ПРЕДМЕТ: ФИНАНСИЈСКО ПРАВО

НАСТАВНИК: ДОЦ.ДР ВУЛИЋ РАНКО

УЏБЕНИК:ПРОФ.ДР МИЛЕНА РАКОВИЋ:“ФИНАНСИЈЕ И ФИНАНСИЈСКО ПРАВО”БАЊАЛУКА, 2007.ДОДАТНА ЛИТЕРАТУРА:ПРОФ.ДР МЛЕНА РАКОВИЋ:“БУЏЕТСКО И ПОРЕСКО ПРАВО” 2003.“ФИНАНСИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ” 2007.

ДОДАТНИ ИЗВОРИ:

WWW.POREZNAUPRAVARS.ORG

WWW.UINO.GOV.BA

WWW.SWOT.BA

NEBOJŠA KATIĆ

ДОПИС ДЕКАНА БР.12/1. 138/13

ЗА ПОТПИС=80% ПРИСУСТВАЗА ОЦЈЕНУ:ПРИСУСТВО=0-4 БОДОВАПИСМЕНИ РАДОВИ=0-6 БОДОВАДВА КОЛОКВИЈА= ПО 0-40 БОДОВАЗАВРШНИ ИСПИТ=0-50 БОДОВАУСПЈЕХ НА ПОЈЕДИНОЈ ПРОВЈЕРИ ЗНАЊА УЗИМА СЕ У ОБЗИР АКО ЈЕ ОСВОЈЕНО +51% БОДОВА

КЛАСИЧНИ ЛАТИНСКИ: SOLVERE

9-15 ВИЈЕК: FINIRE I FINARE

FINANCIA,FINANCIAE,F.

ФР. FINANCE(S)

ТРГОВАЧКО ДРУШТВОПРЕДУЗЕЋЕОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕОГРАДАПРИВРЕДНО ДРУШТВО

ФИНАНСИЈСКО ПРАВО: ПРАВНА ДИСЦИПЛИНА КОЈА УРЕЂУЈЕ ФИНАНС.ДЈЕЛАТНСТ ДРЖАВЕ И ДРУГИХ ЈАВНИХ ТИЈЕЛА. ЧИНЕ ГА СКУП ПРАВНИХ НОРМИ КОЈИМА СЕ РЕГУЛИШЕ ПРИКУПЉАЊЕ,УПРАВЉАЊЕ И ТРОШЕЊЕ ФИНАНСИЈ-СКИХ СРЕДСТАВА ПОТРЕБНИХ ЗА ФУНКЦИОНИСАЊЕ ДРЖАВЕ.СПАДА У ОБЛАСТ ЈАВНОГ ПРАВА.

РАЗЛИКУЈЕМО:

-НАЦИОНАЛНО ФИНАНСИЈСКО ПРАВО

-МЕЂУНАРОДНО ФИНАНСИЈСКО ПРАВО

-ФИНАНСИЈСКО ПРАВО ЕУ

ОДВОЈЕНО СЕ ИЗУЧАВАЈУ:

-ПОРЕСКО ПРАВО

-БУЏЕТСКО ПРАВО

- ДРЖАВНО РАЧУНОВОДСТВО

НАУКА О ЈАВНИМ ФИНАНСИЈАМАИ/ИЛИЕКОНОМИЈА ЈАВНОГ СЕКТОРАБАВИ СЕ ИЗУЧАВАЊЕМ ПРИХОДА,РАСХОДА И РАЧУНОВОДСТВ ЈАВНИХКОЛЕКТИВИТЕТА (ДРЖАВЕ,НИЖИХОРГАНИЗАЦИОНИХ ДРЖАВНИХЈЕДИНИЦА, ФОНДОВА СОЦИЈАЛНОГ И ПЕНЗИОНОГ ОСИГУРАЊА И ЈАВНИХ УСТАНОВА.Ј.Ф. СУ ЕКОНОМСКИ, А Ф.П.ПРАВНИАСПЕКТ ДРЖАВНИХ(ЈАВНИХ)ФИНАНСИЈА.

КАО И Ф.П. ТАКО СУ И Ј.Ф.РЕГУЛИСАНЕПРАВИЛИМА ЈАВНОГ ПРАВА КОЈА ПРЕЦ-ИЗИРАЈУ КАКО СЕ УСВАЈА БУЏЕТ,ПРИ-КУПЉАЈУ ПОРЕЗИ,ТРОШИ ДРЖАВНИ НОВАЦ И КАКО СЕ ВРШИ КОНТРОЛА ТРОШЕЊА ДРЖАВНОГ НОВЦА.Ј.Ф. СУ У ЦЕНТРУ ПОЛИТИЧКИХ ОДЛУКА.ОНЕ СУ ЈЕДНА ОД ГЛАВНИХ ПОЛУГА ПОЛИТИКЕ И ПОЛИТИЧКИХ ОДЛУКА. ПОМОЋУ ДРЖАВНИХ ПРИХОДА И ДРЖАВНИХ РАСхОДА (СУБВЕНЦИЈА,ЗАПОШЉАВАЊА, СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУ-РАЊА ) ПОЛИТИЧКИМ ОДЛУКАМА

СЕ УТИЧЕ НА ЕКОНОМСКИ РАСТ,РАСПОДЈЕЛУ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕД-СТАВА И РАЗВОЈ ПОЈЕДИНИХ ПРИВРЕД-НИХ И НЕПРИВРЕДНИХ ГРАНА.РАЗВОЈ ЈАВНИХ ФИНАНСИЈА ЈЕ ТЕКАОУПОРЕДО С ЈАЧАЊЕМ ДРЖАВНЕИНТЕРВЕНЦИЈЕ.

ДАНАС СМО СВЈЕДОЦИ СТАЛНОГ РАСТА ПРИХОДА И РАСХОДА ДРЖАВЕ(Ј.П.)РАСТ РАСХОДА ЈЕ УГЛАВНОМ БРЖИОД РАСТА ПРИХОДА. ЗАШТО?ДРЖАВА ЈЕ ПРИНУЂЕНА ДА СЕ ЗАДУ-ЖУЈЕ У ЗЕМЉИ ИНОСТРАНСТВУ.ДОЛАЗИ ДО ВЕЛИКОГ ЈАВНОГ ДУГА ТЈ.ДУГА ДРЖАВЕ.(УНУТРАШЊЕГ И ВАЊСКОГПОЗНАТ ЈЕ ПРИЈЕР ГРЧКЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ.У ЕУ ПОСТОЈЕ ЈОШ НЕКЕ ДРЖАВЕ КОЈЕ ИМАЈУ ВЕЛИКИ ЈАВНИ ДУГ. КОЈЕ?

