}im delom iz-gra|eno na nepogodnim terenima i okruèno plantaàmavo}waka privatnih vlasnika i dru{tvenog gazdinstvaPKB, tako da, osim vikend izgradwe, koja moè da se tran-sformi{e u individualnu izgradwu, nema mogu}nosti za{irewe naseqa, pored ostalog i zbog izuzetno ru{evitogterena sa aktivnim klizi{tima.

Spontano nastalo tkivo Vin~e

Za spontano nastalo tkivo du` puta koji vodi iz centraVin~e do novog centra na Smederevskom putu planirana jetransformacija i zaokruìvawe ~iju tipologiju treba da


odredi detaqnija razrada, jer }e se deo transformisati ublokove individualne stambene izgradwe, deo u blokoveseoskog stanovawa, a deo blokova uz glavnu ulicu treba daima mogu}nost ve}eg u~e{}a komercijalnih delatnosti ukontekstu planirane tipologije stanovawa.

Nove stambene povr{ine – „Tri tigawa"

Nove stambene povr{ine planirane su kao zaokruèwei pro{irewe teritorije spontano nastalih blokova uzSmederevski put, kod kafane „Tri tigawa", kod odvajawaputa za Institut „Vin~a".

Institut „Vin~a"

Prostor u radijusu od 1,5 km od Instituta „Vin~a"ovim GP definisan je kao zona veoma velikog rizika u ko-joj nije dozvoqena izgradwa objekata dok se Studijom o ra-dijaciskoj i hemiskoj opasnosti po okolinu Instituta nedefini{u novi radijusi zone ugroènosti.


Na podru~ju ove celine nalaze se zna~ajni lokaliteti{ireg gradskog zna~aja. Me|u wima je i arheolo{ki loka-litet neolitskog naseqa svetskog zna~aja. Ovim GP je de-finisan kao kulturno dobro od izuzetnog zna~aja i trajnodobro Beograda. Kompleks lokaliteta treba, u daqoj plan-skoj razradi, definisati kao nau~no-istraìva~ki i spe-cifi~ni kulturni centar, {irokog zna~aja, povezan sa sa-dràjima centra na obali Dunava.

Deponija „Vin~a"

Prostor deponije „Vin~a" je zona velikog rizika, zakoju GP predvi|a za{titnu zonu minimalnog radijusa od1,5 km.

Privredna zona Velikoselski rit

Deo privredne zone Velikoselski rit, opisane u celi-ni Slanci, Veliko selo (42), nalazi se u ovoj celini. Pla-nirani deo zone Velikoselski rit, koji se moè, uz odgo-varaju}e povezivawe sa Smederevskim putem, aktiviratiodmah, tako|e je u ovoj celini. Izme|u naseqa Vin~a i pla-niranog dela privredne zone treba oformiti zelenu tam-pon zonu na obali Dunava, koja delimi~no ve} postoji.

Saobra}aj

Kroz ovo podru~je planiran je drumsko-èlezni~ki ko-ridor za povezivawe novog obilaznog autoputa od Bubawpotoka do Vin~e sa drumsko-{inskim mostom preko Duna-va. Ovo je vrlo vaàn pravac za razvoj Beograda preko koga}e se sav privredni i daqinski saobra}aj usmeravati obod-no u odnosu na gradsku teritoriju. Ovaj koridor }e se nalevoj obali Dunava spojiti sa putnom i uli~nom mreòmPan~eva i daqe usmeriti prema rumunskoj granici.

7.4.5. Kalu|erica (44)

Celina obuhvata Kalu|ericu sa naseqem Le{tane ukontinuitetu, u granicama spojenih katastarskih op{tina.Celina zauzima prostor du` Smederevskog puta do Bole~-ke reke, ~ijim se delom i nastavqawem do uzvi{ewa Zavoj-nica – Osoje, grani~i sa katastarskom op{tinom Bole~,zatim grebenom brda Osoje do spu{tawa u Bubaw potok gra-ni~i sa katastarskim op{tinama Vr~in, Zuce i Beli po-tok, a od Bubaw potoka do nadvo`waka za naseqe VelikiMokri Lug grani~i sa katastarskom granicom tog naseqai katastarskom granicom sa naseqem Mali Mokri Lug sezaokruùje pod Stoj~inim brdom na produètku Bulevarakraqa Aleksandra do op{tinskih granica Zvezdare iGrocke.

Zbog toga {to se nalazi u neposrednoj blizini Beo-grada, naseqe Kalu|erica je naglo i stihijski izgra|enou posledwih trideset godina na slobodnim terenimadu` Smederevskog puta, tako da je postalo primer ne-planske gradwe u okruèwu Beograda. Me|utim, vi{ego-

di{wim urbanisti~kim planirawem ovog naseqa, koje jepratilo bespravnu gradwu, u pojedinim novijim delovi-ma je uspostavqen izvestan red u formirawu gra|evin-skih parcela i regulacija stambenih ulica. Uprkos tome– zbog terenskih nepogodnosti (strmi nagibi, parcijal-ne i {ire pojave klizi{ta) i uske pristupne uli~nemreè, oteàno je ure|ewe i komunalno opremawe nase-qa u celini, {to predstavqa stalni problem naseqenogstanovni{tva.

Prioriteti spontane izgradwe Kalu|erice

Prioritetni ciq naseqa je sanirawe spontane gradwe,komunalno opremawe neophodnom infrastrukturom, kao iosnovnim javnim i komercijalnim sadràjima. Planiraniprostori za ove sadràje i mreà saobra}ajnica i infra-strukture su danas u nekim delovima ve} zauzeti i prekinu-ti novom spontanom stambenom gradwom, a delove naseqakoji nisu obuhva}eni izmenom DUP iz 1996. godine trebaregulisati planom parcelacije, kako bi se uskladilo fak-ti~ko stawe. Pro{irenim obuhvatom budu}eg regulacionogplana treba planski regulisati pojavu {irewa naseqa Ka-lu|erice ka susednom nasequ Le{tane intenzivnom spon-tanom izgradwom objekata male privrede, kako du` Smede-revskog puta i glavnih naseqskih saobra}ajnica tako iunutar naseqa i nezavisno od raspoloìvog prostora naparceli.

Javni sadràji Kalu|erice

Planirani prostori za {kole (postoje}a {kola radina granici kapaciteta) po planu iz 1986. godine, tamo gdeje bilo povoqno za gradwu, zauzeti su novom spontanom iz-gradwom, kao i neke nove lokacije koje su bile rezervisa-ne za izgradwu {kola po izmenama plana iz 1996. Na nivoubudu}eg regulacionog plana treba preispitati potrebe na-seqa za javnim sadràjima i rezervisati nove lokacije akosu planirane ve} izgra|ene.

Centar Kalu|erice

Naseqe Kalu|erica danas nema dobro postavqen i di-menzionisan centar. Nedostaju dom zdravqa, po{ta i dru-gi objekti, {to tako|e treba planski definisati. Deo no-vog centra Vin~e, na raskrsnici Kru`nog i Smederevskogputa, nalazi se u ovoj celini i treba ga povezati sa drugimdelovima Kalu|erice.

Interna saobra}ajna mreà i infrastruktura Kalu|erice

Najve}i deo naseqa nastao je izgradwom na slobodnopodeqenim poqoprivrednim parcelama, ~ime je nastala vr-lo iskidana saobra}ajna mreà sa malo popre~nih veza.Mreù za kanalisawe atmosferskih i otpadnih voda, kaokrut sistem, u ovakvoj strukturi je vrlo te{ko postaviti.Postoje problemi i u izgradwi TT mreè, a vodovodni si-stem nema dovoqan kapacitet. Delovi planirane mreè za-pre~eni su novom gradwom i bilo bi potrebno sagledatifunkcionisawe cele mreè na nivou naseqa i dati novare{ewa. Za ovu teritoriju potrebno je uraditi planski do-kument mreè infrastrukturnih sistema na nivou celognaseqa, imaju}i u vidu da se vodovodni i kanalizacionisistem re{avaju jedinstveno sa celinama 43, 45 i 46.

Novo grobqe

U celini je planirano novo grobqe izme|u naseqa Ka-lu|erica i Le{tane za potrebe dela op{tine Grocka komepripadaju celine podunavskih sela Beograda.

SRC „Kalu|erica"

Sportsko-rekreativni centar „Kalu|erica" predstavqapro{irewe postoje}ih sportskih terena u sportski centarnaseqskog tipa, sa polivalentnim sadràjima i me{ovi-tog karaktera u pogledu korisnika – za omladinske klubo-ve, sportske klubove i rekreativce.


Prioriteti Le{tana

Intenzivno uve}avawe broja stanovnika i adekvatnaspontana izgradwa u proteklom desetogodi{wem periodutransformisali su nekada{we tkivo seoskog stanovawaLe{tana na sli~an na~in kao {to je transformisana Ka-lu|erica. Zato su prioriteti planskog regulisawa iden-ti~ni sa onima u Kalu|erici.

Privredna zona Bole~

Deo privredne zone Bole~, opisane u celini Bole~ (45),izme|u naseqa Le{tane i obilaznog autoputa, predstavqarazvojni potencijal ove zone, naro~ito zona centralnihaktvinosti u Le{tanu, u kojoj je dozvoqeno i stanovawe ikoja moè da zadovoqi potrebe za komercijalnim sadrà-jima u ovom delu zone.

Saobra}aj

Kroz ovo podru~je planiran je drumsko-èlezni~ki ko-ridor za povezivawe novog obilaznog autoputa od Bubawpotoka do Vin~e sa drumsko-{inskim mostom preko Duna-va. Ovo je vrlo vaàn pravac za razvoj Beograda preko ko-ga }e se sav privredni i daqinski saobra}aj usmeravatiobodno u odnosu na gradsku teritoriju. Ovaj koridor }e sena levoj obali Dunava spojiti sa putnom i uli~nom mre-òm Pan~eva i daqe usmeriti prema granici SCG sa Ru-munijom.

7.4.6. Bole~ (45)

Bole~ ima karakteristike samostalnog naseqa na {i-rem podru~ju grada i predstavqa celinu u granicama svojekatastarske op{tine. Naseqe Bole~ je tip poluzbijenog se-oskog i delom prigradskog naseqa sa prili~no jasnim gra-nicama gra|evinskog podru~ja prema prostranim komplek-sima vo}waka PKB koji zauzimaju najve}i deo ove katastar-ske op{tine, a nedefinisanim na pravcu {irewa ka nase-qu Le{tane du` Kru`nog puta u dolini Bole~ke reke.

Tipologija postoje}eg tkiva i transformacija

Kao i u ve}ini naseqa ovog tipa, porodi~no stanovawezastupqeno je u sva tri vida – seoskom (poqoprivredna ime{ovita doma}instva), nièspratnom na mawim parcela-ma (nepoqoprivredna doma}instva) i takozvanom „vikendstanovawu" (po pravilu na perifernim i vi{im tereni-ma). Planirano je uglavnom zaokruìvawe spontane iz-gradwe, dok se za postoje}e tkivo planira ure|ewe, komu-nalno opremawe, dogradwa i regulacija uli~ne mreè.

@elezni~ko stajali{te u privrednoj zoni Bole~

Planirano je novo èlezni~ko stajali{te u privrednojzoni Bole~, koje }e imati zna~aj ne samo za privrednu zonuve} i za unapre|ewe pristupa~nosti ~itave celine Bole~a.

Privredna zona Bole~

Bole~ je privredna zona (deo se nalazi u celini Vin~a,Ritopek (43) u za~etku i aktivirana je tek sa 19 ha. Nalazise u blizini ukr{tawa nove obilaznice i Smederevskogputa. S obzirom na deficit proizvodnih lokacija na ovompravcu, o~ekuje se wen intenzivan razvoj. Ova se lokacijaplanira za razvoj raznovrsnih proizvodnih, robno-tran-sportih i skladi{nih kapaciteta. Planirana povr{inazone je 112 ha.

Povr{ina za nove privredne sadràje kod postoje}e hlad-wa~e PKB

Povr{ina za nove privredne sadràje kod postoje}ehladwa~e PKB rezervisana je iskqu~ivo za sadràje kojisu u funkciji poqoprivrednog zale|a – hladwa~e, preraduvo}a i sli~no i srodne delatnosti.

Spontana izgradwa uz Smederevski put, sto~na pijaca

Posebnost Bole~a je tradicija sto~ne pijace i prate}ihobjekata ugostiteqstva, uz koje su se, du` Smederevskog pu-

ta, razvile i druge komercijalne, servisne i znatsko-uslu-`ne delatnosti i skladi{ta, sa velikim u~e{}em sponta-ne izgradwe. Budu}im detaqnim planskim re{ewem trebaobezbediti funkcionisawe sto~ne pijace bez ometawa sa-obra}aja u zoni Smederevskog puta kao i bez ugroàvawaokolnog stanovawa.

Tako|e, treba predvideti razli~ite mogu}nosti tran-sformacije i zaokruìvawa slontano nastalog tkiva – kaoindividualnog stanovawa, kao seoskog stanovawa sa odgo-varaju}om veli~inom parcele, a uz Smederevski put kaoblokove seoskog i individualnog stanovawa sa dominant-nim sadràjem komercijalnih delatnosti i centralnih ak-tivnosti, jer se ovaj prostor name}e kao novi centar nase-qa. Daqim planskim regulisawem treba predvideti razli-~ite mogu}nosti transformacije i zaokruìvawa ovogspontano izgra|enog tkiva – kao individualnog stanovawai kao seoskog stanovawa sa odgovaraju}om veli~inom par-cele. Uz Smederevski put potrebno je zaokruìti central-ne aktivnosti koje se name}u kao potreba u novom centrunaseqa. Re{ewem treba obezbediti i funkcionisawesto~ne pijace bez ugroàvawa saobra}aja u zoni Smederev-skog puta i u zoni stanovawa.

7.4.7. Celine podavalskih sela Zuce (46) i Rakovica selo,Beli potok, Pinosava (47)

Zuce (46) i Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47)celine su podavalskih naseqa na teritoriji op{tineVo`dovac, obrazovane po granicama spojenih katastar-skih op{tina, odnosno posebne katastarske op{tine na-seqa Zuce.

Osim Rakovice sela, sva ostala naseqa se prostiru upodno`ju Avale, sa glavnim pristupom sa postoje}eg Aval-skog puta. Bogato poqoprivredno zale|e, slaba pristupa~-nost u odnosu na druge delove grada, kao i nepostojawe dru-gih namena u okruèwu, uslovili su da se najve}i broj do-ma}instava bavi poqoprivrednom proizvodwom – sto~ar-stvom. Dominantan je seoski tip stanovawa.

Centar naseqa kao element identiteta podavalskih sela

Postoje}i tradicionalni seoski centri su, zbog rela-tivne izdvojenosti ovih naseqa, zadràli elemente iden-titeta, koje u budu}em razvoju podavalskih naseqa treba sa-~uvati i afirmisati. Nedostaju}e javne sadràje, kao pri-oritet u opremawu ovih naseqa, poèqno je planirati ucentrima sela.

Obilazni autoput, novi Avalski put i autoput sa novimpovr{inama komercijalnih i privrednih aktivnosti

Planiranom izgradwom obilaznog autoputa, dolinomRakovi~kog potoka preko Prevoja (raskrsnica sa Avalskimputem) i Bubaw potoka, izgradwom novog avalskog puta, kaoi izgradwom odgovaraju}ih saobra}ajnih ~vorova na mesti-ma ukr{tawa, op{ta pristupa~nost celina podavalskih se-la }e se uve}ati. Nove povr{ine komercijalnih i privred-nih aktivnosti, planirane du` obilaznog autoputa (Pre-voj, Glunci, Bubaw potok) i dolinom Zavojni~ke reke, iz-me|u autoputa i èlezni~ke pruge (Vr~in) u daqoj planskojrazradi treba povezati i sa neposrednim zale|em. Za celi-ne podavalskih sela ove radne zone predstavqaju potenci-jal za budu}i razvoj.

Planirane povr{ine i tipologija stanovawa

Iako ovim GP nisu predvi|ene nove povr{ine za sta-novawe, planirano je kao prioritetno ure|ewe infra-strukturno opremawe postoje}ih ulica i blokova seoskogstanovawa, koji su danas neure|eni i bez kanalizacije.Planirano pove}awe centralnih aktivnosti u neposred-nom okruèwu upu}uje da }e do}i i do transformacija de-la postoje}eg seoskog tkiva ka individualnom stanovawu.Uz glavnije ulice naseqa mogu}a je i transformacija ustanovawe sa centralnim sadràjima, koji moraju bitiprilago|eni karakteru i tipologiji naseqa kao celine.


Avala kao rezervat prirode

Brdsko-planinsko uzvi{ewe Avala, kao podru~je za{ti-}enog rezervata prirode i prostor predeonih, spomeni~-kih i turisti~ko-rekreativnih vrednosti, GP je defini-sano kao trajno dobro Beograda i element fiksnog zeleni-la. Na Avali su evidentirana dva arheolo{ka lokalitetakao i stajna ta~ka sa koje se pruàju vizure na Beograd, ko-je treba za{tititi budu}im ure|ewem prostora. Avala jenajpogodniji prostor za formirawe reprezentativnog et-no parka.

Zbog svega toga podru~je Avale treba da bude predmetjednog od velikih projekata Beograda, odnosno odgovaraju-}e planske razrade koja }e bliè definisati uslove ure-|ewa i kori{}ewa.

7.4.8. Zuce (46)

Pored zajedni~kih karakteristika sa ostalim podaval-skim selima, Zuce predstavqa izrazito razbijen tip seo-skog naseqa orijentisanog na sto~arstvo i proizvodwu si-ra, tako da je ono tradicionalni snabdeva~ Beograda ovimproizvodom. Veli~ina i organizacija parcela prilago|enesu dominantnom u~e{}u poqoprivrednih doma}instava unasequ i u tom kontekstu ga treba u daqoj planskoj razra-di tretirati.

Povezivawe Zuca na autoput preko „Trans{peda"

Zuce je jedno od naseqa rubne zone koje ima izuzetnolo{ pristup i vezu sa gradom i drugim delovima Rubne zo-ne, iako se nalazi blizu autoputa i Kru`nog puta. Plani-rano je da se izlazak sa autoputa kod „Trans{peda" isko-risti i prilagodi za pristup Zucama.

Povezivawe Zuca i Belog potoka

Postoje}i put izme|u Zuca i Belog potoka (ne prekoAvalskog puta, kuda danas ide JGS za Zuce) treba osposo-biti kao kra}u vezu sa ovim podru~jem iz pravca Avalskogputa.

Privredna zona Vr~in

Vr~in je jedna od va`nijih privrednih zona Beograda.Poseban zna~aj ove lokacije je u okviru robnih i robno-transportnih centara na ju`nom pravcu Beograda. Ukrsni-ca obilaznog autoputa i gradskog autoputa, kao i veza natrasu postoje}eg kru`nog puta i blizina èlezni~ke prugelokacijske su prednosti koje ovo podru~je predodre|uju zaizgradwu robno-transportnih i skladi{nih kapaciteta.Za aktivirawe ove zone potrebna su zna~ajna sredstva zaure|ivawe i opremawe zemqi{ta (nasipawe i regulisawevodotoka, izgradwa cevovoda za snabdevawe vodom i dr.).Povr{ina planirane lokacije je 135 ha.

Infrastruktura

Vodovodna mreà celine 46 funkcioni{e istovremenoi za celine 43 (Vin~a, Ritopek), 44 (Kalu|erica) i 45 (Bo-le~), gde je i opisana. U celini nije zasnovan kanalizaci-oni sistem. Potrebno je izvesti objekte primarnog kana-lizacionog sistema, zajedno sa celinama 43, 44 i 45.

7.4.9. Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47)

Nova saobra}ajna ~vori{ta

U podru~ju ove celine nalazi se jedan od najzna~ajnijih~vorova u kome se ukr{taju dva autoputa, novi obilazni sakrakom prema Vin~i i gradski autoput. Tako|e se od èle-zni~ke stanice Beli potok u predloènom koridoru pla-nira i trasa èlezni~ke pruge. Na severozapadnom delupodru~ja, na mestu ukr{tawa obilaznog autoputa i novogAvalskog puta planira se realizacija denivelisanog ~vora.

Nove komercijalne aktivnosti uz obilazni autoput

Izme|u ukrsnice dva autoputa i èlezni~ke stanice Be-li potok, u pojasu izme|u pruge i obilaznog autoputa, pla-

nirana je nova komercijalna zona na ulaznom pravcu u grad,bez stanovawa, koju treba lokalno povezati sa neposrednimokruèwem.

Spontano stanovawe severno od Kru`nog puta

Planirano je zaokruìvawe i transformacija sponta-nog stanovawa u zoni iznad Kru`nog puta, prema Jajinci-ma, u individualni tip stanovawa.

Deo zone za stanovawe „Avala grad"

Na teritoriji celine 47 nalazi se deo povr{ine za sta-novawe „Avala grad" ali u znatno smawenom obimu u odno-su na prethodne planove.

Zelenilo prigradskih {uma

Ovim GP je planirano povezivawe avalskog zelenogmasiva sa novim povr{inama prigradskih {uma koje tre-ba formirati u zoni izme|u Belog potoka i Zuca, kao deozelenog prstena Spoqne i Rubne zone grada. Jedna odfunkcija ovog zelenila je i spre~avawe {irewa i spaja-wa naseqa.

Infrastruktura

Celina 47 se snabdeva iz vin~anskog vodovodnog siste-ma nedovoqnog kapaciteta. Potrebno je izgraditi primar-ni sistem veze na regionalni vodovod Maki{ – Mladeno-vac, novi rezervoarski prostor za tre}u i ~etvrtu visinskuzonu sa prate}im crpnim stanicama i dograditi sekundar-nu vodovodnu mreù. Kanalizaciona mreà u naseqima ce-line 47 nije izgra|ena. Naseqa Rakovica selo i Pinosavagravitiraju prema manastirskom kolektoru, a Beli potokprema bole~kom sistemu. Na teritoriji celine 47 potreb-no je izgraditi niz retenzija kao za{titu od poplava niz-vodnih delova doline Top~iderske reke.

7.4.10. Ru{aw (48)

Naseqe je u granicama svoje katastarske op{tine, kaoizdvojena samostalna celina pored Ibarskog puta, na ju-`nom, terenski vi{em zale|u urabnizovane celine Vidi-kovac – Labudovo brdo, zadràvaju}i u velikoj meri karak-ter seoskog naseqa. Ve}i deo katastarske celine je neiz-gra|eno poqoprivredno zemqi{te. To je tradicionalnopodru~je sto~arske proizvodwe i snabdevawa Beogradamlekom i sirom.

Planirane povr{ine i tipologija stanovawa

Tipolo{ki je izgra|eno kao poluzbijeno dominantnoseosko i me{ovito naseqe sa objektima porodi~nog stano-vawa niske spratnosti. Uli~na mreà je nepravilne regu-lacije i nepotpuno opremqena. Najve}i broj stanovnika sebavi poqoprivrednom proizvodwom, {to defini{e i ve-li~inu i ure|ewe parcela. Planirano je ure|ewe i regula-cija postoje}eg tkiva, uz minimalna zaokruìvawa.

Centar

U tradicionalnom centru nalaze se uglavnom skromniuslu`no-snabdeva~ki sadràji i osnovna {kola, dok jerazvoj „male privrede" i drugih komercijalnih aktivnostinaseqa orijentisan uz pristupe naseqa Ibarskom putu,{to treba planski regulisati.

Privredna i komercijalna zona uz Ibarsku magistralu

Deo privredne i komercijalne zone uz Ibarsku magi-stralu nalazi se u celini Ru{aw (48) kao jedan od ulaznihpravaca u grad. U ovoj komercijalnoj zoni je iskqu~ena mo-gu}nost stanovawa.


U nasequ su evidentirana dva arheolo{ka lokaliteta.Jedan je u samom centru naseqa, o ~emu treba voditi ra~u-na pri svakoj intervenciji.


Infrastruktura

Postoji delimi~no izgra|ena vodovodna mreà. Radiboqeg snabdevawa sektora potrebno je izgraditi objektedistributivnog sistema od rezervoara „Petlovo brdo" idograditi sekundarnu mreù. Ne postoji izgra|ena kana-lizaciona mreà. Sektor pripada slivu top~iderskog ko-lektora. Potrebno je izgraditi sekundarnu mreù i vezu dokolektora. Na teritoriji celine 48 potrebno je izgraditiniz retenzija, kao za{titu od poplava nizvodnih delova do-line Top~iderske reke.

7.4.11. Srem~ica (49)

Celina se u svojim katastarskim granicama prostireju`no od celine @eleznik, sa katastastarskim granicamaprema Ru{wu na istoku i Velikoj Mo{tanici na zapadu,dok se ju`nim delom naslawa na Lipovi~ku {umu.

Postoje}a tipologija i transformacija tkiva

Poloàjem na {irem grbenskom uzvi{ewu iste morfo-lo{ke celine na kojoj se nalazi deo naseqa @eleznik,Srem~ica se razvila u tipolo{ki izduèno naseqe, sever-no i ju`no od prvobitnog seoskog naseqa du` starog Laza-reva~kog druma na potezu @eleznik – Lipovica. Tipolo-{ki se razlikuju kompleks kolektivnog stanovawa sredwespratnosti u otvorenom sistemu izgradwe – na severnomdelu naseqa i centralni deo me{ovitog porodi~nog stano-vawa. Na ve}im parcelama su poqoprivredna doma}insta-va, a na mawim nepoqoprivredna, dok se na delu prema Li-povici, uz prvobitno vikend rezidencijalno stanovawe,odvijala sukcesivna nièspratna izgradwa na usitwenimparcelama. Planirana je transformacija jednog dela seo-skih blokova u blokove individualnog stanovawa.

Centar naseqa

Du` okosnice naseqa, Beogradske ulice, formirana sudva punkta centralnih aktivnosti. Prvi je na po~etku na-seqa u zoni kolektivne izgradwe i pove}ane koncentraci-je stanovnika, a drugi u tradicionalnom centru koji trebapovezati sa budu}im sportskim centrom.

Nove stambene povr{ine – Vrani}evo

Re{ewa vaè}eg DUP za Srem~icu, pa i nove stambenepovr{ine, prihva}ene su ovim GP i nalaze se na obodu na-seqa.

Zelenilo, za{tita prirode, potencijali razvoja

Atraktivnost ove celine je u postojawu zna~ajnih {um-skih povr{ina u okruèwu – Srema~ki zabran i Lipovi~-ka {uma, kao i u predeonim karakteristikama. Ovi kom-pleksi definisani su u GP kao trajno dobro Beograda, od-nosno fiksni elementi sitema zelenila. Kao trajno dobroevidentirana su i dva spomenika prirode, Pe}ina i Jeze-ro, za koje jo{ nisu doneta re{ewa o za{titi, ali ih urba-nisti~kim re{ewem treba afirmisati.

Pristupa~nost i blizina Srem~ice Ibarskoj magistra-li, status koji je nekada imala kao izletni~ko i vikenda-{ko podru~je, ~ine ga odgovaraju}im ure|ewem moè pono-vo postati jedan od potencijala ove celine.


Na teritoriji naseqa postoje ~etiri evidentirana ar-heolo{ka lokaliteta, od kojih se jedan nalazi u samom cen-tru naseqa. To upu}uje na pa`wu prilikom izgradwe novihobjekata i drugih radova koji mogu o{tetiti potencijalnenalaze.

Sportski centar i centralne funkcije

SRC „Srem~ica" u istoimenom nasequ u zoni oko po-stoje}e Rakine bare treba da primi sadràje koji omogu}a-vaju rekreaciju i sportske aktivnosti stanovnika naseqa,sa zna~ajnim u~e{}em zelenila i javnih povr{ina, kao iure|ivawem vodene povr{ine. U kontaktnoj zoni planira-

na je koncentracija centralnih funkcija u tkivu koje od-govara tipologiji okoline.

Saobra}aj – ulica Beogradska

Za ovo podru~je od zna~aja je saobra}ajnica á-á, ulica Be-ogradska u nasequ, koja stambeno naseqe Srem~icu povezu-je na severu sa centralnim gradskim podru~jem, a na jugu sauvodnim pravcem, Ibarskom magistralom. Ovaj pravac op-sluùje i sadràje u Maki{u. S obzirom na tranzitni zna-~aj saobra}ajnice i ~iwenicu da je to istovremeno i glav-na ulica naseqa, regulacionim re{ewem treba obezbeditidovoqno javnog pe{a~kog prostora.

Infrastruktura

Sistem vodovodne i kanalizacione mreè re{ava se je-dinstveno sa celinama Velika Mo{tanica (50), Pe}ani,Umka (51) i Ostru`nica (52).

7.4.12. Posavska naseqa Beograda – Velika Mo{tanica(50), Pe}ani, Umka (51) i Ostru`nica (52)

Ovo je je grupa naseqa na jugozpadnom delu op{tine û-karica, u neposrednom i {irem priobaqu reke Save, kojapo prirodnim morfolo{kim karakteristikama i tipolo-giji izgra|enosti imaju sli~na i zajedni~ka obele`ja raz-bijenih naseqa {umadijskog tipa, ali su zbog rasprostra-wenosti povr{ina izdvojena u celine svojih katastarskihop{tina.

Pokrenut teren, aktivna i umirena klizi{ta

U odnosu na ~itavu teritoriju GP, podru~je posavskihnaseqa, naro~ito celine Velika Mo{tanica (50) i Pe}a-ni, Umka (51) sadrì najve}i procenat veoma nepovoqnihterena za izgradwu, odnosno aktivnih klizi{ta. Postoje}ekori{}ewe zemqi{ta, budu}e razvojne mogu}nosti i prio-riteti ure|ewa najve}im delom su definisani ovom karak-teristikom. To uslovqava daqu plansku razradu pojedinihcelina, kako bi se jedinstveno odredili uslovi sanacije imogu}nosti nove izgradwe.

Infrastruktura kao prioritet

Apsolutni prioritet za sanaciju ~itavog podru~ja odposledica pokrenutog terena, ali i za za{titu i obezbe|e-we zone beogradskog vodoizvori{ta Veliki Maki{, jesteizgradwa kanalizacione mreè. Realizacija kanalizacijeomogu}i}e planirani razvoj ovog podru~ja. Mreà vodovo-da i kanalizacije obuhvata, pored celina 50, 51, 52, i celi-nu Srem~ica (49). Sekundarna mreà vodovoda je izgra|e-na. Potrebno je izgraditi primarni vodovod 500 mm odOstru`nice do Umke, crpnu stanicu i rezervoar II vi-sinske zone u Umci. Nije zasnovan gradski kanalizacionisistem. Neophodno je {to hitnije formirati kanalizaci-oni sistem separacionog tipa s obzirom na to da u celina-ma 50 i 51 postoji problem nestabilnih terena – klizi{ta,a celine 51 i 52 su u neposrednoj kontaktnoj zoni sa vodo-izvori{tem.

Za{tita vodoizvori{ta Maki{

Priobalni pojas uz reku Savu u celinama 51 i 52 pripa-da zoni vodoizvori{ta. Osim adekvatnim re{ewem kana-lizacionog sistema na ukupnoj tertoriji Posavskih nase-qa, zona vodoizvori{ta za{ti}ena je potpunom zabranomizgradwe u ovom pojasu.

Tipologija tkiva

Morfolo{ke karakteristike i stabilnost uìh poja-seva grebenskih zaravni uslovili su na ovom podru~ju for-mirawe tipologije izduènih naseqa Ostru`nice, VelikeMo{tanice, Pe}ana i Rucke, osim u slu~aju naseqa Umke,koja je vikend izgradwom uz atraktivnu obalu Save popri-mila {iri obuhvat na izrazito ru~evitim terenima. Pri-rodna ograni~ewa su se odrazila na tipologiju izgra|eno-sti. Radi se uglavnom o nièspratnoj porodi~noj izgrad-


wi poqoprivrednih, me{ovitih i nepoqoprivrednih do-ma}instava sa vidom vikend stanovawa na vi{im terenima(Rucka i Pe}ane) ili u priobalnom pojasu Save (Umka).

Ovim GP su planirane nove povr{ine za stanovawe ko-je treba da zaokruè postoje}e blokove seoskog, me{ovitogi individualnog stanovawa, sa ve}im parcelama i sa ni-òm spratno{}u, sa ure|ewem koje treba da obezbedi stabil-nost terena i posebnim pravilima za umirena klizi{ta.

Zapo~etu transformaciju seoskog u individualno sta-novawe treba planski definisati. Prilikom transfor-macije vikend naseqa u individualno stanovawe zadràtikvalitetne odlike tih delova naseqa u pogledu ostvarenihvizura, veli~ine parcele, stepena izgra|enosti i ozelewe-nosti, kao i izgradwe kvalitetnih objekata.

Nove zelene povr{ine

U kontekstu sanirawa pokrenutog terena znatne povr-{ine poqoprivrednog zemqi{ta planirane su kao zasadivo}waka i visokog zelenila, a za oku}nice u okviru parce-la, na padinskom delu naseqa, date su preporuke za vo}wa-ke i ostale kulture koje ne zahtevaju zalivawe.

Postoje}e zelene povr{ine kao trajno dobro Beograda

Postoje}a {uma Gorica u celinama Velika Mo{tanica(50) i Ostru`nica (52) za{ti}ena je ovim GP kao trajnodobro, jer predstavqa deo sistema zelenila i okosnicu no-vih povr{ina pod {umom.

Centralni sadràji uz glavnu ulicu

Tendenciju spontanog razvijawa komercijalnih aktiv-nosti uz glavnu ulicu (Obrenova~ki drum za celine 51 i52), koja je istovremeno i tranzitna saobra}ajnica trebaregulisati tako da se osigura neometan i bezbedan protoktranzitnog saobra}aja. Zbog ve}eg u~e{}a komercijalnihdelatnosti u objektima uz glavnu ulicu, treba planiratidovoqno javnog pe{a~kog prostora izme|u objekata i uli-ce, uz mogu}nost ve}eg procenta izgra|enosti parcela kon-taktne zone, u karakteru postoje}e tipologije izgradwe.

7.4.13. Pe}ani, Umka (51)

Odgovaraju}im ure|ewem svog tradicionalnog centra,Umka treba da reafirmi{e svoju ulogu varo{ice na put-nom pravcu prema Obrenovcu.

Spontano nastalo tkivo

Spontano nastalo stambeno tkivo oko Savske magistra-le na aktivnom klizi{tu Duboko nije mogu}e sanirati ta-ko da se obezbedi odgovaraju}a neophodna infrastruktura,pa je prostor definisan kao za{titno zelenilo. Deo togtkiva se nalazi u za{ti}enoj zoni vodoizvori{ta, {to jejo{ jedan od razloga za wegovo neprihvatawe. Za ostalospontano nastalo stambeno tkivo predvi|ena je transfor-macija u blokove seoskog ili individualnog stanovawa.

Specifi~ni tipovi stanovawa

Nove povr{ine za stanovawe planirane su u otvorenimblokovima na padini prema zelenilu, za me{ovita doma-}instva, sa parcelama ve}e povr{ine koje sadrè stambenideo, oku}nicu i ekonomski deo. Tako|e su planirane i zna-tne povr{ine za individualno stanovawe.

7.4.14. Uzvodni Mali Maki{ (53)

Op{ti uslovi za ure|ewe i kori{}ewe celine UzvodniMali Maki{ (53), kao i odnos prema postoje}im neprime-renim sadràjima, definisani su u zajedni~kom odeqkukoji se odnosi na uù zonu za{tite vodoizvori{ta (za ce-line 19, 33, 34, 53 i 54).

Arheolo{ki lokalitet

U ovoj celini je evidentirano arheolo{ko nalazi{teuz granicu sa celinom Veliki Maki{ (33), koje je prikaza-no u Karti trajnih dobara Beograda.

Obilazni autoput i za{titni zeleni pojas uz obilaznicu

U ovom podru~ju se obilazni autoput povezuje sa Sav-skom magistralom, denivelisanom raskrsnicom, odaklemostom preko Save ide ka sremskom podru~ju. Drumskom,kao i èlezni~kom mostu, koji su sru{eni u NATO bom-bardovawu, daje se prioritet u aktivnostima koje se od-nose na rekonstrukciju i izgradwu u periodu do 2006. go-dine.

Infrastruktura

Infrastrukturne mreè vodovoda i kanalizacije je-dinstveno su re{ene za celine 19, 33, deo celine 34, 53 i54 i opisane u delu „Uà zona za{tite vodoizvori{ta" (zaceline 19, 33, 34, 53 i 54).

7.4.15. Naseqe Sur~in (55) i Sur~in, Dobanovci (56)

Ove celine obuhvataju naseqe Sur~in, privrednu zonuDobanovci – Sur~in, kompleks zelenila na prostoru Jako-va~ki kqu~ i Tvrdwava i poqoprivredno zemqi{te sever-no od autoputa do granice sa Batajnicom.

Najve}i potencijal za razvoj ovih celina su privrednazona Sur~in – Dobanovci, kao i znatne neizgra|ene povr-{ine u samom nasequ. Prioritet je razvoj nedostaju}ihprate}ih i centralnih funkcija, kao i opremawe osnovnominfrastrukturom.

Naseqe Sur~in

Naseqe Sur~in pripada tipu vojvo|anskih naseqa sa pra-vilnom ortogonalnom matricom, velikim blokovima retkeizgra|enosti, ulicama {iroke regulacije i tradicionalnimcentrom na raskr{}u glavnih saobra}ajnih pravaca.

