[kolarac

1. strana

GODINA: GODINA: GODINA: GODINA: XI. . . . BROJ: 2 BROJ: 2 BROJ: 2 BROJ: 24444 JU JU JU JUNNNN 2007. godine 2007. godine 2007. godine 2007. godine

Dragi maturanti!

Знање је богатсво сваког човека, исто као и љубав.

Њихову праву вредност можемо сазнати тек ако их

поделимо с другима. Они се не могу потрошити

као материјалне ствари. Што више љубави и знања

поделиш другима толико ћеш сам бити богатији.

Зато будитe себични у стицању знања и

поседовању љубави, a несебични кад их поклањате

другима.

Будите хиљадама нити везани за традиције,

бескрајно толеранти према свима, чините то

знањем и љубављу, по томе се препознаје прави

таленат.

Pesma o Sandri

Само једна Сандра била је на свету,

Легенда нам каже, ко птица у лету;

Држала се љупко, била пуно знања

И вреднија више од сваког имања.

Не знам је ли сан ил јава

Ил је Сандра лутка плава,

Прошла данас и нашим сокаком,

Ведра, витка и лаким кораком.

У Сандре су усне биле сочна

бресква,

Очи су јој нежне ко плавет небеска;

Знала је да свира, пева гласом коса

И да буде дама и да трчи боса.

Не знам је ли сан ил јава

Ил је Сандра лутка плава,

Прошла данас и нашим сокаком,

Ведра, витка и лаким кораком.

Чувена је била по својој лепоти,

Дечаке је знала погледом да кроти;

Певали су о њој уз звуке гитара,

Одлазили због ње код старих гатара.

Не знам је ли сан ил јава

Ил је Сандра лутка плава,

Прошла данас и нашим сокаком,

Ведра, витка и лаким кораком.

Petar Stoki}

[kolarac

2. strana

Opro{tajni govor

ЗЗВВРРР.. Одјекује школско звоно кроз учионице,

ходнике и двориште објављујући задњи час у овој

школској години. Деца истрчавају из учионица

радујући се предстојећем распусту и догодовштинама

које ће доживети. За њима истрчавамо и ми осмаци,

али је наша радост помешана са узбуђењем, страхом и

неизвесношћу. Преплићу нам се у мислима питања,

шта, где и како даље?

Од данас преклапамо страницу књиге зване детињство

са пуно лепих успомена на прве учитеље, оцене, игре,

другарства и симпатије и отварамо нову страницу

којом корачамо једним делом у свет одраслих

одлучујући о својој даљој будућности. Док се

припремамо за матуру и за пријемни испит, средњу

школу кроз главу нам се повлачи реч РАСТАНАК.

Растанак од учитеља, дечијих несташлука, споменара,

симпатија и другова и другарица који ће уписати

школе, ко зна где и отићи својим животним путем. Ух!

Баш тежак терет за наша плећа, али, не дај се,

генерацијо моја, јер ми смо и до сада били јаки, а од

сада још јачи знајући да смо спремни да се суочимо,

издржим, напредујемо, научимо, савладамо и победимо

све, свакога па и самог себе ако треба. Зато, генерацијо

1999/2007.године, само напред!

Рећи ћу само још ово: Поносно напред и уздигнуте

главе и успех неће изостати. Срећно свима! ! !

Dragana Nikoli} 8.1

Dragi osmaciDragi osmaciDragi osmaciDragi osmaci,,,,

Прохујало је ових осам година као један час, а чини се

да сте јуче били прваци. А данас... Данас се растајете

од нас, од школе у којој сте провели осам година.

Сигурно сте често пожелели да дође крај

осмогодишњем школовању... А сада постајете свесни

да су другови, другарице, наставници радници школе

били ваша друга породица, а школа вас други дом!

Ми ћемо се, наравно, радо сећати наших заједничких

несташлука, другарства, тајни, смеха, игара... Све ће

бити празно без вас. Наше обавезе ће бити веће,

заузећемо ваше место, постајемо најстарији! Ми,

седмаци, желимо да се успешно упишете у жељену

школу.

Чувајте лепе успомене као парче плавог неба у кутку

свог срца где год да вас живот понесе.

Срећно! ! ! Tamara Jovanovi} 7.1

Li~na karta 8.Li~na karta 8.Li~na karta 8.Li~na karta 8.1111

Разредни старешина: Марија Матић

Бројно стање: 14

Број девојчица: 7 Број дечака: 7

Најдуховитији: Саша и Никола

Најбољи спортисти: Ацко, Јован и Никола

Најпопуларнији дечак: Црни

Најпопуларнија девојчица: Весна

Најгласнија: Славица

Најдражи предмет: Српски, Најтежи предмет: Физика

Најбољи ученици: Весна, Драгана, Филип

Најлепши: Сви смо лепи на свој начин

Неостварена жеља: Да нас је мало више у разреду и

што нисмо ишли на екскурзију.

