1 ТРАНСПОРТЕРИ

Пoложај заштите на раду у склопу професионалне делатности човека значајно се изменио током 90-их година двадесетог века у односу на претходно стање. Од области која је формално сматрана значајном, а у пракси само декларативно уважавана и често третирана као непотребни намет на производњу и која се уважавала након тежих несрећних случајева са људским жртвама и материјалном штетом, безбедност и здравље на раду у позитивном законодавству развијених земаља постављена је на сам врх законске регулативе у областима које се дотичу рада човека у опште.

1.1 Увод

Уређаји непрекидног транспорта (транспортери) представљају најефикаснији вид транспорта, али могу да буду и најопаснији сегмент у транспортном ланцу, односно у свом окружењу, уколико нису примењене мере које обезбеђују безбедно руковање и одржавање. Као и сви механички или електрични уређају, транспортери могу бити опасни по руковаоце или било кога другог ко се нађе у њиховој близини. Сваке године, због физичког контакта са покретним елементима транспортера радници се повређују или гину због несрећа на транспортерима. Зато је потребно обратити пажњу на основна правила која би требало да зна свако ко рукује или се налази поред односно у близини транспортера. Посетиоце би требало обавестити о безбедносним правилима и прегледати им одећу, пре него им буде дозвољен прилаз постројењима. Основне безбедносне мере су приказане у табели 1.

Табела 1. Основне безбедносне мере при раду са транспортерима

Забрањено је пењати се, седети, стајати или шетати

по транспортеру

Пре почетка рада увек проверити да ли су ограде и поклопци на

месту

Само квалификована и прописно обучена лица могу поправљати или

одржавати транспортере

Забрањено је покривати, мењати или погрешно користити

контролу транспортера

Делове тела, одећу и косу је потребно чувати од покретних делова транспортера

Уређаји за контролу рада траспортера

морају бити видљиви и лако доступни

Уклањање отпадака и комадића је дозвољено само када је транспортер

искључен из струје

Обавезно је пријавите све неправилности у раду овлашћеним

лицима

Стратегија за спречавање повреда при раду са транспортерима обухвата следеће активности:

• идентификацију потенцијалних опасности користећи технике процене ризика,

• ограничавање ризика кроз коришћење одговарајућих заштита,

• коришћење блокада и метода контроле,

• узимање у обзир фактора окружења, инсталација и одржавања,

• спровођење курсева из области безбедности на раду,

• уколико опасна места нису уочљива иста морају бити ограђена сигурносним оградама како би се ризик елиминисао, или бар умањио,

• када се уочи опасна зона, ограничавање приступа мора бити очигледно (укључујући ефекте примене уређаја за хитно заустављање).

Осим мера које су приказане у табели 1, при раду са уређајима непрекидног транспорта је неопходно придржавати се и следећег:

• користити транспортер само за оне намене за које предвиђен, односно пројектован,

• не треба гурати материјал који се налази на транспортеру са неким помоћним средством (нпр. лопатом),

• треба елиминисати све потенцијалне изворе енергије који би могли изазвати покретање елемената транспортера без укључења погонског механизма,

• транспортери са траком, ланцима и сличним средствима за преношење терета, морају се постављати тако да са једне њихове стране остане слободан простор за пролаз, ширине најмање 1 м,

• транспортери са траком ширине преко 800 мм морају имати могућност приступа траци с обе стране,

• код покретних транспортера са уређајем за мењање угла нагиба траке, мора постојати уређај за осигурање утврђеног положаја нагиба траке у току једне радне операције (скакалица, кочница); такав транспортер сме се премештати само са спуштеном траком у крајњем доњем положају; забрањен је рад са транспортером који нема кочнице на уређају за дизање носача трака,

• забрањено је премештање покретних транспортера за време рада,

• при пуштању траке транспортера у погон, није дозвољено траку повлачити или на други начин помагати њено покретање; за време рада транспортера забрањено је рукама помагати кретање траке, чистити траку и ваљке рукама и вршити ма какве поправке на ваљцима, траци односно конструкцији транспортера,

• за време рада транспортера забрањено је увлачити се под траку транспортера ради вршења оправки или из ма ког другог разлога,

• за време рада транспортера није дозвољено радницима стајати у зони опасности, чистити траку и ваљке, нити обављати било какве поправке на транспортеру,

• укључивање и искључивање транспортера сме обављати само за то одређена особа, која је дужна пре пуштања транспортера у рад проверити исправност транспортера, као и да се у увери да се у зони опасности не налазе особе,

• уређаји за укључивање и искључивање транспортера морају бити конструисани и изведени на прикладним местима тако да омогућавају у случају опасности брзо заустављање транспортера,

• стабилни транспортери с челичном конструкцијом постављени на спољњим просторима, морају бити заштићени од атмосферског пражњења преко уземљења; исти морају имати изведену водонепропусну електричну инсталацију,

• ако се у процесу рада појављује прашина, електрична инсталација на транспортерима мора имати одговарајућу изолацију,

• транспортери који користе електричну енергију, морају имати заштићену металну контрукцију од превисоког напона додира,

• ако се транспортери налазе на отвореном простору, метална конструкција транспортера мора бити спојена на уземљивач громобранске инсталације.