ЈАВНИ ДУГ ЈЕ ЗБИР ДУГОВА ДРЖАВЕНИЖИХ ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ОРГАНИЗА-ЦИЈА И ФОНДОВА СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА.У РС НИЖЕ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ОРГАНИ-ЗАЦИЈЕ СУ ГРАДОВИ И ОПШТИНЕ.КРАЈЕМ 2011. ЈАВНИ ДУГ РС ЈЕ ИЗНО-СИО 4,23 МИЛИЈАРДЕ КМ, ТЈ.48%БДП.

ЈАВНЕ ФИНСНСИЈЕ ТЈ.ДРЖАВНИ НОВАЦСЕ УПОТРЕБЉАВА ЗА ЈАВНЕ РАСХОДЕ.ПРИЈЕР: ДРЖАВА ИМА ТРОШАК ЗА ОДРЖАВАЊЕ УНИВЕРЗИТЕТА,ОПШТИНАТРОШАК ОДРЖАВАЊА ОТВОРЕНИХ И ЗАТВОРЕНИХ БАЗЕНА, ФОНД ЗО ТРОШАК ЛИЈЕКОВА И ЛИЈЕЧЕЊА ПАЦИЈЕНАТА, ФОНД ПИО ТРОШАК ИСПЛАТЕ ПЕНЗИЈА.ЗБОГ ВАЖНОСТИ ЈАВНИХ ФИНАНСИЈАТЈ. ДРЖАВНОГ НОВЦА ПОТРЕБНА ЈЕ КОНТРОЛА КОРИШТЕЊА ДРЖАВНОГНОВЦА.

ДРЖАВНИ НОВАЦ СЕ НЕ СМИЈЕ РАСИ-ПАТИ НИТИ СЕ СМИЈЕ ЗЛОУПОТРЕБЉА-ВАТИ. (ПРИМЈЕРИ?)КОНТРОЛУ ТРОШЕЊА И УПОТРЕБЕ ДРЖАВНОГ НОВЦА ВРШЕ ПУ РС И ГЛАВНА СЛУЖБА ЗА РЕВИЗИЈУ ЈАВНОГСЕКТОРА РС.РИЈЕЧ БУЏЕТ ОЗНАЧАВА АКТ СКУПШТИ-НЕ КОЈИМ СЕ ПРЕДВИЂАЈУ ПРИХОДИИ РСХОДИ ДРЖАВЕ РС ИЛИ НИЖЕ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗАЈЕДНУ ГОДИНУ.БУЏЕТ РС НА ПРИЈЕДЛОГВЛАДЕ ДОНОСИ СКУПШТИНА РС, ИТД.

Ј.Ф. И ПОЛИТИЧКА МОЋЈ.Ф. СУ ТЕМЕЉ ПОЛИТИЧКЕ МОЋИ. АКО СЕ ЖЕЛИ РЕФОРМИСАТИ ДРЖАВА, НАЈПРИЈЕ ТРЕБА РЕФОРМИСАТИ Ј.Ф. НА ПРИМ.:АКО СЕ ОПШТИНАМА, ГРАДО-ВИМА ИЛИ КАНТОНИМА ДОДИЈЕЛИ ВЕЋИ ДИО БУЏЕТСКОГ КОЛАЧА, ЊИХОВАУЛОГА ЋЕ ЈАЧАТИ, А БРОЈ ДРЖАВНИХ ФУНКЦИЈА КОЈЕ ОБАВЉАЈУ РАСТИ.

БЕЗ МОЋИ, ТЈ.ПРАВА ДА СЕ УБИРЕ ПО-РЕЗЕ, АЛИ ЈЕДНАКО И БЕЗ МОЋИ ДА СЕПРИКУПЉЕНА СРЕДСТВА СЛОБОДНО

КОРИСТЕ, НЕ МОЖЕ ПОСТОЈАТИ ПОЛИ-ТИЧКА МОЋ. БЕЗ ФИНАНСИЈСКЕ МОЋИ,НЕМА ПОЛИТИЧКЕ МОЋИ.ДАНАС ФИНАНСИЈСКА МОЋ СВОЈУ ЛЕГИТИМНОСТ ЗАСНИВА НА ПОСТО-ЈАЊУ ПРАВА КОЈЕ РЕГУЛИШЕ ЊЕНО ПОСТОЈАЊЕ, ТЈ.ФИНАНСИЈСКОГ ПРАВА.Ф.П. ЈЕ ОМОГУЋИЛО НАСТАНАК, А ДАНАС ОМОГУЋУЈЕ ПОСТОЈАЊЕ ДЕМОКРАТСКОГ ПАРЛАМЕНТАРИЗМА У САВРЕМЕНИМ ДРЖАВАМА.

Политичка моћ је настала на темељу финансијске МОЋИ,ПРВЕНСТВЕНО НА ПОРЕСКОЈ МОЋИ ТЈ. ДА СЕ ПОРЕЗИПРОПИСУЈУ И ПРИКУПЉАЈУ.ПОСТОЈИ ВИШЕ НИВОА ПОРЕСКЕ МОЋИ.ТАКО ЧЛ.32 СТАТУТА ГРАДА БАЊАЛУКАПРОПИСУЈЕ ДА ГРАД УТВРЂУЈЕ ГРАД-СКЕ ТАКСЕ, НАКНАДЕ ЗА УРЕЂЕЊЕИ КОРИШТЕЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМ-ЉИШТА, НАКАНДЕ ЗА КОРИШТЕЊЕПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА И ДРУГЕ ИЗВОРЕ Ј.П. КОЈИ ПО ЗАКОНУ ПРИПА-ДАЈУ Граду.

Пљачка је прва ТЈ.НАЈСТАРИЈА ФОРМАПОРЕЗА. ПЉАЧКА ЈЕ ОБАВЕЗНО НЕРЕ-ДОВНО ДАВАЊЕ МАТЕРИЈАЛНИХ ДОБА-РА. (ПОРЕЗ ЈЕ РЕДОВАНО ДАВАЊЕ).ПЉАЧКА СЕ ВРШИ ОД СЛУЧАЈА ДОСЛУЧАЈА. НАЈЧЕШЋЕ СЕ ОДУЗИМАЈУ СВА ДОБРА КОЈЕ ПОСЈЕДУЈУ ЖРТВЕПЉАЧКЕ. ПЉАЧКА ЈЕ ОБАВЕЗНО ДА-ВАЊЕ.(ОБАВЕЗНОСТ ЈЕ И КАРАКТЕ-РИСТИКА ПОРЕЗА. П. НЕ ОСТАВЉА ВРЕ-МЕНА ЖРТВАМА ДА ОБНОВЕ СВОЈУИМОВИНУ.