Филип- Фипе: Брбљивица, добар друг

Александар- Боске: мутивода

Весна- Веки: амбициозна, упорна

Славица-Чапља: најбучнија, најбољи шамар генерације

Јован- Сова: опседнут компјутерима

Сандра- Саки: повучена и рекордер у закашњавању

Марија- Маја: најмирнија

Драгана- Дада: добра ученица и друг

Слободанка- Слоба: најтиша

Тамара- Татара: добрица

Никола- Црни: опседнут кошарком

Иван- Иви: увек гладан чоколаде

Драгомир- Цепа: најбољи цртач

Александар- Ацко: врло добар спортиста

Босић Александар – Кренуо сам

у први разред. Све ми је било

чудно, непознато и помало

страшно. Први школски дани су

били предугачки, а како су

пролазили дани мени је било све

лепше. Прва четири разреда сам

завршио у Новом Саду, а у петом

разреду сам се преселио у Б. П.

Село. Добио сам нове другове. Они

су ме примили јако љубазно и због тога сам им

захвалан. Сада када сам осми разред, чини ми се да је

све прошло јако брзо. Долазе и ти дани када треба да се

размишља о средњој школи.

Ја још размишљам шта ћу да упишем. Али шта год

будем уписао трудићу се да завршим успешно и са што

бољим просеком због даље будућности. Захвалан сам

свим наставницима Основне школе „Шаму Михаљ“.

Марија Кељачки – Сећам се

када сам кренула у први разред.

Била сам уплашена од учитељице

и осталих ученика. Моја мама ме

је сваког јутра водила, а пошто

сам се плашила ученика мама је и

недељу дана седела са мном у

клупи. Добили смо од учитељице

свеску и оловку. Сви су ми

говорили да је срамота да мама

остаје и да сам ја велика девојчица. Сутрадан је и мене

мама пратила само до дворишта. Мој циљ је да упишем

фризерску школу, а касније да отворим један

фризерски салон.

”Све ће, једном, да буде прошлост

И све ће да одрасте и остари Само ће, заувек, да буду млади

ДАНИ ЂАЧКИ И ДРУГАРИ!”

[kolarac

3. strana

Сандра Јовановић – Било је то 1.

Септембра 1998.године. Када сам

се пробудила, мама ме је обукла

и кренули смо у школу. Били смо

напољу, играли смо се, били смо

у галерији, а у четвртом разреду

дошао је и тај тужан дан. Рекла

сам учитељици Јасмини да смо

купили кућу у другом селу и да

тамо идемо да живимо. Други

дан смо се паковали и кренули у Б. П. Село. Мој циљ је

да завршим фризерску школу и да имам свој салон.

Александар Татомировић – Пре

9 година сам дошао из Хрватске.

Када сам пошао у први разред

упознао сам нове другове.

Неколико њих се пребацило у

другу школу. Желео бих да

упишем саобраћајну школу да

возим камион.

Тамара Проданов – Када смо били

у првом разреду сећам се када је

учитељица покушала да нам објасни

математику, а ми то никако да

схватимо, а када смо се играли

напољу са учитељицом мачке и

миша, ми смо се тако слатко

смејали. Искрено речено ја никад

нисам волела књиге, а такође ни

школу. Ипак помислим да ћемо ми

за неколико недеља одлетети као птице свако на своју

страну. Планови за будућност су да упишем

трговинску школу и да убрзо нађем посао.

Јован Јовановић – Мој први дан у школи није

протекао лепо. Јако сам се плашио

јер нисам никога познавао нити је

ико познавао мене. Стао сам у ред

са мојим пријатељима и само

ћутао. У петом разреду је дошао

нови ученик, Александар Босић са

којим сам ишао у забавиште у

Хрватској. Мени је ових осам

година било лепо и незаборавно и

никад то нећу заборавити. Моји

планови за будућност су да упишем школу за

компијутерског техничара рачунара и да се брзо

запослим.

Славица Вукшић – Ми смо мали

разред од самог почетка зато смо

добили најмању учионицу у старој

згради. Године пролазе, једна,

друга, трећа долази и та четврта,

нај болнија тада за нас. . Опроштај

од учитељице Миље Дошен сада

Марковић. Свима нам је тешко

пало. Ја сам била јако везана за њу

била ми је друга мама, а школа

друга кућа. Оно што никад нећу да заборавим због чега

ми је лепо у овој школи јесу пријатељи. Брисање табле

превише мокрим сунђером, шкрабање табле и

фармерица кредом, ношење ужине и бламови, бисери

са часа никад се не заборављају. Оно што ми је сада

најважније јесте да положим пријемни и да се упишем

у економску школу.

Никола Савић – Сећам се, онако

кроз маглу, тог дана када сам

први пут крочио у школу. Мама

ме је водила за руку, а ја сав

уплашен нисам знао где сам. У

почетку је било страшно, нисам

навикао уопште да седим толико

дуго јер нисам ишао у забавиште.

Ево, пролете и тих осам година, а

ја и клупа смо нераздвојни

другови. Волео бих да упишем школу за техничара

рачунара. Када завршим средњу школу и када

постанем пунолетан, возио бих камион са којим бих

извозио робу у разне земље света.

Драгомир Смиљански – Када

завршимо осми разред остају нам

само сећања на добро старо

друштво из основне школе. На

неким клупама ће бити и по које

урезано име све те протекле,

заједничке године остају у

сећању а наша имена на

школским клупама, али нећу

заборавити да дођем у школу да

обиђем добре наставнике. Када будем дошао у школу

прво ћу доћи код наставнице српског зато сто ми је

увек помагала када сам имао неких проблема. Давала

ми је савете шта да урадим или како то да решим.