Транспортери уобичајено нису намењени за транспорт опасних материјала (експлозивних, запаљивих, токсичних,...), али се могу користити и у таквим случајевима при чему се тада морају применити посебне мере безбедности и здравља на раду са таквим материјалима.

Безбедност радника на раду зависи и од исправности оруђа за рад. Стога је неопходно обезбедити контролу и периодичне прегледе и испитивања оруђа за рад. Циљ ових контрола је да се утврди да ли су на тим средствима примењене мере заштите на раду и да ли због могућих промена у току употребе, ова средства не угрожавају живот или здравље радника. Ова контрола врши се у поступцима текућег одржавања, путем редовних прегледа и на други начин и она обухвата сва средства рада у која се убрајају оруђа за рад, алати, помоћна средства и др. Међу оруђима за рад која по својој конструкцији и дејству представљају повећану опасност су и стално уграђени транспортни уређаји за невертикално преношење терета помоћу гумених, текстилних или металних трака, ланаца и др.

Према Правилнику о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине (Сл. Гласник РС бр. 94/06 и 108/06), члан 3, за транспортере није предвиђено, осим у ситуацијама када је послодавац актом о процени ризика утврдио, да се на њој врше обавезни периодични прегледи и испитивања од стране овлашћене установе. Вршење периодичних прегледа је обавезно, али од стране овлашћених лица запослених код послодавца.

1.2 Опасности

Основне опасности при раду са транспортерима могу се сврстати у неколико категорија и то:

• опасности од покретних елемената погонских механизама транспортера,

• опасности од појединачних комадних терета и непокретних објеката,

• опасности од покретних подсклопова транспортера,

• механичке опасности.

Опасности од покретних елемената погонских механизама транспортера се углавном појављују код погонских механизама транспортера, односно од погонског мотора до погонског елемента (бубањ, ваљак,...) и јављају се на вратилима, спојницама, ременицама, и зупчаницима. Уколико се на било који начин оствари контакт са наведеним покретним елементима (западање, уплетање,...) може доћи до озбиљних повреда. На слици 1 су приказане ове опасности.

опасна места

Слика 1. Опасности од покретних елемената погонских механизама транспортера

На слици 2 су приказана потенцијална опасна места при транспорту појединачних терета тракaстим транспортером. Опасности од покретних подсклопова транспортера, слика 3, се најчешће јављају код транспортера који врше промену правца кретања терета (сортери, скретнице, претоварни уређаји,...). На местима где долази до померања делова транспортера, чијим кретањем долази до промене правца кретања терета, јављају се

Истурено вратило (умотавање дела одеће или косе)

Ремени преносник

Слика 2. Опасности од појединачних комадних терета и непокретних објеката

Слика 3. Опасности од покретних подсклопова транспортера

опасна места која могу бити узрочници озбиљних повреда. На слици 4 су приказана места на тракастом транспортеру на којима може доћи до механичких повреда.

Слика 4. Механичке опасности

Још у фази пројектовања неопходно је препознати потенцијална опасна места и опасности на транспортерима, и исте искључити и онемогућити појаву у максимално могућој мери. Придржавање мера сигурности у фази пројектовања представља два аспекта и то у склопу самог уређаја и кроз интеракцију оператера и уређаја. Осим механичких уређаја, сигурносне мере се обезбеђују и кроз безбедан концепт руковања и одржавања, електричну опрему, системе за заустављање у случају опасности, коришћене материјале и средства за подмазивање. У сваком случају, све набројане компоненте морају да буду на такав начин коришћене и подешене да у случају појава небезбедних и опасних стања, безбедност људства буде примарна, при чему се и потенцијално оштећење самог уређаја и окружења мора узети у обзир.

Сви елементи транспортера, који треба да буду што је могуће једноставнији, морају да буду тако пројектовани да све функције уређаја током рада буду унутар дозвољених граница. Све сигурносне функције транспортера треба да буду одвојене од других функција.

Основни циљ, како је претходно наведено, код пројектовања сваког елемента транспортера је да се избегне појава опасности. У пракси то значи да се при пројектовању елемената транспортера морају максимално избегавати оштре ивице, врхови и истурене површине, смицајне тачке и површине, слика 5, компликоване (замршене) тачке, ограничити кинетичку енергију (брзину и масу), а све активности, односно елементи у којима је неопходно ангажовање човека морају бити димензионисати према ергономским принципима.

Слика 5. Смицајне површине на уређајима

Повећање безбедностипри раду са транспортерима може се постићи и:

• аутоматским утоварним и истоварним уређајима,

• руковањем и управљањем елементима транспортера са даљине,

• коришћењем јасног и недвосмисленог оперативног концепта, као и јасним означавањем команди.