ПЉАЧКАШИ НЕ ОСТАВЉАЈУ ЖРТВАМАМОГУЋНОСТ ДА СТВОРЕ НОВА ДОБРА НИТИ ДА ПРЕЖИВЕ ПЉАЧКУ.ОСУЂУ-ЈУЋИ ЖРТВЕ НА ФИЗИЧКИ НЕСТАНАК,ПЉАЧКАШИ ГУБЕ ОВАЈ ИЗВОР ПРИХО-ДА.ОНИ НЕ РАЗМИШЉАЈУ О БУДУЋ-НОСТИ ТЈ. НЕМАЈУ НИКАКВУ СТРАТЕ-ГИЈУ.ПРИМЈЕРИ ДАНАС: СОМАЛИЈСКИ Г.ПЉАЧКИ ЈЕ СЛИЧАН РАТНИ ПЛИЈЕН.ПРИМЈЕРИ:СТАРИ РИМ,ЊЕМАЧКА ,ДАНАШЊИ РАТОВИ.

ТРИБУТ (LAT. TRIBUTUM,-I,N.)

ТРИБУТ ЈЕ ПЕРИОДИЧНИ ДОПРИНОС КОЈЕГ ЈЕДНА СТРАНА ДАЈЕ ДРУГОЈ У ЗНАК ПОКОРНОСТИ И ЗАВИСНОСТИ.ДАВАЊЕ МОЖЕ МОЖЕ БИТИ У ВРИЈЕД-НИМ ПРЕДМЕТИМА, ПОЉОПРИВРЕДНИМПРОИЗВОДИМА ИЛИ НОВЦУ У ВРИЈЕМЕКАДА СЕ НОВАЦ ЈАВЉА.ТРИБУТ ЈЕ ПРЕТЕЧА ПОРЕЗА. ПОМОЋУТРИБУТА НАЈВЈЕШТИЈИ ПЉАЧКАШИСУ ПОЧЕЛИ ДА ГРАДЕ ПОЛИТИЧКУ МОЋ.

ПЉАЧКАШИ СУ СХВАТИЛИ ДА ТРЕБА:1.ОСТАВИТИ ПОКОРЕНИМ НАРОДИМАЈЕДАН ДИО ЊИХОВИХ ПРОИЗВОДА ,КАО И СРЕДСТАВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ.(АЛАТЕ ЗЕМЉОРАДНИЦИМА И ЗАНАТ-ЛИЈАМА). ПЉЧКАШИ СУ РАЗУМЈЕЛИДА ПОКОРЕНИМ ЖРТВАМА ТРЕБАОМОГУЋИТИ ДА НАСТАВЕ ОБРАЂИВАТИЗЕМЉУ, ДА ПРОИЗВОДЕ НОВА ДОБРА ОД КОЈИХ ЋЕ ЈЕДАН ДИО МОЋИКАСНИЈЕ БИТИ ОДУЗЕТ.

2. ОДУЗИМАЊЕ ДИЈЕЛА ДОБАРА ТРЕБАВРШИТИ РЕДОВНО , НА ОДРЕЂЕНИ ДАННАКОН ЖЕТВЕ. СХВАТИЛИ СУ ДА ЈЕ РАЦИОНАЛНИЈЕ ОСТАВИТИ ЉУДЕ ДА РАДЕ, ДА ИМ ТРЕБА ОСТАВИТИ СРЕД-СТВА ЗА ЖИВОТ, ХРАНУ, ОДЈЕЋУ ИНАСТАМБУ. ТАКО СЕ РАЂА КОНЦЕПТ И СТРАТЕГИЈА УПРАВЉАЊА ПРИХО-ДИМА. ТАЈ КОНЦЕПТ ОМОГУЋУЈЕ ПЛАНИРАЊЕ ЗА БУДУЋА ВРЕМЕНА,ИСТВАРАЊЕ НА ЈЕДНОЈ ТЕРИТОРИЈИОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПРИ-ХОДА И ЊИХОВУ РАСПОДЈЕЛУ.

ТРИБУТ ВЕЋ ИМА ГЛАВНЕ ОСОБИНЕПОРЕЗА.ОБАВЕЗАН ЈЕ И МОЖЕ СЕ СИЛОМ ПРИКУПИТИ. ПРИКУПЉА СЕ У УНАПРИЈЕД ОДРЕЂЕНО ВРИЈЕМЕ.ОСТАВЉА ПОЈЕДИНЦУ ДРЕДСТВА ЗАЖИВОТ И МОГУЋНОСТ ДА СТВОРИ НОВЕ ВИШКОВЕ КОЈИ ЋЕ МУ БИТИОДУЗЕТИ. ДАКЛЕ, РАДИ СЕ О ОДУЗИ-МАЊУ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ОНОГ ШТОЈЕ ПРОИЗВЕДЕНО И ПОТРОШЕНО .ТАКО СЕ ПРОИЗВОДЊА НАСТАВЉА. ПРЕТЈЕРАНО УЗИМАЊЕ ДОВЕЛО БИДО НЕСТАНКА ИЗВОРА ПРИХОДА.

НАСТАНАК ДРЖАВЕ И ПОРЕЗА

ДРЖАВА ЈЕ МОГЛА НАСТАТИ ОНОГ ТРЕНУТКА КАДА СУ СМИШЉЕНИ ОБЛИ-ЦИ ОБАВЕЗНИХ ДАВАЊА И КАДА ЈЕ УС-ПОСТАВЉЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈА ЈЕИМАЛА ПОРЕСКУ МОЋ.ДРЖАВА ЈЕ НАСТАЛА КАДА СЕ УСПОС-ТАВИО СТАБИЛАН СИСТЕМ ФИНАНСИ-РАЊА ВОЈСКЕ И АДМИНИСТРАЦИЈЕ,ПОНАЈПРИЈЕ ПОРЕСКЕ АДМ. ЗНАЧИДА ЈЕ ОРГАНИЗАЦИЈА ПОРЕСКЕ МОЋИУСЛОВ ЗА ОРГ. ПОЛИТИЧКЕ МОЋИ.