Планирам да упишем школу за електричара, а касније

да отворим сервис за поправљање кућних уређаја.

Филип Анђелковић – У току мог школовања било је

лепих, а и ружних ситуација. Једна

од лепих је та што сам увек седео

са мојом симпатијом, а лоших

када учитељица викне и још горе

када да лошу оцену. Моји

планови за будућност су да

положим пријемни, да се упишем

у медицинску школу за

медицинског брата и да се добро

запослим.

Иван Сентић – Дошао сам са

својом мамом у школу да се

упознам са другарима и новом

учитељицом. Први дан школе био

је јако леп, зато што је било много

деце у дворишту. Трчали смо,

шалили се и вијали око чесме. У

даљем животу планирам да

упишем саобраћајну школу и да

возим камион.

[kolarac

4. strana

Весна Бугарски – Детињство нам

полако измиче из руку, остављамо

лутке, кликере, машнице...

Све то остаје иза нас, а ми крећемо

неким новим животним путем.

Школа нам је била други дом, а

наставници други родитељи. Када

се састанемо за десет година,

радоваћемо се и препричавати

наше догодовштине . Моји

планови за будућност су да се бавим туризмом , а

пошто сам професионални манекен желим да

пропутујем цео свет и да научим бар три до четири

страна језика. Верујем да ћу успети, јер сам истрајна и

упорна, и да ће моји снови постати стварност.

Драгана Николић – Активно се бавим модерним

плесом, тачније ''DISCO DANCE'',

кратко сам се бавила и фолклором.

Волела бих да упишем економску

школу, јер ми се допада да будем у

конакту са људима и да радим са

папирима. Поштујем и волим своје

родитеље и сестру, бабе и деде и

осталу породицу, која је увек ту да

ми помогне и да ме подржи. Не

могу да не споменем да волим и

животиње, моју Мрвицу, Кикија, зечиће, папагаје,

рибице... Музика коју слушам у слободно време је

лагана, баладе за моју душу.

Слободанка Пријић – Првог

школског дана када сам ушла у

школу све ми се чинило као да је

школа једна огромна палата. Када

сам ушла у учионицу, никог нисам

познавала, али после првог

школскиг дана ипак сам се

спријатељила са неким друговима и

другарицама. Дани су пролазили

један за другим . Зајадно смо се

смејали, делили добре и лоше тренутке. Сада када је

крај основне школе желела бих да упишем трговинску

школу и да убрзо пронађем посао.

Dragi osmaci!

Ради вас је овај дан празник у граду, у селу. Ваше мајке

купају своје лице радосницом сузом а одважни очеви

диче се вама. Ваша ведра звонка песма, другари слуша

се! Као лепи голуб нек узлете ваше жеље и пољубе

драге вам људе око вас. Увек се радо сећајте и дана

које сте провели у овој школи као што ћемо и ми вас!

Срећно! Nemawa Kosanovi} 7.1

Odlazi moja sestra Dragana

Сваке године из ове школе оде једна генерација. Тако

ће и ове отићи наши осмаци, међу којима је моја сестра

Драгана. Осмаци су увек као глава школе на одморима.

Ако постоје проблеми кажемо осмацима и они их

некако реше. Моја сестра има добре другове са којима

се добро слаже. Кад одрастемо, волела бих да се

слажемо као и они. Као и сваке године недостајаће нам

осмаци, али ће увек долазити нови. Мени ће посебно

недостајати моја сестра Драгана.

Срећно, драги осмаци! Tijana Nikoli} 3.1

Pozivnica

После 8.разреда уписао сам Средњу музичку школу у

Суботици. Да бих се уписао у ту школу морао сам

полагати посебан пријемни испит из инструмената и из

теорије музике. У овој школи влада веома пријатна,

породична атмосфера. Укупан број ученика од 1 – 4

разреда није већи од 100. Ученици могу бирати између

четири смера: Инструмент- то значи, будући солиста на

инструменту; теоријски смер, затим соло певање и

музички сарадник у студију за снимање.

Ја сам изабрао теоријски смер. Најважнији предмети

су теорија музике и солфеђо. Одувек сам волео

солфеђо и зато сам уписао тај смер. Други ученици из

мог разреда имају као главни предмет свој инструмент.

Дневно вежбају минимално 3-4 сата да би постигли

добар успех и да би се видело унапређење. На смеру за

соло певање ученици наравно највише певају. Али...

Није довољно имати леп глас, треба знати и технику

певања, затим треба знати правило дисања и... и... и...

Најновији смер је смер за музичког сарадника. Ови

ученици раде на рачунару, користе посебне програме

за снимање и састављање музике. Али и они имају

солфеђо и свирају и на клавиру. Најтежи предмет је

солфеђо. Ту морамо израдити ритмичке вежбе. Други

стручни предмет је познавање инструмената. Треба

познавати грађење, развој, историјал сваког

инструмента.

Клавир је обавезан предмет за све ученике. Ту је

настава индивидуална. Увек је присутан само један

ученик и један наставник. Због индивидуалног учења и

похађања часова наш распоред је веома шаролик. Има

дана, када смо од пола осам до касно поподне у школи,

а има такође и таквих дана када имамо само четири

часа.