Pored porodi~nog stanovawa prizemnih vojvo|anskihku}a, na dubokim i {irokim parcelama, zastupqeni su islobodnostoje}i stambeni objekti sa lokalima u prizemqu.Na severoisto~noj strani naseqa izgra|ena je mawa grupa-cija zgrada sredwe spratnosti.

Sur~in ima limitirane mogu}nosti za rast, jer segrani~i sa zonama vodoizvori{ta i aerodroma. Upravozbog toga osim zaokruìvawa postoje}ih blokova stano-vawa, planirana je i transformacija postoje}eg tkiva ikori{}ewe neizgra|enih prostora u unutra{wosti blo-kova, uz afirmaciju karaktera tradicionalnog tipa iz-gradwe. Ova transformacija pored pove}awa gustinestanovawa podrazumeva i razvoj nestambenih, prate}ih icentralnih, sadràja. Povr{ine spontano nastalihstambenih blokova izme|u starog sur~inskog puta iTvrdwave planirane su za transformaciju u blokoveprigradskog stanovawa, a prema pravilima za stanovaweu prigradsskim naseqima.

Planiran je razvoj prate}ih i centralnih funkcija uzoni tradicionalnog centra, linearno uz Vojvo|nsku uli-cu i ulicu Bra}e Puhalovi} i u okviru transformisanihblokova.

Privredna zona Sur~in – Dobanovci

Sur~in – Dobanovci je privredna zona izme|u dva nase-qa, neposredno uz obilazni autoput. Dobro je povezana saèleznicom. U neposrednoj je blizini aerodroma, {to je~ini veoma povoqnom za razvoj privrednih delatnosti aposebno za organizovawe robno-transportnih delatnosti.Zona je pokrivena regulacionim planom koji je prilago-|en savremenim potrebama i u saglasju je sa realnim po-trebama. Ovo je zona sa najboqim lokacijskim prednosti-ma na teritoriji Beograda. Prostorni kapaciteti ove lo-kacije za sada nisu dovoqno iskori{}eni. U planiranomperiodu predvi|eno je pro{irewe ove zone, kao i dodatnoopremawe komunalnom infrastrukturom. Zbog dobre pove-zanosti na drumski i èlezni~ki saobra}aj, kao i zbogblizine aerodroma, ova zona }e se razvijati prvenstvenokao robno-transportni i distributivni centar. Povr{i-na planirane zone je 272 ha.


RTC Sur~in

Sur~in RTC je nova lokacija koja se planira u zoniukr{tawa autoputa Beograd-Zagreb i obilaznice i u nepo-srednoj blizini sur~inskog aerodroma. Namewena je pr-venstveno robno-transportnim delatnostima, kao robno-transportni centar, zbog svoje dobre pozicije u odnosu nadrumski, èlezni~ki i vazdu{ni saobra}aj. Povr{ina zo-ne koja se planira je 70 ha.

Zelenilo

Du` obilaznice formiran je zeleni pojas kao deo pr-stena u sistemu zelenih povr{ina grada koji ima i funk-ciju za{tite poqoprivrednih povr{ina u kontaktnoj zoni.


U okviru poqoprivrednih povr{ina evidentirana su ~e-tiri arheolo{ka lokaliteta koja uìvaju prethodnu za{titu.

Sport i rekreacija

Severno od naseqa planiran je novi SRC „Sur~in", sapolivalentnim sadràjima u skladu sa iskazanim potreba-ma korisnika. Planiran je kao naseqski sportsko-rekrea-tivni centar sa javnim reìmom kori{}ewa. Povr{inacentra je 28,3 ha.

Saobra}aj

Zapadnom granicom celine 54, od mosta na Savi, izgra-|en je obilazni autoput (poluautoput – sa pola kolovoznogprofila). U ovoj zoni planirana je i veza autoputskog pra-vca za Ju`ni Jadran (prikazana koridorski) sa obilaznimautoputem koji se povezuju u denivelisanom ~voru neposred-no po{to autoput pre|e Savu. U koridoru za Ju`ni Jadran,prema predlogu iz novog prostornog plana, planirana je ièlezni~ka pruga koja se odvaja sa obilazne pruge i ideistim koridorom kao i put. U postoje}em jednokolose~nomkoridoru obilazne èlezni~ke pruge planirana je izgrad-wa jo{ jednog koloseka, {to se odnosi na sve celine srem-skog podru~ja kroz koje prolazi èlezni~ka pruga.

U celini 56 obilazni autoput se povezuje sa postoje}imautoputem odakle jedan krak ide na zapad, po trasi postoje-}eg autoputa, prema hrvatskoj granici a drugi, novoplani-rani, nastavqa na sever, kroz podru~je 56, prema novom no-vosadskom uvodno-izvodnom pravcu.

7.4.16. Batajnica (57)

Ova celina obuhvata prigradsko naseqe Batajnicu ugranicama svoje katastarske op{tine. To je samostalno na-seqe vojvo|anskog tipa, koje se nalazi na krajwem severo-zapadnom delu op{tine Zemun i teritorije grada Beograda.Posledwih dvadeset godina, od tipi~nog ravni~arskog se-la sa prete`no poqoprivrednim stanovni{tvom, postaloje naseqe me{ovitog tipa i vi{estruko uve}anim brojemstanovnika. Ovaj rast nije pra}en razvojem ostalih grad-skih funkcija. Osnovni planerski stav je formirawe Ba-tajnice kao zaokruènog prigradskog naseqa, uz razvoj sa-obra}ajne mreè i ~uvawe poqoprivrednog zemqi{ta.

Stambeno tkivo

Najve}i deo naseqa ~ine blokovi u okviru pravilne or-togonalne mreè sa {irokim uli~nim regulacijama glav-nih ulica i nasle|enim stambenim objektima vojvo|anskeku}e, koji su delimi~no transformisani u individualneku}e sa predba{tom. U ju`nom delu izgra|eni su otvoreniblokovi kolektivne stambene izgradwe, a zapadno od prugei mestimi~no po obodu su spontano nastali blokovi. Blo-kovi seoskog stanovawa mogu se zadràti, uz organizacijuparcele date pravilima GP. Parcele se mogu transformi-sati u neki od tipova individualnog stanovawa, a prepo-ru~uju se tipovi gradske ku}e panonskog tipa, koji odgova-raju i postoje}oj parcelaciji. Spontano nastali blokovi,po utvr|ivawu javnog interesa, transformi{u se u indivi-dualno stanovawe. Stambena izgradwa je uglavnom u okvi-

ru postoje}eg funkcionalno zaokruènog tkiva. Prili-kom transformacije stambenog tkiva i preparcelacije,preporu~uje se zadràvawe parcela ve}e povr{ine sa vi-{im standardom zelenih i slobodnih povr{ina.

Centralne funkcije

Tradicionalni centar Batajnice formiran na raskr-{}u ulica Svetislava Golubovi}a i Glavne, sa tradicio-nalnim sadràjima – crkvom, {kolom, administracijom,po{tom, trgovinskim radwama i pijacom se zadràva, aplaniran je razvoj centralnih funkcija uz blokove glavneulice. Nova koncentracija i kapacitet centralnih sadr-àja je u zoni èlezni~ke stanice i pristupnim ulicama –Bra}e Ribar, Svetislava Golubovi}a i M. Jugovi}a.

Privredna zona Batajnice

Privredna zona Batajnica je potpuno nova privrednazona koja se planira neposredno uz trasu obilaznog autopu-ta oko Beograda, na mestu ukqu~ivawa na put za Novi Sad,kao i uz samu èlezni~ku stanicu Batajnica. Predstavqaidealno mesto za saobra}ajne usluge, javna skladi{ta irobno-transportni terminal. Povr{ina planirane zoneiznosi oko 58 ha.

Zelenilo i rekreacija

Nove zelene povr{ine planirane su kao za{titno zele-nilo uz autoput Beograd – Novi Sad, kao za{titno zeleni-lo oko privradne zone Batajnica i kao linearni zelenipotez du` lesnog odseka prema Dunavu. Na samoj obali Du-nava predlaè se izgradwa turisti~ko-rekreativnog punk-ta sa marinom i SRC „Belarica" na obali Dunava, uz ure-|ewe sportskih terena i plaè sa bazenom. Povr{ina kom-pleksa je 0,8 ha.


U okviru celine Batajnica evidentirana su ~etiri ar-heolo{ka lokaliteta koja uìvaju prethodnu za{titu.

Saobra}aj

U ovoj celini trasa novoplaniranog obilaznog autopu-ta povezuje se sa postoje}im autoputem za Novi Sad u deni-velisanom ~voru Batajnica. Iz ovog ~vora odvajaju se ipravci prema Zemunu (Bulevar Mihaila Pupina) i premaobilaznici Batajnice koja prati èlezni~ku prugu i, naseverozapadu, po izlasku iz naseqa vezuje se na stari novo-sadski put. Ju`no od naseqa, u prostoru koga opasuju magi-stralni èlezni~ki pravac Batajnica – Zemun – Beograd,obilazna teretna pruga i novoplanirana trasa autoputa,planirana je jedna od lokoteretnih stanica. Radi boqegopsluìvawa ovog podru~ja planirana je denivelisana ve-za pristupne saobra}ajnice sa autoputem. Ova saobra}ajni-ca sa ju`ne strane opasuje lokalitet privredne zone i lo-koteretne stanice, a na severozapadu se povezuje sa starimnovosadskim putem. Potrebno je boqe povezati èlezni~kii automobilski saobra}aj i obezbediti denivelisanu sao-bra}ajnu vezu preko pruge.

Infrastruktura

Potrebno je izraditi primarni cevovod od CS „Beà-nija B" do Ugrinova~ke ulice i dograditi sekundarnu vo-dovodnu mreù. Postoji kanalizacija separacionog siste-ma sa „provizornim" ispu{tawem u Dunav. Potrebno je iz-graditi primarne objekte ki{ne i fekalne kanalizacijesa postrojewem za pre~i{}avawe upotrebqenih voda i do-graditi sekundarnu mreù na prostorima gde nedostajemreà. Pro{irewe postoje}ih privrednih zona, kao i ak-tivirawe novih povr{ina, uslovqeno je osnovnim infra-strukturnim opremawem, saglasno pravilima GP. Za potre-be batajni~kog kanalizacionog sistema, planiran je ure|ajza pre~i{}avawe otpadnih voda, severno od kompleksa „13.maj". Kompleks uga{ene deponije uz Batajni~ki put, po sa-naciji, planiran je za zelene povr{ine.


7.5 Rekapitulacija povr{ina po urbanisti~kim celinama

Tabela 82:Postoje}e namene povr{ina po urbanisti~kim celinama

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1. Varo{ u {ancu 336,79 72,24 14,54 17,4 6,35 69,6 5,94 7,21 63,2 0 77,4 0 2,912. Centar Novog Beograda 613,98 144,94 48,13 34,1 2,57 145 9,66 1,23 105 0 46,5 0 76,653. Centar Zemuna 179,49 58,21 7,25 15,7 8,87 15,2 0,54 1,8 23 0 49 0 04. Terazije, Slavija, Svetosavski plato 344,83 154,12 17,73 48,8 1,73 31,6 2,52 0,17 86,4 0 0 0 1,695. Luka Beograd 282,27 12,81 24,46 17,6 113,3 0,15 4,07 0 46,4 2,5 56,7 0 4,236. Grobqe, Bulevar, Neimar 326,85 181,56 15 12,6 0,85 7,48 1,64 10,7 66,3 31 0 0 07. Savski amfiteatar, Prokop 457,77 74,33 43,26 70,1 7,09 41,1 9,71 1,37 166 0 44,4 0 08. Prvobitni Novi Beograd 321,65 131,97 17,44 35,4 0 26,5 14,5 0,32 65,3 0 24,6 0 5,619. Veliko ratno ostrvo 343,15 0 0 0 0 190 0 0 0 0 154 0 0

10. Karaburma, Ada Huja 584,72 127,4 10,54 10,5 73,48 108 8,62 3,95 52,8 0 170 0 19,3911. Zvezdara 318,56 84,67 13,52 41,2 3,33 118 18,9 11,5 27,6 0 0 0 012. Lion, Ju`ni bulevar 121,54 76,01 3,55 10,2 0 1,39 3,69 0,21 26,4 0 0 0 0,0313. Du{anovac, [umice, Kowarnik 512,63 284,8 32,7 38,8 15,64 25,7 16,8 3,05 82,6 0 0 0 12,6714. Vo`dovac 803,12 424,31 33,59 24,1 49,98 53 2,2 27,9 102 15 0 27,37 43,1415. Bawica 507,08 125,56 6,11 71,9 3,52 219 33,9 1,16 45,2 0,5 0 0 016. Sewak, Dediwe, Top~ider 933,14 167,5 10,65 73,4 7,91 525 46,2 1,43 89,6 5,9 4,06 0 1,2517. Rakovica 420,17 116,25 13,73 13,5 48,29 176 0,45 5,24 36,5 0 2,93 0 6,8418. Banovo brdo 1.499,6 581,11 33,34 171 27,16 91,6 30,5 16,9 161 1,4 8,19 339,11 37,919. Ada Ciganlija 491,78 0 3,69 0 0 269 0 0 1,12 0 218 0 020. Posavski deo Novog Beograda 966,39 232,05 81,1 31 138,3 76,7 8,45 31,4 134 0 129 0 104,321. Be`anija 221,5 78,22 5,99 3,78 26,26 27,2 0 15,5 35,5 0 0 7,12 2222. Gorwi Zemun 1.150,5 487,76 35,11 100 68,93 109 23,9 4,01 161 4,8 133 11,78 10,423. Krwa~a 1.406,6 326,21 16,11 5,34 8,75 404 3,94 1,87 51,4 0 257 330,17 1,9324. Privredna zona Krwa~a 1.415,8 65,62 3,1 3,87 116,3 514 1,51 0,59 32,4 0 416 248,06 15,0425. Vi{wica 1.171,5 201,2 5,92 1,97 48,15 130 0 2,7 34,6 38 198 473,14 38,3326. Mirijevo 921,96 212,68 3,19 7,54 0 65,7 2,72 1,14 51,2 4,7 0 555,72 17,4227. Mali Mokri Lug 650,66 229,42 10,96 2,42 2,85 27,9 0,87 1,14 36,9 4,9 0 326,98 6,32 28. Veliki Mokri Lug 710,98 207,91 0,6 2,05 0 219 0 1,62 55,8 0 0 223,48 029. Kumodra`, Jajinci 1.627,5 488,93 5,7 17,2 10,48 629 3,08 1,98 61,9 2,6 0 379,98 26,5830. Resnik 1.615,2 311,71 11,76 11,5 16,65 287 0 15,7 54 3,4 3,78 878,15 21,6531. Labudovo brdo 693,58 241,24 23,69 11,4 37,55 103 1,74 0,63 60 1,2 2,43 156,11 54,9932. @eleznik 1.531,5 328,14 7,67 6,97 48,13 122 9,26 3,52 62,1 65 0 856,87 22,2433. Veliki Maki{ 1.989,6 35,29 20,78 0,75 54,16 453 21,8 50,1 307 0 47,4 990,07 8,5534. Dr Ivan Ribar 1.568,9 275,33 0,84 1,68 0 107 0 1,23 61,9 0 103 1.015,3 2,4235. Aerodrom zona Autoputa 2.793,3 220,81 11,39 1,29 41,13 117 1,03 14,1 475 90 0 1.767,5 54,9536. Zona Autoput, Zemun poqe 1.635,4 163,87 0 13,9 39,5 77,1 0 0,96 144 0 0 1.190,4 5,7337. Altina, Kamendin 2.130,2 304,12 17,21 66,6 276 36,6 1,82 0,62 106 0 148 1.112,4 60,238. Crvenka 3.077,3 62,9 0 0 0 909 0 0 45,1 0 407 1.653,2 039. Bor~a 2.655,1 679,21 11,34 4,69 9,07 20,4 3,03 1,02 102 30 18,4 1.771,6 4,5140. Ov~a 2.510,1 116,23 0,32 0,59 0 11,7 0 0 54,6 0,7 18,3 2.307,3 0,3641. Privredna zona Pan~eva~ki rit 2.083,4 115,39 1,78 0 21,94 332 0 9,79 50,9 0 73,5 1.478,5 042. Slanci, Veliko selo 2.306,3 102,57 0 12,3 0 184 0 0 42,7 17 54 1.892,9 043. Vin~a, Ritopek 4.029 408,86 1,66 56,8 3,33 227 0 52,3 55,4 1,7 556 2.665,7 044. Kalu|erica 1.866,3 721,04 3,74 4,41 20,4 359 2,75 10,8 90 2,5 0 641,5 9,8445. Bole~ 1.237,6 213,24 3,68 1,5 12,61 179 0 0 25,2 1 0 801,76 046. Zuce 1.248,7 145,16 0 1,28 11,14 306 0 0 29,8 0,6 0 754,58 047. Rakovica selo, Beli potok, Pinosava 2.816,2 426,47 16,02 11,2 0 926 0 2,01 79,8 1,5 2,16 1.349,6 1,0648. Ru{aw 1.734,6 163,07 4,47 0,81 0 630 0 0 39,4 1,5 0 894,59 0,4949. Srem~ica 2.260,7 435,67 1,92 11 0 722 0,76 4,36 52,8 2,9 1,56 1.025,3 2,9450. Velika Mo{tanica 1.717,7 238,99 0,87 0,73 0 283 0,91 0 35,7 1,3 0 1.156,2 051. Pe}ani, Umka 2.430,3 266,03 5,69 4,11 22,44 219 0 0,55 61,6 3,1 102 1.738,3 8,1552. Ostru`nica 1.233,7 181,16 0,75 8,6 3,8 220 0 0,12 59,1 1,3 45 713,61 053. Uzvodni mali Maki{ 701,07 13,58 1,71 0 19,12 48,1 1,14 0 65,4 0 110 431,3 10,454. Leva obala Save 2.091,7 1,06 0 0 0 55,4 0 1,8 42 0 114 1.877,6 055. Naseqe Sur~in 1.852,8 406,83 2,82 3,52 97,47 46,2 387 0 74,7 3,6 37,7 790,01 2,45 56. Sur~in, Dobanovci 1.812 6,17 0 0 4,88 35,7 0 0 76,7 0 10,6 1.678 057. Batajnica 4.337,4 639,72 0,86 5,57 65,81 32 0 19,6 168 5,8 229 3.146 24,85

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO 77.602 12.572 668 1.123 1.595 11.365 686 345 4424 345 4.071 39.657 750,4

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––PROCENAT 16,20 0,86 1,45 2,06 14,65 0,88 0,44 5,70 0,44 5,25 51,10 0,97

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Naz

iv

urban

ist

i~k

e cel

in

e

Povr

{i

na

Sta

nova

we

Cen

tri

Javn

i o

bje

kti

i k

om

plek

si

Pri

vred

a

Zel

eni

lo

Sport

In

fras

truk

tura

Sao

bra}

aj

Grobq

a

Voda

Poq

opri

vred

a

Nei

zgra|

eno

Red

ni

broj

Tabela 83:Planirane namene povr{ina po urbanisti~kim celinama

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1. Varo{ u {ancu 336,79 57,68 38,32 19,21 0,87 72,58 8,41 5,5 56,85 0 77,37 0 02. Centar Novog Beograda 613,98 110,79 134,1 50,04 0 136,05 8,67 4,38 123,5 0 46,48 0 03. Centar Zemuna 179,49 54,48 14,77 17,01 1,53 15,4 0,69 0,91 25,75 0 48,95 0 04. Terazije, Slavija, Svetosavski plato 344,83 130,44 42,63 47,3 0 32,97 2,52 0,17 88,8 0 0 0 05. Luka Beograd 282,27 11,35 34,22 17,67 102,8 5,16 8,5 0 43,29 2,51 56,73 0 06. Grobqe, Bulevar, Neimar 326,85 177,57 18,1 12,91 0 7,79 1,64 10,7 67,39 30,8 0 0 07. Savski amfiteatar, Prokop 457,77 64,55 100,2 67,81 5,32 47,61 9,71 1,28 116,9 0 44,37 0 08. Prvobitni Novi Beograd 321,65 125,62 24,58 37,55 0 27,23 15,24 0,32 66,51 0 24,6 0 09. Veliko ratno ostrvo 343,15 0 0 0 0 189,58 0 0 0 0 153,57 0 010. Karaburma, Ada Huja 584,72 119,22 71,94 10,56 53,95 70,24 8,62 3,95 83,75 0 162,49 0 011. Zvezdara 318,56 93,9 12,36 46,63 0,53 100,84 25,15 11,5 27,65 0 0 0 012. Lion, Ju`ni bulevar 121,54 75,75 2,51 10,23 0 1,39 4,5 0,21 26,95 0 0 0 013. Du{anovac, [umice, Kowarnik 512,63 267,59 60,82 31,31 13,68 25,47 13,73 4,17 95,86 0 0 0 014. Vo`dovac 803,12 389,52 56,74 34,97 72,82 77,7 6,61 30,1 103 15,2 0 16,5 015. Bawica 507,08 190,75 7,68 72,9 3,52 144,77 33,86 0,07 53,02 0,51 0 0 016. Sewak, Dediwe, Top~ider 933,14 154,17 24,06 80,86 7,3 503,22 53,36 3,74 96,46 5,91 4,06 0 017. Rakovica 420,17 166,61 17 18,74 44,86 114,1 9,82 5,53 40,58 0 2,93 0 018. Banovo brdo 1.499,6 707,76 80,58 190,8 27,16 212,91 75,43 20,3 175,1 1,41 8,19 0 019. Ada Ciganlija 491,78 0 0 0 0 272,9 0 0 1,12 0 217,76 0 020. Posavski deo Novog Beograda 966,39 218,46 169,5 59,81 103,2 66,76 23,87 32,3 137,3 0 128,94 0 26,221. Be`anija 221,5 84,66 25,01 8,56 29,03 20,91 0 15,4 37,84 0,07 0 0 022. Gorwi Zemun 1.150,5 475,47 50,83 111,6 63,54 94,52 22,39 12,7 181,2 4,79 133,44 0 023. Krwa~a 1.406,6 420,87 65,98 6,82 0,98 485,72 64,58 1,87 58,06 0 301,4 0 0,324. Privredna zona Krwa~a 1.415,8 33,77 73,15 4,1 458,6 326,03 1,51 27,3 59,11 0 431,96 0 0,325. Vi{wica 1.171,5 349,03 31,44 8,03 4,04 459,01 46,39 2,7 29,39 43,8 195,74 1,93 026. Mirijevo 921,96 233,32 14,58 27,11 25,24 313,23 7,4 8,13 69,37 4,66 0 219 027. Mali Mokri Lug 650,66 244,17 60,81 32,9 20,06 82,95 0,87 2,11 37,51 4,87 0 164 028. Veliki Mokri Lug 710,98 264,56 7,47 6,26 11,47 282,76 9,61 8,46 81,23 0 0 39,2 029. Kumodra`, Jajinci 1.627,5 609,15 11,09 21,51 18,55 769,47 14,07 19,6 66,37 2,63 0 95,1 030. Resnik 1.615,2 378,26 16,37 13,15 40,98 611,38 11,27 36 99,81 30 3,78 374 031. Labudovo brdo 693,58 212,24 38,58 15,56 33,12 223,38 5,07 9,01 116,9 1,15 2,43 36,2 032. Zeleznik 1.531,5 463,65 25,64 15,46 52,29 259,2 110,9 27,3 145,8 64,8 0 355 11,133. Veliki Maki{ 1.989,6 9,92 1,92 3,12 8,53 1.044,9 1,23 50,1 360,5 0 47,42 385 76,634. Dr Ivan Ribar 1.568,9 147 11,73 1,75 0 350 27,19 1,23 53,4 0 102,79 748 12535. Aerodrom zona Autoputa 2.793,3 240,67 135,8 10,04 365,7 443,08 2,96 36,6 1.062 158 0 317 21,736. Zona Autoput, Zemun poqe 1.635,4 165,26 3,48 0,43 253 386,61 0 6,86 144,3 0 0 675 037. Altina, Kamendin 2.130,2 370,25 33,73 88,43 348,1 359,03 31,84 12,2 119 0 148,26 619 038. Crvenka 3.077,3 3,96 0 0 0 943,08 0 0 50,94 0 501,67 1.513 64,739. Bor~a 2.655,1 978,96 32,42 8,43 51,69 154,1 27,08 0,99 140 29,5 18,41 1.214 040. Ov~a 2.510,1 250,07 0,86 7,92 0 158,72 15,82 0 110,9 0,74 18,32 1.947 041. Privredna zona Pan~eva~ki rit 2.083,4 26,9 0 0 189,5 318,87 0 9,79 82,44 0 72,69 1.302 80,742. Slanci, Veliko selo 2.306,3 233,14 5,8 18,92 55,1 632,75 1,66 133 23,25 32,5 53,89 1.116 043. Vin~a, Ritopek 4.029 414,11 16,61 67,76 162,6 626,18 0,78 152 140 2,23 511,92 1.845 9044. Kalu|erica 1.866,3 838,09 74 20,77 56,93 481,99 22,44 11 97,14 14,6 0 249 045. Bole~ 1.237,6 280,57 6,38 0,98 76,47 348,99 0 0 47,21 0,95 0 476 046. Zuce 1.248,7 197,19 52,38 1,71 134,1 469 0 0 31,69 0,64 0 362 047. Rakovica selo, Beli potok, Pinosava 2.816,2 507,07 50,16 5,29 16,96 1.623,9 0 9,66 159,4 1,46 2,16 440 048. Ru{aw 1.734,6 190,43 19,64 2,1 25,61 1.009,5 0 17,5 36,18 1,45 0 432 049. Srem~ica 2.260,7 475,53 13,48 24,26 18,87 1.003,9 30,3 9,35 67,05 7,03 1,56 609 050. Velika Mo{tanica 1.717,7 301,27 2,75 3,42 10,91 882,19 5,61 0 37,92 1,32 0 472 051. Pecani, Umka 2.430,3 274,75 11,84 11,8 22,44 799,41 0 7,86 40,36 3,68 101,71 1.156 052. Ostru`nica 1.233,7 234,36 1,22 9,03 0 430,03 0 0,12 53,67 1,28 45 453 6,3353. Uzvodni mali Maki{ 701,07 5,96 0,18 0 0 320,36 0 0 70,67 0 110,34 173 20,754. Leva obala Save 2.091,7 0 0 0 0 461,86 0 1,8 42,78 0 113,77 1.451 20,755. Naseqe Sur~in 1.852,8 433,17 3,06 3,95 267 153,75 415,8 0 133 5,93 37,74 385 14,456. Sur~in, Dobanovci 1.812 0 0 0 53,91 438,68 0 0 133,3 0 10,57 1.176 057. Batajnica 4.337,4 677,87 7,15 10,61 211,7 515,85 0,8 16 278 15,3 228,8 2.375 0

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO 77.602 14.142 1.816 1.398 3.525 20.410 1.188 782 5.928 489 4.172,2 23.194 559

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––PROCENAT 100,00 18,22 2,34 1,80 4,54 26,30 1,53 1,01 7,64 0,63 5,38 29,89 0,72

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Naz

iv

urban

ist

i~k

e cel

in

e

Povr

{i

na

urban

ist

i~k

ecel

in

e

Sta

nova

we

Cen

tri

Javn

i o

bje

kti

i k

om

plek

si

Pri

vred

a

Zel

eni

lo

Sport

In

fras

truk

tura

Sao

bra}

ajn

e povr

{i

ne

Grobq

a

Voden

e povr

{i

ne

Poq

opri

vred

a

Nam

ena

koja

}e

se n

akn

adn

odef

in

isa

ti

Red

ni

broj

7.6. Prostorne zone i urbanisti~ke celine u kojima seprimewuju ista pravila gra|ewa

7.6.1. Prostorne zone

Na teritoriji obuhva}enoj Generalnim planom Beogra-da utvr|ene su ~etiri prostorne zone koje se prstenasto{ire od centra ka periferiji grada (Centralna zona,Sredwa zona, Spoqna zona i Rubna zona). Ova podela izvr-{ena je na osnovu {irewa grada od kontinualno izgra|e-nog tkiva u centralnoj zoni ka prigradskim naseqima poobodu grada ~ija je tendencija pripajawe izgra|enom grad-skom tkivu.

7.6.2. Urbanisti~ke celine

Radi primene i formirawa odgovaraju}ih pravila gra-|ewa za svaku gradsku celinu sa karakteristi~nim osobi-nama, odre|eno je i 57 urbanisti~kih celina ~ije su grani-ce prikazane na kartama „1. Granice", „1.1. Granice i po-dela podru~ja Generalnog plana", kao i „17.1. Prostornezone i urbanisti~ke celine u kojima se primewuju istapravila gra|ewa". Brojevi i nazivi ovih celina dati su upoglavqu teksta 3.5. Urbanisti~ke celine, razvrstavawepo zonama i u karti 17.1, sa punim nazivima, tako da se uovom delu teksta ponovo navode samo brojevi po zonama.

U Centralnoj zoni se nalaze urbanisti~ke celine od 1-9 (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9), u Sredwoj zoni od 10-22 (10, 11, 12,13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22), u Spoqnoj zoni od 23-37(23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37) i u Rub-noj zoni od 38-57 (38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49,50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57).

7.6.3. Pravila gra|ewa po prostornim jedinicama

Unutar svake od prikazanih urbanisti~kih celina, pro-stor grada je daqe podeqen na blokove ili delove blokovasa planski odre|enom namenom (datom legendom na odgova-raju}oj karti) za koje se primewuju pravila ure|ewa data utabelama za svaku konkretno odre|enu namenu (u poglavqi-ma 4.2 do 4.12.), i pravila gra|ewa data u poglavqu 11. Pra-vila za gra|ewe i obnovu.

Prostorne celine sa planski odre|enom namenom za ko-je se primewuju ista pravila gra|ewa su celine, blokovi idelovi blokova u tekstu i legendom grafi~kim prilozimaplana, ozna~eni na slede}i na~in:

1. Stanovawe u kompaktnim gradskim blokovima (Pra-vila u poglavqu 4.3.6. i 11, karta 11)

2. Stanovawe u otvorenim gradskim blokovima (Pravi-la u poglavqu 4.3.7. i 11, karta 11)

3. Individualno stanovawe (Pravila u poglavqu 4.3.8.i 11, karta 11)

4. Stanovawe u me{ovitim gradskim blokovima (Pravi-la u poglavqu 4.3.9. i 11, karta 11)

5. Stanovawe u prigradskim naseqima (Pravila u po-glavqu 4.3.10. i 11, karta 11)

6. Stanovawe na novim lokacijama sa kompleksnomstambenom izgradwom (Pravila prema tipu stanovawa u po-glavqima 4.3.6-4.3.10. i 11, karta 11)

7. Socijalno i pristupa~no stanovawe (Pravila u po-glavqu 4.3.12. i 11, karta 11)

8. Proizvodni pogoni (Pravila u poglavqu 4.4.7. i 11,karta 12)

9. Industrijske zone (Pravila u poglavqu 4.4.8. i 11,karta 12)

10. Privredne zone (Pravila u poglavqu 4.4.9. i 11, kar-ta 12)

11. Centralna zona i Glavni gradski centar (Pravilau poglavqu 4.5.6, 4.5.14. i 11, karta 13)

12. Centri gradskih potcelina (Pravila u poglavqu4.5.7, 4.5.14. i 11, karta 13)

13. Poslovno-trgova~ke ulice (Pravila u poglavqu4.5.8, 4.5.14. i 11, karta 13)

14. Zona ulaznih pravaca u grad (Pravila u poglavqu4.5.9, 4.5.14. i 11, karta 13)

15. Posebni poslovni kompleksi (Pravila u poglavqu4.5.10, 4.5.14. i 11, karta 13)

16. De~je ustanove (Pravila u poglavqu 4.6.5. i 11, kar-ta 14)

17. Osnovne {kole (Pravila u poglavqu 4.6.6. i 11, kar-ta 14)

18. Oblast obrazovawa-standardni nivo (Pravila u po-glavqu 4.6.7. i 11, karta 14)

19. Ustanove primarne medicinske za{tite (Pravila upoglavqu 4.6.8. i 11, karta 14)

20. Specijalizovana zdravstvena za{tita (Pravila u po-glavqu 4.6.10. i 11, karta 14)

21. Specijalizovani centri (Pravila u poglavqu 4.6.11.i 11, karta 14)

22. Ambasade (Pravila u poglavqu 4.6.12. i 11, karta 14)23. Verski objekti i wihovi centri (Pravila u pogla-

vqu 4.6.13. i 11, karta 14)24. Kultura (Pravila u poglavqu 4.6.13. i 11, karta 14)25. Sportski objekti i kompleksi (Pravila u poglavqu

4.7. i 11, karta 15)26. Sportsko-rekreativne zone (Pravila u poglavqu 4.7.

i 11, karta 15)27. Zelene povr{ine (Pravila u poglavqu 4.8. i 11, kar-

ta 16)28. Grobqa (Pravila u poglavqu 4.8.12, karta 16)29. Posebni zeleni kompleksi (Pravila u poglavqu

4.8.13. i 11, karta 16)30. Komunalni ~vrsti otpad (Pravila u poglavqu 4.8.15,

karta 2)31. Poqoprivredne povr{ine (Pravila u poglavqu 4.9,

karta 2)32. Vodne povr{ine i objekti (Pravila u poglavqu 4.10,

karta 2)

7.6.4. Primena pravila gra|ewa

Za prikazane celine u navedenim kartama, koje su defi-nisane u navedenim poglavqima, a za podru~ja za koja ne po-stoji plan detaqnije razrade primewuju se neposrednovrednosti numeri~kih parametara i geometrijska i kvali-tativna pravila kako su data ovim generalnim planom u po-glavqu „Pravila gra|ewa".

Daqa razrada pravila gra|ewa predvi|ena je za svakukonkretnu urbanisti~ku celinu (odre|enu brojem, nazivomi granicama ovog plana), postupkom kontinualnog plani-rawa.

Ova pravila se po urbanisti~kim celinama ure|uju ikroz razradu Generalnog plana planovima generalne i de-taqne regulacije.

Procedura i postupak razrade i dono{ewa pravila gra-|ewa po urbanisti~kim celinama definisani su u pogla-vqu 12. „Prelazne i zavr{ne odredbe" ovog plana.

8. TRO[KOVI I IZVORI FINANSIRAWA PLANIRANE IZGRADWE I REKONSTRUKCIJE

Ovaj deo se, prvenstveno, odnosi na ulagawa u one objek-te suprastrukture i infrastrukture koji su predmet plani-rawa GP, kao i one koji su od posebnog interesa za grad –u koje grad delom ula`e sredstva ili se bavi wihovim fi-nansirawem. S obzirom na to da metodologija statisti~-kog pra}ewa (ukuqu~uju}i i investiciona sredstva) i meto-dologija izrade GP nisu u potpunosti uporedive, nije mo-gu}e direktno upore|ivawe planiranih investicionihsredstava i tro{kova izgradwe u prostoru. Sagledane sumogu}nosti finansirawa planirane izgradwe i krupnihrekonstrukcionih zahvata, koje treba shvatiti kao okvir zarealizaciju planiranog.

Investicione aktivnosti na podru~ju Generalnog pla-na odvija}e se u granicama koje su odre|ene predvi|enimdemografskim i ekonomskim kretawima. Polaze}i odpretpostavqenog rasta dru{tvenog proizvoda i u~e{}a in-vesticionih sredstava u dru{tvenom proizvodu od oko 20%


prose~no za period od dvadeset godina, proceweno je da }eod 2002. do 2021. god. bruto investicije u neprivredi izno-siti oko 7,5 mlrd. evra i da bi u saobra}ajnu i komunalnuinfrastrukturu, prema tempu prethodnih ulagawa, moglobiti izdvojeno oko 4,1 mlrd. evra. Pored planiranih aktiv-nosti koje treba da obezbede o~uvawe i unapre|ewe kvalite-ta ukupnog ìvota u gradu, utvr|ene su i rezervne lokacijekoje bi se aktivirale u slu~aju potrebe, pa za wih nisu vr{e-na sagledavawa potencijalnih tro{kova realizacije.

Za planirane akcije u suprastrukturu i infrastruktu-ru, koje obuhvataju najzna~ajnije i najkrupnije intervenci-je, bilo bi potrebno izdvojiti oko 10,5 mlrd. evra, a ukqu-~uju}i i velike projekte oko 11,5 mlrd. evra. Izgradwa pla-niranih saobra}ajnih i infrastrukturnih sistema zahte-vala bi ulagawe od oko 5,5 mlrd. evra, {to je vi{e u odno-su na procewene mogu|nosti (4,1 mlrd. evra), tako da bi zawihovu realizaciju bilo neophodno angaòvawe dopun-skih, pre svega inostranih sredstava.

U slede}oj tabeli izvr{ena je rekapitulacija tro{ko-va planirane izgradwe po pojedinim sektorima i projektima.