ДО ПРЕЛАЗА СА ТРИБУТА НА ПОРЕЗ ДОЛАЗИ СА СТВАРАЊЕМ ОРГАНИЗА-ЦИЈЕ ЕФИКАСНЕ У ПРИКУПЉАЊУ ПОРЕСКИХ ПРИХОДА. УБИРАЊЕ ПОРЕЗАЗАХТИЈЕВА НЕ САМО ОРУЖАНУ СИЛУ НЕГО И ВРЛО ДОБРО ПОЗНАВАЊЕОНОГА ШТО СЕ МОЖЕ ПРИКУПИТИ.ПОТРЕБНО ЈЕ ПРЕЦИЗНО ПОЗНАВАЊЕПРЕДМЕТА ОПОРЕЗИВАЊА ИЛИ ПОРЕСКЕ ОСНОВИЦЕ.ЈОШ ТРЕБА ДОБРО ИЗРАЧУНАТИ МАКСИМАЛНИ ИЗНОС КОЈЕГ СЕ МОЖЕПУТЕМ ПОРЕЗА УЗЕТИ ДА СЕ НЕ БИ

ПРОИЗВЕЛИ НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ ПО ОБНАВ ЉАЊЕ ДОБАРА И НЕ БИ ИЗАЗ-ВАЛЕ ПОРЕСКЕ БУНЕ.ПРИМ.:1573 МАТИЈА ГУБЕЦ1804 буна против дахија1773 Бостонска чајанка ТРЕБАЛО ЈЕ ОДРЕДИТИ ОНО ШТО СЕ ЗОВЕ:1.ПОСТУПАК ОДРЕЂИВАЊА ПОРЕСКЕ ОСНОВИЦЕ2. ПОСТУПАК ОДРЕЂИВАЊА ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ3. ПОСТУПАК НАПЛАТЕ ПОР.ОБАВЕЗЕ

НЕОПХОДНО ЈЕ ПОЗНАВАЊЕ ПРЕДМЕТАОПОРЕЗИВАЊА ТЈ.ПОРЕСКЕ ОСНОВИЦЕТРЕБА ЗНАТИ ШТА ЋЕ СЕ ОПОРЕЗИВАТИИ КО ЋЕ БИТИ ОПОРЕЗОВАН.СТАРИ ЕГИПЋАНИ СУ РАЗВИЛИ “МОДЕР-НЕ” МЕТОДЕ КОЈЕ СУ ИМ ОМОГУЋИЛЕДА ПРЕЦИЗНО ОДРЕДЕ КАКО ПРЕДМЕТОПОРЕЗИВАЊА ТАКО И ПОРЕСКИКАПАЦИТЕТ ПОРЕСКИХ ОБВЕЗНИКА.СТВОРИЛИ СУ ПОСТУОПКЕ ПОПИСА СТАНОВНИШТВА ТЈ. ФАМИЛИЈА, КАО ИКАТАСТАР ТЈ. ПЛАНОВЕ ЗЕМЉИШТА САОЗНАКАМА ПОВРШИНЕ, ВРСТЕ КУЛТУРЕ

ПРИНОСА, ВЛАСНИКА ИЛИ ОНОГ КО ОБРАЂУЈЕ ПАРЦЕЛУ. СТВОРЕН ЈЕ СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИ ЧИНОВНИЧКИ ОРГАН КОЈИ ЈЕ ОДРЕЂИВАО ПРЕДМЕТОПОРЕЗИВАЊА, ИЗНОС ПОРЕСКЕ ОБА-ВЕЗЕ И ПРИМАО УПЛАТУ ПОРЕЗА.КАКО НИЈЕ БИЛО НОВЦА, ПОРЕЗ СЕПЛАЋАО У РОБИ ИЛИ РАДОМ.ЗЕМЉО-РАДНИЦИ СУ ПЛАЋАЛИ ПОРЕЗ У ЖИТУИ ОСТАЛИМ ПОЉ.ПРОИЗВОДИМА, ЗАНАТЛИЈЕ СВОЈИМ ПРОИЗВОДИМА,ЛОВЦИ И РИБОЛОВЦИ ДИЈЕЛОМ УЛОВАА ЈЕДАН ЧЛАН ПОРОДИЦЕ ЈЕ НЕКОЛИКО

СЕДМИЦА ГОДИШЊЕ МОРАО РАДИТИНА КОПАЊУ КАНАЛА ИЛИ У РУДНИЦИМА.ПОШТО ЈЕ НАЈПРИЈЕ СТВОРИЛА ПОРЕ-СКУ АДМИНИСТРАЦИЈУ, ЕГ. ДРЖАВА ЈЕ МОГЛА ФИНАНСИРАТИ ВОЈСКУ,ПОРЕСКУ АДМИНИСТРАЦИЈУ И ОСТАЛИДРЖАВНИ АПАРАТ.

СТВАРАЊЕ ПРВИХ ДРЖАВАУ ПОЧЕТКУ СЕ ДРЖАВА ПРЕДСТАВЉА КАО ПОЛИТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА СУПЕ-РИОРНА НАД РАЗЛИЧИТИМ ГРУПАМА ОДКОЈИХ ЈЕ САСТАВЉЕНО ДРУШТВО.ОНАСЕБИ ПОСТАВЉА ЦИЉ ДА ПОД СВОЈОМ ВЛАШЋУ УЈЕДИНИ РАЗЛИЧИТЕ ЗАЈЕД-НИЦЕ КОЈЕ ЈЕ ПОКОРИЛА. ДРЖАВА ЈЕ ЗАЈЕДНИЦА КОЈА ИМА МОЋ ДА ПРИКУП-ЉА ПОРЕЗЕ. САМА СИЛА КОЈОМ СЕ ПРИКУПЉА ПОРЕЗ НЕ МОЖЕ ТРАЈАТИДУГО . ПОТРЕБНО ЈЕ ДА ТА ПОРЕСКАМОЋ ПОСТАНЕ ЛЕГИТИМНА И ДА НАРОД

ПРИСТАНЕ НА ПОРЕЗ. СТОГА СЕ ДРЖАВАПРЕДСТАВЉА КАО МОЋ КОЈА ОСТВА-РУЈЕ ОПШТИ ИНТЕРЕС.(ЈАВНИ ИНТЕРЕС)ТА ДРЖАВА КАЖЕ НАРОДУ:-ДА ЋЕ ГА ШТИТИТИ И ОБЕЗБИЈЕДИТИ МУ СИГУРНОСТ ЗАХВАЉУЈУЋИ ВОЈСЦИ-ДА ЈЕ ОНА ПОКРЕТАЧ ЕКОНОМИЈЕПрим.: организујући системе наводњавања- ДА ЈЕ ОНА ОРГАНИЗАТОР РЕЛИГИОЗ-НИХ СВЕТКОВИНА И ОДНОС ПОЈЕДИНАЦАСА БОЖАНСТВОМ-ДА ППРУЖА УСЛУГЕ ЗАЈЕДНИЦАМА И-ПОЈЕДИНЦИМА КОЈИМА ВЛАДА.