Када све сабереш, могу вам рећи да је та средња школа

веома интересантна и занимљива. Дођите, видите,

упишите се и уверите се сами јер је то истина.

Boqo{ Miklo{ I.b

Збогом, оловни војници!

Збогом, детињство са кикама и плавом машном!

Збогом, све оно што је било јуче!

ДОБРО НАМ ДОШЛО СВЕ ОНО

ШТО ЈЕ ИСПРЕД НАС!

[kolarac

5. strana

Y rayvojnom planu na{e {kole je moto: Talenat Tolerancija Tradicija

Разговарале смо на ту тему са Ноеми, психологом наше

школе.

ТАЛЕНАТ-је нешто више, веће, стваралачкије од

просечног. Да ли се то назире у нашој школи?

Наравно. Јако је важно да код наших ученика развијемо

мотив за постигнућем. Имамо ученике који су

надарени са натпросечним способностима у познавању

језика, у специфичним предметним областима, у

уметности или у спорту.

Конкретни докази су постигнућа ученика на разним

такмичењима, учешће у разним секцијама школе и

ормар у холу нове школске зграде у коме се мењају

лепши од лепших рукотворевина ученика, учешће

наших ученика у ваншколским активностима, у раду

културних и спортских клубова.

ТОЛЕРАНЦИЈА-значи дозволити другима њихово

мишљење, интересовање другачије од наших... Да ли

уочавате то у живиту наше школе?

Да, негујемо поштовање према различитостима.

Желимо да наши ученици имају широк поглед на свет

и да схвате да је свет богатији што је шароликији.

ТРАДИЦИЈА-огледа се у обичајима, навикама. . . Да

ли се негују породични, народни обичаји или више

продире западњачка мода?

Желимо да се негују више народни обичаји који су се

неговали на овим територијама, да негујемо и ширимо

културна, верска и народна блага која су наши преци

оставили нама. Не ограђујемо се од упознавања обичаја

других народа и култура, јер сматрамо да тиме

проширујемо искуство ученика у виду функционисања

других светова. Тиме се враћамо на неговања

толеранције и тако су наше вредности које негујемо и

којима тежимо повезане и имају исту поруку:,,Људи се

боје непознатог. Оно што упознају могу да поштују! "

Са психологом разговарале: Jovanovi} Tamara i Guti} Violeta 7.1

Takmi~ewe

Такмичење је близу,

сви представници имају кризу!

Свако се бори

да на такмичењу снове оствари,

да прво место освоји!

Сваки наставник своје такмичаре

припрема и спрема се да у победи ужива!

Bogdan Jovanovi} 6.1

Kros

Од свих школских такмичења највише волим да трчим

крос. Као и сваке године од четвртог разреда побеђујем

на школском такмичењу, а на општинском у Бечеју

увек заузмем прво место. Не могу да опишем осећај

пре трке, када се истовремено помешају трема,

узбућење и жеља да будем први. Оног тренутка када се

зачује пиштаљка за почетак трке, увек верујем у себе и

добре резултате и успевам. Неостварена жеља ми је да

на Републичком такмичењу (једном сам био 13. од њих

90) победим. Мислим да то није недостижно и да ће ми

се, ако овако наставим, и та жеља остварити!

Strahiwa Zlati} 7.1

Фискултура зове, атлетика ваби:

„Дођите овамо, кржљави и слаби!

Од мишица ситних направите чудо

–гимнастичке вежбе, пливање и џудо!”

[kolarac

6. strana

Takmi~ewe u pona{awu

Живот у нашој школи постаје све занимљивији.

Уведено је Такмичење у понашању разреда. Мој разред

је увек негде на средини, измећу најбољих и

најлошијих. Нисмо ми лоши, нарочито не што се

успеха у учењу тиче.

Понашање појединих дечака на неким часовима донесе

дневно, бар, 2-3 минуса. Неко није на свом месту у

тренутку уласка наставника, други покушава баш тог

момента да погоде "мету"... Трећи у току предавања

упада у реч наставнику... и ми никако да постанемо

награђен разред у понашању, а награде освајају други!

У сваком случају, та новина у школи је добра!

Duwa Deru{ek 7.1

Takmi~ewe iz srpskog jezika

Моја другарица је на општинском такмичењу из

српског и језичке културе била прва

И ове године смо биле најбоље на

школском такмичењу. Николина

Пријић и ја. Биле смо

представнице шестих разреда на

општинском такмичењу у

Бечеју 03.03.2007.Иако сам

очекивала пуно, забрљала сам,

можда није био мој дан! Зато је

моја другарица Николина од

двадесет могућих освојила

осамнаест бодова. Пласирала се на

Окружно такмичење у Нови Сад. Сви се радујемо

њеном успеху и држимо јој –, , фиге'' и надамо се да ће

постићи добре резултате!

Andrijana Raki} 6.1

Turnir u malom fudbalu

Сваке године се одржава турнир у малом фудбалу за

ученике основних школа. Ове године домаћин

међуопштинског турнира је био Врбас, 15.03.

2007.године.