Tabela 88:Tro{kovi realizacije

mlrd. evra––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Sektori 2001-2021.––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stanovawe 2.600Gradski centri 1.300Privredne zone 1.200Objekti dru{tvenog standarda 500Sport i rekreacija 350Gradsko zelenilo 10Saobra}aj 2.500Infrastruktura 2.950––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO 11.500––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tro{kovi izgradwe planiranih kapaciteta oslowenisu na slede}e:

– vrednost objekata suprastrukture ra~unata je bez tro-{kova komunalnog opremawa (po{to su oni sadràni u ce-nama tih objekata);

– vrednost izgradwe korisne povr{ine u zgradama (po-slovni prostor i stanovi) obra~unata je na bazi odgovara-ju}ih jedini~nih cena;

– tro{kovi izgradwe komunalne i saobra}ajne infra-strukture dobijeni su u saradwi sa doma}im i stranim in-stitucijama ili iz relevantnih studija i drugih dokumenata;

– vrednosti pojedinih specifi~nih objekata, kao {tosu ve}i sportski i dr. objekti, zasnovane su na uporedivojprojektnoj dokumentaciji, kao i uz saradwu sa odgovaraju-}im institucijama.

Stawe kapaciteta beogradske privrede i neprivrede,kako osnovnih sredstava tako i opreme, upu}uje na mogu}iredosled poteza budu}ih investicionih aktivnosti. O~i-gledna je potreba da se u oblastima u kojima je do{lo do sa-turacije u prostoru, kao i u oblastima u kojima su fiksnifondovi veoma ruinirani i gde je zna~ajno u~e{}e opreme,naro~ito zastarele i otpisane, pa`wa prvenstveno usmerina revitalizaciju objekata i modernizaciju opreme. Iz-gradwa novih kapaciteta realizova}e se u oblastima kojesu deficitarne ili su se pojavile nove potrebe.

Ostvarivawe planiranog u oblasti investicija zavisi-}e, prvenstveno, od uslova privre|ivawa. Wihovo stabili-zovawe, uz ostalo, omogu}i}e ulazak stranog kapitala i ak-tivirawe doma}ih potencijala, tako da bi realizacija pla-niranih aktivnosti u prostoru bila u domenu realnog, abila bi mogu}a i znatno ve}a zainteresovanost ulaga~a nesamo za komercijalne i proizvodne delatnosti ve} i za ka-pitalne projekte u oblasti saobra}aja i komunalnih siste-ma. Me|utim mogu}e je i odstupawe od planskih zamisli na

{tetu wihove realizacije s obzirom na to da, posmatranona dugi rok, moè da do|e do izmene prioriteta i redosle-da wihovog zadovoqavawa, kao i do pomerawa dinamike re-alizacije nekih od planiranih investicija zbog neophod-nosti da se prvo izvr{i zna~ajnija rekonstrukcija pojedi-nih kapaciteta ili izvr{e promene u postoje}im sistemi-ma koje uzrokuju savremena tehnolo{ka re{ewa i sl. U do-sada{wem periodu, za odre|ene ve}e projekte, kao {to suulazak novih mobilnih operatora, izgradwa luksuznijegposlovnog i hotelskog prostora, kao i za pojedine oblikesaobra}ajnih i komunalnih objekata, interesovawe su is-poqile neke inostrane i doma}e kompanije, {to daje podr-{ku ve}oj ostvarivosti ovog plana.

Za finansirawe planiranih investicija dominantniizvori su: sopstvena sredstva, buyeti, doma}i i inostranikrediti, municipalni zajmovi i direktna ulagawa stranihinvestitora, ukqu~uju}i i davawe koncesija, BOT aran-`mane i time sharing. Na po~etku planskog perioda neop-hodno je obezbe|ivawe donatorskih sredstva. Pored ovih, uperiodu tranzicije, mogu}a je i primena nekih od ranijekori{}enih oblika ulagawa, a naro~ito dovo|ewe na neo-phodni nivo namenski koncipiranog izvora: naknade zakori{}ewe gra|evinskig zemqi{ta i sredstva prikupqenaza sanaciju neplanske izgradwe putem akciju legalizacije.

9. URE\EWE PROSTORA OD INTERESA ZA ODBRANUI ZA[TITU OD ELEMENTARNIH I DRUGIH VE]IH

NEPOGODA I OPASNOSTI U MIRU I RATU

9.1. Za{tita od elementarnih nepogoda i drugih ve}ih opasnosti

Prostor koji je obuhva}en Generalnim planom grada iz-loèn je opasnostima od elementarnih i drugih ve}ih ne-pogoda. Podru~je Beograda spada u zone sredwe seizmi~keugroènosti. Konstantno je izloèno {tetnom dejstvu odpoplava. Na teritoriji grada postoje lokacije sa aktivnimklizi{tima, kao i industrijska postrojewa u kojima moèdo}i do udesa {irih razmera.

Stepen ugroènosti nije izuzetno veliki, ali je dovo-qan da moè izazvati znatne posledice, ugroziti zdravqei ìvote qudi i prouzrokovati {tetu ve}eg obima na mate-rijalnim dobrima i u prirodnoj sredini.

U Generalnom planu Beograda definisane su zone saograni~ewima za izgradwu i kori{}ewe nastalim kao po-sledica pojave prirodnih nepogoda ili ve}ih industrij-skih udesa. Izvr{ena je identifikacija terena sa odre|e-nim stepenom ograni~ewa, odnosno definisani su prosto-ri koji su nepovoqni za izgradwu i kori{}ewe na osnovu:

– inèwersko-geolo{kih uslova i pogodnosti terenaza izgradwu (klizi{ta i nestabilne padine),

– hidrolo{kih odlika terena (prostori ugroèni po-plavama),

– mikroseizmi~ke ugroènosti terena (ugroènost odzemqotresa) i

– modelovawa uticaja visokorizi~nih objekata na oko-linu (industrijski udesi).

Na osnovu navedenih parametara ura|ena je sektorskakarta ugroènosti podru~ja GP Beograda pojavom elemen-tarnih i drugih ve}ih nepogoda, ~ime je dobijena osnova zadefinisawe mera i planova za{tite.

9.1.1. Mere za{tite

S obzirom na zna~aj i funkciju prostora za{tita Beo-grada od ugroènosti elementarnim nepogodama mora bi-ti najvi{eg, prvog ranga.

Mere za{tite od elementarnih nepogoda obuhvatajupreventivne mere kojima se spre~avaju nepogode ili ubla-àva wihovo dejstvo, mere koje se podrazumevaju u slu~ajuneposredne opasnosti od elementarne nepogode, mere za-{tite kada nastupe nepogode, kao i mere ublaàvawa i ot-klawawa neposrednih posledica nastalih dejstvom nepo-goda ili udesa.


9.1.2. Poplave

Potencijalno ugroèni tereni su delovi priobaqa Sa-ve i Dunava, kao i neposredne doline mawih vodotoka nateritoriji grada. Izgradwa obaloutvrda i rekonstrukcijanasipa du` Save i Dunava i regulisawe mawih vodotokaura|eno je parcijalno i neujedna~eno, pa ne moè pruìtidovoqan stepen sigurnosti za{tite gradskog podru~ja odpoplava.

Imaju}i u vidu postoje}e stawe izgra|enosti nasipa iobaloutvrda i stepen ure|ewa priobalnih povr{ina, za Be-ograd je od vitalnog zna~aja da uskladi vodoprivrednu pro-blematiku sa razvojem ostalih aktivnosti grada. Za{titapodru~ja Beograda od poplava, prema VOS, predstavqa pr-vi prioritet za republiku, s obzirom na zna~aj i vrednostbrawenog podru~ja.

Za potrebe plana izvr{eno je zonirawe terena sa aspek-ta ugroènosti od poplava. Kao izrazito nepovoqni tere-ni izdvojeni su plavqeni delovi aluvijalnih ravni. Nepo-voqni tereni obuhvataju uzane proluvijalne ravni i izvo-ri{ne ~elenke, delove aluvijalnih ravni ispod kote 72mnv, kao i mrtvaje, bare i stara~e. U okviru plana izdvoje-na su podru~ja koja su brawena od poplava i koja usled to-ga imaju neke posebne reìme kori{}ewa.

Na terenima ispod kote 72 mnv neophodna je priprema{ireg prostora u vidu preduzimawa sloènih hidroteh-ni~kih melioracija i regulisawa terena do kote dejstvavisokih voda (nasipawem, izradom drena`nog sistema idr.). Ovakvi tereni se, nakon preduzimawa ovih mera, mogustaviti u funkciju za izgradwu objekata i aktivno kori-{}ewe.

Mogu se izdvojiti slede}i prioriteti :– izvr{iti rekonstrukciju (nadvi{ewe) zidova kejova u

zoni Beograda;– rekonstrukcija obaloutvrde jedinstvenog stepena za-

{tite za teritoriju Novog Beograda i Zemuna;– na levoj obali Save neophodno je rekonstruisati na-

sip od u{}a do Bloka 70a;– rekonstruisati delove nasipa na desnoj obali Save,

od u{}a do uzvodne pregrade na Adi Ciganliji i deonicekod Ostru`nice i Umke;

– izvr{iti rekonstrukciju nasipa krajweg nizvodnogdela Top~iderske reke;

– potreba za rekonstrukcijom i izgradwom obaloutvrdai kejova postoji u zoni Velikoselskog rita, na Adi Huji,kao i uzvodno od restorana „[aran".

Nasipe na Savi i Dunavu neophodno je rekonstruisatijer radovi u gorwem slivu Save na objektima retenzija iakumulacija nisu ura|eni u planski predvi|enom obimu papotencijalna opasnost od poplava postoji.

Kod mawih unutra{wih vodotoka predvi|ena je izgradwamalih akumulacija, retenzija i regulacija re~nih korita uciqu obezbe|ivawa stanovni{tva i materijalnih dobara.

9.1.3. Klizi{ta

Na bazi inèwersko-geolo{ke rejonizacije, koja jeura|ena za potrebe Generalnog plana, u gradu postoje loka-cije sa aktivnim i umirenim klizi{tima, nestabilni te-reni, kao i prostori koji su napadnuti erozijom i odronomtla. Klizi{ta predstavqaju najve}i ograni~avaju}i fak-tor za kori{}ewe prostora.

U okviru Generalnog plana izvr{ena je kategorizacijaterena pri ~emu }e mere za{tite biti definisane samo zaapsolutno nepovoqne terene i nepovoqne terene jer posto-je ograni~ewa sa aspekta kori{}ewa i izgradwe.

Apsolutno nepovoqni tereni. Ugroènost klizi{timaje razli~ita u zavisnosti od wihovog tipa, prirodnih uslo-va i antropogenih pritisaka kojima su izloèna. Aktivnihklizi{ta ima na nekoliko lokacija na prostoru ju`no odSave i Dunava, pri ~emu su ovi tereni ozna~eni kao apso-lutno nepovoqni. Prostore sa pojavom aktivnih klizi{taprvenstveno treba nameniti za zelene povr{ine, uz prime-

nu odre|enih sanacionih mera. Izgradwa na ovim terenimanije mogu}a ni nakon preduzimawa odgovaraju}ih mera.

Nepovoqni tereni. Ova kategorija obuhvata prostoresa potencijalno nestabilnim padinama, terene na kojimase javqaju umirena klizi{ta i lesne odseke sa pojavom od-rona i proloma tla. Inèwersko-geolo{ke karakteristi-ke ovih terena u prirodnim uslovima su ograni~avaju}ifaktor. Kori{}ewe ovih terena za izgradwu zahteva pret-hodnu pripremu terena i preduzimawe adekvatnih sanacio-nih, meliorativnih i drugih mera (regulisawe vodotoka,geotehni~ke mere...) u smislu poboq{awa padina i obezbe-|ewa objekata na wima.

Za ure|ewe buji~nih tokova u ciqu za{tite od erozijaneophodna je primena odgovaraju}ih tehni~kih i bioteh-ni~kih radova koji se moraju sprovoditi u koritima, odno-sno slivovima buji~nih tokova.

9.1.4. Zemqotresi

Teritorija Beograda spada u zone sredwe seizmi~keugroènosti. Leì na umereno trusnom podru~ju na komekatastrofalnih potresa nije bilo, ali se, isto tako, ne is-kqu~uje mogu}nost ja~ih udara. Mogu se predvideti potresi~iji bi maksimalni intenzitet iznosio 7º MSK i malomverovatno}om 8º MSK skale.

Osnovna mera za{tite od zemqotresa predstavqa pri-mena principa aseizmi~kog projektovawa objekata, odno-sno primena sigurnosnih standarda i tehni~kih propisa ogradwi na seizmi~kim podru~jima. Urbanisti~ke mere za-{tite, kojima se neposredno uti~e na smawewe povredqi-vosti teritorije, ugra|ene su u plansko re{ewe.

S obzirom na to da se radi o podru~ju gustog urbanogtkiva, veoma je va`no definisati sve bezbedne povr{inena slobodnom prostoru (parkovi, trgovi, igrali{ta) kojebi u slu~aju zemqotresa predstavqale bezbedne zone za eva-kuaciju, sklawawe i zbriwavawe stanovni{tva.

Plan za{tite mora da sadrì procenu mogu}e ugroè-nosti, rukovo|ewe za{titom, na~in transporta i evakuaci-je ugroènih, kao i ostale aktivnosti koje se preduzimajuu takvim situacijama.

9.1.5. Industrijski udesi

Teritorija grada Beograda, sa aspekta mogu}ih posledi-ca od industrijskih udesa, predstavqa veliku povredivu zo-nu. U Beogradu postoje rizi~na postrojewa ("Jugopetrol" –ûkarica, „Duga", „Tehnogas", NIS – Rafinerija uqa „Be-ograd" i dr.) u kojima se koriste ili skladi{te znatne ko-li~ine opasnih materija usled ~ega moè do}i do hemij-skih udesa {irih razmera. Mnoge gradske ulice su tranzit-ne saobra}ajnice koje se koriste za prevoz velikih koli~i-na opasnih i {tetnih materija zbog ~ega je rizik od na-stanka udesa pove}an.

Kao nepovoqni tereni za izgradwu i stanovawe mogu seozna~iti: neposredna okolina lokacija visokorizi~nihindustrija, koridori prevoza opasnih i {tetnih materija,kao i delovi terena zaga|enih izuzetno opasnim toksi~nimmaterijama (ranìrna stanica Maki{ – izlivawe nafte;TS Beànijska kosa – piralen).

Uspe{no otklawawe opasnosti sa kojima bi mogao dase suo~i Beograd nemogu}e je sprovesti bez dobro organi-zovanog, opremqenog i osposobqenog sistema za{tite ispasavawa, efikasnog odgovora na udes i prostorno-pla-nerskih i urbanisti~kih mera pri zonirawu naseqa i pro-jektovawu infrastrukture.

Interventne mere za{tite obuhvataju sve potrebne ak-tivnosti koje }e ograni~iti i smawiti zaga|ewe i vero-vatno}u nastanka udesa, odnosno omogu}iti, u dugoro~nomperiodu, izme{tawe postoje}ih visokorizi~nih postrojewasa sada{wih lokacija („Jugopetrol" – ûkarica, „Duga").

Preventivne mere za{tite obuhvataju aktivnosti koje jepotrebno sprovesti u industrijskim postrojewima i na ko-ridorima prevoza opasnih materija u ciqu smawewa mogu}-nosti nastanka udesa i mogu}ih posledica. Za{tita se


mora zasnivati i na obezbe|ivawu odgovaraju}eg stepenasigurnosti na samim objektima.

Urbanisti~ke mere za{tite sastoje se u adekvatnom zo-nirawu grada, formirawu za{titnih pojaseva izme|u indu-strije i zona stanovawa. Potrebno je formirati za{titnezone oko opasnih objekata tamo gde one ne postoje. U nared-nom periodu, potrebno je voditi ra~una i insistirati napove}awu za{titnih rastojawa izme|u rizi~nih industrij-skih postrojewa i stambenih naseqa, pri ~emu namena ze-mqi{ta u zonama za{tite mora biti pod strogom kontro-lom. U za{titnim zonama se ne preporu~uje izgradwa obje-kata bilo koje namene.

Obavezati industrijska postrojewa da moraju izraditiunutra{wi plan intervencija (uz saradwu sa zaposlenima)koji sadrì mere koje }e se preduzeti u datim objektima uslu~aju ve}e nesre}e i na osnovu toga izraditi spoqa{weplanove intervencija (uz u~e{}e javnosti) sa merama i ak-tivnostima koje }e se preduzeti izvan industrijskih kom-pleksa.

9.2. Za{tita od interesa za odbranu zemqe

Obezbe|ewe razvoja grada u mirnodopskim uslovima iuskla|ivawe svih prostornih elemenata razvoja sa potreba-ma odbrane predstavqa prvenstveno usagla{avawe privid-no divergentnih interesa i ciqeva prostornog razvoja„civilnog" i „vojnog" segmenta. Bitan kriterijum za ure|e-we prostora za potrebe odbrane i za{tite je obaveza uskla-|ivawa principa ure|ewa prostora sa stanovi{ta opti-malnog mirnodopskog razvoja sa principom ure|ewa pro-stora za obezbe|ivawe efikasne odbrane i za{tite.

Odbrambeni sistem obuhvata i civilnu i vojnu kompo-nentu na podru~ju GP i direktno uti~e na prostorno ure-|ewe teritorije, kako rasporedom vojnih postrojewa, for-macijskih sastava i sl., tako i rasporedom objekata i kom-pleksa od zna~aja za odbranu zemqe (industrijski, energet-ski i objekti robnih rezervi, brane, saobra}ajni objekti isl.) koji se prilago|avaju potrebama odbrane. Mere za{ti-te, od interesa za odbranu zemqe, treba da budu ugra|ene usva prostorna re{ewa (namena povr{ina, tehni~ka re{e-wa u infrastrukturi, mreà objekata dru{tvenog standar-da, raspored slobodnih i zelenih povr{ina i dr.) kao pre-ventivne mere koje uti~u na smawewe povredivosti pojedi-nih objekata, kompleksa i prostora uop{te na teritorijiplana u posebnim situacijama, a zasniva}e se na disperzi-ji, decentralizaciji i zonirawu odgovaraju}ih elemenatasvakog od sektora razvoja.

Za{tita stanovni{tva i materijalnih dobara, za{tit-na tehnika i odgovaraju}e potrebe vojske su obavezna temaGP. Utvr|ena je obaveza izrade priloga sa merama za{titeza sva planska dokumenta pri sprovo|ewu GP kako bi bilaobezbe|ena mogu}nost za realizaciju mera za{tite i spasa-vawa qudi i materijalnih dobara od ratnih razarawa, ele-mentarnih i drugih ve}ih nesre}a u miru i ratu.

Kompleksi i objekti oruànih snaga integrisani su uprostor grada i teritoriju GP, a ~ine poseban prostornisistem koji je podloàn promenama, uslovqen razvojem ipromenama u dru{tvu.

Kada se radi o razmatrawu i utvr|ivawu neperspektiv-nih kompleksa i objekata oruànih snaga koji se po karak-teru i nameni uklapaju u urbani i drugi okolni prostoruskla|ivawe sa urbanisti~kim planovima vr{i se kao saostalim gradskim sadràjima. Kada se radi o perspektiv-nim kompleksima neophodno je obezbediti uslove za wiho-vo funkcionisawe i kori{}ewe.

Radi smawewa povredivosti od poàra obavezno jeobezbe|ewe vatropregradnih povr{ina kao integralnogdela urbane strukture grada, uz kori{}ewe vodotoka, uli~-nih i naseqskih saobra}ajnica, slobodnih, rekreativnih ikomunalnih povr{ina za ve} pomenute vatropregradne po-vr{ine.

Ukupne mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ihopasnosti i ure|ewe prostora od interesa za odbranu ze-

mqe, koje po svom sadràju, planskim re{ewima, smerni-cama i obja{wewima predstavqaju sastavni deo GP, prilo-ène su u posebnom elaboratu sa merama za{tite.

10. PRVA FAZA SPROVO\EWA GENERALNOG PLANA

Pod prvom fazom sprovo|ewa Generalnog plana podra-zumeva se period od po~etnih pet godina ure|ewa i razvojagradske teritorije, po~ev{i od godine dono{ewa plana. Utekstu plana taj period je ozna~en i kao period 2001-2006.ali je merodavno wegovo petogodi{we trajawe u okviru ko-ga treba da se realizuju planirani uslovi i akcije.

Prva faza sprovo|ewa karakteristi~na je po tri osnov-na skupa zadataka:

– realizaciji oro~enih obaveza po Zakonu o planirawui gra|ewu (koja }e biti obra|ena u delu 12. „ Prelazne i za-vr{ne odredbe"),

– organizaciji novih instrumenata za kvalitetno spro-vo|ewe plana (posebno u va`nim gradskim prostorima) i

– realizaciji planiranih prioritetnih delova grad-skog sistema javnih povr{ina i infrastruktura kao pred-uslova za op{ti brzi razvoj u narednom periodu.

Strategija sprovo|ewa Generalnog plana zavisi u veli-koj meri od pravovremenog i kvalitetnog dono{ewa:

– petogodi{weg programa razvoja grada i – izrade godi{wih programa razvoja i ure|ewa,koji u programskom i dinami~kom smislu treba da budu

sadràjna nadgradwa i ovog plana.

10.1. Priprema sprovo|ewa Generalnog plana za va`nije gradske prostore

Generalni plan Beograda }e se sprovoditi svim zako-nom i propisima predvi|enim adekvatnim instrumentima,a u prvih pet godina sprovo|ewa treba posti}i da:

– ~itava teritorija gra|evinskog rejona bude obuhva}e-na i povezana planovima generalne regulacije,

– svi kompleksi i koridori primarne tehni~ke i sao-bra}ajne infrastrukture budu obuhva}eni planovima gene-ralne regulacije, odnosno planovima detaqne regulacijeako je to svrsishodnije. Po pravilu, ovim planovima trebada prethodi odgovaraju}i generalni projekat sa potrebnimprethodnim studijama,

– zna~ajni gradski prostori i veliki kompleksi u koji-ma kvalitetna regulacija nije uspostavqena budu defini-sani planovima detaqne regulacije,

– prostori za koje }e se namena zemqi{ta odrediti na-kon uskla|ivawa postoje}ih namena sa posebnim propisi-ma dobiju prioritetan tretman u pripremi neophodnih stu-dija i odluka,

– aktivnosti za pripremu posebnih instrumenata spro-vo|ewa Generalnog plana za va`nije gradske prostore bu-du neprekidne i intenzivne.

10.1.1. Izrada koncepta urbanisti~kog re{ewa kao osnoveza izradu plana detaqne regulacije

Konceptom urbanisti~kog re{ewa bliè se defini{upostavke GP koje se odnose na odre|eni prostor i to na ni-vou prostorno-programskog usmerewa za daqu izradu planadetaqne regulacije ili urbanisti~kog projekta.

Koncept urbanisti~kog re{ewa, kao osnov ili prvafaza izrade regulacionog plana obavezno se radi za zna~aj-ne gradske prostore, uli~ne poteze i ve}e prostorne celi-ne, kako bi se na osnovu verifikovanog prostorno-pro-gramskog re{ewa pristupilo detaqnijoj urbanisti~kojrazradi.

10.1.2. Javne stru~ne provere

Priprema za izradu jednog dela regulacionih i drugihdetaqnijih planova su razli~ite javne stru~ne provere zaprostore koji su se afirmisali kao zna~ajni za odre|iva-we urbanog lika Beograda.


Stru~ne provere mogu da budu razli~ite po svojoj for-mi i da obuhvataju sve profesionalno priznate akcije kao{to su konkursi, studije, radionice, stru~ni tematski sku-povi i sl.

Javna stru~na provera podrazumeva javno objavqivawerezultata u skladu sa prirodom provere. Rezultat stru~neprovere moè se realizovati ugra|ivawem u plan detaqneregulacije, urbanisti~ki projekat ili drugi planski doku-ment kojim se sprovodi GP.

Plan detaqne regulacije, urbanisti~ki projekat, ilidrugi planski dokument koji koristi rezultate javnih pro-vera kao pripremnu fazu, prilikom ugra|ivawa rezultata uplanski dokument treba da ih uskladi sa osnovnim re{e-wima GP, naro~ito u pogledu namene povr{ina i trajnihdobara Beograda. Ako se primewuje izuzetna mogu}nost dase izgradwa i unapre|ewe ustanova od najvi{eg zna~aja zarazvoj kulture u Beogradu i Srbiji organizuje na povr{i-nama drugih namena, posebno na zelenim povr{inama –obavezno je primeniti najpogodniji postupak javne stru~neprovere.

Konkursi

Generalnim planom predvi|aju se svi tipovi konkursakoje priznaju profesionalna udruèwa SCG kao i me|una-rodne asocijacije.

Po pravilu je potrebno sprovo|ewe konkursa za sle-de}e prostore: leva i desna obala Save u delu Savskogamfiteatra, Staro sajmi{te, Ada Huja, Slavija, Trg re-publike, Terazijska terasa sa zonom Zelenog venca, novoostrvo „âpqa", Blok 16 (U{}e), Blok 26 sa potezom doJurija Gagarina, most na Adi, Beànijska kosa – To{inbunar, Crveni krst, Autokomanda. Kao pripremu za de-taqniju plansku razradu treba sprovesti konkurse za ve-like nove stambene celine, planirane na neizgra|enimprostorima, kao {to su Jezerska i Savska terasa, Vi-{wica, „Trudbenik" i druge ve}e od 50 ha. Za kompleksezna~ajne za istoriju industrije, planirane za transfor-maciju u druge namene, kao {to je „[e}erana" na ûka-rici i drugi sli~ni primeri, obavezno je potrebnosprovesti konkurs.

I za druge zna~ajne graditeqske poduhvate na teritori-ji generalnog plana preporu~uju se, tako|e, urbanisti~ko-arhitektonski konkursi. Za lokacije lokalnog karakteradate su preporuke za konkurse u delu GP 7. „Prostorne zo-ne i urbanisti~ke celine".

Konkursi se mogu predvideti i u planu detaqne regula-cije, kao priprema izrade tehni~ke dokumentacije za poje-dine lokacije u okviru granica plana. Planom detaqne re-gulacije treba predvideti sprovo|ewe konkursa za objekteu prostoru koji su svojim poloàjem i visinom, prema re-{ewu plana, izraziti reper u prostoru. Tako|e, za prostorKosan~i}evog venca, Kara|or|eve ulice, pristani{ta naSavi, potez Mawe` – Slavija – Vra~arski plato, Bulevarkraqa Aleksandra, ulica Jurija Gagarina, Staro jezgro Ze-muna, Ruzveltove ulice, okretnice kod Bogoslovije, Auto-puta, planovi detaqnije razrade obavezno treba da odredelokacije za raspisivawe konkursa.

Studije i istraìvawa

Prostorno-programske analize i provere va`nih loka-cija u gradu su jedna od formi pripreme plana koje kao re-zultat treba da imaju odgovaraju}i studijski materijal. An-gaòvawe eminentnih pojedinaca (arhitekata, urbanista,pejza`nih arhitekata, gra|evinskih inèwera, itd.) ilieminentnih timova koji bi putem nau~no-istraìva~kihprojekata, studija i prostorno-programskih re{ewa krei-rali odovore na pojedine beogradske urbanisti~ke ili ur-banisti~ko-arhitektonske teme, preporu~uje se kao kvali-tetna i racionalna priprema za izradu planske dokumenta-cije. Ulazni pravci u grad, pojedine deonice Autoputa, de-vastirana podru~ja koja mewaju namenu (biv{i èlezni~kikompleksi i povr{ine, magacini, industijski kompleksi),

postoje}i javni prostori i sl. kao i prostori koji su obu-hva}eni velikim projektima, mogu biti predmet ove vrstejavne provere.

10.1.3. Urbanisti~ka i studijska dokumentacija za realizaciju velikih integralnih projekata

Pod pojmom „velikog projekta" podrazumevaju se onigraditeqski ili ure|iva~ki poduhvati koji zna~ajno tran-sformi{u i unapre|uju gradsku strukturu i koji podrazu-mevaju investicionu podr{ku i institucionalizovanu or-ganizaciju ~itavog procesa realizacije velikog projektaformirawem odgovaraju}eg javnog preduze}a, drugog predu-ze}a, agencije i sl. i po pravilu se ne mogu realizovati bezcelovitih planskih razmatrawa i sagledavawa re{ewa usistemu javnih prostora i infrastruktura. Zbog zna~aja iuticaja velikih projekata na identitet Beograda i ukupangradski sistem, velikim projektima se, osim urbanisti~-kog aspekta, integralno razra|uju i drugi aspekti – na pri-mer socijalni, efekti u zapo{qavawu i gradskoj ekonomi-ji, ekolo{ki i sl.

Za velike projekte, sa stanovi{ta GP, poèqna jejavna provera tipa konkursa, a mogu}i su i drugi oblici,kao {to su studije, istraìvawa i sl. Obavezna je izra-da detaqnije urbanisti~ke dokumentacija zasnovane naosnovnim postavkama GP, uskla|ena sa izradom finasij-skih, organizacionih i drugih modela realizacije pro-jekta i ostalim relevantnim istraìvawima za prostorprojekta.

Kao veliki projekti u ovom GP su predloèni slede}i:Savski amfiteatar na levoj i desnoj obali Save sa mogu}-no{}u fazne realizacije (novobeogradski centar na Savikao prva faza), Beogradska tvr|ava, nova velika privrednazona na Autoputu, novo ostrvo „âpqa", nova èlezni~kastanica „Centar" u Prokopu, Ada Huja, Autokomanda, Ve-liko ratno ostrvo, izvori{te Maki{, Avala. U toku spro-vo|ewa GP mogu}e je definisati i druge velike projekte(dor}olska marina, pristani{te, marina, LRT i dr.).

Za veliki projekat i teritoriju koji u ovom planu ima-ju radnu oznaku novo ostrvo „âpqa", za koju nije utvr|enodgovaraju}i toponim, potrebno je pre svake daqe razradezvani~no uvesti odgovaraju}i naziv.

Izuzetno u okviru celine Ada Huja (izme|u mosta i fa-brike hartije) mogu}e je izvr{iti transformaciju biv{edeponije u novi kompleks komercijalnih aktivnosti, izra-dom urbanisti~kog projekta umesto konkursa i regulacio-nog plana, kako je predvi|eno za ostale velike projekte.

10.2. Pra}ewe, kontrola i unapre|ivawe procesa sprovo|ewa GP

U prethodnom periodu je bio naru{en sistem pra}ewa,kontrole i korekcije procesa u prostoru. Da bi GP mogaoda se efikasno primeni, nakon wegovog usvajawa bi}e po-trebno da se uspostavi koordinirani sistem stalnog una-pre|ivawa procesa sprovo|ewa.

10.2.1. Kontinualno generalno planirawe

Generalni plan Beograda je upravqa~ki instrumentgrada koji se koriguje i usvaja povremeno, ali se analizi-ra, odràva i priprema kontinualno tako da je wegovousmereno unapre|ewe mogu}e u svakom trenutku, a tako|e ujednogodi{wim, ~etvorogodi{wim i desetogodi{wim ci-klusima.

Radi obezbe|ivawa kontinuiteta i aktuelnosti plana iplanskih re{ewa, nadle`ne gradske slu`be i zaduènastru~na organizacija podne}e Skup{tini grada svake go-dine ocenu o sprovo|ewu ovog plana i predloge za wegovuizmenu ili dopunu, odnosno tehni~ke korekcije u ciqu we-govog unapre|ewa. Postupak pristupawa izmeni GP naosnovu kontinualnog planirawa moè biti stalno otvo-ren, ali se postupak usvajawa sprovodi u potpunosti uskladu sa zakonom i za ove dopune.


10.2.2. Kontinualno unapre|ivawe Pravila ure|ewa i gra|ewa

Za sprovo|ewe Generalnog plana, pri izradi planovadetaqne regulacije izra|ena su Pravila za ure|ewe i gra-|ewe objekata, parcelaciju, regulaciju i sl., kao i odgova-raju}a pravila za razli~ite namene. Pravila su ugra|ena uGeneralni plan i unapre|uju se po istom postupku kao GP.Unapre|ivawe mora biti izvr{eno uz po{tovawe rezulta-ta prakse prethodnih pravila i uz odràvawe sigurnosti ikontinuiteta u {irem sistemu.

10.2.2. Unapre|ivawe urbanisti~kog informacionog sistema Urbanisti~kog zavoda Beograda

Za uspe{no uspostavqawe i razvoj grada potrebna jekvalitetna, aùrna, dobro organizovana, automatizovanainformaciona osnova, kao deo upravqa~kog sistema grada.Urbanisti~ki zavod treba da nastavi unapre|ivawe svojeinformacione osnove, kao i povezivawe sa drugim infor-macionim sistemima u gradu, koja }e doprineti poboq{a-wu urbanisti~kog i prostornog planirawa u kontinual-nom pra}ewu planskih realizacija.

10.2.3. Aerofotogrametrijsko snimawe podru~ja grada uciklusima od ~etiri godine i aùrurawe

geodetsko-katastarskih planova

Beograd je sa stanovi{ta kartografije, geodezije i ka-tastra izuzetno zapu{ten grad. Da bi se ovaj nedostatak ot-klonio, potrebno je da se donese gradska odluka za snima-we grada u ciklusima od najmawe ~etiri godine. Tehni~kei druge detaqe oko snimawa treba da usklade odgovaraju}egeodetske, urbanisti~ke, katastarske i imovinsko-pravneslu`be, kao podlogu za gradsku odluku.

Za kontinualno generalno planirawe i za sprovo|eweGP Beograda 2021. godine od posebnog su zna~aja stawe ge-odetsko-planske i kartografske dokumentacije i potrebe uovoj oblasti. Potrebna geodetsko-planska i kartografskadokumentacija za implementaciju GP 2021. godine podrazu-meva postojawe geodetsko-katastarskih planova i karataodre|enog sadràja, razmere, nivoa aùrnosti i nivoa ras-poloìvivosti:

– topografske katastarske planove 1: 500, 1:1.000,– topografske planove 1: 500, 1:1.000,– katastarske planove 1: 500, 1: 1.000, 1: 2.500,– planove vodova 1: 500, 1: 1.000, 1: 2.500,– listovi Osnovne dràvne karte 1: 5.000.Obnovu ODK treba podràti posebnim merama grada.

10.2.4. Instrumenti za unapre|ivawe estetskih vrednosti

Potrebno je u prvoj fazi sprovo|ewa Generalnog pla-na uspostaviti nu`ne instrumente za unapre|ivaweestetskih vrednosti u planovima, projektima i realnomgradskom prostoru, specijalizovane odluke, pravilnicii fondovi, ili stru~na tela i komisije, koji mogu da pru-è pomo} nadle`nim slu`bama i udruèwima gra|ana,treba da budu inicirani i organizovano podràni delo-vi sistema.

10.2.5. Podr{ka za sprovo|ewe Generalnog plana u oblasti za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine

Podr{ku ostvarivawu Generalnog plana obezbedi}edono{ewe posebnih programa, planova i projekata od stra-ne nadle`nih organa gradske uprave i op{tina, kao i iz-rada odgovaraju}ih stru~nih studija i ekspertiza i to:

– lokalni program za odrìvi razvoj grada Beograda,(Lokalnu Agendu 21), koja treba da obuhvati istovremenore{avawe socijalnih, ekolo{kih i ekonomskih problema,sada{wih i budu}ih generacija, da opi{e vizije i politi-ku lokalnog razvoja, ciqeve, zadatke, instrumente, akcije,metode i kriterijume za vrednovawe rezultata;

– lokalne akcione programe za za{titu ìvotne sredi-ne, prema me|unarodnoj metodologiji (LEAP), na nivou

op{tina i mawih prostornih celina kojima bi se utvrdi-li lokalni ekolo{ki problemi i prioritetne akcije zawihovo re{avawe;

– projekat za institucionalno ja~awe, osposobqavawekadrova i tehnolo{ka modernizacija organa za za{tituìvotne sredine, kako na nivou grada tako i na nivou op-{tina;

– program monitoringa ìvotne sredine za Beograd,posebno zona vodoizvori{ta;

– izrada ekolo{kog atlasa Beograda, kao veoma efika-snog sredstva za periodi~nu proveru i izve{tavawe o sta-wu ìvotne sredine u gradu;

– projekat razvoja informacionog sistema o ìvotnojsredini za podr{ku upravqawu za{titom ìvotne sredinena nivou grada;

– registre zaga|iva~a ìvotne sredine na podru~ju Ge-neralnog plana sa katalogom urbanisti~ko-ekolo{kihuslova za pojedine vrste objekata i delatnosti;

– program razvoja sistema komunikacije sa gra|anima upitawima za{tite ìvotne sredine, ukqu~uju}i dostup-nost informacija o ìvotnoj sredini i ukqu~ivawe jav-nosti u dono{ewe odluka o pitawima za{tite ìvotnesredine;

– izrada inicijalne analize (procene) uticaja za poten-cijalne bitne zaga|iva~e u prostoru Beograda;

– podr{ka projektovawu i izgradwi postrojewa za pre-~i{}avawe komunalnih otpadnih voda i u re{avawu pro-blema tretmana i odlagawa opasnog otpada;

– podr{ka u oblasti upravqawa komunalnim ~vrstimotpadom i izgradwi prave sanitarne deponije sa postroje-wem za preradu sekundarnih sirovina;

– podr{ka u oblasti ure|ewa i za{tite pejzaà Beograda.

10.2.6. Podr{ka za sprovo|ewe Generalnog plana u oblasti saobra}ajne infrastrukture

Podr{ku ostvarivawu Generalnog plana u ovoj oblastiobezbedi}e izrada posebne, studijske i tehni~ke dokumen-tacije:

– laki {inski prevoz – LRT,– most – tunel na Adi Ciganliji,– drumsko-èlezni~ki most preko Dunava kod Vin~e,– unutra{wi magistralni prsten,– studija izgradwe javnih garaà u velikim uli~nim ko-

ridorima i na drugim javnim povr{inama.