ПОРЕЗИ У СТАРОМ РИМУСТАРИ РИМ ЈЕ ИМАО МАЛОБРОЈАН ДРЖАВНИ АПАРАТ, ТЈ. ДРЖАВНУ АДМИ-НИСТРАЦИЈУ АКО ИЗУЗМЕМО ВОЈСКУ.(ОКО 150.000).ЗБОГ МАЛОБРОЈНОГ ДРЖАВНОГ АПАРА-ТА РИМЉАНИ СУ УБИРАЊЕ ПОРЕЗА ДАВАЛИ У ЗАКУП ПРИВРЕДНИМ ДРУШТ-ВИМА СА СВОЈСТВОМ ПРАВНЕ ЛИЧ.ТА ДРУШТВА ПУБЛИКАНА СУ НА ЈАВНИМЛИЦИТАЦИЈАМА ДОБИЈАЛА ПРАВОУБИРАЊА ОДРЕЂЕНИХ ПОРЕЗА ЗА КОЈЕСУ УНАПРИЈЕД МОРАЛИ ПЛАТИТИ

ОДРЕЂЕНИ ИЗНОС. ДРУШТВО КОЈЕ ЈЕПОНУДИЛО НАЈВИШУ ЦИЈЕНУ ДОБИЈА-ЛО ЈЕ У ЗАКУП ПРАВО ПРИКУПЉАЊАНЕКОГ ПОРЕЗА.ВРСТЕ ПОРЕЗА У РИМУ1.ЗАКОНОМ LEX MANLIA DE VICESIMAMANUMISSIONIS ИЗ 357. П.Н.Е. УВЕДЕНЈЕ ПОРЕЗ ОД 5% НА ВРИЈЕДНОСТ ОСЛОБОЂЕНОГ РОБА.2. SCRIPTURA,ПОРЕЗ ЗА ПРАВО ИСПА-ШЕ НА НЕОБРАЂЕНИМ ДРЖ.ЗЕМЉ.

TRIBUTUM EX CENSU ЈЕ ПОРЕЗ КОЈЕГСУ ПЛАЋАЛИ ГРАЂАНИ НА НЕКРЕТНИНЕ ПРОПОРЦИОНАЛНО ИМОВНОМ СТАЊУ,CAPITATIO (CAPUT) =ГЛАВАРИНА, ПОРЕЗКОИ СЕ ИЗРАЧУНАВАО НА ОСНОВУБРОЈА ЛИЦА КОЈА СУ РАДИЛА НА ЈЕДНОМ ИМАЊУ.PORTIORUM(QUADRAGESIMA) СУ ЦА-РИНЕ,ПУТАРИНЕ И ТАКСЕ НА УЛАЗУ УГРАД У ИЗНОСУ ОД 2,5% ВРИЈЕДНОСТИРОБЕ.DECUMA (DESETINA) ПОРЕЗ У НАТУРИУ СИЦИЛИЈИ И АЗИЈИ ДО ЦЕЗАРА.

ОСИМ НАВЕДЕНИХ ПО ПОТРЕБИ ЗА ПОТРЕБЕ ОПРЕМАЊА ВОЈСКЕ УВОЂЕ-НИ СУ РАЗНИ ПОРЕЗИ ГРАДОВИМА, КАО И БЕСПЛАТАН РАД НА ИЗГРАДЊИ ПУТЕ-ВА И ДРУГИХ ГРАЂЕВИНА.ПО УЗОРУ НА ДРУШТВА ПУБЛИКАНА УФРАНЦУСКОЈ СУ 1726-1791 ВЕЋИНАПОРЕЗА ЈЕ ДАВАНА У ЗАКУП ДРУШТВ-ИМА ФИНАНСИЈЕРА.РАДИ СЕ О ДАНАШЊЕМ ОБЛИКУ ПОВ-ЈЕРАВАЊА (ДЕЛЕГИРАЊА) ЈАВНЕ СЛ.ЛИЦИМА ПРИВАТНОГ ПРАВА.ПРИМЈЕР У РС?

ПОРЕЗИ У ДОБА ТУРСКЕ ОКУПАЦИЈЕ

ДАНАК У КРВИ – ПОРЕЗ КОЈЕГ СУ КРШЋАНИ ПЛАЋАЛИ ТИЈЕЛИМА СВОЈЕДЈЕЦЕ У 15.И 16.ВИЈЕКУ.ТАКО ЈЕ СТВА-РАН ВАЖАН ДИО ПОЛИТИЧКЕ И ВОЈНИЧ.ЕЛИТЕ У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ.ХАРАЧ(ЗЕМЉАРИНА) ЈЕ ПОРЕЗ КОЈЕГСУ ПЛАЋАЛИ НЕМУСЛИМАНИ У ОСВО-ЈЕНИМ ЗЕМЉАМА.ГЛАВАРИНА(ЏИЗИЈА) ЈЕ ЗАМИЈЕНИЛА ХАРАЧ.ПЛАЋАЛИ СУ РАДНО СПОСОБНИНЕМУСЛИМАНИ.

ФИЛУРИЈА ЈЕ БИО ПОРЕЗ КОЈЕГ СУ ПЛАЋАЛИ БОГАТИ СТОЧАРИ У СТОЦИИЛИ У НОВЦУ.КУЛУК ЈЕ ПРИНУДНИ РАД У МЈЕСТУ У КОЈЕМ СЕЉАЦИ КОЈИ ГА ОБАВЉАЈУЖИВЕ. ТАКО СУ СЕ ИЗВОДИЛИ ЈАВНИРАДОВИ,ИЗГРАДЊА ПУТЕВА, ВОЈНИХУТВРЂЕЊА, МОСТОВА И СЛ.ГЛОБА ЈЕ БИЛА НОВЧАНА КАЗНА КОЈУЈЕ ПО ПРЕСУДИ СУДИЈЕ НЕКО БИО ДУЖАН ДА ПЛАТИ. КАКО СЕ СУДИЈА(КАДИЈА) ИЗДРЖАВАО ОД ГЛОБЕ, КАЗНЕ СУ БИЛЕ НЕСНОШЉИВЕ.

НАСТАНАК ПАРЛАМЕНТАРНИХ ДРЖАВА

У АНТИЦИ (ОД НАСТАНКА ПИСМА ДОПРОПАСТИ ЗАПАДНОГ РИМСКОГ Ц.)НАСТАЛИ СУ ОРГАНИЗОВАНИ ПОРЕСКИСИСТЕМИ.ТО НЕ ЗНАЧИ НАСТАНАК САМОПОРЕЗА НЕГО И ПОРЕСКЕ АДМИНИСТ-РАЦИЈЕ.У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ(476-1453) ТИ ПО-РЕСКИ СИСТЕМИ НЕСТАЈУ. ОСТАЈУ САМО НЕКИ ПОРЕЗИ КОЈЕ УБИРУ ФЕУ-ДАЛЦИ.У ТО ДОБА НЕ ПОСТОЈИ РАЗЛИКАИЗМЕЂУ ДРЖАВНЕ И ПРИВАТНЕ ИМОВ.

