Slavoj iek: Alternativa kapitalizmuObjavljeno:09.04.2014. - 10:20Top of FormBottom of FormVe dugo, kad god se naem u drutvu radikalnih leviara, uvek im postavljam jedno jednostavno, glupo pitanje: ta vi hoete? I moram da kaem da dobijam izuzetno konfuzne odgovore. Pitam ih, da li elite komunizam? Da li hoete novu nacionalizaciju privatnog vlasnitva? Oni kau, ne, ni sluajno, to je bio totalitarizam. Onda ih pitam, da li jednostavno hoete staru, socijaldemokratsku socijalnu dravu? Oni postanu skeptini kau, ne, moda to vie ne funkcionie.

Autor:Slavoj iekVeliina slova:aaaPoeo bih od primera panskih indignadosa. U njihovom Manifestu okirale su me dve stvari. Pre svega, detaljno sam prouio njihove zahteve. I kakvi su ti zahtevi? Novac bi trebalo da slui ljudima, a ne ljudi novcu. Drava ili drutvo trebalo bi da obezbede dostojanstven ivot. Ekoloka politika itd. Dostojanstvo ljudskog ivota. Znam da sam maliciozan, ali pokuao sam da se stavim u poziciju obinog Nemca koji je glasao za naciste. Prvi zahtev novac bi trebalo da slui ljudima, a ne obrnuto. Rekao bih: Naravno, Jevreji su to izvrnuli, u potpunosti se slaem. Ljudi su nemaki narod, novac koji se slui narodom predstavlja jevrejske bankare. ta je sa ekologijom? Znate li da su sve mere koje danas preduzimamo predlagali nacisti? Znate li da je jedna od prvih mera Hitlerove vlade bila zabrana muenja ivotinja?

Ne kaem da su indignadosi blaa vezija nacista. Ali hou da kaem koliko je teko zaista zamisliti alternativu. Ve dugo, kad god se naem u drutvu radikalnih leviara, uvek im postavljam jedno jednostavno, glupo pitanje: ta vi hoete? I moram da kaem da dobijam izuzetno konfuzne odgovore. Pitam ih, da li elite komunizam? Da li hoete novu nacionalizaciju privatnog vlasnitva? Oni kau, ne, ni sluajno, to je bio totalitarizam. Onda ih pitam, da li jednostavno hoete staru, socijaldemokratsku socijalnu dravu? Oni postanu skeptini kau, ne, moda to vie ne funkcionie.

Dobio sam samo dva pozitivna odgovora. Jedan je mitologija o lokalnim zajednicama. Znate ono, radnici preuzmu fabriku, farmu, organizuju tamo ivot I ovde u opet biti krajnje maliciozan. Imam mnogo prijatelja u Venecueli. Znate, kad su tamo radnici preuzeli fabrike, u svim medijima je to preneto kao veliki uspeh. Pitao sam prijatelja u Venecueli ta se dogodilo sa tim fabrikama godinu dana kasnije. Devedeset posto ih je bankrotiralo, pet procenata je jednostavno privatizovano, a pet procenata je opstalo uz dravnu pomo. to prosto znai pomou amerikih dolara.

Ne govorim ovo da bih se rugao. Samo kaem koliko je teko ovaj protest pretoiti u minimalnu konkretnu viziju. Kad sam ovo ispriao u Atini, optuili su me da sam saboter. Pitali su me zar ne vidim da je ovo otvoreni, kreativni proces i da e se odgovori pojaviti spontano iz naroda. Ne verujem. Mislim da je ovo kljuni problem danas. Postoji rastui raskorak izmeu liberalno-demokratskih institucija parlamentarne demokratije i logike globalnog finansijskog kapitala, koji sve vie i vie izmie svakom obliku demokratske kontrole. I daleko od toga da nastupam kao jeftini kritiar liberalne demokratije. Kaem da je najvei problem to da li nekako moemo da povratimo kontrolu nad finansijskim kapitalom, a da ponovo ne upadnemo u totalitarnu zamku.

Citirau vam autorku koju oboavaju ekstremni desniarski kapitalisti. Znate onu ameriku spisateljicu ruskog porekla, Ajn Rend? Ona je bila ultra-kapitalista, ali iznela je jednu ispravnu opasku. Primetila je kako novac ipak znai minimalnu formalnu slobodu, ak iako se radi samo o formalnoj buroaskoj slobodi. I ako zaista hoete da eliminiete novac ili trite, problem je u tome to emo bez nekakve ne znamo tano kakve demokratske procedure morati da se vratimo na predmoderne oblike neposredne dominacije. I nije li to pouka, na primer, Sovjetskog Saveza? Da na nekom nivou mora da se ponovo uvede odnos izmeu dominacije i sluganstva.