10.3. Prva faza sprovo|ewa Generalnog plana

Jedan od zadataka GP jeste da sagleda potrebne i mogu-}e intervencije u gradskom tkivu i infrastrukturnim si-stemima do 2006. godine. U metodolo{kom smislu taj zada-tak je ura|en tako {to je procewivana ostvarivost pojedi-nih zahvata i analizirani efekti na duì rok, odnosno do2021. godine.

Prioritetne planske aktivnosti u izgradwi i ure|iva-wu grada do 2006. godine su ure|ewe, obnova i aktivirawenovih potencijala Centralne zone Beograda i aktivirawenovih gradskih zona i ~etvrti razli~itih namena uz obez-be|ivawe odgovaraju}ih saobra}ajnih i infrastrukturnihsistema.

Evidentan je problem Beograda u oblasti saobra}aja ive}ini infrastrukturnih sistema, tako da }e biti potreb-no da se i ostalo postoje}e gradsko tkivo sa svojim poseb-nim lokacijama i podru~jima unapredi izgradwom novihulica, sistema za snabdevawe vodom i kanalizacijom, in-frastrukturom za grejawe, elektrosnabdevawe, upravqawe~vrstim otpadom itd. Imaju}i to u vidu, predlog priorite-ta za 2006. godinu obuhvata i saobra}ajnice i infrastruk-ture za nove delove i postoje}e tkivo.

Planom prioriteta za 2006. godinu obuhva}ena sugradska podru~ja za rekonstrukciju i nova podru~ja iz-gradwe, prioritetne saobra}ajnice, prioritetni delo-vi sistema za snabdevawe toplotnom energijom i pri-


rodnim gasom, zatim za vodoprivredu, vodovod i kanali-zaciju i ure|ivawe vodotoka, kao i delovi sistema zasnabdevawe elektri~nom energijom i upravqawe ~vr-stim otpadom.

10.3.1. Prioritetne gradske zone

Ovim GP je predvi|eno nekoliko prioritetnih grad-skih zona, od kojih je najva`nija Centralna zona Beogradasa Savskim amfiteatrom, Novobeogradskim centrom naSavi, Blokom 16 (U{}e), centralnim potezom Novog Beo-grada od ulice Mihaila Pupina do Bulevara Avnoja, cen-trom „Limes", centrom na Slaviji, kulturno-istorijskimpodru~jem Kosan~i}evog venca, marinom Dor}ol i linear-nim zonama koje ih povezuju, kao i zona Avala.

Ostale prioritetne gradske zone pripadaju razli~itimgradskim namenama, {to }e obezbediti relativno uravno-te'eni razvoj ~itavog gradskog tkiva. Ove zone su zona cen-tralnih aktivnosti Autokomanda, privredna zona u Gor-wem Zemunu sa odgovaraju}im kanalizacionim sistemom,privredna zona Autoput, otvarawe novih stambenih zona iprate}ih sadràja (Bawi~ki vis, Vi{wi~ka bawa – „Trud-benik"), robno-transportni centri Dobanovci i Zuce irobni terminali Luka „Beograd".

Pored navedenih prioritetnih zona, koje se mogu sma-trati razvojnim zonama Beograda ~ija realizacija treba dapokrene i unapredi ukupan gradski sistem, GP izdvaja inekoliko prioritetnih zona za sanaciju spontano nasta-log tkiva, kao {to su Altina, Padina i naseqa na banat-skoj strani Beograda.

Pored ovih zona, koje su vezane za vrlo nagla{ene i zna-~ajne delove Beograda, planira se ovim GP da unutar poje-dinih urbanisti~kih celina tako|e postoje aktivnosti ve-zane za 2006. godinu. Opisi ovih aktivnosti dati su u po-sebnom delu, s obzirom na to da imaju lokalni zna~aj.

10.3.2. Saobra}ajni sistem

U prvoj etapi razvoja saobra}ajnog sistema potrebno jewegov razvoj, sa jedne strane, usmeriti ka intervencijamau ciqu sanacije stawa, a sa druge podràti planirani raz-voj drugih struktura na za to odre|enim lokacijama.

Prva aktivnost u intervencijama na postoje}oj putnoj iuli~noj mreì usmerava se ka detaqnijoj planskoj razradi,rekonstrukciji i izgradwi delova primarne uli~ne mreèkao {to su:

– Vojvo|anska ulica od ulice Gandijeve do T6,– petqa na Autoputu za vezu sa ulicom Proleterske so-

lidarnosti,– saobra}ajnice 13 -13, produètak Bulevara Jurija Ga-

garina i rekonstrukcija postoje}eg podvo`waka,– ju`na deonica UMP na delu Bulevara vojvode Mi{i-

}a do To{inog bunara,– most ûkarica – centar kod Careve }uprije,– ~vor ulice 29. novembra sa Pan~eva~kim mostom i iz-

gradwa dela 29. novembra do ulice Mije Kova~evi}a,– produètak T6 od Ugrinova~ke do ulice Cara Du-

{ana,– saobra}ajnica na potezu Slavija – @i~ka, – veza stare Autokomande sa Autoputem za smer prema

Ni{u,– deonica Ustani~ka – Bulevar kraqa Aleksandra,– deonice ju`nog dela spoqne magistralne tangente od

Bawice do naseqa „Bra}e Jerkovi}" i veza sa Autoputem upetqi „Lasta",

– delovi ulice Partizanski put,– intervencije na odre|enim raskrsnicama.Aktivnosti koje podràvaju razvoj planiranih struktu-

ra su delovi nove primarne uli~ne i èlezni~ke mreè saobjektima prikazanim u garafi~kom prilogu „Plan prio-riteta 2006. /prva faza”. Poseban zna~aj daje se razvoju la-kog {inskog prevoza – LRT u funkciji unapre|ewa javnoggradskog saobra}aja koji treba podràti {to hitnijim ak-tivnostima na izradi generalnog projekta ili druge odgo-

varaju}e studijske dokumentacije prve etape realizacije. Uovoj fazi potrebno je stvoriti uslove za realizaciju pred-loènih aktivnosti izradom odgovaraju}e planske i teh-ni~ke dokumentacije.

10.3.3. Snabdevawe grada vodom za pi}e

Zavr{i}e se sve faze projekta „Sanacija i za{tita iz-vori{ta Maki{ i Sur~insko poqe". Za objekte iz Gene-ralnog plana koji ne}e biti realizovani do 2006. godinezapo~e}e izrada planske i tehni~ke dokumentacije i otpo-~eti integrisana analiza i projekat sistemskih mera zasmawewe potro{we grada u vodi za pi}e, kako bi se pred-vi|ene, a po mogu}nosti i ve} dostignute koli~ine, u bu-du}nosti smawile na odrìvi nivo za gradske resurse iekonomiju.

U periodu do 2021. god. razvoj beogradskog vodovodnogsistema podrazumeva: nastavak izgradwe novih izvori{ta(na lokaciji „Zidine", na levoj obali Dunava i formira-we novog izvori{ta Jarak – Klenak) koji je deo regional-nog vodovodnog sistema isto~ni Srem, izgradwu novih po-strojewa za pre~i{}avawe vode za pi}e (Maki{, postroje-we „Jarak" – „Klenak") i razvoj distributivne mreè (dru-gi tunelski dovod, cevovodi, crpne stanice i rezervoari).Na postoje}im postrojewima za pre~i{}avawe vode po po-trebi podi}i }e se tehnolo{ki nivo. U toku su pripremeza izgradwu novog postrojewa „Maki{ 2" kapaciteta 2000l/s. Objekti koji }e se realizovati do 2006. godine su sle-de}i:

Izvori{ta:– izvori{te „Zidina" – á faza,– leva obala Dunava – á faza.

Glavni dovodi

U prvoj fazi sprovo|ewa GP planirana je izgradwa, re-vitalizacija i rekonstrukcija postoje}e mreè i objekatadistributivnog sistema. U slede}oj tabeli su prikazaniglavni dovodi koji }e se ralizovati u prvoj fazi.

Tabela 85: Glavni dovodi––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Glavni dovodi Pre~nik (mm)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zavr{etak cevovoda Maki{ – Mladenovac do Zu~ke kapije (deonica „Beli potok" – „Zu~ka kapija") 1.200Cevovod Zu~ka kapija – Kalu|erica 400 – 600Podsistem za prikqu~ewe Pinosave, Belog potoka – á faza 350 – 600Vezni tunel T1-T2 i objekti na Julinom i Banovom brdu 2.500Cevovod Ostru`nica – Umka 500Cevovod CS Dediwe-rezervoar Torlak 600Cevovod od CS Beànija B do podru~ja potr{we 1.000 – 1.200Cevovodi od CS Vra~ar do podru~ja potro{we 300 – 500 – 700Cevovod od Joèfa [}urle do Milentija Popovi}a – á faza 900Cevovod u saobra}ajnici T-6 do podru~ja potro{we – vezano za saobra}ajnicu T-6 300Cevovod I zone, nastavak do rezervoara @eleznik 1.000Cevovod od CS Pionir do hidrotehni~kog tunela vezano za saobra}ajnicu Partizanski put 400Po~etak realizacije tunela T2 2.000Cevovod od Gazele do rezervoara Top~iderska zvezda 800Cevovod od CS Top~ider do rezervoara Top~iderska zvezda 400Cevovod od Vi{wi~ke ulice do Rezervoara Vi{wica á 500––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Crpne stanice

Planirana je rekonstrukcija crpnih stanica (po potre-bi) i izgradwa slede}ih:

– CS „Vra~ar nova" á i áá zona,– CS „Beànija B".


Rezervoari

U slede}oj tabeli dat je spisak realizacije rezervoarau prvoj fazi.

Tabela 86: Rezervoari––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rezervoari Zapremina (m³)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Mokrolu{ko brdo – prva faza 20.000Top~iderska zvezda 10.000 – 15.000Kalu|erica 1- prva faza 10.000Vi{wica 5.000Rakovica – prva faza 5.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

10.3.4. Kanalisawe atmosferskih i otpadnih voda

U periodu do 2021. godine razvoj beogradske kanaliza-cije podrazumeva nastavak izgradwe kapitalnih kanaliza-cionih objekata, kolektora, retenzija, crpnih stanica ipostrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda za pet planira-nih nezavisnih sistema. Pre dono{ewa kona~ne odluke olokaciji i izgradwi postrojewa za zavr{etak centralnogkanalizacionog sistema neophodno je izvr{iti kompletnureviziju dosada{wih projekata i razraditi studiju alter-nativnih mogu}nosti racionalizacije centralnog kanali-zacionog sistema i wegovog zavr{nog postrojewa, ukqu~u-ju}i ispitivawe mogu}nosti objediwavawa postrojewa sabanatskim sistemom.

Centralni kanalizacioni sistem:– nastavak izgradwe mokrolu{kog kolektora (Pre{er-

nova – Du{anova~ka),– novi kolektor „Duboki potok",– iznalaèwe kona~nog re{ewa za istovari{te autoci-

sterni sa slivni~kim sadràjem,– nastavak izgradwe interceptora,– KCS „U{}e" kona~no re{ewe – prva faza,– dovr{etak padinskog kanala i kolektor „@eleznik"

– „Sava" – prva faza,– zavr{etak primarnih objekata za blokove 25, 26, 29 i

30 u Novom Beogradu,– regulacija @arkova~kog potoka – prva faza,– nastavak izgradwe kolektora u Severnom bulevaru,– ki{ni kolektor ûkari~ke padine – prva faza,– kolektor u Ju`nom bulevaru – vezano za saobra}ajnicu

Ju`ni bulevar,– kolektor na Adi Huji.

Batajni~ki kanalizacioni sistem:– KCS „Zemun poqe áá" – kona~no re{ewe – prva faza,– ki{ni tunel Zemun poqe – Dunav – prva faza,– kolektori od industrijske zone „Gorwi Zemun" – pr-

va faza.

Banatski kanalizacioni sistem:– izgradwa fekalnog kolektora od Pan~eva~kog puta do

postrojewa za pre~i{}avawe, to jest do KCS „Krwa~a 1" ipotisnog voda od postrojewa do Dunava,

– KCS „Krwa~a 1" – prva faza,– PPOV „Krwa~a" – prva faza,– zavr{etak fekalnog kolektora u Pan~eva~kom putu,– KCS „Krwa~a 2",– fekalni kolektor du` Zrewaninskog puta – prva

faza,– zavr{etak kolektorskog sistema za odvo|ewe atmos-

ferskih voda iz industrijske zone „Pan~eva~ki rit" i ak-tivirawe KCS „Reva" sa potisnim vodom do Dunava – prvafaza.

Ostru`ni~ki kanalizacioni sistem:– postrojewe za pre~i{}avawe „Ostru`nica" – prva

faza,– fekalni kolektor od Umke sa crpnom stanicom „Um-

ka" do postrojewa,

– fekalni kolektor od Ostru`nice do postrojewa sacrpnom stanicom „Ostru`nica".

Bole~ki kanalizacioni sistem (podsistem):– KCS „Vin~a" sa potisom do Dunava,– bole~ki fekalni kolektor do veze kalu|eri~kog ko-

lektora,– kalu|eri~ki fekalni kolektor.Paralelno sa integralnom analizom i projektom si-

stemskih mera za smawewe potro{we grada u vodi za pi}e(iz prethodnog poglavqa), analizira}e se i efekti ovihmera na kanalizacioni sistem, zavisno od utvr|enih utica-ja izvr{iti i uskla|ivawa dosad vaè}ih kriterijumagradske sanitacije.

10.3.5. Ure|ewe vodotoka

Obezbediti uè gradsko podru~je od velikih voda Savei Dunava prema usvojenom kriterijumu za{tite:

– za{tita priobaqa reke Save i reke Dunava od utica-ja HE „\erdap" u reìmu rada pri koti 69,50 mnm i vi{e,na delovima priobaqa gde nije postignut odgovaraju}i ste-pen za{tite, uskla|en sa budu}om namenom prostora koja }ese definisati predmetnim GP;

– rekonstrukcija obaloutvrde na levoj obali reke Savena potezu od U{}a do starog èlezni~kog mosta (niski na-sipi);

– izgradwa obaloutvrde na levoj obali Save na potezuod starog èlezni~kog mosta do Bloka 70 (Toplana) u du-ìni od oko 2,5 km;

– rekonstrukcija obaloutvrde na desnoj obali reke Sa-ve na potezu od u{}a do uzvodne pregrade na Adi Ciganli-ji u duìni od 4,8 km;

– rekonstrukcija nasipa na desnoj obali Save du` AdeCiganlije u duìni od 6,4 km i uzvodno od ostru`ni~kogmosta u duìni od 800 m;

– izgradwa obaloutvrde na desnoj obali Dunava na deo-nici nizvodno od Pan~eva~kog mosta u duìni od 540 m,rekonstrukcija nasipa i obaloutvrde od u{}a do restorana„[aran";

– izgradwa obaloutvrde i obezbe|ivawe lesnog odsekana deonici od restorana „[aran" do izleti{ta „13 maj".

Urediti male prete`no buji~ne slivove, kompleksnimantierozionim radovima sa izgradwom malih brana – aku-mulacija i retenzija i regulacijom proticajnog profila:

– regulacija Top~iderske reke od km 12+300 do km17+500;

– regulacije Bele reke, Kijevskog potoka, @arkova~-kog potoka, @elezni~ke reke, Bole~ice, Mirijevskog po-toka, Jelezovca i Mokrolu{kog potoka do ulice MilanaToplice;

– male akumulacije: akumulacija – retenzija na @ele-zni~koj reci, retenzije na Kijevskom, Kumodra{kom, Ba-wi~kom, Rakovi~kom, Mokrolu{kom, @arkova~kom, Je-lezova~kom potoku, Bole~ici i Top~iderskoj reci, Vra-nova~kom i Gle|eva~kom potoku na padinama Avale i nadrugim potencijalnim profilima i prirodno jezero uSrem~ici.

Odbrana od unutra{wih voda – melioracioni sistemi(Umka, Maki{, Galovica, Bor~a, Krwa~a, Reva i Ov~a).

Za{tita vodotokova i kanalske mreè od zaga|ewa saposebnim aspektom na za{titu izvori{ta vodosnabdevawauvo|ewem jedinstvene kontrole kvaliteta za sve vodotoko-ve (izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda,kao i sistema za predtretmane za ispu{tawe industrijskihi drugih otpadnih voda u kanalizaciju.

Razvoj integralnog teretnog i putni~kog re~nog sao-bra}aja i iskori{}ewe postoje}eg potencijala koje pruà-ju izgra|ene obale i plovidbeni uslovi najvi{e kategori-je propisani me|unarodnom konvencijom za sredwoevrop-ske puteve i kanale.

Unapre|ewe i razvoj sportsko-rekreativnih aktivnostina vodi, lova i ribolova uz aktivirawe postoje}ih vi{ena-


menskih akumulacija „Resnik", „Bela reka", „@eleznik" iprirodnog jezera u Srem~ici.

Obezbediti za{titu i po{umqavawe {umskih zasada upriobalnim podru~jima, kao i u forlandu du` odbrambe-nih nasipa (u skladu sa vodoprivrednom i {umskom osno-vom), a koji imaju i funkciju za{tite od talasa.

Uspostaviti odgovaraju}u regulativu za sistemsko i or-ganizovano kori{}ewe obale, priobaqa i akvatorije za ra-zne namene (splavovi-restorani, sportske aktivnosti, re-kreacija/splavovi i sojenice), uklawawe nelegalnih obje-kata i utvr|ivawe nadle`nosti pojedinih institucija gra-da i republike.

10.3.6. Komunalni otpad i ~vrsti otpad

U tretmanu komunalnog ~vrstog otpada u prvoj fazi re-alizacije Generalnog plana je prioritet uspostavqawe si-stema upravqawa ~vrstim otpadom, sistema lokacija zaprimarnu pripremu i selekciju materijala (pre prevoza nacentralnu deponiju), sanacija postoje}e deponije i posti-zawe faze sanitarne ispravnosti i funkcionalnosti od-lagawa, kao i uspostavqawe kontrole nad ocednim vodamaispod deponije pre upu{tawa u vodotokove. Preventivnakontrola nad gasovima koji su produkt odlagawa tako|e jeprioritet prve faze.

10.3.7. Elektroenergetika

U ovom periodu se planira izgradwa: – Prve faze TS 400/110 kV „Beograd 20", RP 110 kV u

kompleksu TS „Beograd 1", 400 kV dalekovoda od TS „Beo-grad 8" do TS „Beograd 20", 110 kV dalekovoda od TS „Be-ograd 20" do RP 110 kV „Beograd 1", dva kablovska voda 110kV od RP 110 kV „Beograd 1" do TS „Beograd 28".

– Planira se i ugradwa jo{ jednog transformatora uTS 110/10 kV „Beograd 33" i TS 110/10 kV „Beograd 40" iizgradwa TS 110/10 kV „Centar", „Autokomanda", „@ele-znik".

– Planirano je i uvo|ewe kablovskog voda 110 kV u TS110/10 „Beograd 40" (koji povezuje TS „Beograd 6" i TE to-plana) i izgradwa kabla 110 kV od RP 110 kV „Beograd 1"do TS 110/10 kV „Centar", uvo|ewe kabla 110 kV u TS110/10 kV „Centar" (TS „Beograd 14" – „Beograd 15"). Pla-nirana je: izgradwa kabla 110 kV od TS 220/110 kV „Beo-grad 17" do TS 110/10 kV „Autokomanda".

– Izgradwa dalekovoda 110 kV od TS 220/110 kV „Beo-grad 3" do TS 110/10 kV „@eleznik", izgradwa TS 35/10 kV„Bor~a áá", „Batajnica ááá", „Ru{aw", i drugih, sa prikqu~-nim vodovima 35 kV.

– Izgradwa TS 10/04 kV, u skladu sa izgradwom novihobjekata i prirodnim porastom vr{ne snage postoje}ih po-tro{a~a na teritoriji Generalnog plana, sa odgovaraju}ommreòm 10 i 1 kV (oko 400 objekata).

10.3.8. Sistem snabdevawa toplotnom energijom

Potrebno je zavr{iti planirane magistralne vodove udelovima grada gde nije realizovana toplifikacija:

– pravac Prokop – stadion „ Partizana" – Klini~kicentar Srbije,

– Luka „Beograd" – pravac SC „Pionir" (magistralaDunav ááá),

– pravac Bulevar vojvode Stepe ka Autokomandi,– pravac magistrala Trgova~ka – Vodovodska – Julino

brdo,– pravac Ju`ni bulevar – Kowarnik.Potrebno je prioritetno razraditi i uvesti u upo-

trebu sistem pravila i stimulacija za svrsishodno kori-{}ewe alternativnih vidova energije, posebno solarneenergije za potrebe stanovawa i male proizvodwe, kao ikori{}ewe toplotnih pumpi i drugih efikasnih oblikakori{}ewa.

Formirawe sopstvenog ili me|unarodnog istraìva~-kog ili promotivnog centra za ovaj spektar unapre|ewa po-trebno je naro~ito u prvoj fazi sprovo|ewa.

10.3.9. Sistem snabdevawa prirodnim gasom

Za strate{ki razvoj gradskog gasovodnog sistema ve-zana je izgradwa gasovoda od GRS „Beànija" do TO„Gorwi Zemun", izgradwa gasovoda preko Dunava, povezi-vawe industrijskih objekata koji su sme{teni u gradukao {to su BIP „Mostar", GP „Rad", BIP „Skadarlija"i plasman gasa u {irokoj potro{wi na teritoriji gradaBeograda, {to je prioritetna potreba za one prostore ko-ji ne mogu da se snabdeju toplotom iz centralizovanog si-stema toplifikacije.

10.3.10. Telekomunikacije

U „Telekom Srbija" a.d. planirana je potpuna digita-lizacija komutacione i transportne mreè do 2006. godi-ne, kao osnovni uslov za modernizaciju i pro{irewe asor-timana telekomunikacionih servisa i usluga, kao i smawe-we tro{kova odràvawa i eksploatacije. Maksimalno is-kori{}ewe novih digitalnih tehnologija u komutacionoji transportnoj mreì zahteva uvo|ewe potpuno nove orga-nizacije telekomunikacione mreè i zajedni~ko planira-we komutacione i transportne mreè sa ciqem da se stvo-ri jedinstvena platforma za integraciju novih usluga(IN, Internet, ATM, mobilna telefonija...) sa postoje-}im servisima u mreì.

Sa stanovi{ta komutacione mreè, ciq je da se do2006. godine izgradi digitalna mreà koja }e imati dvanivoa komutacionih ~vorova od kojih je jedan nacional-ni, a drugi regionalni nivo. Nacionalni nivo predsta-vqa nivo me|unarodnih i tranzitnih centrala, dok regi-onalni nivo predstavqa nivo lokalnih centrala (sada-{we glavne centrale, pojedine ~vorne i rejonske cen-trale u velikim gradovima). Svaki regionalni komuta-cioni ~vor realizova}e se jednom digitalnom telefon-skom centralom uz ve}i broj udaqenih pretplati~nihstepena i koncentratora sa ukupnim kapacitetom reda50.000 pretplatnika. Ciq je da se do 2005. godine po-stigne penetrcija od oko 40 telefonskih prikqu~aka na100 stanovnika.

Digitalna mreà Srbije 2005. godine bi}e organizo-vana u pet regiona (tranzitnih podru~ja) sa sedi{tem uBeogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Ni{u i Pri{tini.Region Beograd obuhvata sada{we tranzitno podru~jeBeograd. Regioni se sastoje od tranzitnih i lokalnihcentrala. Svaki region }e imati po jednu tranzitnu cen-tralu osim Beograda u kome }e, zbog veli~ine regiona,postojati dve tranzitne centrale. U prilogu se daju po-daci o lokalnim centralama dela mre`ne grupe Beograd,odnosno mesne mreè Beograd za planiranih 862.000pristupa na 12 tandema.

Organizacija transportne mreè planirana je u trinivoa: nacionalni, regionalni i lokalni nivo transport-ne mreè. Kao preduslov izgradwe transportne mreè zaprenos signala velikog kapaciteta planiran je nastavakintenzivne izgradwe opti~kih kablova u svim nivoimatransportne mreè. Planirani zavr{etak izgradwe pred-vi|enih opti~kih kablova je u naredne dve do tri godine,po{to je to osnova izgradwe SDH transportne mreè u re-gionalnom i nacionalnom nivou. Kapaciteti opti~kih ka-blova u nacionalnom i regionalnom nivou transportnemreè planirani su tako da su u obzir uzete i potrebe u lo-kalnom nivou transportne mreè.

Pored regionalnog i nacionalnog nivoa transportnemreè, velika ulagawa se predvi|aju i u transportnim mre-àma velikih gradova (na prvom mestu u transportnu mre-ù Beograda), kao i u lokalnom nivou transportne mreèna podru~ju ostalih ~vorova.

Pro{irewe kapaciteta MDM Beograd i supstitucijapostoje}e analogne ravni zavisi od stepena izgradwe pri-stupne mreè, ali je direktno uslovqena i procentom po-ve}awa pretplatnika na tandem centralama.


Tabela 87: Tandem centrale––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Naziv centrale Ukupan broj ek. celina––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1. Tandem Centar 70.0002. Tandem Akademija 51.0003. Tandem Dunav 79.5004. Tandem Novi Beograd 71.5005. Tandem Beànija 52.0006. Tandem Zemun 95.0007. Tandem Kowarnik 94.5008. Tandem Krunski Venac 73.5009. Tandem ûkarica 65.000

10. Tandem @arkovo 83.50011. Tandem Guberevac 76.50012. Tandem Vo`dovac 50.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO 862.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

11. PRAVILA ZA GRA\EWE I OBNOVU

Pravilima gra|ewa definisana su pravila koja se pri-mewuju prilikom sprovo|ewa Generalnog plana.

Pravila gra|ewa odnose se na sve namene i sve vrstegradskih blokova unutar tih namena.

Pojedina~na pravila gra|ewa odnose se na pojedina~nenamene (stanovawe i wegovi tipovi, centri i wihovi ti-povi, industrija i weni tipovi, sport i wegovi tipoviitd.), a obra|ena su u okviru teksta o namenama.

Detaqnijom planskom razradom defini{u se na osnovukonkretnih uslova lokacije, specifi~na pravila i uslovi,koji moraju biti u okviru grani~nih vrednosti pravila iuslova ovog GP.

Pravila i uslovi su dati kao: minimalne vrednosti({irina ulice, rastojawa od granice parcela i susednihobjekata, procenat nezastrtih i zelenih povr{ina), obave-zuju}i uslovi (regulaciona linija, obavezuju}a gra|evinskalinija, na~in parkirawa), kao maksimalne vrednosti(spratnost, stepen zauzetosti) i vrednosti date u rasponu

(indeks izgra|enosti, stepen zauzetosti). Na osnovu pravi-la i navedenih uslova odre|uje se gabarit objekta.

Pravila je mogu}e unapre|ivati po istoj proceduri pokojoj }e se vr{iti izmene i dopune GP.

Pravila gra|ewa obuhvataju zna~ewe primewenih poj-mova i opis wihovog kori{}ewa u sprovo|ewu. Pravilagra|ewa se odnose na:

– namenu prostora,– saobra}ajne povr{ine,– javne prostore,– gradske blokove,– parcele,– zgrade,– intervencije na novim i postoje}im objektima,– rekonstrukciju objekata,– nepokretna kulturna dobra, dobra koja uìvaju pret-

hodnu za{titu i objekte i celine koji uìvaju urbanisti~-ku za{titu,

– ulep{avawe grada,– zelene povr{ine,– olak{avawe kretawa lica sa ograni~enim mogu}no-

stima kretawa,– energetsku racionalizaciju, i– inèwersku geologiju.

11.1. Pravila gra|ewa za planiranu namenu prostora

11.1.1. Dominantna namena prostora

Planirane namene prostora definisane su u poglavqu„Planirana namena prostora", kao i odgovaraju}im gra-fi~kim prilogom.

Namene definisane grafi~kim prilogom „Plan kori-{}ewa zemqi{ta 2021." predstavqaju preovla|uju}u, domi-nantnu namenu na tom prostoru, {to zna~i da zauzimaju naj-mawe 50% povr{ine bloka, to jest zone u kojoj je ozna~enata namena. Svaka namena podrazumeva i druge kompatibil-ne namene, prema tabeli kompatibilnosti namena i odgo-varaju}im uslovima. Na nivou pojedina~nih parcela uokviru bloka namena definisana kao kompatibilna moèbiti dominantna ili jedina.


Tabela 89:Kompatibilnost namena

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––... SA OVOM NAMENOM

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stambeno tkivo o H1 H H H H––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Privredne zone H2 o H H3 H H H H––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Gradski centri H H9 o H H H H9 H––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Javni objekti i kompleksi o H––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Sportski objekti i kompleksi H4 H5 o H––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zelene povr{ine H6 H10 o––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Poqoprivredne povr{ine H o––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Komunalne i infrastrukt. povr{ine H H o––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Saobra}ajne povr{ine i terminali H7 H8 H o

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

OV

A N

AM

EN

A J

E K

OM

PA

TI

BI

LN

A...

Sta

mben

o t

ki

vo

Pri

vred

ne

zon

e

Grad

ski

cen

tri

Javn

i o

bje

kti

i

kom

plek

si

Sports

ki

obje

kti

i k

om

plek

si

Zel

ene

povr

{i

ne

Poq

opri

vred

ne

povr

{i

ne

Kom

unal

ne

ii

nf

ras

truk

turn

epovr

{i

ne

Sao

bra}

ajn

epovr

{i

ne

i t

erm

in

ali

Obja{wewe napomena nazna~enih u tabeli 84:1. Stanovawe je kompatibilno sa mawim proizvodnim

pogonima, kako je to dato u pravilima za stanovawe, odno-sno privredne delatnosti.

2. U okviru privrednih zona moè se na}i poslovnostanovawe kao povremeno i privremeno, koje ne podrazume-va odgovaraju}u socijalnu infrastrukturu.

3. U okviru privrednih zona mogu se na}i nau~ni insti-tuti.

4. U okviru sportskih kompleksa mogu se na}i komerci-jalni sadràji, hotelski kapaciteti, ali u mawem procentu.

5. U okviru sportskih kompleksa, ukoliko to uslovi do-zvoqavaju, mogu se na}i specijalizovane {kole (sportske,trenerske) ili sportski kampusi koji koriste sadràjesportskog centra.

6. Izuzetno je dozvoqena izgradwa pojedina~nih javnihobjekata republi~kog i gradskog zna~aja u zelenim povr{i-nama pod uslovom da ti objekti ne remete osnovni karakterte povr{ine i wenu ekolo{ku ravnoteù i da ne budu ni-èg zna~aja od prostora zelenila u kome se zida.

7. U okviru saobra}ajnih povr{ina mogu se na}i maga-cini i skladi{ta pod uslovom da su zadovoqeni kriteri-

jumi op{tih ekolo{kih uslova (prema Op{tim pravilimaza{tite ìvotne sredine) vezani za wihovu namenu i loka-ciju.

8. U okviru saobra}ajnih povr{ina mogu se na}i sadr-àji centara, kao {to su hoteli i komercijalni sadràji,ali bez stanovawa, osim poslovnog stanovawa.

9. Komercijalne zone i gradski centri su kompatibil-ni sa mawim proizvodnim pogonima i komunalnim i in-frastrukturnim povr{inama kako je to dato u pravilimaza komercijalne zone i gradske centre, odnosno privrednedelatnosti.

10. U okviru gradskih i prigradskih {uma moè da seorganizuje zona pasivne rekreacije, zona aktivnog odmora,kao i zone sa sportskim objektima, otvoreni i zatvorenibazeni, zone kupali{ta, restorani, hoteli, marine, sportna vodi i dr., u skladu sa uslovima datim u ta~ki 4.8.11 –funkcionalno ra{~lawewe.

Za pojedine namene data je mogu}ost potpune transfor-macije u drugu namenu na nivou bloka ili zone u kojoj jeozna~ena ta namena. Transformacija je mogu}a iskqu~ivoprema tabeli transformacije namena i datim uslovima zarealizaciju transformacije.


Tabela 90:Mogu}nost transformacije namene u druge namene

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––... SA OVOM NAMENOM

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stambeno tkivo o H H H H––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Privredne zone H11 o H H H H H H––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Gradski centri o H H H H––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Javni objekti i kompleksi o H12

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Sportski objekti i kompleksi o H––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zelene povr{ine o––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Poqoprivredne povr{ine o––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Komunalne i infrastrukt. povr{ine H H H o––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Saobra}ajne povr{ine i terminali o

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Obja{wewe napomena nazna~enih u tabeli 85:11. Transformacija proizvodnih zona u stanovawe od-

nosi se na transformaciju postoje}ih privrednih lokaci-ja u postoje}em stambenom tkivu u stanovawe.

12. Mogu}a je transformacija lokacija javnih namena ujavno zelenilo.

Detaqnijom urbanisti~kom razradom detaqnije sedefini{e namena prostora u skladu sa GP i uslovimaza kompatibilnost i transformaciju namena premaovom pravilniku. Detaqna namena prostora mora bitiusagla{ena sa trajnim dobrima i uslovima za{tite pro-stora.

Povr{ine planirane za nova stambena naseqa, pri-vredne zone i zone za centralne aktivnosti GP definisa-ne su kao povr{ine preovla|uju}e namene, koje u obaveznoj

detaqnijoj razradi treba da se dopune povr{inama za oba-vezne prate}e funkcije prema normativima koji obezbe|ujumaksimalni standard. Obavezne prate}e funkcije su:

– saobra}aj, – infrastruktura, – javni prostori, – javno zelenilo, – ostale kompatibilne namene, a za stanovawe i obave-

zni sadràji socijalnog standarda, objekti de~ije za{ti-te, osnovne {kole i objekti zdravstvene za{tite.

Planirana povr{ina koja se od poqoprivrednog ilinekog drugog neizgra|enog zemqi{ta privodi nameni de-finisanoj GP po pravilu se razra|uje kao kompleks (celi-na) regulacionim planom, a u granicu plana se ukqu~uju ikontaktne zelene povr{ine (ukoliko ih ima).

OV

A N

AM

EN

A J

E K

OM

PA

TI

BI

LN

A...

Sta

mben

o t

ki

vo

Pri

vred

ne

zon

e

Grad

ski

cen

tri

Javn

i o

bje

kti

i

kom

plek

si

Sports

ki

obje

kti

i k

om

plek

si

Zel

ene

povr

{i

ne

Poq

opri

vred

ne

povr

{i

ne

Kom

unal

ne

ii

nf

ras

truk

turn

epovr

{i

ne

Sao

bra}

ajn

epovr

{i

ne

i t

erm

in

ali

11.1.2. Privremeno kori{}ewe javnih prostora do privo|ewa nameni

Privremeno kori{}ewe javnih prostora do privo|ewanameni definisano je GP, ili planovima detaqnije razra-de, odnosno posebnim propisom. Odre|uje se odgovaraju}improgramima mreà privremenih objekata i posebnim odlu-kama Skup{tine grada.

Za prostore koji su pod bilo kojim reìmom za{titekao privremena namena dozvoqene su samo intervencije uzizri~ite uslove institucija nadle`nih za predmetnu za-{titu.

11.2. Pravila gra|ewa za saobra}ajnice

Ovim pravilima data su samo osnovna pravila za utvr-|ivawe urbanisti~ke regulative saobra}ajnih povr{ina.

11.2.1. Definicija ulice

Ulica je javni prostor koji sluì kretawu ili mirova-wu vozila svih vidova saobra}aja, biciklista, pe{aka iinvalida sa pomagalima. One omogu}avaju komunikacijuqudi i sme{taj vodova komunalne infrastrukture.

Regulaciona linija ulice jeste linija koja deli javnupovr{inu ulice od povr{ina druge namene.

[irina ulice je rastojawe izme|u regulacionih lini-ja ulice.

Za sve tipove tkiva u posebnom delu ovih uslova dati sugrani~ni profili ulica.

11.2.2. Klasifikacija uli~ne mreè

Po funkcionalnom zna~aju i ulozi u prostornoj orga-nizaciji grada klasifikacija gradske putne mreè i uli-ca zasniva se na relativnom odnosu osnovnih funkcijakretawa i pristupa i deli se na primarnu i sekundarnu.Primarnu ~ine gradski autoput, magistrale, ulice á i uli-ce áá reda, a sekundarnu pristupne ulice i parkirali{ta.

11.2.2.1. Primarna uli~na mreà

Autoput je deo dràvne i me|unarodne putne mreè ipodleè posebnim propisima za projektovawe i izgradwu.

Gradski autoput predstavqa deonicu daqinskih putevau urbanizovanom delu grada. Povezuje se sa me|unarodnom,dràvnom i me|uregionalnom putnom mreòm a koristi sei u internom saobra}aju za brzo povezivawe udaqenih delo-va grada me|usobno i sa gradskim teì{tem.

Postoje}a regulacija autoputa kroz Beograd u granica-ma Generalnog plana se u potpunosti zadràva. Pristupkontaktnim zonama sa ove saobra}ajnice mogu} je sa prate-}ih ili servisnih saobra}ajnica koje mogu biti odvojeneuz postoje}i proto~ni kolovoz u reìmu jednosmernih kre-tawa i sa ulivno-izlivnim vezama na osnovne saobra}ajnetokove, ili na odre|enom udaqewu u reìmu dvosmernihsaobra}ajnih tokova sa kojih se veze na autoput ostvaraujupreko postoje}ih ili planiranih denivalisanih raskrsni-ca – ~vorova.