Са наставником фискултуре, Сабо Нандором ишли су

као екипа следећи ученици: Божоки Даниел 8.2, Дока

Адам 8.2, Нађ Иштван 7.3, Станојев Даниел 7.2,

Штербик Ласло 8.3, Киш Норберт 8.2, Фараго Атила

8.3, Кулчар Саболч 8.3, Букуров Неђа 6.1 и Нинић

Немања 6.1. На путу до Врбаса у комбију је владало

велико узбуђење и жагор. Сви смо једва чекали почетак

утакмице. Играли смо против екипе из Бача. Утакмица

је била неизвесна до самога краја. На полувремену

резултат је био 2:1 за нашу екипу, али нажалост,

утакмица се завршила са 3:2 за екипу из Бача.

Вратили смо се погнуте главе, тужни, али не и

разочарани јер важно је учествовати.

Nemawa Nini} 6.1

Takmi~ewe iz istorije

Општинско такмичење из историје одржало се 10. 03.

2007.у Бечеју. Представљала сам

пети разред из Б. П. Села. Било је

много такмичара, имала сам

трему. Када смо добили питања

схватила сам да ћу знати.

Пријатно сам се изненадила

када су објавили резултате.

Освојила сам 1. место. Од

могућих 48 бодова освојила сам

43 бода, као и могућност да идем

на Окружно такмичење у Нови Сад.

Du{ica Gombo{ev 5.1

Kako lak{e do}i do petice?!

1. Помоћу родитеља. Они су досадни кад

ненајављени улазе у собу због вечерњих

излазака и слично, али свако од њих има

занимање и хобије. Рецимо:

• Отац је грађевински инжењер, сигурно

добро стоји са математиком и физиком, па

може да ти покаже и неку "цаку" за лакше

памћење формула.

• Мамин хоби је цвеће, ето-помоћи из

биологије!

2. Свака кућа има бар неколико књига или

часописа. Добро проучи кућну библиотеку!

3. Обавезно читај књиге из школске и градске

библиотеке. Гледај квизове знања.

4. Ако код куће имаш рачунар и интернет, ето

још информација и лакшег пута до добре оцене.

Katarina Macko 7.1

Sedmica

Понедељак је најсвежији.

Уторак–најмарљивији.

Среда–најсређенија.

Четвртак–најискуснији.

Петак–најузбудљивији.

Субота–најуморнија.

Недеља–највеселија.

[kolarac

7. strana

Se}awe na na{eg nastavnika, priznatog kwi`evnika

Народна библиотека у

сарадњи са О. Ш. „Шаму

Михаљ“ из Бачког Петровог

Села приредила је

књижевни сусрет поводом

десетогодишњице смрти

Петра Стокића, писца,

песника и приповедача.

Библиотекарка Мира

Пешић је поздравила

присутне, подсетила на

његов рад просветни и

књижевни. Ученици су

рецитовали и читали

стихове и одломке из

Стокићевих дела. Његовој удовици уручен је букет

цвећа.

Лепо се уклопила изложба слика наше мештанке

Лидије Милосављевић члана удружења сликара и

аматера.

П. Стокић је рођен у Молу 1924. а умро је 1997.у Б. П.

Селу. Радио је у О. Ш. у Б. П. Селу до пензионисања и

као спољни сарадник- уредник „Ловачког подмлатка“ у

„Ловачким новинама“ . Објављивао је песме и приче за

децу у дечјим листовима и часописима. По многим

његовим песмама композитори су написали музику.

Издао је следеће књиге за децу: „Хајде да будемо

озбиљни“ ( приче, 1975), „Расту деца па расту и песме“

( песме, 1978), „Жути кључић“ ( бајка и песме, 1981. и

1982) , „Бело јагње и вукови“ ( бајке, 1984) и „Песме су

моје играчке“ ( Песме и приче, 1991), а за одрасле:

„Моје село Мол“ (поема, 1990) и „У лову и око лова“

(кратка шаљива прича 1991) .

Добио је Октобарску награду града Бечеја 1970. и прву

награду за текст песме „Салаш“ на Петом фестивалу

„Златне тамбурице 1991. године“.

Петар Стокић је члан Друштва књижевника

Војводине.

Мира Алечковић је за његову књигу Зелени ђердан на

путу рекла: „Ова књига ме подсећа на Плави чуперак

Мике Антића. . . све те искрене приче у књизи су

дубоко животне које су се отеле од срца аутору, човеку

не много срећном у приватном животу, али који је

својим причама и песмама успео да усрећи и обрадује

другу децу. Duwa Deru{ek 7.1

[kolski radio

Одувек сам желела да имамо школски радио што је

постала стварност. Тако је наша школа међу

опремљенијим, модернијим и место где ми млади

можемо да искажемо своје могућности, амбиције. . .

Није лепо оно што слушамо већ је занимљиво што

учимо да бирамо добру музику, састављамо вести,

водимо програм и тражимо одговоре на питања која

нас интересују. . . И ја сам се опробала као спикер-

водитељ!!! Katarina Macko 7.1

Deca-~uvari prirode

Школа има План заштите животне средине и естетско

уређење школе. У априлу је организована акција

сређивање школског дворишта. Ученици, родитељи и

наставници су сређивали школско двориште које је

заблистало! Bojana Nikoli} 7.1

Осмех после сређивања школског дворишта!

