Skeletni sistem

pripremila: Aleksandra Popović

Koštano tkivo je čvrsto vezivno tkivo. Ćelije koštanog tkiva su osteocite –

zvezdastog oblika, luče protein osein koji kostima daje gipkost, dok čvrstina kostiju potiče od soli kalcijuma i fosfora u međućelijskoj supstanci.

Funkcija: pridržavaju telesne strukture,

štite unutrašnje organe, i omogućavaju kretanje.

Sve kosti u telu čine skelet.

Ljudski kostur se sastoji od oko 220 kostiju. Odrastao čovek ima 206, a novorođenče čak 300 kostiju, jer kosti po rođenju srastaju međusobno, posebno kosti lobanje i karlice.

Najmanja kost u telu je  uzengija u uhu, koja je duga oko 3 mm.  Najveća kost je femur (butna kost), čija dužina varira od osobe do osobe, ali uvek čini, otprilike, jednu četvrtinu visine.

Kosti po obliku mogu biti:1. duge cevaste kosti2.kratke cevaste kosti3.pljosnate kosti

Građa kosti Pokosnica se nalazi na površini kosti.

Dublji slojevi izgrađeni su od živih ćelija koje deobama obnavljaju kost.

Čvrsto koštano tkivo prožeto je kanalićima oko kojih su kružno poređane koštane ćelije. Kroz koštane kanale (Haverzove kanale) prolaze krvni sudovi i nervi.

Sunđerasto koštano tkivo je koštano tkivo ispunjeno šupljinama;omogućava da kosti ne budu preteške i ublažava pritisak.

Koštana srž ispunjava cevaste šupljine dugih kostiju i šupljine u sunđerastom tkivu ; proizvodi većinu krvnih ćelija.

Hrskavica je glatka i čvrsta savitljiva dopuna kostima, koja smanjuje trenje u zglobu.

Kosti su međusobno povezane pokretljivim zglobovima i ligamentima.

Veze između kostiju mogu biti:1. Nepokretne – šav, između pljosnatih

kostiju (kosti lobanje)2. Elastične – između kratkih kostiju (kičmeni

stub) 3. Pokretna – zglob, između dugih kostiju

(ruke, noge...)

Nepokretna veza (šav) javlja se između pljosnatih kostiju lobanje i karličnog pojasa.Obezbeđuje dodatnu čvrstinu skeletnog elementa sa zaštitnom ulogom.

Elastična veza podrazumeva prisustvo hrskavičavih jastučića između dve kosti (kičmeni stub) ili hrskavičavo tkivo koje povezuje dve kosti (veza između rebara i grudne kosti)Ovakva veza je ograničene pokretljivosti.

Pokretna veza između dve cevaste kosti je zglob. Završetak jedne cevaste kosti sa udubljenjem (čašicom) “sklapa” se sa početkom susedne cevaste kosti (jabučicom).Zglobna veza ograničena je zglobnom čaurom.

Oko čaure su ligamenti (služe kao pojačanje zglobu), tetive (produžetak mišićnih vlakana koje spajaju mišićne kosti) i mišići koji omogućuju pokrete zgloba. Unutrašnjost čahure "obložena" je sinovijalnom opnom, koja luči sinovijalnu tečnost, podmazuje zglob i hrani hrskavicu.

četiri osnovne vrste zglobova

kuglasti jajasti rotacioni šarkasti

Zglob ramena, koji spada u kuglaste zglobove, najpokretljiviji je zglob. Zglob kuka je takođe kuglasti i ujedno i najveći zglob u telu, ali nema toliku pokretljivost. 

Šarkasti zglobovi omogućavaju kretanje spojenim kostima samo u jednoj ravni u kojoj mogu da se kreću napred-nazad, kao vrata ili perorez. Takvi su zglobovi članaka prstiju. 

Rotacioni zglobovi omogućavaju okretanje povezanih kostiju oko ose i takav zglob se nalazi na bazi lobanje čoveka koji omugućava okretanje glave ukrug.

Skelet obuhvata: kosti glave, kosti trupa i kosti udova.

Kosti glave čine kosti lobanje i kosti lica.Kosti lobanje su pljosnate, spojene šavovima i formiraju lobanjsku

čahuru koja štiti mozak i čulne organe glave.Kosti lica formiraju lice, sve su pljosnate, povezane šavovima sem

donje vilice koja je za lobanju vezana viličnim zglobom (omogućava žvakanje i govor)

.

Kosti trupa čine kičmenica, rebra i grudna kost.Kičmenica je izgrađena od kičmenih pršljenova (33-34) raspoređenih u 5 regiona (vratni 7, grudni 12, slabinski 5, krstačni 5 i repni 4-5); veza je elastična.Rebra su pljosnate lučno savijene kosti zglobljene sa kičmenicom i elastično vezane za grudnu kost sa prednje strane. Ima ih 12 klasifikovanih na prava rebra (7 pari), lažna rebra (3 para) i vita/slobodna rebra (2 para).

Grudni koš, sa koštanim elementima se širi i skuplja da bi omogućio protok vazduha ka plućima i iz njih.

Grudni koš štiti pluća i srce od mehaničkih povreda, a vita rebra delimično štite bubrege sa leđne strane.

Kosti udova• Skelet ekstremiteta

sastoje se od nepokretnog dela i pokretnog dela.

• Nepokretni deo prednjih ekstremiteta je ramenski pojas (ključna kost i lopatica) dok pokretni čine kosti ruke (nadlaktica, podlaktica, žbica i kosti šake )

• Veza je zglob

• Nepokretni deo skeleta zadnjih ekstremiteta je karlični pojas (bedrenjača, preponjača i sednjača), dok je pokretan deo izgrađen od cevastih kostiju (butna, golenjača, lisnjača i kosti stopala)

• Veza u karlici je šav (pljosnate kosti) a u pokretnom delu zglob (kuk, koleno)

Pogledajte kako je studiju pokreta ruke izvršio genijalni Leonardo

Hvala...ako ste pazili