Gra|evinske linije planiranih objekata ne bi trebaloda budu na udaqewu mawem od 20 m (10 m) od spoqne ivicekolovoza krajwe saobra}ajne trake.

U regulaciji ove saobra}ajnice nema podu`nog vo|ewabiciklisti~kih i pe{a~kih tokova.

Kroz daqu plansku i tehni~ku razradu kontaktnih pro-stora uz ovu saobra}ajnicu posebnu pa`wu treba posvetitiizradi analiza uticaja na ìvotnu sredinu i merama iuslovima koje treba po{tovati sa ovog aspekta.

Magistrale su visokokapacitetne saobra}ajnice kojeprolaze kroz aktivno gradsko tkivo i oslawaju se na magi-stralne i regionalne vangradske putne pravce. Sluè zapovezivawe sadràjno razli~itih gradskih celina. Na wi-ma se obavqa brzi putni~ki saobra}aj, ukqu~uju}i i grad-ski prevoz, kao i kanalisawe teretnih tokova.

Popre~ni profil sadrì razdvojene kolovoze sa po2+1 (2+2) saobra}ajnom trakom, sredwom i ivi~nim raz-

delnim trakama i obostranim trotoarima. Minimalna re-gulaciona {irina kod rekonstrukcija postoje}ih uli~nihprofila iznosi oko 22 m i sadrì odvojene kolovoze iobostrane trotoare (7+2+7+2h3). Na novim deonicama,ukoliko to prostorne mogu}nosti dozvoqavaju, ovaj profiltreba dopuniti ivi~nim razdelnim trakama {irine min 2m sa parternim zelenilom ili 4 m sa visokim rastiwem idrvoredima. Direktni pristupi ivi~nim sadràjima nisudozvoqeni, ali, ukoliko je to neophodno, potrebno je obez-bediti posebne trake. U uìm gradskim zonama mogu}e jegra|evinske linije objekata postaviti na regulacijuovih saobra}ajnica. Preporu~uje se da se zbog nepovoq-nih efekata na prostor regulacioni pojas, gde je to mo-gu}e, tretira pejza`no, ili da se odgovaraju}im nivela-cionim re{ewima izbegnu neposredni kontakti sa ivi~-nim sadràjima.

Podu`no vo|ewe biciklista je mogu}e unutar regula-cionog pojasa uz odgovaraju}e odvajawe od proto~nih ko-lovoza.

Pristupe garaàma obezbe|ivati sa ulica nièg ranga,a snabdevawe vr{iti po posebnom reìmu.

Kontakti sa drugim saobra}ajnicama su mogu}i sa deni-velisanim vezama ili povr{inski u sistemu koordinira-ne svetlosne signalizacije.

Ulice prvog reda

Ulice prvog reda sluè za povezivawe pojedinih de-lova grada sa centrima i zonama aktivnosti ili stano-vawa. To su kapacitetni potezi nameweni javnom i in-dividualnom putni~kom saobra}aju. U odnosu na spoqnuputnu mreù mogu se povezivati na puteve regionalnogdometa.

Popre~ni profil sadrì kolovoz sa po dve trake posmeru i obostrane trotoare. Minimalna regulaciona {i-rina kod rekonstrukcija postoje}ih uli~nih profila mo-è iznositi 18 m, izuzetno 15 m (12+2h3 / 11,0 + 2h2).

Poèqno je pri planirawu ovih saobra}ajnica predvi-deti {ire regulacije od pomenutih, pri ~emu bi se obezbe-dile ivi~ne razdelne trake sa zelenilom, biciklisti~kestaze i sl. Ukoliko to nije mogu}e, ove elemente obezbedi-ti u jedinstvenom popre~nom profilu. Funkcionalni rangovih saobra}ajnica mogu}e je obezbediti u sistemu spreg-nutih jednosmernih ulica koje svojim fizi~kim elementi-ma obezbe|uju ovaj funkcionalni rang.

Na ovim saobra}ajnicama izuzetno se moè organizova-ti ivi~no parkirawe izvan kolovoza.

Sa drugim ulicama ostvaruje veze u nivou sa obaveznomsemaforskom signalizacijom.

Za odvijawe javnog gradskog saobra}aja organizovatiposebne trake i ni{e za autobska i trolejbuska stajali-{ta, ukoliko za to postoje mogu}nosti.

Ulice drugog reda

Ulice drugog reda predstavqaju vezni elemenat izme|uprimarne i sekundarne putne i uli~ne mreè. Wihov zada-tak je da vr{e distribuciju ciqnog i izvornog saobra}ajau okviru odre|enih urbanisti~kih zona.

Popre~ni profil sadrì kolovoz sa trakom po smeru iobostrane trotoare. Minimalna regulaciona {irina iz-nosi 12 m, izuzetno 9,5 m (7+2h2,5 / 6,5+2h1,50). [ire re-gulacione mere ovih saobra}ajnica omogu}avaju organiza-ciju parking povr{ina van kolovoza i formirawe jedno-stranih ili obostranih drvoreda.

Raskrsnice sa drugim gradskim ulicama ostvaruje u ni-vou sa semaforskom ili ure|enom vertikalnom i horizon-talnom signalizacijom.

Svaki od pomenutih funkcionalnih nivoa ostvaruje ve-ze na raskrsnicama sa istim ili za jedan vi{im ili ni-ìm funkcionalnim rangom. U odre|enim slu~ajevima(posebnim zahtevima ili potrebama) mogu}e je ostvaritiveze i sa ulicama za dva vi{im funkcionalnim rangom.


11.2.2.2. Sekundarna uli~na mreà

Sekundarna uli~na mreà je najbrojnija kategorijagradskih ulica i ~ini je splet internih ulica i kolovozakoji sluè za pristup do odre|enih ciqeva. Dele se na pri-stupne ulice i parkirali{ta. Pristupne ulice se blièdefini{u prema osnovnoj funkciji koju obavqaju (stambe-ne, poslovne, trgova~ka i sl.), a namewene su individual-nom i snabdeva~kom saobra}aju, kao i parkirawu. Mogu bi-ti sa razdvojenim povr{inama po pojedinim vodovima sao-bra}aja (trotoari, kolovoz i parkinzi) ili integrisanim,gde se formira jedinstvena povr{ina i koristi po krite-rijumima pe{aka. Mogu}e je da pojedine ulice sekundarneuli~ne mreè budu namewene kretawu iskqu~ivo jednog vi-da saobra}aja, ili da budu namewene za vi{e vidova sobra-}aja kao jednistvena uli~na povr{ina.

Ulice sa umirenim saobra}ajem organizuju se u pojedi-nim gradskim zonama u ciqu smawewa broja vozila i wiho-ve brzine kretawa, a re{avaju se odre|enim reìmskim igra|evinsko-tehni~kim merama.

Jednosmerne kolsko-pe{a~ke staze sluè za pristupparcelama i ku}ama, prvenstveno u spontano nastalim na-seqima. Ove ulice moraju da imaju najmawe na svakih 100 mpro{irewa za zaustavqawe vozila, manipulaciju i sl.

11.2.3. Minimalni elementi popre~nog profila

Za sve utvr|ene funkcionalne rangove gradske uli~nemreè daju se odre|eni funkcionalni elementi popre~nogprofila sa minimalnim regulativnim merama za wihovudaqu plansku razradu.

Tabela 91:Uli~ni profili

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Vrsta ulice Minimalna Napomenai zna~aj {irina ulice

u m bez zelenila––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Autoput min 28 posebni propisi za podru~ja

van naseqenog mesta, denivelisaniukr{taji, obezbe|ewe putnog i za{titnog pojasa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Gradski postoje}a denivelisani ukr{taji, autoput prate}e saobra}ajnice––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Magistralne min 22 bez parkirawa u {irini ulicesaobra}ajnice (7+2+7+2h3)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ulice á reda min 18 sa parkirawem uz pove}anu {irinu

(2h6+2h3)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ulice áá reda (2h2,5+7) sa parkirawem i zelenilom

min 12 uz pove}anu {irinu––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pristupne min 9,5 sa podu`nim parkirawemulice (2h1,5+4,5+2)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Integrisane min 8 sa podu`nim parkirawem ulice (2h1,5+3+2) i jednosmernim kretawem vozila––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Kolski min 4,5 u jedinstvenom uli~nom profiluprilazi (1h3 + 1h1,5)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Jednosmerne 1h3,5 obavezna pro{irewakolsko--pe{a~ke staze––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pe{a~ke min 0,8 samo na kratkim rastojawima staze za jednosmerno kretawe pe{aka––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ulice u neodre|eno uz obaveznu analizu spontano mogu}e zadràti nastalim postoje}e {irinenaseqima––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

11.2.4. Op{ta pravila

11.2.4.1. Uli~na mreà

Uli~ni profil ~ine svi horizontalni konstruktivnidelovi koji su nameweni razli~itim vrstama kretawa.Uli~ni profil sastoji se naj~e{}e od kolovoznog dela idela za kretawe pe{aka, kao i sloènijih konstrukcija ukojima su i tramvajske {ine, biciklisti~ke trake, drvore-di, ozelewene trake, razdelna ostrva, prostori za parkira-we i sl.

U postoje}em, izgra|enom nasequ, regulacija ulicaostaje nepromewena, osim ako postoji potreba za wenom iz-menom, kao {to je to poboq{awe saobra}ajnog re{ewa, in-frastrukture, nivelacije, promena visinske regulacijeokolnih objekata, stvarawe nove javne povr{ine i sl.

Radi postizawa potrebne uli~ne {irine u postoje}imdelovima grada potrebno je da se izrade detaqniji urbani-sti~ki planovi kojima bi se precizno sagledali svi ele-menti za planirane rekonstrukcije. Poèqno je da detaq-niji planovi za rekonstrukciju ulica obuhvate i okolnotkivo.

Nove ulice u novim delovima grada treba da budu pla-nirane sa odgovaraju}om trasom i odgovaraju}om {irinom.Samo u izuzetnim slu~ajevima (teàk teren, klizi{ta, dru-ge oteàvaju}e okolnosti i sl.) mogu}e je odstupawe odovog pravila.

Pri planirawu gradskih {inskih sistema wihova regu-lativa bi}e utvr|ena tokom wihove daqe planske i tehni~-ke razrade primereno tehni~ko-tehnolo{kim karakteri-stikama planiranog {inskog sistema.

Dozvoqeno je da se zbog obezbe|ivawa potrebne {irineulice regulaciona linija u detaqnijim urbanisti~kimplanovima planira tako da preseca parcele i zgrade kojese nalaze uz ulicu. U tom slu~aju }e parcele i postoje}ezgrade, u celosti ili delimi~no, biti otkupqene radisprovo|ewa radova na pro{irivawu ulice.

U slu~ajevima kada se iz objektivnih razloga (cena,kvalitetan gra|evinski fond i sl.) ne moè obezbeditipuna uli~na {irina, mogu}e je da se kroz detaqnije pla-nove obezbedi samo {irina kolovoza, a da se pe{a~ke sta-ze i trotoari smeste pod kolonade u prizemqima zgrada uzulicu.

U spontano nastalim naseqima, selima i u posebnimslu~ajevima socijalnog stanovawa koje se poboq{ava, mo-gu}e je, uz odgovaraju}e analize, zadràti postoje}e uli~neprofile.

Profil ulice, pored saobra}ajne funkcije, ima i zada-tak obezbe|ivawa prostora za prolazak komunalnih insta-lacija. U postoje}im ulicama zadràva se postoje}i raspo-red instalacija i po potrebi dopuwava i uskla|uje sa no-vim. U novim ulicama, ili u ulicama koje se rekonstrui{u,postoje posebna pravila za vo|ewe instalacija.

Nadzemni i podzemni delovi okolnih zgrada i delovidrugih objekata koji su povezani sa konstrukcijama saobra-}ajnica i komunalnih postrojewa (podzemni pe{a~ki pro-lazi, podzemne garaè, tuneli za instalacije, tuneli za sa-obra}aj i sl.) mogu da se nalaze u {irini ulice izme|u re-gulacionih linija, a u skladu sa tehni~kim propisima idetaqnijim urbanisti~kim planovima.

Prilikom planirawa novih ili rekonstrukcije posto-je}ih ulica, treba teìti, gde god je to mogu}e, da se obez-bedi dvostrano uli~no zelenilo (drvoredi, ìve ograde,travwaci i sl). Najmawa {irina za uli~no zelenilo jeste2 m (1,5 m). Ukoliko to nije mogu}e, obezbediti dvostranozelenilo. Prihvatqivo je i jednostrano ili ~ak i punktal-no ozelewavawe.

Prilikom planirawa pro{irewa ulica potrebno je u{to ve}oj meri sa~uvati postoje}e kvalitetno drve}e. Uslu~ajevima stambenih ulica koje nisu duè od 150 m do-zvoqeno je da se sa~uvano drve}e nalazi na minimum 0,40 mod ivice kolovoza u trotoaru.


Biciklisti~ke trase (trake i staze) mogu se voditi za-jedno sa motornim saobra}ajem u ulicama nièg ranga odautoputa, zajedno sa pe{acima i izdvojeno od ostalih vido-va saobra}aja. Ukoliko je obim motornog i pe{a~kog sao-bra}aja takav da moè ugroziti bezbednost odvijawa sao-bra}aja treba biciklisti~ki saobra}aj izdvojiti u poseb-ne staze. Osnovni principi za provla~ewe biciklisti~-kih koridora su: koristiti mirne (stambene) ulice, izbe-gavati ulice sa nepovoqnim nagibima, trase polagati krozozelewene prostore, trasama povezivati zone stanovawa,rekreacije i centralnih aktivnosti i u zonama atrakcijeplanirati prostore za parkirawe bicikla. Minimalna{irina jednosmerne biciklisti~ke staze je 1 m (1,25 m), advosmerne 2 m (2,5 m).

Pe{a~ke povr{ine (staze i trotoari) su sastavnielemenat popre~nog profila svih gradskih saobra}ajni-ca. One se obavezno fizi~ki izdvajaju u posebne povr{i-ne, za{ti}ene od ostalih vidova motornog saobra}aja,izuzev kod integrisanih ulica. [irina trotoara zavisiod namene i atraktivnosti okolnog prostora i intenzi-teta pe{a~kih tokova. Minimalna {irina trotoara zakretawe pe{aka iznosi 0,8 m (1 m), a za kretawa i inva-lida sa pomagalima je 1,5 m. Za mimoilaèwe pe{akaminimalna {irina iznosi 1,5 m a invalida sa pomaga-lima 1,8 m.

11.2.4.2. Parkirawe i garaìrawe

Parkirawe / garaìrawe ovim GP planirano je da bu-de realizovano na skupnim parkinzima / garaàma na obo-du ili u unutra{wosti blokova, na pojedina~nim indivi-dualnim parkinzima / garaàma u zgradama ili u dvori-{tima i u uli~nim profilima onih saobra}ajnica koje sufunkcionalno nièg ranga i u kojima je mogu}e, ne reme-te}i motorni i pe{a~ki saobra}aj, organizovati uli~noparkirawe.

Potrebni kapaciteti za parkirawe i garaìrawe utvr-|uju se na osnovu planiranog stepena motorizacije, plani-rane raspodele na sredstva prevoza, vrste i veli~ine sadr-àja, postoje}ih normativa i u zavisnosti od dela gradsketeritorije. Problem parkirawa treba istraìvati i te-ìti formirawu normativa i pravila primerenih beo-gradskim potrebama.

U izradi detaqnijih urbanisti~kih planova kapacite-te za parkirawe i garaìrawe utvrditi i planirati pre-ma uslovima datim u „Osnovnim namenama obuhva}enogprostora".

Prilikom nove izgradwe zajedni~ko pravilo za sve zo-ne grada je da se sve potrebe za parkirawem / garaìrawemzadovoqe na parceli na kojoj se gradwa vr{i. Izuzetno, do-zvoqeno je da se potrebe za parkirawem zadovoqe i na ne-koj drugoj parceli, ukoliko se izgradwa parkinga / garaèna toj parceli izvodi uporedo sa gradwom mati~ne zgradeu istom ili susednom bloku.

Ostala pravila za parkirawe / garaìrawe su slede}a:

– Ovim GP se planira da se deo potreba za parkira-wem re{ava izgradwom garaà kao samostalnih objekatana regulaciji bloka, kapaciteta koji se utvr|uje detaqni-jom razradom. Garaè mogu biti kombinovane sa drugomodgovaraju}om namenom. Treba teìti da se za ovu svrhuzauzme {to mawi broj parcela. Idealno je da se zauzmejedna parcela.

– U unutra{wem delu kompaktnog bloka tako|e je mogu-}e, ako to prostorni i tehni~ki uslovi dozvoqavaju, for-mirawe parkinga ili podzemne garaè u funkciji kori-snika bloka, a krovna povr{ina podzemne garaè se par-terno ure}uje kao zelena povr{ina.

– Javne garaè mogu da se organizuju ispod javnih povr-{ina: trgova, otvorenih pijaca, uli~nih raskr{}a, cvetwa-ka na ozelewenim povr{inama i sl.

– Parkirawe u regulaciji stambenih ulica organizujese na parking povr{inama u ni{i du` ulice u regulacio-noj {irini ulice vode}i ra~una o uslovima kretawa pe{a-ka, proto~nosti motornog saobra}aja i bezbednosti svihu~esnika u saobra}aju.

Podzemne etaè planirane za garaìrawe ne ra~unajuse u BGRP na parceli ili u bloku.

11.3. Pravila gra|ewa za javne prostore

Javni urbani prostor u smislu ovog pravilnika je sva-ki otvoren prostor u gradu koji je namewen op{tem kori-{}ewu i dostupan svim gra|anima za kretawe i kori{}e-we u ciqu obavqawa razli~itih aktivnosti vezanih za tajprostor, za sadràje u okolnim gradskim blokovima i zagrad u celini.

Granice javnog urbanog prostora ~ine, po pravilu, deo-nice regulacionih linija okolnih blokova.

Ambijentalni sklop javnog urbanog prostora ~ine otvo-rene povr{ine samog javnog prostora i elementi fizi~kestrukture okolnih blokova koji su neposredno saglediviiz javnog prostora i koji su obuhva}eni prvim redom par-cela uz wegove granice. Planirane intervencije morajutretirati sve elemente ambijentalnog sklopa javnog urba-nog prostora jedinstveno i celovito.

Koncentrisani javni urbani prostori (trgovi, parko-vi, skverovi, otvorene pijace, uli~na raskr{}a) predsta-vqaju ~vori{ta urbanog identiteta oko kojih se koncen-tri{u razli~iti objekti i aktivnosti.

Linearni javni urbani prostori predstavqaju i speci-fi~ne ulice razli~itog saobra}ajnog ranga, {etali{ta ikejovi koji predstavqaju ose urbanog identiteta, du` kojihse koncentri{u razli~iti sadràji, na koje se oslawajudrugi otvoreni prostori i koje povezuju razli~ite zna~aj-ne ta~ke karakteristi~ne za identitet pojedinih delovagradskog tkiva.

11.3.1. Pravila gra|ewa za javne urbane prostore u tradicionalnom tkivu

Podru~je starog Beograda i Starog jezgra Zemuna. Neo-phodno je da se na svim delovima ovog podru~ja i u svim fa-


zama rada ostvari konstruktivna saradwa slu`be urbani-sti~kog planirawa, slu`be za{tite spomenika kulture idrugih relevantnih faktora u skladu sa definisanim ste-penom za{tite i predvi|enim karakterom odgovaraju}ihintervencija.

Postoje}i javni prostori (trgovi, parkovi, skverovi,pijace, raskr{}a, kao i {etali{ta na kejovima i zna~aj-ni uli~ni potezi) zadràvaju se u svojim postoje}im gra-nicama i sa postoje}im osnovnim namenama, osim u slu-~aju kada se detaqnijom urbanisti~kom razradom grani-ce i namene mewaju u kontekstu od op{teg zna~aja bit-nim za daqi razvoj i ambijentalnu vrednost dela gradakome pripadaju ili grada u celini. Povr{ina javnihprostora planskim intervencijama treba da se uve}ava, ane smawuje.

Sve intervencije u postoje}im javnim urbanim pro-storima i u wihovom neposrednom okruèwu treba da bu-du uslovqene rezultatima prethodno izvr{enih istraì-vawa u pogledu identifikovawa vrednosti parternih re-{ewa, zelenila, vizura, objekata u okolini ili u sklopujavnih prostora, skulptorskih i drugih elemenata ure|e-wa, koje treba sa~uvati i reafirmisati, kao i identifi-kovawa elemenata koji naru{avaju integritet, identiteti vrednosti prostora i koje treba ukloniti ili modifi-kovati.

Specifi~ne mere za preure|ewe javnih urbanih prosto-ra i wihovog neposrednog okruèwa treba da se ustanovena osnovu rezultata ovih istraìvawa u smislu za{tite irehabilitacije pojedinih vrednih elemenata ili ~itavihsklopova zate~enog graditeqskog nasle|a, dogradwe nedo-staju}ih ili osloba|awa od neadekvatnih ili suvi{nihelemenata, a u ciqu formirawa urbanog ambijenta koji od-govara karakteru i zna~aju konkretnog javnog prostora iwegovoj ulozi u sklopu neposredne i {ire okoline. Inter-vencije koje se zbog op{tih gradskih potreba moraju vr{i-ti u okvirima javnih urbanih prostora ili wihovog okru-èwa – ambijentalnog sklopa – moraju biti izvedene takoda ne ugroze wihov kulturno-istorijski i likovni identi-tet i vrednosti.

Istraìvawa i specifi~ne mere za pojedine javne ur-bane prostore vr{e se u okviru nezavisne studije, konkur-sa ili odgovaraju}eg detaqnijeg urbanisti~kog plana ipredstavqaju uslov za daqu realizaciju.

Detaqniji planski dokument za podru~je ambijentalnogsklopa jednog javnog urbanog prostora u tradicionalnoformiranom urbanom tkivu treba da obuhvati sam javni ur-bani prostor i relevantne delove wegove neposredne oko-line – u op{tem slu~aju parcele u kontaktnoj zoni okolnihblokova. Usvojeni planski dokument za ovako definisanopodru~je treba da predstavqa ste~enu obavezu za izradu re-gulacionih planova i drugih planskih akata za blokove ~i-je delove zahvata.

Ukoliko se predvi|a planska razrada delova grad-skog tkiva koji tangiraju javni urbani prostor za kojinije prethodno sa~iwen odgovaraju}i planski dokument,neophodno je da se podru~je takvog nameravanog planapro{iri na ambijentalni sklop toga javnog prostoraukoliko je u pitawu ~vori{te, odnosno na logi~no iz-dvojenu deonicu ukoliko je u pitawu linearni javniprostor.

11.3.2. Pravila gra|ewa za javne urbane prostore u postoje}em novoizgra|enom tkivu

Podru~je Novog Beograda. Potrebno je da se putem de-taqnijih urbanisti~kih planova sa planovima parcelaci-je, ili putem prethodno sprovedenog konkursa za pojedineblokove, izvr{i restrukturirawe wihovog unutra{wegprostora, ~ime bi se postigla wegova diferencijacija nanamenski ograni~ene prostore uz postoje}e i eventualnonovoplanirane sadràje i na javni urbani prostor u komebi na{li odgovaraju}e mesto elementi lokalnih ulica, tr-gova, skverova i parkova.

Sve intervencije u Novom Beogradu i drugim postoje-}im novim naseqima koja su planirana u tipu otvorenogbloka treba da budu u skladu sa dominantnim tipom izgrad-we otvorenih blokova, pri ~emu je potrebno delikatnoformirati i uspostaviti kontinuitet javnih prostoraivi~nom izgradwom du` logi~nih uli~nih poteza tipomslobodnostoje}eg objekta.

Formirawe zatvorenih blokova i odgovaraju}ih javnihprostora u navedenoj tipologiji iskqu~uje se. Kompaktnezelene povr{ine unutar blokova su posebno bogatstvo iobele`je tipologije izgradwe ove zone, pa se iskqu~ujeusitwavawe i izgradwa u okviru wih.

11.3.3. Pravila gra|ewa za javne urbane prostore na novoplaniranim lokacijama

Pri planirawu novih urbanih celina u nekom od pla-niranih tipova gradskog tkiva obavezno je, pored stan-dardnih linearnih javnih prostora – ulica, planirati ikoncentrisane javne prostore kao nova ~vori{ta urbanogidentiteta tog dela grada.

Ukupno u~e{}e javnih prostora za nova naseqa ne mo-è biti mawe od 40% planirane teritorije, a mogu}e jei ve}e u~e{}e. Za zna~ajne i elitne prostore to je i oba-vezno.

Javni prostori treba da budu odgovaraju}eg oblika ikaraktera u odnosu na tip bloka u kome se nalaze, a pro-porcije uskla|ene sa preovla|uju}om visinom kontaktnihblokova. Sve odrednice ovog pravilnika koje se odnosena istraìvawe odnosa mikroambijenta zna~ajnijih jav-nih prostra i makroambijenta grada ili dela grada (naprimer vizure, odnos sa drugim javnim prostorima, domi-nantama u prostoru) za intervencije na postoje}im jav-nim prostorima treba sprovesti i pri definisawu no-vih javnih prostora.

11.4. Pravila gra|ewa za blokove

11.4.1. Definicija bloka

Na teritoriji GP postoje gradski blokovi i predeoniblokovi, koji se razlikuju po poloàju, nameni, veli~inii granicama.

Gradski blok se nalazi u okviru izgra|enog tkiva cen-tralne zone, sredwe zone, spoqne zone i rubne zone. To jepovr{ina ome|ena:

– saobra}ajnim objektima (putevima, ulicama, kolsko-pe{a~kim stazama, èlezni~kim prugama, vodenim povr{i-nama),

– i/ili prirodnim i ve{ta~kim preprekama (ve}i nasi-pi, useci, obalo-utvrde, kose, odseci, duboke jaruge...),

– i/ili granicama ve}ih namena javnih i komunalnihsadràja,

– i/ili drugom namenom,– i/ili granicama op{tine,– i/ili granicama statisti~kog kruga.


Predeoni blok se nalazi u otvorenom predelu sredwezone, spoqne zone i rubne zone. To je povr{ina ome|ena:

– prirodnim linijiskim strukturama (ivice drugogpredeonog elementa, potoci, kanali i ostale vodene povr-{ine...),

– saobra}ajnim objektima (putevima, seoskim putevima,poqskim putevima, kolsko-pe{a~kim stazama, èlezni~-kim prugama),

– i/ili ve{ta~kim preprekama (ve}i nasipi, useci, oba-loutvrde, kose, odseci, duboke jaruge,{ikare...),

– i/ili granicama drugih namena (javnih i komunalnihsadràja, stambenih blokova...),

– i/ili granicama op{tine i/ili granicama statisti~-kog kruga.

Predeoni blok, samo izuzetno, zauzima povr{inu unu-tar regulacionih linija.

11.4.2. Pravila za regulaciju bloka

Regulacija bloka, odnosno wegova veli~ina i oblik,defini{u se odre|ivawem regulacionih linija u detaqni-joj planskoj razradi.

Horizontalna regulaciona linija bloka je granica iz-me|u javne povr{ine i komunikacije gradskog zna~aja (uli-ce, trgovi, pristupi) i korisni~ke povr{ine bloka. Javnepovr{ine unutar bloka (pristupne saobra}ajnice, parkin-zi, zelenilo, de~ja igrali{ta) lokalnog zna~aja imaju svo-ju parcelu i nalaze se unutar regulacionih linija bloka.

Javne povr{ine (parka, skvera, trga i druge ve}e javnepovr{ine), ograni~ene komunikacijama gradskog zna~aja,tako|e su definisane kao blok.

Vertikalna regulacija bloka naj~e{}e nije jedinstvenanego samo preovla|uju}a i definisana je:

– {irinom ulice,

– uslovima za ure|ewe kontaktne javne povr{ine i

– makrouslovima ambijenta.

Visina novog objekta uslovqena je preovla|uju}om visi-nom objekata u bloku i objekata u naspramnom bloku.

U blokovima gde su visine objekata ujedna~ene, eks-tremno niski pojedina~ni objekti prilikom nadgradweili zamene novim mogu se usaglasiti sa preovla|uju}omvisinom objekata u bloku, bez obzira na urbanisti~keparametre bloka, koji, u tom slu~aju, mogu biti i preko-ra~eni. Potpuno usagla{avawe visina u bloku, premaodgovaraju}em gabaritu obodnih ulica, nije obavezuju}e,osim ako detaqnijom urbanisti~kom razradom nije dru-ga~ije predvi|eno.

Povr{ina bloka je povr{ina unutar regulacionihlinija bloka, odnosno zbir povr{ina svih pripadaju}ihparcela unutar granica bloka. Povr{inom bloka sesmatra ona povr{ina koju utvrdi plan detaqnije razra-de, odnosno povr{ina unutar postoje}ih regulacionihlinija bloka.

11.4.3. Pravila za transformaciju bloka

Mogu}nosti transformacije tipova stambenih blokovau drugi tip definisani su u delu Namena prostora – Sta-novawe i stambeno tkivo.

11.5. Pravila gra|ewa za parcele

11.5.1. Definicija parcele

Parcela je najmawa povr{ina na kojoj se moè graditiukoliko je u gra|evinskom podru~ju. Parcela je definisa-na pristupom na javnu povr{inu, granicama prema sused-nim parcelama i prelomnim ta~kama koje su odre|ene geo-detskim elementima.


Detaqnija regulaciona razrada prostora prihvata gra-nice postoje}ih parcela, osim u slu~aju kada parcela nijeuslovna za planiranu izgradwu i kada se promena granicaparcele vr{i u korist javne povr{ine ili javne namene.

11.5.2. Mogu}e transformacije parcela – preparcelacija

Uslovi za mogu}e transformacije parcela bliè se de-fini{u detaqnijom razradom u okviru pravila za promenugranica parcela datih ovim GP.

Postoje}e parcele ~iji je front prema saobra}ajnicimawi od 6 m, parcele nepravilnog oblika, kao i parcelepovr{ine mawe od 150 m², nisu parcele na kojima je mogu-}a izgradwa.

Do detaqnijeg planskog odre|ewa statusa ovih parcelana wima je mogu}a samo revitalizacija ili sanacija posto-je}ih objekata ili privremeno pro{irewe objekata zbogpoboq{awa uslova stanovawa. Za ovakve parcele, ukolikoje to mogu}e, treba primeniti postupak ukrupwavawa sa su-sednim parcelama radi pove}awa kapaciteta u pogledu iz-gra|ene povr{ine ili spratnosti zgrade.

Promena granica postoje}e parcele i formirawe no-vih vr{i se na osnovu op{tih pravila za parcele i naosnovu posebnih pravila za odre|enu namenu i tip bloka,definisanih ovim pravilima gra|ewa. Novoformiraneparcele treba da imaju geometrijsku formu {to bliù pra-vougaoniku ili drugom obliku koji je prilago|en terenu,planiranoj nameni i tipu izgradwe.

Podela postoje}e parcele na dve ili vi{e mawih par-cela vr{i se pod slede}im uslovima:

– podela se vr{i u okviru granica parcele,– pristup na javnu povr{inu novoformiranih parcela

moè se obezbediti i sa sukorisni~kih povr{ina,

– podelom se ne mogu formirati parcele koje su substan-dardne u pogledu veli~ine i na~ina gradwe u odnosu na ne-posredno okruèwe, odnosno planirani tip izgradwe.

Spajawe dve ili vi{e postoje}ih parcela radi formi-rawa jedne parcele vr{i se pod slede}im uslovima:

– spajawe se vr{i u okviru granica celih parcela, agranica novoformirane parcele obuhvata sve parcele kojese spajaju;

– spajawem parcela vaè}a pravila izgradwe za plani-ranu namenu i tip bloka se ne mogu mewati, a kapacitet seodre|uje prema novoj povr{ini. Zbog boqe organizacije iiskori{}enosti prostora on moè biti ve}i od zbira po-jedina~nih kapaciteta spojenih parcela;

– spajawem se formira parcela na kojoj tip izgradwe,bez obzira na veli~inu parcele, treba da bude u skladu saneposrednim okruèwem, a u za{ti}enim podru~jima uskladu sa uslovima za{tite.

Preparcelacijom dve ili vi{e postoje}ih parcela mo-gu se formirati dve ili vi{e novih parcela po pravili-ma za spajawe parcela i podelu parcela.

Preparcelacija nije dozvoqena na parcelama koje supredvi|ene za podizawe objekata javne namene, kao i naparcelama na kojima se ve} nalaze javni objekti, spomeni-ci kulture i legati ili drugi objekti od javnog interesa,osim u slu~aju kada se predmetni prostor uve}ava.

Preparcelacija u postoje}im otvorenim blokovima no-vih naseqa i nekim otvorenim, kompaktnim i me{ovitimblokovima centralne i sredwe zone, gde nije izvr{ena od-govaraju}a parcelacija, predvi|ena je na slede}i na~in:


– preparcelcija je mogu}a ukoliko su najpre definisa-ne parcele za javnu namenu;

– parcela mora obuhvatati, osim objekta, potreban par-king prostor i pripadaju}e zelenilo;

– ukoliko u otvorenim blokovima, a za ostale premapravilima, nije mogu}e odrediti parcelu za svaki objekat,mogu}e je definisati zajedni~ku parcelu za nekoliko obje-kata po istim kriterijumima;

– pripadaju}e zelenilo odre|uje se po normativu 12–15m² / stanovniku;

– ukoliko su parkirali{ta odvojena od objekata, onamogu biti na posebnoj parceli javne namene, ili na zajed-ni~koj parceli koju koristi vi{e objekata.

11.5.3. Regulacija parcele za novu izgradwu

Urbanisti~ka pravila za regulaciju parcele za novu iz-gradwu, u novoplaniranim blokovima, defini{u se naosnovu detaqnije urbanisti~ke razrade, pri ~emu ne trebaprimewivati minimalne vrednosti regulacije parcele.

Regulacija parcele za izgradwu zna~i definisawe gra-|evinskih linija na parceli u odnosu na:

– regulaciju bloka,– bo~ne susedne parcele i– unutra{wu susednu parcelu.Sve gra|evinske linije u granicama parcele moraju bi-

ti postavqene tako da:– ne predstavqaju smetwu funkcionisawu objekta na

parceli,– ne predstavqaju smetwu pri postavqawu mreè in-

frastrukture,– ne smeju da ugroze funkcionisawe i stati~ku stabil-

nost postoje}ih objekata na susednim parcelama.Planirani poloàj zgrade na parceli se defini{e

gra|evinskom linijom.Gra|evinska linija je horizontalna projekcija gra|e-

vinskih ravni u okviru kojih se gradi objekat ispod i iz-nad tla.

Gra|evinska linija podzemnih etaà ili objekata je ho-rizontalna projekcija gra|evinskih ravni u okviru kojihse grade podzemne etaè, odnosno objekat.

Gra|evinska linija prizemqa se defini{e posebno,ukoliko se ne poklapa sa gra|evinskom linijom.

Gra|evinska linija je obavezuju}a kada se zgrada mora po-staviti na wu – na primer u slu~ajevima kada se poklapa saregulacionom linijom, kada je potrebno zadràti defini-sano rastojawe do regulacione linije (kod objekata sa pred-ba{tom), kod nekih tipova individualnog stanovawa itd.

U ostalim slu~ajevima gra|evinska linija daje maksi-malnu granicu gradwe, u koju se upisuje osnova objekta.Osnova objekta moè biti mawa od maksimalne granicegradwe. Maksimalna granica gradwe odre|uje odnos sa su-sednim objektima, u skladu sa op{tim i pojedina~nim pra-vilima ovog pravilnika za razli~ite tipove blokova.

Vrsta, poloàj i stepen obaveznosti planiranih gra|e-vinskih linija defini{e se planom detaqnije razrade.

11.5.4. Odnos gra|evinske linije prema regulacionoj liniji bloka

Odnos gra|evinske linije (GL) prema regulacionoj li-niji bloka (u daqem tekstu regulacije bloka – RL) odre|u-je se rastojawem od regulacione linije bloka.

Odstojawe gra|evinske linije od regulacije bloka is-kazuje se numeri~ki.

Gra|evinska linija moè da bude na odgovaraju}oj regu-lacionoj liniji bloka, ili da bude povu~ena od regulaci-one linije ka unutra{wosti bloka (parcele).

Za svaki tip bloka dato je u posebnim pravilima mogu-}e rastojawe gra|evinske linije planiranih objekata odregulacione linije bloka.

Kod postoje}ih blokova, gra|evinska linija prema regu-laciji koja je definisana postoje}im objektima koji se za-dràvaju, obavezuju}a je za poloàj gra|evinske linije pla-niranih objekata. Svaka promena poloàja GL u odnosu naRL mora se definisati detaqnijom urbanisti~kom razra-dom. Ostale gra|evinske linije na parceli definisane suposebnim pravilima.

Povla~ewe gra|evinske linije novog objekta od osnov-ne regulacije, u postoje}em bloku u kome se gra|evinska iregulaciona linija poklapaju, moè se planirati na jednoj


ili vi{e parcela i ne moè biti na frontu mawem od 30 m.Kod kompaktnih i me{ovitih blokova u neprekinutomnizu obavezno je povla~ewe uraditi sa veznim elementomprema susednim objektima koji se nalaze na regulaciji.