Рођенданска здравица

(за велике девојчице)

Данас, када ти је рођендан, драга моја

девојчице,

желим да ти се смеше образи, и да ти у срцу

буду птице, и да ти неко узбере румену

звезду са поспаног неба, и да те воли више од

соли, више од воде, више од хлеба...

Петар Стокић

[kolarac

8. strana

Obojeni praznik

Деца се радују сваком празнику, а Ускрсу посебно.

Пред полазак на пролећни распуст посветили су се

фарбању јаја. Ученици су користили таленат и машту

уз различите технике рада. Са часа ликовне културе и

веронауке стигла су обојена јаја и тако нам улепшала

Ускрс и ходник школе. Tamara Jovanovi} 7.1

Uskrs u na{em selu

Ја волим своје село када је Ускрс. Куће су украшене

шареним јајима и цвећем. Људи су весели и ужурбани.

На пијаци и у продавницама се продају чоколаде у

облику зечева, пилића и јаја. Маме месе разне колаче,

кувају шунку и баре јаја. На тај дан људи и деца се

свечано облаче и иду у цркву. Велики петак је дан када

се не иде у школу и сви се због тога радујемо. Ускрс се

слави у кругу породице. Добра деца добијају поклоне и

баш због тога ја сваке године чекам Ускрс. Pinter Teodora 3.1

Prole}e

Прошли су хладни дани

Прошле су кише

Ливаде су зелене,

А цвеће дивно мирише.

Јутрос сунчеви зраци

Својом светлошћу ме буде,

Устајем у пуном сјају,

а осећам се ко у рају.

Кад погледам према небу

Ни једног облачка нема.

Кад погледам ка дрвету

Видим птицу која дрема.

Пролеће је лепо доба

Где све почиње да се буди

као што у сваком срцу

буде љубави !

Valentina Vrba{ki 6.1

Radujem se bu|wwu prirode

Жељно очекујем дуге пролећне дане обасјане руменим

сунцем. Природа се буди, а у мени се пробуди снага и

воља за рад и бескрајну игру. Моје румене образе

прекрије осмех.

Увек се радујем пролећу и догађајима у природи. Са

уживањем посматрам буђење природе.

Milan Tobxi} 6.1 Zaqubqena sam

Моје расположење се мења као "прелиставање новина".

Често сам нервозна, осећам лептириће у стомаку. То се

увек дешава када угледам једног дечака. Сигурно је то

симпатија? ! Некад ми се заврти у глави, чини ми се да

ходам по каменчићима. . . Срце убрзано куца! Сигурно

сам заљубљена? ! Кад помислим на симпатију, дечака

смеђих очију, осмех ми се јави на лицу. То траје и по

десетак дана и тај дечак престаје да ми се свиђа.

Помислим да сам се "одљубила". Кад то помислим,

срећем прелепог дечака црних очију. . . Наилазе иста

осећања.

Ја сам поново заљубљена? !

Zorana Risti} 7.1

De~ak iz osmog razreda

Предпостављам да ће се већина вас упитати ко је тај

дечак из осмог разреда и зашто пишем о њему, а надам

се да ће се тај дечак препознати у овом тексту.

Тешко ми је да помислим да ће тај дечак још мало

завршити осми разред, и да ћу га сада ретко виђати.

Навикла сам да га увек гледам у школском дворишту

како игра одбојку и од свег срца навијам за њега.

Мислим да он има доста позитивних особина, а једна

од тих позитивних особина је искреност. Сигурно има

и неких мана, али мислим да је то нормално јер нико

није савршен. У сваком случају он ће ми остати у

лепом сећању, а ја њему желим све најлепше у средњој

школи.

Jelena Vidovi} 7.1

�

[kolarac

9. strana

Devoj~ica iz osmog

Имао сам тринаест година када сам сатима пре изласка

у центар сређивао немирне чуперке, и маштао о

девојци дуге црне косе и лепих плавих очију.

Посматрао сам је сваког дана када је ишла из школе, и

потајно пратио до њене улице. Није се обазирала на

звиждуке балаваца који су настојали да скрену пажњу

на себе. Пратио сам је два месеца и у себи ковао

планове како да јој приђем. Напокон досетих се,

тражићу књигу од ње. Следећег дана сам још дуже

стајао пред огледалом, тако да је мама почела да се

љути, а брат да добацује неке примедбе. Како ћу јој

прићи, размишљао сам. Хоће ли се насмејати и рећи да

сам исти као они балавци што звижде за њом? Када сам

стигао у школу, ишла је према мени лаганим кораком,

док сам осећао да ми горе образи. Хтео сам нешто да

кажем, али глас из грла није долазио. Чуо сам њене

речи-Опет си ту! Постиђен спустио сам главу. Треба ли

ти нешто? Поново зачујем њен мек и топао глас. -

Књига. Једва сам одговорио. – Каква књига? Зачуди се

она. Ана Франк, знаш, учимо у школи. Аха, хоћеш да

ти позајмим књигу? – Да. Једва одговорих. Рекла је да

је сутра сачекам и да ће ми је донети. Тог дана сам

летео улицама и замишљао да на свету постојимо само

она и ја. А у ушима ми је стално одзвањала песма"Она

и ја". Нисам јој чак ни име знао, али то није тако ни

важно. Сутрадан, одржала је обећање и донела књигу.