Само ограничење ризика или његово уклањање у целости врши се применом одговарајућих заштита. Заштита, односно заштитних уређаја има разних, но најгрубља подела би била на заштитне уређаје који обустављају погон (сигурносни уређаји са ужетом, тастери за хитно искључивање...) и на уређаје који онемогућују прилаз опасној зони (разни типови заштитних мрежа...) Према тренутно важећем Правилнику о мерама и нормативима заштите на раду на оруђима за рад („сл. лист СФРЈ“ бр 18/91), Онсновне одредбе, члан 3., под заштитним направама се сматрају направе које онемогућавају продор руку или других делова тела радника у опасно место за време рада, односно које штите радника од опасног места због лома, одбацивања, прскања, изливања, пожара, експлозије, тровања, нагризања, опасних зрачења или других нежељених деловања материје (ограде, заграде, штитници, поклопци, враташца, оклопи, кућишта, капе, напе, браници, направе за противповратно деловање израђевина и др.). Заштитни уређаји или уређаји са заштитном функцијом (сигурносни уређаји), у смислу тог истог правилника, јесу конструкцијски елементи оруђа који служе и за одвијање рада на оруђу и за заштиту радника од појединих опасности на тај начин што:

• ограничавају или онемогућавају приступ тела или делова тела радника на опасним местима (уређај за дворучно управљање, даљинско вођење, односно управљање, уређај којим управљају два радника и др.)

• онемогућавају прекорачење или снижење притиска, температуре и других особина материје (одушне цеви, сигурносни вентили, прекидачи притиска, контактни термометри и др.)

• онемогућавају преоптерећење оруђа (уређаји за детекцију преоптерећења - сензори и др.)

• онемогућавају неконтролисани рад оруђа или његових делова (регулацијско-сигурносни склопови, електромагнетски вентили, биметални осигурачи, уређаји за аутоматску контролу и др.)

• заштићују оруђе и радника од других опасних појава због затајивања нормалних функција оруђа

1.3 Тракасти транспортери

Тракасти транспортери су битан елемент у савременој индустрији. Користе се за транспорт материјала из једног процеса у други, у садејству са другом транспортном и

машинском опремом. Са становишта безбедности, улога и важност тракастих транспортера често је занемарена јер се они уобичајено посматрају као део опреме који не ствара проблеме и који ради дуго времена без квара.

Тракасти транспортери су из групе уређаја непрекидног транспорта, због својих карактеристика и широког спектра могућих капацитета, брзина, дужина и врста материјала који се њима могу транспортовати, највише у примени. Због тога ће се разматрању и опису опасности и заштитних елемената који се код њих примењују посветити значајна пажња, док ће код осталих уређаја непрекидног транспорта бити само укратко приказани.

Основне карактеристике тракастих транспортера, битних са становишта безбедности су:

• дужина тракастих транспортера се креће у веома широким границама - од неколико метара до више километара,

• чињеница да се несреће углавном дешавају у околини бубњева и погонског механизма, односно приликом чишћења и других активности везаних за одржавање,

• постојање различитог степена ризика зависи од димензија транспортера, величине терета и брзине,

• опасности се могу само на поједином месту или на целој дужини транспортера.

1.3.1 Опасна места на тракастим транспортерима

Према статистици, најчешће локације на којима долази до повређивања радника код тракастих транспортера су:

• 48 % - између бубњева (погонских, затезних, отклонских) и траке,

• 13 % - између носећих или повратних ваљака и траке,

• 13 % - у другим областима транспортера,

• 26 % - остало (пад на транспортер, ...).

Такође према статистици, повреде на тракастим транспортерима се дешавају при следећим активностима:

• 23 % - чишћење различитих елемената транспортера (бубњеви, трака, ваљци) од налепљеног материјала,

• 20 % - радовима на одржавању транспортера,

• 12 % - уобичајеним радним активностима – нпр. сортирање или паковање које се врши у окружењу транспортера,

• 45% - остало.

На слици 6 су приказана поједина места код тракастих транспортера на којима се јављају механичке опасности.

опасна места

опасна места

Слика 6. Механичке опасности код тракастих транспортера

1.3.2 Заштитни елементи на тракастим транспортерима

1.3.2.1 Сигурносни уређај са ужетом

Сигурносни уређај са ужетом (pullswitch), слика 7б, је уређај који у случају изненадних догађаја ручним дејством и затезањем ужета аутоматски прекида рад тракастог транспортера. Обавезан је за тракасте транспортере којима се може приступити, односно чији се елементи налазе на висини мањој од 2,5м од подлоге, односно пешачке стазе. Најчешће је челично уже обложено ПВЦ-ом, тако да еластични проводници спојени између прекидача обезбеђују лаку инсталацију и континуално сигурносно заустављање приступом на било ком делу дуж транспортера. Сигурносни уређаји са ужетом се постављају на приближно сваких 100 м. Уже треба да буде ослоњено на приближно сваких 4,5 м. Често се праве од поликарбоната или нерђајућег челика обезбеђујући на тај начин отпорност на корозију и атмосферске утицаје и дуги век трајања. Постављање овог уређаја на тракасти транспортер је приказано на слици 7а.