Neki od vas pitaju zar se u ovim pokretima ne nalaze klice neeg novog. Moda, ali sam skeptian do koje se mere ove klice zaista mogu univerzalizovati. Na primer, moj lini prijatelj i teoretski neprijatelj Toni Negri veruje da e lokalne samoorganizovane mase u nekom trenutku preuzeti itavo drutvo. Moj protivargument je da to to on velia kao kreativnu masu moe da funkcionie samo u vrlo efikasnoj liberalnoj dravi, sa vladavinom prava itd.

Ovde bih se vratio na onu divnu dijalektiku formulu, kako se u okviru istinske dijalektike vremenitosti jedini put ka komunizmu krije u doslovnom shvatanju liberalne demokratije. Mislim da je Marksova kritika formalne buroaske slobode potpuno pogreno shvaena. Za Marksa, ova sloboda nije formalna u smislu da je to puka forma, da ne znai nita. To je univerzalna forma slobode. I formalna sloboda je jedini nain da se stvori prostor za konkretniju slobodu. Znamo ta se dogaalo u staljinizmu eleli su da ukinu formalnu slobodu zarad prave slobode, i tako se naravno gubi sloboda kao takva, formalna ili neformalna.

U skladu sa sopstvenom tradicijom, biu vrlo prost i ispriau vam jedan strano bezobrazan vic. To je ameriki vic o lekarima, oni imaju odline viceve o lekarima. ena nekog oveka otila je na teku operaciju. Posle operacije, ovek prilazi hirurgu i pita ga kako je prola operacija. Doktor odgovara: Sve je u redu, ena vam je preivela, nadivee ak i vas. Ali bie nekih manjih problema. Na primer, nee moi da kontrolie rektum, pa e joj izmet stalno curiti. Iz vagine e joj curiti neka grozna tenost, tako da nema nita od seksa. Usta e joj se griti, pa e joj stalno ispadati hrana. Naravno, mu prebledi i prestravi se. Doktor ga onda zagrli i kae mu: alim se, sve je u redu, nije preivela operaciju. To se dogaa sa pravom slobodom bez liberalne demokratije. Koristimo sve slabosti, ali sloboda umire.

Meutim, s druge strane, slino kao sa vejkom koji shvatajui doslovno propise dovodi sistem do samounitenja, to isto vai i za liberalnu demokratiju. Ako je doslovno shvatite, promeniete je iz korena. Hou da kaem da u ovom smislu za mene liberalna demokratija nije neprijatelj nego prepreka.

Uzmimo na primer dananji kapitalizam. Problem sa liberalno-demokratskom perspektivom jeste to ona pretpostavlja da su liberalno-demokratski institucionalni mehanizmi dovoljni za vraanje kontrole nad kapitalom. Ja mislim da nisu. Mislim da je danas jo uvek aktuelno ono to je tvrdio Marks: da mesto u drutvu gde se odreuje sloboda nije politika sfera kao takva da imamo slobodne izbore, slobodnu tampu itd. Naravno, sve je ovo izuzetno vano. Ali ovde ostajem marksista i tvrdim da prava sloboda mora da bude utemeljena u onome to je na prvi pogled nepolitika sfera. Na primer, u ekonomskim odnosima, ili kao to svaka feministkinja zna, u privatnim porodinim odnosima. U toj sferi takoe treba da budemo slobodni.

ak i ako imamo kritine misli, koliko su one efikasne? Mislim da je ovo danas vrlo ozbiljan problem, jer koliko god da je staljinizam bio uasan, ipak su u njemu rei ostale vrlo efikasne. Mislim da je to rekao Josif Brodski zar injenica da su pesnici bili streljani nije pokazatelj koliko je poezija bila cenjena? Shvatana je vrlo ozbiljno. Na zapadu niko ne bi streljao pesnika, jer ih nije briga ta neko govori.

Mislim da je danas dominantno funkcionisanje ideologije cinino. Tvrdim da ne samo to je vano da li zaista verujete u ideologiju ili ne, nego je ak i opasno ako zaista u nju verujete. Da bi sistem glatko funkcionisao ljudi ne smeju ozbiljno da shvataju zvaninu ideologiju. To je bilo moje iskustvo iz mladosti u bivoj Jugoslaviji. Imao sam bukvalno dva prijatelja u Centralnom komitetu koji su naivno verovali u samoupravni sistem. Ostali su bez posla. Nomenklatura ih je shvatala kao opasne. Bili su na korak od vejka. Ali ipak treba izbegavati ideju da, poto je ideologija cinina, nije vano ta govorimo. Da treba samo da delujemo, da bacamo bombe ili ta god, da rei nisu vane. Mislim da je takav stav pogrean.