НЕ ПОСТОЈИ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ЈАВНИХИ ПРИВАТНИХ ФИНАНСИЈА. ИМОВИНА СУВЕРЕНА И КРАЉЕВСТВА ЈЕ ИЗМИЈЕ-ШАНА.РАТ ЈЕ СТАЛНО ПРИСУТАН.(СТОГО-ДИШЊИ РАТ ИЗМЕЂУ ЕНГЛ.И ФР.; МУСЛИМАНА И КРШЋАНА;ТУРАКА И КРШЋАНА).ЧЕСТИ СУ РАТОВИ ИЗМЕЂУФЕУДАЛАЦА НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ КОЈИ ЈЕДАН ДРУГОМ ОТИМАЈУ ЗЕМЉУ.РАТОВАЊЕ ПОСТАЈЕ СВЕ СКУПЉЕ ИСКУПЉЕ.РАТНИ КОЊ СА ОКЛОПОМ ИОПРЕМОМ КОШТАО ЈЕ,АКО СЕ ПОРЕДИ,

КАО ТЕНК ИЛИ АВОН ДАНАС.(ЦИЈЕНА КОЊА И ДАНАС). СУВЕРЕНИ СУ БИЛИПРИМОРАНИ ДА У СЛУЧАЈУ РАТА ОД СВОЈИХ ВАЗАЛА ТРАЖЕ МАТЕРИЈАЛНУПОМОЋ И ПОМОЋ У ЉУДСТВУ.ВАЗАЛИ НИСУ УВИЈЕК ПРИСТАЈАЛИ ДА УЧЕСТ-ВУЈУ У РАТНИМ ТРОШКОВИМА ЊИХО-ВИХ СУВЕРЕНА И СВАКИ ПУТ КАДА СУ-ВЕРЕН ТРАЖИ ПОМОЋ, ПРИМОРАН ЈЕ ДА ПРЕГОВАРА ОКО ТЕ ПОМОЋИ СА СВОЈИМ ВАЗАЛИМА. ТИ ПРЕГОВОРИ ЋЕ ПОСТЕПЕНО ДОБИТИ ФОРМУ РЕДОВНИХ ПРЕГОВОРА И ПОСТАТИ

ИНСТИТУЦИЈА ТЈ.СКУПШТИНА.ДАКЛЕ, У ПОЧЕТКУ СУ МАТЕРИЈАЛНЕ ПОМОЋИ ВАЗАЛА СУВЕРЕНУ БИЛЕ ПОВРЕМЕНЕ,ВАНРЕДНЕ И ЧЕСТЕ ПА СУ И СКУПШТИНЕ ВАЗАЛА БИЛЕ ПОВРЕ-МЕНЕ,ВАНРЕДНЕ И ЧЕСТЕ.КАД СЕ СМАЊИО БРОЈ РАТОВАЊА У ЧИЈИМ СУ ТРОШКОВИМА СУДЈЕЛО-ВАЛИ ВАЗАЛИ , СМАЊИЛА СЕ УЧЕС-ТАЛОСТ СКУПШТИНА ВАЗАЛА КОЈЕПОСТАЈУ ПРАВЕ ПАРЛАМЕНТАРНЕ ИНСТ.У ШПАНИЈИ СЕ СКУПШТИНА ЗОВЕ КОРТЕС, У ЕНГЛЕСКОЈ ПАРЛАМЕНТ, У

ФРАНЦУСКОЈ ЕТАТ ЖЕНЕРО, КАСНИЈЕ АСАМБЛЕ НАСИОНАЛ.У ТИМ СКУПШТИ-НАМА НАСТАТ ЋЕ ПРВИ ОБЛИЦИ УСВА-ЈАЊА ПОРЕЗА. ТРЕБА ПОДВУЋИ ДА У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУУ ЕВРОПИ САМ СУВЕРЕН НЕМА ПОЕСКУМОЋ. ОН ЈЕ ДИЈЕЛИ СА ЧЛАНОВИМАСКУПШТИНЕ. НА ТЕМЕЉИМА ПРИХВАТА-ЊА ТЈ. ОДОБРАВАЊА ПОРЕЗА НАСТАТ ЋЕ ПАРЛАМЕНТАРНИ РЕЖИМИ.ДОМАЋА ЗАДАЋА:ПАРЛАМЕНТАРИЗАМУ ЕНГЛЕСКОЈ ОД 12 – 19 ВИЈЕКА

ФР.РЕВОЛУЦИЈА ИЗ 1789 И РАЂАЊЕ ФИН.ПРАВАПОСЕБНОСТ ФР.РЕВ. ЈЕ БИЛА ТА ШТО ЈЕ С ЈЕДНЕ СТРАНЕ ИЗУМЈЕЛА НОВЕ ОБЛИ-КЕ ПОРЕЗА А С ДРУГЕ СТРАНЕ ЈЕ ИЗУМ-ЈЕЛА ПОЕРСКЕ ПРИНЦИПЕ И ОСНОВНАПРАВИЛА У ПОРЕСКОЈ МАТЕРИЈИ.НА ТЕМЕЉУ ПОРЕСКИХ ПРИНЦИПА УСТА-НОВЉЊНИХ У РЕВОЛУЦИЈИ БИЛО ЈЕ МОГУЋЕ ДА СЕ ИЗГРАДИ ПОРЕСКО ПРАВО КОЈЕ ЋЕ ПОСТЕПЕНО САДРЖА-ВАТИ ГАРАНЦИЈЕ ЗА ПОРЕСКОГ ОБВ.БОРБА КОЈА СЕ ВОДИ ОКО БУЏЕТСКЕ

И ПОРЕСКЕ МОЋИ, ИЗМЕЂУ ЗАКОНО-ДАВНЕ И ИЗВРШНЕ ВЛАСТИ , ТЈ. ИЗМЕЂУПАРЛАМЕНТАРИСТА И КРАЉА, ПРЕДСТ.СРЕДИШТЕ ПОЛИТИЧКИХ БОРБИ. ИСХОДТИХ БОРБИ БИЋЕ ОДЛУЧУЈУЋИ ЗА СТВАРАЊЕ ДЕМОКРАТСКОГ ПАРЛ.РЕЖИ.ПОРЕЗИМА ЈЕ ТРЕБАЛО ДАТИ ПРАВНУЛЕГИТИМНОСТ.ТА ПРАВНА ЛЕГИТИМ.ЋЕ БИТИ ПРАВНО ФОРМАЛИЗОВАНАТРИМА ПРИНЦИПИМА ИЗРАЖЕНИМ У ЧЛ.13 И 14 ДЕКЛАРАЦИЈЕ О ПРАВИМАЧОВЈЕКА И ГРАЂАНИНА ИЗ 1780.