Слика 7. Положај (а) и изглед сигурносног уређаја са ужетом на транспортеру (б)

(а) (б)

Овај уређај мора бити лако уочљив и увек исправан. Потребно је да уређај буде тако подешен да до активирања и прекида транспортера дође у следећим случајевима:

• када се на уже у произвољном смеру делује силом >400N,

• када се уже повуче у произвољном смеру за � 400мм,

• када дође до прекида (пуцања) ужета.

Како би се испоштовале наведене особине, неопходно је уређај постављати на обе стране транспортера, како је приказано на слици 8.

Слика 8. Неисправан (а) и исправан (б) положај и број сигурносног уређаја са ужетом

1.3.2.2 Тастер за хитно искључење (Emergency Stop Buttons)

Тастер за хитно искључење, слика 9, је обавезан за тракасте транспортере којима се може приступити, односно чији се елементи налазе на висини мањој од 2,5м од подлоге, односно пешачке стазе. Мора се постављати на сваких 30м. Тастер за хитно искључење мора да буде црвене боје, испупчен и лако уочљив и приступачан. Уколико се транспортер, односно његови елементи налазе на висини већој од 2,5м од подлоге, односно пешачке стазе, тастер за хитно искључење се мора постављати на сваких 100м.

Слика 9. Тастер за хитно искључење

1.3.2.3 Заштитне мреже (guards)

Заштитне мреже представљају елементе који се постављају на одређено место трајно (заварена веза) или су везане завртањским везама које могу бити уклоњене уз помоћ одговарајућег алата. Примена сигурносног уређаја са ужетом и тастера за хитно искључење не искључује примену заштитних мрежа. На слици 10 су приказани сегменти заштитних мрежа.

(а) (б)

Слика 10. Заштитне мреже

Заштитне мреже представљају баријеру према транспортеру које спречавају приступ особама опасним местима на истом. Морају бити постављене тако да не могу лако да се помере, падну, склизну ... Код заштитних мрежа које су везане завртањским везама, не смеју се користити тзв. лептир навртке које се ручно лако могу одврнути/заврнути. Заштитне мреже у односу на друге заштитне елементе не коштају много и не захтевају често и скупо одржавање.

У многим ситуацијама, неопходан је регуларни приступ опасним местима. Инсталација заштитних ограда у таквим ситуацијама мора да испоштује следеће:

• не сме бити омогућен физички приступ опасним местима - уколико је заштитна мрежа врло близу опасном месту, величина отвора у мрежи мора бити таква да спречи пролазак прстију кроз исту како би се спречио приступ опасном месту,

• тежина и поступак монтаже заштитне мреже мора бити такав да једна особа може да га изврши,

• поступак монтаже заштитне мреже не сме захтевати употребу великог броја различитих алата,

• на заштитну мрежу мора бити постављен знак упозорења да се пре скидања мора искључити погон.

Уобичајено се примењују за заштиту покретних делова транспортера (траке, ланци), погона транспортера (ременице, зупчаници, вратила редуктора,...), обртних делова (бубњеви, ваљци).

Постоје неколико врста заштитних мрежа и то:

• фиксне заштитне мреже,

• окружујућа фиксна заштитна мрежа,

• баријерна заштитна мрежа са фиксним растојањем,

• заштитна мрежа у окружењу опасног места,

• блокирајућа заштитна мрежа.

Окружујућа заштитна мрежа Баријерна заштитна мрежа

Заштитна мрежа у окружењу опасног места

Основни задатак заштитних мрежа је да онемогући физички приступ опасним местима, што значи да уколико се заштитна мрежа налази близу зоне опасности величина отвора у мрежи мора бити таква да спречи пролазак како шаке тако и прстију. Величина отвора у мрежи се одређује на основу положаја, односно растојања мреже од опасног места. У табели 2 су дате дозвољене вредности параметра „е“ у зависности од растојања до опасног места према слици 11.

Табела 2. Дозвољене вредности отвора у мрежи у зависности од растојања до опасног места на транспортеру

Квадратни отвори Прорези

Растојање до опасног места

13-48

49-66

67-166

167-445

446-915

> 915

13-64

65-89

90-166

167-445

445-915

> 915

Величина е (мм) према слици 10

6 11 16 32 49 132 6 11 16 32 49 132

Слика 11. Дефинисање и мерење отвора у мрежи и изглед сигурносног лењира

У табели 3 су дата основна растојања заштитних мрежа од опасног места у зависности од могућности провлачења појединих делова тела кроз отворе мреже.

Табела 3. Основна растојања заштитних мрежа од опасног места

Минимална висина транспортера на којој не треба заштита опасних места

2500 мм

Минимално растојање од заштитне мреже до опасног места уколико су отвори мреже ≤ 9мм

потребан простор за рад елемента

Минимално растојање од заштитне мреже до опасног места уколико су отвори мреже између 9 и 50 мм

150 мм

Минимално растојање од заштитне мреже до опасног места уколико је кроз мрежу могуће провући шаку руке

280 мм

Минимално растојање од заштитне мреже до опасног места уколико је кроз мрежу могуће провући подлактицу руке

500 мм

Минимално растојање од заштитне мреже до опасног места уколико је кроз мрежу могуће провући целу руку

1000 мм

Максимално растојање доње ивице мреже од подлоге 250 мм

1.3.2.3.1 Окружујућа фиксна заштитна мрежа

Овај тип фиксних мрежа комплетно или парцијално окружује опасно место. Када се врши претовар терета на тракастом транспортеру не може се применити комплетно, па се примењује парцијално окружење опасног места. Парцијално окружење опасног места се може спровести на два начина и то:

• парцијални кавез и

• заштитни зид.