Тај дан сам планирао да јој поклоним букет љубичица

у знак захвалности што ми је позајмила књигу. Гледао

сам како ми прилази кад одједном, неко ју је позвао. -

Сања! Окренула се и отрчала раширених руку према

једном младићу. . . Те ноћи сам горко плакао, знајући

да сам за њу једно обично заљубљено дериште.

Љубичице које сам намеравао да јој поклоним су тужно

увенуле, а ја сам схватио да је девојчица из осмог мој

далеки сан!

Kova~i} @ewko 7.1

Najlep{a!

Гледам стално у њу, али када она погледа у мене ја

склањам поглед, а не знам због чега. Изгледа ми

чаробно и најлепша је од свих. За мене нема лепше од

ње. Коса јој се на сунцу сјаји, а када хода изгледа као

да не гази по земљи, него да је ваздух носи. Надам се

да и она према мени нешто осећа и да ће кад – тад бити

моја девојка!

Miroslav Vuksanovi} 7.1

Izve{taj o radu odeqewske zajednice

Наша одељенска заједница 7.1 има 19 ученика.

Сваке пола године бирамо ново руководство, а

почетком наставе доносимо годишњи план рада.

Настојимо да што боље организујемо рад у оквиру

разредне заједнице.

Сваког другог петка одржавамо разредне састанке

на којима дискутујемо о успесима, пропустима и

обавезно о дисциплини. Не можемо се похвалити да је

она на високом нивоу, а ни изглед наше учионице није

баш најбољи. Тежимо ка томе да набавимо саксије са

цвећем и да уредније одржавамо пано да бисмо

допринели лепшем и ведријем изгледу учионице.

Као и сваки други и наш разред има много

проблема. Наше дискусије су претежно веома бучне.

Расправља се углавном о учењу. Има доста слабих

ученика којима се трудимо да помогнемо и да

подигнемо успех разреда. И дисциплина је често на

тапету. Задужили смо неке ученике да на појединим

часовима пазе на ред.

Договарамо се и о одељенској касици у коју бисмо

стављали ситниш и после користили за ситније

потребе.

Tamara Jovanovi} 7.1

"Svojim delima ~ovek slika sebe"

[kolarac

10. strana

Lepota - moda

Упркос овогодишњем модном диктату- јако израженом

колориту и бројним дезенима који су апсолутно

завладали модним пистама дизајнери и даље остају

верни топлим нијансама смеђе.

Ова боја се појављује у распону тонова од најважнијих

до интензивних, па чак и кад није сврстана у топ

трендове сезоне, чоколадна остаје незаобилазна

класика пролећа и лета. Њени тонови су елегантни

романтични и свакако шик.

Црно- Бела елеганција

Црно- бела комбинација је увек хит, а ове сезоне

посебно. С' овом бојом је тешко погрешити и такав део

одеће може се носити више сезона и у различитим

приликама.

Једна од варијанти је црни топ, бела кошуља и црна

сукња. Уз то иду црне ципеле или сандале, а ако

желите атрактивнији и изражајнији утисак додајте

накит, каиш или ташну, који ће освежити целу

комбинацију.

Предност одеће у црној или белој боји је у томе што

сваки део можете комбиновати на безброј начина и са

другим бојама. Такође, и црну и белу одећу можете у

различитим варијантама искористити и за дневне

комбинације, али и за свечане прилике. Црна или

двобојна хаљина је вечна и вероватно сви знамо колико

је битно имати једну добру црну хаљину са цирконима,

која је ту за изненадне свечане прилике. Зато, немојте

оклевати при куповини такве одеће и послушајте савет

модних стручњака да свака дама треба да има у орману

нешто црно и нешто бело. На вама је да комбинујете.

Заводљиви make-up

У зависности од свог тена и темперамента изабери

адеквативну шминку за матурско вече и засијај попут

звезде. До невероватних резултата ћеш доћи у само 7

корака.

1. Пре свега треба да очистиш лице са тоником и

нанесеш крему, односно, подлогу која одржава

влажност током целог дана.

2. Ставиш коректор за савремено прикривање

недостатака, који одговара твом тену.

3. Трећи корак је лагани течни пудер који ће да

затегне кожу твог лица и да прекрије све

недостатке коже.

4. Куглице за нијансирање донесу ти препланули

изглед.

5. Двобојна сенка је пун погодак.

6. Нанеси сјајни кремасти креон за очи или

прецизни ајлајнер, па маскару која ће ти дати

већи волумен и максимално бујне трепавице.

7. На самом крају ставите кремасти руж и

обавезно сјај за усне спремне за пољупце.

Vesna Bugarski 8.1

[ta treba da znamo?

Без обзира где си и с ким си, опште ствари на које увек

треба да мислиш.

Никоме није пријатнo да гледа људе како, рецимо,

чачкају нос. Зато чачкање носа, и свега осталог, није

пристојно. Нигде. Ако не можеш да издржиш јер те

јако сврби, склони се негде где те нико неће видети.

Слично важи и за чешање. Деси се да те усред друштва

страшно засврби колено. Можеш да се почешеш, није

проблем, али не морају сви то да виде. Али ако те

ѕасврбе леђа, нећеш почети да изводиш акробације по

соби. Опет се склони негде, најбоље у купатило, па се

почеши на миру.