Mislim da o tome govorim u svojoj knjizi Prvo kao tragedija, zatim kao farsa, da je radikalni cinizam nemogu stav. Svaki cinik ima privatnu tajnu u kojoj nije cinian. Pogledajte zapadne biznismene. Oni su na prvi pogled cinini. Privatno, negde sam proitao, 80 posto njih su zen budisti. Kau znam da je moj poslovni ivot samo maskarada, a da je ono to je zaista vano moja duhovna prosveenost. Bez ove privatne tajne oni ne bi mogli da preive.

Druga ideja koju sam dobio od levice je ona o osnovnom dohotku. Znate, to je ono to imaju u Brazilu na papiru, ne u stvarnosti. Ali za mene je to krajnje paradoksalno reenje. Znate tu ideju bilo da ste zaposleni ili nezaposleni, svakom dravljaninu trebalo bi da bude zagarantovan minimalni prihod. Ali kao to je pokreta ove ideje belgijski sociolog Van Parejs obrazloio, njegova zamisao je da spase kapitalizam. Zamisao je da je dananji kapitalizam toliko produktivan da moe da priuti nekakav univerzalni osnovni prihod. Da skratim, ne verujem da se to moe uraditi na svetskom nivou, to je utopija.

Slaem se da ne bi trebalo da apsolutizujemo suprotstavljenost izmeu umerene i radikalne aktivnosti. Slaem se sa idejom da bi liberalnu demokratiju trebalo da shvatimo ozbiljnije nego to ona samu sebe shvata. Slaem se da bi trebalo da se borimo do kraja za socijalnu dravu. Samo tvrdim da, na kraju, to nee uspeti. Ali takoe se slaem da ovo moemo ustanoviti jedino tako to emo kroz proi kroz taj proces. Ne postoji preica, pa da moemo da kaemo da znamo da ovo ne funkcionie i ta onda meditiramo i ekamo veliku revoluciju?

Ove konkretne borbe su danas ak sasvim oigledne. I to se moe izraziti u vrlo razumnim ekonomskim pokazateljima. Uzmimo na primer tekuu reformu visokog obrazovanja u Evropi, takozvanu bolonjsku reformu. Mislim da je to neka vrsta kolektivnog intelektualnog samoubistva Evrope. Jer, znate koja je tu osnovna ideja? Da se od univerziteta naprave fabrike za proizvodnju eksperata. Uestvovao sam u jednoj debati u Francuskoj, gde mi je jedan visoki francuski politiar to objasnio, bilo je to u vreme onih nereda kada su u pariskim pregraima spaljivani automobili. Rekao mi je: Gledajte, sada u Parizu gore kola. Sada su nam potrebni psiholozi da nam objasne kako da kontroliemo rulju. Potrebni su nam urbanisti da nam kau kako da uredimo grad tako da masa ne moe da napravi veliku tetu. Ali ja mislim da ovakvo ekspertsko znanje nije na zadatak. Na zadatak je neto mnogo jednostavnije i mnogo radikalnije ne da odgovaramo na pitanja koja postavljaju drugi, nego da postavljamo prava pitanja. Mistifikacija je ve u samim pitanjima.

Mislim da nam je zato danas vie nego ikada potreban pravi intelektualni ivot. Da li smo svesni ta se dogaalo ovih poslednjih decenija? Naveu vam na prvi pogled potpuno marginalan primer. Da li ste primetili udnu tendenciju u novijim holivudskim filmovima, da ima sve manje seksa? Da li ste gledali neke od onih groznih filmova kao to su oni po romanima Dena Brauna, Da Vinijev kod i Aneli i demoni? Imate ljubavni par, ali nema seksa. Isto je i u poslednjem filmu o Demsu Bondu Zrno utehe. Seate se, na kraju nema seksa? Zato se ovo deava?

Da li ste primetili da se sve vie vraamo predmodernoj tradiciji ugovorenih brakova? Samo danas se time ne bave roaci, nego agencije za upoznavanje i sklapanje brakova. Od svojih prijatelja sam saznao da je tako u Francuskoj i Americi. Ne funkcionie na ekom ili na mom jeziku, ali na engleskom i francuskom se kae to fall in love, tomber amoureux doslovno pasti u ljubav. Mnoge agencije tamo ponavljaju slogan omoguiemo vam da budete zaljubljeni bez pada. Zamisao je da, ako jednostavno upoznajete ljude, previe se otkrivate. Ljubav je pad, to je rizik. Dakle, zamisao je da im date svoje line podatke, a oni e se potruditi da ne padnete. Zar to nije ideja seksa bez kofeina? Isto kao to danas imamo kafu bez kofeina, pivo bez alkohola, kobasice bez masti, ovde dobijate ljubav bez ljubavi.