На наредним сликама су приказани типични примери комплетне и парцијалне окружујуће заштитне мреже. На слици 12а је приказана окружујућа фиксна заштитна мрежа на утоварном месту, а на слици 12б на повратној страни тракастог транспортера.

Слика 12. Окружујућа фиксна заштитна мрежа на утоварном месту (а) и повратној страни тракастог транспортера (б)

На слици 13а је приказана окружујућа фиксна заштитна мрежа типа парцијалног кавеза на повратном бубњу тракастог транспортера, а на слици 13б заштитна мрежа типа заштитног зида постављена на одређеном делу трасе тракастог транспортера.

(а)

(б)

Слика 13. Окружујућа фиксна заштитна мрежа типа парцијалног кавеза на повратном

бубњу (а) и заштитног зида на траси транспортера (б)

1.3.2.3.2 Баријерна заштитна мрежа

Баријерна заштитна мрежа не окружује у потпуности опасно место, али у потпуности спречава приступ истом. Пример баријерне заштитне мреже је дат на слици 14. Висина мреже у зависности од растојање мреже од опасног места и висинског положаја опасног места (слика 15) мора бити у складу са вредностима датим у табели 4. Није дозвољена интерполација вредности из табеле, а уколико је измерена дистанца између две вредности треба одабрати вредност која обезбеђује сигурније коришћење.

Слика 14. Баријерна заштитна мрежа

(а) (б)

Растојање доње ивице мреже и подлоге мора бити мање од 300 мм, али такво да се може постићи довољан простор за безбедно чишћење.

На слици 16 је приказана окружујућа баријера која је постављена на повратном бубњу тракастог транспортера где се налази и чистач траке. Изглед мреже је такав да омогућује подешавање чистача без уклањања исте. На истој слици су приказана и места подмазивања лежајева бубња која су дислоцирана и постављена тако да се подмазивање врши без померања мреже.

Табела 4. Растојање заштитне мреже од опасног места („с“ на слици 15)

Висина заштитне мреже (мм) („b“ на слици 14)

1000 1120 1400 1600 1800 2000 2200 2400 2500

Висински

положај опасног места

(мм

) („

a“ на

слици

14)

2400 100 100 100 100 100 100 100 100

2200 600 600 500 500 400 350 250

2000 1100 900 700 600 500 350

1800 1100 1000 900 900 600

1600 1300 1000 900 900 500

1400 1300 1000 900 800 100

1200 1400 1000 900 500

1000 1400 1000 900 300

800 1300 900 600

600 1200 500

400 1200 300

200 1100 200

0 1100 200

Слика 16. Окружујућа баријера код чистача тракастог транспортера

Слика 15. Висина заштитне мреже

1.3.2.3.3 Заштитна мрежа у окружењу опасног места

Фиксне заштитне мреже могу бити постављене само у области опасног места и да не дозвољава приступ истом. Могу бити у форми прилагођеног облика месту постављања, нпр. код ваљака приказано на слици 17а, или састављене од угаоних усмеривача и бочних страна (слика 17б). На исот слици су дате основне геометријске величине ове врсте фиксне заштитне мреже. Уколико није могуће одржати максимално растојање од 5 мм између заштитног елемента и површине ваљка или бубња, или између заштитног елемента и траке, коришћење овог типа заштите није препоручљиво.

Слика 17. Заштитна мрежа у окружењу опасног места

Минимална дужина заштитног елемента у правцу траке зависи од пречника ваљка односно бубња. За њено дефинисање је неопходно вредности параметра „С“ који је дат у табели 5 додати 150 мм уколико се ради о ваљку, односно 600 уколико је у питању заштита бубња.

Табела 5. Вредности параметра „С“ према слици 16

Пречник ваљка (бубња) (мм) 200 315 400 500 630 800 1000 1200 1400 1600

Параметар „С“ (мм) 60 77 87 98 110 125 140 157 166 177

1.3.2.3.4 Заштитна мрежа са блокирајућим уређајем

Заштитна мрежа са блокирајућим уређајем, приказана на слици 18, треба да поседује следеће карактеристике:

• приликом померања мора да изазове прекид рада транспортера и свих његових елемената,

• мора да спречи поново покретање транспортера све док је заштитна мрежа померена,

(а) (б)

• може да се примењује за покретне делове мале инерције који брзо стају након искључења погона.

Слика 18. Блокирајућа заштитна мрежа

На слици 19 су приказане две варијанте блокирајуће заштитне мреже које реагују приликом клизања и обртања врата.