Gra|evinska linija za nadzemne, podzemne objekte idelove objekta koji su u sistemu funkcionisawa saobra-}aja (podzemni pe{a~ki prolazi, podzemne garaè) ikomunalnih postrojewa defini{e se u pojasu regulaci-je javnih povr{ina.

Gra|evinska linija nadzemnih, podzemnih objekata idelova objekta koji nisu u sistemu funkcionisawa saobra-}aja i komunalnih postrojewa ne mogu iza}i iz okvira re-gulacione linije bloka, osim delova objekta definisanihPravilima.

11.5.5. Odnos gra|evinske linije prema susednim bo~nim parcelama

Gra|evinske linije prema susednim parcelama defini-{u koncept izgradwe u bloku.

U odnosu na susedne parcele, objekti mogu biti posta-vqeni:

– u neprekinutom nizu,– u prekinutom nizu, i– kao slobodnostoje}i.

Neprekinuti nizU neprekinutom nizu objekat na parceli dodiruje obe

bo~ne linije gra|evinske parcele, a rastojawe izme|u dvasusedna objekta postavqena u neprekinutom nizu je 0 m usistemu dvojno uzidanih objekata.

Na mestu kontakta novog i postoje}eg objekta gra|evin-ska linija treba da bude kontinualna u {irini veznog ele-menta na uli~noj fasadi ili neophodnih rastojawa (odgranice parcele i od susednih objekata) za dvori{ni deoobjekta.

Regulacione linije za nove objekte u postoje}im blo-kovima defini{u se prema pravilu za neprekinuti niz.

U ciqu provetravawa bloka i boqih ekolo{kih uslovamogu se primeniti i pravila za prekinuti niz.

Sva pravila za neprekinuti niz vaè i za atrijumske ipoluatrijumske objekte.

Prekinuti niz

Kada se u nizu (bloku), osim dvojno uzidanih, javqaju ijednostruko uzidani objekti, dobija se prekinuti niz. Ra-stojawa novog objekta od bo~ne granice parcele, odnosnood objekta na susednoj parceli, definisana su u pravilimaza odgovaraju}i tip bloka.

U slu~aju nove izgradwe na obe susedne parcele preki-nutog niza, minimalno rastojawe gra|evinske linije odbo~ne, zajedni~ke granice parcele je 1/5 visine planira-nog objekta, ali ne mawe od 3 m, kada je dozvoqeno na bo~-nim fasadama otvarawe samo otvora pomo}nih prostorija.Ukoliko zbog postoje}eg stawa nije mogu}e realizovatiudaqenost od 3 m, mogu}e je smawiti minimalno rastojawebo~nih fasada na 2,5 m.

U slu~aju da je na mestu prekinutog niza postavqen po-stoje}i objekat, rastojawe bo~ne gra|evinske linije novogobjekta se odre|uje od gra|evinske linije postoje}eg objek-ta i iznosi najmawe 1/3 visine vi{eg objekta, ali ne maweod 4 m pri, ~emu je rastojawe gra|evinske linije novogobjekta od bo~ne, zajedni~ke granice parcele, minimum 2,5 m.


Ukoliko je rastojawe objekta od susednog objekta do1/3 visine vi{eg objekta, dozvoqeno je na bo~nim fasa-dama objekata otvarawe prozora samo pomo}nih prosto-rija. Ukoliko je rastojawe objekta od susednog objektave}e od 1/3 visine vi{eg objekta, dozvoqeno je otvaraweprozora stambenih prostorija na bo~nim fasadama obje-kata.

Slobodnostoje}i objekti

Slobodnostoje}i objekti su oni ~ije bo~ne gra|evinskelinije i gra|evinske linije prema zadwoj liniji parcelene dodiruju odgovaraju}e linije gra|evinske parcele.

Minimalno rastojawe slobodnostoje}eg objekata defi-ni{e se u odnosu na susedni objekat i iznosi minimum 2/3visine vi{eg objekta. Udaqenost se moè smawiti na 1/3visine vi{eg objekta ako objekti na bo~nim fasadama ne-maju prozorske otvore stambenih prostorija, poslovnihprostorija i ateqea.

Rastojawe objekta od bo~nih i zadwe granice parcele,sem granica parcele koje se poklapaju sa regulacionom li-nijom, ne moè biti mawe od 2,5 m.

Za visoke objekte tipa poslovnih kula me|usobna odsto-jawa i odstojawa od postoje}ih objekata defini{u se de-taqnijom regulacionom razradom.

11.5.6. Odnos gra|evinske linije prema zadwoj liniji parcele

Rastojawe gra|evinske linije planiranog objekta pre-ma zadwoj liniji parcele iznosi 0,5 do 1,5 visine objekta,sem za atrijumske i poluatrijumske objekte, kada minimal-no rastojawe moè biti i nula.

U slu~aju da su stambene prostorije orijentisane ka zad-woj liniji parcele, ne mogu se primewivati minimalna ra-stojawa.

Treba izbegavati atrijumske i poluatrijumske objekte ukompaktnom bloku spratnosti ve}e od P+2, a u slu~aju ve-}ih visina planirati mawu visinu dvori{nih traktova uodnosu na visinu uli~nog dela objekta.

Svi postoje}i objekti zadràvaju postoje}u gra|evinskuliniju prema zadwoj liniji parcele, do zamene objekta no-vim. Sve nove intervencije na postoje}im objektima mora-ju da se usklade sa ovim pravilima.

11.5.7. Odnos delova objekta prema gra|evinskoj liniji

Prema definiciji gra|evinske linije u ovom pravil-niku, sve podzemne i nadzemne etaè objekta nalaze se unu-tar vertikalnih ravni definisanih gra|evinskim linija-ma. Odstupawa delova objekata od ovog pravila definisa-na su na slede}i na~in:


Ukoliko je razli~ita od gra|evinske linije ostalihetaà objekta, gra|evinska linija prizemqa i podzemnihdelova objekata defini{e se posebno, rastojawem u odno-su na gra|evinsku liniju.

Podzemna gra|evinska linija ne sme da prelazi grani-ce parcele.

U delovima centralne zone sa kompaktnim blokovimapodzemna gra|evinska linija se moè poklapati sa grani-cama parcele, ali je poèqno da povr{ina podzemnih eta-à ne bude ve}a od 85–90 % povr{ine parcele, odnosno daminimum 10–15% povr{ine parcele budu nezastrte. U svimostalim delovima grada i za sve namene, potrebno je obez-bediti Pravilima predvi|en procenat nezastrtih povr{ina.

Ispadi na objektima (erkeri, doksati, balkoni, ulaznenadstre{nice bez stubova, nadstre{nice i sl.) ~ija se gra-|evinska linija poklapa sa regulacionom linijom moguprelaziti regulacionu liniju:

– maksimalno 0,6 m od gra|evinske linije ako je tro-toar mawi od 3,5 m i to maksimalno na 40% povr{ineuli~ne fasade i na minimalnoj visini od 4 m iznadtrotoara,

– maksimalno 1 m ako je trotoar ve}i od 3,5 m, a {iri-na ulice ve}a od 15 m i to na maksimalno 50% povr{ineuli~ne fasade i na minimalnoj visini od 4 m iznad tro-toara,

– linija oluka, odnosno krova, prema ulici ne sme pre-}i liniju venca.

Ve}i ispadi nadzemnih etaà u odnosu na gra|evinskuliniju od navedenih nisu dozvoqeni.

Nisu dozvoqeni ispusti van gra|evinske linije na de-lu objekta:

– prema unutra{wem dvori{tu,

– prema bo~nim granicama parcela, odnosno prema su-sednim objektima.

Ispadi na delovima objekata u kompaktnim blokovimaorijentisani prema ulici ne smeju ugroàvati privatnostsusednih objekata. Horizontalna projekcija linije ispadamoè biti najvi{e pod uglom od 45 stepeni od najbliègotvora na susednom objektu.

Izuzetno, ukoliko se gra|evinska poklapa sa regula-cionom linijom bloka, stepeni{ta za pristup rekon-struisanom prizemqu ili suterenskoj etaì postoje}egobjekta, kao i {ahtovi za snabdevawe i vezu trotoara sapodrumom novih objekata, mogu biti i van regulacionelinije bloka, do maksimalno 1 m ukoliko je {irina tro-toara minimalno 3,5 m.

Izlog trgovinske radwe moè biti prepu{ten u odno-su na gra|evinsku liniju maksimalno 30 cm, pod uslovom daje minimalna {irina trotoara 3 m.


Kod novih i u rekonstrukciji postoje}ih zgrada u blo-kovima sa koncentracijom centralnih aktivnosti, kada je{irina trotoara mawa od 3 m, preporu~uje se uvla~ewe iz-loga i formirawe kolonada ili arkada.

11.6. Pravila gra|ewa za zgrade

Pod zgradama se podrazumevaju izgra|eni delovi parce-le u funkciji osnovne namena i kompatibilnih namenaparcele.

11.6.1. Gabarit i osnova zgrade

Gabarit zgrade je geometrijsko telo maksimalnih di-menzija u okviru koga se mo`e upisati objekat. Osnovaobjekta je horizontalna projekcija gabarita objekta.

Gabarit zgrade je odre|en:– visinom zgrade u odnosu na {irinu ulice,– u odnosu na susedne parcele i objekte (regulacija par-

cele),– stepenom zauzetosti,– indeksom izgra|enosti– kapacitetom parcele za parkirawe za odre|enu na-

menu,– ambijentalnim i estetskim kriterijumima.Urbanisti~ka pravila za zgrade odnose se na izgra|ene

prostore GP koje zauzima stambeno tkivo sa centralnimfunkcijama u okviru tog tkiva, dok su posebni urbanisti~-ki uslovi za izgradwu objekata po namenama dati u odgova-raju}im posebnim pravilnicima.

Urbanisti~ka pravila se odnose na zgrade u bloku iugaone zgrade, dok se za zgrade koje predstavqaju akcenat uprostoru podrazumeva detaqnija planska provera i defi-nisawe posebnih uslova u skladu sa wihovim zna~ajem za{iri ambijent.

U delovima grada koji imaju neki od stepena urbani-sti~ke za{tite, ambijentalni kriterijumi su odlu~ju}iprilikom odre|ivawa gabarita novog objekta, odnosno ga-barita postoje}eg objekta koji se dogra|uje ili nadzi|uje.

11.6.2. Postoje}e i planirano kori{}ewe zgrade

Postoje}e i planirano kori{}ewe zgrade mora da buduu skladu sa osnovnom namenom, kompatibilnom namenom,transformisanom namenom koja je ovim GP ili detaqni-jom razradom definisana za odre|eni blok, odnosno odre-|enu parcelu.

11.6.3. Odnos zgrade i regulacije parcele za postoje}e i planirane objekte

Planirani objekti (zgrade) uvek se nalaze u granicamasvoje parcele. Nije dozvoqeno planirawe i izgradwa jednezgrade i wenih delova na vi{e parcela. Za postoje}e objek-te koji se nalaze na vi{e parcela, ukoliko se zadr`avaju,izvr{iti preparcelaciju.

Mogu}e je planirawe i izgradwa vi{e objekata (zgrada)na jednoj parceli:

– ukoliko su objekti (zgrade) funkcionalna celina ve-zana za zajedni~ko kori{}ewe jedne parcele,

– ukoliko je to predvi|eno posebnim pravilima za tajtip bloka ili

– ako je tako definisano odgovaraju}om detaqnijomrazradom.


Ako se planira vi{e objekata na parceli, ukupni kapa-citeti za izgradwu parcele se ne mogu prekora~iti i mo-raju se po{tovati svi drugi uslovi vezani za rastojawaobjekata od granica parcele, a me|usobna odstojawa objeka-ta ne mogu biti mawa nego {to je to kod objekata na odgo-varaju}im susednim parcelama.

Za individualno stanovawe u unutra{wosti parceledozvoqava se i izgradwa pomo}nih objekata (garaà, osta-va i sl.). Ukoliko je objekat sa predba{tom povu~en u od-nosu na regulacionu liniju, garaà moè biti u unutra-{wosti parcele, na istoj liniji sa objektom, ili na regu-lacionoj liniji. Ostali pomo}ni objekti ne mogu biti naregulacionoj liniji. Neophodna rastojawa koja vaè zastambeni objekat vaè i za pomo}ne objekte, osim ako je upostoje}em stawu druga~ije ili ako postoji saglasnost su-seda na takvu dispoziciju objekta.

Planirana izgradwa realizuje se unutar granica gra|e-wa definisanih gra|evinskim linijama na parceli.

Po pravilu, nije dozvoqena izgradwa stalnih obje-kata (zgrada) na parcelama javnih povr{ina, osim podposebnim uslovima koje defini{e detaqnija planskarazrada.

Postoje}i objekti (zgrade), ili delovi objekata (zgra-da) koji se nalaze na parcelama javnih povr{ina, korido-rima saobra}ajnica i infrastrukturnih vodova ili naparcelama javnih objekata, moraju se ukloniti.

Postoje}e gra|evinske linije izgra|enih objekata zadrà-vaju se ukoliko se regulacionim planom ne odredi druga~ije.Ukoliko postoje}i objekat ne ispuwava neke od uslove GP, ko-ji su vezani za neophodna rastojawa od granica parcela i odsusednih objekata, postoje}e gra|evinske linije se zadràvajuza postoje}i gabarit objekta i mawe izmene (pretvarawe ta-vanskog prostora u koristan bez promene gabarita). Ukolikose vr{i zamena objekta ili radikalna rekonstrukcija, objekatse mora graditi po svim uslovima GP za nove objekte.

11.6.4. Odre|ivawe visina zgrade za nove objekte i nadgra|ene postoje}e objekte

Pravila o visini zgrade koja se ovde navode vaè za iz-gradwu novih zgrada i za nadgradwu postoje}ih zgrada.

Visina objekta je sredwe rastojawe od podno`ja objekta naterenu do kote slemena (za objekte sa kosim krovom), odnosnodo kote venca ili ograde krova (za objekte sa ravnim krovom).U slu~aju da venac, ograda ili sleme nisu kontinuirani, vi-sina je koli~nik povr{ine vertikalne projekcije fasade i{irine fasadnog fronta.

Za objekte individualnog stanovawa visina objekta jesredwe rastojawe od podno`ja objekta na terenu do kote ven-ca. Ovi objekti mogu biti sa kosim i sa ravnim krovom kojiimaju povu~ene spratove. Ne ra~unaju se delovi koji se nalazeunutar krovne ravni ~iji nagib nije ve}i od 30 stepeni. Kadaje nagib ve}i od 30 stepeni, razlika visine u najvi{oj ta~kikrova, nastala zbog pove}awa nagiba krova, sabira se sa visi-nom merenom na vencu objekta.

Visina zgrade se odre|uje u odnosu na {irinu ulice.Visina zgrade je odre|ena i slede}im uslovima:

– veli~inom bloka i regulacijom parcela,– indeksom izgra|enosti i stepenom zauzetosti parcele,


– za{titom dominantnih vizura,– za{titom siluete gradske panorame,– uslovima i preporukama za za{ti}ene ambijente, jav-

ne prostore i uli~ne poteze.

U postoje}em tkivu maksimalna visina novih objekatana regulaciji, bez obzira na namenu, jednaka je 1,5 {iriniulice ukoliko nema drugih ograni~ewa, a u novoplanira-nim delovima grada visina novih objekata jednaka je jednoj{irini ulice.

Ako je gra|evinska linija povu~ena u odnosu na regula-cionu, objekti na povu~enoj gra|evinskoj liniji mogu bitivi{i za 1,5 {irine povla~ewa, ali ne vi{i od maksimal-ne visine za taj tip bloka.

Ukoliko su ispuweni pomenuti uslovi za odre|ivawevisine, a pre svega minimalna {irina ulice od 14,5 m zapostoje}e blokove, odnosno 22 m za novoplanirane, maksi-malna visina stambenih objekata je 22 m.

Ugaona zgrada moè da bude vi{a od susednih zgrada,ali ne vi{a od 28 m, sa povu~enim etaàma ukoliko to {i-rina ulica zahteva, pri ~emu stanovawe moè da bude sme-{teno iskqu~ivo do visine od 22 m. Iznad visine od 22 mmogu}e je planirawe nestambenih sadràja.

Visina objekata na regulaciji moè biti ve}a od 1,5{irine ulice pod uslovom da se etaè iznad dozvoqene po-vuku pod uglom od 57º.

Izgra|eni objekti ~ija visina prevazilazi maksimalnodozvoqene vrednosti po ovom GP, zadràvaju se sa postoje-}om visinom bez mogu}nosti pove}awa visine radi formi-rawa novog korisnog prostora.

U posebnim slu~ajevima, u ulicama koje ve} imaju for-miranu visinsku regulaciju, ili je ona vidno zapo~eta naglavnim deonicama tih ulica, visina novih zgrada mora da


se uskladi sa zate~enom regulacijom bez obzira na geo-metrijska pravila koja su prethodno navedena. Uskla|i-vawe visine postoje}ih i planiranih objekata moèbiti na vencu, povu~enom spratu, ili na visini sleme-na. Odstupawe od 1/5 spratne visine ra~una se za sklad-no povezivawe.

U slu~aju razli~itih visina susednih zgrada, odre|iva-we visine se radi sa onom visinom koja najboqe povezujerazli~ite visine postoje}ih susednih zgrada.

U posebnim slu~ajevima pri sanaciji spontano nastalihstambenih tkiva i regulacije prigradskih tkiva dozvoqeno jeda planirana visina zgrada odstupa od ovih pravila i da po-{tuje prete`no gra|evinsku praksu u predmetnoj zoni.

11.6.5. Odre|ivawe kote prizemqa

Kota prizemqa novoplaniranih objekata moè bitimaksimum 1,2 m vi{a od nulte kote.

Kota prizemqa novoplaniranih objekata na ravnom te-renu ne moè biti nià od nulte kote.

Kota prizemqa novoplaniranih objekata na strmomterenu sa nagibom od ulice (naniè), kada je nulta kotanià od nivelete javnog puta, moè biti maksimum 1,2 mnià od kote nivelete javnog puta.

Na strmom terenu sa nagibom, koji prati nagib sabra-}ajnice, kota prizemqa se odre|uje u ta~ki sa koje je ostva-ren prilaz objektu, a prema navedenim elementima.

Ako parcela na strmom terenu izlazi na dva mogu}apristupa (gorwi i dowi) kota prizemqa sa doweg ulaza nemoè biti vi{a od 2,4 m od kote pristupa sa terena, uko-liko se ispod prizemqa nalaze pomo}ne prostorije. Kadaje parcela velika, sa izrazitom denivelacijom u okviru do-zvoqenih parametara kori{}ewa, mogu}e je pove}ati brojetaà samo za jednu etaù vi{e od osnovne dozvoqenespratnosti tako {to }e se prizemqe preneti na dve etaè– visoko prizemqe i nisko prizemqe ali ne vi{e od toga.

Kod objekata u ~ijem prizemqu se planira nestambenanamena (poslovawe) kota ulaza moè biti maksimalno 0,2 mvi{a od nulte kote, pri ~emu se visinska razlika re{avadenivelacijom unutar objekta.

Kod izgra|enih objekata zadràvaju se postoje}e kote ulaza.

11.7. Pravila za izgradwu novih objekata i intervencijena postoje}im objektima

Radovi na postoje}em objektu, {to vaì i za izgradwunovih objekata:

– ne smeju ugroziti na~in kori{}ewa predmetnog i su-sednih objekata,

– ne smeju ugroziti stabilnost objekta na kome se izvo-de radovi, kao ni susednih objekata, sa aspekta geotehni~-kih, geolo{kih i seizmi~kih karakteristika tla i stati~-kih i konstruktivnih karakteristika objekta, u svemu pre-ma propisima za izgradwu objakata,

– ne smeju ugroziti ìvotnu sredinu, prirodna i kul-turna dobra.

Uslovi za sve intervencije na ugaonim objektima i objek-tima koji su reperi u prostoru moraju biti visokog standardau pogledu oblikovawa, volumena, sadràja i materijalizacije.

Odgovaraju}im intervencijama na novim i postoje}imobjektima treba obezbediti da se atmosferske padavineodvode sa zgrade i drugih nepropusnih povr{ina na sop-stvenu ili javnu parcelu, a ne na susedne parcele.

11.7.1. Pravila za izgradwu novih objekata

Izgradwa novih objekata podrazumeva podizawe zgradau novim naseqima, podizawe novih zgrada prilikom rekon-strukcije pojedinih delova grada, kao i podizawe novezgrade na mestu stare koja se ru{i.


Kod izgradwe novih objekata u novim naseqima prime-wuju se op{ta i posebna pravila (data u nameni povr{ina)koja daju optimalni standard za odre|enu namenu. Nisu do-zvoqena minimalna rastojawa, osim u slu~aju posebnih ka-tegorija substandardnog stanovawa.

Novi objekat se gradi prema uslovima regulacije parce-le definisanim ovim pravilima.

Objekat svojim najisturenijim delom na tlu ne sme dapre|e preko gra|evinske linije u javnu povr{inu. Mogu}eje da prizemqe zgrade bude povu~eno od regulacione lini-je ka unutra{wosti parcele. Ostali deo zgrade – spratovi,moraju biti najmawe sa jednom polovinom duìne osnoveprema javnoj povr{ini na samoj gra|evinskoj liniji.

Prelaèwe delova zgrade preko regulacione linije ujavnu povr{inu dozvoqava se u vidu erkera, balkona, terasa,nadstre{nica ili sl., prema uslovima ovih pravila, osimako u planu detaqnije razrade to nije izri~ito zabraweno.

Novi objekat se naslawa na kalkane susednih zgrada upunoj povr{ini kalkana i ne sme biti ve}i od gabarita po-stoje}eg kalkana kada se postoje}i kalkan detaqnijim pla-nom zadràva u postoje}em volumenu.

Ukoliko je susedna zgrada predvi|ena za zamenu, u lo-{em gra|evinskom stawu, ili svojim izgledom ne odgovaraplaniranoj strukturi, gabarit nove zgrade moè biti i ve-}i od suseda.

Ne dozvoqava se nova izgradwa unutar postoje}ih zajed-ni~kih ili pojedina~nih neizgra|enih unutra{wih dvori-{ta kompaktnih blokova stambene namene.

Na objektima u neprekinutom nizu bo~ni zidovi objekataprema susednim parcelama izvode se bez mogu}nosti otvara-wa prozorskih otvora, bez obzira na visinsku razliku.

Za potrebe ventilacije i osvetqavawa pomo}nih pro-storija u stanu (garderobe, sanitarni ~vorovi i sl.) ilizajedni~kog stepeni{ta u objektu dozvoqava se formirawesvetlarnika. Povr{ina svetlarnika odre|uje se tako dasvakom metru visine zgrade odgovara 0,5 m² svetlarnika,pri ~emu on ne moè biti mawi od 6,0m².


Ukoliko se svetlarnik uskladi sa poloàjem sve-tlarnika susednog objekta, ova povr{ina moè biti uma-wena za 1/4. Minimalna {irina svetlarnika je 2 m. Po-vr{ina svetlarnika ra~una se u neizgra|eni deo zgrade.Minimalna visina parapeta otvora u svetlarniku je 1,80m. Ne dozvoqava se otvarawe prozora ili ventilacionihkanala na svetlarnik susednog objekta. Mora se obezbe-diti pristup svetlarniku i odvodwavawe atmosferskihvoda. Nije dozvoqeno nadzi|ivawe i zatvarawe postoje-}ih svetlarnika.

Ako je stacionarni saobra}aj re{en na parceli, u pri-zemqu objekta obavezno planirati kolski prolaz minimal-ne {irine 3 m.

U slu~aju da je stacionarni saobra}aj na nivou blokare{en izgradwom garaè ili parking prostora u unutra-{wosti bloka, pristup se moè ostvariti kroz prizemqeobjekta, sa minimalnom {irinom prolaza od 5 m.

11.7.2. Pravila za intervencije na postoje}im objektima

Sve intervencije (radovi) na objektima moraju biti uskladu sa uslovima ovog pravilnika i merama za{tite uko-liko postoje za predmetni prostor.

Ukoliko objekat ne ispuwava neke od uslove GP veza-ne za neophodna rastojawa od granica parcela i od sused-nih objekata, postoje}e gra|evinske linije se zadràvajuza postoje}i gabarit objekta i mogu}e su mawe izmene bezpromene gabarita (kao {to je pretvarawe tavanskog pro-stora u koristan prostor). Ukoliko se vr{i zamena objek-ta ili radikalna rekonstrukcija, objekat se mora graditipo uslovima GP za nove objekte.

S obzirom na to da }e znatan deo daqeg razvoja Beogra-da biti vezan za rekonstrukciju i transformaciju postoje-}eg tkiva, GP daje posebne uslove za one intervencije kojese ti~u objekta u celini, kao i radova na fasadi, krovu,bo~nim zidovima i drugim spoqwim delovima i povr{ina-ma objekta:

– nadgradwa novih etaà/krova do visine suseda u skla-du sa ambijentom bloka ili ulice (ta~ka 11.7.2.1),

– nadgradwa novih etaà/krova preko visine suseda(ta~ka 11.7.2.2),

– dodavawe krova na zgradi sa ravnim krovom – bez pot-krovqa (ta~ka 11.7.2.3),

– dodavawe krova na zgradi sa ravnim krovom – sa pot-krovqem (ta~ka 11.7.2.4),

– promena geometrije krova radi dodavawa potkrovqa(11.7.2.5),

– energetska sanacija zgrade (ta~ka 11.7.2.6),– zatvarawa prizemqa koja imaju stubove (ta~ka 11.7.2.7),– zatvarawe kolonada (ta~ka 11.7.2.8),– pregra|ivawe pasaà javnih prolaza u unutra{wost

bloka (ta~ka 11.7.2.9),– otvarawe podruma (ta~ka 11.7.2.10),– dogradwa novog dela zgrade (ta~ka 11.7.2.11),– dogradwa vertikalnih komunikacija (stepeni{ta,

liftova) (ta~ka 11.7.2.12),– dogradwa na otvorenim terasama (ta~ka 11.7.2.13),– nadgradwa i dogradwa prostorija (ta~ka 11.7.2.14),– zatvarawe blokova, lo|a, terasa (ta~ka 11.7.2.15),– ru{ewe starog i izgradwa planiranog objekta (ta~ka

11.7.2.16).

11.7.2.1. Nadgradwa novih etaà / krova do visinesuseda u skladu sa ambijentom bloka ili ulice

Nadgradwa novih etaà postoje}ih objekata mogu}a je uokviru planiranih visina za odre|en tip bloka prema po-jedina~nim pravilima, pri ~emu se posebna pa`wa moraobratiti na visinski odnos sa susednim objektima.

Uskla|ivawe visine novih etaà defini{e se u odno-su na preovla|uju}u visinu objekata u istom frontu, ulicii bloku.

Nadgradwa podrazumeva obezbe|ewe odgovaraju}eg brojaparking mesta za nove kapacitete prema ovim pravilima.

Nadgradwa objekata je mogu}a samo na nivou celineobjekta, ne za delove.


11.7.2.2. Nadgradwa novih etaà / krova prekovisine suseda

U kompaktnim blokovima dozvoqena je nadgradwa no-vih etaà i preko visine suseda u ciqu akcentovawa objek-ta ili nekog wegovog dela. Ovo se posebno odnosi na uga-one objekte gde je poèqno da, u skladu sa beogradskom ar-hitekturom, postoje dominantni gra|evinski elementi fa-sade ili krova.

11.7.2.3. Dodavawe krova na zgradi sa ravnimkrovom – bez potkrovqa

Dodavawe krova na zgradi sa ravnim krovom bez potkro-vqa radi se u slu~aju lo{eg stawa ravnog krova, te je posta-vqawe kosog krova sa minimalnim potrebnim nagibom (do15%) optimalno re{ewe.

Novu krovnu konstrukciju treba postaviti povla~ewemiza venca ili zidane ograde ravnog krova. Ukoliko to ni-je mogu}e, moè se postaviti na venac zgrade, ali nije do-zvoqeno isturawe krova van ravni fasade, odnosno krov nesme da izlazi iz gabarita zgrade.

U kompaktnom bloku visina slemena nadzidanog delane sme pre}i maksimalnu visinu slemena vi{eg suseda ko-ji se planom zadràva.

11.7.2.4. Dodavawe krova na zgradi sa ravnimkrovom – sa potkrovqem

Nije dozvoqeno da se „ukrovqavawe" koristi kao ma-sovni metod za sanaciju ravnih krovova ili obezbe|iva-we novog korisnog prostora kada je sam objekt ili okru-èwe sa takvim arhitektonskim karakteristikama dapojava kosih i mansardnih krovova naru{ava karakterobjekta ili celine. U odre|enim slu~ajevima, kada je toneophodno, mogu}e je da se kroz regulacioni plan ovaintervencija defini{e kao prihvatqiva i realizuje upojedina~nim situacijama.

U smislu pro{irewa bruto povr{ine i pove}awabroja korisnih etaà objekta sa ravnim krovom u kom-paktnom ili otvorenom bloku mogu}e je jedino wegovonadzi|ivawe povu~enim spratom, po{to u skladu sa ar-hitekturom objekta i prema pravilniku o predmetnoj in-tervenciji, nadzi|ivawe objekta sa ravnim krovom pod-razumeva zadràvawe wegove osnovne volumetrije. Uslu~ajevima kada sam objekat ili okruèwe ima takvearhitektonske karakeristike da pojava kosih i mansard-nih krovova ne naru{ava karakter objekta ili celine,mogu}e je primeniti i dodavawe krova sa korisnim pot-krovqem.

11 .7 .2 .5 . Nadzi|ivawe i izmena geometrije postoje}eg krova radi formirawa potkrovqa

Nadzi|ivawe postoje}ih objekata mogu}e je u okviruplaniranih visina za odre|en tip bloka prema pojedina~-nim pravilima.

Nadzi|ivawe potkrovqa je intervencija unutar povr-{ine tavanskog prostora sa promenom visina nadzidaka idrugih geometrijskih svojstava krova u ciqu dobijawa kom-fornijeg korisnog prostora.


Nije dozvoqeno nadzi|ivawem postoje}eg ili izgrad-wom novog krova formirawe potkrovqa u vi{e nivoa,osim na mestima gde je to posebnim uslovima definisano.

Nije dozvoqena izgradwa mansardnog krova sa prepu-stima, niti on sme, na bilo koji na~in, da izlazi iz gaba-rita zgrade. Novoplanirani mansardni krov mora bitiprojektovan kao tradicionalan mansardni krov, upisan upolukrug.

Maksimalna visina nadzitka potkrovne etaè pri iz-gradwi klasi~nog krova je 1,2 m, odnosno 2,2 m od kote po-da potkrovqa do preloma kosine mansardnog krova.

Na postoje}im i novoplaniranim krovovima mogu seformirati krovne baye. Maksimalna visina od kote podapotkrovqa do prelomne linije baye je 2,2 m. U okviru krov-ne baye mogu se formirati izlazi na terasu ili lo|u. Ob-lik i {irina baye moraju biti uskla|eni sa elementimafasade.

11.7.2.6. Energetska sanacija fasade ili krova

Energetska sanacija fasade ili krova podrazumeva sveintervencije koje se izvode u ciqu poboq{awa tehnolo-{ko-energetskih karakteristika zgrade: naknadno posta-vqawe spoqne, zamena ili dopuna postoje}e toplotne izo-lacije, postavqawe solarnih kolektora i sl.

11.7.2.7. Zatvarawe prizemqa koja imaju stubove

Stambene zgrade sa otvorenim prizemqima (sa jezgrimaza vertikalne komunikacije i stubovima) karakteristi~nesu za otvoreni tip bloka. Intervencije pretvarawa ova-kvih prizemqa u koristan prostor se ne dozvoqavaju.

11.7.2.8. Zatvarawe kolonada

Prizemqa sa kolonadama su karakteristi~na za objektekompaktnih blokova. Nije dozvoqeno zatvarawe u smislupregra|ivawa dela prizemqa radi formirawa korisnogprostora ili zatvarawe celog prizemqa. Mogu}e je samopro{irivawe kolonada na susedne objekte .

11.7.2.9. Pregra|ivawe pasaà, javnih prolaza uunutra{wost bloka

Nije dozvoqeno zatvarawe postoje}ih prolaza i pasaàu unutra{wost kompaktnih, me{ovitih i otvorenih bloko-va. Ovi prolazi se zadràvaju radi bezbednosnih mera(pristup interventnih vozila) i u interesu stanovnikabloka (provetrenost kompaktnih blokova, parkirawe u unu-tra{wosti bloka, pe{a~ki pristupi bloku itd.).


11.7.2.10. Otvarawe podruma

Otvarawe podruma je intervencija kojom se podrumskeprostorije u postoje}em objektu povezuju sa spoqnim pro-storom ili drugim delovima zgrade sa namerom da se dobi-je novi koristan prostor (prema pravilu na strani 392).

Prilaz podrumu moè biti iz zajedni~kih prostorija isa parcele.

11.7.2.11. Dogradwa novog dela zgrade

Dogradwa objekta podrazumeva pro{irewe osnove po-stoje}eg objekta prema uslovima za parcele tipa bloka u ko-jem se intervencija izvodi.

Za dogra|ene objekte vaè sva pravila kao i za noveobjekte.

Dogradwa postoje}ih objekata definisana je:– tipom bloka,– postoje}om izgra|eno{}u kvalitenih susednih objekata i– stati~kim mogu}nostima objekta i tla.

Dogradwa podrazumeva obezbe|ivawe odgovaraju}eg bro-ja parking mesta za nove kapacitete prema ovim pravilima.

Dogra|eni deo objekta ne sme da predstavqa smetwu ufunkcionisawu postoje}eg dela objekta, kao i objekata na su-sednim parcelama. Kod objekata u nizu dogra|eni deo ne smepre}i {irinu kalkana susednih objekata na mestu spoja.

Dogradwom novog dela zgrade ne sme se ugroziti stati~-ka stabilnost postoje}eg i objekata na susednim parcelama.

11.7.2.12. Dogradwa vertikalnih komunikacija(stepeni{ta i liftova)

Dogradwa elemenata komunikacija – liftova i stepe-ni{ta, dozvoqava se kod svih tipova blokova pod uslovomda predmetna intervencija ne ugroàva funkcionisawe istati~ku stabilnost postoje}eg objekta i objekata na sused-nim parcelama. Svi elementi vertikalnih komunikacijamoraju biti za{ti}eni od spoqnih uticaja.

11.7.2.13. Dogradwa na otvorenim terasama

Dogradwa na otvorenim terasama podrazumeva pro{i-rewe korisnog prostora na postoje}e otvorene deloveobjekta. Dozvoqava se kod objekata individualnog stanova-wa, objekata sa prigradskim stanovawem i objekata sponta-no nastalih naseqa.

Dogra|ivawe se mora izvoditi tako da se ne naru{i odnosprema susednim objektima, tj. prema pravilima o minimalnimrastojawima objekata i op{tim pravilima o dogradwi.

11.7.2.14. Nadgradwa i dogradwa novih prostorija

Nadgradwa i dogradwa novih prostorija dozvoqena je ublokovma individualnog i prigradskog stanovawa i uspontano nastalim naseqima koja se detaqnijim planomtransformi{u u jednu od navedenih kategorija. Ukoliko jezgrada ve}e spratnosti, poèqno je dogra|ivawe izvr{itipo vertikali, na svim spratovima. Novoizgra|eni delovine smeju ugroàvati postoje}e zgrade na susednim parcelama.

11.7.2.15. Zatvarawe balkona, lo|a i terasa

U blokovima individualnog, prigradskog i spontanogstanovawa koja se detaqnijim planom transformi{u u jed-nu od navedenih kategorija dozvoqeno je zatvarawe terasa,lo|a i verandi, pod uslovom da ovom intervencijom ne}ebiti ugroèni objekti susednih parcela (pravilo o mini-malnom rastojawu izme|u objekata).


U objektima kompaktnih, otvorenih i me{ovitih blo-kova centralne gradske zone nije dozvoqeno zatvarawebalkona, lo|a i terasa orijentisanih prema ulici i dru-gim javnim prostorima, osim kao jedinstvena interven-cija za sve etaè.

Mogu}e je zatvarawe lo|a i terasa prema unutra{wemdvori{tu. Zatvarawe svih terasa na fasadi mora se izvo-diti na isti na~in, u istom materijalu i boji, u skladu sapostoje}im elementima zgrade.

11.7.16. Ru{ewe starog i izgradwa planiranog objekta

Izgradwa objekta podrazumeva i podizawe nove zgradena mestu stare koja se ru{i. Novi objekat se gradi premauslovima regulacije parcele definisanim ovim pravilima.

Ru{ewe objekta dozvoqeno je i u slu~ajevima kada se onnalazi van granica svoje parcele, ispred regulacione li-nije, ili na prostoru planiranom za izgradwu objekta odop{teg interesa.

Objekti predvi|eni za ru{ewe ne mogu se dogra|ivati,a do privo|ewa nameni prostora na objektu se mogu izvodi-ti slede}i radovi: rekonstrukcija, obnova i restauracija.

Ru{ewe dotrajalih i drugih objekata koji predstavqajusmetwu u realizaciji planirane izgradwe mora biti uskladu sa postupkom predvi|enim zakonom.

Ako se postoje}i objekat zamewuje novim objektom, pri-mewuju se uslovi iz pravilnika za izgradwu novih objekata.

Ako u kompaktnom bloku postoji susedni dvori{niobjekat na parceli, dozvoqeno je pretvarawe tavanskog ukoristan prostora sa istom niveletom slemena i dozvoqe-nim nazitkom od 1,2 m.