РАДИ СЕ О ПРИНЦИПУ ОДОБРАВАЊАПОРЕЗА.ПРИЈЕ НЕГО СУ СЕ ПОЧЕЛИИНТЕРЕСОВАТИ ЗА ДРЖАВНЕ РАСХОДЕРЕВОЛУЦИОНАРИ СУ СЕ ПРЕВАСХОДНОИНТЕРЕСОВАЛИ ЗА ПОРЕЗЕ. ЊИХОВА ПАЖЊА ЈЕ ИСКЉУЧИВО БИЛА УСМЈЕР.НА ПРАВО УБИРАЊА ПОРЕЗА, НА ПОР. СИСТЕМ.ЗАНЕМАРИЛИ СУ МОЋ КОРИШ-ТЕЊА ПОРЕСКИХ ИЗВОРА ТЈ. МОЋ ДА ИХСЕ ТРОШИ. ОНИ СУ СЕБИ ПРИСВОЈИЛИПРАВО ДА ОДЛУЧУЈУ О ПОРЕЗИМА АКРАЉУ СУ ПРЕПУСТИЛИ ДА КОРИСТИТАКО ПРИКУПЉЕНА СРЕДСТВА.

НАКОН ШТО ЈЕ ПРОГЛАШЕНА НАРОДНАСКУПШТИНА, ТРЕЋИ СТАЛЕЖ ЈЕ ОДЛУ-ЧИО ДАСУ СВИ ПОСТОЈЕЋИ ПОРЕЗИ НЕЗАКОНИТИ И ДА СЕ НИТ ЈЕДАН ПОРЕЗ НЕ МОЖЕ ПРИКУПЉАТИ БЕЗ ПРЕТХОД.ОДОБЕРЊА СКУПШТИНЕ. ТА ОДЛУКА ЧИЈИ ЈЕ ЦИЉ ДА ОГРАНИЧИ КРАЉЕВУ МОЋ ОГРАНИЧАВАЈУЋИ ЊЕГОВУ ФИН.МОЋ, НАШЛА ЈЕ СВОЈЕ МЈЕСТО И У ДЕК.О ПРАВ.Ч.И ГР. У ЧЛ.14:“СВИ ГРАЂАНИ ИМАЈУ ПРАВО ДА САМИУТРДЕ НЕОПХОДНОСТ ДАВАЊА ДРЖАВИДА ИХ ПРИХВАТЕ СЛОБОДНО, ДА КОНТР.

ЊИХОВУ УПОТРЕБУ, ДА ОДРЕДЕ ИЗНОСПОРЕЗА, ОСНОВИЦУ,ПЛАЋАЊЕ И ТРА-ЈАЊЕ ПОРЕЗА”.ТАЈ ПРИНЦИП ЈЕ НАЗВАН ПРИНЦИП ОДОБРЕЊА ПОРЕЗА ИЛИ ПРИНЦИППОР.ЛЕГАЛНОСТИ.ТАЈ ПРИНЦИП ВАЖИИ ДАНАС. ПОСТАО ЈЕ ПРИНЦИП УГРАЂЕНУ УСТАВЕ.

УСТАВ Р.С.КАО ИЗВОР ФИН.ПРАВА Р.С.Члан 61. Република јамчи минимум социјалне сигурности грађана и обезбјеђује функционисање јавних служби, у складу са законом.Финансирање јавних служби врши се преко фондова и буџета, у складу са законом. Члан 62. Република и општина буџетом утврђују јавне приходе и јавне расходе.

Члан 63. Обавеза плаћања пореза и других дажби-на је општа и утврђује се према економској снази обвезника. Члан 68. "Република уређује и обезбјеђује:7) Банкарски и порески систем; 9) контролу законитости располагања средствима правних лица и прикупљање статистичких и других података од општег интереса;

11) систем јавних служби,12) радне односе, заштиту на раду, запошљавање, социјално осигурање и друге облике социјалне заштите, здравство, борачку и инвалидску заштиту, бригу о дјеци и омладини, образовање, културу и заштиту културних добара, физичку културу;17) финансирање остваривања права и дужности Републике;

Члан 70. Народна скупштина:2. доноси законе, друге прописе и опште акте;3. доноси план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун;6. расписује републички јавни зајам и одлучује о задужењу Републике;7. расписује изборе за народне посланике и за предсједника Републике;

НАКОН ДЕФИНИСАЊА ПРИНЦИПА ОДОБ-РЕЊА ТЈ. ПРИНЦИПА ЛЕГАЛИТЕТА ПОРЕ-ЗА У ДЕКЛАРАЦИЈИ О ПРАВИМА Ч.И.Г. И ЛЕГИТИМНОСТ ПОРЕЗА ДОБИЈА ЧВРСТУПРАВНУ ФОРМУ.ПОРЕЗ СЕМ ЛЕГАЛНОСТИИМА ИТОВРЕМЕНО И ПОЛИТИЧКУ ЛЕГИ-ТИМНОСТ ПОШТО О ЊЕМУ ОДЛУЧУЈУ ГРАЂАНИ ИЛИ ЊИХОВИ ПРЕДСТАВНИЦИ.ИПАК, ТА ФИНАНСИЈСКА МОЋ КОЈУ ИМА ФР.РЕВ.СКУПШТИНА НИЈЕ ПОТПУНА ЈЕРЈЕ ОГРАНИЧЕНА НА ГЛАСАЊЕ О ПОРЕЗУИ НЕ ОБУХВАТА МОЋ ДА СЕ ОДЛУЧУЈЕ О ТРОШЕЊУ. ТАКО ФР.СКУПШТИНА У

ДОБА РЕВОЛУЦИЈЕ У ПОЧЕТКУ ИМА САМО ДИО ФИНАНСИЈСКЕ МОЋИ. МЕЂУТИМ, НОВА ПОЛИТИЧКА ЛОГИКА ЈЕИНИЦИРАНА. ТО ЈЕ СТВАРАЊЕ ПАРЛА-МЕНТАРНОГ ДЕМОКРАТСКОГ РЕЖИМА.ДРУГИ ПОРЕСКИ ПРИНЦИП ЈЕ ТАКОЂЕ ЗАПИСАН У ДЕКЛАРАЦИЈИ О ПРАВИМА Ч.И.Г. РАДИ СЕ О ПРИНЦИПУ ЈЕДНА-КОСТИ ПРИ ОПОРЕЗИВАЊУ.ТАЈ ПРИН-ЦИП ООСУЂУЈЕ СВАКУ ПРИВИЛЕГИЈУУ ПОРЕСКОЈ МАТЕРИЈИ. ЧЛ.13 ДЕКЛ.ГЛАСИ: “ЗА ИЗДРЖАВАЊЕ ОРУЖАНИХСНАГА, И ЗА ТРОШКОВЕ АДМИНИСТР.