Много пута се у филмовима види како разне дасе седе

на столици, а ноге држе на столу. Грозно. Ципеле тамо

где се једе! Као да су ставили патике у фрижидер.

Можда они тиме показују колико су храбри па се

никога не боје. Али и јаки и храбри треба да буду

културни. Да седе пристојно. Зна се ком делу тела је

место на столици, а ком на поду.

Сви људи воле да лепо изгледају. Неком су лепе

фармерке, некоме хаљине са пуно чипке. То је ствар

укуса. Треба само пазити да одећа увек буде уредна.

Наравно, ако откријеш да ти је нешто склизнуло или се

зарозало, то треба брзо средити. Али не насред собе

или улице! Увек се склони украј. Сваком се деси да

мора да поправља одећу, али то не мора да види цео

свет.

Stihovi iz spomenara

Овакав је био план: да те волим један дан,

али дан је време кратко,

а тебе волети је баш слатко!

Ма, боље је мени без тог плана,

па да те волим сваког дана.

Ћао, моје медено, знај да те волим неизмерно.

Ти си моја чоколада због које је настала ова балада,

и да ти напамет није пало ово брисати,

јер ти више нећу писати!

Далеко си од очију, ал’ од срца ниси оно

што ми недостаје ти си!

Ниси звезда, ни анђео, ни Бог да те молим,

али си особа коју лудо волим!

''Протиче река

Остаје пена

У дну човека

Успомена ''

''Истина је ово стара

Досадно је без другара

Дружењем се срећа ствара

Не може се

Без другара''

''Поздрављам га са речима двема

ПРВА ЉУБАВ ЗАБОРАВА НЕМА''.

[kolarac

11. strana

Test: Bubalica ili sveznalica?

1. Који је твој циљ када учиш лекцију?

a) Да добијеш добру оцену.

б) Да научиш нешто ново.

2. Када мислиш да си добро научио лекцију?

a) Kaдa запамтиш све што пише у књизи.

б) Када запамтиш суштину и сигуран си да ћеш то дуго

памтити.

3. Да ли пажљиво и концентрисано слушаш предавања?

а) Ниси много пажљив јер ћеш то ионако морати да

учиш код куће.

б) Врло си пажљив кад се предаје лекција и увек

записујеш у свеску.

4. Да ли учиш сваки дан?

a) Учим само када је контролни или писмени, или када

треба да одговарам.

б) Сваки дан после школе научим лекције и понављам

за следећи дан.

5.Шта радиш када ти нешто није јасно?

a) Набубаш напамет.

б) Тражиш од наставника да ти објасни јер ако ти није

јасно, не можеш научити.

Резултат

Највише одговора под А

Ти још не познајеш вештину учења! Чак иако имаш

добре оцене, начин на који учиш је лош.

Не треба да учиш за оцене, него за знање које ћеш

користити цео живот. Промени радне навике и немој

учити само када мораш.

Највише одговора под Б

Ти си савладао вештину учења! Учиш са разумевањем,

повезујеш ново знање са старим, користиш га

свакодневно, па ти учење није досадно ни заморно.

Само тако настави!

Grafiti

-Ружноћа има једну предност у односу на лепоту-

трајнија је.

-Не бих ја био параноик када ме не би сви мрзели.

-Рад је сладак, али ја сам шећераш.

-Опет врат, ја сам вампир.

-Волим живот, али то није обострано ове земље. (у

мушком wc-у)

-Кад се човечанство подели на садисте и на мазохисте,

свет ће доживети нирвану.

Пронашле за вас: Nikolina Priji} i Jovana Vi{kovi} 6.1

Najnoviji biseri sa ~asova!

-Ученик на часу историје: Стеван Првовенчани је

добио назив Првовенчани зато што се први венчао.

-Који је твој омиљени инструмент? Звоно за одмор!

-Шта је ближе, Месец или Енглеска? – Mесец –Како то

закључујеш? –Па Месец могу да видим. . .

-Наставник: Да ли сте ви нормални? – Ученици: Па кад

смо били ?

-Наставница: Марковићу, преброј децу! - Ученик

одговара: Пребројано! Све су козе на броју!

У техничком припремању листа помогли су следећи

ученици 7.1 разреда:

Срђан Предин, Тамара Јовановић, Виолета Гутић,

Катарина Мацко, Дуња Дерушек, Јелена Видовић,

Жељко Ковачић, Зорана Ристић, и Бојана Николић.

Ђачки лист Основне школе „Шаму

Михаљ“ – Бачко Петрово Село

Излази на српском и мађарсом језику

полугодиште.

Уређује уређивачки колегијум:

Тамара Јовановић, Виолета Гутић,

Бојана Николић и Дуља Дерушек 7.1

Одговорни уредник:

Веселинка (Душанка) Тодоровић

Технички помоћник:

Арпаш Атила

Идавач:

О.Ш. „Шаму Михаљ“

Бачко Петрово Село, Ленинова 34

Тел/Телефакс: 021/803-039

E-mail:samubps1@neobee.net

web: www.samubps.edu.yu

За издавача:

Беретка Ференц (директор)

Штампа: Лукс – Бечеј

Лист није у слободној продаји

[kolarac

12. strana