Za sve radove iz ovog poglavqa potrebno je da investi-tor u fazi izrade projektne dokumentacije pribavi sagla-snost autora projekta objekta ili strukovnog udruèwa.

Svi radovi iz ovog poglavqa na objektima koji su u sta-tusu nepokretnih kulturnih dobara i kulturnih dobara ko-ja uìvaju prethodnu za{titu moraju biti ura|eni premauslovima i merama za{tite definisanim od strane zavodaza za{titu spomenika kulture.

Za objekte koji su predvi|eni za ru{ewe, usled potrebaza realizovawem javnog interesa, dozvoqena je samo sana-cija zgrade.

11.8. Pravila za rekonstrukciju objekata

Rekonstrukcija objekta podrazumeva:– sanaciju dotrajalih konstruktivnih delova objekata,– adaptaciju objekta u smislu promene namene dela

objekta,– podelu ili spajawe pojedinih funkcionalnih delova

objekta i– zamenu instalacija, ure|aja, postrojewa i opreme.Rekonstrukcija se dozvoqava u okviru postoje}eg gaba-

rita, bez wegove izmene ili bilo kakvog pro{irewa.Dozvoqava se prenamena postoje}eg stambenog prostora

i pomo}nih prostora u objektu u poslovni prostor.Dozvoqava se prenamena postoje}ih tavanskih prostora

i pomo}nih prostora u objektu adaptirawem u korisnistambeni prostor, bez promene visina i drugih geometrij-skih odlika krova.

Svi radovi na promeni namene u objektu moraju biti usaglasnosti sa Zakonom o odràvawu stambenih objekata iZakonom o planirawu i izgradwi.

11.9. Pravila za tretman nepokretnih kulturnih dobara,dobara koja uìvaju prethodnu za{titu i objekata

i celina koji uìvaju urbanisti~ku za{titu

Svi radovi na nepokretnim kulturnim dobrima i wiho-voj za{ti}enoj okolini i dobrima koji uìvaju prethodnuza{titu izvodi}e se prema uslovima za{tite definisanimod strane slu`be za{tite spomenika kulture.

Urbanisti~ku za{titu uìvaju objekti i celine kojinisu evidentirani kao kulturna dobra a vrednovani su ni-zom kriterijuma kao trajna dobra u Generalnom planu. Spi-sak objekata nalazi se u dokumentaciji Generalnog plana.

11.10. Urbanisti~ka pravila za ulep{avawe grada

Ovde se daju osnovna pravila koja treba da obezbede je-dan likovno ure|eniji grad od ovog koji danas imamo. Nepostoje pravila koja }e obezbediti postizawe visokihumetni~kih dometa u gradskom oblikovawu. Visoki dometisu proizvod talenta i voqe da se oni u prostoru postignu.Pravila koja se ovde daju treba da obezbede standardnugradsku sliku, ambijente koji ne}e biti u sferi neukusa iki~a. Pravila koja treba po{tovati su slede}a i odnose sena sve zgrade i sve ambijente grada.

11.10.1. Po{tovawe konteksta

Prilikom projektovawa i izgradwe nove zgrade kon-tekst se mora po{tovati. Novi ambijent, objekat, zgradai sl. treba da bude u skladu sa gradskom ili prirodnom


okolinom u kojoj se podiè. U tom smislu, nova interven-cija treba da bude stilski uskla|ena sa dominantnom stil-skom orijentacijom u zoni koja je kontekstualno bitna(ulica, skver, blok, potez, deo grada i sl.). Odstupawe odovog pravila je mogu}e ukoliko se re{ewe obezbedi putemjavnog konkursa.

11.10.2. Po{tovawe izvornog arhitektonskog stila

Postoje}i arhitektonski stil mora se po{tovati pri-likom nadgradwi, adaptacija i sl. Prilikom dodavawa bi-lo kakvih delova na postoje}e gra|evine, ili prilikomwihove adaptacije – dozi|ivawa, nadzi|ivawa, zatvarawa iotvarawa raznih delova, mewawa krova i sl., potrebno je dasvi novi delovi i radovi budu izvedeni u arhitektonskomstilu u kojem je izgra|ena postoje}a zgrada. Nije dozvoqe-na promena stila gra|ewa. Odstupawe od ovog pravila jemogu}e ukoliko se novo re{ewe dobije putem javnog kon-kursa.

11.10.3. Po{tovawe izvorne fasade

Izvorna fasada mora se o~uvati prilikom prerada ipopravki. Arhitektonska i koloristi~ka re{ewa fasada,koja se predlaù prilikom rekonstrukcije, moraju da odgo-varaju izvornim re{ewima. Nije dozvoqena koloristi~kaprerada, oìvqavawe, dodavawe boja i ukrasa koji nisu po-stojali na originalnoj zgradi, izmi{qawe nove fasade isl. Odstupawe od ovog pravila je mogu}e ukoliko se re{e-we obezbedi putem konkursa.

11.10.4. Ulep{avawe dvori{nih fasada

U mnogim slu~ajevima dvori{ne fasade i kalkanizgrada u~estvuju u formirawu gradske slike. Neretko ovasporedna arhitektura potire vrednosti okolnih zgrada. Dabi se ovim ambijentima posvetilo vi{e pa`we, potrebnoje da dvori{ne fasade i bo~ne vidne fasade budu obra|e-ne na adekvatan na~in, u duhu ovog pravilnika.

11.10.5. Spre~avawe ki~a

Novi ambijent, objekat, zgrada i sl. ne smeju se for-mirati na bazi onih elemenata i kompozicija koji vodeka ki~u, kao {to su la`na postmodernisti~ka arhitektu-ra, napadni folklorizam, pseudoarhitektura zasnovanana prefabrikovanim stilskim, betonskim, plasti~nim,gipsanim i drugim elementima, dodavawe la`nih man-sardnih krovova (takozvanih {ubara, kapa), arhitekton-ski nasilno pretvarawe ravnih krovoa u kose (takozvanoukrovqavawe) itd.

11.10.6. Upotreba korektivnog zelenila

Poèqna je upotreba korektivnog zelenila tamo gdedruge mere nisu mogu}e. Upotreba zelenila za korekcijulikovno-arhitektonskih nedostataka postoje}ih zgrada jeprihvatqiva i preporu~uje se. U tom smislu se podràvavertikalno ozelewavawe, ozelewavawe krovova, primenapuzavica i sl.

11.10.7. Definisawe beogradskih materijala i boja

Potrebno je posebnim prvilnikom definisati materi-jale koji }e se koristiti za obradu javnih prostora. Po-trebno je posebnim pravilnikom definisati boje koje }e uBeogradu biti kori{}ene. Potrebno je istim pravilnikomodrediti i osnovne materijale i tipove zastora koji }e semasovno koristiti za javne povr{ine. Do dono{ewa ova-kvog pravilnika u obradi fasada primewuju se svetle pri-gu{ene boje. Upotreba drugih boja mogu}a je na osnovu kon-kursnog re{ewa.

11.10.8. Ulep{avawe javnih prostora

Potrebno je sprovesti dve vrste mera: jedno su mere zaosloba|awe javnih prostora od neadekvatne, ru`ne, neuku-sne urbane opreme i sadràja (na primer kiosci i terase

ugostiteqskih objekata neprimereni prostoru u kome senalaze), a drugo je postizawe jedinstvenog i kontrolisa-nog ure|ewa ovih prostora. Raspisivawem malih konkursakontrolisa}e se izbor opreme, elemenata i sadràja, na-gla{ava}e se estetske dimenzije ovih prostora, ozelewava-we i sl. Potrebno je na nivou grada izraditi odgovaraju}apravila gra|ewa.

11.10.9. Tretman moderne i savremene arhitekture

Urbanisti~ka pravila za tretman objekata moderne isavremene arhitekture posebno se navode zato {to je ovaarhitektura u Beogradu karakteristi~na. Ova pravila suobavezuju}a za zgrade koje su navedene u spisku u dokumen-taciji plana, a za ostale objekte iz ove grupe primewuju sekao preporuke uz obavezu po{tovawa op{tih pravila za ob-likovawe iz prethodnih stavova. Unapre|ewe komunika-tivnosti i ure|enosti podrazumava aktivirawe zone prize-mqa objekta novim sadràjima u smislu o~uvawa ili una-pre|ewa funkcije objekta u kontekstu lokacije i drugihzahteva. U tretmanu moderne i savremene arhitekture mogu-}e je koristiti slede}e oblikovno-arhitektonsko i urba-nisti~ke postupke:

– Neutralnost. Nadgradwa ili dogradwa novog delapostoje}eg obejkta na na~in da izvorni volumen i arhi-tektura budu propoznatqivi, a da novi delovi objekta bu-du ura|eni skromno, povu~eno, uzdràno, bez nametawasopstvenih vrednosti i bez ugroàvawa karaktera ini-cijalnog objekta.

– Manirizam. Nadgradwa ili dogradwa objekta kojapodrazumeva promenu volumena objekta kori{}ewem isto-vetne arhitektonike i materijalizacije. Dovr{avawe ur-banisti~kih celina prema izvornim urbanisti~kim pla-novima i idejama.

– Transpozicija. Nadgradwa ili dogradwa objektaoslawa se na postoje}u arhitektoniku. Primewuju se prin-cipi i elementi kompozicionog plana postoje}eg objekta.Stilizuje se sekundarna i/ili tercijalna plastika. Upo-trebqavaju se isti i/ili drugi, odgovaraju}i materijali. Utom istom duhu je mogu}e da se pravilo primeni i za urba-nisti~ke kompozicije.

– Modernizacija (osavremewavawe izgleda zgrade).Preoblikovawe fasade uz ~uvawe volumetrije objekta. Ar-hitektonika i materijalizacija su u duhu vremena inter-vencije. Koristi se u izuzetnim situacijama i na osnovukonkursa.

– Dovr{avawe prema izvornim projektima. Dovr{avaweurbanisti~kih celina ili objekata prema izvornim urba-nisti~kim planovima odnosno arhitektonskim projektima.

Za tretman objekata i prostora u reìmu urbanisti~keza{tite treba da budu primeweni neki od prethodno nave-denih postupaka uz pa`qivu arhitektonsko-urbanisti~kuanalizu. Metodi koji su dozvoqeni samo na osnovu rezulta-ta konkursa su slede}i:

– Kontrastrirawe. Nadgradwa ili dogradwa novog de-la postoje}eg obejekta ili druga gra|evinska intervencijana objektu na na~in da izvorni volumen i arhitektura budupropoznatqivi, a da novi delovi objekta budu ura|eni udruga~ijem arhitekonskom maniru i materijalizovani udrugom materijalu.

– Drugi arhitektonsko-urbanisti~ki postupci. Re~ jeo postupcima koji predstavqaju kreativan, savremen do-prinos u tuma~ewu arhitektonskih objekata i prostornihcelina.

11.11. Urbanisti~ka pravila za uspostavqawe sistemazelenih povr{ina grada

Pod „sistemom zelenih povr{ina grada" podrazumevase umreènost razli~itih tipova zelenih povr{ina i wi-hova integracija sa izgra|enim tkivom grada. Pod „zele-nim povr{inama" podrazumevaju se povr{ine koje su prete-`no pod sa|enom ili u razli~itom stepenu degradiranomprirodnom vegetacijom.


Za{tita postoje}eg fonda zelenih povr{ina grada iwihovo unapre|ewe rekonstrukcijom, uklawawem privre-menih objekata i zamenom biqnog fonda, vr{i se regi-strovawem tih povr{ina, formirawem katastra zelenihpovr{ina grada i wihovom valorizacijom. U ciqu za{ti-te zelenog fonda nije mogu}a prenamena postoje}ih i pla-niranih zelenih povr{ina u druge namene saglasno tabelii uslovima transformacije namena. Kao kompatibilna na-mena, izuzetno i na mawoj povr{ini, mogu se u okviru ze-lenila planirati objekti javne namene od posebnog zna~a-ja za grad i republiku.

Postoje}e zelene povr{ine prikazane u GP su fiksnekao namena ali se mogu unapre|ivati u okviru svoje tipo-logije ili se mogu mewati u okviru tiplogije zelenih po-vr{ina.

Postoje}e gradske i prigradske {ume dobijaju priori-tetnu za{titnu i rekreativnu funkciju sa prevo|ewem uvi{i uzgojni oblik, uz tendenciju zamene plantaà topolavrstama prirodne potencijalne vegetacije.

GP za{ti}ena podru~ja u kategoriji trajnih dobara gra-da, predstavqena u Karti trajnih dobara, spadaju u nepro-menqive elemente grada koji se ne mogu mewati bez izmenai dopuna GP.

Realizacija planiranih namena koje podrazumevajumora biti uslovqena i podizawem prate}ih zelenih po-vr{ina.

Erozijom ugroèna podru~ja treba sanirati za{titnomvegetacijom.

Sistem zelenih povr{ina na podru~jima intenzivnepoqoprivrede realizova}e se uspostavqawem mreè zasada(vetroza{titnih pojaseva, ìvica, itd.) uz maksimalnu za-{titu postoje}ih.

Rehabilitacija urbanog podru~ja treba da se bazira naintegraciji ekolo{ki orijentisanog planirawa {to, iz-me|u ostalog, podrazumeva ure|ewe neposredne okolinestanovawa i formirawe sistema novih zelenih i slobod-nih povr{ina grada u skladu sa Pravilima za stambeneblokove.

Kao prethodno re{ewe, na podru~jima koja su danas podparlozima, ruderalnom vegetacijom, poqima i livadama, au daqoj budu}nosti su namewena izgradwi, treba prevestiu zelene ili rekreativne povr{ine, koje nakon zavr{etkaizgradwe mogu da budu delimi~no sa~uvane.

Parkinge ozeleniti vrstama visokih li{}ara, ali ovepovr{ine ne ulaze u obra~un potrebnih zelenih povr{ina.

11.11.1. Stambeni blokovi

Kod novoplaniranih blokova svih tipova za dimenzio-nisawe prate}ih zelenih povr{ina na nivou parcele ibloka primeniti maksimalne normative.

Unapre|ewe zelenih povr{ina postoje}ih kompaktnihblokova mogu}e je ostvariti vizuelnim otvarawem unutra-{wih postoje}ih i planiranih ozelewenih dvori{ta ublokovima ukoliko zbog vlasni~kih odnosa nije mogu}e odwih formirati zajedni~ki ili polujavni prostor bloka.

Detaqnijom urbanisti~kom razradom i urbanisti~kimuslovima treba dati preporuke za tretman kvalitetnih po-stoje}ih zelenih povr{ina kao i mogu}e (minimalno) oze-lewavawe slobodnih prostora parcela unutar stambenogbloka. Ure|ewe postoje}ih kompaktnih blokova je potreb-no usaglasiti sa veli~inom, realnim mogu}nostima pro-stora i stepenom zasen~ewa, a dimenziju novoplaniranihblokove ovog tipa na neizgra|enom zemqi{tu odrediti, iz-me|u ostalog, i prema optimalnim mogu}nostima za ozele-wavawe unutra{wosti bloka.

Postoje}e slobodne povr{ine u otvorenim blokovimatreba, pre svega, sa~uvati prilikom planiranih transfor-macija kao vrednost ovog tipa stanovawa, uz uslove za wi-hovo unapre|ewe. Kod novih otvorenih stambenih blokovaprimeniti maksimalne normative za zelenilo, uz funkci-onalno ra{~lawavawe slobodnih prostora. Blok treba dabude izolovan od okolnih saobra}ajnica vi{erednim za-{titnim pojasevima, sa ili bez zemqanog nasipa. U ovomtipu bloka mogu}e je razvijati koncept odvodwavawa – ta-ko da se omogu}i ponirawe ki{nice ili weno sakupqaweu ve{ta~kom jezeru koje moè da bude osnovno obele`jeure|ewa prate}ih zelenih povr{ina.

Privatne ba{te u blokovima individualnog stanovawau formiranom tkivu centralne zone grada prilikom pla-nirawa intervencija treba sa~uvati. Ova stara dvori{ta iba{te imaju zna~ajnu kompenzacionu funkciju u mreì ur-banih slobodnih povr{ina i imaju zna~ajnu funkciju po-boq{awa ìvotnih uslova u gradu. Stoga je potrebno valo-rizovati ove prostore i doneti posebnu gradsku odluku owihovoj za{titi.

U blokovima prigradskog stanovawa privatne ba{te savelikom snabdeveno{}u zelenih povr{ina treba zadràtikao optimalni prelaz kompaktno izgra|enog grada ka otvo-renom predelu. Tako|e, treba zadràti vegetaciju tipi~nuza dato podru~je i predeo.


Ukoliko u neposrednoj blizini lokacije socijalnogstanovawa ne postoje zelene povr{ine, potrebno ih je for-mirati u okviru lokacije. Ukupan broj i povr{ina zelenihpovr{ina u okviru lokacije mogu da bude mawi od uobi~aj-nog. Ve}e zelene povr{ine treba da budu uz drugu osnovnunamenu, kako bi odre|ena institucija (npr. vrti} ili {ko-la) preuzela brigu o wihovom odràvawu.

11.11.2. Centralni sadràji

Pri planirawu i izgradwi novih poslovnih objekata ukomercijalnim zonama u centru Beograda i Zemuna potreb-no je iskoristiti sve mogu}nosti za formirawe novih pra-te}ih zelenih povr{ina, kao {to je prostor ispred objek-ta, uli~ni prostor, atrijumski prostor, intenzivno i eks-tenzivno ozelewene krovove, vertikalno zelenilo i dr.Nedostatak kvantiteta nadoknaditi kvalitetom i visokimstandardom odràvawa zelenih povr{ina.

Krovne povr{ine podzemnih garaà moraju se ureditikao pe{a~ke povr{ine sa zna~ajnim u~e{}em intenzivnogi ekstenzivnog krovnog zelenila.

Ako se niski delovi (suteren ili prizemqe) zgrada po-kriju slojem zemqe debqim od 60 cm i trajno ozelene, takvepovr{ine se ne ra~unaju kao zemqi{te pod objektom priizra~unavawu stepena zauzetosti.

Slobodne povr{ine i zelenilo na bulevarima, napojedina~nim kompleksima i blokovima u Novom Beo-gradu oblikovati kvalitetno, posebno vode}i ra~una opostoje}em zelenilu.

U glavnim trgova~kim ulicama sa {irinom trotoarave}om od 4 m obavezno podizati drvorede. Zelenilo razvi-jati u skladu sa raspoloìvim prostornim mogu}nostimasa akcentom na uli~ne koridore.

U zonama ulaznih pravaca u grad, na lokacijama gde seplaniraju ve}i korisnici zemqi{ta i ve}i spektar mo-gu}ih delatnosti (hipermarketi, {oping molovi, veletr-`nice i drugi veliki posebni poslovni kompleksi) i uzonama posebnih poslovnih kompleksa, predvideti obave-zno ozelewavawe velikih parkinga visokim zasadom – dr-ve}em, kao i podizawe prate}ih zelenih povr{ina tamogde je to mogu}e.

11.11.3. Javni objekti

Planiranim intervencijama predvideti sve mogu}no-sti unapre|ewa postoje}ih i formirawe novih prate}ihzelenih povr{ina uz sagledavawe {ireg prostora i poten-cijalnog zna~aja ovih zelenih povr{ina za multifunkcio-nalnu upotrebu (npr. velika {kolska dvori{ta, zelene po-vr{ine ustanova kulture, specijalizovanih kulturnih cen-tara, zdravstvenih ustanova i dr.). Vi{enamensko kori-{}ewe planirati u zonama grada u kojima su zelene povr-{ine deficitarne.

Procenat u~e{}a slobodnih i zelenih povr{ina prila-goditi raspoloìvom prostoru i vrsti specijalizovanogcentra. Visok procenat zelenila planirati u univerzitet-skom kampusu i istraìva~kim centrima, domovima za sta-re, oko verskih objekata i specijalizovanih zdravstvenihcentara. Uz pomo} zelenila re{avati vizuelne konfliktesa susednim namenama, kao i za{titu od pra{ine i buke.

11.11.4. Linearne zelene povr{ine u regulaciji saobra}ajnica

Na potezima postoje}e i novoplanirane putni~ke mre-è u granicama GP, u saglasnosti sa prostornim mogu}no-stima, treba predvideti za{titne pojaseve protiv buke,pra{ine i odbqeska, {irina izme|u 50 i 100 m, kao i za-{titu useka i nasipa. Za{titne pojaseve postaviti {tobliè saobra}ajnici. U nedostatku prostora za za{titnepojaseve primeniti ozeleweni zemqani nasip {irine16–19 m, ozelewene potporne zidove i slobodnostoje}e zi-dove od metala, drveta, stakla, betona u kombinaciji sabiqkama, {irine 2,5 m. Slobodnostoje}e zidove koristi-ti izme|u saobra}ajnica, odnosno èlezni~kih pruga istambenih podru~ja, na mestima gde je raspoloìvi pro-stor veoma mali. U podru~jima intenzivne poqoprivredeplanirati za{titne pojaseve celom duìnom putne mreè.Za{titu od odbqeska planirati sadwom {ibqa sredinomsaobra}ajnice, na krivinama i na mestima ukr{tawa sao-bra}ajnica.

Ukoliko do|e do se~e {ume ili drvoreda u zoni posto-je}e ili planirane putne i uli~ne mreè, nastalu {tetukompenzovati sadwom na istoj ili drugoj putnoj ili uli~-noj trasi.

U novim pe{a~kim zonama predvideti podizawe novihdrvoreda, zelenih ba{tica, àrdiwera, vertikalnog zele-nila i vodene efekte. Re{ewe prilagoditi {irini ulice,mikroklimatskim uslovima i stalnim koridorima senke.

Postoje}e biciklisti~ke staze van rekreacionih zona,saglasno prostornim mogu}nostima, opremiti drvoredimai prate}im zelenim povr{inama.

Uslovi za samostalne zelene povr{ine i uslovi za dru-ge prigradske i gradske zelene povr{ine dati su u Pravil-niku za zelene povr{ine.

11.12. Urbanisti~ka pravila za organizaciju prostoraza gra|ane sa smawenom sposobno{}u kretawa

U regulacionim planovima, urbanisti~kim projektimai urbanisti~kim uslovima obezbe|uju se mere za olak{awekretawa hendikepiranima.

U svakoj urbanisti~koj celini oprema se najmawe jedanpovezan pravac kretawa, sa spoqne strane celine ka cen-tralnoj zoni – u kojem su otklowene prepreke za gra|ane sasmawenom sposobno{}u kretawa. Ovi pravci povezuju se ime|usobno sa pravcima iz susednih urbanisti~kih celina.

Kod javnih povr{ina treba izbegavati razli~ite nivoepe{a~kih prostora, a kada je promena neizbe`na, re{ava-ti je i rampom, a ne samo stepeni{tem.

Ostale mere za olak{awe kretawa primewuju se u skla-du sa propisima grada Beograda i Republike Srbije.

Programirawe, planirawe i izdavawe uslova za projek-tovawe i realizaciju intervencija za prilago|avawe obje-kata uslovima za kretawe hendikepiranih mogu se raditi ineposredno na osnovu ovog plana.


11.13. Pravila za kori{}ewe alternativnih izvora i u{tedu energije

U spoqnoj i rubnoj zoni grada, kao i u drugim zonama saniskim gustinama izgra|enosti i gde to konkretni uslovidozvoqavaju, preduzimaju se dodatne mere za u{tedu defi-citarnih oblika energije (naro~ito elektri~ne) tako {tose u regulacionim i drugim urbanisti~kim planovima iurbanisti~kim uslovima uskla|uje organizacija prostorai zgrada sa pove}anim mogu}nostima kori{}ewa alterna-tivnih izvora energije i smawewem potro{we ograni~e-nih izvora.

U organizaciji prostora i zgrada pove}ava se u~e{}ekompaktnih zgrada sa vi{e etaà u odnosu na prizemne ku-}e (izuzetno prizemqe, po pravilu prizemqe i potkrovqe,optimalno prizemqe i dva sprata ili prizemqe, sprat ipotkrovqe). Spoqne povr{ine zgrada smawuju se za istukorisnu zapreminu tako {to se favorizuju dvojne ku}e, ku-}e u nizu, poluatrijumske ili atrijumske ku}e (poklapawezidova susednih objekata na granici parcele) u odnosu natradicionalne samostalne objekte.

Odavawe toplote smawuje se striktnom primenom vaè-}ih propisa koji se odnose na izgradwu objekata.

Kod postoje}ih objekata, kada to nije iskqu~eno drugimpropisima, dozvoqeno je naknadno izvo|ewe spoqne to-plotne izolacije zidova. Kada se radi o zidu na regulaci-onoj liniji prema javnom prostoru, dozvoqava se da debqi-na svih konstruktivnih slojeva naknadne izolacije bude do6 cm unutar javnog prostora.

Kada se radi o slobodnom zidu na granici sa susednomparcelom moè se dozvoliti postavqawe naknadne spoqneizolacije debqine do 6 cm, uz saglasnost suseda.

Pri formirawu uslova za izgradwu novih objekataobezbe|uje se da se odrè mogu}nosti za kori{}ewe sun~e-ve toplote na postoje}im objektima, odnosno na drugimplaniranim objektima.

Pasivni ili aktivni prijemnici sun~eve energije mo-gu se odobriti kao stalni ili privremeni.

Kada su ovi ure|aji odobreni urbanisti~kim uslovimakao stalni, ne moè se odobriti nova izgradwa na sused-nim parcelama koja im u sezoni grejawa smawuje osun~aweizme|u 9 i 15 sati za vi{e od 20%.

Kod postoje}ih objekata, kada to prostorne okolnostiomogu}avaju, dozvoqeno je naknadno formirawe staklenihverandi – solarijuma ako su staklenom povr{inom orijen-tisani na jug ili sa otklonom ve}im od 30º u odnosu na jug.

Ukoliko je projektom dokumentovana efikasnost sola-rijuma za u{tedu energije za grejawe objekta, povr{ina so-larijuma jednaka povr{ini stakla na solarijumu ne ra~unase kod indeksa izgra|enosti i stepena zauzetosti parcele.

U okviru prostora na parceli mogu se postavqati ure-|aji lokalnog kapaciteta na bazi toplotnih pumpi za kori-{}ewe toplote podzemqa, s tim da ne prelaze elektri~nusnagu od 10 W/m² povr{ine parcele i da budu sme{teni nanajdaqem uskla|enom odstojawu od granica susednih parce-la i objekata.

Radi u{tede energije koja se tro{i na preradu i tran-sport pija}e vode u okviru prostora na parceli mogu seodobriti lokalni bunari za crpqewe podzemne vode za za-livawe useva ili tehni~ku vodu za prawe, s tim da snaga po-jedina~ne crpke ne prelazi 400 W za parcele do 600 m² idodatnih 5 W/m² za razliku kod ve}ih parcela i da bunaribudu sme{teni na najdaqem uskla|enom odstojawu od gra-nice susednih parcela i objekata.

Na pogodno postavqenim parcelema i objektima moguse odobriti i drugi oblici kori{}ewa alternativnih iz-vora energije ukoliko ne deluju {tetno na susedni pro-stor.

Pomenute mere za kori{}ewe alternativnih izvora iu{tedu energije mogu neposredno da se odobravaju na osno-vu stru~no pripremqenog tehni~kog re{ewa, u skladu saprethodnim uslovima. Kod ure|aja koji prevazilaze obim

potreba standardnog doma}instva ili mawe radionice, po-trebno je obezbediti uskla|ivawe posebnim urbanisti~-kim uslovima.

11.14. Inèwersko-geolo{ki uslovi i pravila za izgradwunovih objekata i za dogradwu, nadzi|ivawe

i rekonstrukciju postoje}ih objekata

Na bazi inèwerskogeolo{ke rejonizacije, a za potre-be planirawa prostora u okviru Generalnog urbanisti~-kog plana, izvr{ena je kategorizacija terena. Tako su iz-dvojene ~etiri kategorije:

á kategorija – povoqni tereni (prikazani belom bojom),áá kategorija – uslovno povoqni tereni (prikazani be-

lom bojom),ááá kategorija – nepovoqni tereni (prikazani na-

ranyastom bojom),áâ kategorija – vrlo nepovoqni tereni (prikazani cr-

venom bojom).

11.14.1. Povoqni tereni

Sa inèwersko-geolo{kog aspekta oceweni su kao naj-pogodniji za urbanizaciju (stanovawe, infrastruktura, sa-obra}aj), bez ograni~ewa u kori{}ewu, a uz uvaàvawe lo-kalnih inèwersko-geolo{kih karakteristika terena.Izgradwa objekata na ovim terenima moè se vr{iti bezograni~ewa, uz uvaàvawe lokalnih geotehni~kih karakte-ristika terena.

11.14.2. Uslovno povoqni tereni

Inèwersko-geolo{ka svojstva ovih terena uslovqava-ju izvesna ograni~ewa pri urbanizaciji prostora. U zavi-snosti od lokacije, kori{}ewe ovih terena za urbanizaci-ju uslovqeno je: nivelacionim prilago|avawem prirodnimuslovima, preventivnim geotehni~kim merama za{tite sta-bilnosti iskopa i prirodnih padina, kontrolisanim dre-nirawem podzemnih voda i primenom geotehni~kih melio-rativnih mera, kao {to su: regulisawe vodotoka, nasipawe,izrada drena`nih sistema, razna poboq{awa tla, izboradekvatnog na~ina fundirawa. Izgradwa objekata naovim prostorima zahteva detaqna geolo{ka istraìvawakoja }e definisati uslove gradwe za svaki pojedina~niobjekat.

11.14.3. Nepovoqni tereni

Inèwersko-geolo{ke karakteristike ovih terena uprirodnim uslovima su ograni~avaju}i faktor. Ova kate-gorija obuhvata: uzane proluvijalne ravni i izvori{ne ~e-lenke, potencijalno nestabilne padine sa umirenim kli-zi{tima, delova aluvijalnih ravni ispod kote 72 mnv. mr-tvaje, bare i stara~e, lesne odseke sa pojavom odrona i pro-loma tla. U okviru plana izdvojena su podru~ja koja su bra-wena od poplava i koja usled toga imaju neke posebne re-ìme kori{}ewa (Krwa~a, delovi uz Savu i sl.).

Kori{}ewe ovih terena za urbanizaciju zahteva pret-hodnu pripremu terena primenom sanacionih i meliora-tivnih mera u smislu poboq{awa stabilnosti padina iobezbe|ewa objekata na wima i regulisawe vodotoka. U zo-nama ispod kote 72 mnv. neophodna je priprema {ireg pro-stora u vidu sloènih hidrotehni~kih melioracija i regu-lisawe terena do kote dejstva visokih voda (nasipawem,izradom drena`nog sistema). Prioritet Beograda morabiti uskla|ivawe vodoprivrednih problema sa razvojemostalih aktivnosti.

Radi definisawa oblika sanacionih i meliracionihmera neophodno je uraditi projekat sanacije {ireg podru~ja.

11.14.4. Vrlo nepovoqni tereni

Izrazito nepovoqni tereni obuhvataju lokacije sa po-javom aktivnih klizi{ta, plavqene delove aluvijalnihravni, kao i delove prostora koji su zaga|eni izuzetno opa-snim toksi~nim materijama.


Klizi{ta ima u prirodnim uslovima na padinama, re~-nim i poto~nim dolinama, ali i du` saobra}ajnica ilidrugih gra|evinskih objekata, gde su nastala usled neade-kvatnog zasecawa tla.

Na beogradskom podru~ju brojna klièwa zemqanih ma-sa prisutna su na prostoru jugozapadno od Avale, po~ev odOstru`nice prema Obrenovcu – klizi{te Umka i Duboko,kao i na prostoru jugoisto~no, isto~no i severoisto~no odAvale, po~ev od Begaqice, pa uz Dunav prema Ritopeku –klizi{ta Karaburma, Mirijevo, klizi{ta u Malom Mo-krom Lugu i Velikom Mokrom Lugu, Vi{wica, klizi{tana velikoseskoj krivini Dunava, Vin~a, Ritopek, odnosnona prostorima izgra|enim od neogenih sedimenata. Naformirawe klizi{ta, osim geomorfolo{kih i hidrogeo-lo{kih uslova, bitnu ulogu igra geolo{ki, odnosno lito-lo{ki sastav zemqi{ta i stepen wegove degradacije u pri-povr{inskoj zoni.

Tereni ozna~eni kao vrlo nepovoqni za izgradwu u iz-vesnim slu~ajevima mogu se urbanizovati uz prethodnu pri-menu sanacionih i melioracionih mera u smislu poboq-{awa stabilnosti padine i obezbe|ewa objekata. Detaqnaurbanisti~ka re{ewa, namene i organizovawe ovih pro-stora treba utvrditi detaqnim inèwersko-geolo{kimistraìvawima i planovima detaqne regulacije.

11.14.5. Nadzi|ivawe i dogradwa

Nadzi|ivawe i dogradwa objekata su mogu}i ako se is-traìvawima utvrdi da je isti fundiran na odgovaraju}ina~in i da uve}awe optere}ewa na temeqe ne}e izazvati{tetne posledice po objekat. Potrebne analize moraju sesprovesti za svaki objekat pojedina~no, uz pretpostavku daobjekat i u konstruktivnom smislu zadovoqava potrebneuslove.

Potrebne analize se moraju sprovesti u skladu sa Zako-nom o geolo{kim istraìvawima („Slu`beni glasnik Re-publike Srbije”, broj 44/95), uz pretpostavku da objekat ukonstruktivnom smislu zadovoqava potrebne uslove.

11.14.6. Seizmi~ka rejonizacija beogradskog podru~ja

Na seizmolo{koj karti publikovanoj 1987. godine, kojase odnosi na povratne periode vremena od 50, 100, 200, 500i 1000 godina i predstavqa o~ekivane maksimalne sei-zmi~ke intenzitete, podru~je Beograda je na oleati za po-vratni period od 100 godina locirano u zonu sedmog stepe-na MCS seizmi~ke skale, odnosno MCK-64, {to je u stvariekvivalentno stvarnom stawu kroz seizmolo{ku istoriju.

Dve date oleate seizmolo{ke rejonizacije predstavqa-ju dva tzv. nivoa seizmi~kog rizika i to 37% i 10%, {toodgovara normalnom i maksimalnom o~ekivanom zemqotre-su za povratni period od 100 godina. Prikazani elementiseizmi~kog hazarda odnose se na parametre najzastupqeni-je osnovne stene na teritoriji grada i prikazani su tabe-larno.

Tabela 87:Seizmi~ki hazard na teritoriji GP

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––PARAMETAR

RIZIK –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––a max (g) á max (MCS) Koeficijent seizmi~nosti Ks

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––37% 0.08-0.175 7.0-8.0 0.020-0.04310% 0.10-0.250 7.0-8.5 0.025-0.059

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––S obzirom na to da su u procesu prora~una elemenata se-

izmi~kog hazarda kori{}ene jedna~ine atenuacije sei-zmi~kih parametara koje su izvedene za uslove osnovne ste-ne, to i dobijenu vrednost parametara iz date tabele i sadatih oleata treba vezati za takve uslove. U daqem kori-{}ewu navedenih parametara treba voditi ra~una pri pro-ra~unu dinami~kog faktora amplifikacije tla, odnosnoo~ekivanih vrednosti maksimalnog ubrzawa tla, maksimal-

nog intenziteta i koeficijenta seizmi~nosti na povr{i-ni terena lokacije, odnosno na nivou fundamenta objekta.

11.5. Primena pravila gra|ewa

11.15.1. Primena dozvoqenih urbanisti~kih pokazateqa i indeksa

Najve}i dozvoqeni urbanisti~ki pokazateqi i indeksikao pravila gra|ewa za prostorne zone, odnosno za pro-storne jedinice (blokove ili delove blokova sa planskiodre|enom namenom) unutar urbanisti~kih celina, prika-zani su u tabelama 14, 15, 18, 19, 20, 23, 24, 25, 26, 29, 49, 50,51, 52, 53, 54, 55 i 56 i primewuju se za ostalo gra|evinskozemqi{te u zavisnosti od tipa izgradwe, planirane name-ne i karakteristika urbanisti~ke celine.

11.15.2. Primena op{tih pravila gra|ewa

Op{ta pravila gra|ewa data u ovom poglavqu (od ta~ke11.5 do ta~ke 11.8) primewuju se za ostalo gra|evinsko ze-mqi{te za sve urbanisti~ke celine u rasponu mogu}nostidatih pravilima iz ta~ke 11.15.1, u skladu sa morfolo-{kim, oblikovnim i funkcionalnim karakteristikamalokacije na koju se primewuju.

Op{ta pravila iz ove ta~ke ure|uju se i razra|uju po ur-banisti~kim celinama u postupku daqe razrade ovog planaputem kontinualnog planirawa u skladu sa prelaznim i za-vr{nim odredbama.

12. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

12.1. Uslovi sprovo|ewa Generalnog plana

Generalni plan Beograda ima po~etak sprovo|ewa u pe-riodu primene prelaznih odredbi Zakona o planirawu i iz-gradwi („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, br. 47/03)koji je stupio na snagu 13. maja 2003. godine, posle okon~a-nog javnog uvida u Nacrt generalnog plana Beograda 2021,27. marta 2003. godine.

Beograd se zbog svoje veli~ine i organizacije bitnorazlikuje u svim dimenzijama problema koje re{ava odostalih gradova ili naseqa u Srbiji. Jedino se Generalniplan Beograda prikazuje u razmeri 1:20.000 sa pove}animnivoom uop{tavawa prikaza.