НЕООПХОДНО ЈЕ ОПШТЕ УЧЕШЋЕ УТРОШКОВИМА КОЈЕ ТРЕБА ЈЕДНАКО БИТИ РАСПОРЕЂЕНО ИЗМЕЂУ СВИХГРАЂАНА,СХОДНО ЊИХОВИМ МОГУЋ.”ТРЕЋИ ПОРЕСКИ ПРИНЦИП ЗАПИСАН У ДЕКЛАРАЦИЈИ ЈЕ ПРИНЦИП НЕОПХОД-НОСТИ ПОРЕЗА.ТО ЗНАЧИ ДА ЈЕ ПОРЕЗНЕОПХОДАН ДА БИ СЕ ФИНАНСИРАЛИТРОШКОВИ ТЈ.РАСХОДИ. ТАЈ ПРИНЦИП ПРОИЗИЛАЗИ ИЗ НАВЕДЕНИХ ЧЛ.13 И 14ДЕКЛАРАЦИЈЕ.

НАВЕДЕНА ТРИ ПРИНЦИПА ДАЈУ ПРАВНУ ЛЕГИТИМНОСТ ПОРЕЗУ. ПРИНЦИП ОДОБРЕЊА ИЛИ ПРИХВАТАЊА ПОРЕЗА ТЈ.ПРИНЦИП ЛЕГАЛНОСТИ ДАЈЕ ПОРЕЗУ ПОЛИТИЧКУ ЛЕГИТИМНОСТ. ПРИНЦИПЈЕДНАКОСТИ ПРИ ОПОРЕЗВАЊУ ДАЈЕПОРЕЗУ ДРУШТВЕНИ ЛЕГИТИМИТЕТ, А ОДНОСИ СЕ НА ПОРЕСКУ ПРАВИЧНОСТ.ПРИНЦИП НЕОПХОДНОСТИ ПОРЕЗАДАЈЕ ПОРЕЗУ ФИНАНСИЈСКУ ЛЕГИТИМН.

ФИЗИОКРАТИШКОЛА ФИЗИОКРАТА ЈЕ ЈЕДНА ОД ПРВ.ЕКОНОМСКИХ ТЕОРИЈА .НАСТАЛА ЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ ОКО 1750. И ВРХУНАЦРАЗВОЈА ДОСТИЖЕ КРАЈЕМ ХVIII.ОВАШКОЛА ЈЕ БИЛА ИСТОВРЕМЕНО И ВРЛОМОДЕРНА И ВРЛО ЗАСТАРЈЕЛА. МОДЕР-НА ЈЕ БИЛА ЈЕР ЈЕ ОБЈАШЊАВАЛА ДА БОГАТСТВО ЈЕДНЕ ЗЕМЉЕ ЗАВИСИ ОДСЛОБОДНЕ РАЗМЈЕНЕ И СЛОБОДНОГТРЖИШТА И ДА СТОГА ТРЕБА ШТО ЈЕ ВИШЕ МОГУЋЕ СМАЊИТИ ОДНОСНУРЕГУЛАТИВУ И ДА ТРЕБА ЉУДИМА

ПУСТИТИ ДА СЛОБОДНО РАЗМЈЕЊУЈУ ЊИХОВЕ РОБЕ, ДА СЕ ДОЗВОЛИ СЛО-БОДНА РАЗМЈЕНА.ИЗМЕЂУ РЕНЕСАНСЕ И ФРАНЦУСКЕ РЕВ.УДРУЖЕЊА ЗАНАТЛИЈА СУ ОДРЕЂИ-ВАЛА ЦИЈЕНЕ ПРОИЗВОДА И ПЛАТЕ РАД-НИКА. НА УЛАЗУ У ГРАДОВЕ ПОСТОЈАЛЕСУ ГРАДСКЕ ЦАРИНАРНИЦЕ-МАЛТАРИНЕНА КОЈИМА СЕ ПЛАЋАЛА ГРАДСКА ЦАРИ-НА ЗА РОБУ КОЈА ЋЕ СЕ У ГРАДУ ПРОД-АВАТИ.ФИЗИОКРАТИ СУ БИЛИ ЉУТИ ПРОТИВ.ЗАНАТЛИЈСКИХ УДРУЖЕЊА И ПОСТОЈ.

ПОРЕСКОГ СИСТЕМА. ОВА ШКОЛА ЈЕ ПРЕТЕЧА ЕКОНОМСКОГ ЛИБЕРАЛИЗМА.БИЛА ЈЕ И ЗАСТАРЈЕЛА ЈЕР ЈЕ СМАТРАЛАДА ЈЕ БОГАТСТВО ЈЕДНОГ НАРОДА ЗАСНОВАНО НА ПОЉОПРИВРЕДИ У КОЈОЈ СЕ СТВАРА НОВА ВРИЈЕДНОСТ.У ТО ВРИЈЕМЕ СЕ ВЕЋ РАЗВИЈАЛА ИНД.И ИЗВОР БОГАТСТВА ВИШЕ НИЈЕ БИЛА ПОЉОПРИВРЕДА ЕНГО ЉУДСКА РАДНАСНАГА.РАЗУМЉИВО ЈЕ ДА СУ ФИЗИОКРАТИ БИЛИ НАКЛОЊЕНИ УСПОСТАВЉАЊУЈЕДНОГ ЈЕДИНОГ ПОРЕЗА НА НЕКРЕТ.

СМАТРАЛИ СУ ДА ТРЕБА УКИНУТИ СВЕПОСТОЈЕЋЕ ПОРЕЗЕ И ЗАМИЈЕНИТИ ИХ САМО ЈЕДНИМ ПОРЕЗОМ КОЈИ БИ ОП-ТЕРЕЋИВАО НЕКРЕТНИНЕ ТЈ.ЊИХВЕ ВЛАСНИКЕ.У ВРИЈЕМЕ ФР.РЕВОЛ. ПАРЛАМЕНТА-РИСТИ СУ ПРИХАТИЛИ ИДЕЈЕ ФИЗИОК.И ПРЕДЛОЖИЛИ ДА СЕ ПРИСТУПИ УКИ-ДАЊУ СВИХ ПОСТОЈЕЋИХ ПОРЕЗА КОЈЕБИ ЗАМИЈЕНИО ЈЕДАН ПОРЕЗ НА НЕКРЕТ.ПОЛАЗЕЋИ ОД ПРЕДПОСТАВКЕ ДА СУ НЕКРЕТНИНЕ ,ПРЕМА ФИЗИОКРАТИМАИЗВОР БОГАТСТВА.

ПРЕДСТАВНИК ФИЗИОКРАТА ЈЕ FRANCOIS QUESNAY (ФРАНСОА КЕНЕ)ОД ФИЗ. ПОТИЧЕ ПАРОЛА:“LAISSER FAIRE LES HOMMES,LAISSER PASSER LES MARCHANDISES”.