Imam ak jednu ideju koja se moda ini konzervativnom, ali nije. Da se pribliavamo periodu kada e se ljubav smatrati opasnom, a ne seks. Ve postoje neki radikalni krugovi na amerikim univerzitetima koji tvrde da je neobavezni seks u redu. Zadravate svoju slobodu, ne vezujete se previe, ali da je strastvena zaljubljenost nekakva metafizika fiksacija koja je katastrofalna. Moda se sada pitate kakve to ima veze sa kapitalizmom? Mislim da je to upravo struktura subjektivnosti koja se savreno uklapa u dananji globalni kapitalizam. Ako elite da konstruiete idealni tip dananje subjektivnosti u razvijenim zemljama to je to.

Da rezimiram, mislim da u dananjem globalnom kapitalizmu demokratija postaje sve nesposobnija ili se pretvara u isprazni ritual. Sviaju mi se vai primeri o tome ta se nedavno dogodilo u Grkoj i Italiji ideja neutralne ili tehnokratske vlade. Tu na rad treba da pone. Poetak treba da glasi ne postoji nekakvo neutralno, tehnokratsko znanje. Potpuno se slaem da treba da nastavimo da vodimo borbe za socijalnu dravu, jer sva objanjenja mera koje se sada nameu znate, u krizi smo, moramo da reemo trokove itd nisu tana ak ni u ekonomskom smislu. To je ideologija. Na primer, nedavno sam bio u Holandiji gde takoe prave krupne rezove u budetu za kulturu. Mnogo manje izdvajaju za kulturu i nauku. Ali Holandija nije ni u kakvoj krizi, i dalje im dobro ide. Radi se samo o odreenoj ideolokoj percepciji.

Dakle, moja poenta je da dananja globalna kriza nije ak ni ekonomska. Re je, da se posluim tradicionalnom terminologijom, o ideolokoj krizi. U istoriji oveanstva ideologija verovatno nikad nije bila snanija nego danas. Ideologija je na delu u naoj svakodnevnoj percepciji kad ne moemo ak ni da zamislimo promenu. I mislim da na prvi zadatak nije da predloimo obrasce ta treba da se radi, ve samo da otvorimo prostor za alternativno razmiljanje. Znate, to nije tako lako kao to se ini. esto kada mislimo da imamo alternativu, i dalje ostajemo u okviru hegemonijske ideologije. Razmiljati o pravoj alternativi je vrlo teko. Ali, istovremeno je i mogue.

Nedavno sam boravio u Norvekoj. Rekli su mi da tamo ljudi nekako prihvataju izvesnu egalitaristiku logiku. U prosenoj kompaniji, maksimalni odnos izmeu najnie plaenog radnika i vrhunskog menadera je 1:4 ili maksimalno 1:5. Ljudi ovo prosto prihvataju kao normalno. Sad ete vi rei, ali ta je sa trinom konkurentnou? Norveka je meu najkonkurentnijim zemljama. Odmah iza ko je na vrhu Hong Konga i Singapura, ini mi se. Odmah iza njih je Norveka. Dakle, vidite kako moe da postoji socijalna drava, egalitarizam, a da i pored toga ak i u kapitalistikom smislu budete vrlo konkurentni.

Dakle, ono to je danas mogue ili nemogue je ista ideologija. Ne volim leviare ezdesetosmae. Ali jedan od glavnih iz tog vremena, Herbert Markuze, rekao je neto zgodno. Rekao je: Sloboda je preduslov osoboenja. to znai, sloboda u smislu bega iz ideolokih okova je preduslov za pravo osloboenje. I mislim da nam je ovo danas potrebno vie nego ikad. Imanuel Kant je to zvao javnom upotrebom uma. Kao to moda znate, Kant ovo suprotstavlja privatnoj upotrebi uma. Ali njegova distinkcija izmeu javne i privatne upotrebe uma vrlo je paradoksalna. Za Kanta, kada sluite svojoj zajednici dravi, naciji to je privatna upotreba uma. Jer vae razmiljanje je ve podreeno ciljevima koje je postavila zajednica. Ali za Kanta je javna upotreba uma ovo to radimo ovde, kada se sastajemo izvan zvaninih dravnih institucija, onda moemo da razmiljamo zaista univerzalno. Mislim da je danas ovo potrebnije nego ikad.