Слика 18. Клизна и обртна блокирајућа заштитна мрежа

Спојна заштитна мрежа са заштитним закључавањем приказана на слици 20, може да се примени код транспортера за покретне делове велике инерције који не стају дуго након искључења погона.

Слика 20. Спојна заштитна мрежа са заштитним закључавањем

1.3.2.3.5 Врата у заштитној мрежи

Због одржавања елемената транспортера, периодично је потребно привремено уклонити делове заштитних мрежа. На местима где се јавља честа потреба за приступом

елементима транспортера боље решење је постављање врата са могућношћу њиховог закључавања. На слици 21 су приказана врата на траси и код затезног бубња тракастог транспортера где је неопходан релативно чест приступ.

Слика 21. Врата на траси и код затезног бубња тракастог транспортера

1.3.2.4 Уређаји делимичне заштите

За разлику од заштитних мрежа, ови уређаји (ограде, поклопци) не искључују него само смањују ризик, односно могућност контакта са опасним елементима, слика 22. Они представљају физичке баријере које без тоталног спречавања приступа опасној зони, смањују могућност приступа, а тиме и ризик, односно потенцијалну опасност.

Слика 22. Ограде и поклопци као делимичне заштите

1.3.2.5 Сервисне платформе и пролази

Сервисне платформе и пролази су елементи помоћу којих се приступа транспортерима ради контроле и одржавања, или долази до одређених објеката пролазећи у непосредној близини транспортера. Морају да буду висине минимално 2000 мм и ширине 600 мм. Обртни елементи (ваљци) који су на растојању мањем од 1400 мм од пролаза морају да буду заштићени одговарајућим елементима. На слици 23 су приказане 2 варијанте пролаза, са оградом и заштитом само оних опасним места на растојању мањем од 1400 мм и без ограда и заштитом свих опасних места на висини мањој од 2500 мм.

Слика 23. Пролаз са и без ограде

Да би се омогућило несметано кретање запослених са једне на другу страну транспортера, некада је неопходно постављање прелаза. У индустријској пракси се најчешће примењују 2 типа прелаза и то:

• типа лествица, слика 24а и

• типа степеника,слика 24б.

Прелази типа лествица захтевају мање простора у односу на тип са степеницама. Лествице могу бити постављене вертикално или под углом. Уколико су постављене под углом захтевају рукохвате са обе стране. Употреба ових прелаза захтева обе слободне руке како би се могло безбедно прећи.

Прелази типа степеница се постављају под углом. Имају постављене рукохвате са обе стране, али могу да се користе и уколико је једна рука заузета, јер обезбеђују сигурније ослањање не степеник. Основни недостатак прелаза типа степеница је већи неопходан простор за постављање.

Слика 24. Прелази преко транспортера типа лествица (а) и степеница (б)

На врху прелаза типа лествица се често постављају врата како би спречило случајно кретање особа на другу страну, слика 25а. Код прелаза са степеницама се врата постављају на доњој страни како би се ограничио приступ, слика 25б.

Слика 25. Врата на прелазима са лествицама (а) и степеницама (б)

1.3.2.6 Заштита елемената погонских механизама

На слици 26 је приказано неколико заштитних елемената на погонском механизму тракастог транспортера и то заштита ременог преносника између погонског мотора и погонског бубња, заштита спојнице између електромотора и редуктора, окружујућа заштитна мрежа примењена на вратилу и заштита истуреног дела вратила. Неколико примера заштитних елемената на погонском механизму је приказано на слици 27.

(а) (б)

Слика 26. Заштитни елементи на погонском механизму

Слика 27. Примери заштитних мрежа на погонским елементима

1.3.2.7 Заштита бубњева и ваљака тракастог транспортера

На слици 28 су приказани различити заштитни елементи на бубњевима и ваљцима тракастих транспортера, као и на чистачу нерадне стране траке и местима где комадни материјал прелази са једног транспортера на други.

Слика 28. Заштитни ел

1.3.2.8 Заштита од поједи

На слици 29 је приказано посна местима где постоји потенци

Слика 29. Мре

Поједини примери добрих и

Слика 30. Прим

1.3.2.9 Обавештења

Обавештења такође претстаслуже да, како кориснику

присуство потенцијалних оп

отклонила појава истих.

(а)

итни елементи бубњева и ваљака тракастог т

д појединачних терета и покретних подск

казано постављање заштитних мрежа на тракастимтоји потенцијална опасност од појединачних терета

Мреже као заштита од појединачних терет

обрих и лоших заштитних мрежа су приказани на сли

Примери добрих (а) и лоших заштитних мреж

кође претстављају један од пасивних видова заш

кориснику тако и случајном пролазнику, скр

цијалних опасности и радње које је потребно пре

а

стог транспортера

их подсклопова

а тракастим транспортерима, их терета.

х терета

зани на слици 30.

мрежа (б)

видова заштите. Наиме она

азнику скрену пажњу на

отребно предузети да би се

(б)

Као једна од заштитних мера је и постављање различитих знакова обавештења и упозорења о потенцијалним опасностима и радњама које је потребно предузети да би се отклонила појава истих. На слици 31 су приказани поједини знаци обавештења и упозорења које је потребно поставити у близини опасних места на различитим транспортерима.