Pove}awe efikasnosti urbanisti~kog planirawa naorganizaciju, izgled i ekonomi~nost svakog pojedinogobjekta, gradskih javnih prostora i ambijenata i grada kaoceline je ciq sprovo|ewa Generalnog plana, a usmeravaju-}a komponenta Plana treba da bude intenzivnija od re-striktivne.

Zbog toga je nu`no da na~in sprovo|ewa bude tome pri-lago|en, ukqu~uju}i u sprovo|ewe Zakonom predvi|ene iobavezne instrumente postupno i onim redom kako budu do-no{eni i pripremani, a saglasno zakonskim rokovima iobavezama.

Faze sprovo|ewa o kojima je re~ su:– daqa razrada pravila gra|ewa i wihova primena za

prostore za koje nije donet urbanisti~ki plan;– priprema i dono{ewe odluka o odre|ivawu delova ur-

banisti~kih planova koje se mogu primewivati u skladu savaè}im zakonom do 13. novembra 2003. godine;

– izdavawe odobrewa za izgradwu za objekte izgra|enebez dozvole (obavezno obave{tewe o uslovima najkasnije do13. januara 2004);

– dono{ewe urbanisti~kih planova koji upotpuwavajuZakonom predvi|eni sistem planova u roku od 18 meseci, tj.do 13. novembra 2004. godine;

– odre|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta na osnovuodluke Skup{tine grada i na osnovu urbanisti~kog plana,u okviru gra|evinskog rejona odre|enog ovim planom, a uroku od 24 meseca (13. maj 2005. godine).

Za sve faze je razra|en skup prelaznih i zavr{nih od-redaba primeren sloènosti problema.


12.2. Pravila gra|ewa

U ciqu prevazilaèwa vremenskog perioda sa nedo-statkom odgovaraju}ih urbanisti~kih planova na velikojteritoriji Generalnog plana Beograda, kao prelazni ob-lik za neophodne dopune pravilnika i pravila ure|ewa igra|ewa iz ovog generalnog plana, radi pove}awa mogu}no-sti priprema i kvaliteta izvoda iz Generalnog plana, raz-radi}e se i pripremiti neophodna pravila po urbanisti~-kim celinama iz poglavqa 11. Pravila gra|ewa, ta~ka11.15.1. i 11.15.2.

Ova pravila predstavqa}e dopunu ovog plana na terito-riji Generalnog plana i na teritoriji deset gradskih op-{tina u celini. Ova pravila }e prestati da vaè ili }ebiti ukqu~ena u urbanisti~ki plan na prostoru za koji sedonese ili preispita plan generalne, odnosno plan detaq-ne regulacije u skladu sa zakonom.

Ova pravila treba dodatno da diferenciraju parametrei uslove gra|ewa sa istim pravilima gra|ewa datim premaurbanisti~kim celinama u poglavqu 11. Pravila gra|ewaovog plana.

Ova pravila treba da budu u skladu sa generalnim okvi-rima namena povr{ina, rasponima, standardima General-nog plana, s tim da se wima preciznije re{e i pitawa po-stupka u grani~nim slu~ajevima lokacija na obodima jedneprema drugoj nameni, kada zbog op{tosti ovog plana nisudefinitivno odre|ene.

Pravila gra|ewa iz ove ta~ke mogu se izra|ivati i do-nositi istovremeno za sve urbanisti~ke celine, obuhvatovog plana u celini, ili sukcesivno za pojedina~ne urban-isti~ke celine, a najkasnije {est meseci po dono{ewuovog GP i ~ine integralni deo Generalnog plana.

12.3. Pravila gra|ewa za re{avawe slu~ajeva sa objektimaizgra|enim bez odobrewa za gra|ewe

Za uspe{nu sanaciju masovne pojave gradwe objekata bezgra|evinske dozvole odnosno odobrewa za gradwu (za koju jeodgovor uprave i stru~nu analizu svakog predmeta prema zah-tevu vaè}eg zakona potrebno izvr{iti do 13. januara 2004.godine) neophodno je obezbediti odgovaraju}u odluku i poseb-na pravila koja omogu}avaju efikasan rad komisija i kvali-tetne odluke o uklapawu ili eliminaciji ovakvih objekata.

Ukoliko je to neophodno za uspe{nu akciju sanacije po-jedinih objekata ili grupa ku}a, ova pravila mogu imati iniè ili vi{e parametre iskori{}ewa ili geometrijskidefinisanih uslova u odnosu na standardna pravila ure|e-wa ili gra|ewa definisana ovim generalnim planom, poduslovom da to bitno ne uti~e na snièwe standarda i kva-liteta organizacije regularno-planiranih i izgra|enihgrupa zgrada i prostornih celina i javnih povr{ina u pro-storu Generalnog plana.

Pravila iz ove ta~ke treba da obezbede i dodatne in-formacije i podloge kao i osnovna pravila stru~nog radaop{tinskih i gradskih tela formiranih za vo|ewe postup-ka obezbe|ivawa urbanisti~kih informacija i odluka upostupku sanacije objekata izgra|enih bez propisanog odo-brewa za izgradwu.

Prestankom organizovane akcije za legalizaciju i sa-naciju bespravnih i neplanski izgra|enih objekata i pri-mene unutar tela odre|enih za vo|ewe tih postupaka u skla-du sa propisima – prestaje i primena ovih pravila.

O prestanku vaèwa ovih pravila donosi odluku organnadleàn za usvajawe plana.

12.4. Priprema i dono{ewe odluke o odre|ivawu delovaranije donetih urbanisti~kih planova koji se mogu

primewivati u skladu sa zakonom

U skladu sa zahtevom iz zakona, potrebno je do 13. no-vembra 2003. godine doneti odgovaraju}e odluke o odre|i-vawu delova iz urbanisti~kih planova donetih po pret-hodnim propisima koji se mogu primewivati u skladu savaè}im zakonom. Iz tako odre|enih delova mogu se upo-

trebqavati samo oni delovi koji su istovremeno u skla-du i sa ovim generalnim planom.

U delovima planova u kojima se wihova primena obusta-vqa primewuju se pravila ure|ewa i gra|ewa ovog general-nog plana i privremena pravila gra|ewa iz ta~ke 12.2. kaodopunska radi formirawa izvoda iz plana, odnosno akta ourbanisti~kim uslovima.

Urbanisti~ke planove koji sadrè delove koji se nemogu primewivati zbog nesaglasnosti sa zakonom ili Ge-neralnim planom treba zameniti novim planom generalneregulacije za {iru teritoriju kojoj pripadaju u roku od dvegodine od stupawa na snagu ovog generalnog plana, odno-sno novim planom detaqne regulacije u roku od pet godina.

Dono{ewem novog plana generalne ili detaqne regu-lacije na ~itavoj teritoriji tog plana prestaje primenaprivremenih pravila gra|ewa iz ta~ke 12.2. a za planove zakoje je odluka o pristupawu izradi doneta posle roka za od-govor uprave na prijavu za legalizaciju bespravno podignu-tih objekata (uslovno: 13. januar 2004. godine) i primenapravilnika iz ta~ke 12.3.

12.5. Regulacioni planovi ~ije se sprovo|ewe obustavqa

Ovoj grupi pripadaju planovi u kojima planirane name-ne nisu u skladu sa namenama datim u Generalnom planu,planovi koji nisu uskla|eni sa sada{wim potrebama i za-konskim odredbama, kao i planovi koji su fakti~ki, ne-sprovo|ewem, ali ne i formalno, stavqeni van snage. Naovim podru~jima potrebno je izraditi nove generalne i de-taqne regulacione planove.

Stupawem na snagu ovog generalnog plana obustavqa sesprovo|ewe slede}ih planova:

Op{tina Stari grad1. DUP blokova izme|u: ulica Brankove, Pop Lukine,

Ivan Begove, Gra~ani~ke, Obili}evog venca, Carice Mi-lice, Mar{ala Birjuzova i Zelenog venca („Slu`beni listgrada Beograda”, br. 28/91)

Op{tina Vra~ar2. DUP rekonstrukcije dela bloka izme|u ulica Maksi-

ma Gorkog, Orlovi}a Pavla, ûburske i Dubqanske,(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 12/70) – teritorijaobuhva}ena odlukom o pripremawu RP dela áH MZ,(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 16/96)

3. DUP rekonstrukcije tri bloka na teritoriji op{ti-ne Vra~ar („Slu`beni list grada Beograda”, br. 8/67)

4. DUP nove saobra}ajnice od ulice 27. marta do Au-toputa, Transverzala ááá („Slu`beni list grada Beograda”,br. 11/70, 24/77)

5. DUP za rekonstrukciju bloka izme|u ulica Vardar-ske, Vu~edolske, Svetolika Rankovi}a i Cerske(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 15/67)

Op{tina ûkarica6. DUP industrijske zone Mali Maki{, („Slu`beni

list grada Beograda”, br. 13/72, 2/75)7. DUP kompleksa doma Radio televizije Beograd i

centralnog filmskog studija u Ko{utwaku („Slu`benilist grada Beograda”, br. 10/75, 1/78)

8. DUP dela stambenog naseqa @eleznik („Slu`benilist grada Beograda”, br. 14/80)

9. DUP Prve mesne zajednice u nasequ Ostru`nica(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 10/70)

Op{tina Savski venac10. DUP kompleksa izme|u Autoputa i ulice Gu~evske,

Zve~anske i Bulevara JA („Slu`beni list grada Beograda”,br. 24/90)

Op{tina Zvezdara11. DUP dela mesne zajednice izme|u ulica Gospodara

Vu~i}a, Vojislava Ili}a, Topalovi}eve, Kriàni}eve, Za-ge Malivuk i Olge Jankovi} („Slu`beni list grada Beo-grada”, br. 11/76)

12. DUP privredne zone na Bulevaru revolucije(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 13/74, 32/87) (obuhva-}en planom Bulevara kraqa Aleksandra)


13. DUP industrijske zone Stoj~ino brdo („Slu`benilist grada Beograda”, br. 10/86, 15/96

Op{tina Palilula14. DUP specijalizovanog tr`nog centra – pijace No-

va Karaburma, ulica Uralska („Slu`beni list grada Beo-grada”, br. 2/76)

15. DUP grobqa na potezu Le{}e („Slu`beni list gra-da Beograda”, br. 1/78)

16. DUP podzemne putni~ko-èlezni~ke stanice u zoniraskrsnice Bulevara revolucije i Ruzveltove ulice(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 8/77)

Op{tina Zemun17. DUP sedam mesnih zajednica u Zemunu („Slu`beni

list grada Beograda”, br. 17/67, 5/73, 13/74, 11/78, 21/78, 5/80,18/87, 2/80, 12/89)

18. DUP centra za trgovinu i rekreaciju na teritorijiop{tine Zemun („Slu`beni list grada Beograda”, br. 2/79,28/82)

19. DUP tri stambene zajednice na teritoriji op{tineZemun („Slu`beni list grada Beograda”, br. 14/63)

20. DUP izleti{ta u Gorwem Zemunu („Slu`beni listgrada Beograda”, 7/72)

21. DUP bloka izme|u ulica Cara Du{ana, saobra}ajni-ce T-6, T-8 i priobalne zone Dunav („Slu`beni list gradaBeograda”, br. 26/76)

Op{tina Novi Beograd22. DUP za rekonstrukciju bloka 11-b u Novom Beogra-

du („Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/82)Op{tina Vo`dovac23. DUP park {ume Titov gaj („Slu`beni list grada

Beograda”, br. 10/76, 18/82)24. DUP rekonstrukcije stambenog bloka izme|u ulica

Strumi~ke, Vidske, \or|a Kratovca i Kru{eva~ke(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 4/68)

25. DUP autobuske stanice, Jug DUP dela mesne zajed-nice na podru~ju op{tine Vo`dovac („Slu`beni list gra-da Beograda”, br. 8/80)

26. DUP rekreativnog centra podno`ja Avale(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 13/75)

Op{tina Grocka27. DUP dela naseqa Vin~a („Slu`beni list grada Be-

ograda”, br. 8/76)Op{tina Rakovica28. DUP grobqa na podru~ju op{tine Rakovica

(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 8/75)29. DUP pristupnog puta za grobqa na podru`ju op{ti-

ne Rakovica („Slu`beni list grada Beograda”, br. 8/75)

12.6. Primena Generalnog plana u odre|ivawu javnoggra|evinskog zemqi{ta i ostalog gra|evinskog zemqi{ta

U Generalnom planu, u poglavqu i grafi~kim prilozi-ma i granicama zemqi{ta, date su neophodne odredbe ismernice za odre|ivawe javnog gra|evinskog i ostalog gra-|evinskog zemqi{ta na nivou bloka ili dela bloka, odno-sno kompleksa ili ve}e lokacije, kao plan za obezbe|iva-we javnog zemqi{ta za potrebe funkcionisawa grada ijavnih slu`bi. U ove povr{ine ukqu~ene su i sve postoje-}e javne povr{ine koje nisu dovoqno velike da bi se mogleprikazati u Generalnom planu. Uz pomo} odgovaraju}eg ka-tastarskog dokumenta, date definicije su u ve}ini slu~a-jeva dovoqne za dono{ewe odluke za progla{ewe odre|e-nog zemqi{ta za javno gra|evinsko zemqi{te u pojedina~-nim slu~ajevima i u nizu skupnih ili mre`nih lokacijajavnog zemqi{ta.

Daqom urbanisti~kom razradom ovog GP (planovima ge-neralne, odnosno detaqne regulacije), kao i preispitiva-wem postoje}ih planova (ta~ka 12.4), utvrdi}e se detaqnorazgrani~ewe izme|u javnog i ostalog gra|evinskog zemqi-{ta u skladu sa propisima i detaqnim uvidom u potrebe nateritoriji koju obuhvataju kada budu stupili na snagu.

Povezano sistemsko re{ewe svih javnih povr{ina, tojest precizno odre|enu mreù i celovito razgrani~ewe

javnog i ostalog gra|evinskog zemqi{ta, da}e planovigeneralne, odnosno detaqne regulacije na ~itavoj teri-toriji gra|evinskog rejona kada budu doneti i stupilina snagu.

Dok navedeni planovi ne budu doneti, kada je potreb-no razgrani~ewe definisati na prelazan na~in, u poseb-nim slu~ajevima moè se upotrebiti urbanisti~ki pro-jekt za razgrani~ewe povr{ina odre|enih Generalnimplanom (razgrani~ewe linijama katastarskih, odnosnougovorima precizno definisanih parcela umesto pojed-nostavqenih duì i krivih linija koje prikazuje Gene-ralni plan), ali u skladu sa generalnim re{ewem ovogplana (generalni poloàj, veli~ina, orijentacija, prila-zi za javno zemqi{te).

12.7. Kori{}ewe javnih povr{ina za sanaciju problemaparkirawa i nadle`nost prema vrstama saobra}ajnica

U periodu dok odgovaraju}e efekte funkcionalno po-trebnog standarda parkirawa ne obezbede mere predvi|eneGeneralnim planom kao obaveze vlasnika, korisnika i in-vestitora za obezbe|ivawem nu`nog broja parkinga i gara-à u okviru svakog objekta i gra|evinske parcele – neop-hodno je obezbediti dovoqan kapacitet javnih garaà ijavnih povr{ina za izgradwu garaà i parkinga u ugroè-nim centralnim zonama u gradu.

Potrebno je obezbediti studijsku i plansku dokumenta-ciju i odgovaraju}u odluku Skup{tine grada o pravilimaorganizacije i izgradwe javnih garaà, i obezbe|ivawemjavne povr{ine za ove svrhe.

Postoje}e povr{ine na kojima su javni parkinzi i jav-ne garaè smatraju se javnim u smislu ovog plana i na wi-ma se mogu vr{iti pove}awa kapaciteta za sme{taj vozilau meri kapaciteta pristupnih saobra}ajnica i logi~nogvolumena u odnosu na neposrednu okolinu.

Povr{ine na kojima su u verifikovanim ili novimplanovima detaqne regulacije predvi|ene javne garaè zave}i broj zgrada na vi{e katastarskih parcela ili kao po-seban javni objekat na posebnoj katastarskoj parceli sma-traju se javnim povr{inama koje treba precizirati urbani-sti~kim projektom.

Povr{ine ispod javnih saobra}ajnica i trgova kod ko-jih je {irina izme|u naspramnih gra|evinskih linija ve}aod 22 metara mogu se koristiti za izgradwu podzemnih po-du`no organizovanih javnih garaà u vi{e nivoa (uz reor-ganizaciju komunalnih instalacija u dva posebna pojasaili galerije sa obe strane garaè) uz obezbe|ivawe urba-nisti~kog projekta i druge sinhronizovane projektne do-kumentacije.

I druge javne povr{ine i javno gra|evinsko zemqi{temogu se nameniti izgradwi javnih garaà u kombinacijisa drugim javnim sadràjima, uz uslov da ne ometaju funk-cionisawe osnovne namene i da ne umawuju kvalitet orga-nizacije otvorenih i zelenih povr{ina tog kompleksa.

Shodno odredbama Zakona o putevima („Slu`beni gla-snik Republike Srbije”, br. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94i 42/98) i Odluke o ulicama, lokalnim i nekategorisanimputevima („Slu`beni list grada Beograda”, br. 3/01) utvr-|uje se da su unutar granice GP saobra}ajnice magistral-nog i regionalnog zna~aja gradskog ranga i progla{avajuse za gradsku nadle`nost.

12.8. Posebni instrumenti sprovo|ewa plana

U periodu dok se ne donesu i ne upotpune svi predvi|e-ni zakonski i planski instrumenti za ure|ewe prostora igra|ewe i dok se ne donesu svi instrumenti koji ~ine si-stem, u ovom planu je potrebno obezbediti ispravno spro-vo|ewe raspoloìvim dokumentima i informacijama uzpo{tovawe ograni~ewa i obaveza nazna~enih u grafi~komprilogu 17.2. „Instrumenti sprovo|ewa plana”.

U prostoru van gra|evinskog rejona prikazano je poqo-privredno, {umsko i vodno zemqi{te, ali se u tom prostoru


nalazi i veliki broj postoje}ih stambenih i privrednihobjekata, osim objekata namewenih osnovnoj nameni.

Za slu~aj da ovim GP nije odre|eno dovoqno elemenataza pravila ure|ewa i pravila gra|ewa, za ovaj prostor semoè izdavati akt o urbanisti~kim uslovima u skladu saodredbama odgovaraju}eg podzakonskog akta.

Postoje}i legalni objekti poqoprivrednih doma}in-stava (stambeni i pomo}ni objekti) mogu u tom prostoru dase obnavqaju i dogra|uju u nu`noj meri za razvoj tog doma-}instva, ili u meri bruto povr{ine objekta od 1/50 povr-{ine pripadaju}e parcele koja ~ini celinu. Podela parce-la radi stvarawa novih parcela sa stambenim i privred-nim objektima ispod veli~ine od 5.000 m² nije dozvoqena.Pod ovim uslovima moè se izdati izvod iz plana, dok jeza privredne objekte i sto~ne farme koje prevazilaze ni-vo standardnog doma}instva potrebna izrada akta o urba-nisti~kim uslovima radi obezbe|ivawa za{tite okoline.

U okviru gra|evinskog rejona, u roku od dve i po godi-ne od stupawa na snagu ovog plana, izradi}e se planovi ge-neralne regulacije koji }e (zajedno sa verifikovanim inovodonetim planovima detaqne regulacije) biti redovanosnov za pripremu izvoda iz urbanisti~kog plana i za pro-grame razvoja grada. U prelaznom periodu odredbe ovog ge-neralnog plana upotrebqava}e se za sprovo|ewe i pripre-mu izvoda iz plana (zajedno sa pravilima iz ta~ke 12.2. i12.3) na svim neophodnim mestima.

Izuzetak }e biti prostori ozna~eni u karti „Instru-menti za sprovo|ewe plana" ozna~eni kao „Obavezni pla-novi detaqne regulacije"; „Planovi generalne ili detaq-ne regulacije za saobra}ajne koridore"; „Podru~ja za izra-du konkursa i javne stru~ne provere"; „Podru~ja velikihprojekata" i „Podru~ja za obaveznu primenu posebnih in-strumenata razrade i sprovo|ewa Generalnog plana”.

U ovim ozna~enim prostorima, uz izvod iz plana, obave-zno se daju i ti merodavni uslovi koje investitor (kao or-ganizator ili inicijator) mora prethodno da obezbedi usaradwi sa nadle`nim slu`bama grada, ukoliko taj postu-pak ve} nije obavqen po gradskom programu.

Svrha ovih dodatnih uslova je nu`no obezbe|ivawe raz-voja i ure|ewa ovih zona kao celina od posebnog zna~aja zagrad ili celina sa posebnim problemima koje treba pret-hodno re{iti za novu zonu kao celinu (sanacija klizi{ta,obezbe|ivawe novih primarnih infrastruktura za neobe-zbe|ena podru~ja, uslovi studije uticaja aktivnosti na za-{titu vodoizvori{ta ili za{titu stanovni{tva od bukeili zra~ewa i dr.).

12.9. Novi planovi detaqne regulacije i urbanisti~ki projekti

U skladu sa programima izrade planske dokumentacije,osim izrade planova generalne regulacije, nastavi}e se ipriprema novih planova detaqne regulacije na mestima gde jeto neophodno i gde taj instrument usmeri program za izraduplana, iako u ovom generalnom planu nisu posebno ozna~eni.

Posebno je mogu}e o~ekivati wihovu upotrebu na mesti-ma gde se na sloèn na~in prepli}u javne povr{ine iobjekti i ostale povr{ine i objekti (centralni gradskiprostori i trgovi, re~ne obale, koridori novih velikihsaobra}ajnica, trase i prostori lakog {inskog prevoza)kao i na prostorima koji se potpuno transformi{u izotvorenog prostora u nove kompleksne delove grada. U pro-storima u kojima se radi plan detaqne regulacije mogu}aje reorganizacija granica susednih namena, preme{tawe uprostoru zona zahtevanih Generalnim planom i pove}awe,odnosno snièwe kvantitativnih i geometrijskih parame-tara u meri koja bitno ne ugroàva generalna re{ewa iodràva osnovne bilanse u zoni odre|enoj planom.

Ukoliko takvi prostori nisu posebno ozna~eni kao po-vr{ina sa posebnim uslovom, do dono{ewa planova detaq-ne regulacije zahtevi za izgradwom }e se zasnivati na iz-vodu iz ovog plana uz odgovaraju}e dopunske uslove kojiobezbe|uju i kasniju uspe{nu razradu.

U prostoru Generalnog plana urbanisti~ki projekat }ese, osim za obezbe|ivawe parcelacije, tako|e upotrebqava-ti i za obezbe|ivawe funkcionalnog i arhitektonskogkvaliteta re{ewa.

12.10. Tretman malih kompleksa za komercijalne zone igradske centre u periodu pre izrade planova generalne

i detaqne regulacije

U ovom generalnom planu su u okviru stambenih i dru-gih namena predvi|eni i delovi sa mawim lokacijama zakomercijalne aktivnosti da bi se stimulisao razvoj lokal-nih trgovinskih i uslu`nih aktivnosti. Do izrade plano-va generalne regulacije i detaqne regulacije, kada se mo-gu definitivno i detaqno odrediti, moè se prihvatitida lokacije sa ovom namenom mawe od 0,5 hektara budu rea-lizovane kao okruùju}a ili druga, sa okruùju}om kompa-tibilna namena.

Povr{ine za javne namene i povr{ine ozna~ene kao„Komercijalne zone i gradski centri" koje se nalaze namestima i potezima gde su izgra|eni pojedina~ni iligrupni bespravni objekti nastali zloupotrebom odluke iodobrewa o „Postavqawu kioska i malih monta`nihobjekata" ne mogu se sanirati legalizacijom ovih objeka-ta, ve} wihovim uklawawem i izgradwom novih poteza sapro{irewem saobra}ajnica, izgradwom novih drvoreda,trotoara i zelenila i izgradwom (gde je predvi|eno) no-vih javnih, vi{espratnih poslovnih ili poslovno-stam-benih objekata prema novom planu generalne ili detaq-ne regulacije.

12.11. Tretman povr{ina za novu kompleksnu stambenuizgradwu u periodu do dono{ewa planova generalne

i detaqne regulacije

U zonama nove kompleksne stambene izgradwe predvi|a-ju se kao mogu}i slede}i tipovi stanovawa: stanovawe uotvorenim blokovima, stanovawe u me{ovitim blokovima,individualno stanovawe, stanovawe u prigradskim nase-qima i socijalno i pristupa~no stanovawe, u skladu sa po-trebama i kontekstom okoline.

Uslov za realizaciju nove lokacije za kompleksnu stam-benu izgradwu je wena dovoqna veli~ina da se mogu odre-diti i regulisati neophodne povr{ine za javne i drugefunkcije koje podrazumeva savremeno novo naseqe i pri-prema plana generalne, odnosno detaqne regulacije kojimse planiraju nove javne povr{ine i odequju od ostalih po-vr{ina da bi se mogao sprovesti postupak eksproprijaci-je za wihovo obezbe|ivawe. Minimalni kompleks za tipprigraskog, socijalnog i individualnog stanovawa je 0,5ha u jednoj celini, a za tip otvorenog bloka i me{ovitihstanovawa 1 ha u jednoj celini.

Izuzetno, u slu~aju da se postigne dogovor sa nadle-`nim organima uprave o organizovawu i ustupawu graduodgovaraju}ih povr{ina za javne objekte i povr{ine bezpostupka eksproprijacije, prethodni uslovi se mogu odre-diti i urbanisti~kim projektom umesto planovima detaq-ne ili generalne regulacije.

12.12. Kontinualno planirawe i unapre|ewe Generalnog plana

U sredworo~nom periodu ovaj plan se dopuwava i razra-|uje pravilima gra|ewa u skladu sa odredbama ove ta~ke12.2. i 12.3. ovog poglavqa.

U prvom periodu realizacije Generalnog plana, u ciqume|usobnog uskla|ivawa svih predvi|enih i paralelno raz-vijanih instrumenata planirawa i u ciqu unapre|ewa Ge-neralnog plana Beograda u svim bitnim tehni~kim i sadr-àjnim linijama i linijama sprovo|ewa, nadle`ni organuprave, planska komisija i Urbanisti~ki zavod Beogradazaduùju se da svake godine pripreme izve{taj o sprovo|e-wu Generalnog plana i planskih instrumenata zasnovanihna Generalnom planu.


Istovremeno, oni treba da pre kraja godine pripre-me predlog unapre|ewa ovog generalnog plana novim de-taqima od zna~aja za wegovo sprovo|ewe ili detaqimaod posebnog zna~aja za nove gradske akcije ili razvojneprojekte i da ih u formi nacrta izmena i dopuna Planapredaju nadle`nom organu na utvr|ivawe, javni uvid idaqi redovni postupak usvajawa istovremenih. Izmene idopune treba ograni~iti po obimu i vrstama u jednom ci-klusu, da bi javni uvid i odlu~ivawe bili olak{ani ipouzdani.

U prvih pet godina sprovo|ewa Plana moè se smatra-ti da postoji odluka za godi{we pristupawe izmene i do-pune Generalnog plana na osnovu ovih odredaba o kontinu-alnom planirawu.

12.13. Ostale prelazne i zavr{ne odredbe

Urbanisti~ko-tehni~ki uslovi, urbanisti~ke dozvolei urbanisti~ke saglasnosti izdati do dono{ewa ovog ge-neralnog plana mogu se realizovati do isteka roka va`no-sti ozna~enog u samim uslovima kao osnov za izdavawe odo-brewa za izgradwu.

Urbanisti~ke analize na osnovu izmena GUP-a 1999.godine mogu se raditi do stupawa na snagu ovog plana, aUrbanisti~ki zavod Beograda duàn je da sve zahteve pod-nete do tog roka re{i zakqu~no sa {estim mesecom od stu-pawa na snagu plana.

Urbanisti~ke analize, na osnovu kojih nisu izdatiUTU, mogu se upotrebiti kao deo izvoda iz urbanisti~kogplana u roku od godinu dana od po~etka primene ovog pla-na, s tim {to se uz wih ugra|uju dodatni uslovi koji prois-ti~u kao izvod iz re{ewa ovog plana.

Urbanisti~ki planovi i urbanisti~ki projekti ~ija jepriprema otpo~ela i dovedena u zavr{nu fazu na osnovure{ewa prethodnog generalnog plana, mogu se i zavr{itina osnovu odredaba tog plana, osim u delovima koji su u su-protnosti sa novim re{ewima GP za primarnu uli~nu mre-ù, sistem {inskog saobra}aja i re{ewa u centralnim je-zgrima, u roku od {est meseci od po~etka primene ovog ge-neralnog plana.

Regulacioni plan Centralne zone, ~ija je pripremaotpo~ela na osnovu prethodnog GUP-a, usvajawem novogGeneralnog plana Beograda 2021. usagla{ava granicuplana sa novom granicom Centralne zone i zavr{ava sekao jedinstveno urbanisti~ko re{ewe plana generalneregulacije Centralne zone na osnovu planskih uslovqe-nosti novog GP.

Stupawem na snagu ovog generalnog plana obustavqa seprimena Generalnog urbanisti~kog plana Beograda iz1972. godine i svih wegovih izmena i dopuna, kao i Izme-na i dopuna GUP-a Beograda iz 1985. godine i svih wego-vih izmena i dopuna donetih pre usvajawa ovog plana.

12.14. Sastavni delovi Generalnog plana

Sastavni deo Generalnog plana ~ine slede}i prilozi:

13. GRAFI^KI DEO GENERALNOG PLANA

PLAN (1:20.000)

Sastavni deo Generalnog plana Beograda su slede}igrafi~ki prilozi u razmeri 1:20.000:

1. Granice1.1 Granice i podela podru~ja Generalnog plana1.2 Planirano javno gra|evinsko zemqi{te i ostalo

gra|evinsko zemqi{te (2021)2. Planirano kori{}ewe zemqi{ta (2021)3. Planirani saobra}aj (2021)4. Planirani sistem snabdevawa vodom za pi}e (2021)5. Planirani sistem kanalisawa atmosferskih i ot-

padnih voda (2021)6. Planirano ure|ewe vodotoka (2021)7. Planirani sistem snabdevawa elektri~nom energi-

jom (2021)

8. Planirani sistem snabdevawa toplotnim energijomi prirodnim gasom (2021)

9. Planirane telekomunikacije (2021)10. Plan prioriteta 2006. (prva faza)11. Planirano stambeno tkivo (2021)12. Planirane privredne zone (2021)13. Planirane komercijalne zone i gradski centri

(2021)14. Planirane javne slu`be, javni objekti i kompleksi

(2021)15. Planirani sportski objekti i kompleksi (2021)16. Planirane zelene povr{ine (2021)17. Urbanisti~ki instrumenti sprovo|ewa plana17.1 Prostorne zone i urbanisti~ke celine u kojima se

primewuju ista pravila gra|ewa17.2 Instrumenti sprovo|ewa plana

DOKUMENTACIJA (1:20.000)

Sastavni deo Generalnog plana Beograda su slede}igrafi~ki prilozi u razmerama 1:50.000 i 1:20.000:

1. Prikaz {ireg podru~ja GP (1:50.000)2. Karta blokova 2001. (1:20.000)3. Trajna dobra Beograda 2001. (1:20.000)4. Zna~ajni javni urbani prostori 2001. (1:20.000)5. Ograni~ewa urbanog razvoja 2001. (1:20.000)6. Postoje}e kori{}ewe zemqi{ta 2001. (1:20.000)7. Postoje}i saobra}aj 2001. (1:20.000)8. Stambeno tkivo 2001. (1:20.000)9. Privredne zone 2001. (1:20.000)10. Komercijalne zone i gradski centri (2001)11. Javne slu`be, javni objekti i kompleksi (2001)12. Sportski objekti i kompleksi (2001)13. Zelene povr{ine (2001)14. Planirana transformacija blokova i nove lokacije

14. DOKUMENTACIJA GENERALNOG PLANA

1. Odluka o pristupawu izradi plana2. Program rada na izradi Generalnog plana3. Istraìvawa, studije, analize:– Metropoliten Beograda, Geografski fakultet– Demografska sada{wost i budu}nost Beograda, Cen-

tar za demografska istraìvawa, Beograd– Koncepcija privrednog razvoja Beograda u periodu

2002 – 2006 – 2021, Factis– Geolo{ke, hidrogeolo{ke i seizmi~ke karakteristi-

ke terena sa kategorizacijom prema inèwersko-geolo-{kim uslovima za planirawe prostora za izradu GP Beo-grada, Urbanisti~ki zavod Beograda, Geozavod D.O.

– Plan javnog gradskog prevoza – SYSTRA, izve{tajimaj i jun

– Hipoteza Generalnog plana Beograda 2021, Urbani-sti~ki zavod

– Koncepcija Generalnog plana Beograda 2021, Urbani-sti~ki zavod

– Prednacrt Generalnog plana Beograda 2021, Urbani-sti~ki zavod

– Nacrt Generalnog plana Beograda 2021, april 2002,Urbanisti~ki zavod

– Spisak ostalih istraìvawa, studija koje su kori-{}ene ili izra|ene za potrebe GP

4. Izve{taj o saradwi sa obaveznim u~esnicima5. Posebni uslovi od organa, organizacija i preduze-

}a zakonom ovla{}enih (Republi~ki zavod za za{tituprirode, Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beo-grada – „Nepokretna kulturna dobra na prostoru Gene-ralnog plana Beograda 2021", Republi~ki zavod za za{ti-tu spomenika kulture „Predlog mera za{tite graditeq-skog nasle|a sa elementima strategije, metoda, konceptai valorizacije", Zapisnik o usagla{avawu stavova o re-{ewima u GP sa predstavnicima General{taba, Save-znog ministarstva odbrane)


6. Mi{qewa, saglasnosti organa, organizacija i pred-uze}a zakonom ovla{}enih:

– faza Hipoteze– faza Koncepcije– faza Prednacrta– faza Nacrta – prva verzija7. Posebne evidencije i spiskovi– Spisak kulturno-istorijskih spomenika i prethodne

za{tite– Spisak prirodnih za{ti}enih vrednosti– Spisak objekata industrijskog nasle|a– Spisak objekata moderne arhitekture– Spisak postoje}ih zna~ajnih javnih prostora u Cen-

tralnoj zoni8. Podaci o obavqenom javnom uvidu, stru~noj raspravi

i saradwi u toku izrade plana– Podaci o saradwi u toku izrade plana– Usagla{avawe stavova sa pojedinim u~esnicima (Se-

kretarijat, Direkcija, KIO, Savet, op{tine, stru~na udru-èwa) do nacrta – prva verzija

– Usagla{avawe stavova sa pojedinim u~esnicima (Sekre-tarijat, Direkcija, KIO, Savet) do nacrta – druga verzija

– Izve{taj o obavqenom javnom uvidu9. Obrazloèwe plana sa stavovima planske komisije o

svakoj dostavqenoj primedbi10. Radni tim Generalnog plana – po svim fazama izra-

de plana

15. SPISAK SKRA]ENICA

APG – Administrativno podru~je BeogradaBVS – Beogradski vodovodni sistemBRGP – Bruto razvijena gra|evinska povr{inaGVI – Grani~ne vrednosti imisijeGP – Generalni planGRS – Glavna regulaciona stanicaGSP – Gradsko saobra}ajno preduze}eGUP – Generalni urbanisti~ki planDP – dru{tveni proizvodDUP – Detaqni urbanisti~ki plan@TP – @elezni~ko-transportno preduze}eZSO – Zona stvarawa otpadaka

Z – stepen zauzetostiI – indeks izgra|enostiJKP – Javno komunalno preduze}eJP – Javno preduze}eKi – Koeficijent izgra|enostiKO – Katastarska op{tinaKP – Katastarske parceleKÔ – Komunalni ~vrsti otpadmlrd. – milijardimil. – milionaNRGP – neto razvijena gra|evinska povr{inaODK – Osnovna dràvna kartaOMR – Obnavqivi materijalni resursPA – Putni~ki automobilPi – Procenat izgra|enostiPKB – Poqoprivredni kombinat BeogradPP – Prostorni planPPGB – Prostorni plan grada BeogradaPPRS – Prostorni plan Republike SrbijeSAS – Savez arhitekata SrbijeSIV – Savezno Izvr{no ve}eSMT – Spoqna magistralna tangentaSO – Skup{tina op{tineSRC – Sportsko-rekreativni centarTO – ToplanaUN – Ujediwene nacijeUMP – Unutra{wi magistralni prstenUTU – Urbanisti~ko-tehni~ki usloviHE – HidroelektranaCZ – Centralna zona[PC – [ira prostorna celina

* * * *

Ovaj generalni plan stupa na snagu osmog dana od danaobjavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda".

Skup{tina grada BeogradaBroj 350-403/03-Hááá-01, 22. septembra 2003. godine

PredsednikRadmila Hrustanovi}, s. r.



„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe– BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259Pretplata: 3242-516

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

ГРАДА БЕОГРАДА

Izdava~ Grad Beograd – Sekretarijat za informisawe, Beograd, Trg NikolePa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-298641-97. Odgovorni urednikRADOJKA SRETENOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 242, 246. [tampa:JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15

S A D R @ A J

Strana

Generalni plan Beograda 2021. – – – – – – – – – – – 901

slu@beni list · 2008. 7. 25. · ukupnog razvoja beograda, potenciraju}i wegov identitet; –...

Documents