Према тренутно важећем Правилнику о мерама и нормативима заштите на раду на оруђима за рад („сл. лист СФРЈ“ бр 18/91), Натписи и упозорења, члан 18, Ако при руковању и одржавању оруђа, због сложености и скривених опасности или опасних материја која се у процесу рада користе или могу настати, постоји опасност за раднике, морају се у непосредној близини оруђа или на оруђу поставити одговарајућа трајна упозорења или упутства.

Слика 31

1.3.2.10 Lock-Out / Ta

Lock-Out/Tag-Out (LOTO) је осради вршења сервисних илиопасностима и ризицимазакључавања и спречавањаискључења исте, слика 32апнеуматски или хидрауличниналази јасна ознака која упозор

Када више запослених обављаје применити групно закључаслика 32б. На тај начин свакипрекидач извора енергије, чимлокоте, не може укључити прек

Слика 32. Lock-Out / Ta

31. Знаци обавештења на транспортерима

Tag-Out процедура

је основна безбедносна процедура која штитисних или радова на одржавању уређаја могли дризицима. Lock-Out процедура представља прпречавања приступу свих извора енергије наслика 32а. Извори енергије могу да буду механи

ични. На тај начин је извор енергије искључекоја упозорава друге запослене које се нађу у окруж

них обавља послове у склопу једног комплекснијег сио закључавање извора енергије коришћењем макначин сваки од радника закључава својим локотомнергије, чиме се постиже да се, све док сви радницучити прекидач.

Tag-Out процедура (а) и маказа за групно закљ

(а)

ерима

а која штити раднике који су ја могли да буду изложени тавља примену физичког ргије на уређајима, након уду механички, електрични,

искључен, а на њему се ађу у окружењу.

лекснијег система, неопходно ћењем маказа на склапање, им локотом маказе, односно сви радници не уклоне своје

пно закључавање (б)

(б)

1.4 Транспортери са вучним елементом у облику ланца

Опасна места и заштитни елементи на транспортерима са вучним елементом у облику ланца су, како је већ раније наведено слична као код тракастих транспортера са одређеним специфичностима. Опасна места код транспортера са ланцем као вучним елементом су приказана на слици 33.

Слика 33. Опасна места код ланчастих транспортера

Зупчаник је елемент на коме се најчешће јављају незгоде код ланчастих транспортера. Приказана решења заштите зупчаника на слици 34 су у складу са стандардом ДИН 15221.

Слика 34. Заштитни елементи на зупчаницима

Опасна места и одговарајућа заштита на осталим елементима ланчастих транспортера је приказана на слици 35.

Слика 35. Опасна места и одговарајућа заштита на елементима ланчастих транспортера

Основна сигурносна растојања код висећих транспортера између суседних комадних материјала, као и између комада и непокретних објеката, су дата на слици 36. На истој слици је приказана и заштита точкова код колица висећег транспортера, коју је неопходно применити у случају да је растојање шина од подлоге на било ком делу трасе мање од 2500 мм.

Слика 36. Основна сигурносна растојања код висећих транспортера и заштита точкова колица

На слици 37 је приказано максимално дозвољено растојање између повлакача и непокретног олука код грабуљастих транспортера, које мора бити мање од 5 мм.

Основни знаци обавештења на транспортерима са вучним елементима у облику ланца су приказани на слици 38.

Слика 37. Максимално дозвољено растојање повлакача и олука код грабуљастих

транспортера

Слика 38. Основне знаци обавештења на транспортерима са вучним елементима у облику ланца

1.5 Заштитни елементи на елеваторима

На кофичастим елеваторима код којих је највећи део елемената смештен у транспортном олуку, унутар кога се врши транспорт материјала, једина опасна места представљају утоварно и истоварно место и елементи погонског механизма. На утоварном месту се мора спречити упадање у утоварни левак, док на истоварном месту, обзиром на велику брзину центрифугалног истовара постоји опасност од удара материјала или евентуално откинутих делова транспортера, слика 39а.

Опасна појава код елеватора са гуменом траком као вучним елементом је померање траке из осе транспортера, слика 39б. Временом би због трења између траке и непокретних делова елеватора дошло до оштећења па и пуцања траке што би изазвало хаварију која би могла повредити особе које би се налазиле у окружењу транспортера. Због тога је неопходно на елеваторе поставити контролне уређаје који би контролисали и благовремено упозорили на неправилан положај траке, слика 39в.

а) б) в)

Слика 39. Опасна места (а), појаве (б) и контрола рада елеватора (в)

Код елеватора за транспорт комадног материјала, уколико се врши ручни претовар комада, мора се одговарајућим заштитним елементима обезбедити безбедност послужилаца, слика 40.

Слика 40. Заштитни елементи код елеватора за транспорт комадног материјала

На слици 41 су приказани основни знаци обавештења за безбедан рад са елеваторима.

Слика 41. Основни знаци обавештења на елеваторима

1.6 Транспортери без вучног елемента

1.6.1 Ваљкасти транспортери

Опасна места код ваљкастих транспортера су приказана на слици 42, у складу са стандардом EN 619:2002.

Слика 42. Опасна места код ваљкастих транспортера

Сигурносни уређај са ужетом се примењује код ваљкастих транспортера у ситуацијама када се због претовара терета на линији транспортера не може извршити заштита мрежом, слика 43а. На слици 43б је приказано максимално дозвољени зазор обртног стола и непокретног дела ваљкастог транспортера

Слика 43. Сигурносни уређај са ужетом (а) и максимално дозвољени зазор обртног стола и непокретног дела ваљкастог транспортера (б)

На слици 44а је приказана заштита погонских зупчаника и ланца код ваљкастог транспортера са ланчастим погоном, а на слици 44б је приказан максимално дозвољени зазор ваљака и заштитних плоча од 5 мм. На слици 45 је приказано раздвајање опасне и радне зоне сигурносном мрежом код ваљкастих транспортера.

Слика 44. Заштита ваљкастог транспортера са ланчастим погоном (а) и дозвољени

зазор ваљака и заштитних плоча (б)

(а) (б)

(а) (б)

Слика 45. Раздвајање опасне и радне зоне сигурносном мрежом код ваљкастих

транспортера

1.6.2 Пужни транспортери

На слици 46 су приказане заштитне мреже које се примењују код пужних транспортера у складу са стандардом EN 618:2002. Пример постављања заштитне мреже код пужног транспортера је приказан на слици 47.

Слика 46. Заштитне мреже код пужних транспортера

Слика 47. Пример заштитне мреже код пужних транспортера

На слици 48 су приказани основни знаци обавештења за безбедан рад са пужним транспортерима.

Слика 48. Основни знаци обавештења на пужним транспортерима

1.7 Покретне степенице и покретне стазе

Решење проблема транспорта људи у објектима и на релативно мала растојања је омогућено применом лифтова и покретних степеница (ескалатора) и покретних стаза. Покретне степенице и стазе имају велику примену код масовног транспорта људи и оне су значајан фактор вертикалног транспорта. Успешно решење масовног транспорта путника код метроа, жељезничких станица, аеродрома, робних кућа и сличних објеката, постиже се једино преко покретних степеница. Покретне степенице се постављају на одговарајућа места, која су тако одабрана да могу путнике што пре пребацити на одређене локације.

На улазно излазним зонама покретних степеница и стаза не смеју се налазити никакаве препреке које би ометале улаз, односно излаз путника са степеница. Ширина улазно излазних зона покретних степеница мора бити једнака растојању оса рукохвата увећаној

за 200 мм. Дужина улазно излазне зоне мора бити једнака двострукој вредности растојања оса рукохвата. Димензије улазно излазне зоне приказане на слици 49а су апсолутни минимум.

На балустрадама на висини већој од 900 мм, морају бити постављена додатна ојачања како би се спречило потенцијално пробијање и испадање путника, слика 49б.

Уколико се покретне степенице и стазе постављају у пару, при чему једна транспортује на горе а друге на горе, максимално растојање између суседних балустрада не сме бити веће од 100. Уколико је то немогуће остварити, мора се поставити безбедносни панел, слика 49в.

Слика 49. Димензије улазно излазне зоне (а), ојачања балустраде (б) и безбедносни панел (в)

Ради заштите стопала путника, са стране у доњој зони балустраде се постављају ивичне четке, слика 50а. На слици 50б је приказано минимално потребно вертикално растојање степеника од непокретног објекта које мора бити веће од 2134 мм дуж целе трасе. Ради безбедног транспорта осветљеност степеница у било ком делу не сме бити мања од 50 Lux. На слици 51 су приказане могућности осветљења појединих елемената степеница.

Слика 50. Ивичне четке (а) и минимално вертикално растојање површине степеница од препрека (б)

Слика 51. Осветљење елемената покретних степеница и стаза

(а) (б)

(а) (б) (в)

1.8 Аутоматизовани транспорт

На слици 52 су приказани примери примене различитих сензора у оквиру различитих транспортних и производних система, који имају улогу спречавања приступа запослених у опасне зоне уређаја, распознавања транспортног материјала и човека, ...

Слика 52. Примене различитих сензора и других сигурносних елемената код уређаја аутоматизованог транспорта

Уместо закључка

Шта се може десити у 1 секунди ?

Људско око трепне 2 пута у 1 секунди. За просечну особу је неопходна 1 секунда да реагује на изненадне неочекиване појаве.

Просечна брзина тракастог транспортера је око 1,5 м/с, oдносно за 1 секунду трака пређе пут од 1,5м., односно бубањ пречника 0,5м направи 1 обртај.

1,5 метар = дужина дршке алата + дужина шаке + дужина руке + ..?..

НИ НАЈБОЉИ ЗАШТИТНИ ЕЛЕМЕНТ НЕ МОЖЕ ДА ЗАШТИТИ ЗАПОСЛЕНОГ

УКОЛИКО НИЈЕ ПРОПИСНО ИНСТАЛИСАН И ПОСТАВЉЕН